Issuu on Google+


Carole Matthews The Chocolate Lovers’ Club


MORAM DA PRIZNAM da su pisanju ove knjige prethodila veoma zahtevna istraživanja - sva ta čokolada, a tako malo vremena! Zato želim da kažem jedno veliko hvala svima koji su mi pomogli u ovom poduhvatu i koji su svoju ljubav prema čokoladi pretvorili u ozbiljnu zavisnost. Takođe hvala Lavli Kevu što je sa svojim uobičajenim zanosom učestvovao u tako mučnom zadatku i pomogao mi da pojedem svu tu čokoladu.


PRVO POGLAVLJE

„HAJDE, UDARI PONOVO”, rekoh. On podiže obrve. „Jesi li sigurna?” „Mogu ja to da podnesem.” „Uzela si preveliku dozu”, rekao je opominjućim glasom. „Mnogo je, čak i za tebe, ti okorela zavisnice.” „Nikad nije mnogo.” U vremenima krize, moje mesto za drogiranje je jedna obična plantaža Madagaskar. Ne postoji ništa, baš ništa što ona ne može da izleči. Ona je lek za sve, od slomljenog srca do glavobolje, a mogu vam reći da ja i jednog i drugog imam na pretek. „Hajde, momče, donesi”, svečano sam klimnula glavom, na šta mi moj dobavljač uruči narkotik, izmamivši mi uzdah olakšanja. Čokolada. Mmm. Mmm. Mmm! Divna, divna, kremasta, slatka, izvrsna čokolada. Jednostavno, nikada mi je nije dosta. Odmah, pri prvom zalogaju, osetih kako njen topli, opuštajući ukus počinje da struji mojim bolom. Postoje trenuci kada je čokolada pravi odgovor na sve vaše molitve. „Osećaš se bolje?” „Počinjem da se osećam bolje”, rekoh uz slabašan osmeh. „I ostali uskoro dolaze, a onda ćeš biti okej.” „Znam. Hvala ti, Klajve. Ti si moj spasilac.” „Šta god ti zatreba, draga moja”, reče i baci mi kosku na jedan vrlo teatralan način, ali, pošto je gej, njemu je to dozvoljeno. Ponela sam svoje zalihe, pronašla sofu u uglu i uronila u nju. Moje umorne kosti počeše da se opuštaju i ja, sa jakim mirisom vanile u dahu, osetih kako mi i u glavi postaje bistrije. Još nešto. Ja nisam usamljena u ovoj svojoj žudnji. O, ne. Ja sam deo jedne male, ali savršene sekte koju smo nazvali Klub ljubitelja čokolade. Našu bandu čine samo četiri člana i sastajemo se ovde u Čokoladnom raju što češće možemo. Ovo mesto je pravi raj za zavisnike, nešto kao ekvivalent za opijumsko


sklonište kada je čokolada u pitanju. Zabačeno je, u jednoj sporednoj kaldrmisanoj ulici, u mondenskom delu Londona, neću reći gde, jer bi moja tajna bila otkrivena i horde žena željnih ljubavi, širom otvorenih očiju, pohrlile bi da pokvare ovo naše posebno mesto. To je kao kada otkrijete sjajnu destinaciju za odmor, sa miljama i miljama dugačkim, napuštenim, belim plažama, malim intimnim restoranima i noćnim klubovima i onda kažete svima koliko je to mesto sjajno pa sledeće godine ono bude pretrpano ljudima koji tamo nagrnu jeftinim letovima tako da ne možete da se krećete plažom od jeftinih stereo-uređaja i naduvenih tela ogrnutim saronzima metalik boje. I svi ti mali intimni restorani sada služe kobasice i pomfrit, a noćni klubovi nude pića upola cene i imaju mašine za pravljenje pene. E, da se to ne bi desilo, ovaj naš Čokoladni raj je utočište malog broja odabranih i neka tako ostane što duže. Pustih da mi glava padne na naslon sofe, odlomih još jedan božanstveni komad čokolade i stavih ga u usta uz uzdah, koji je dolazio iz srca. Ja sam Lusi Lombard i pretpostavljam da sam osnivač Čokoladnog raja jer sam ja ta srećna duša koja ga je prva pronašla. Danas se na brzu ruku održava jedan improvizovan sastanak Kluba ljubitelja čokolade. Ako bilo koja od nas pošalje SMS poruku sa tekstom HITNO POTREBNA ČOKOLADA, sve članice, ma šta radile u tom trenutku, sve ostavljaju i trče u naše svetilište. To je isto kao kada dežurnom doktoru javite da je njegovom pacijentu koji boluje od srca, srce prestalo da kuca. Ovoga puta sam ja ta koja je sazvala sastanak. Sačekajte samo da kažem mojim najboljim prijateljicama šta se dogodilo - neće verovati. A možda i hoće. Otum je stigla prva. Uletela je kroz vrata upravo kada sam gutala poslednji komad čokolade. „Jesi li dobro?”, upitala je bez daha. Otum Filding je puna života. „Markus. Ponovo”, počeh. Markus bi trebalo da bude moj voljeni dečko, ali o tome nešto više kasnije. Ona udahnu saosećajno. Pre mnogo mesecom obasjanih noći, imala sam običaj da ovamo dolazim sama i da se krijem u uglu. Zaista ne volim da jedem pred drugim ljudima, a posebno ne volim da me posmatraju dok jedem čokoladu. Pretpostavljam da ni narkosi ne vole da ih posmatraju dok pune špric heroinom. Ima nečeg pomalo delikatnog u tome da vas posmatraju dok se predajete svom poroku (sem ako znate da vas posmatraju, to je nešto drugo, pretpostavljam). Zapravo, ja ne balavim dok jedem čokoladu, ali mislim da upravo tako izgledam. A mislim da ćete se složiti - najbolje je da balavite kada vas niko ne gleda. Otum sam srela tokom jedne od svojih mnogobrojnih solo poseta. Nije bilo slobodnog mesta osim onog pored mene, gde se ona odmah spustila i istog trena smo našle zajednički jezik. Onda sam shvatila da nema toga ko ne bi mogao da voli Otum, samo ako nemate ništa protiv ljudi koji ne mogu, a da ne budu uvek divni. Ipak, jedno malo upozorenje. Roditelji, vodite računa: ako svojoj ćerki


želite da date ime Otum, ona će, kada odraste, sigurno imati crvenu kovrdžavu kosu i glasaće za zelene, baš kako to ova radi. Otum je osoba koja voli tamnu čokoladu. U svetu čokoladne psihologije, a ja sam sigurna da takva psihologija postoji, ovo može da znači da ona skriva svoju mračnu stranu. Otum lagano gricka svoju čokoladu, što joj, pretpostavljam, pomaže da se oseća manje krivom zbog siromaha koji to sebi ne mogu da priušte. Inače, nju užasno grize savest dok uživa u svojoj navici. I mi ostale takođe patimo, ali zbog broja kalorija koje unosimo i zbog činjenice da će se one gomilati na našim butinama. Otum pati zbog dece koja gladuju i koja moraju svakoga dana da prežive uz činiju pirinča i kojoj čokolada nije dostupna - nikad. Ja ne brinem zbog dece koja gladuju, već pokušavam da ih potpuno izbacim iz svojih misli jer, iskreno, imam i previše sopstvenih briga. „Treba nam vruća čokolada da nas podigne”, reče Otum, odvezujući maramu, koja je bez sumnje ručni rad nekog siromašnog meksičkog tinejdžera koji zaradi funtu godišnje u nekoj prljavoj radionici. „Klajve”, uzviknuh našem prijatelju i dobavljaču za šankom. „Ostale uskoro stižu. Kako bi bilo da nam pripremiš toplu čokoladu?” „Spremiću je”, reče on i dade se u akciju. Onda je stigla Nađa. Prišla mi je, zagrlila me i zagledala se duboko u moje oči. „Nije on dobar za tebe.” „Znam.” Sve to znamo. Nije trebalo čak ni da pita ko je krivac za moju krizu. Uvek je to Markus. „Upravo sam naručila toplu čokoladu.” „Sjajno.” Nađa Stoun je sledeća osoba koja se pridružila nama dvema na putu stvaranja jedne prijatne družine. Stigla je u Čokoladni raj jednoga dana u vreme ručka, pod velikim stresom i na ivici suza i naručila gomilu slatkiša od Tristana, Klajvovog životnog i poslovnog partnera. Moglo se videti da je naručivala više u žurbi nego sa dobrim ukusom. I Otum i ja smo istovremeno počele da saosećamo sa njom jer smo i same milion puta bile u takvoj situaciji. Jedina prava stvar bila je da je tu i u tom trenutku uzmemo pod svoje okrilje. Otum i meni već je postala navika da se sastajemo najmanje jednom nedeljno, čak i dvaput ako naš stres to zahteva. Ova navika polako je prešla i na druge. Nađa je jedina od nas koja je majka. Ima jedno veoma zahtevno trogodišnje dete, ali zar nisu sva deca zahtevna? Njen sin se zove Luis i jedna noć za drugom bez pravog sna bio je glavni razlog njenih suza. Međutim, situacija se sada popravlja, Luis više spava, tako da Nađa može normalno da funkcioniše. Nađa nije izbirljiva kada je izbor čokolade u pitanju. Kaže da joj je to jedini predah, međutim, izgleda kao da proždire čokoladu, a da uopšte ne oseti njen ukus. Ovo se kod mene vodi kao greh jer, ako ste tako predani nečemu, trebalo bi bar da budete u stanju da uživate u tome. Nađa pronalazi utehu u čokoladi


koju jede kao i 99 procenata ženske populacije. Trebalo bi to da shvatim. Kao i ja, i ona nosi lepe stvari u veličini deset, što opravdava time da posle Luisovog rođenja nikada nije mogla da vrati staru figuru. Ja ne bih rekla da je to razlog, već činjenica da svu čokoladu svoga sina ukrade pre nego što on i može da dođe do nje. Čak priznaje da kada on ne gleda, ona poliže i čokoladu sa njegovih kolačića za probavu. „Mrzim britansku klimu.” Šantal je poslednji član koji je stigao, od ova naša dva para. Otresla je kišne kapi sa svoje sjajne kose i skljokala se na svoje mesto. Poreklom iz sunčane Kalifornije, Šantal Hamilton je, kao i Nađa, takođe udata. Ima neverovatno bogatog muža Teda, koji je neka vrsta finansijskog genija u Sitiju. Šantal je najstarija od nas, grabi ka četrdesetim, ali je daleko najlepša i najglamuroznija. Visoka je, vitka, uvek besprekorno doterana, duhovita i talentovana. Da je konj, bila bi punokrvni. Kosa joj je kratko ošišana i isfrizirana, ide kod jednog od vrhunskih frizera u Londonu, kod jednog od onih koji su uvek na TV-u. Njoj je uvek svaka dlaka na svom mestu. Šantal spada u VIP osobe, friziraju je u posebnoj prostoriji, a uz frizuru dobija i šampanjac. Nosi cipele od kojih me stopala zabole kada ih samo pogledam, posećuje butike najpoznatijih dizajnera gde ne možete da uđete bez prethodno ugovorenog sastanka i gde imate savetnika koji vam predlaže šta da kupite u skladu sa vašim vrtoglavim bankovnim računima. Da, Šantal Hamilton ima sve. Sve, sem supruga koji hoće seks sa njom. Istina je. U današnje vreme kada pretpostavljamo da su svi ludi za tim, Šantal i Ted vode ljubav jedanput godišnje. Dvaput, ako uspe da ga napije za Božić uz pomoć smrtonosne kombinacije votke i nečeg što ona zove „punč od jaja”. U stvari, to su jaja razmućena u mleku i pomešana sa rakijom ili vinom. Zvuči grozno. Tu su još i Dan svetog Valentina ili njen rođendan koji bi mogli da se ubrajaju kao sigurni termini, a sve ostalo je u Božjim rukama. Šantal bi želela da nešto više vremena provodi u Tedovim rukama. Uprkos svom dobrom vaspitanju i pripadnosti visokom staležu, Šantal bez razlike od drugih, spada u uživaoce čokolade koji odbijaju da priznaju da su zavisni od nje. Naša američka prijateljica jednostavno insistira na tome da samo „voli slatkiše”. Ja to nazivam dubokim poricanjem. „Pa, zašto smo ovde?”, želela je da zna Šantal. „Trebalo je da vidite facu fotografa kojeg sam upravo morala da nogiram.” Šantal je, osim čokolade, imala i druge načine da se nosi sa muževljevim nedostatkom želje za ispunjavanjem bračnih dužnosti. Iako nikada to nije isticala, ona je više volela da se seksa sa svojim fotografima nego da ih nogira. „Bolje bi bilo da razlog bude dobar.” „Pa i nije”, rekoh mrzovoljno. Klajv je doneo poslužavnik sa četiri čaše tople čokolade. Pušila se prelivena šlagom i rendanom belom čokoladom. Spustio je to na stočić, koji se nalazio između nas. Para se podizala u vazduh. Izgledalo je da je to baš ono što će zagrejati naše prste na nogama i što će doneti radost mom slomljenom srcu.


„Napravio sam feuillantines”, reče dramatično podižući oči ka nebu, dočaravajući blaženstvo. „Tanjušni komadići oblande sa ukusom đumbira, karanfilića, morskog oraščeta i cimeta.” Počele smo da gugučemo od odobravanja. „Morate da probate.” Iskreno, ko smo mi da se protivimo? „Pa, navalimo, moje dame.” Dok sam im dodavala čaše, čuo se kolektivni uzdah iščekivanja. Moje klupske koleginice i ja uronismo u duboke, meke sofe. Počesmo istovremeno da pijuckamo toplu čokoladu i u istom trenutku sve ispustismo kolektivni uzdah odobravanja. „Pa?”, oglasi se Šantal. Otum je već imala prsten od čokolade oko usana i širom je otvorila oči u iščekivanju. Ja počeh da kružim pogledom po svojim prijateljicama. „Da li sedite udobno?” Klimnuše mi glavama i istog trenutka sve posegnusmo za debelim čokoladnim feuillantinom. „Onda mi dozvolite da počnem...”


DRUGO POGLAVLJE

ŽENA KOJA JEDE ČOKOLADU MORA da trenira - ovo je jedno od osnovnih pravila kosmosa. Zato ja utorkom uveče odlazim na čas joge. Završavam sa poslednjim zalogajem mars čokoladice i bacam omot u korpu. Šest je sati, izvlačim ispod stola torbu sa opremom za vežbanje u nadi da ću moći odmah da pobegnem. Trenutno radim u Targi, jednoj kompjuterskoj kompaniji koja je specijalizovana za povraćaj podataka - šta god to značilo. Sve što znam je da u ulozi privremene sekretarice ovde radim duže nego bilo gde, traćeći u potpunosti diplomu koju sam teškom mukom stekla na Medijskim studijama, bez obzira na to što svako na nju gleda kao na „besmislenu” kvalifikaciju. U Targi su odomaćene situacije kao što su dani puni stresa, bolesti ili dani kada ima više zaposlenih nego što je potrebno. Mislim da bi neke od mojih koleginica imale mnogo više koristi od odlaska na moje časove joge nego ja. Kad god neka ostane u drugom stanju, oni pronađu razlog da otpuste jadnu, nesrećnu ženu što oduzima vreme i kreativnost. Na tom polju sam se prilično zauzela, međutim zaposleni ovde nemaju nikakva prava. Jedan od malobrojnih razloga što volim da radim u Targi je taj što je strahovito blizu Čokoladnog raja pa, ako sam brza, mogu tamo da odjurim i za vreme pauze za ručak. Moj trenutni posao je da udovoljavam različitim kapricima šestorice prodavaca, pod orlovskim okom gospodina Ejdena Holbija. „Zdravo, Lepotice”, reče Ejden Holbi prolazeći pored mog stola. „Kako bi bilo da večeras malo podigneš noge?” Targa je takođe i jedna veoma politički nekorektna kompanija. Seksualno uznemiravanje i opšte zlostavljanje osoblja se ohrabruje, uglavnom zbog toga što je to jedini način da se zaposleni oslobode stalnog stresa. Sposobnost da se besramno flertuje i da se koristi veliki broj uvredljivih reči su kvaliteti koji se traže od novozaposlenih. „Da. Joga zove.” „Šta bih dao da te vidim u jednim od onih hulahopki od likre.” „Da?” On podiže ruku. „Ne prekidaj me. Imam svoj momenat muškosti.” „Sanjaj, sanjaj”, odvratih mu dok sam išla ka vratima.


„Idem kasnije na piće sa momcima u Spejs bar”, nastavi on uz osmeh pun naboja. „Pridruži nam se.” „Ne mogu, ali hvala.” „Kupiću ti onu čokoladnu votku koju toliko voliš.” Primamljivo, nema šta. Postoji samo jedna stvar koja se može smatrati boljom od čokolade, a to je kombinacija čokolade i alkohola. „Bolje da to propustim”, rekoh, pokušavajući da budem čedna. „Nadao sam se da ćeš me zavesti ako te napijem.” „Ne bi sebi mogao da priuštiš toliko votke.” On se meko nasmeja. „Laku noć, Lepotice. Vidimo se sutra.” Ejden Holbi me uvek oslovljava sa Lepotice, ali nisam sigurna da li to radi zato što stvarno misli da sam lepa ili zato što ima toliko mnogo privremeno zaposlenih koje prolaze kroz kancelariju pa je to jedno opšte ime koje odgovara svima. Tako bar ne mora da pamti imena. Ipak, ja njega ne zovem lepi, iako to zaista jeste. Ejden Holbi poseduje redak šarm. Sve zaposlene žene u našoj firmi, posebno one u određenim godinama i na rukovodećim položajima, misle da je sjajan. Visok je, tamnokos i izuzetno zgodan. Ni meni nije promakla činjenica da ima nekontrolisano drzak osmeh i đavolsko svetlucanje u očima. Zato, povremeno uhvatim sebe kako u Klubu ljubitelja čokolade vatreno pričam o gospodinu Ejdenu Holbiju, pa su mu devojke s pravom dale nadimak Simpatični. To ne znači da sam stvarno zaljubljena u svog šefa, ne, zaista nisam. Osim toga, dok je gospodin Ejden - Simpatični Holbi nepopustljivo slobodan muškarac, ja sam žena u ozbiljnoj i dugoj vezi. Verna sam Markusu u potpunosti iako moje prijateljice iz Kluba ljubitelja čokolade prilično često ističu da je moja vernost potpuna ludost.


TREĆE POGLAVLJE

PRIDRUŽUJEM SE MASI KOJA IDE ka podzemnoj železnici i posle nekoliko stanica jurim ka rekreacionom centru, gde se održavaju časovi joge. To zapravo i nije neki poznati rekreacioni centar, ali se taman uklapa u moj inače skroman budžet. Zapravo je i izvan mojih skromnih mogućnosti, ali ja ne tražim dlaku u jajetu. Ovde nema bleštećih hromiranih i staklenih površina. Uprkos konstantnom mirisu jeftinih dezinfekcionih sredstava u svlačionicama, nije tako čisto kako bi moglo da bude, tako da ne možete da me uhvatite kako se zadržavam oko tuševa; osim toga, u sali se oseća ubitačan vonj ustajalog znoja. Takođe ni klima uređaji nikada ne rade ispravno, a ovo je jedan veoma topao dan - jedan od onih dana kada se tofi čokolade u vašoj torbi pretvore u tečnost i ne mogu da se jedu. Znam to zato što je to ono što ću večerati na putu kući. Ali, ako redovno dolazim ovde kako bih kaznila svoje telo, onda moram da držim korak i sa utrošenim kalorijama. Sa sobom vodim neprestanu borbu da ne postanem previše okrugla i debela. Niskog rasta sam, prirodna plavuša i ne ličim mnogo na prase s obzirom na svoju zavisnost. Ipak, ako bih se ikada pojavila kao predmet nekog skandala u tabloidima, verovatno bi me opisivali kao „bujnu” ili „zaobljenu”. Slatka Lusi ili Sočna Lusi bili bi nadimci koji mi najbolje pristaju. Nekada sam imala ambicije, ali nisam sigurna da ih još imam. Jedino znam da ne želim da provedem ostatak života sređujući papire i donoseći kafu ljudima koji se čak i ne potrude da me upoznaju pošto znaju da neću naročito dugo da se zadržim. Nakon svih ovih godina, ja sam još duboko u studentskim dugovima, ali jednoga dana prestaću da trošim sav novac na višak kalorija i počeću da štedim za razumnije stvari. Iako mi skala na vagi premašuje dozvoljenu težinu, ja se u svojoj koži osećam veoma udobno. Pripadam onima koji nisu ni tužni samci ni samozadovoljni u braku. Imam stalnog dečka - ponekad. Markus Kening je čovek koji me obožava i želi da se oženi mnome. Jednoga dana. Zajedno smo pet godina i sada je na ivici da ispuni tu svoju „obavezu”, što je dobro. Što sam se više približavala joga klubu, u srcu sam počela da osećam nemir. Idem na jogu da bih umanjila stres, ali nisam sigurna da to ima efekta pošto tamo ležim nepomično, napetih ruku stisnutih u pesnice i govorim sebi: „Pomeri


se!” Za to vreme svi drugi izgledaju zadovoljno dok leže na podu i slušaju neku vrstu ptičjeg pevanja i jedva čujan glas naše učiteljice Persefone. Stalno se borim da nateram svoja kolena da se povinuju lotus položaju, dok je sasvim očigledno da je moja half-plaf poza mlitava. Moja posvećenost duhovnoj strani joge ogleda se u tome da utorkom obično ne viđam Markusa. Markus me povremeno zove i preklinje da ne budem uporna u tome da oslabim, a onda me namami kod njega nudeći mi ogromnu količinu čokolade i crvenog vina. Recite da sam slab karakter jer uvek kapituliram, mada, ponekad, pokušam da napravim galamu oko toga i da ne odem. Markus retko pada na to moje protivljenje pošto zna da može da me vrti oko malog prsta. Osim toga, čaša vina je dobra za srce, mada nisam sigurna da li i one naredne četiri imaju isto takvo dejstvo. Dve kocke crne čokolade dnevno takođe su korisne za vaše zdravlje. One vam podižu nivo endorfina i antioksidanata, a to mora da bude dobro. Koliko često naučnici greše? Ha, retko, rekla bih. Tako da, zapravo, time što ostajem kod kuće, pijem vino i jedem čokoladu, ja sebi činim mnogo više dobrog nego da rizikujem da se povredim na časovima joge. I, hajde da se suočimo sa tim, bilo to naučno dokazano ili ne, neko alkoholno piće i kutija čokoladica će kod većine ljudi uvek nadvladati hata jogu, pa ni ja nisam izuzetak. Moj dečko zna da ja ne mogu da odolim ni čokoladi ni njemu. Ali, uprkos tome što sam buljila u telefon ko zna koliko puta u toku dana želeći da se on javi i spase me torture izvođenja trijangl poze, Markus nije uopšte zvao. Pozvala sam ga nekoliko puta, možda deset, a onda pomislih da sam opsesivna. Međutim, ionako nije bilo važno, jer sam uvek dobijala samo njegovu govornu poštu. Odmotala sam svoju tofi krisp čokoladu, koju držim na tajnom mestu u torbi, samo za hitne slučajeve i navalila na nju. Vežbanje na prazan stomak, pa makar to bila i joga, kod mene uvek izaziva nesvesticu. Ja sam se tek nedavno okrenula uživanjima koje dobijamo od čiste čokolade sa plantaže. Obožavam čokoladu u svim njenim mnogobrojnim oblicima, ali moja trenutna pasija je moderno dizajnirana čokolada sa probranim zrnima kakaoa koja se nabavljaju na plantažama širom sveta -Trinidad i Tobago, Ekvador, Veneffuela, Nova Gvineja. Sve same egzotične lokacije tako da su ovo, po mom skromnom mišljenju, ubedljivo najbolje čokolade. One su Džimi Ču u svetu čokolade, mada i su im trafls čokoladni tartufi ljuti konkurenti. (Strogo govoreći, trafls su u svetu poslastičarstva potpuno suprotni čokoladi, ali ja sam težak čokoholičar pa sve to volim.) Još jedna moja opsesija su grin end blek čokoladne table. Apsolutni raj. Okrenula sam Otum ka ovim bogatim, kremastim tablama koje može da jede bez imalo osećanja krivice, jer su napravljene od organske čokolade, a firma koja ih proizvodi pošteno trguje sa odgajivačima zrna. Ne mogu da kažem da i ja ne brinem zbog toga, pa svi smo ljudska bića, zar ne? Kada moja prijateljica jede maja gold tablu, ona ne mora da se celu noć prevrće po postelji misleći o


