Issuu on Google+


2008. Ubistvo vladara Istorijski muzej Srbije Izložba o fenomenu političkog ubistva u Srbiji u XIX veku i prvoj polovini XX veka. Evropski vladari i političke elite su tokom XIX i XX veka strahovali od prevrata i revolucija. I u istoriji moderne srpske države bilo je zavera, ubistva i prevrata. Konkurentski odnosi dve srpske dinastije, Karađorđević i Obrenović, ponekad su razrešavani ubistvom. Ubijeni su vožd Karađorđe, knez Mihailo Obrenović, kralj Aleksandar i kraljica Draga Obrenović i kralj Aleksandar Karađorđević. Često nerazjašnjena politička pozadina ovih ubistava razarajuće je delovala na društvo, institucije i političku kulturu u Srbiji. Pomoću autentičnih predmeta neposredno vezanih za sam čin ubistva, ličnih predmeta srpskih vladara i četiri slajd programa (fotografije kraljevskih porodica i dokumenata) rekonstruisana je priča o ova četiri istorijska događaja.

2008 / projekat izložbe Ubistvo vladara

Marina Dokmanović / dokumentacija


2008 / Ubistvo vladara

Marina Dokmanović / dokumentacija


2008 / Ubistvo vladara

Marina Dokmanović / dokumentacija


2008 / Ubistvo vladara

Marina Dokmanović / dokumentacija


2008. Učinimo istoriju vidljivom Istorijski muzej Srbije Istorijski muzej Srbije organizovao je akciju zamišljenu tako da kroz svojevrsno provetravanje muzejskog depoa, publici predstavi samo delić predmeta iz svojih zbirki. U tri ciklusa predstavljen je deo materijala koji je godinama i decenijama, zbog nerešenog pitanja prostora, ostao sakriven od očiju javnosti u depoima Istorijskog muzeja Srbije. Za potrebe ove akcije - izložbe, projektovan je sistem za izlaganje različitih muzejskih eksponata kojim je izložbeni prostor pretvoren u neku vrstu privremenog depoa otvorenog za publiku. U ulaznom holu uz pomoć dve video projekcije - dva slajd programa, publici su predstavljeni predmeti koji nisu mogli da budu izloženi. Prvi ciklus: slike, crteži, grafike i skulpture

2008. / Projekat izložbe, Učinimo istoriju vidljivom, prvi ciklus

Marina Dokmanović / dokumentacija


2008. / UÄ?inimo istoriju vidljivom, prvi ciklus

Marina Dokmanović / dokumentacija


2008. / UÄ?inimo istoriju vidljivom, prvi ciklus

Marina Dokmanović / dokumentacija


2008 //Učinimo 2008. Učinimoistoriju istorijuvidljivom, vidljivom,prvi prviciklus ciklus

Marina Dokmanović / dokumentacija


2008. Učinimo istoriju vidljivom Istorijski muzej Srbije Istorijski muzej Srbije organizovao je akciju zamišljenu tako da kroz svojevrsno provetravanje muzejskog depoa, publici predstavi samo delić predmeta iz svojih zbirki. U tri ciklusa predstavljen je deo materijala koji je godinama i decenijama, zbog nerešenog pitanja prostora, ostao sakriven od očiju javnosti u depoima Istorijskog muzeja Srbije. Za potrebe ove akcije - izložbe, projektovan je sistem za izlaganje različitih muzejskih eksponata kojim je izložbeni prostor pretvoren u neku vrstu privremenog depoa otvorenog za publiku. U ulaznom holu uz pomoć dve video projekcije - dva slajd programa, publici su predstavljeni predmeti koji nisu mogli da budu izloženi. Drugi ciklus: odeća, uniforme, kruna i nakit

2008. / Projekat izložbe, Učinimo istoriju vidljivom, drugi ciklus

Marina Dokmanović / dokumentacija


2008. / UÄ?inimo istoriju vidljivom, drugi ciklus

Marina Dokmanović / dokumentacija


2008. / UÄ?inimo istoriju vidljivom, drugi ciklus

Marina Dokmanović / dokumentacija


2008. / UÄ?inimo istoriju vidljivom, drugi ciklus

Marina Dokmanović / dokumentacija


2008. Učinimo istoriju vidljivom Istorijski muzej Srbije Istorijski muzej Srbije organizovao je akciju zamišljenu tako da kroz svojevrsno provetravanje muzejskog depoa, publici predstavi samo delić predmeta iz svojih zbirki. U tri ciklusa predstavljen je deo materijala koji je godinama i decenijama, zbog nerešenog pitanja prostora, ostao sakriven od očiju javnosti u depoima Istorijskog muzeja Srbije. Za potrebe ove akcije - izložbe, projektovan je sistem za izlaganje različitih muzejskih eksponata kojim je izložbeni prostor pretvoren u neku vrstu privremenog depoa otvorenog za publiku. U ulaznom holu uz pomoć dve video projekcije - dva slajd programa, publici su predstavljeni predmeti koji nisu mogli da budu izloženi. Treči ciklus: nameštaj, tepisi i ćilimi

2008. / Projekat izložbe, Učinimo istoriju vidljivom, treći ciklus

Marina Dokmanović / dokumentacija


2008. / Učinimo istoriju vidljivom, treći ciklus

Marina Dokmanović / dokumentacija


2008. / Učinimo istoriju vidljivom, treći ciklus

Marina Dokmanović / dokumentacija


2008. / Učinimo istoriju vidljivom, treći ciklus

Marina Dokmanović / dokumentacija


2008. / UÄ?inimo istoriju vidljivom, ulazni hol

Marina Dokmanović / dokumentacija


2008. / UÄ?inimo istoriju vidljivom, ulazni hol

Marina Dokmanović / dokumentacija


2009. Molekuli - u tajnama života i svetu oko nas Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd Autor, prof.dr.Živorad Čeković želeo je ovom izložbom da doprinese popularizaciji nauke, odnosno hemije. Posebno su objašnjeni molekuli koji imaju široku primenu u svako-dnevnom životu. Molekuli su predstavljeni crtežima struktura i modelima, a njihove funkcije kompjuterskim animacijama.

