Issuu on Google+

Ljubomora (Da li me vara?) „Priznao je da me je prevario, kaje se, prekinuo je tu vezu i kaže da je pogrešio, ali ja ni posle šest meseci nikako ne mogu da mu oprostim. Stalno se vraćam na to, postavljam mu razna pitanja, ponekad vičem, histerišem, a zbog nervoze počinjem da imam i neke zdravstvene tegobe. On me još uvek toleriše, ali znam da neće zauvek. Izgubila sam poverenje i proveravam mu telefon, email, listing poziva. Šta ako je to prava ljubav u njegovom/njenom životu, a sa mnom je iz nekog kompromisa? Šta ako sam ja njemu/njoj tek br. 2, a ne na prvom mestu? Kako da znam da nije i dalje u vezi sa nekim i da neće više nikad biti? Recite mi šta da radim!“ Česta priča koju čujemo. Prevarenu stranu muči to kako da zaboravi šta se dogodilo i kako da ponovo veruje partneru. Nevernu stranu muči osećaj krivice, dugotrajna, mukotrpna ispitivanja o onome što se dogodilo i nepoverenje prevarene strane da je sve to završeno. Onaj ko pomaže je takođe u nevolji. Od njega/nje se traži da smiri ili razuveri prevarenog partnera da opasnosti više nema, da treba da veruje svom nevernom partneru i da on to više neće uraditi. Ali kako? Kako mi znamo da je neverno ponašanje stvarno prestalo i da se neće ponoviti? Konačno, zašto prevarena strana uopšte treba da oprosti? Pomagaču su prilično vezane ruke, ako misli da mu je cilj da umiri prevarenog partnera i uveri ga/je da treba da pređe preko neverstva. Jer, šta ako je inuicija prevarenog partnera tačna, tj. da se neverstvo nastavlja ili će se uskoro ponoviti? Zato je i ovo jedan od onih problema gde naš stav treba da bude: Da, pomažemo vam da razgovarate, da iznesete svoje probleme i glasno razmišljate o svemu, ali vas ne možemo spasiti odgovornosti i posledica vaše odluke. Odluka mora biti vaša. Ili ćete, bez dugog razvlačenja, odlučiti da raskinete (razvedete se) ili ćete odlučiti da oprostite i date vezi (braku) novu šansu. Najgore što možete uraditi jeste da budete neodlučni i jedete se u sebi sledećih nekoliko godina. Napetost je rezultat neodlučnosti, unutrašnjeg sukoba bez donošenja odluke. Garancije u ovakvim pitanjima nema. Odlučite da li ćete ostati sa nekim, ali ne samo na osnovu tog događaja (neverstva), već taj događaj stavite u širi konktekst koji čine pitanja kao što su: Kakav je bio naš partnerski odnos do neverstva? Kako se moj partner ponaša prema meni posle neverstva? Da li više želim da ostanem sam(a) ili da nastavim sa njom/njim? Da li sam ja nekada nekog povredila pa mi je oprošteno? Da li je prava ljubav uopšte jedno objektivno osećanje koje se može meriti? Da li mi možemo potpuno pouzdano znati šta osećamo prema nekome i koliko je to pravo, a koliko prividno osećanje ljubavi? Zašto nam se čini da je osećanje privlačnosti našeg partnera prema toj osobi jače i važnije od osećanja prema nama? U kontekstu svih tih pitanja i vaših odgovora na ta pitanja, odgovorite sebi na pitanje: Da li ja želim da prekinem ili nastavim odnos sa ovom osobom, a da ne pominjem više to što se dogodilo?


Ljubomora