sudbini siromašnih farmera koji gaje kakao. I ja brinem o Maja beračima, ali da budem iskrena, više brinem o mešavini crne čokolade sa osvežavajućom narandžom, savršeno izbalansiranog ukusa, sa toplinom cimeta, oraščića i vanile. Taj narod Maja je stvarno znao šta radi. Božanstveno. Nadam se da srećno žive znajući da toliko mnogo žena zavisi od njih. Da ne bih postala čokoladni snob, ja ponekad zgrabim i mars bars, snikers i dabl dekers iako izlaze iz mode. Ipak, najviše volim čokolade na kojima sam odrastala - kedberi i nestle, dok su mi milki bars i karli varlis bile posebno omiljene, mada, primećujem da kako godine prolaze, one postaju sve manje. Ovih dana valnut vips čokolade su za mene malo razočaranje. Nisu kao što su nekada bile. Naravno, to me ne sprečava da ih jedem, nazovimo to samo istraživanjem proizvoda. Pošto sam već bila na ulazu, brzo sam sažvakala poslednji zalogaj tofi krispa i jureći da se presvučem, veselo sam pozdravila recepcionerku, jedno mlado „parče” po imenu Beki, koja izgleda kao da joj iskušenje u vidu čokolade nikada nije prešlo kućni prag. „Hej, Lusi”, povikala je za mnom. „Večeras je čas joge otkazan. Persefona ima problem sa leđima.” Pa ovo i nije baš dobra reklama za jogu, zar ne? „Prokletstvo”, rekoh. „Tako sam se radovala što ću da razmrdam sve zglobove.” Zovite me lažljivicom zbog ovoga ako hoćete, ne marim baš mnogo. „Mogla bi umesto joge da odeš na čas fitbola”, predložila je Beki. „Osim toga, uvek je tu i teretana.” Meni je i jedno i drugo zvučalo kao mučenje. Volim jogu zato što možete da se pretvarate da naporno vežbate, dok zapravo radite veoma malo. Ako na času aerobika prestanete da skačete, to svi vide. Zaspite na jogi i svi će misliti da ste sjajni u meditaciji. „Možda ću, ipak, večeras da preskočim”, rekoh praveći se da sam razočarana. Ko šiša kobler pozu, pomislih radosno. Ipak, trudila sam se da zvučim saosećajno. „Stvarno se nadam da će Persefona biti dobro.” „Trebalo bi da se vrati za nekoliko dana.” I, šta sada? Mogla bih da odem u Spejs bar i popijem piće sa momcima. Ponuda čokoladne votke je veoma primamljiva, a nije mi mrska ni pomisao na malo prisnije druženje sa Simpatičnim, samo što bih tada morala da odslušam čitavu seriju šala u vezi sa jogom. Ne bi ih pričao samo on već i drugi momci. A onda bi možda Simpatični pokušao da me napije, i možda, kažem samo možda, bih mogla da pokušam da ga zavedem. Odlučila sam, ne mogu da idem tamo. U Targi su oduševljeni tim nekim vezama u timu, a ponekad se tu nađe i alkohol, što se uvek završava gubitkom posla i sramotnim sudskim parnicama za seksualno uznemiravanje. Sutradan bih u kancelariji morala da se suočim sa Simpatičnim, a već sam stalna devojka jednog predivnog čoveka.


Postoji još jedna alternativa. Markusov stan nije daleko odavde. Mogla bih ponovo da uskočim u podzemnu i da iznenadim svog muškarca. Pošto sam odmerila mogućnosti, odlučih da bi definitivno trebalo da otrčim u Markusovo naručje. To je najpametnije što treba da uradim. Pomisao da ću da vidim svoga voljenog učini da mi korak postane veseo i lak. Potvrdih u sebi odluku da baš to uradim.


ČETVRTO POGLAVLJE

MARKUS IMA SJAJAN STAN na poslednjem spratu jedne od onih velikih zgrada u džordžijanskom stilu, u zaista modernom delu Londona. Kupio ga je prošle godine što me je pomalo zabrinulo jer sam se nadala da ćemo negde zajedno da se uselimo kada Markus odraste i poželi da napusti stan koji je delio sa još trojicom momaka. Međutim, on je rekao da se još ne oseća spremnim za to. Ipak, dao mi je ključ od svog stana, što je za mene ključna stvar kada govorimo o poverenju u jednoj vezi. Osim toga, uverio me je da je ovaj stan dobra investicija u našu budućnost. Kada zaista budemo živeli zajedno, a sigurna sam da će se to jednoga dana dogoditi, Markus će već otplatiti dobar deo duga za ovu nekretninu, pa ćemo to upotrebiti kao depozit za sopstveni dom. Markus je veoma dobar u investicionom planiranju. Kao i Šantalin suprug, i on ima neverovatno dobro plaćen posao u Sitiju i potpuni je radoholik. Posao mu je sve u životu. Osim mene, naravno. Markus je divan. On je jedna plavokosa senzacija i veoma sam srećna što imam takvog dečka. Ponekad, kada se osetim pomalo nesigurno, ne mogu da ne pomislim kako mu nisam dorasla. Devojka koja je odrasla sa nadimkom Bucka uvek se oseća čudno pored dečka kao što je Markus. On treba samo da ušeta u prostoriju i sve žene se okreću za njim, a ponekad i muškarci. Moj izgled je u poređenju sa njegovim prilično običan - ne previše zapušten, ali gledajmo to ovako: na ulici me nikada ne bi zaustavili oni iz Elitove agencije koji tragaju za zrelom i punijom manekenkom. Markus i ja smo se upoznali u knjižari, što mislim da je strahovito romantično. Kupovala sam knjigu Ponos i predrasuda kako bih zamenila svoj, od preteranog čitanja već otrcani primerak, a on je kupovao primerak Smrdljivih gradova: 50 najgorih mesta za život u Ujedinjenom Kraljevstvu. Bila je to ljubav na prvi pogled. Pa, bar što se mene tiče. Markus mi je tražio broj telefona, ali mu je trebalo više od mesec dana da me pozove iako sam svakoga dana priželjkivala da to uradi. Kasnije je priznao da je slučajno, dok je tipkao po kontakt listi u mobilnom telefonu, naleteo na broj za koji nije znao čiji je, pa je pozvao iz radoznalosti. Mislim da je to bio moj srećan dan. Stavljajući ključ u bravu, uzviknula sam, kao što to obično radim: „Haj, dušo, stigla sam!” Ovo je jedna naša mala šala.


U tom trenutku osetih da me nešto vrlo začinjeno i ukusno pozdravlja. „Mmm.” Nisam ni znala koliko sam gladna. Sve što sam danas pojela bila je čokolada, čokolada i samo čokolada. Ulazeći u dnevnu sobu, videh Markusa kako izlazi iz kuhinje. Na sebi je imao kecelju, a u ruci drvenu kašiku, kojom je mahao. „Šta ti radiš ovde?” upita. „Je l’ to isto što i ’Zdravo draga, volim te’?”, rekoh dok sam spuštala na pod torbu sa opremom i prilazila mu da ga poljubim. „To stvarno dobro miriše.” Obavila sam mu ruke oko struka i zagrlila ga. „Veoma sam impresionirana. Trebalo bi ovo češće da radiš. Šta to spremaš?” „Oh, ništa posebno”, odgovorio je zbunjeno. „Mmm.” Zaparala sam prstom po drvenoj varjači, pokupila malo izvrsnog sosa i polizala prst. „Ima li toga dovoljno za dvoje?” „Da, taman za dvoje.” „Oho, fino.” On slobodnom rukom odvoji moje ruke od svog struka. „Zapravo, čekam nekoga.” A to nisi ti, osećalo se u tonu njegovog glasa. „Oh?” Pokušavajući da sakrijem razočaranje, krenula sam za Markusom, koji je pošao u kuhinju. Njegova kuhinja je jedna divna prostorija, sva u nerđajućem čeliku i zamagljenom staklu, baš onako kako bi moj klub za rekreaciju trebalo da izgleda. I suviše sofisticirana za Markusova uobičajena gotova jela i hranu za poneti. On ima ormane u kojima nema ničeg, gomilu dečačkih sprava koje nije nikada upotrebio. Drago mi je što vidim da je otkrio čari kulinarstva. Dok se on motao oko večere, ja sam zavirila u frižider. „Koga?” „Jednog starog prijatelja”, reče. „Mmm. Moj omiljeni slatkiš.” Dve male činije musa od crne čokolade izgledale su veoma primamljivo. „Sve si ovo sam napravio?” „Pa...” „Čovek sa skrivenim talentima”, zadirkivala sam ga. „Je l’ ostalo nešto viška?” „Bojim se da nije”, reče Markus. Bio je tu i šampanjac, koji se hladio. Veoma lepa flaša šampanjca. „Dolazi ti neko poseban?” „Ne”, energično je zavrteo glavom. „Samo drug. Neko koga ne znaš. Mislio sam da večeras ideš na jogu.” „Otkazana”, rekoh i na pultu ugledah bocu crvenog vina koja je bila već do pola ispijena. „Instruktorka je povredila leđa.” „Nije baš dobra reklama za jogu.” „Isto to sam i ja rekla.” Markus i ja smo ponekad tako skladni da sam sigurna da jedno drugom čitamo misli.


„Zar nisi mogla da odeš na neki drugi čas?” „Previše sam umorna”, rekoh. „Osim toga, želela sam da te vidim.” Naslonila sam glavu na njegovo rame dok je mešao sos. Oči su mi lutale po otvorenom kuvaru. „Marokansko pile sa maslinama. Vau. I još čokoladni mus? Baš si odrešio kesu.” „Mislio sam da treba malo da se potrudim.” Ovaj kuvar sam mu pre dve godine ja kupila za Božić. Kako biti kuvar koga će voleti kao Boga. Smešno je to što on nikada nije isprobao nijedan recept kuvajući za mene. „Šta je ovo?”, podigla sam poklopac od druge šerpe. „Pire krompir sa mirisom šafrana”, reče, nekako oklevajući. „Njam. To zvuči sjajno. Nadam se samo da tvoj prijatelj nije neki momak koji voli hamburgere i pomfrit.” On se ponovo odmaknu od mene. „Dozvoli mi samo da telefoniram i da vidim da li mogu da otkažem posetu.” „Ne otkazuj zbog mene. Volela bih da ga upoznam. Jesi li siguran da nema dovoljno hrane? Izgleda kao da je ima na pretek.” Borila sam se sa Markusom za čokoladni mus. „Bilo bi bolje neki drugi put.” Markus podiže telefon i ukuca broj. „Mi bismo pričali o starim vremenima. Ti bi se samo dosađivala.” Činija u kojoj je Markus pravio mus od čokolade ležala je u sudoperi. Podigavši je, počela sam prstom da sakupljam ostatke, a onda sam pohlepno počela da ližem čokoladu. Ovo je dobro. Verovatno bih, da sam sama, celu činiju polizala. Ipak, nisam želela da ispadnem suviše halapljiva. „Hoćeš li da kažeš da smetam?” „Pa...”, počeo je Markus, a onda ostavio kraj rečenice da visi u vazduhu. „Dobro.” Nisam mogla da se ne osećam pomalo jadno što Markus ne želi da budem tu. Veoma je smešan u vezi sa tim. Jedva da se ikada družimo sa njegovim prijateljima i porodicom. On više voli da smo nas dvoje sami. A i ja bih to trebalo da volim, zar ne? Ipak, ponekad se osećam kao da on misli da nisam dovoljno dobra za njega. Šašavo, znam, i Markus mi to kaže. „Ostaću samo toliko da se pozdravim sa njim, a onda ću nestati. Nije ni trebalo da ovako upadnem. Mislila sam da ćeš negde da odskitaš.” „Obično to radim”, reče Markus. „Ali ovo je na neki način dogovoreno.” „Nijednom to nisi spomenuo.” „Mislio sam da te neće interesovati”, telefon je nastavio da zvoni. „Govorna pošta”, reče Markus uz jedno fuj. „Zdravo, ovde Markus. Možeš li da me pozoveš? Hitno je.” „Ne bi trebalo da otkazuješ. Otići ću ako želiš.” Pokušala sam da ne zvučim razdražljivo. „Mogu li nešto da ti pomognem pre nego što odem? Hoćeš li da postavim sto?”


„Sve je već urađeno”, reče. „Zaista nema potrebe da se mučiš.” „Oh.” Nisam dobila čak ni priliku da sebi sipam čašu vina. „Dobro. Ima nekoliko stvarčica u spavaćoj sobi koje bih želela da ponesem kući na pranje. Idem to da uzmem, a onda odoh.” „Odlično.” Cmoknu me Markus u obraz. „Vidimo se sutra. Možda da pogledamo neki film.” „Bilo bi lepo”, rekoh iako znam da ću morati da odgledam još jedan od mnogih filmova sa Andželinom Žoli u glavnoj ulozi. Izašla sam iz kuhinje i otišla u spavaću sobu. Vau. Izgleda kao da je Markus imao veliko spremanje. Sve je bilo cakum-pakum. Sa kreveta nisu, kao i obično, visile njegove stvari. Čak je i sav prljav veš bio u korpi. A bilo je i sveća po celoj sobi. Divne, visoke, crkvene sveće u držačima od nerđajućeg čelika. Prvoklasno. Zaronih u korpu sa prljavim vešom i izvadih nekoliko svojih stvarčica. „Spavaća soba izgleda sjajno”, rekoh kada sam se vratila. „Dopadaju mi se one sveće. Šta te je, za ime sveta, nateralo da ih kupiš?” Markus je pocrveneo. Za jednog ozbiljnog momka, on se prilično razume u pokućstvo - samo što to ne želi da prizna. Stan mu je besprekoran. Bele kožne sofe osvežene crvenim jastučićima savršeno su se uklapale sa tamnim drvenim podom, a sveće su se savršeno uklapale svojom bojom i modernim dizajnom. „Pre neki dan sam prolazio pored radnje i video ih u izlogu”, reče. „Pomislio sam da bi se dobro uklopile.” „I jesu”, složila sam se pošto sam gurnula prljave stvari u sada već punu torbu i stavila je na rame. „Veoma romantično.” Napućila sam usta što sam zavodljivije mogla. „Jedva čekam da ih isprobam.” U tom trenutku sam primetila da je sto u trpezariji postavljen za dvoje i da takođe izgleda izuzetno romantično. Na njemu je bilo još više sveća i jedan mali aranžman od crvenih ruža koje je Markus očigledno našao u nekoj drugoj radnjici. Ne mogu da se setim da je ikada, kada je meni pripremao večeru, na sto stavio cveće - čak ni za Dan zaljubljenih. Pored ruža, tu je bila i jedna mala bombonjera čije sam pakovanje odmah prepoznala. „Bio si u Čokoladnom raju”, on zna da je to moje mesto, mesto gde idem sa svojim drugaricama. Odjednom mi je srce zastalo u grlu. Baš u tom trenutku oglasilo se zvono na vratima. Markus se sledio, a i ja sam. „Mora da je to tvoj prijatelj”, nekako sam uspela da kažem iako mi se grlo steglo. Bilo je očigledno da je Markus rastrzan između toga da li da ostane nepokretan ili da otvori vrata. Zvono se ponovo oglasi. „Hoćeš da ja otvorim?” „Ne”, reče. „Ne.”


Stajala sam nepomično, ne znajući šta da radim, dok se on polako njihao prema vratima. I što nije uopšte iznenađujuće, Markusov stari školski drug bila je jedna mala, izuzetno lepa brineta. Ušla je u stan i poljubila Markusa sočnim poljupcem, pravo u usta. „Zdravo, ljubavi”, reče. Markus blago ustuknu i uputi jedan zabrinuti pogled u mom pravcu, što je i nju navelo da pogleda. „Zdravo”, rekoh ja, pružajući ruku da se pozdravim i pokušavajući da primoram svoje lice na osmeh. Ona prihvati ruku. Njena je bila hladna i nežna, tanka kao ona sva. „Ja sam Lusi”, nastavila sam vedro. „Markusova devojka.” Sada je bio njen red da ustukne. „Ovo je moja prijateljica Džoana”, reče Markus stegnuto. Ja pogledah svog momka. „Jedan stari školski drug. Tako si rekao, zar ne?” Okrenula dam se Džoani. „U koju ste školu išli sa Markusom? Osnovnu? Gimnaziju? Ili je to možda bila surova škola života?” Njegova školska drugarica ga prazno pogleda. „Markuse, ja uopšte ne znam šta se ovde događa”, reče. „Ali, mislim da ne želim da budem deo ovoga.” Odmakla se od njega, okrećući se na potpetici prema vratima. „Džo”, pozvao je Markus molećivo dok je hvatao za rukav. „Nemoj da ideš.” Shvatila sam da je to signal da ja treba da odem. „Oh, Markuse”, rekoh tužno. „Zar me tako malo poštuješ?” „Mogu da objasnim”, reče on, i ja primetih da i dalje gleda u Džo, a ne u mene. „Slobodno ostani i saslušaj objašnjenje”, rekoh Džo. „Ja sam ta koja će da ode.” Markus nije ništa učinio da me zaustavi, pa podigoh još jednom svoju torbu i krenuh prema vratima. „Bilo je lepo upoznati te”, rekoh Markusovoj novoj ljubavi. „Uživaj u večeri. Miriše fantastično, kamuflira čak i miris pacova. Uzgred, čokolada je sjajna. Nadam se da ćete se oboje udaviti u njoj.” Dok sam odlazila, podigla sam glavu visoko, što sam više mogla.


PETO POGLAVLJE

MOJ STAN JE MANJE GLAMUROZAN od Markusovog, ali je dom. Živim u Kemdenu u jednom veoma malom stanu iznad frizerskog salona, koji je jednom vodila moja draga pokojna majka, pre mnogo godina, kada je i sama bila stilista. Mamu zovem „draga pokojnica” ne zato što je mrtva, već zato što se odselila u Španiju. Mama se, mnogo godina nakon što se razvela od mog nestabilnog oca, ponovo udala za jednog starijeg, bogatog čoveka i sada ništa ne radi već sve vreme provodi tumarajući po raskošnoj vili na Iberijskom poluostrvu dopuštajući da joj neko drugi sređuje kosu. Iskreno, toliko je malo viđam u poslednje vreme da je možda i odapela. Ovo u Kemdenu je još uvek njeno vlasništvo tako da mi ga izdaje po niskoj ceni i ne uzbuđuje se previše ako ponekad zaboravim da joj platim. Za uzvrat, ja ne izazivam požar u stanu niti zaboravljam slavinu u kupatilu kao što mnogi stanari rade. Sada salon vodi jedan prilično nakinđureni momak po imenu Daren, koji me besplatno šiša i fenira, a ja pazim na salon kada je zatvoren. Pretpostavljam da bi počeo da mi naplaćuje frizerske usluge kada bih se odselila. On mi pravi jednu od onih modernih, živahnih frizura koje vole spikeri koji rade sa decom na BiBi-Siju, a volim da mislim da me to čini mlađom. Nestašnim detetom. U stvari, ta frizura samo možda naglašava moje bucmaste obraze. Stvarno bi trebalo da ga jednoga dana predstavim Klajvu i Tristanu. Ti momci možda prave predivne čokolade, ali bi isto tako obojica mogla da malo preprave svoje frizure jer su one trenutno pretrpane gelom i nekim groznim blajhanim pramenovima. Njima bi se dopao Daren. Inače, Daren je jedan živi kostur - koji nije vredan pažnje. Težak je otprilike koliko i devet kamenova i ima kukove kao dvanaestogodišnja devojčica. Klajv i Tris bi ga sa uživanjem ugojili. Ali, hajde da se vratimo mojoj porodici. Za razliku od mame, tata je sada oženjen mnogo mlađom ženom, koja je takođe frizerka. Nije se baš proslavila s makazama što se tatine frizure tiče, ali su zato njegovi koraci mnogo laganiji, što ja pripisujem nekoj drugoj veštini, a ne rukovanju makazama. Tata živi na jugu i njega viđam čak i ređe nego mamu. Otključavši vrata, bacih torbu na pod i uputih se prema frižideru ne paleći svetlo u kuhinji. Sedeći na hladnim pločicama, sa otvorenim vratima od frižidera, odglumila sam potpuno sama scenu iz Devet i po nedelja. Prvo je iz friza otišla kutija sladoleda ben end džeri. Nisam uzela čak ni kašiku, jednostavno sam kopala prstima kao kandžama i trpala u usta. U podzemnoj,


celim putem do kuće, uspevala sam da se uzdržim od jecaja, ali sada su se krupne suze kotrljale niz moje lice i upadale u sladoled od čokolade čineći da čokoladne ribice i slatkiš od belog sleza dobiju slan ukus. Kada sam i to pojela, prešla sam na snikers i smakla tri u samo nekoliko zalogaja. Sledeća je bila mlečna čokolada baunti bar. Uvek me je nerviralo to što baunti crna i baunti mlečna čokolada nisu upakovana odvojeno, da čovek ne mora da se muči birajući - ipak, večeras, dok sam u slast tamanila kokosov orah, bilo mi je sasvim svejedno koje su boje. Imala sam takođe i kutiju čiste čokolade sa plantaže, donetu iz Čokoladnog raja. Znala sam da bi Klajv umro pri pomisli da je jedem drugačije osim na sobnoj temperaturi, pa sam, uprkos svom bolu, čak i ja shvatila da bi to, u ovom trenutku, bio čist gubitak. Umesto toga, odlučila sam da otvorim mlečnu čokoladu kedberis dejri, tri bele čokolade grin end blek i kutiju čokoladnih bombona selebrejšns. Jedva sam uspela da ih dovoljno brzo otvorim. Sve vreme dok sam jela, skoro da nisam ni pomislila na Markusa i na to kako se loše prema meni poneo - opet. Za sada, tu smo samo ja i uteha u vidu čokolade. Nestaju čokoladne bombone selebrejšns, jedna za drugom bez pauze narandža, kokos, karamela. Jedva da uspevam da im osetim ukus. Kada sam prestala da ih gutam, osetih mučninu i bol u stomaku. Otrčah u spavaću sobu, strgoh sa sebe odeću i strmoglavih se u krevet, gde sam, ležeći na leđima, dočekala jutro.