Galerija je podeljena u tri celine. U prvoj, veliki prostorni modeli, tekstovi i crteži uvode posetioca u svet molekula. U drugoj se posetiocu pruža prilika da zaviri u neke naučne oblasti i odgovarajuće molekule pomoću projekcija, objašnjenja na zidovima i izloženih predmeta. U trećoj celini smeštena je mala laboratorija, dat je kratak istorijski prikaz razvoja hemije i prikazane su strukture najskupljih, najređih i najotrovnijih molekula.

1

4

3

4

3

4

4

3

4

3

2 2

2

2

5 1 3 4

4 6

3

3

6

6

3 4

4 6

6

6

3 4

6

2009. / Projekat izložbe Molekuli - u tajnama života i svetu oko nas

Marina Dokmanović / dokumentacija

7


2009. / Molekuli - u tajnama Ĺživota i svetu oko nas

Marina Dokmanović / dokumentacija


2009. / Molekuli - u tajnama Ĺživota i svetu oko nas

Marina Dokmanović / dokumentacija


2009. / Molekuli - u tajnama Ĺživota i svetu oko nas

Marina Dokmanović / dokumentacija


2009. Tajne Momčila Nastasijevića Kulturni centar Beograda Festival jednog pisca je manifestacija koju Kulturni centar Beograda organizuje svake dve godine s namerom da se rasvetle teme i ideje modernizma i avangarde, bitnih istorijskih konstitutivnih elemenata savremenih umetnosti i mišljenja. Biraju se stvaraoci koji su uticali na formiranje urbanog profila grada Beograda, kao i duha gradova iz kojih potiču. Prvi festival bio je posvećen Rastku Petroviću, drugi Stanislavu Vinaveru, a treći Momčilu Nastasijeviću.

о и он ниј ује , јо ли је дел тено јњ ни ш кра тив ове .” а „У сугес о нагазано текст ј на је сам еиск још о ,н ти шт ућено дода л а насе треб д Ов

Izložba je podeljena na dva dela. U galeriji u prizemlju postavljena je audio vizuelna instalacija čiji je sadržaj inspirisan ”melodijom jezika” Momčila Nastasijevića. Tekst iz jedne njegove priče čuo se kao četiri različite melodije - četiri različita glasa.

2009. / Projekat izložbe, Tajne Momčila Nastasijevića, prizemlje

Идејна скица

Marina Dokmanović / dokumentacija

Марина Докмановић март 2009.


2009. / Tajne Momčila Nastasijevića, prizemlje

Marina Dokmanović / dokumentacija


Овде посетиоци могу да седну и читају. Постављене су и слушалице са којих се чују разни гласови који изговарају речи које је 2009. Момчило Настасијевић измислио.

4

Tajne Momčila Nastasijevića 4. Испред артгетаcentar је простор намењен Kulturni Beograda

1

позоришној представи и радовима уметника инспирисаних Настасијевићем

U galeriji na spratu postavka se vizuelno bazira na likovnosti rukopisa Momčila Nastasijevića kao specifikuma svakog pojedinca, pisca posebno, odnosno literarnih rukopisa generalno uzev, kao kulturne baštine visokog ranga. Prostor je ispunjen stihovima, pesmama, štampanim na providnom materijalu.

3

2

Na zidovima, na providnim panoima, uz biografske podatke ispričana je priča o zanimljivoj porodici Nastasijević.

У широј књижевној јавности Момчило Настасијевић постао је познат после објављивања приповетке „Записи о даровима моје рођаке Марије“ (Покрет, 1925). За то остварења добио је своје јединo књижевнo признање – прву награду и 4.000 динара на конкурсу Удружења пријатеља уметности „Цвијета Зузорић“. На челу оцењивачког одбора био је Богдан Поповић. Ово је антологијско дело српске прозе у коме се на уметнички изузетан начин укрштају фолклорни, мистични и религиозни доживљај света.

Јесен је свих злата, белине зима, плаветнила пролети, румени лета, чудну причамо причу.

Код њега се види стално старање, које прелази све више у манир, да просте и јасне ствари учини нарочито нејасним и неодређеним да свако може у њих унети шта хоће. Такав стил и језик г. Настасијевића ми не можемо одобрити.

Чланска карта ПЕН-а

Програм вечери у част објављивања целокупних дела Момчила Настасијевића

Момчило Настасијевић

Александар Белић, лингвиста и академик

Београд, Теразије тридесетих година XX века

Момчилово перо

Прву књигу, збирку приповедака Из тамног вилајета, Момчило је објавио 1927. За разлику од драма и поезије она је имала широк одјек и леп пријем у књижевној критици. Инспирисана нашим фолклором и прожета хришћанском мистиком, Настасијевићева поетска прозa продире „до у корен ствари” фантастичних збивања. Ониричка искуства и ирационалне слутње у којима се прожимају индивидуално и колективно несвесно, блиска су доживљају света авангардне уметности.