ŠESTO POGLAVLJE

SLEDEĆE JUTRO. Pogledavši se u ogledalo shvatam da sam u licu BELA KAO SNEG nasuprot tamnim podočnjacima. Teškom mukom se naslonih na ivicu lavaboa, gadeći se sama sebi. Ovo nije prvi put da se Markus tako loše poneo prema meni, ali je prvi put da sam se ja suočila sa njim u samom činu neverstva. Markusu Keningu dala sam pet godina svoga života. Pet svojih najlepših godina i osećam se tako glupo što sam ih proćerdala na njega. Ostajala sam sa njim zato što je insistirao na tome da sam ja jedina žena na svetu bez koje ne bi mogao da živi. A onda bi, tu i tamo, sreo neku predusretljivu devojku u lokalnom baru ili gde već - neku tanušnu i lepu Džo, pa bi odlučio da proveri da li sam ja stvarno jedina žena na svetu bez koje ne može da živi... ili možda greši. I tako bi otkasao njoj bez da se osvrne, sve dok ne bi doneo odluku da može da živi bez nje, ali ne i bez pomalo stare mene. Onda bi se vratio. Taj povratak je podrazumevao preklinjanje sa njegove strane koje je svaki put bivalo sve jače i svaki put bih ja popustila i primila ga nazad. I to je razlog moje prekomerne potrošnje Madagaskar čokolade . E, pa - nema više! Ovoga puta smo Markus i ja završili. Pošto sam se istuširala, počeh da ribam zube puštajući da mi oštar ukus mente neutrališe kiseo ukus u ustima. Zašto, do đavola, ne prave pastu sa ukusom čokolade? Bilo bi to mnogo bolje. Zašto nemamo žensku pastu za zube - ona bi sigurno imala ukus tiramisua, karamela ili čokolade, a ne peperminta. Bljak. Obukoh se, brzo navlačeći odeću koju sam sinoć bacila na pod. Uzdržah se od doručka jer nisam mogla da podnesem da ponovo otvorim frižider, a onda izleteh iz stana, mahnuvši sa izveštačenom veselošću Darenu, koji je upravo stigao na posao. Umesto da odem uobičajenim putem do svoje kancelarije, uskočih u nordern liniju i krenuh ka Markusovom stanu. Pre nego što sam prošla kroz ulazna vrata, duboko udahnuh vazduh, ali od Markusa i njegove ljubavnice Džo nije bilo ni traga. Kao što sam se i nadala, on je već započeo novi dan jer je taj čovek nepopravljivi radoholik i voli da bude u kancelariji u 7.30 ujutru. Mrzi i samu pomisao da bi njegove kolege mogle da stignu pre njega i da prve započnu posao. Markusovo jutro počinje u 6.30 brzim


tuširanjem hladnom vodom i sumnjam da bi i nova ljubavnica mogla da promeni ovu njegovu naviku. Međutim, vide se tragovi sinoćnjeg dobrog provoda. Možda je Džo shvatila da se nalazi usred ljubavnog trougla, ali to joj, očito, nije smetalo da ostane kada je shvatila da je taj trougao ostao bez jednog ugla. Ostaci od večere još uvek su bili na stolu - prljavi tanjiri, izgužvane salvete, čaša od šampanjca sa tragom karmina po ivici. U kutiji je čak ostala i jedna čokoladna bombona iz Čokoladnog raja što predstavlja apsolutno svetogrđe, zato je stavih u usta uživajući u kratkom zanosu, a onda se razbesneh na sebe. Ako su ostavili čokoladu nepojedenu, znači da nisu mogli da sačekaju da prionu na posao. Dva crvena jastučeta sa sofe bila su na podu, što ukazuje na određenu nepažnju koju Markus u normalnim okolnostima ne pokazuje. Bacili su se na beli, paperjasti tepih, što bi odmah trebalo da mi bude sumnjivo - i bilo je. Odšetah do spavaće sobe i, naravno, nije izgledala ni približno kao juče. Obe strane kreveta bile su u neredu, što mi je ukazivalo samo na jednu stvar. Uz to, ako sam želela još neki dokaz, pored kreveta je stajala boca od šampanjca i još dve čaše. Izgleda da Markus nije spavao sam. Teška srca i koraka, vratih se nazad u kuhinju. Naiđoh na još veću pustoš. Markus nije ni pokušao da sredi sto. Posuđe nije bilo u sudoperi, a ohlađeni ostaci sinoćnjeg marokanskog pileta sa maslinama i pireom sa ukusom šafrana još su bili u tiganju na šporetu. Pošto sam preručila sadržaj jednog tiganja u drugi, uzela sam kašiku za serviranje i zajedno sa tim otišla u spavaću sobu. Otvorila sam klizna vrata ormana pri čemu su mi nizovi Markusovih uredno poslaganih košulja i odela poželeli dobrodošlicu. Oslanjajući tiganj prilično nesigurno o svoje bedro, zaronih kašiku u piletinu i pire trudeći se da zahvatim što više. Otvorila sam džep Markusovog omiljenog hugo bos odela i napunila ga pireom. Treba odati čoveku priznanje za ovako lak i paperjast pire. Prelazila sam po uredno okačenim odelima garnirajući svaki sa pomalo njegovog slasnog jela i kada sam sve završila, videla sam da je ostalo još hrane. Izgleda da ljubavnici nisu imali baš dobar apetit. Prešla sam na Markusove cipele - uredno poslagani redovi divne markirane obuće, one za svaki dan na jednom kraju i elegantne na drugom. Markus ima kolekciju obuće, koja uveliko premašuje moju. Ted bejker, pol smit, prada, miju miju, tod... Pažljivo sam u svaku cipelu ubacila po jednu punu kašiku hrane gurajući je prema prstima kako bih je maksimalno iskoristila. Odnela sam tiganj u kuhinju i vratila ga na policu. S obzirom na to kako se sada osećam, Markus zaista ima sreće što mu jednostavno ne zapalim stan. Umesto toga, otvorila sam frižider. Moj dečko - moj bivši dečko - obožava morske plodove. (Pored drugih žena, naravno.) Izvadila sam kesu smrznutih škampa i pocepala je. Pomerila sam jastučiće sa sofe u dnevnoj sobi i nežno, ali u isto vreme i odlučno, gurnula par punih šaka plodova ispod naslona. Otišla sam u spavaću sobu i podigla madrac na Markusovom voljenom kožnom


krevetu i izručila ostatak. Pritisnula sam što sam više mogla da bude ravno. Baš će interesantno da miriše za nekoliko dana. Onda, kao još jedan piece de resistance, vratila sam se u kuhinju i uzela polupraznu bocu crvenog vina - onu koju prethodne večeri nisam mogla ni da pomirišem - i prosula je po Markusovom belom paperjastom tepihu. Ostavila sam ključ od njegovog stana na sredini mrlje koja se širila. Zatim sam izvadila ruž za usne, jedan divan crveni ruž sa nazivom žestoko crveno, što, ako mene pitate, sasvim odgovara, i ispisala po njegovoj beloj kožnoj sofi, svojim najlepšim rukopisom: MARKUSE KENINGU, TI SI JEDNO NEVERNO KOPILE.


SEDMO POGLAVLJE

„A ONDA SAM VAS POZVALA.” Usne su mi podrhtavale sada pošto sam upoznala svoje drage prijateljice sa najnovijim nastavkom sapunske opere, tj. svojim katastrofalnim ljubavnim životom. Kada sam podigla šolju sa toplom čokoladom, ruke su mi se tresle. Čvrsto sam držala šolju sve dok prsti nisu počeli da mi se opuštaju od toplote. „Gospode bože”, rekla je Otum, širom otvorenih očiju. „Prokleto dobro urađeno”, dodala je Nađa. „Prokleto dobro si to uradila. Kakav je idiot Markus.” Osveta sa škampima je izgledala savršena kada sam je smislila. Sada nisam sigurna. „Mislim da mi nikada ovo neće oprostiti”, promrmljala sam. Šantal frknu. „Zar bi trebalo da razmišljaš o tome da on tebi oprosti! On je taj koji te je doveo u tu užasnu situaciju. On je taj koji bi trebalo da traži oproštaj. Očvrsni, Lusi. Vreme je da prestaneš da budeš njegov otirač .” „Šta ako traži da me uhapse zbog štete koju sam mu nanela? To je kriminal.” „Ne bi se usudio”, rekla je Nađa. Klajv i Tristan su nam se pridružili za stolom i besno grickali svoje feuillantines. Nema ničeg što vole više od dobrog ogovaranja. „Momci, šta vi mislite?” „Sjajno si postupila”, uveravao me je Klajv tapšući me po ruci. „Uzvišena mešavina drame i nasilja. Mogla bi da budeš počasni gej.” Tristan i Klajv tretiraju svoje najdragocenije klijente kao vazduh kojim dišu. Redovno učestvuju u rešavanju naših problema, ali pošto obojica afektiraju više od Edija Izarda, sigurna sam da njihov savet ponekad zastrani. Plus, ne bi bilo ni u redu da reše sve naše probleme u ljubavnom životu jer bi, u tom slučaju, obojica ostali bez posla. Njihova zarada bi opala minimalno za 50 procenata kada se ja ovde ne bih pojavila nedelju dana. Ali kakva glupost! Pa ja ne bih mogla da trajem nedelju dana, a da ovde ne dođem bar jednom. Bivši računovođa i u potpunosti uvežban čokoholik, Tristan, trebalo bi da bude nosilac poslova. Njegov cilj je da po čitavoj zemlji otvori lanac kafea pod imenom Čokoladni raj. Klajv je majstor za čokoladu koji je započeo karijeru


kao šef kuhinje za pravljenje kolača u jednom od najprestižnijih hotela u Londonu gde je u svoje neverovatno egzotične deserte uneo svu svoju životnu strast prema čokoladi. Kada su on i Tristan počeli da žive zajedno, obojica su napustili svoje poslove i stvorili Čokoladni raj. Klajv sada provodi vreme stvarajući najizvrsnije maštarije od čokolade koje je ljudsko oko ikad videlo - ili bi možda trebalo reći žensko oko? I mada su obojica ovih momaka od svog postanka pravi pravcati gejevi, oni tačno znaju kako da usreće ženu. „Jesi li se javila Simpatičnom?”, Šantal je želela da zna. „Ako se već nisi pojavila na poslu, svi će se pitati gde si.” „Ne”, rekoh plačnim glasom. „Nisam čak ni pomislila na posao.” „Daj mi telefon”, naredi, „Pozvaću i reći ću da dolaziš u pauzi za ručak.” Tako je i uradila. Dok sam slušala Šantalino ozbiljno, a u isto vreme nejasno objašnjenje moga izostanka, pokušala sam da odagnam misli o tome koja će se priča ispredati u Targi o ovome, jer je to uvek tako. „Zabrinut je za tebe gospodin Ejden Holbi”, reče Šantal spustivši slušalicu. „Zvuči mi dražesno.” Šantal misli da svako ispod četrdeset godina ko diše zvuči dražesno. Ipak, ovoga puta je u pravu. Hej, stani - kako mogu i da pomislim tako nešto sada kada se osećam tako opustošeno? Primorala sam sebe da odgovorim vedro: „On jeste dražestan.” „Moja dobra devojčica”, reče Šantal. „Ima života i posle Markusa. Samo sada izdrži. Hej, Klajve, treba nam još čokolade.” Otum i ja potvrdismo klimanjem glave da se slažemo. „Trafls1”, reče Klajv mudro , gladeći svoju jareću bradicu. „To je ono što nam treba. Idealno kada je čovek u krizi.” Otvorio je korpu i dopunio nam zalihe. „Ne i za mene”, reče Nađa ustavši. „Moram da uzmem Luisa iz vrtića. Moje slobodno vreme za danas se završilo.” Podigla je ruke rezignirano. Mi ostali koji nikada ništa nismo morali da radimo sa decom osim da idemo sa njima u školu kada smo i sami bili deca, klimnusmo glavom u pravom trenutku dok je Nađa prosipala svoju brigu o tome da li je dobar roditelj. Očvrsnuti Luisa je za Nađu posebno dugačka tema za raspravu, iako smo joj mi predočili da je i čokolada čvrsta, ali joj niko ne može odoleti. On sada sav srećan jede picu, kobasice i čokoladu - dobar dečko! Ovih dana Nađa dolazi na naše redovne sastanke kad god može da natera svoj mozak da ne truli od silne brige. To ona kaže, ne mi, iako se u potpunosti slažemo sa njom. Ponekad se zaboravi i počne da nam priča o tome kako njen sin voli da istražuje sadržaj svoga nosa tema za razgovor zbog koje bismo je najradije lupile po glavi. Umesto toga, trudimo se što više možemo da je odvučemo od te njene opsesije i da je nateramo da se vrati u svet odraslih. 1

Slatkiš od crne ili bele čokolade sa pistaćima (prim. prev.)


Nađa je mojih godina, ali izgleda kao da je mnogo starija. Ponekad se vidi da su se sve njene odgovornosti i obaveze teško svalile na nju. Ima divnu kuću, divnog muža i divnog sina, ali, da budem iskrena, pošto se druži sa nama, ponekad izgleda da joj je život tragično dosadan. Što je još gore, tu je i činjenica da je Nađa Indijka, dok njen suprug nije. Njena porodica je se odrekla zato što je izbegla brak koji su joj oni ugovorili sa rođakom po trećem kolenu Tarikom, ili tako nešto. Izbacili su je iz familije i, do današnjeg dana, nijednom se više nije srela ni sa jednim svojim rođakom. S jedne strane to je dobro, bila je pošteđena na hiljade poseta raznih dobronamernih tetaka koje bi u taperver posudama donosile tradicionalnu hranu od crnog luka, ali, s druge, one gore strane, ostala je sama da se bori sa svim problemima. Kada je Nađa ostala u drugom stanju, nadala se da će to bar malo da je približi njenim dvema sestrama sa kojima je bila veoma bliska. To se nikad nije dogodilo i mislim da smo joj mi, Klub ljubitelja čokolade, postali zamena za sestre. Pošto je želela da izbegne tradicionalno indijsko venčanje, izgleda da se sada našla u stisci sa čovekom čija shvatanja zaostaju za savremenim životom bar pedeset godina. Kada se beba rodila, Tobi je insistirao na tome da ne želi da njegova žena radi i zato Nađa sada sedi kod kuće sa Luisom, što je luksuz koji sebi jedva mogu da priušte. Tobi ima sopstveni biznis vezan za vodovodne instalacije, a svi znamo kako to može da bude unosno, ali deca su - kao i dobra čokolada - veoma skupa. Nađa se pomirila sa tim i izgleda da je odustala od karijere publiciste, posla u kojem je zaista uživala, u jednoj poznatoj izdavačkoj kući. Ipak, ne mogu a da se otrgnem osećaju da negde u njoj i dalje kipi duboka ozlojeđenost. Pokušavam da je utešim tako što je ubeđujem da je njen posao bio „takav pošle godine”, što ne znači da bi i sada bio interesantan, ali negde duboko u podsvesti, ona zna da bih ja sebi isekla jednu ruku kada bih bila kažnjena na taj način. Nađa me poljubi u obraz i zgrabi poslednje parče čokolade sa tanjira. „Možda ću te pozvati krajem nedelje.” „Hvala ti što si došla”, rekoh, jer to stvarno cenim, jer znam koliko joj je teško da odvoji malo vremena za sebe. Otum ima neobično i divno radno vreme tako da, kad god treba, ona može da uroni ovde na sat vremena. Ona radi jedan „human posao” u rehabilitacionom centru za mlade narkose - sigurna sam da postoji i izraz koji je politički korektniji. Program ima neki trendi naziv, kao SKINI SE! (sa droge) ili ZAJEBI DROGU! - tako nešto, ne mogu da se setim. Ona predaje kreativne tehnike u radu sa staklom, što je, sigurna sam, užasno korisno kada pokušavate da se skinete sa heroina. Ipak, ne bi trebalo da se rugam, ona je veoma predana svemu tome i brine o svim svojim štićenicima - verovatno i suviše predano. Pošto je blagoslovena imenom Otum, samim tim je stekla i gen hiperaktivne svesti, nešto


što u normalnim okolnostima nedostaje višoj klasi ili bar ja tako mislim. Ali je svi volimo, uprkos njenoj ekscentričnosti, jer smo svi međusobno povezani zajedničkom zavisnošću. Otum je prototip engleske ruže, ona je divno, toplo ljudsko biće. Njena jedina očigledna mana je što misli da je neka vrsta gaze savršeni materijal. Opisala bih vam šta nosi, ali ne bih mogla da se nateram na to. Užasno je - sve same hipi stvari i ništa ni se ni sa čim ne slaže. Lagana lepršava šifonska suknja sa teksas jaknom i... pa, jednostavno gaza. To je sve što mogu da kažem. Možda smo se zbližile zbog uzajamnog obožavanja svega što je napravljeno od čokolade, ali svakako ne delimo isti ukus kada je moda u pitanju. Ja, kao sekretarica sa ambicijom da postanem direktor, nosim elegantnu odeću - kostime i ukrojene haljine. Činjenica da ih kupujem od Primarka ni najmanje me ne uzbuđuje, bar nisam na nivou prodavnica za siromašne, što moji prijatelji više vole. Otum je takođe najprincipijelnija od svih nas. Ona reciklira stvari (izuzev svoje odeće), više voli da vozi bicikl umesto auta i to ne zato što to sebi ne može da priušti. Kada su čizme u pitanju, ona više voli i izgrebane martinke od čizama Džimija Čua, koje bi mogla sebi da priušti. Možete da pomislite da nije normalna. Uporno pokušavam da je ubedim da bi trebalo da kupi džimike, a onda, kada ih izgrebe, da ih da nekoj koja ima manje sreće - meni, na primer. Otum koristi eko prašak za pranje veša i ekološki izbeljivač i poznata je po tome što izbegava dnevnu kremu na bazi ruže doktor hauška, jer više voli da pere lice sopstvenim urinom. Bio je to, hvala bogu, eksperiment koji nije trajao dugo jer je čudno mirisala, iako je ona to poricala. Doći će vreme u našem životu kada ćemo svi mirisati na mokraću, ali mislim da nema potrebe ubrzavati taj proces. Otum je mlada - fizički ima dvadeset i osam godina, međutim, emocionalno je mnogo mlađa. Izgleda da je bila zaštićena u životu - obrazovala se u prvoklasnom internatu, a onda i na univerzitetu iz devetnaestog veka. Ipak, ima još mnogo toga da nauči o životu. Dolazi iz, kako se to kaže, „dobrostojeće porodice”, drugim rečima prilično bogate. Ova žena će, kako se godine nižu, živeći u luksuzu, verovatno do neke devedeset sedme stići do trona ili tako nečeg. Sigurna sam da bi njen život išao drugačijom stazom sudbine da se zvala Fenela, Ženeviv ili Eugenija. Otum nikada nije imala dečka, delimično zbog toga što je previše zauzeta čineći dobro da bi imala vremena da upozna muškarce, i delimično, rekla bih, zato što ne znam ko bi želeo da izađe sa njom dok se tako oblači? Ona takođe voli da beskonačno diskutuje o tome koliko su vetrenjače dobre kao izvor energije, što, naravno, većina normalnih muškaraca ne voli. Njena jedina uteha je čokolada i zbog toga, a i zbog drugih stvari, ja joj aplaudiram. Ja, tehnički, radim od devet do pet, ali pošto u mom ugovoru o zaposlenju postoje i neki detalji na koje se nije obraćala pažnja, ja nestanem kad god to poželim. Ja sam zaposlena na određeno vreme - a za nas se pretpostavlja da smo


nepouzdani i ko će da me otpusti? Simpatični se, hvala bogu, slaže sa tim i daje mi veliku slobodu kada je u pitanju moja poslovna etika. Šantal ima najviše sreće od svih nas pošto je sama sebi šef, iako uopšte ne mora da radi niti prstom da mrdne jer je neizmerno bogata. Ona, kao i ja, prilično prezrivo gleda na svakodnevni posao. Zato, kad god njena prezrivost poprimi neku realnu notu, ja počnem da živim sa fantazijom da ne moram da radim. Šantalin suprug Ted je iz „stare” porodice, koja je uvek imala novac. Oni su imali pokrivenu vistariju u Ričmondu, odmah pored stare kuće Mika Džegera pa Šantal često naleti na „Džerija” u lokalnim cvećarama. Imaju i brod usidren u Temzi koji nikada ne koriste, vilu na jugu Francuske koja je najveći deo u godini prazna i vikend kutak u Kornvolu u koji zaista povremeno odlaze. Koliko je sve to divno? Ted zapanjujuće dobro izgleda, nije od onih uobičajenih golobradih čuda koji normalno služe samo za ukras u višim slojevima našeg društva. (Govorim kao da imam mnogo iskustva u druženju sa tim slojevima, a u stvari nemam). Šantal radi kao honorarni novinar, najviše za američki magazin Stajl Ju-EsEj, koji prikazuje domove naše braće Amerikanaca u različitim zemljama širom sveta. Šantal pokriva englesko područje, što znači da putuje po zemlji, sa sobom vodi fotografa i intervjuiše ljude koji će raširenih ruku dozvoliti da se njihovi domovi nađu na sjajnim stranicama magazina. Već deset godina živi u Engleskoj, tako da je i svoju naviku da pije kafu pretvorila u jedno fino ispijanje čaja. I još nešto, pije ga sa mlekom, a ne limunom. Šantal je neko ko je stvarno napustio svoje američke korene. Čokolada je možda dobro poznat afrodizijak, ali ništa što je Šantal pokušala nije pokrenulo Tedov donji deo. Čak je i noć sa čokoladom oslikanim telom koje je Klajvova umetnička ruka kreirala bila potpuni neuspeh. Izgleda neverovatno da žena koja bi mogla da nađe mesto i u filmu Hjua Granta ne može da izazove ni tračak interesovanja kod svoga supruga. Šantal je morala da moli svoga supruga da je kresne. Izvinite, nije baš učtivo, ali ne mogu da nađem drugi izraz, a ona se baš tako izražava u svojim učestalim jadikovkama o svom nepostojećem seksualnom životu. On se izgovara pritiskom na poslu, pritiskom dok igra golf, pritiskom od svega. Mi, tokom naših čokoladnih i savetodavnih zasedanja, u roku od jednog minuta prodiskutujemo o svim njegovim izgovorima i to prilično detaljno, što bi, sigurna sam, samo kad bi znao, još više umanjilo njegovu želju za sopstvenom ženom. Zato uvek kažem, svako od nas ima svoje muke. „Lusi, samo me pozovi ako sam ti potrebna”, ubaci se Nađa. „Stvarno to mislim. Glavu gore. Ovo što si Markusu uradila je sjajno.” Odgovorih joj prkosnim podizanjem brade. Ipak, znala sam da nisam uradila sjajnu stvar. Niko od mojih prijatelja ne mora da zna o mojim solo orgijanjima u jelu. Svi mi imamo pravo na sopstvene tajne, zar ne? Evo dokle me je Markus doveo. U poslednje vreme uspela sam da svoje napade gladi sasvim dobro


kontrolišem, ali dovoljan je bio samo jedan mali emocionalni udar. Moje samopouzdanje je ponovo palo u vodu i evo me, ponovo se vraćam ekipi žderonja. Još jedna posledica onoga što sam prošla kao Bucka u školi. Zašto ne bih mogla da budem Lusi Lastik i da su momci zainteresovani za moj donji veš? Kad već govorimo o donjem vešu, mislila sam da će me Markus pozvati odmah ovoga jutra - da kaže nešto, bilo šta o ovom poslednjem što se dogodilo, možda čak i da se izvini... ali, nije zvao. Kada se večeras vrati u svoj stan, sigurna sam da će se odmah latiti telefona, ah već zamišljam kako mi se neće dopasti ono što ima da mi kaže nakon što vidi prepravke koje su napravljene u njegovom ormanu, na sofi i tepihu. Momci su se vratili sa čokoladnim bombonama i mi zdušno navalismo. Otum bi trebalo da bude vegetarijanka koja vodi računa o ishrani, ali izgleda da se njena dijeta sastoji isključivo od čokolade. Koliko je pored čokolade njoj spanać privlačan ili kako kupus može da štiti, ja zaista ne znam. „Kako stoje stvari kod tebe, Šantal?”, upitah želeći da skrenem pažnju sa problema u mojoj ljubavnoj vezi. „Ah, pa znaš”, reče ona vedro. „Ništa što jedna dobra noć u krevetu ne bi mogla da izleči.” „Ted još uvek ne preduzima nikakvu akciju?” „Oboje smo tako zauzeti da nikada niti odlazimo u krevet u isto vreme niti se budimo. A kamoli nešto drugo. Ja sam na putu po tri noći svake nedelje. Kada sam ja kod kuće, Ted retko dolazi pre ponoći, a do tada ja već spavam. Ja ujutru odlazim pre sedam, on spava. Čak i da nemamo probleme, ovakvim tempom ne bi mogao da se održi dobar brak.” „Šantal”, javi se Tristan. „Čak bih i ja razmotrio mogućnost da spavam sa tobom.” „To je tako slatko od tebe.” Šantal ga poljubi u obraz. „Dok ne budemo mogli ovo da rešimo, ja moram da pronađem druge načine da smirim svrab.” Ona mi namignu, ali u raspoloženju u kakvom sam trenutno, meni srce utihnu. Iako znam da ovakvo očajno stanje u kojem je Šantalin brak nije samo njena greška, ne mogu da se složim sa tim da će uskakanje u krevet sa svakim dostupnim muškarcem pomoći. Možda me ovo sa Markusom još uvek previše boli da bih pronašla svoj ispusni ventil. „Kada već o tome pričamo”, nastavi Šantal, „imam jednog veoma napaljenog fotografa koji me čeka i ne želim da se ohladi. Zato odoh. Lusi, jesi li sigurna da si dobro?” „Dobro sam. Stvarno.” „Zvaću te sutra.” Ona pokupi svoju anja hidmark torbu i ode. „Uskoro mi počinje čas”, reče Otum pogledavši na sat. „Bolje bi bilo da i ja krenem. Ne zaboravi da je ovo možda za tebe najbolje. Možda kosmos ima za tebe nešto bolje što te čeka tu, odmah iza ugla.”