Момчило Настасијевић

Чланска карта Удружења књижевника

Цртеж Момчила Настасијевића После Настасијевићеве смрти 1938. његови пријатељи на челу са Станиславом Винавером, и поред финансијских потешкоћа и одсуства сваке званичне подршке, успели су да издају Момчилова сабрана дела у девет књига.

Поглед на Народно позориште са Tеразија тридесетих година XX века

Карикатура Бошка Токина

Молба Станислава Винавера да се објаве целокупна дела Момчила Настасијевића

Крајем двадесетих Настасијевић је опседнут идејом да напише роман о Београду у коме би, како је говорио, модерним приповедачким поступком изразио нервозни ритам престоничког живота. Замишљен као калеидоскопска представа града, роман није написан, али се трагови тe концепције могу наћи у Настасијевићевом лирском кругу „Речи у камену“, чији је наслов у првој верзији био „Град“.

Момчило Настасијевић са сликаром Душаном Ристићем, 1937.

Момчилова потврда о плати Црква Свете Тројице у Горњем Милановцу, коју је градио неимар Настас Ђорђевић по коме су Настасијевићи добили презиме

Момчило, Славка и Даринка Настасијевић са пријатељицом, Београд, 1937.

У средишту породичног живота Настасијевића била је уметност: музика, књижевност и сликарство. То је била главна преокупација четворо браће – Живорада, Светомира, Славомира и Момчила, у чему су учествовале и сестре – Даринка, Славка и рано преминула Наталија, којој ће у помен Момчило написати песму „Сестри у покоју”. Славка је била професор математике у Четвртој мушкој гимназији у којој је предавао и Момчило, а Даринка историчар.

Настасијевићеве приповетке могу се одредити као лирска проза (сам аутор називао их је „лирским казивањима“). Постхумно објављена збирка краћих прича Хроника моје вароши даје митопоетске визије ауторовог родног града, Горњег Милановца, где је за време Првог рата написао своје прве стихове. Елиптичног језичког израза, фрагментарног приповедања и кружно конципиране композиције, ова књига је најособеније остварење наше модернистичке књижевности.

Станислав Винавер

Он је био светац српског језика и српског књижевног израза. Обавештење одбору за штампање целокупних дела Момчила Настасијевића

Момчило Настасијевић са пријатељима у Горњем Милановцу, око 1915.

После Првог светског рата породица Настасијевић настанила се у Ратарској 131, данас Краљице Марије 55. Ту ће се од 1924. године редовно одржавати уметничка дружења. На недељним „музичким послеподневима“ музицирало се и расправљало о уметности и књижевности. Не само познати уметници тога времена него и заљубљеници у музику прошли су кроз дом Настасијевића: Милош Црњански, Станислав Винавер, Растко Петровић, Душан Матић, Раде Драинац, Александар Соловјев, Бојана Јелача и други. Уметнички салон у дому Настасијевића био је најзначајнији у међуратном Београду.

Испред ��уће у Ратарској улици

Новинарска легитимација Светомира Настасијевића

Острвца са Крфа, уље на платну, Коста Миличевић Трг у Паризу, Живорад Настасијевић, 1921.

Браћа Настасијевић

Гаврило Принцип, пријатељ породице Настасијевић Склоност ка уметности Настасијевићи су развили већ у свом породичном дому у Горњем Милановцу. Према сведочанствима ту је постојала богата библиотека. Овде је 1916. Момчило Настасијевић написао своје прве песме међу којима и пет сонета, „Сонети њој”. Претпоставља се да је она била Даринка Сретеновић, кћерка породичних пријатеља. Одјек те љубави постоји и у једној од Момчилових најпознатијих песама – „Госпи”.

Момчило и Живорад Настасијевић са пријатељем, Горњи Милановиц, 1915.

Kућа Николе Настасијевића, Живорад Настасијевић

Светомир Настасијевић, Јасике текст Момчило Настасијевић

„Салон“ породице Настасијевић „Салон“ породице Настасијевић, породична слава, 1925.

Даринка Сретеновић, Горњи Милановац, 1911.

Живорад Настасијевић, Бизерта, 1917.

Живорад Настасијевић, Елио Мартинели и Вилко Гецан, Минхен, 1914.

Мајка Милица, отац Никола и сестра Наталија

Испред куће у Ратарској улици

После Првог светског рата породица Настасијевић настанила се у Ратарској 131, данас Краљице Марије 55. Ту ће се од 1924. године редовно одржавати уметничка дружења. На недељним „музичким послеподневима“ музицирало се и расправљало о уметности и књижевности. Не само познати уметници тога времена него и заљубљеници у музику прошли су кроз дом Настасијевића: Милош Црњански, Станислав Винавер, Растко Петровић, Душан Матић, Раде Драинац, Александар Соловјев, Бојана Јелача и други. Уметнички салон у дому Настасијевића био је најзначајнији у међуратном Београду.

Светомир Настасијевић, Међулушко благо текст Момчило Настасијевић

Славомир свира чело

Са пријатељем Костом Миличевићем који је прототип за лик сликара Мазулина у драми Недозвани.

План породичне куће у Горњем Милановцу из рукописа Пут у музику Светомира Настасијевића

Флаута Момчила Настасијевића

Новинарска легитимација Светомира Настасијевића

Први роман Славомира Настасијевића

Трг у Паризу, Живорад Настасијевић, 1921.

Светомир Настасијевић

Књига претплатника за целокупна дела Момчила Настасијевића, 1938, издала Славка Настасијевић Момчило Настасијевић са пријатељима, тридесете године 20. века Светомир Настасијевић, Јасике текст Момчило Настасијевић

„Салон“ породице Настасијевић, породична слава, 1925.

Живорад Настасијевић, Елио Мартинели и Вилко Гецан, Минхен, 1914.

Живорад Настасијевић, Бизерта, 1917.

Славка Настасијевић

Славомир свира чело

Светомир Настасијевић, Међулушко благо текст Момчило Настасијевић

Славомир Настасијевић са сином Мирославом Флаута Момчила Настасијевића

Године 1987. основан је Легат породице Настасијевић при Mузеју рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу. Потомци Славомира, јединог од браће и сестара који је засновао своју породицу, предали су на старање Музеју бројне уметничке и друге предмете. Општина Горњи Милановац обележила је кућу у Улици краљице Марије 55 у Београду, у којој су живели Настасијевићи и где су се одвијали уметнички састанци.

Даринка Настасијевић Свестрано образоване сестре Славка и Даринка биле су такође талентоване за музику и редовне учеснице у уметничким дружењима.

„Салон“ породице Настасијевић

Током педесетих година Живорад, Светомир и Славомир настављају своју уметничку активност. Славомир се афирмише као аутор популарних историјских романа: Карло Мартел, Цар Душан, Тешко побеђенима и други, Светомир својим композицијама насталим по мотивима Момчилових песама: „Фруле“, „Јасике“, „Труба“, „Зора“, „Речи у камену“ и друге наставља да промовише књижевно дело преминулог брата, док Живорад слика инспирисан националном историјом.

Славка и Даринка Настасијевић са пријатељицама

2009. / Projekat izložbe, Tajne Momčila Nastasijevića, sprat

Marina Dokmanović / dokumentacija

Живорад Настасијевић у атељеу, 1962.


2009. / Tajne Momčila Nastasijevića, sprat

Marina Dokmanović / dokumentacija


2009. Tajne Momčila Nastasijevića Muzej rudničko-takovskog kraja, Gornji Milanovac U prizemlju muzeja u Milanovcu smešten je legat braće Nastasijević. Neki od predmeta izloženi na postavci u Beogradu potiču baš iz ovog legata. Po zatvaranju u Beogradu izložba je preneta u Milanovac i adaptirana je za novi prostor.

2009. / Projekat izložbe, Tajne Momčila Nastasijevića, Gornji Milanovac

Marina Dokmanović / dokumentacija


2009. / Tajne Momčila Nastasijevića,Gornji Milanovac

Marina Dokmanović / dokumentacija


2009. / Tajne Momčila Nastasijevića, Gornji Milanovac

Marina Dokmanović / dokumentacija


2009. / Tajne Momčila Nastasijevića,Gornji Milanovac

Marina Dokmanović / dokumentacija


2009. Tajne Momčila Nastasijevića Galerija Istorijskog arhiva, Čačak Momčilo Nastasijević školovao se i živeo neko vreme u Čačku. Posle Beograda i Gornjeg Milanovca izložba je postavljena i u Čačku. Ponovo je pretrpela manje izmene kako bi se adaptirala još jednom novom prostoru.

2009. / Projekat izložbe, Tajne Momčila Nastasijevića, Čačak

Marina Dokmanović / dokumentacija


2009. / Projekat izložbe, Tajne Momčila Nastasijevića, Čačak

Marina Dokmanović / dokumentacija


2009. / Tajne Momčila Nastasijevića, Čačak

Marina Dokmanović / dokumentacija


2009. / Tajne Momčila Nastasijevića, Čačak

Marina Dokmanović / dokumentacija


2009. O herojima, pobednicima, žrtvama i gubitnicima... Izložba skulptira Istorijski muzej Srbije Autori su želeli da ovom izložbom pokrenu niz pitanja, između ostalih: Ko su heroji pobednici, a ko žrtve i gubitnici naše istorije? Namera je bila da se izložena dela prikažu u kontekstu vremena kada su nastajala, otkupljena ili poklonjena, a ujedno je to bio i pokušaj da se odrede njihove istorijske, ideološke, političke, propagandne i kulturološke funkcije. Prostor je poluprovidnim pregradama podeljen na pet celina, a skulpture u pet grupa: “Heroji i pobednici”, “Žrtve i gubitnici”, “Vladari”, “Stvaraoci”, “Od događaja do simbola”. Postamenti, projektovani i izrađeni za ovu priliku, obojeni su u pet različitih boja za svaku celinu posebno, čime je i vizuelno naglašena podela na pomenute celine.

1.8

Detalj

110

106.4

1.8

1.8

Detalj

1.8

20

1.8

40 1.8

- Tačne dimenzije postanemata će se odrediti u odnosu na dimenzije skulptura koje se izlažu - Postamenti su od medijapana 1.8 cm - Naknadno će se odrediti boja za određene grupe postamenata - Zvona na postamentima su od pleksiglasa