Dopada mi se to što Otum veruje da kosmos ima već unapred sve isplanirano za nas i da to nije vezano za nesposobnost moga dečka da mi ostane veran. „Veliki zagrljaj”, reče, a onda me zagrli obema rukama. Ja uzdahnuh i zgrabih još jednu čokoladnu bombonu. Jednoga dana poželeću da imam nešto slatko u svom životu što neće biti direktna posledica konzumiranja čokolade. „Bolje bi bilo da i ja odem na posao.” Zvučala sam oduševljeno baš onako kako sam se i osećala. „Donesi mi račun, Klajve, molim te.” Smatrala sam da ja treba da platim, pošto sam ja i sazvala ovaj hitan sastanak. „Dušo, neću ni da čujem za to. Dovoljno si se istraumirala. Podneće ovu krizu kuća, dobar gest ujka Klajva.” „Obojica ste anđeli”, rekoh. „Ako se bilo koji od vas ikada zasiti muškaraca, tu sam, mene je veoma lako voleti.” Klajv me zagrli i poljubi. „Naći ćeš ti jednoga dana onog pravog koji je seksi koliko i ja. Nekoga ko će te voleti kao što ti voliš njega.” „Mislim da će mnogo vremena do tada proći”, rekoh ne skrivajući osećanja.


OSMO POGLAVLJE

NAĐA JE ODLUČILA DA OFARBA ULAZNA VRATA. Kuća je zaista počela da izgleda otrcano pa, iako je njen muž Tobi obećao da će da se pobrine za to, nije pokazivao ni približan znak da će se uskoro latiti četke, a da budem iskrena, ovako oguljena vrata savršeno su se uklapala sa ostatkom ulice. Ovo je bio deo Londona koji je još uvek čekao da ga pogodi „bum” u razvoju. Agenti za nekretnine neprestano daju obećanja, međutim sve je pošlo nizbrdo jer većinu nekretnina izbegavaju oni koji se bave renoviranjem, kao i njima slični mladi profesionalci. Otvorili su se šljašteći vinski barovi i kafei koji su ulivali nadu da su obnova i oživljavanje kraja baš tu, odmah iza ugla, ali su se ponovo zatvorili posle nekoliko meseci kada su shvatili da nema mušterija. Međutim, pravi smisao ovoga je da su Nađa i Tobi pre sebi mogli da priušte da žive ovde nego da idu prema Nort Hemptonu i Peterboru kao što su mnogi njihovi prijatelji uradili i lutali sve dalje i dalje, čak do oblasti M1 u potrazi za jeftinijim kućama, boljim kvalitetom i čistijim vazduhom. Dok bi posmatrala đubre na trotoarima i grafite na ciglama oguljenih zidova, ponekad bi se u njoj vodila borba i pitala bi se zašto oni zapravo žele da žive ovde. Tobi je rekao da su ovde bolji uslovi za posao, u šta je ona sumnjala. Zar u poslednje vreme ne traže svuda vodoinstalatere? Mora da i onim dobrim ljudima u Nort Hemptonu cure slavine kao i svima drugima. Nađa je uzela Luisa iz vrtića i ono čemu sada treba da se raduje je dan proveden u kućnim poslovima. Čekala ju je jedna mala planina veša za peglanje. Takođe je morala da obavi i kupovinu jer u kući nije bilo hrane za ostatak nedelje. Dok se približavala kući, primetila je da je Tobijev kombi parkiran ispred i srce joj zadrhta. Tek je prošlo podne i on bi trebalo da bude na poslu. Ako je kod kuće u ovo vreme, to je moglo da znači samo jedno. Otvorivši ulazna vrata, uzviknula je što je vedrije mogla: „Ja sam, Tobi! Pošto je Luisu skinula kaput, reče: „Hajde, ljubavi. Idemo da pozdravimo tatu.” Luis je pošao iz stepenice ispred nje dok je ona još skidala svoju jaknu. Osećala se aljkavo i loše u već iznošenoj odeći. Mnogo je vremena prošlo od kada je svakodnevno nosila elegantnu odeću; danas se njen smisao za modu sveo na to da joj na svakom komadu odeće piše „demode”. Davno je prestala da nosi svoje živopisne sarije i vezene šalvare zbog zapadnjačke odeće i njene


udobnosti za one koji su lenji. Sve na čemu piše „lako za održavanje” ili „ne peglati” postaje pravi hit. Stil tu nije bitan. Bacivši pogled u ogledalo, obeća sebi da će da uradi nešto sa kosom. Njena nekada sjajna kestenjasta kosa, gusta kao griva, izgubila je sav svoj sjaj - verovatno zbog korišćenja najjeftinijih preparata koji se mogu naći u supermarketu i vezivanja u konjski rep zbog lakšeg održavanja; ujedno, to je bio jedini način na koji je mogla da obezbedi da se ostaci Luisovog ručka ne zadrže u njenim pramenovima. Kada bi se olabavio, rep joj je visio opušteno na ramenima i videlo se da joj treba jedno dobro šišanje. Možda bi trebalo da razmotri ideju o skorom šišanju i prodaji kose nekome ko pravi umetke, ali ko bi želeo kosu u ovakvom stanju? Nisu samo ulazna vrata tražila kompletno renoviranje. Pokušavajući da unese malo lakoće u svoje korake, ona se pope na sprat odmah posle Luisa. Prilično samouvereno, Nađa uđe za Luisom u malu spavaću sobu, koja je služila kao kancelarija i nađe Tobija kako sedi za kompjuterom. Izgledao je kao krivac. Međutim i Nađa je osećala krivicu koja se usmerila na tanjir čokoladnih bombona koji je stajao pored kompjutera. Potrošila - protraćila - je par funti iz fonda koji se velikom brzinom smanjivao da bi kupila nešto biskvita, ubeđujući sebe da je to za Luisa, a pri tome je tačno znala da ih kupuje za sebe. Tobi nije o tome razmišljao. Njegova krivica imala je sasvim drugi razlog. „Pomislio sam da bih mogao da se vratim i pokupim neke profakture kad već imam malo lufta”, reče njen muž. Kad bi samo mogla da mu veruje. „Hajde, dođi i daj tati jedan veliki poljubac”, reče i Luis mu polete u zagrljaj. Njen sin svakako nije bio razočaran što mu tata usred dana sedi kod kuće. Nađa je pokušala da preko muževljevog ramena na monitoru vidi da li stvarno ima nekih profaktura, ali se on vrati osnovni ekran tako da se više ništa inkriminišuće nije videlo. Sam bog zna da li je stvarno trebalo da pošalje te profakture. Računi su se gomilali, ali nije bilo dovoljno novca da se plate. „Mislila sam da ove nedelje radiš punom parom”, rekla je navodeći ga da nešto kaže. „Ostavio sam malo Pola da vodi računa. Može on to.” Ugušila je uzdah. „Hoćeš da ručaš sa nama?” „Mogao bih samo jedan sendvič na brzaka.” „To jedino i možeš da dobiješ”, rekla je oštrije nego što je nameravala i on podiže pogled ka njoj. „Tobi, treba mi novac. Više nemamo nimalo hrane. Danas moram da idem u supermarket.” Tobi prođe rukama kroz kosu. „Ljubavi, šta si, za ime sveta, uradila sa onim novcem koji sam ti dao?”


„Prošle nedelje mi nisi dao ništa za kućne potrepštine”, podsetila ga je. „Imam pet funti u novčaniku. To je sve.” Jutros se osećala užasno u Čokoladnom raju jer je znala da zapravo nema dovoljno para da plati svoj deo računa. Duboko u srcu, znala je da ne bi trebalo da se tako redovno sastaje sa devojkama, ali pokazalo se da je Klub ljubitelja čokolade njeno svetilište, jedino mesto gde može da predahne u ovom svetu, koji, kako izgleda, postaje sve luđi. To je mesto gde ona može sa nekim da podeli svoje probleme, pa čak ni tada ostali ne znaju ni polovinu stvarnih problema. Naravno, njene prijateljice znaju da joj život nije posut ružama, ali ne znaju kompletnu priču. Ipak, nijedna od njih nema ništa protiv da plati njen deo računa, čak ni onda kada, doduše u retkim prilikama, ona ima nešto ušteđenog novca. „Ove nedelje sam, ljubavi, malo tanak sa kešom. Koristi karticu.” Imala je gomilu kreditnih kartica. Sve su maksimalno iskorišćene. „Ne mogu da nastavim sa tim, Tobi. Ne možemo da platimo račune. Zaista treba da pošalješ neke profakture.” „Upravo to radim”, obrecnuo se. „Rekao sam da to radim.” „Luise”, rekla je, „idi i igraj se malo sa Bobom Bilderom. Moram da razgovaram sa tatom. Njen sin se istrgnu iz očevog zagrljaja i potrča u svoju sobu da nađe omiljenu igračku. Ona kleknu pored stolice svoga muža i stavi mu ruku na butinu. „Plašim se, Tobi”, reče. „Ovo nam izmiče iz ruku.” Pogleda u kompjuter. „Mogu da se nosim sa tim”, odgovori on kruto. „Ali, ja ne mogu.” Dok nije otišao na vikend organizovan isključivo za muškarce, kod svog prijatelja u Las Vegasu, jedino iskustvo njenog muža u vezi sa kockanjem bilo je da nedeljno kupi tiket i da za to potroši jednu funtu. Ako bi to bila nedelja kada bi mu novac legao na račun, potrošio bi i pet funti. To je bilo sve i teško da bi ga neko svrstao u igrača prve lige. Međutim, na tom putovanju je osvojio hiljadu dolara i dogodilo se nešto što je u njemu pritisnulo taster i pokrenulo duboko skrivenu zavisnost. To je „lak novac”, govorio bi. Od tada, visio je na sajtovima za onlajn klađenje. Za tri godine potrošio je svu zaradu i ušteđevinu pokušavajući da osvoji „premiju”. Svako bacanje kocke, svako deljenje karata, svaki obrtaj na automatu za kockanje gurao ga je sve dublje i dublje u dugove. Nađa je zakletog kockara uvek zamišljala kao krupnog, debelog čoveka sa isto tako velikom debelom cigarom koji se šeta po evropskim kazinima, rizikujući na ruletu svoju jahtu, svoj roler, roleks, svoju reputaciju. Nikada nije pomislila da bi zakleti kockari mogli da budu ljudi koji vole svoj dom, porodicu - sasvim obični ljudi koji se i ne šišaju redovno, sa nestašnim dečjim očima, vredni, marljivi vodoinstalateri koji svoje večeri provode ispred kompjutera


riskirajući duševni mir i sreću svojih porodica i svoje brakove... kako bi zadovoljili svoj porok. Sada je shvatila da nije tako. „Tobi, želim da prestaneš sa tim. Želim da potražiš pomoć.” On je uhvati za ruke. „Nađa, ne treba mi pomoć. Samo sam na ovoliko od velikog dobitka.” Pokazao joj je delić kažiprsta koji obično koristimo kada nam je samo malo nečeg potrebno. „Sve to može da bude naše. Velika kuća, veliki auto. Firmirana odeća. Predivni godišnji odmori. Mogli bismo da odvedemo Luisa u Diznilend. Svake godine ako želimo.” „Ja ne želim ništa od toga”, rekla je. „To nije stvaran život. Ja želim tebe. Želim da mi se vrati muž, a ne da sedi ispred kompjutera kad god je budan i da proćerda sve što smo zaradili.” Njemu se vilica steže, a oči potamneše. „Nađa, mogao bih da te podsetim da ti ne radiš.” „Mogla bih da radim”, rekla je. „Mogla bih da pokušam da ponovo nađem posao. To bi nam pomoglo da platimo neke dugove.” „Želim da budeš ovde sa Luisom”, reče. „To dobro znaš. Pogledaj samo sve te priče po novinama o deci koja su zanemarena u vrtićima. To što ide par puta ujutru dovoljno je loše.” „Malo je tih slučajeva. Sigurna sam. Luis voli svoj vrtić. Oni su zaista dobri prema njemu.” „Ne želim da o njemu brinu stranci.” „Ali, Tobi, nemamo dovoljno para. Ne možemo više ovako.” Ustao je i odgurnuo je od sebe. „Zar misliš da ja to ne znam? Zato ovo i radim.” Udario je pesnicom po monitoru. „Radim ovo za nas, da bolje živimo. Ne želim da budem vodoinstalater do kraja života. Da visim na telefonu dvadeset i četiri sata dnevno, sedam dana u nedelji. Želim da živim. A ovo može da nam pruži takvu šansu. Imaš li uopšte pojma koliko bih mogao da dobijem?” „Ali nećeš”, rekla je. „Nećeš da dobiješ.” „Ne mogu o tome sa tobom da razgovaram, Nađa. Ti jednostavno ne razumeš. Oh, bože, kakav pakao. Idem nazad na posao.” Rekavši to, izlete iz sobe i zalupi vratima. Koraci su mu odzvanjali na stepeništu, a onda se začu i tresak ulaznih vrata. Njen sin se vrati u sobu držeći Boba, svoju omiljenu igračku u rukama. „Je l’ tata otišao?” „Tata ima mnogo toga na umu”, reče mu dok ga je gladila po kosi. Bilo je tužno to što je ona potpuno razumela pritisak koji je njen muž trpeo. Preuzeo je na sebe da sam zarađuje za hleb i Nađa je mogla da shvati koliko je to bilo teško. Tako bi se rado vratila na posao da pomogne da izađu iz krize, ali prava istina je bila da, čak i kada bi povratila posao, troškovi celodnevnog boravka u vrtiću taman bi pojeli njenu zaradu. Što se tiče situacije sa njenom porodicom, tu


nije bilo nijednog rođaka na koga bi mogla da se osloni da joj pričuva decu. I nije samo cena vrtića bila visoka do nebesa. Izgleda da su danas cene svega vrtoglavo skočile. Porodice koje su normalno živele skoro su bankrotirale obezbeđujući samo krov nad glavom. Odeća i obuća za Luisa koštaju koliko i za odrasle. Čak i pre ovog problema sa kockom, Tobi je radio sve više i više da bi nekako isplivali. Volela ga je, ali je želela da njen muž može da pronađe drugi način da se izbori sa svim tim. Nađa pritisnu taster na mišu. Kao što je očekivala, ispred nje ožive onlajn kazino u svem svom bleštavilu - Palata novca. Eto, to je hram u kojem se njen suprug molio, kojeg je obožavao i u kojem je mogao da uništi njihove živote, a da čak i ne napušta kuću. Svetla su zaiskrila, ogromne sume novca su treptale na ekranu, novac, keš, neviđeno bogatstvo. Blago koje vas vodi u iskušenje, mami vas svojim obećanjima o bogatstvu, sreći, lagodnom životu. Obećanja koja baš nikad nisu bila ispunjena.


DEVETO POGLAVLJE

ŠANTAL SE UVUKLA U FOTOGRAFOV auto. Bio je to veliki, crni mercedes s pogonom na četiri točka, elegantan i luksuzan, sa najboljom opremom. Ona je jednom ranije radila sa ovim momkom i pokazao se dobro. Sećala se i da su uživali u blagom flertovanju. Bilo je to neko kratko jednodnevno snimanje, pa bi bilo interesantno videti da li on stvarno ima taj potencijal koji je ona videla u njemu. Sada im predstoji duga vožnja do Jezerske oblasti, četiri, možda pet sati, zavisi od toga koliko poštuje ograničenja brzine. Nadala se i da ima dobar ukus kada je muzika u pitanju i da je duhovit sagovornik s obzirom na dužinu puta. Sve što je ona trebalo da uradi bilo je da dođe i da ponese čokoladu za usput. Izabrala je jednu debelu tablu iz Čokoladnog raja, punjenu zrncima kafe, jednu od Klajvovih specijaliteta. Mirisala je božanstveno, a zrnca kafe će ih svakako držati budnim. Trebalo je da telefonira Tedu i da mu kaže da ide na zadatak, kao i da se ne vraća do sutra uveče, ali bila je besna na njega. Ponovo. Pustila ga je da se sekira. Ako nije tu, možda će, možda će mu nedostajati. Nema šansi. Prošli su meseci kako je pokušala da ga zainteresuje da vode ljubav, ali je sinoć otišla gola u krevet i pritisnula svoje toplo telo celom dužinom uz njegovo, milovala ga vrhovima prstiju po maljavoj zadnjici - i on se ukrutio. Ali ne onako kako se ona nadala. „Pusti to, Šantal”, bilo je sve što je imao da joj kaže i morala je da napregne svu svoju snagu da ne zaplače od razočaranja, povređenosti i frustracije. Bili su u braku četrnaest godina. Neke od tih godina bile su srećne. Preživeli su krizu sedme godine, ali Šantal nije bila sigurna da su i drugih sedam preživeli uspešno. Još uvek je želela svoga muža i želela je da on voli nju - a on to nije, što je bilo sasvim jasno. Pošto nisu mogli da reše ovu osnovnu razliku između njih, da li je vredno nastaviti sa tim brakom u kom nema ljubavi? Osim što nije bilo baš potpuno bez ljubavi. Jednostavno, bio je bez seksa. Jednom su oni bili najbolji prijatelji. Voleli su istu hranu, delili istu ljubav prema dobrim vinima i šampanjcu, uživali u istoj muzici, oboje su voleli da odlaze u pozorište i da se smeju istim šalama. Ted je bio zgodan, pametan, duhovit i bogat. Bio je dobra prilika. Kada ga je prvi put srela na žurci kod svoje prijateljice u Hemptonu, oduzeo joj je dah svojom životnom snagom i muževnošću. Spavala je sa njim


odmah te prve večeri. Vodili su ljubav iznova i iznova, sve dok se nisu zasitili, dobili modrice i zaljubili. Šta je to pošlo loše narednih godina? Zašto je njemu sada pogled na njegovu golu ženu odvratan? Zašto ustukne pred njenim dodirom? Većina njihovih prijatelja i poznanika nije imala pojma da nešto u njihovom odnosu nije u redu. Za spoljašnji svet, bili su savršen par. Ipak, ponekad je to bio pravi pakao. Prestala je da broji noći u kojima je ležala budna, dok joj je telo bridelo od želje, pored predivnog muškarca koji nije imao želju da je zadovolji. Samo su devojke u Klubu ljubitelja čokolade znale pravu istinu. Da nije imala njih da im se izjada, osećala je da bi se fasada njenog života obrušila na nju. Slušale su grozne priče o njenoj nevernosti i nisu je osuđivale. One nisu poznavale Teda, jer je smatrala da je to deo njenog života koji treba da drži po strani. Konopac za spasavanje. Da su ga upoznale, opet ne bi razumele zašto nije bio napaljeni pastuv u spavaćoj sobi. Pokušala je milion puta da sa njim razgovara o nedostatku njihovog seksualnog života, ali to je bilo nešto sa čim Ted jednostavno nije hteo da se suoči; izgledao je srećan kad uspe da se sakrije iza neubedljivih izgovora - suviše umoran, previše zauzet, mnogo radi. Zar nemaju svi parovi takve obaveze? Ipak, većina ljudi izgleda da se dobro nosi sa tim - zašto oni ne bi bili u stanju da urade isto? Njegovi roditelji nikada nisu bili naročito nežni jedno prema drugome i ona se pitala da li je to možda uticalo na njega i oblikovalo ga - a ipak, kada su prvi put bili zajedno, on nije mogao da odvoji ruke od nje. Pa šta je to krenulo loše poslednjih godina? Šantal bi dala sve da to sazna. Za nju, to je bilo osnovno da bi žena bila žena, supruga. Biti voljena, željena. Da li je Ted zaista mogao iskreno da je voli ako nije želeo da bude intiman sa njom? Nije bila sigurna kada su kola krenula nizbrdo. Tokom godina odricala se mnogo toga da bi bila sa njim. Bila je mlada ambiciozna novinarka. Da je ostala u Sjedinjenim Državama, mogla je do sada da bude Nuklearna Ana Vintur ili bar ravna njoj i da vodi jedan od najglamuroznijih časopisa. Umesto toga, ona je zbog njega odustala od svoje karijere. Ted, pouzdani finansijski ekspert bio je unapređen da vodi odeljenje Grenfel Martinovih bankara ulagača. Loša strana ovoga bila je ta što je sedište firme u Londonu. Ipak, rekla je zbogom svojim prijateljima, svojoj porodici, svojoj sjajnoj karijeri i spremno krenula sa njim. Ovaj posao koji ima sada u magazinu Stajl Ju-Es-Ej nije ni približno zahtevan kao što je navikla, ah sa opadanjem njenog seksualnog života, tokom godina omogućio joj je određeni broj olakšica - koje su joj, u neku ruku, kompenzacija za Tedovu nezainteresovanost i brak, koji je otišao u bestraga. Snimanje je bilo u jednoj nastanjenoj uvali na ivici jezera Koniston. Uvala je pripadala jednom paru koji se preselio iz Bostona u Englesku pre dvadeset godina. On je bio poznati putopisac. Ona je fenomenalno jahala. Po onome što je Šantal znala, trebalo im je dosta vremena da vrate kući njen raskošan


tradicionalan džordžijanski izgled. Njeni prijatelji Jenkiji bi poludeli za tim. Šantal je već mogla da zamisli stranice časopisa - raskošne boje, mnogo svetla... članak bi se sam pisao dajući joj vremena za obilje drugih razonoda. Vlasnik magazina je bio velikodušan bilo da su zarade u pitanju ili drugi troškovi. Večeras će fotograf i ona odsesti u seoskoj pansionu, sa krevetima sa baldahinom, đakuzijem i dom perinjonom rashlađenim u mini-baru. Sve što vam je potrebno za romantični randevu. Šantal se nasmeja u sebi. Povukla je centralni retrovizor nadole i proverila da li joj je svaka dlaka na mestu. Nema šansi da se na njoj vidi da ima svih trideset i devet godina. Šminka joj je bila besprekorna, a najzavodljiviji osmeh na svom mestu. Ako je njen suprug nije želeo, još uvek je bilo muškaraca koji jesu. Fotograf Džeremi Vejd ubaci svoje dugačko postolje od fotoaparata između sedišta vozača i njenog. „Mislim da smo sve smestili”, reče. „Sjajno”, odvrati ona, dobacivši svom kolegi topao osmeh. „Hajde da proverimo kakva sve uživanja može da nam ponudi Jezerska oblast.”


DESETO POGLAVLJE

„LAKU NOĆ, OTUM.” EDISON GVIRNU kroz otvorena vrata i mahnu joj dok je ona sređivala ostatke boje na staklu koje su koristili toga dana. „Oh”, reče ona. „Laku noć. Lepo je što te ponovo vidim.” Sklonila je kosu iza uha, bezuspešno pokušavajući da je zagladi. Zašto je iznenada poželela da je danas obukla nešto lepše? Edison Dikon je bio službenik za razvoj preduzeća koji je nedavno počeo da dolazi u Stoford centar, gde ona radi, kako bi pomogao klijentima centra da se uključe u lokalne poslove i, nadajmo se, da pronađe način kako da prekine lanac kriminala u koji se većina dece uplela. Za njega je to bila teška borba, ali nikada nije skidao osmeh sa svog vedrog, tamnoputog lica. Bio je visok, zgodan i mišićav - Edisona sigurno niko ne bi mogao da ignoriše kada bi ušao u prostoriju, uključujući i nju. Glava mu je bila obrijana i konstantno je nosio naočare za sunce - zbog toga je izgledao kao momak sa kojim bi njihovi klijenti radije sarađivali nego sa nekim socijalnim radnikom koji pokušava da im pomogne. Ipak, najviše od svega, divila se njegovoj sposobnosti da ljubazno, opušteno komunicira sa problematičnom decom. „Ponovo radiš kasno?”, upitao je. Slegnula je ramenima. „Znaš kako je.” Otum nije želela da mu kaže da ne postoji nijedan razlog da žuri kući i da je srećnija ovde među ovim otpadnicima od društva i njihovim umetničkim pokušajima nego da sedi sama u svom udobnom stanu. „Možda bi jedno veče mogla da mi dozvoliš da te izvedem na večeru?” „Ja... mmm”, rekla je. „Ja...” „Razmisli o tome”, reče Edison uz osmeh. „Ne vršim pritisak na tebe.” Onda pogleda na sat. „Moram da požurim. Sastanak o finansijama sa savetom.” Uspela je da izgovori: „Srećno.” „Biće mi potrebna sreća.” Edison još jednom mahnu i odjuri. „Zbogom”, Otum povika za njim. Uzdahnula je i naterala sebe da se vrati poslu. „Ti idiote! Ti kompletni idiote!”, mrmljala je sebi u bradu dok je vraćala staklo u odgovarajuće kutije. „Zašto nisi jednostavno rekla: ’Da, lepo bi bilo da izađemo na večeru’?” Zašto uvek mora da bude tako smešno stidljiva u


njegovom prisustvu? Eto zato ti nemaš dečka, pomisli. Zato ćeš da budeš tužna i usamljena usedelica dok sve budu srećno udate i imaju decu, a tebi će društvo da pravi kutija prokletih čokoladnih bombona. Pogledala se u ogledalo na zidu - ogledalo koje je napravio jedan njen student. Na ivici ogledala bile su naslikane ljubičice, dan i noć i jedna pomalo zrikava mačka. Ponekad istina može da boli. *** KADA JE OTUM STIGLA KUĆI IZ rehabilitacionog centra, bila je iscrpljena. Sve što je želela da uradi bilo je da uroni u toplu kadu sa tablom svoje omiljene crne čokolade i da pusti da je voda i šećer uteše i odagnaju sve brige. Nije bilo teško podučavati mlade ljude osnovnim veštinama kao što su mozaik ili tehnika slikanja na staklu, što čini deo programa SKINI SE!. Uglavnom su devojke posećivale sastanke i mnoge od njih su prilično spremno prihvatile to, zahvalne što mogu da provedu nekoliko normalnih sati kada ne moraju da razmišljaju o užasima u svojim životima. Ipak, ima dana kada je teško gledati u njihova stvrdnuta, zabrinuta lica - lica koja pokazuju u kakvom je emocionalnom strahu svaka od njih. Tela su im bila u ožiljcima, ponekad su se same povređivali, imale su modrice iz tuča, koje su nastajale dok su bile nadrogirane, i ožiljke od uboda igle koji su bili potvrda njihove zavisnosti. To je bilo ono što je moglo da se vidi. Otum je rastuživalo da vidi koliko je ljudsko biće kadro da bude okrutno prema sebi i prema drugima. Najveći broj mladih koji su prošli kroz njihova vrata uspelo je da pobegne iz svojih teških situacija kod kuće, iz situacija koje su ih i naterale da se upecaju - ali, ona je znala da bi se neki od njih ponovo vratili ljudima ili porodici od kojih su pobegli, čim im ožiljci izblede i ispare sećanja na to zašto su otišli. To se dešava kada u njihovim telima nema više droge. Sada je već četiri godine kako ona radi u centru i videla je ista lica kako se po ko zna koji put vraćaju. Izgleda da bez obzira na to koliko uporno oni pokušavali da se izvuku, životi ove dece na neki način ostaju isti. To je stvarno težak deo ovog posla. Emotivno je veoma teško posmatrati tinejdžere koji su uz nju odrastali, koje je volela i pazila kako se ponovo peku i muče u svojoj zavisnosti kao moljci u plamenu. Znala je da se i Edison oseća isto. Otum je vezala bicikl za ogradu ispred zgrade, u kojoj se nalazi njen stan. Uvek je bilo pomalo nezgodno videti je kako vezuje svoj stari bicikl između mercedesa i poršea koji su bili uobičajeno prevozno sredstvo u ovom delu grada. Popela se stepeništem. Kada je stigla do svojih vrata, videla je da njen brat sedi ispred, sa dve velike putne torbe. „Ćao, seko”, rekao je. „Ričarde? Šta ti radiš ovde? Da li se nešto dogodilo?”


„Samo privremena neprilika”, reče Ričard žalosno. „Pitao sam se da li mogu ovde da se nakratko ulogorim.” „Ovde?” Otključala je vrata i on je pošao za njom. „Šta nije u redu sa tvojim stanom?” „Otišao”, rekao je jednolično. Otum baci tašnu na sofu i okrenu se ka svom bratu. „Otišao? Kako je mogao da ode?” Ričard gurnu svoje torbe na jednu stranu i uroni u stolicu. „Dugovao sam jednom čoveku novac i... pa, recimo da je uzeo stan kao prvu ratu.” „Rič, tvoj stan mora da vredi pola miliona funti! To je pakleno veliki dug.” Stajala je širom otvorenih očiju od šoka dok je njen brat i dalje sedeo, očigledno nimalo zabrinut zbog nastale situacije. „Tehnički, on i nije tvoj.” Kao što ni ona nije vlasnik ovog mesta. Sve su to kupili i platih njihovi roditelji. Kako bi inače živela baš na Sloun skveru od plate koju prima za honorarni posao nastavnika likovnog? Možda joj je ponekad neprijatno zbog prilično očiglednog bogatstva njenih roditelja, ali ima trenutaka kada to bogatstvo dobro dođe. „Pa? Mogu li da se uselim?”, upitao je njen brat. Nije bilo razloga da Ričard malo ne ostane kod nje. Nije imala momka da bi razmatrala situaciju - što je više nego šteta. Nije čak imala ni novca za jednu raskošnu randevu večeru iako je već postojala ponuda. Njen stan je imao čak dve spavaće sobe, iako male. Sve što bi trebalo da uradi je da pomeri svoju odeću i da u ormanu napravi malo mesta za njega. Mada, sudeći po veličini njegovog prtljaga, zapravo i nije doneo mnogo. Celom svetu bi izgledao kao čovek koji beži od nekoga. Uzdahnula je. „Jesi li ponovo u nevolji?” Znala je da je u prošlosti imao problema sa drogom. Dve veoma skupa boravka na luksuznoj klinici za rehabilitaciju trebalo je da izleče Ričardovu zavisnost. Bilo je to sasvim drugačije mesto od onoga u kom ona radi. Ričard nije imao pojma koliko je srećan. Dugovao je novac mračnim tipovima, a to se uvek završi crnilom oko očiju i polomljenim udovima. Otum se pitala da li je ponovo na teškim drogama. Kako bi inače zbog malo marihuane dug bio u visini vrednosti stana. Bila je veoma zabrinuta oko toga u šta se Rič ovoga puta uvalio. „Ne, zaista”, rekao je masirajući slepoočnice. Izbegao je njen pogled. „Nije ništa što ne mogu da rešim. Samo mater i pater ne treba da znaju da sam ovde. Nemoj da im kažeš.” To bar neće biti teško. Njihovi roditelji bili su toliko zauzeti poslom da ih ni ona ni Ričard nisu mnogo viđali. Oni nisu bili od onih ljudi koji bi upali nenajavljeno. Oboje su bili advokati u kancelarijama koje su vrlo dobro poslovale. Njihova roditeljska dužnost ogledala se u tome što bi se uvek setili rođendana svoje dece i Božića i u međuvremenu redovno plaćali sve račune. Otum se nije žalila na to. Ne, i ona i Ričard su uživah u privilegijama koje su


imali tokom odrastanja. Ona je odlično svirala violu i bila odličan dreser. Ričard je igrao ragbi i polo. Svake godine su sa roditeljima odlazili na egzotična putovanja oko sveta - Monte Karlo, Španija, Karibi. U poređenju sa ovim očajem ispunjenim tinejdžerima sa kojima radi, ona zaista ima na čemu da bude zahvalna. Ona i Ričard su išli u isti internat - jedno strogo mesto starog kova gde dečaci i devojčice još uvek nose uniforme. Ipak, imali su jedno drugo i ona je, kao dve godine starija sestra, vodila računa o tome da njen mali brat prođe kroz čitav taj period skoro bez ikakvih problema. Ona je bila ta koja je uvek pazila na njega, a izgleda da se to nije promenilo ni sada kada su odrasli. Ričard je uvek bio divlje dete, dok je ona bila osetljiva. Nije važno šta je uradio, on je bio njen mali bata i ona ga je volela. Bili su veoma bliski i ona se nadala da su to uspeli da održe. Međutim, znala je i to da u Ričardovom životu postoje stvari koje je on krio od nje. Poznavala je samo veoma mali broj njegovih prijatelja. Nije čak bila ni sigurna da uopšte ima nekog prijatelja. Kod njega su stalno paradirale lepo obučene devojke, ali i njih je retko viđala. Nijedna od njih nije se dugo zadržavala. „Rič, rekao bi mi da je nešto stvarno loše?” „Naravno da bih. Ti si moja mila sestrica.” „Ti si moj dosadni brat i ja sam zabrinuta zbog tebe.” „Volim te. I dobro sam. Stvarno. Dobro sam.” Ako je dobro, zašto je ovde i bez krova nad glavom? Otum je uzdahnula. Nema sumnje da će ubrzo otkriti. Kada Ričard bude spreman da joj kaže, reći će joj, ne pre. „Pripremiću ti krevet.” „Otum, obećavam da neću da ti smetam. Nećeš ni znati da sam ovde.” „Da li ti treba novac?” „Pa...” Slegnuo je ramenima. „Nekoliko funti ne bi bilo loše. Ako imaš.” „Videću šta imam.” Otum je uvek na strani držala nekoliko stotina funti, za crne dane. Pogledala je brata, a on joj je uputio jedan od svojih šarmantnih osmeha nevinašceta. Izgleda da su došli crni dani.


JEDANAESTO POGLAVLJE

KADA SAM SE KONAČNO POJAVILA U kancelariji u pauzi za ručak, Simpatični je momentalno izašao iz svog sobička da razgovara sa mnom. „Lepotice, da li je sve u redu?” „Ništa što bi ti primetio”, uzdahnula sam. Čekao je strpljivo dok sam se ja pomalo ljutito durila, skidala kaput i otvarala i zatvarala fioke bez ikakvog razloga. Čak mi ni pogled na tajno skrovište u kojem sam držala čokoladu nije popravilo raspoloženje. To Simpatičnom nije promaklo. „Mmm”, stisnuo je usne. „Grin end blek” „Dalje ruke”, opomenula sam ga. „Moja je i danas mi treba cela.” „Daj mi kockicu”, molio je. „Znaš da hoćeš.” Oklevajući, pružih mu čokoladu od mente. „Ako mi kasnije nestane čokolada i počnem čudno da se ponašam, ti ćeš biti kriv.” Ipak je uzeo čokoladu i smesta je otvorio. Nisam imala izbora osim da mu se pridružim i otvorim drugu tablu tako da smo u isto vreme uživali u prvom zagrljaju. „Žao mi je, danas sam baš zakasnila”, promrmljala sam. Iako je žvakao, Simpatični je umeo da pokaže zabrinutost. „Problemi?” „Sa muškarcem”, objasnih. „U krizi sam. Sinoć sam doživela traumu zbog Markusa.” „Mmm. Nastran?” „Ne, ne nastran. Užas. Pravi užas.” Ponovo mi se vratila užasna slika Markusove nove ljubavi kako veselo dolazi na njegova vrata, sa prelepim osmehom dok joj grudi podrhtavaju. Grrr. Tresnuh papire na sto. Trebalo mi je pola sata u toaletu Čokoladnog raja da popravim šminku i zamaskiram oči naduvene od plača, pre nego što se suočim sa svetom. „Želiš da mi ispričaš?” „Pa, ne baš”, zavrtela sam glavom. „Ipak, mislim da je pošteno da kažem da je moja veza zauvek završena.” „Žao mi je što to čujem”, rekao je saosećajno, ali uz smešak. „Čemu se sada smeješ?”


„Volim kad si ljuta”, reče. „Pojave ti se dve male crvene tačke na obrazima.” „Nije tačno.” „Zbog njih izgledaš kao Pipi Duga Čarapa.” „Ejdene, odjebi”, rekoh svome šefu. Ovo sigurno nije uobičajen način obraćanja pretpostavljenom, ali baš me briga. Nije baš učtivo ni reći svom ličnom asistentu da izgleda kao Pipi Duga Čarapa. „Gledaj na to sa svetle strane”, nastavio je. „Sada, pošto si ponovo slobodna, mogu da ti se udvaram.” „Pokušaj, i bićeš mrtav”, procedila sam kroz zube. Glasno se nasmejao. „Nisu svi muškarci glupi idioti.” „Nisu?” „Neki od nas su osećajni i brižni.” „Stvarno?” „Tebi treba neko da te pazi.” „Ne treba mi niko”, odvratih. Posebno ne neki pametan, uglađeni šef prodaje. „Savršeno mogu da funkcionišem sama.” Simpatični zavrte glavom. „Mora da je idiot kada te je otkačio.” „Nisam rekla da me je otkačio.” „Da si ti otkačila njega, ne bi bila tako neraspoložena.” Nije izgledao nimalo zabrinuto. „Pretpostavljam da i pored te velike traume, nisi zaboravila da je posle podne sastanak marketinga.” „Ooo, zlikovče”, rekoh. U tom trenutku sam zažalila što nisam uzela slobodan dan. Sada ću morati da sedim tamo celo po podne, da hvatam beleške koje više nikada neću pročitati. Mrzim to, kada već imam pravi posao koji me čeka. Naravno, pokušavam da celu ovu proceduru učinim podnošljivom tako što kupim jednu od onih divnih velikih kutija čokoladnih biskvita iz Marks end Spensera koju plati kompanija. Međutim, danas sam na to potpuno zaboravila. Moraćemo da održimo sastanak bez ikakve poslastice. Oh, sranje. Čak je i ta mrvica koja pruža zadovoljstvo nestala - igra reči mi nije bila namera. „Počinjemo za oko pet minuta”, reče Simpatični. „Momci su već u sali za sastanke. Glasno sam rekla: „Fuj”. Pod stresom kod kuće, pod stresom na poslu. Volela bih da umrem. Ili da sam bar u nekom spa centru. „Jesi li sigurna da možeš da izdržiš?” „Naravno. Naravno. Zašto bi sastanak trpeo zbog nečeg tako beznačajnog kao što je moj život, koji mi se ruši pred očima?”


Stavio mi je ruku na rame i zagrlio me. I, mogu vam reći da je bilo mnogo prisnije nego što to inače čine šefovi. „Hajde”, rekao je. „Niko ne bi rekao da ti je srce slomljeno. Čuvaću tvoju tajnu.” Umorno sam mu se nasmejala. „Sa svem tom šminkom koju si nabacila, niko neće primetiti da si plakala.” Mrzim muškarce. Sve ih mrzim.


DVANAESTO POGLAVLJE

ZAISTA, CEO TIM IZ PRODAJE. Čekao je u sali za sastanke da ja stignem. Užurbano sam sela na svoje mesto i pokušala da izgledam krajnje efikasno. Bože, trebalo bi da dobijem Oskara za neke predstave koje ovde izvodim. Momci su sedeli okolo, neformalno okupljeni, sa Ejdenom na čelu, pored nogara presvučenih čistim belim papirom. To je značilo da će ovo biti jedan neformalan sastanak, više ohrabrenje za dalji rad, tako da sam se malo opustila. Mislim da u ovom trenutku ne bih mogla da izigravam taktičnog privremenog radnika koji se nosi sa ciljevima i zadacima koji mu se bacaju pred nos. Ukoliko su momci i primetili da nema ničeg za grickanje, niko se nije žalio. A onda je neko iz tima uzviknuo „Gde su biskviti?” Mrzela sam ga. „Momci, danas nema biskvita”, preseče Ejden. „Smanjujemo troškove. Targa misli na vašu liniju - trebalo bi i vi.” Odgovor na ovo bilo je po neko nezadovoljno „fuj”. Ejden ponekad ume da bude veoma sladak. U prošlosti sam imala šefove koji bi me izblamirali. Naterala sam se na mali smešak i usmerila ga ka Simpatičnom, a on mi je uzvratio. Dok je sastanak počinjao, ja sam pogledom lutala kroz prozor, po krovovima Londona, prema Sitiju. Siti, deo u kojem moj bivši dečko marljivo radi ono što najbolje zna. Skoro je dva sata, a od Markusa još nisam čula ni reč. Ništa. Da sam ja nekome slomila srce na tako spektakularan način, bar bih bila toliko pristojna da mu sledećeg dana telefoniram i da saznam da li je dobro ili mu ponudim neko izvinjenje za svoje užasno ponašanje. Pretpostavljam da je ovo samo još jedna potvrda koliko mu je malo stalo do mene. Ejden Holbi je ustao i mahao rukama dok je govorio. Setih se da bi trebalo sve to da zapišem kako bi kasnije bilo prosleđeno članovima tima. Besno sam škrabala po beležnici sve dok Ejden nije umukao i seo na svoje mesto. Simpatični mi je namignuo i uputio smešak ohrabrenja. Zapravo, gospodin Ejden Holbi ima veoma lepe oči. Sada, pošto sam ponovo slobodna, moraću da se prisetim trikova u flertovanju. Prekrstih noge i pokušah da razmišljam o tome da budem zavodljiva. Malo terevenčenja bi moglo da bude prava stvar da prebolim Markusa. U normalnim okolnostima se ne slažem sa ljubavnim


aferama na poslu, prvenstveno zbog toga što nikada nešto tako nisam imala i mrzim one kučke koje spavaju sa svojim šefom i zato se raduju odlasku na posao svakog jutra. To ne može da bude u redu, zar ne? Međutim, mogla bih da napravim izuzetak, samo ovog puta. Jedan iz prodaje govori o tome šta sve treba da znamo o nekom novom softverskom proizvodu koji se pojavljuje na tržištu. Bla, bla, bla. Pokušavam da ga pažljivo slušam, ali ne mogu da se koncentrišem. Koristi svakakve tehničke termine i nemam pojma o čemu priča. Simpatični me ponovo pogleda i nasmeja se. Pitam se da li je još neko u ofisu primetio da između nas postoji hemija? Istina je, nikada ga nisam ohrabrivala dok sam bila sa Markusom. Dobro znam šta znači biti prevaren i nikada nikoga ne bih dovela u tu situaciju. Ali sada sam slobodna... Počela sam živahno da klatim nogu i da jedva primetno jezikom vlažim donju usnu. Oko usana mi je titrao smešak kao kada hoću nekoga da zabavim. Okrenuh glavu ka Simpatičnom i pogledi nam se sudariše. Podigao je obrve i direktno pogledao u moje noge. Nosila sam vrtoglavo visoke potpetice, a Simpatičnom je možda stopalo bilo fetiš jer je netremice gledao u njega. Oči su mu se pretvorile u dve okrugle tacne. Osmeh mi postade još zagonetniji. Sva sreća što sam na sebi imala pantalone jer stvarno mislim da bi me moj šef, gospodin Ejden Holbi, na licu mesta skinuo. Moram da priznam da mi je niz kičmu prošla jeza. Ovo je izvanredan eliksir za slomljeno srce. Namestila sam se tako da mi telo bude nasuprot Simpatičnom. Zar to nije način da kažete nekome da vam se dopada? Ne radim sada to. Ovo je samo jedan delić zabave da se oživi dosadan poslovni sastanak. Ovaj što je zadužen za prodaju je pričao i pričao... Znam da ću zbog ovoga kasnije žaliti, ali zavalila sam se u stolicu i lako prstima dodirivala svoju dražesnu kosu dok mi se noga i dalje njihala. A onda sam shvatila čemu se Simpatični smeje. Ipak, bilo je suviše kasno. Jutros sam tako bezvoljno oblačila pantalone da nisam primetila da su mi se jučerašnje gaćice zaglavile u desnoj nogavici. Sada su mi spale oko članka, preko cipele i od njihanja noge bile su u punom zamahu tako da nisam mogla ništa da učinim da ih zaustavim. Sa poslednjim zamahom, moje čipkane gaćice boje jorgovana odleteše sa moje cipele, preko sale i prekinuše govornika usred reči. Simpatični skoči iz svoje stolice i uhvati ih pre nego što su pale na pod. „Hauzet!”, uzviknu u stilu proslavljenog asa kriketa Fredija Flintofa. U sali mrtva tišina. „Dobar udarac.” Svaka kap krvi iz tela jurnula mi je u lice. „Hvala ti, Lusi”, nastavio je. „Tvoj entuzijazam je za divljenje. Mislio sam da samo ostarele rok zvezde bacaju svoje gaćice.” Ceo tim je zahvatila erupcija smeha i znala sam da je najbolji način da se ovo neutrališe ukoliko i sama počnem da se smejem, ali nisam mogla, jer sam bila opasno blizu da zaplačem. Simpatični mi ponovo namignu, a onda strpa


moje gaćice u džep svoga sakoa i pogladi ga. Mogla sam da umrem. Ukoliko ovi iz tima nastave da se kikoću, sigurno ću umreti. Posle ovoga, sastanak se pretvorio u haos jer niko više nije mogao da se koncentriše. Od sramote sam obesila glavu i pretvarala se da prepisujem beleške. Kosa mi je padala ispred lica i skrivala poniženje, koje se videlo na njemu. Nakon petnaest minuta, Ejden je odustao od pokušaja da sastanku vrati ozbiljnu notu. „Hajde da se sastanemo sutra”, rekao je. „Daću ostatak dnevnog reda Lejsi2... izvini, mislim Lusi... da vam svima prosledi.” Još više kikota. Moj nadimak u ofisu će od sada sigurno biti Lejsi Lusi. Skoro da sam poželela da im doviknem da me zovu Bucka. Ovaj dan ne može da bude gori. Popeću se na vrh zgrade i skočiću. Svi su krenuli ka vratima dok sam se ja pretvarala da sređujem papire. Ako bih pokušala, možda bih mogla da ostanem ovde do kraja popodneva. Možda bih mogla da ostanem ovde do kraja moga ugovora sa Targom. Možda bih mogla jednostavno da odem i ne bih morala nikada više nikoga da vidim. Reskirala sam i podigla pogled. U sali nije bilo više nikog. Nikog osim Simpatičnog. Ignorisala sam ga i nastavila da ne radim ništa. Konačno, on pročisti grlo. „Gospođice Lombard.” Kada sam se naterala da ga pogledam, on je u ruci držao moje gaćice. „Mislim da je ovo vaše.” Pružio mi je moj donji veš. I to ne diskretno. O, ne, nimalo diskretno. Držao je moje gaćice potpuno rastegnute ispred svog lica kao da drži zar kakav nose arapske žene u haremima. Oči su mu bile iznad njih i trepuckao je prema meni. „Ovo ne znači da smo vereni”, rekao je koketno. „Ja imam gaćice na sebi”, rekla sam uvijeno. Slegnuo je ramenima. „Šteta.” Vilica mi se još više steže. „To je par od sinoć.” „Dobro. Želiš li da daš još neko objašnjenje?” „Ne. Samo želim da obavestite tim o tome šta se stvarno desilo.” „Kad bih samo i ja znao”, reče Simpatični cerekajući se. „Ali, ti možeš da budeš sigurna da ćemo u raznim prilikama ubuduće razgovarati o tvom donjem vešu.” Pocrvenela sam od besa i zamahnula ka svojim gaćicama, zgrabivši mu ih iz ruku. Bile su tople od njegovog dodira. „Ovo je najbliže što ćeš ikada biti mojim gaćicama”, rekoh mu. Ejden ode, meko se smejući. „Hej, Lepotice”, uzviknu preko ramena, „ne zaboravi da roze tufne idu pozadi.”