40

Marina Dokmanović feb. 2009

2009. / Projekat izložbe, O herojima, pobednicima, žrtvama i gubitnicama

Marina Dokmanović / dokumentacija


2009. / Projekat izložbe, O herojima, pobednicima, žrtvama i gubitnicama

Marina Dokmanović / dokumentacija


2009. / O herojima, pobednicima, Ĺžrtvama i gubitnicama

Marina Dokmanović / dokumentacija


2009 / O herojima, pobednicima, Ĺžrtvama i gubitnicama

Marina Dokmanović / dokumentacija


2009. / O herojima, pobednicima, Ĺžrtvama i gubitnicama

Marina Dokmanović / dokumentacija


2009 / O herojima, pobednicima, Ĺžrtvama i gubitnicama

Marina Dokmanović / dokumentacija


1995. Skulpture iz kolekcije muzeja Amsterdamski istorijski muzej Godinu 1995. holandski muzeji proglasili su godinom skulptura pa su svi muzeji koji poseduju skulpture izložili svoje kolekcije. U Amsterdamskom istorijskom muzeju čuvaju se brojne skulpture, reljefi, delovi fasada, i sl. različiti po veličini, težini, materijalu, vremenu nastanka i umetničkom kvalitetu ali sve tesno vezane za istoriju Amsterdama. Ovim povodom prvi put su izložene skoro sve skulpture koje muzej poseduje, pa se nametnula ideja da cela izložba treba da ostavlja utisak depoa. Da bi se ovako raznorodan materijal učinio dostupnim i preglednim posetiocima, projektovan je sistem od niza poluprovidnih niša u koje su smeštene pojedine ili manje grupe skulptura. Čitav sistem napravljen je od čeličnih nosača i armaturnih mreža. Neke skulpture postavljene su na postamente grupisane tako da čine tematske celine.

1995. / Projekat izložbe, Skulpture iz kolekcije Asterdamskog istorijskog muzeja

Marina Dokmanović / dokumentacija


1995. / Projekat izloĹžbe, Skulpture iz kolekcije Asterdamskog istorijskog muzeja

Marina Dokmanović / dokumentacija


1995. / Skulpture iz kolekcije Asterdamskog istorijskog muzeja

Marina Dokmanović / dokumentacija


1995. / Skulpture iz kolekcije Asterdamskog istorijskog muzeja

Marina Dokmanović / dokumentacija


1995. / Skulpture iz kolekcije Asterdamskog istorijskog muzeja

Marina Dokmanović / dokumentacija


1995. / Skulpture iz kolekcije Asterdamskog istorijskog muzeja

Marina Dokmanović / dokumentacija


1994. Sto godina Novog istočnog groblja u Amsterdamu Opština Amsterdam Potreba za zaštitom raznovrsnog kulturno istorijskog nasleđa navela je opštine Holandije da pojedina groblja i spomenike koji se u okviru groblja nalaze proglase zaštićenim spomenicima kulture. Za Novo istočno groblje projekat je 1889. uradio čuveni arhitekta Dr. P.J.H. Cuypers. Veliki broj nadgrobnih spomenika radili su poznati holandski skulptori. Groblje je projektovano kao park sa bogatom florom i faunom. Izložba je postavljena u jednom od pomoćnih objekata na samom groblju. Da bi se zadržala atmosfera groblja, pod je prekriven kamenčićima od kojih se prave staze na groblju. Fotografije i dokumenta izloženi su na starim nadgrobnim pločama, a najvrednije nadgrobni spomenici postavljeni su slobodno u prostor.

1994. / Projekat izložbe, Sto godina Novog istočnog groblja u Amsterdamu

Marina Dokmanović / dokumentacija


1994. / Sto godina Novog istoÄ?nog groblja u Amsterdamu

Marina Dokmanović / dokumentacija


1994. / Sto godina Novog istoÄ?nog groblja u Amsterdamu

Marina Dokmanović / dokumentacija


1994. / Sto godina Novog istoÄ?nog groblja u Amsterdamu

Marina Dokmanović / dokumentacija


1992. Sto godina profesionalnog negovateljstva u Holandiji Amsterdamski istorijski muzej Negovateljstvo se kao profesija u Holandiji formira tokom druge polovine XIX veka. Do tada su negovateljice uglavnom bile mlade žene ili časne sestre. U to vreme bolnice postaju sve veće i rasprostranjenije pa se potreba za profesionalnim medicinskim sestrama naglo povećava. Istovremeno započinje i emancipacija mladih žena koje žele samostalan život izvan roditeljskog ili bračnog doma, a kako je izbor škola odnosno zanimanja za žene bio ograničen, tako profesija medicinske sestre postaje jedan od retkih plaćenih poslova za žene. Izložba je postavljena tako da na neki način ima lice i naličje. Sa jedne strane su hronološki prikazane medicinske sestre na poslu. Sa druge, detaljno su obrađene pojedine oblasti kojima se bave i prikazana njihova sindikalna borba za bolji položaj u društvu tokom celog jednog veka.

1992. / Projekat izložbe, Sto godina profesionalnog negovateljstva u Holandiji

Marina Dokmanović / dokumentacija


1992. / Sto godina profesionalnog negovateljstva u Holandiji

Marina Dokmanović / dokumentacija


1995. Crteži Jan Luyken-a Ogledalo svakodnevnog života u Holandiji u XVII veku Amsterdamski istorijski muzej Tokom “Zlatnog doba” (XVII vek) u Holandiji, a posebno u Amsterdamu, živeli su i radili brojni umetnici - ilustratori. Amsterdamski istorijski muzej poseduje veliku kolekciju crteža i grafika Jan Luyken-a koji se smatra tipičnim predstavnikom ovakvih umetnika. Beležio je svakodnevni život običnih porodica, majstora, zanatlija i trgovaca. Pored želje da se posetiocima predstavi ova kolekcija, izložba je imala važan edukativni karakter. Postavka je osmišljena i projektovana tako da bude pristupačna i deci. Na primer, sa crteža i grafika izdvojeni su pojedini detalji i uz odgovarajuća objašnjenja izloženi su na panoima iznad originala. Fotokopije najinteresantnijih crteža i grafika ponuđene su deci kao bojanke koje su na samoj izložbi mogli da popune.

1995. / Projekat izložbe, Crteži Jan Luyken-a, Ogledalo holandskog svakodnevnog života u XVII veku

Marina Dokmanović / dokumentacija


1995. / Crteži Jan Luyken-a, Ogledalo holandskog svakodnevnog života u XVII veku

Marina Dokmanović / dokumentacija


1997. Komšije kojih više nema Jevreji na Dorćolu između dva svetska rata Kulturni centar REX, Beograd Jevreji poreklom iz Španije su na Dorćolu imali svoju kompaktnu zajednicu koja je davala pečat celom kraju. Sa ostalim sugrađanima delili su nedaće i stradanja u ratovima kao i blagostanje i radost u srećnijim vremenima. Izložba je postavljena u zgradi nekadašnjeg humanitarnog društva Oneg Šabat u kojoj su se održavali razni skupovi, a tokom nemačke okupacije brojni stariji Jevreji proveli su ovde poslednje dane pred odvođenje u logor na Sajmištu. Običaji, tradicija, religija, svakodnevni život, rad i na kraju stradanje i nestanak, osnovne su teme izložbe. U maloj sali na uvećanoj mapi označene su ulice u kojima su uglavnom živeli samo Jevreji. Na zidovima su ispisi iz tadašnjeg gradskog registra iz kojih se vidi ko je živeo u ovim ulicama i čime se bavio.

1997. / Komšije kojih više nema - Jevreji na Dorćolu između dva svetska rata

Marina Dokmanović / dokumentacija


1997. / Komšije kojih više nema - Jevreji na Dorćolu između dva svetska rata

Marina Dokmanović / dokumentacija


1997. / Komšije kojih više nema - Jevreji na Dorćolu između dva svetska rata

Marina Dokmanović / dokumentacija


1997. / Komšije kojih više nema - Jevreji na Dorćolu između dva svetska rata

Marina Dokmanović / dokumentacija


1997. Komšije kojih više nema Jevreji na Dorćolu između dva svetska rata Stara sinagoga u Erfurtu Centar za kulturu i informacije nemačke pokrajine Turingen u Erfurtu kao deo projekta Via Regia ’97 - pogled ka istoku ugostio je beogradsku izložbu Komšije kojih više nema. Za postavku izložbe ponuđeno je nekoliko lokacija među kojima i stara sinagoga u centru Erfurta. Ova lokacija je odabrana sa jedne strane zato što je simbolično potpuno odgovarala temi izložbe, a sa druge ovom izložbom najavljena je nova buduća namena zgrade sinagoge. U to vreme već su postojali planovi za pretvaranje sinagoge u novi kulturni centar. Beogradska izložba je sa, na nemački prevedenim legendama i objašnjenjima, preneta u Erfurt.

1997. / Stara sinagoga u Erfurtu

Marina Dokmanović / dokumentacija


1997. / Stara sinagoga u Erfurtu

Marina Dokmanović / dokumentacija


1997. / Komšije kojih više nema u Stara sinagoga u Erfurtu

Marina Dokmanović / dokumentacija


1997. / Komšije kojih više nema u Stara sinagoga u Erfurtu

Marina Dokmanović / dokumentacija


2001. Romi - Beograđani O životu Roma u Beogradu u XX veku Kulturni centar REX - Beograd Činjenica da su Romi treća po veličini etnička grupacija u zemlji (posle Srba i Albanaca), a u isto vreme ekonomski i socijalno najugroženiji deo stanovništva Jugoslavije bila je jedan od razloga da se postavi ova izložba. REX je želeo da doprinese iskorenjavanju rasizma i stereotipa, prisutnih u društvu, i prikaže život Roma u Beogradu u svoj njegovoj složenosti. Da bi se ova višeslojna slika prezentovala posetiocima osmišljena je multimedijalna izložba. Na pet velikih ekrana projektovane su fotografije (Koen Wesing) svakodnevnog života iz beogradskih romskih naselja. Na panoima su izloženi arhivski dokumenti (prvi put prikupljeni i sistematizovani za potrebe ove izložbe) o stradanju, životu, stanovanju, radu i školovanju Roma u Beogradu u XX veku. Prikazano je šest kratkih filmova o Romima zaposlenim u beogradskim javnim službama. U maloj sali REX-a Romima je pružena prilika da kažu nešto o sebi. Nekoliko romskih porodica, starosedelaca Beograda, predstavile su se pričom (snimljeni intervji) i fotografijama.

2001. / Projekat izložbe, Romi - Beograđani

Marina Dokmanović / dokumentacija


2001. / Romi - Beograđani

Marina Dokmanović / dokumentacija


2001. / Romi - Beograđani

Marina Dokmanović / dokumentacija


2001. / Romi - Beograđani

Marina Dokmanović / dokumentacija


2004. VlasTITO iskustvo Kulturni centar REX - Beograd Cilj projekta “VlasTITO iskustvo” je problematizovanje fenomena koji bi se mogao nazvati “titoizmom”, fenomena koji je u relativno dugom periodu (mereno ljudskim životom) - ali istovremeno i kratkom (u odnosu na istorijsko vreme) - obeležio zajedničku istoriju onih balkanskih naroda koji su učestvovali u projektu kolokvijalno označavanom kao “Druga Jugoslavija”. Radonja Leposavić

Izložba je sačinjena od fotografija, dokumenata, pisama, filmskog i audio materijala i punjenog medveda. Na pet velikih ekrana, projektovane su fotografije koje govore o sletovima, štafeti, poklonima Titu i Titovim susretima sa svetskim liderima. Na podijumu REX-a posetioci su mogli da slušaju snimljen radijski arhivski materijal vezan za iste teme.