2

Engl. lacy (lejsi) - čipka, igra reči, Čipkasta Lusi, Lusi Čipka (prim. prev.)


TRINAESTO POGLAVLJE

HOTEL KITING HAUS SE UTEMELJIO pored same ivice jezera Koniston i duboko zašao u okolnu šumu. Putovanje je bilo pravi pakao zbog radova na putu i „saobraćaja visokog intenziteta” kako su neprestano oglašavali u radioizveštajima. Stigli su mnogo kasnije nego što je Šantal planirala. Džeremi je bio dobro društvo za vreme putovanja, komentarisao je, uveseljavao je pričama o prethodnim poslovima koje je obavljao za magazin i o drugim novinarima sa kojima je radio. Nije pojeo više čokolade od dela koji mu je pripadao, što je dobra odlika muškarca. Takođe je otkrila da nije oženjen, ali je živeo sa mlađom ženom, koja je već imala dete iz prethodne veze. Osuđeno na propast, očigledno. Džeremi Vejd će veoma dobro poslužiti za večeras, odlučila je. Zaista, veoma dobro. Dok su pronašli hotel i prijavili se, već je prošlo sedam sati uveče. Šantal nije uspela da ubedi Džeremija da joj se pridruži i nakratko zaroni u hotelski bazen pre večere. Rekao je da mora da proveri mejlove. Trebalo je i ona to da uradi, ali moglo je da sačeka. Sa godinama joj je postajalo sve teže da održi liniju i morala je da redovno da vežba kako bi bila sigurna da može da se nosi sa količinom čokolade koju pojede. Dogovorili su se da se sastanu u baru i popiju piće pre večere, koja je u 8.30. Zato je Šantal otišla do bazena da sama pliva. Imali su vremena na pretek da se sastanu. Uostalom, pred njima je cela noć. Na bazenu je bilo tiho. Par ugojenih biznismena vukao se kroz vodu, teško dišući kao da su obarali rekord. Jedan mladi par se kikotao i ljubakao u đakuziju. Jedan momak sa peškirom oko vrata sedeo je sam na ležaljci i čitao Fajnenšel tajms. Bio je zgodan i preplanuo. Podigao je pogled kada je Šantal ušla i uputio joj osmeh procenjujući njen izgled. Uzvratila mu je osmeh i zaronila. Ispruženih ruku, klizila je kroz vodu. Kasnije je preplivala dvanaest dužina kraulom i znala je da je on još uvek gleda, mogla je da oseti njegov pogled na svojoj goloj koži. Ako stranci kao on nisu mogli da skrenu pogled sa nje, zašto je onda njenom mužu bilo tako teško da ceni njenu seksualnost? Šantal otrese tu misao zajedno sa kapima vode i izađe iz bazena. Pošto se obrisala, pogleda ponovo ka momku na ležaljci. On je spustio novine. „Odličan ste plivač”, rekao je.


„Nekada sam bila”, priznala je Šantal. Bila je u plivačkom timu u gimnaziji. „Nisam više. Nemam vremena da vežbam.” „Po meni ste sasvim dobri.” „Hvala.” „Ostajete ovde nekoliko dana?” „Samo večeras.” „Poslovno ili iz zadovoljstva?” „Poslovno”, odgovori Šantal. „Ja takođe”, reče momak. „Da li večerate sami?” „Ovde sam sa kolegom.” „Šteta”, reče on uz osmeh i slegnu ramenima. „Da”, složila se. „Šteta.” Ali nije bila šteta, ne sa planovima kakve je imala sa Džeremijem Vejdom. *** SADA JE BILA OBUČENA i spremna za večeru. Spakovala je izazovnu crnu haljinu. Sa dubokim izrezom, bez leđa, usku. Bilo je pomalo očigledno, ali ona je imala samo ovo veče. Nije bilo vremena za lagano zavođenje. Biće to bum-tras i gotovo, seks na brzaka. Ponela je takođe i sav svoj nakit, a trebalo joj je i vremena da stavi svoje šljašteće minđuše sa dijamantom od jednog karata. Bio je to poklon od Teda za Božić. Verovatno je poslao svoju asistentkinju da ih kupi. Ipak, nezahvalno je to sa njene strane jer je on veoma zauzet, a ona ih ionako voli. Sledeći potez bio je da stavi narukvicu - još jedan niz od dvadeset i šest dijamanata. Sat joj je bio zlatni roleks. Na kraju je oko vrata stavila čvrstu zlatnu sajlu, takođe sa dijamantima. Sve su to bili pokloni od njenog supruga. Nije mogla da nađe manu njegovom ukusu ili darežljivosti kada je novac u pitanju. Bio je racionalan samo kada se radi o njegovom telu. Jedini nakit koji je zaista želela da skloni bili su burma i verenički prsten; ovo drugo je takođe imalo veliki kamen. Polako ih je skinula i stavila na noćni stočić. Nazovite to staromodnim, ali nije bilo u redu da radi prljave stvari sa prstenjem na ruci. Okej, bio je to znak moralnosti, ali razmišljala je, bolje to nego ništa. Krevet je već bio razmešten, a na jastuku je ležala čokolada u zlatnom omotu. Pocepala je omot i strpala čokoladicu u usta. Blaga, sa ukusom mente, ali koga je briga? Ipak je bila čokolada, a ona nije želela da je gleda kako propada. Šantal se pogleda u ogledalu. Krhka i predivna, zaključila je. Smrtonosna kombinacija, zaključila je. Ipak, bila je spremna za neku akciju. Zgrabila je tašnicu i krenula dole na večeru. ***


DŽEREMI JE VEĆ BIO U baru kada je ona stigla. „Vau”, uzviknuo je kada se približila. „Izgledaš fantastično.” „Hvala.” Polako je skliznula na barsku stolicu pored njega. „Osećam se pomalo razgolićeno.” Šantal pogleda njegove crne farmerice i sivi kašmirski džemper. Miris njegovog losiona bio je oštar, kao sveže isceđen limun. Izgledao je kao muškarac koji se potrudio da lepo izgleda. „Meni izgledaš sasvim dobro.” „Dao sam sebi slobodu”, rekao je podižući čašu sa šampanjcem. Ovaj čovek joj se svakog minuta sve više dopadao. „Savršeno.” Barmen joj sipa šampanjac u čašu. „Za Stajl Ju-Es-Ej”, nazdravi Džeremi. Ona se kucnu. „Za nas.” „Ne moramo da idemo u onu kuću do deset sati ujutru. Mislio sam da bismo mogli da napravimo malu žurku večeras.” „Čudno”, reče Šantal. „To je upravo ono što sam i ja imala na umu.” Večera je bila savršenstvo, društvo kakvom je samo mogla da se nada. Završili su sa kafom i mada joj se žurilo da Džeremija odvede u krevet, ipak je ostavila malo vremena da isproba sve one ukusne čokoladice koje se dobijaju posle večere. Teško da bi neki minut više čekanja mogao nešto da promeni - a sada presudni momenat. „Hajdemo do bara da popijemo još jedno za laku noć”, predložio je Džeremi. „U mojoj sobi se hladi boca šampanjca”, reče Šantal. „Možemo da odemo tamo, mnogo je udobnije.” U Džeremijevim očima se videlo da za trenutak okleva, a onda je rekao: „Dobro. Hajde da tako uradimo.” Ona je izašla iz restorana, a on ju je pratio. Čekali su lift, stojeći polusvesno kod recepcije. Kada su ušli u lift, čuo se Beri Menilov, koji je pevao serenadu „Kopakabana”. Pritisnula je dugme za svoj sprat. Šantal je uhvatila Džeremijevu ruku i privukla ga sebi osećajući njegovu toplotu kroz svoju tanku haljinu. Srce mu je tuklo u grudima. Nagnula je glavu i potražila njegove usne. Džeremi se odmače od nje. „Znaš”, reče, „mislim da ne mogu to da uradim.” Šantal je osetila kako u njoj raste panika. Ne dozvoli da se to dogodi. On se izvuče iz njene ruke. „Ja sam u vezi.” „I ja sam”, rekla je. „Ja sam udata.” „Onda ovo nije u redu.” „Niko neće znati.” „Ja ću znati”, rekao je. „Šantal, žao mi je. Ti si veoma privlačna žena, ali...” Džeremi proguta kraj rečenice.


Lift se zaustavio i vrata se otvoriše. „Pa”, rekla je, „rekla bih da je ovo laku noć.” „Da je ovo situacija drugačija ”, reče Džeremi, „da je moj položaj drugačiji, ne bih oklevao.” „Fino”, reče ona čvrsto. Bilo je veoma teško ne pokazati razočaranje. Celo veče je išlo po planu. Sve do ovog trenutka. „Ovo je bilo prelepo veče.” „Nije moralo baš sada da se završi.” „Laku noć.” Džeremi je lako poljubi u obraz. „Laku noć.” Izašla je iz lifta i stajala ostavljena u holu. Džeremi je pritisnuo dugme za drugi sprat i vrata su počela da se zatvaraju. Mahnuo joj je malo usiljeno. Šantal je otišla do svoje sobe i otključala vrata. Pretpostavila je da bi mogla da pregleda mejlove i da ode rano na spavanje. Njen laptop je bio na stočiću za kafu - bilo je teško prići mu kada je planirala da posveti pažnju jednoj drugoj vrsti laptopa. Skinula je minđuše i narukvicu i stavila ih na toaletni sto, pored burme i vereničkog prstena. Onda je, dok je hodala po sobi, skinula ogrlicu i počela da masira vrat. Nije bilo šansi da zaspi u ovakvom stanju seksualne napetosti. Noć koju je planirala sa Džeremijem pokrenula je motor u njenom telu i nije mogla da bude zadovoljna time da se samozadovolji. Za tridesetdevetogodišnju ženu sa nabujalim seksualnim nagonom masturbacija je bila najgora od svih zabava. Dovoljno puta je probala da bi znala. To je ono što se neće dogoditi. Želela je seks. Vruć, žestok seks. Ništa prostije od toga i da bude iskrena, baš ju je bilo briga sa kim će to da bude. Šantal uzdahnu. Izgleda da će morati da aktivira plan B.


ČETRNAESTO POGLAVLJE

MOMAK KOGA JE SRELA na bazenu sedeo je u uglu bara kao što se i nadala. Šantal je naručila kosmopoliten od barmena, a onda se okrenula i široko mu se osmehnula, pozivajući ga. Shvatio je poruku, uzeo svoje piće i prišao joj. „Pa šta se dogodilo sa vašim partnerom za večeru?” „Bio je to samo posao”, reče Šantal. „Ovo je zadovoljstvo.” Momku je čaša bila skoro prazna. „Mogu li da vam naručim još jedno piće?”, upita on. „Pa, mogao bi”, reče Šantal. „Ili bismo mogli da odemo u moju sobu i ispijemo šampanjac koji me tamo čeka.” On joj se nasmeja. „Odavno sam čuo da su Amerikanke veoma direktne.” Nije htela da se gnjavi time da mu objašnjava kako već deset godina živi u Britaniji i da su neke nacionalne ekscentričnosti davno isparile iz njene svesti. Sada se osećala kao neka vrsta srednjoatlantskog hibrida. „Dobro si čuo”, reče ona. Šantal nije želela da vodi kurtoazne razgovore, nije želela da zna da li on ima ženu, decu, psa. Nije je bilo briga da li prodaje softvere, hardvere ili teške droge. Želela ga je večeras u svom krevetu, a ujutru je planirala da mu kaže do viđenja. Osim toga, želela je da dokaže sebi da može brzo da zavede nekog tipa. Mrzela je što to mora da prizna, ali Džeremijevo odbijanje je bilo veliki udarac. Isto se osećala kao kada je Ted odbaci po ko zna koji put. Šta ako bi zašla u godine kada ne može da nađe stranca koji bi spavao s njom? Šta bi tad bilo? Neke žene mogu ubitačno dobro da se obuku, da žestoko izazovno flertuju cele noći u baru i da ipak odu kući nesrećne. Hoće li se ona pretvoriti u jednu od tih jadnih, nesrećnih kurvi? On je slegnuo ramenima i spustio čašu na bar. „Hajdemo onda.” Preplavi je talas olakšanja i ushićenja. Ovo je bilo uživanje koje ne bi mogla da doživi ma koliko čokolade pojela. Šantal spusti svoj kosmopoliten - piće koje nije ni želela. Nije joj bilo potrebno da bude pijana da bi ovo uradila. Više je volela da bude hladna kao kamen kako bi uživala u svom osvajanju. Otišli su do lifta, ali ovoga puta među njima nije bilo nelagodnosti kao sa Džeremijem, već samo električni naboj. Oboje su znali šta tačno žele.


U liftu, Šantal pritisnu dugme za svoj sprat. Čim su se vrata zatvorila, on navali na nju. Privukao ju je sebi grubo i snažno pritisnuo usta na njena dok mu je ruka već bila ispod njene duboko izrezane haljine. Oslobodio joj je grudi i ona zaječa dok ih je grickao i jezikom prelazio preko njih. Njegovi prsti su klizili po unutrašnjoj strani njenih butina, unutar njenih čarapa, u njoj. I ona je bila spremna i čekala ga je. Vrata lifta su se otvorila i oni su izašli teturajući se, upletenih ruku, još uvek se pipajući sve dok nisu stigli do njene sobe. Drhtavim rukama ona otključa vrata i oboje uđoše. Skidajući pantalone, on je povuče na krevet i zadiže joj suknju. Spustivši joj gornji deo haljine, poče ponovo da se naslađuje njenim grudima istovremeno prodirući u nju. Njena haljina od hiljadu funti joj se zaplete oko struka. Udarao je pomamno i divlje te je brzo i furiozno svršila. Ležali su zajedno, teško dišući, a onda je osetila da je ponovo očvrsnuo. Svlačeći joj haljinu, podigao je sa kreveta i previo preko stolice, koja je stajala pored toaletnog stočića. Uzeo ju je otpozadi, kao kad se psi pare. Gledala je sebe u ogledalu, ona, Šantal, stajala je drhtavih nogu i grudi čvrsto stisnutih u šakama jednog zgodnog stranca. Ponovo ju je podigao i stavio da sedi na stočiću. Obavio je njene butine oko sebe. Zabacila je glavu unazad i grabila ga svojim rukama dok je udarala u lampu i dok je njen skupoceni nakit leteo na pod. Ponovo je doživela vrhunac. „Jesi li sada bolje?”, rekao je uz smešak. „Jesam”, hvatala je vazduh. „Jesam.” Uzeo je za ruku i odveo do kreveta. „Hoćeš li da otvorimo taj šampanjac?” „Ne.” Sklupčala se na krevetu. Ovo je bilo ono što je želela. Anonimni seks bez ćaskanja, bez predigre, bez obaveze. Sada bi bilo najbolje kada bi on jednostavno otišao. „Umorna sam.” Istina je bila da je bila iscrpljena. Fizički i emocionalno istrošena. Legao je pored nje i dalje je milujući po zadnjici. „Ti si stravično seksi žena”, rekao je. Ovo je ono što je želela da čuje. Ovo je želela da čuje - ali od drugog muškarca. Šantal ugrize donju usnu. Neće da zaplače. Nikada zbog ovoga neće da plače. „Ne znam ti ni ime”, rekla je i okrenula se prema njemu. Ali, on je već zaspao.


PETNAESTO POGLAVLJE

ŠANTAL SE NATERALA DA OTVORI oči. Imala je glavobolju od previše šampanjca, a boleli su je i udovi. Butine i unutrašnji deo tela bili su joj ranjivi. Sinoć je dobila šta je želela, ali nekako joj sledećeg jutra uvek ostane gorak ukus u ustima. Sada, na svetlosti dana, mora da se ponovo suoči sa momkom. Uvek je mrzela taj deo. Okrenuvši se, shvatila je da je druga strana kreveta prazna. Iz kupatila se nije ništa čulo. Uzdahnuvši od olakšanja, zahvalila je svojoj srećnoj zvezdi što se probudio pre nje i otišao. Volela je takve momke. Oni koji bi želeli da ostanu na doručku bili su prava napast. Sinoć je bilo stvarno dobro, ali bilo je nesmotreno. Tako se brzo bacio na nju i pomutio joj zdrav razum da je zaboravila da ga zamoli da stavi kondom. Moraće sutra do apoteke da uzme tabletu za jutro posle. Bili su ovo dani kada nije trebalo da se plaši trudnoće, ali ne bi bilo pametno da zakači sidu ili neku drugu seksualno prenosivu bolest. Sledećeg puta će morati da bude pažljivija. Šantal pogleda na sat. Bilo je nešto pre sedam. Imaće vremena za jedno dugo, toplo kupanje; onda može da pregleda mejlove, a imaće i vremena za jedan brzi doručak pre nego što se nađe sa Džeremijem. Samo čokoladni kroasani i jaka, topla kafa biće dovoljni da je danas ožive i iskreno se nadala da su na meniju. Bila je prava šteta što Džeremi sinoć nije bio na meniju kao što je planirala, ali dobro, nema veze. Ako danas moraju zajedno da rade, možda je i bolje što se nisu zajedno probudili, ali je sigurno da je on propustio jednu divlju noć. Šantal se samozadovoljno nasmeja. Proteglila se u krevetu, izvijajući leđa. Možda bi trebalo da prvo proveri mejlove, pre nego što bilo šta drugo uradi. Bacila je pogled na toaletni sto, ali tamo nije bilo njenog laptopa. Čudno. A onda, kao da je dobila udarac u stomak. Iznenada je bila sasvim budna. Brzo je prešla pogledom po sobi. Ne samo da joj je nedostajao laptop, već joj je i torba nestala. Izletevši iz kreveta, otišla je do toaletnog stočića, kleknula i počela da traži po podu svoj nakit koji je tu rasula samo nekoliko sati ranije. Bilo je više nego očigledno da je sve nestalo. Šantal sede i obgrli kolena rukama. To kopile ju je opljačkalo. Tucao ju je, a onda opljačkao. U tašni je bilo najmanje pet stotina funti u kešu i sve njene kreditne kartice. Moraće da pozove kompanije i da ih sve stopira. Ako uspe da


uđe u njen laptop, pronaći će tamo sve PIN brojeve, a onda - zašto se ne bi malo zabavio? Šantal protrlja oči. Ovo je noćna mora. Noćna mora prvoklasnog tucanja. Ali, nije to ono najgore. Nakit je vredeo više hiljada - hiljada i hiljada funti. Sve su to bili najkvalitetniji dijamanti. Pokušala je da se seti na koliko su bili procenjeni pri poslednjem osiguranju. Je li bilo trideset hiljada dolara? Sigurno nije. Bože, bilo je nepodnošljivo misliti na to. Da li će ikada da dobije odštetu, s obzirom na to da nije provalio u njenu sobu već je došao na njen poziv. Sve što joj je ostavio bio je sat, koji joj je stajao na ruci. Pretpostavljala je da bi trebalo da mu bude zahvalna na toj malom milosrđu. Bože, mora da se sada to varljivo kopile smeje u sebi. Kako će ovo da objasni Tedu? Kako će bilo kome da objasni? Teško da bi mogla da ode do recepcije hotela i da ih zamoli da pozovu policiju i da kažu da ju je opljačkao jedan njihov gost koga je ona pozvala u svoju sobu da bi ga jebala. Umesto toga, ona je bila zajebana. I to kraljevski. Kako se zove? Oh, nema pojma. Ali, bio je zgodan. Visok, tamnokos i zgodan - više tip romantičnog heroja nego prosečnog provalnika. I bio je sjajan u krevetu. Ali koju je cenu platila. Šantal zatvori oči i požele da sve nestane. Toliko o jednom jednostavnom tucanju.


ŠESNAESTO POGLAVLJE

SEDIM U ČOKOLADNOM RAJU. Vreme je ručku i uspela sam da izbegnem zdravu varijantu sendviča iz restorana brze hrane u korist tople čokolade i velikog parčeta Klajvove čokoladne torte. Danas je ovde prometno i ostalo je slobodno samo jedno mesto pored prozora koje mi sasvim odgovara jer mogu da piljim u gužvu, koju stvaraju kupci koji ovuda prolaze i da ne razmišljam o svom jadu. Šoping mi ne služi za to, jer verovatno već imam više nego dovoljno stvari od kojih sam zavisna kao što su čokolada, Markus i sopstveno javno ponižavanje, da pomenem samo neke od njih. Jutros, posle onog incidenta sa mojim donjim vešom, zamolila sam Simpatičnog da prihvati moju ostavku. Tehnički, nije bilo ni potrebe da mu uručujem ostavku pošto sam privremeno zaposlena, mogla sam jednostavno da telefoniram agenciji i da tražim da me premeste u drugu firmu. On se nasmejao odbijajući i rekao da ga moje prisustvo zabavlja, tako da mu ne pada na pamet da me pusti da odem. Pokušavam da dokučim da li je ovo dobar znak. U poslednjem trenutku odlučila sam da dođem ovde, tako da nisam imala vremena da pošaljem poruku nijednoj od ostalih članica Kluba i vidim da li bi mogle da mi se pridruže. Bilo bi dobro da danas ne budem usamljena, ali mi ne prija gužva koju stvaraju devojke u ofisu. Inače me nikada ne zovu da idem na ručak sa njima. Mislim da je delimično zbog toga što su ljubomorne jer radim za Simpatičnog, a on je kancelarijski srcelomac. Da sam na njihovom mestu, ja bih to radila sasvim drugačije i zbližila bih se sa mnom kako bih bila bliže njemu. Očigledno da su manipulatorke niskog nivoa. Još uvek nisam čula ni reč od Markusa i to mi je stvaralo konstantan bol u stomaku koji nikako da nestane. Možda će ova čokoladna torta pomoći. Moram da se vratim u kancelariju sa dobrom zalihom šećera ako želim da izdržim popodne. Vrata su se otvorila i jedan lepotan je ušao. Svi lepotani koji ulaze ovde obično su gejevi jer su svi Klajvovi i Tristanovi prijatelji, ali bio bi pravi greh protiv čovečnosti ako se pokaže da se ovaj momak interesuje samo za muškarce. Naručio je kapućino i odabrao porciju Klajvove čiste čokolade - moj čovek! - a onda počeo da se osvrće tražeći mesto da sedne. I kada se čoveku osmehne sreća, a meni se osmehnula, nije bilo drugog mesta osim za mojim stolom. Dve devojke koje su se tiskale na sofi izgledale su kao da hoće da prepakuju svoje


kese iz kupovine i odu, a ja poželeh da se zadrže još malo, što su očigledno i uradile. „Da li ovde neko sedi?”, upita mladić. „Ne.” Pokušala sam da ne izgledam uzbuđeno. Preko pulta, Klajv je pokušavao da uhvati moj pogled, ah ja sam ga ignorisala. „Imate li nešto protiv da vam se pridružim?” „Samo izvolite”, rekla sam velikodušno i pokazala rukom na praznu stolicu. „Ovo je sjajno mesto, zar ne?”, rekao je sedajući. „Ne mogu da se dovoljno najedem njihove čokolade. Tek sam ga skoro otkrio, a sada je moje omiljeno svratište.” „Moje takođe.” Već sam se zaljubila. Zovite me nestalnom, ali sa ovakvim momkom zaista bih mogla da potpuno zaboravim Markusa. Ima tako divnu tamnoplavu razbarušenu kosu i oči boje letnjeg neba. A i čokoholik je. Mislim da je ovo spoj koji je samo nebo stvorilo. Najverovatnije bi trebalo da se klonim plavih muškaraca, ali koja je izreka za jednu lošu jabuku? Brzo proverih da li nosi burmu da se ne bih beznadežno zaljubila u nekoga ko nije odgovarajući. Nema prstena. To je dobro. „Čak i da rizikujem da zvučim otrc...” On se nasmeja na to kako stvarno otrcano zvuči. Ne smeta mu da se našali na sopstveni račun - to mi se dopada. „Da li ovde često dolazite?” „Da”, rekoh. Oh, moja omiljena reč, kako sjajno zvuči? Da li ti, Lusi Lombard, pristaješ da uzmeš ovog čoveka za svog zakonitog supruga? Da. „Ja sam Džejkob, Džejkob Loson.” Džejkob. Da li ti, Lusi Lombard, uzimaš ovog čoveka, Džejkoba Losona, za svog zakonitog supruga. Oh, da! Uzimam! „Lusi”, udahnuh vazduh. „Lusi Lombard.” „Drago mi je što smo se upoznali.” Približio se i pružio mi ruku da se rukujemo. Prihvatila sam je, nadajući se da na mojoj nema tragova skorene čokolade. Džejkob mi se nasmeši i ja mu uzvratih osmeh - širok, topao, obećavajući osmeh, sa nadom da mu šaljem prave signale. Pošto smo završili sa formalnostima, Džejkob usmeri pažnju na svoju čokoladu. „Da li radite negde u blizini?” Osećajući krivicu, bacila sam pogled na sat i shvatila da je do sada već trebalo da budem u svojoj kancelariji. Jednog od ovih dana Simpatični će mi odgristi uši zbog kašnjenja, samo se nadam da to neće biti danas. Upotrebiću stari trik kako sam morala da skoknem do Butsa da kupim tampone - to je nešto što šefove muškarce natera da ustuknu. „Da. Privremeno radim u jednoj kancelariji odmah tu, niz ulicu. To je velika aj-ti kompanija.” Klimnuo je glavom kao da je impresioniran. „A vi?” Na sebi je imao divno odelo i nosio je aktovku od nerđajućeg čelika.


„Ja sam slobodan umetnik koji radi u industriji zabave”, rekao je. „Vau”, uzviknula sam. „Vau.” Mogla sam da zvučim kao potpuna glupača, ali nisam sasvim sigurna kako. Oklevajući, ponovo pogledah na sat. „Stvarno mi je žao, ali sada zaista moram da idem.” Na licu mu se videlo razočaranje. „Zašto se ne bismo ponovo videli?”, predložio je. E, sada sam se ja tako usplahirila da sam jedva mogla da govorim. Samo jedan dan sam slobodna i već me neko zove na sastanak! „To bi bilo divno.” „Sledeće nedelje se održava veče čokolade i šampanjca u hotelu Savoj, da li volite takve stvari?” Da li volim?! Poželela sam da mu se bacim pred noge i poljubim ih sa zadovoljstvom. On će me spasti od toga da postanem usamljena i morbidna debela usedelica. „To bi bilo divno.” Potrebno je da me neko malo podstakne, moja prošlost me sputava. „Evo moje vizitkarte.” Džejkob je pruži preko stola. Jednostavna, bela vizitkarta samo sa brojem mobilnog telefona. Vrlo moderno! „Hvala”, rekoh, a onda zaronih ruku u tašnu da nađem olovku i komad papira. Na poleđini računa iz Čokoladnog raja nažvrljah svoje ime i telefon. „Onda, vidimo se”, rekoh i zatvorih vrata, teatralno namigujući Klajvu dok sam odlazila. Džejkob mi mahnu dok sam prolazila pored izloga. Moji prsti su u džepu čvrsto stezali njegovu vizitku. Iskreno se nadam da će me pozvati. Nemate pojma koliko se nadam da hoće.


SEDAMNAESTO POGLAVLJE

„ZDRAVO, LEPOTICE”, REČE SIMPATIČNI DOK sam žurila prema svom stolu. „Lepo od tebe što si rešila da nam se pridružiš.” „Izvini, žao mi je”, promrmljala sam. „Moj život je samo jedna velika kriza. I živim sa tim. Moram.” Mogla sam da mu ispričam o svojoj velikoj sreći što sam dobila ponudu za sastanak, ali pošto ni sama nisam verovala, izabrala sam da, bar ovoga puta, držim svoja brbljiva, debela usta zatvorena. Ejden Holbi je došao i seo na ivicu mog stola. Postane mi vruće kada on sedi tako blizu mene pa napravim malu barikadu od fascikla, držača za olovke, pa čak i od moje roze plastične prasice, koja mi služi za držanje spajalica. Na ovaj način ga sprečavam da mi se previše približi. Ali to ne pomaže. On jednostavno rukom skloni sve u stranu dok ne popada, a onda se njegova čvrsta, zategnuta zadnjica nađe odmah pored moje ruke. I kao da nisam već dovoljno usplahirena, on upita: „Šta radiš ovog vikenda?” Oh, bože, i Simpatični me zove da izađem! Dva poziva u jednom danu! Mora da se vidi koliko mi hormoni luduju ili šta je već u pitanju što tera muškarce da vam padnu pod noge. Ipak, mogu da se kladim da on samo tako slatko sa mnom razgovara zbog svih onih zaliha čokolade koje držim u stolu. „Nisam sigurna.” Možda bih sada mogla da saznam da li bih izgubila opkladu. „Zašto?” „Odeljenje prodaje ima timske vežbe ovoga vikenda. Idemo na splavarenje u brzim vodama Velsa. Jesi li raspoložena za to, Lepotice?” Oh, to onda nije randevu. „Splavarenje na brzacima? Zašto ja ne znam ništa o tome?” „Zato što je to u tvojim beleškama koje nikad ne gledaš”, strpljivo je objasnio. „Trejsi ili kakogod se zvala ih je organizovala pre nego što je otišla na porodiljsko.” Ovo je neka vrsta brige kompanije u kojoj radim o zaposlenima. „Svi momci bi želeli da pođeš.”


Osetih radost u srcu bez obzira na činjenicu što ovo nije romantični randevu. Lepo je kad znaš da te neko voli. Pa čak i ako je to odeljenje prodaje. „Stvarno žele?” „Da”, reče Simpatični. „Žele da budu sigurni da će tamo biti neki bezveznjak u poređenju sa kim će oni biti sjajni.” Jedan balon. Jedna špenadla. Jedan ubod. „Nazdravlje”, rekoh ojađeno. „Biće zabavno.” Moja shvatanje zabave je veče čokolade i šampanjca u hotelu Savoj i jedan vruć randevu - a ne kvašenje do gole kože u Velsu. „Platićemo ti”, reče Simpatični. „ Kao dodatni podsticaj.” To i jeste podsticaj. Ja imam svoju cenu - i ona obično uključuje novac za posao. Možda i ne bi bilo tako loše da se pokvasim u Velsu, ako mi se za to plaća. „Proveriću u svom rokovniku”, hladno sam rekla. „U ovom trenutku se viđam sa nekim, pa možda već imamo planove.” Sada je na Simpatičnog bio red da izgleda neraspoloženo. „Mislio sam da te je Markus upravo šutnuo?” „Žene kao ja ne dozvoljavaju da dugo budu same”, rekla sam samozadovoljno. Simpatični poče da duva. Shvatih da sam u prednosti. „Udvostručite mi dnevnicu i ići ću.” „Baš umeš da se pogađaš, Lusi Lombard”, reče on, vrteći glavom. „Budi ovde u subotu ujutru u šest sati. Mini-bus dolazi po nas.” U subotu ujutru u šest? Nisam ni znala da takvo vreme postoji. Sada se Simpatični pobedonosno osmehivao. Nestao je u svojoj kancelariji i mogu da se zakunem da mu je na čelu pisalo „ha-ha-ha.” Radeći marljivo, pokušala sam da nadoknadim produženu pauzu za ručak. Pokušala sam, ali mi je koncentracija ponovo izmicala kontroli. Pošto sam protraćila vreme na neke brojke o prodaji i odradila manji deo arhive, pojela sam dajm bar čokoladu ili dim bar kako su je nekada zvali - savršeno ime koje, po mom skromnom mišljenju, nije trebalo menjati. To držim u stolu zajedno sa šoljom za čaj iz automata. Za trenutak sam se zagledala u prazno. Onda, u četiri sata, kada obično naglo gubim želju za životom, Prljavi Derek iz poštanskog odeljenja, priđe mome stolu. Zovu ga Prljavi Derek ne zato što je to komentar na njegovu ličnu higijenu, već zato što ima čitavu kolekciju neverovatno nepristojnih šala za svaku priliku. Danas je nosio ogroman buket crvenih ruža, uvijen u roze papir. „Za tebe, ljubavi”, reče namigujući. „Mora da se neko sinoć stvarno dobro proveo.” „Predivne su!”, uzviknula sam dok sam pregledala buket. „Nije bilo kartice sa porukom?” „Ne.”


Ne bih se kladila da Prljavi Derek nije izgubio karticu na putu ovamo. On počeša nos dok je odlazio. „Tajni obožavalac.” Stavih cveće na sto. Mogla sam da vidim kako Simpatični isteže vrat da bi ih video. Čak i bez poruke, tačno sam znala od koga su ruže. Imale su Markusov pečat svuda po sebi. Nekoliko dana provedenih uz novu ljubav i opet promena u srcu. Zar nije uvek tako? Svaki put kad me ostavi, ja pomislim da je zauvek - a on ponovo dopuzi. Grlo mi se osuši. Šta sada da radim? Da li bi trebalo da ga pozovem i da se zahvalim? Ili možda treba da se odmaram u fotelji i da čekam na njegov sledeći korak? Dok sam razmatrala mogućnosti, oglasio se moj mobilni sa SMS porukom. Poruku je poslala Šantal. HITNA POTREBA ZA ČOKOLADOM, poručuje u poruci. CU @ 6.3 Sjajno. Zavalih se u stolicu i odahnuh od olakšanja. Devojke će mi reći šta da radim.

3

Vidimo se u šest - See you at six (prim. prev.)


OSAMNAESTO POGLAVLJE

„ŠTA DA RADIM?”, CVILI ŠANTAL. Upravo nam je ispričala priču o svom veoma neprijatnom bembanju i pljački. Da budem iskrena, moja dilema oko crvenih ruža postala je beznačajna u poređenju sa Šantalinim traumatskim iskustvom. Šćućurile smo se na sofi u uglu Čokoladnog raja. Naša prijateljica podiže čašu i srknu toplu čokoladu. Lice joj je belo kao kreč i sva se trese. „Opljačkana sam u hotelu sa pet zvezdica. Ovo nije bila neka trošna, oronula zgrada u gradskom centru. Ovo je bio prvoklasan hotel u turističkom mestu. Dovoljno sam živela u Njujorku da bih prepoznala prevaru. Pretpostavljam da sam od onih koji dobro poznaju ulični život velikog grada. Pa kako sam onda mogla da budem tako glupa? Tako lakoverna?” Nisam dodala: „Tako očajna”. Ni Otum nije izgledala mnogo bolje. Nju su očigledno šokirale užasne vesti koje nam je Šantal saopštila. Uzela ju je za ruku. „Moraš da ideš u policiju.” „Kako mogu da idem?”, rekla je Šantal. „Ako započnu istragu, Ted će sigurno otkriti. Kako bih to mogla da sakrijem od njega?” „Bože, Šantal, imaš sreće što te je tip samo opljačkao”, rekoh joj. „Mogao je da te ubije.” „Možda bi bilo bolje da je to uradio”, rekla je sumorno. „Svakako će me Ted ubiti ako ikada samo i namiriše ovo.” „Onda moramo da budemo sigurne da neće”, rekoh što sam uverljivije mogla. „Da li si na recepciji saznala ime toga momka? „Ne.” Ona obesi glavu. „Nisu hteli da mi daju nikakvu informaciju o njemu. Sve što znam je da je mogao da koristi lažno ime. Bila bih iznenađena da je prvi put izveo ovakvu prevaru. Kladila bih se da je profesionalni prevarant. Gospode, kako sam bila laka žrtva. Sedela sam tamo sa metom zalepljenom na čelu.” Izgledala je kao da će da zaplače, a Šantal, inače, nikada ne plače. Ovo je prvi put da sam je videla tako emotivno rastrojenu. „Klajve, Klajve!”, uzviknula sam. „Treba nam još hrane za utehu. Brzo.” „Ne želim ništa da jedem”, protestovala je Šantal. „Ne budi smešna”, rekoh. „Čokolada zapravo i nije hrana. To je lek.” Osim toga, Otum i meni ne bi škodilo malo utvrđivanja gradiva. Volela bih da je i


Nađa ovde, ali ona mi je poslala poruku da nema šansi da pobegne jer nema ko da joj čuva Luisa. Biće žestoko nesrećna što je propustila ovaj sastanak. „Moraš da prestaneš da radiš to”, Otum reče Šantal krajnje iskrenim glasom. „Moraš da prekineš da kupiš muškarce koje ne poznaješ. Opasno je.” „Znam.” Šantal zavrte glavom. „Ovo je poslednji put. Obećavam, naučila sam lekciju.” Veoma skupu lekciju, pomislih, ali ništa nisam glasno rekla. Ne treba da joj i ja potvrdim ono što je očigledno. „Imamo novca na pretek”, Šantal reče uz uzdah, od kojeg sam se naježila. „Moraću da počnem da skidam manje sume sa računa kako bih što pre kupila nakit kojim bih zamenila stari. To je jedino što mogu da uradim.” „Zar Ted neće primetiti?” „Ja baratam svim domaćim finansijama”, reče. „On mi veruje.” U vazduhu je lebdela ironija, koja se odnosila na ovaj njen komentar. „Zar ne možeš samo da kažeš da si ga izgubila i da ti osiguravajuće društvo nadoknadi štetu?” Nije baš etički, ali ako bi bila u stanju da kaže da je ukraden, sigurno bi joj pokrili štetu? „Za m sumu novca, verovatno bi sproveli istragu ili tako nešto. Ted bi takođe želeo da zna zašto sam nosila svoj skupoceni nakit na poslovni put. Moram to da pokrijem tako da ne sazna da ga nema.” Klajv dođe da zameni čaše novom turom tople čokolade i donese tanjir pun čokoladnih bombona sa kafom i lešnicima, što smo sa zahvalnošću prihvatile. „Ovo ne izgleda dobro”, reče kada ugleda naša utučena lica, a zatim skliznu na sofu pored nas. „Šantal je povaljena, a onda opljačkana”, rekoh mu, a onda ga upoznasmo sa krvavim detaljima. „Muškarci”, reče on, odmahujući rukom. „Oni su svinje.” Ovo me podseti da ipak moram da im kažem za Markusovu ruku pomirenja. „Da li si im ispričala o onom sjajnom momku koji ti se nabacivao za vreme pauze za ručak?”, nastavi Klajv. I sada sam morala da im ispričam o svom vrućem sastanku sa Džejkobom Losonom. Brzo popunih prazninu. „Trebalo bi da izađemo sledeće nedelje.” „Sjajno”, reče Šantal. „Samo stavi jeftinu bižuteriju.” Ne volim da kažem prijateljici da je jeftina bižuterija sve što imam. „On je izgledao sasvim fino”, rekoh pomalo snebivljivo. „Nadam se da će da me pozove.” „Sigurna sam da hoće”, reče Otum živahno. Ona je jedna od onih nepopravljivih optimista. Njena čaša nikada nije do pola prazna.


„Imam još nešto da vam kažem.” Svi su se pretvorili u uvo. „Danas mi je Markus poslao ogroman buket ruža.” „Stavio sam ih u vodu”, upade Klajv. „Neće da vise klempavo.” Ovaj Klajvov komentar je značio kako se nada da će Markus imati problem sa nečim klempavim. „Šta je ovoga puta imao da kaže?”, upita Šantal. „Ništa. Nije bilo kartice.” „Kako onda znaš da su od Markusa?” „Ko bi mi drugi poslao tri tuceta crvenih ruža nakon što me prevari? To je Markusov zaštitni znak. Klasika. Želim samo da znam šta bi trebalo da uradim. Da li bi trebalo da ga pozovem? Ili bi trebalo da sačekam da on pozove mene?” „Obećaj mi”, reče Šantal. „Ako ja moram da prestanem da spavam sa strancima, onda ti moraš da prestaneš da se miriš sa Markusom.” „Šantal je samo jednom dozvolila momcima da pljuju po njoj”, primeti Klajv. „Baš ti hvala na tom opažanju”, uzdahnuh duboko. „Znači, mislite da ne bi trebalo ništa da preduzimam?” Svi su klimnuli glavom. Lako je njima da kažu, ali za mene, Markus je više droga od same čokolade - samo što ima manje kalorija.


DEVETNAESTO POGLAVLJE

DOK JE OTUM ULAZILA U svoj stan, naletela je na jednog muškarca koji je izlazio. Nosio je crnu kožnu jaknu i naočari za sunce iako je bio u zatvorenom prostoru. Na nosu mu se videlo da je primio mnogo udaraca pesnicom. „Zdravo”, rekao je, a onda brzim korakom prošao pored nje i otišao niz stepenice. Namrštila se dok je ulazila kroz otvorena vrata. „Ričarde?” uzviknula je ulazeći u dnevnu sobu. „Ko je ovo bio?” „Oh, samo jedan prijatelj”, odgovori njen brat neodređeno. Otum je pratila zvuk njegovog glasa do kuhinje, gde je stajao uz sudoperu i punio čajnik vodom. „Hoćeš čaj?”, pitao je. „Izgledaš iscrpljeno.” „Jedna moja prijateljica je u gadnoj nevolji”, rekla mu je. „Pokušavam da pomognem.” „Otum, ti si stvarno uvek privlačila slabiće.” „Da li tu ubrajaš i sebe?” „E, ovo je malo nisko sa tvoje strane.” „Rič, da li je on bio samo prijatelj?” Sela je za sto dok je on pripremao čaj. „Pa, imam pravo da imam prijatelje, zar ne? Bilo bi zaista dosadno da živim sa tobom ako mi ne bi dozvolila da nekoga dovedem ovde.” „Zabrinuta sam da ovo nije jedan od onih tvojih momaka kojima duguješ novac. Rič, nemam ništa protiv da živiš ovde, ali ne želim da mi dovlačiš nevolju na vrata.” Njen brat ode da donese čaj i Otum primeti da je površina stola prekrivena tankim slojem belog praha. Zamahnula je rukom da ga obriše, a onda je sa osećajem mučnine shvatila šta je to u stvari. Nije to bio ostatak nekog sredstva za čišćenje ili prosuti talk, bio je to kokain. Bila je sigurna u to. Otum liznu prst i umoči ga u prah. Sam bog zna zašto je to uradila. Uprkos tome što je radila u rehabilitacionom centru, njeno jedino iskustvo sa drogama bilo je nekoliko dimova trave na jednoj maloj žurci još dok je bila na fakultetu, čisto iz kurtoazije. Ne bi umela da kaže koja je razlika između talka i kokaina. Međutim, po izrazu na Ričardovom licu, bilo je jasno da bi on znao.


„Nemoj tako da me gledaš”, reče on mrzovoljno. „Ja nisam neki zavisnik od kreka koji je ogrezao u poroku. Ja nisam kao ljudi sa kojima ti radiš. U našem staležu to je prihvatljivo i ti to znaš. Družim se sa ljudima koji vole da pomalo šmrču koku. Pa nije to zločin veka. Svi to rade. Idi u bilo koji noćni klub, i to ćeš videti. Nije to ništa gore od boce vina na stolu. Pomaže mi da se opustim. Daje mi energiju.” Primetila je da su mu zenice proširene, a pokreti živahni i pitala se kako nije primetila te znake do sada. „Jesi li zato izgubio posao? Stan?” On glasno šmrknu i prođe prstom ispod nosa. „Upao sam u nekoliko dugova, to je sve.” „Koliko toga koristiš?” „Jedva nešto malo”, insistirao je. „Čisto rekreativno.” „Volela bih da mogu da ti verujem.” Njen brat slegnu ramenima. „Trebalo bi i ti da probaš. Imamo neke sjajne žurke. Treba malo da izlaziš - da upoznaš neke ljude.” „Da se drogiram?”, rekla je sarkastično. „Postoje i gore stvari od par paketića koke.” „Rič, razmišljaj o posledicama. Svakoga dana viđam ljude kojima je droga uništila život.” „Pa i ti si od nečeg zavisna”, narugao joj se. „Video sam kako jedeš čokoladu. Video sam kako je pohlepno trpaš u ta svoja mala usta.” Otum ustuknu. „To je smešno. Ne možeš da porediš čokoladu sa kokainom.” „Zar ne mogu? Odana si uživanju isto kao i ja. Hoćeš li iskreno da mi kažeš da li možeš da se odrekneš te svoje droge?”, upitao je zlobno se smeškajući. „Ona čini da se osećaš sjajno, zar ne? Ništa ne može tako da te podigne kao to. Jedina je razlika, sestrice, u tome što je tvoja zavisnost legalna.” „I ja ne moram da stavim na kocku sve što imam da bih zadovoljila tu zavisnost.” Njen brat je pogleda kroz spuštene kapke. „Zar ne bi želela da probaš malo koke - samo jednom? Možda bi se čak i bolje osećala.” „To bi takođe moglo i da me ubije.” „Svi jednom moramo da umremo”, gorko se nasmejao. „Mogao bih da jedem meso svakoga dana i da umrem mlad od bolesti srca. Kakav dosadan način da čekaš smrt. Radije živim ovako kako živim nego da provodim život vezan ludačkom košuljom. Kokain je sjajna zavisnost. Kad ga uzmem, osećam da bih mogao da vladam svetom. Pucam od samopouzdanja i svi me vole. Zar ne želiš da se osećaš tako?” „Ali, stvarnost je da si ti sve izgubio - svoju karijeru, svoj dom.” Želela je da doda „svoje samopoštovanje”, ali osećala je da bi Riča time još više isprovocirala. Izgleda da je kokain bio droga koja hrani ego onoga koji je od


njega zavisan i uništava njegov osećaj za realnost. Zavisnika čini sebičnim, imunim na sopstvene probleme i bezosećajnim kada su osećanja drugih u pitanju. Ona je želela da mu pomogne. Želela je da ga zaustavi u uništavanju sopstvenog života. Ali ko će da pomogne njoj?