2004. / VlasTITO iskustvo

Marina Dokmanović / dokumentacija


2004. / VlasTITO iskustvo

Marina Dokmanović / dokumentacija


2004. / VlasTITO iskustvo

Marina Dokmanović / dokumentacija


2004. / VlasTITO iskustvo

Marina Dokmanović / dokumentacija


2004. / VlasTITO iskustvo

Marina Dokmanović / dokumentacija


2004. / VlasTITO iskustvo

Marina Dokmanović / dokumentacija


Marina Dokmanović / dokumentacija


2004. / VlasTITO iskustvo

Marina Dokmanović / dokumentacija


1993. Sima Lozanić u srpskoj nauci i kulturi Galerija Srpske akademije nauka i umetnosti i Muzej nauke i tehnike, Beograd Sima Lozanić (1871- 1929) bio je hemičar, naučnik, profesor, predsednik Akademije nauka, prvi rektor Beogradskog univerziteta, ministar pravde i inostranih dela, diplomata, učesnik u ratovima1876-1878, u balkanskim ratovima i u prvom svetskom ratu. Izložba je zamišljena kao vizuelno prostorna biografija. Projektovani su parovi stubova, na kojima su fotografijama i dokumentima ilustrovane neke od aktivnosti iz života Sime Lozanića. U vitrinama između stubova sa kojima čine celinu, izloženi su predmeti vezani za istu temu. Na zidovima su ispisani (Lozanićevim rukopisom) fragmenti pisama odabrani iz njegove bogate prepiske sa domaćim i stranim političarima.

1993. / Projekat izložbe, Sima Lozanić u srpskoj nauci i kulturi

Marina Dokmanović / dokumentacija


1993. / Projekat izložbe, Sima Lozanić u srpskoj nauci i kulturi

Marina Dokmanović / dokumentacija


1993. / Sima Lozanić u srpskoj nauci i kulturi

Marina Dokmanović / dokumentacija


1993. / Sima Lozanić u srpskoj nauci i kulturi

Marina Dokmanović / dokumentacija


1990. Čovek i kamen Galerija srpske akademije nauka i umetnosti Beograd Prirodnjački muzej, Muzej nauke i tehnike i Srpska akademija nauke i umetosti oformili su grupu od 11 eminentnih naučnika koja je koncipirala izložbu Čovek i kamen. Izložba je podeljena na nekoliko celin. Prikazan nastanak zemljine kore kao svet stena, ruda i kristala, zatim se posetiocu sugeriše da je kamen od uvek služio čoveku koji svojstva kamena prvo prilagođava svojim potrebama a zatim pravi nove forme podražavajući kamen i najzad pravi nove materijale srodne kamenu koji prevazilaze njegova prirodna svojstva. U prvom delu izložba prati hronološki tok dok u se u poslednja tri pokazuje da je čvek kristio kamen i da u njemu izrazi emocije ili ga upotrebi u simboličnom i ritualnom činu. Za potrebe ove izložbe projektovani su elementi - kocke koje se koriste i kao postamenti i kao vitrine. Grupisanje ovih elemenata na različite načine omogučilo da se svaki deo bude prikazan prostorno na poseban način shodno temi kojom se bavi. Sobzirom da su teme i izloženi matrijal sasvim raznorodni vizuelna veza postignuta je grafičkim dizajnom i upravo ovim elementima kockama.

1990. / projekat izložbe Čovek i kamen

Marina Dokmanović / dokumentacija


1990. / ÄŒovek i kamen

Marina Dokmanović / dokumentacija


1990. / ÄŒovek i kamen

Marina Dokmanović / dokumentacija


1990. / ÄŒovek i kamen

Marina Dokmanović / dokumentacija


1990. / ÄŒovek i kamen

Marina Dokmanović / dokumentacija


1990. / ÄŒovek i kamen

Marina Dokmanović / dokumentacija


1994. Tačno izmereno: karte i mape crtane u XVI i XVII veku Gradski muzej Alkmar, Holandija U Holandiji postoji neobičan sistem državnih organizacija koje regulišu uređenje voda. Imaju vrlo dugu tradiciju - neke potiču čak iz XVI veka. U početku im je zadatak bio samo regulisanje odbrane od mora. Vremenom zadaci su se umnožavali pa su tako ove organizacije bile zadužene za obezbeđivanje ustava, odvodnjavanje, za merenje zemlje otete od mora, i dr. Ove poslove obavljali su ”merači zemlje”, pandan današnjim geometrima. Bili su nezavisni i zaposleni kod ovih organizacija, a zadatak im je bio da mere zemlju, vodene puteve, poldere, nivo vode u lukama i dr. Tokom XVI veka oni su počeli i da crtaju karte koje sada nisu više samo slike iz ptičije perspektive već osnove na kojima se pojavljuju kuće, crkve, uzvišenja i sl. Delovi karata su povremeno bojeni i to funkcionalno.

1993. / Projekat izložbe,Tačno izmereno

Marina Dokmanović / dokumentacija


1993. / Projekat izložbe, Tačno izmereno

Marina Dokmanović / dokumentacija


Zanimljivo je da su karte iz XVI i XVII veka pored geografskih i topografskih informacija bile i prava mala umetnička dela. Povodom 400 godina postojanja jedne od ovih organizacija u severnoj Holandiji pripremljena je izložba ovakvih ručno crtanih karata koje oni poseduju. S obzirom da su ove karte stare, pa stoga i vrlo osetljive morale su biti izložene tako da leže na podlozi minimalno osvetljene. Za te potrebe projektovani su odgovarajući stolovi - vitrine. Vitrine su u nizovima postavljene u prostor muzeja tako da formiraju grupe.

1993. / Projekat izložbe,Tačno izmereno

Marina Dokmanović / dokumentacija


1993. / Projekat izložbe, Tačno izmereno

Marina Dokmanović / dokumentacija


20... Tragovima osmanskog Beograda Prostor bivšeg Javnog kupatila Namera je bila da se interdisciplinarnim pristupom približi, prikaže i objasni šta je donela osmanska civilizacija Beogradu i kakvo je nasleđe ostavila za sobom. Uticaji koji su dolazili iz evropskog kulturnog kruga govore o preplitanju kulturnih modela pa je namera bila da se ovo naglasi kroz celu izložbu. Istraživanje je trajalo dve godine. Prikupljena je dokumentacija iz svih relevantnih muzeja, arhiva i privatnih kolekcija dostupnih u Beogradu. Izložba je projektovana za prostor Javnog kupatila. Predviđeno je da bude u punom smislu multimedijalna sa željom da se prikaže u kojoj meri je osmanski kulturni model u različitim vremenskim razdobljima bio prihvaćen i u kojoj meri je opstao kao nasleđe. Izložba za sada nije realizovana.

2005 / Projekat izložbe, Tragovima osmanskog Beograda

Marina Dokmanović / dokumentacija


2005 / Projekat izloĹžbe, Tragovima osmanskog Beograda

Marina Dokmanović / dokumentacija


2005 / Projekat izloĹžbe, Tragovima osmanskog Beograda

Marina Dokmanović / dokumentacija


2005 / Projekat izloĹžbe, Tragovima osmanskog Beograda

Marina Dokmanović / dokumentacija


2005 / Projekat izloĹžbe, Tragovima osmanskog Beograda

Marina Dokmanović / dokumentacija


2005 / Projekat izloĹžbe, Tragovima osmanskog Beograda

Marina Dokmanović / dokumentacija


2005 / Projekat izloĹžbe, Tragovima osmanskog Beograda

Marina Dokmanović / dokumentacija


2005 / Projekat izloĹžbe, Tragovima osmanskog Beograda

Marina Dokmanović / dokumentacija


Marina Dokmanović / dokumentacija


2005 / Projekat izloĹžbe, Tragovima osmanskog Beograda

Marina Dokmanović / dokumentacija


2009. Efekat Tito harizma kao politička legitimacija Muzej istorije Jugoslavije, Beograd U muzeju se čuva nekoliko stotina hiljada poklona koje je Tito za života dobio. Uz pomoć eksponata, audiovizuelnih i foto dokumenata publika je imala priliku da se seti jednog perioda istorije koji je spletom istorijskih i političkih okolnosti zanemaren, a koji danas još uvek ima ozbiljan uticaj na ono što živimo. Prvi deo izložbe posvećen je Titovim portretima izrađenim u različitim tehnikama od goblena, tapiserija, mozaika do umetničih slika. Drugi deo izložbe posvećen je proslavi Titovog rođendana, sletovima i štafetama i pisanim porukama i čestitkama. Pokloni su smešteni u treći deo. Delimično su izloženi kao stvarni predmeti, a delimično uz tekstove - komentare u digitalnom obliku.

±1500m2 portrets of Tito presentation of batons and projections of relays

presentation and projections of presents

presentation of presents

2009. / Projekat izložbe, Efekat Tito

Marina Dokmanović / dokumentacija


2009. / Efekat Tito

Marina Dokmanović / dokumentacija


2009. / Efekat Tito

Marina Dokmanović / dokumentacija


2009. / Efekat Tito

Marina Dokmanović / dokumentacija


2009. / Efekat Tito

Marina Dokmanović / dokumentacija


2009. / Efekat Tito

Marina Dokmanović / dokumentacija


2009. / Efekat Tito

Marina Dokmanović / dokumentacija


2009. / Efekat Tito

Marina Dokmanović / dokumentacija


1998. Istorija radničke imigracije Volksbuurtmuseum u Hagu Kao deo proslave povodom 700 godina grada Haga otvorena je i ova izložba. Izložba se bavila ekonomskim imigrantima tokom XX veka koji su doseljavajući se u Hag sa sobom doneli i svoje običaje i kulturu. Autori su želeli da pokažu u kojoj meri se ovi ljudi doživljavaju kao obični stanovnici Haga. U prvom delu izložbe su na mapama označeni delovi grada u kojima u većem broju žive imigranti, a u drugom delu projekcijama, dokumentima i fotografijama predstavljen je život četiri najbrojnije grupe imigranata: - keramičari i sladoledžije, Italijani koji su u Holandiju došli uglavnom početkom XX veka - nemačke kućne pomoćnice doseljene u Hag između dva svetska rata - Jugosloveni i Španci doseljeni 60-tih - Marokanci i Turci doseljeni 70-tih

1998. / Projekat izložbe, Istorija radničke imigracije

Marina Dokmanović / dokumentacija


1998. / Istorija radniÄ?ke imigracije

Marina Dokmanović / dokumentacija


Marina Dokmanović / dokumentacija


1998 / Istorija radniÄ?ke imigracije

Marina Dokmanović / dokumentacija


19... O herojima, pobednicima, žrtvama i gubitnicima... Izložba skulptira Istorijski muzej Srbije Autori

Marina Dokmanović / dokumentacija


Marina Dokmanović / dokumentacija


Marina Dokmanovic presentation