DVADESETO POGLAVLJE

NAĐA JE RANO STAVILA LUISA u krevet. Kupanje i čitanje priče večeras je bilo duplo brže - što je njenog malog sina veoma ražalostilo. Nadoknadiće mu to sutra. Večeras želi da provede što je moguće više vremena sa svojim suprugom. Večera je bila vrlo oskudna, sklepana od ostataka gotove paste iz supermarketa, konzerve paradajza i konzerve jeftine tunjevine, što je jedva bio korak dalje od hrane za mačke. Nije to bio obrok kakav je mislila da praviti kada je prvi put preuzela ulogu domaćice. Njena vizija bila je da svake večeri priprema gozbe po receptima Džejmija Olivera, sa kozjim sirom, kuskusom i drugim đakonijama. Sada, kada su Tobi i ona sedeli jedno nasuprot drugome, ona je bezvoljno brljala po svojoj pene testenini dok je njen suprug junački izvodio šou pretvarajući se da jede sa apetitom. „Mmm”, reče Tobi, brišući usta komadom papirne rolne, koju je Nađa ovih dana koristila kao jeftinu zamenu za salvete. „Ovo je bilo baš ukusno.” Oboje su znali da nije bilo. „Ljubavi, vratiću se nazad u kancelariju”, bilo je sledeće što je rekao. „Zatrpan sam nekim poslom.” Takođe su oboje znali da nije posao to što će Tobi da radi u kancelariji. Nađa odgurnu tanjir. „Tobi, ne možemo da nastavimo ovako”, reče. „Danas sam pregledala račune. Dugujemo trideset hiljada funti.” „Ne budi smešna. Ne može da bude toliko.” Nađa ode do kredenca i izvadi hrpu računa. Stavi ih na sto ispred svoga muža. „Tobi, već smo dva puta stavljali kuću pod hipoteku da bismo vratili dugove. Danas popodne sam pozvala banku, ali više ne žele da nam daju zajam. Ne znam gde bismo još mogli da pokušamo.” Nije mu rekla da je čak lovila i one reklame prevarantskih kompanija koje pozajmljuju novac, a nalaze se na poslednjim stranama novina. Došli su do tačke kada zaista nije mogla da vidi drugo rešenje osim ovog, a ako krenu tim putem, više nikada neće biti u stanju da izađu iz dugova. „Na dobrom sam putu, Nađa. To nije problem. Samo nemoj da zanovetaš.” „Do vraga, ne zanovetam! Pokušavam da te nateram da se suočiš sa stvarnošću.” Bila je blizu suza. „Nemam para ni za hranu, Tobi. Luisu je


potrebna odeća. Na svaka dva meseca cipele mu postaju male. Ušli smo u crveno za struju i gas.” Prodala je većinu Luisove stare odeće i dobar deo svoje odeće iz ormana kako bi došla do neke funte. Kuća je bila oskudno opremljena, imali su veoma malo imovine i više nije bilo ničeg što bi moglo da se proda. Sve što je ostavila bilo je nekoliko nasleđenih stvari - par rezbarenih drvenih statua koje su pripadale njenoj prabaki iz Indije - i ništa na svetu ne bi moglo da je natera da se odrekne njih. Nije mogla da proda svoje nasledstvo za nekoliko stotina funti. Ponekad je osećala da je to jedino što ju je još povezivalo sa njenom porodicom, koja nije bila tu. Nikada više ne bi mogla da dovede ovde devojke iz Kluba ljubitelja čokolade, bilo bi je i suviše sramota da vide njen otrcani dom. Kada je prvi put srela Tobija, imala je sjajan posao u izdavaštvu i mada možda nisu imali previše novca u kešu, mogli su da se snađu i da dobro žive. Kako je sve krenulo po zlu? „Mogla bih da se vratim na posao i da zaradim nešto novca”, reče ona. „To bi nam pomoglo.” „O tome smo sto puta razgovarali. Novac koji bi zaradila potrošili bismo za vrtić. Šta bi bila svrha toga?” Bilo je to nešto što je i ona sama znala, ali ako bi joj ostalo i nekoliko funti, bilo bi vredno da se pokuša. „Mogla bih da se vratim svojoj porodici”, predložila je. „Da im objasnim da imamo probleme. Možda bi pomogli.” Čak je i Nađa znala da su za tako nešto šanse bile male. Od onog dana kada je odlučila da se uda za Tobija, oni su je se odrekli. Za nju bi bilo strahovito ponižavajuće da od njih traži bilo kakvu uslugu, ali iscrpla je sve mogućnosti. Bolje da ode i da prosi od svoje porodice nego da se obrati zelenašima - ipak, bila je to mrtva trka. „To bi bilo sjajno”, reče Tobi sarkastično. „Idi i reci im da tvoj muž ne može da izdržava porodicu. Baš će im se svideti.” Bio je u pravu. Možda bi pomogli, ali bi i likovali nad njegovom nesrećom. Njen otac je bio uspešan biznismen sa malim, ali veoma profitabilnim lancem zlatara. Ništa više u životu ne bi voleo nego da se pokaže tačnim da je Tobi Stoun bio pogrešan izbor supruga za njegovu najstariju ćerku. Njen muž zavrte glavom. „Ne želim da oni ponovo stave svoje šape na tebe, Nađa. Posebno ne tvoj otac. Ako se to dogodi, izgubiću te.” „Svakako bi mogao da me izgubiš ako ne prestaneš da se kockaš.” „Ako tako misliš, onda nema svrhe da diskutujemo.” Njen suprug je ustao i krenuo prema vratima. „Tobi, ja želim da ti pomognem. Želim da zajedno prođemo kroz ovo, ali ako ti ne možeš da uvidiš da je ovo stvaran problem, onda ja vodim izgubljenu bitku.” „Imam posla”, reče Tobi i napusti prostoriju.


Nađa je pokupila tanjire i odnela ih u kuhinju dok su joj kretale suze. Šta, za ime sveta, da radi? Otvorivši kuhinjski orman, poče da pretura sve dok prstima nije napipala ono što je tražila. Odgurnula je pakovanje čokoladnih bombona mek viti. Kad bi samo one bile dovoljne da joj izbrišu bol - ali ponekad, čokolada jednostavno ne pomaže. Sakrivena pozadi, iza retko korišćene posude za brašno, nalazila se mala kutija sa tabletama. Pogleda uprtog u vrata, ona izvadi kutiju i uze jednu tabletu iz folije. Počela je da uzima ove tablete zbog pretpostavke da je zapala u postporođajnu depresiju godinu dana posle Luisovog rođenja. Nađa je odlazila lekaru i sedela tamo oblivena suzama. Njen, inače strog lekar opšte prakse, bio je zapanjujuće pun razumevanja i spremno joj je prepisao antidepresive da joj pomognu da izgura dan i tablete za spavanje da prebrodi noć. Međutim, ona nije bila u stanju da prizna svom lekaru koji je njen stvarni problem. Nikome nije rekla. Niko nije znao da njen suprug ne može bez kockanja. Ona proguta antidepresiv sa vodom, ali stvari su došle do te tačke kada tablete više nisu mogle da pomognu.


DVADESET PRVO POGLAVLJE

„IMA LI NEČEG ŠTO BI ŽELELA DA mi kažeš?”, reče Ted. Šantalino srce je momentalno stalo. Da li je Ted otkrio šta se dogodilo? Za razliku od uobičajenog, ovoga puta su bili zajedno kod kuće i on se spremao za spavanje. Doba dana koje je najviše mrzela. „Tvoje prstenje”, nastavio je, a ona je pratila njegov pogled ka svojim prstima. „Ne nosiš prstenje.” „Oh”, rekla je, pokušavajući da prikrije zaprepašćenje. „Izazvali su mi mali osip. Možda se deterdžent zadržao ispod.” „Deterdžent?” Njen muž se nasmeja. „Dušo, kada si ti uopšte bila u kontaktu sa deterdžentom?” „Sapun”, ispravi se ona brzo. „Možda je bio sapun.” On uze njenu ruku. „Meni izgleda sasvim okej.” „Hvala vam, doktore Hamiltone.” Pokušala je da se bezbrižno nasmeje, ali je zvučala nesigurno. „Sada su u redu. Želim samo da ne nosim prstenje nekoliko dana kako bih bila potpuno sigurna.” Nije bilo druge opcije; uzeće nešto para sa njihovog bankovnog računa i to đavolski brzo kako bi kupila neku ubedljivu zamenu. „Mislio sam da možda postoji nešto što bi želela da mi kažeš.” Bilo je nekog svetlucanja u njegovim očima, ali moglo bi se reći da je bio ozbiljan. Naravno da je postojalo nešto što želi da mu kaže! Želela je da mu kaže da ne može da nastavi sa skupljanjem stranaca po ulici radi zadovoljenja svojih seksualnih potreba. Gospode, nije imala još ni četrdeset godina - normalno je da još uvek ima potrebe. A zar ih Ted nije imao? Nije bilo šansi da poželi da narednih dvadeset ili više godina provede u zajednici koja je već bila potpuno bez seksa. I nije joj samo seks nedostajao, mada, za ime sveta, naravno da vam nedostaje kada ga nemate, bio je tu takođe i nedostatak emocionalne bliskosti, zbog koje je žalila. Bila je ubeđena da jedna veza ne može da preživi bez toga. „Da li si ikada pomislila da su nam životi suviše prazni?” Podigla je pogled prema njemu. „Prazni?” „Znaš...”, pokazao je rukom po njihovim skupom okruženju. „Zar se nikada ne upitaš čemu sve ovo? Koja je svrha svega ovoga?”


„Izgleda sjajno”, reče Šantal. „Mi volimo lepe stvari.” „I zato ja idem u kancelariju svakoga dana i ubijam se od posla?” „To je ono što svi rade.” „Ali oni to rade jer imaju neki cilj. Rade to da bi obezbedili porodicu, one koje vole.” „Mi nemamo porodicu.” „A šta ako bismo je imali? Zar bi to bilo tako loše?” „Pre bih isekla vene.” „Znači ovo je sve za nas?” „Zar je to zločin?” „Nije zločin, ali da li je pravi način da se živi?” „I ti voliš sve ove stvari isto koliko i ja.” „Da li ih volim?” Iskreno, ona više nije imala pojma šta njen suprug voli. Šantal je uzdahnula. Bila je umorna i neraspoložena. Možda je Ted bio depresivan. Možda je trebalo da ode lekaru i nabavi neku od onih pilula sreće. Možda bi mu to takođe pokrenulo i libido. Ipak, ovo nije bilo vreme za pokretanje takve diskusije - u ovom trenutku imala je mnogo toga o čemu je morala da razmišlja. Za sada su izbegavali otvorenu raspravu u vezi sa svojom situacijom; može to još malo da sačeka. Ted je skinuo košulju i otišao u kupatilo. Još uvek pronalazi sat vremena svakoga dana za odlazak u teretanu, koju ima na poslu, uprkos tome što se „ubija od posla”, tako da mu je telo zdravo i mišićavo. Tužno je to što ga ona još uvek voli i čezne za njim - jedino što želi je da to bude obostrano. Ovih dana, svaki časopis za žene deli savete kako da poboljšate svoj ljubavni život, ah nijedan od njih nema članak o tome kako da ga oživite ako se srušio i potpuno obamro. Bilo je tako lako dozvoliti da vaša veza propadne. Prvo poljupci postaju ređi, onda - ne računajući površan poljubac u obraz – potpuno prestanu. Zatim nestane milovanje, a redovnost vođenja ljubavi kalendarski postaje sve ređa, kako se dnevne obaveze gomilaju. Što se manje ljubite i milujete, to je lakše da izbegnete intimnost. Kada su počeli da žive zajedno, vodili su ljubav skoro svako veče. Onda je to prešlo u jednom nedeljno, da bi se smanjilo na jednom mesečno. Sada već ne može da se seti kada su ležali zajedno zagrljeni. Pre šest meseci? Duže? Kada je Ted poslednji put obavio svoje ruke oko njenog struka da bi je zagrlio? Makar i prijateljski zagrljaj dobro bi došao. Neke od reči koje su najviše seksi u engleskom jeziku su: „Želim da vodim ljubav sa tobom”, a to su reči kojih godinama nema u rečniku njenog supruga.


Ted je izašao iz kupatila i uvukao se u krevet. Nekada je spavao go, pomisli Šantal, ali sada je nosio šorts i majicu za spavanje. Izgleda da ga je nervirao čak i dodir njene kože. Šantal zauze mesto ispred ogledala i poče da skida šminku i čisti lice. Pokušala je da ne misli o tome šta je radila sinoć i koliko je glupa bila. Kada je završila, pridruži se svome suprugu u krevetu. Ted je ležao na svojoj strani i već je duboko disao. Šantal se sklupča iza njega. Iskreno se nadala da bi možda mogli da spasu svoj brak. Volela ga je i nije želela da sve propadne. Prelazila je prstima duž njegovih leđa. Trebalo bi da razgovaraju o onome što ga muči. Bilo je ružno što nije razmišljala o njegovim osećanjima, bez obzira na to što je bila ubeđena da on brine zbog nečega nevažnog. Znala je to. Stvar je samo u tome što kad god ona pokuša da ga natera da priča o svojim osećanjima, on se jednostavno povuče i gura je od sebe. Možda su Briti ti koji za koje se pretpostavlja da su „nesalomivi” i skloni da pate u tišini. Možda je Ted pokupio mnoge loše navike radeći ovde tako dugo. Kad bi bilo samo tako jednostavno. Ali nije bilo sumnje da je on u poslednjih nekoliko godina zaključao svoja osećanja. Da bude poštena, možda ni ona nije želela da čuje šta nije u redu. Šta ako on stvarno misli da trpi veliki pritisak na poslu i želi da digne ruke od njega i postane slikar ili pisac? Da li bi mogla da se nosi sa tim? Da li bi se situacija mnogo pogoršala ako bi nastavila da ga ispituje, gura i podstiče sve dok joj ne oda svoju tajnu? Imala je osećaj da ovo ne bi bio lako rešiv problem. Šantal rukom podupre glavu i zagleda se u svoga supruga. Ne mogu da nastave ovako. Kakav god da je problem, moraju da razgovaraju o njemu. „Tede”, reče meko. „Potrebno mi je da me zagrliš.” „Šantal, sutra rano ustajem”, odgovori on. Uprkos njenim dobrim namerama, narogušila se. „I bilo bi ti veliko opterećenje da zagrliš svoju ženu?” „Hajde, spavaj”, reče on i navuče pokrivač na ramena. Međutim, ona je znala da će ostati budna do jutra, buljeći u tavanicu.


DVADESET DRUGO POGLAVLJE

MISLIM DA NIKADA RANIJE NISAM VIDELA ovakav izlazak sunca u Londonu i nisam sigurna da li ću ga ikad više videti. Nekako sam uspela da stignem u kancelariju u subotu ujutru u šest sati i sada svi stojimo na trotoaru i čekamo da dođe mini-bus. Zafrkavanje od ranog jutra je za moj ukus bilo malo preterano, pa sam stajala po strani, pokušavajući da izbegnem razgovor dok mi se glas sasvim ne probudi. Ispred kancelarije je jedna klupa od nerđajućeg čelika i, da budem iskrena, poželela sam samo da legnem na nju i da nastavim da spavam. „Zdravo, Lepotice.” Simpatični mi je prilazio. „Drago mi je što si uspela da dođeš.” Mislim da se ovaj komentar odnosio na to što radnim danima nisam uspevala da dođem u kancelariju pre devet sati. Ispustila sam nejasan zvuk jer nisam mogla ništa da smislim u svoju odbranu. On mi pruži šolju starbaks kafe. „Hvala”, rekoh, zapanjena što mi glas sasvim dobro zvuči ovako rano ujutru. Doručak mi nije padao na pamet. Bilo je tako rano, a moj mozak je tako nenaviknut na ovo doba dana da se nisam čak setila ni čokoladu da ponesem. Hoću li sledećih pet sati biti zarobljena u kombiju bez ikakve hrane? Kako ću da preživim? „Kupio sam neke od onih njihovih jutarnjih mafina i one sa duplim čokoladnim prelivom ”, reče. Stvarno bih mogla da volim ovog čoveka. „Da li su ti se dopale ruže?” „Jesu”, rekla sam uz uzdah. „Ali to ne znači da ću ga primiti nazad.” Naravno, nisam mu rekla da sam dobila uputstvo da to ne uradim ni za živu glavu i da, tehnički gledano, Markus to nije ni tražio. Ne smem da zaboravim da jedan buket ruža ne znači bračnu ponudu.” Srkutao je svoju kafu zamišljeno, dok mu se na čelu urezala bora. „Misliš da su ruže od Markusa?” „Ko bi mi drugi poslao ruže?” Nisam ja Dženifer Lopez, za ime sveta. Ja skoro i da nemam obožavaoce. „Ko bi drugi imao razlog za to osim mog nevernog bivšeg dečka?”


Simpatični slegnu ramenima dok mu je čelo i dalje bilo naborano. U tom trenutku se pojavi mini-bus i ceo tim ga radosno pozdravi. Mislim da mi je srce sišlo u petu. *** PET SATI KASNIJE I MI SMO usred Velsa, negde u nedođiji - na mestu čije se ime ne može razgovetno izgovoriti i gde reka izgleda daleko više divlja nego što se to može zamisliti u Britaniji. Ovakva reka bi trebalo da bude na nekom dalekom egzotičnom mestu. Voda je bila crna i iz nje su strčale ogromne stene i izgledalo je da se kreće alarmantnom brzinom. Ceo put sam presedela pored Martina Sitingborna, našeg najstarijeg i najdosadnijeg predstavnika prodaje. Ispričao mi je sve o svojoj prilično staroj majci, koja živi sa njim, i o njenoj navici da stavlja svoje veštačke zube u akvarijum sa zlatnom ribicom, o svojoj ženi i njenim nastupima crvenila kao i njenoj borbi sa hormonskom terapijom. Pričao je i o oba svoja deteta, koja su na fakultetu, kako su rasipnici; pričao je o svom komšiji, kojeg ne podnosi zbog njegove izuzetno niske žive ograde. Znam i da njegov pas - Gospodin Monti trenutno ima gliste i probleme sa prostatom. Baš mi je drago što prostata Martina Sitingborna očigledno sasvim dobro funkcioniše jer bih već čula da nešto nije u redu. Mislim da ja uopšte nisam pričala osim što sam ponekad rekla „mmm” kada je za to bio odgovarajući trenutak. Čak mi ni mafin sa duplim čokoladnim prelivom nije pomogao da se ovo putovanje pretvori u jedno lepo iskustvo. Simpatični bi povremeno pogledao u mom pravcu i nasmejao se. Tačno je znao kakav je Martin Sitingborn i mogla sam da vidim kako ga strahovito zabavlja to što sam trenutno ja Martinova žrtva. Koliko bi lepše bilo da sedim sa Simpatičnim, ali to u ovom slučaju nije kompliment, s obzirom na konkurenciju. Nisam mogla da dočekam da izađem iz kombija, ali sada kada smo se svi iskrcali i kada sam videla trošne barake i smešno neadekvatnu veličinu čamca u kojem je trebalo da se spuštamo niz reku, poželela sam da se vratim unutra i da krenem pravo nazad u London. Ne mislim da sam alergična na otvoren prostor, ali osećam preveliku provetrenost pri samom pogledu na njega. „Lepotice, da li je sve u redu?”, Simpatični je želeo da zna. „Dobro sam”, rekoh vedro. „Ovo izgleda sjajno.” „To je fenomenalna zabava”, obavestio me je. „Splavario sam na brzacima u Nepalu i Peruu, a i niz reku Kolorado. Dopašće ti se.” Zaista bih mogla da mrzim ovog čoveka. Jedan od organizatora je izvadio svetlonarandžaste kombinezone. Pogledao me je i dao mi moj kombinezon, sa kojim sam ušla u hladnu i vlažnu svlačionicu. Dok sam skidala farmerice, podešavala sam svoj donji veš. Ovoga puta sam, u znak predostrožnosti, ostavila kod kuće svoje trakama ukrašene


gaćice boje jorgovana i umesto njih izabrala bele, sasvim obične. Pokušala sam da navučem kombinezon preko nogu... bože, baš su tesne nogavice. S jedne strane, bila sam zadovoljna što je organizator mislio da je ovo moj broj i da mogu lako da se uvučem; s druge strane, u opasnosti sam da prekinem krvotok do vitalnih organa. Uz mnogo stenjanja i brektanja, uspela sam da smestim sve svoje debele komade u odelo, pri čemu sam se svojski trudila da ne pokidam meso patent zatvaračem. Nisam bila sigurna da u naprslom ogledalu želim da proverim kako izgledam pošto sam se osećala kao mešavina đubretara i jafa keksa. A tek kada sam stavila pojas za spasavanje, shvatila sam da jedva mogu da se krećem. Gegajući se, izašla sam napolje i pridružila se grupi koja se već smeštala u čamac. Oni su izgledali oduševljenije od mene, a izgledalo je da i u njihovim kombinezonima ima mnogo više mesta. Dali su mi kacigu i veslo - i jedno i drugo sam vrlo neprijateljski prihvatila. Zašto moramo da unapređujemo odnose u našem timu na ovaj način? Zar ne možemo jednostavno da učvrstimo veze u nekom lokalnom baru? Ili, zašto ne bismo mogli da odemo u neki spa centar preko vikenda i da se bolje upoznamo dok smo na pedikiru? Mada zaista ne bih želela da vidim stopala Martina Sitingbora. Pokušala sam da ne gledam u reku i da ne čujem buku koju je pravila. Zašto ova voda izgleda toliko vlažna, vlažnija od bilo koje druge koju sam ikada videla? Ko bi ovo dobrovoljno radio? Pogledah preko u Simpatičnog i on mi se nasmeši. Kladim se da je čitava ova prokleta stvar samo prokleta ideja Ejdena Holbija. „Hajde, Lepotice”, reče Simpatični. „Ti sediš pored mene.” Ovo je učinilo da se osećam bolje iako ne znam zašto. Spustih se nesigurno na ivicu čamca. Ovo ne izgleda sigurno. „Uvuci nogu u taj kaiš”, reče on, pokazujući na nešto što nije obećavalo da će izdržati do kraja spuštanja. „To će sprečiti da ispadneš.” Osetila sam kako mi se oči šire od straha. Nije mi padalo na pamet da bih mogla da ispadnem iz prokletog čamca. Ovo je dodalo potpuno novu mazohističku crtu čitavom iskustvu, o čemu ranije nisam razmišljala. Ubacih stopalo u kaiš, toliko duboko da ću morati da ga amputiram kako bih ga izvadila. Onda, bez ikakvog upozorenja, bili smo gurnuti sa sigurne obale u razbesnelu bujicu. Splav se bezopasno nadimao, što sam već počela da mrzim. Trebalo je da uzmem neku od onih tableta kao što su kvels ili kalms ili bilo koju protiv povraćanja koja počinje na K. „Budi iza mene”, uzviknuo je Simpatični. „Pokušaću da te zaštitim od naleta vode. Samo veslaj lopaticom kada voda postane uzburkana.” Da li on to misli da ovo nije dovoljno uzburkana voda? I naravno, istoga trena, jednim žestokim zamahom, kao na vožnji u luna-parku, struja nas je ponela u središte reke, a onda je mali čamac počeo zastrašujuće da odskače od vode.


„Pojavljuju se prvi brzaci”, uzviknuo je Simpatični. Mislim da mi ovo nije bilo potrebno. Povetarac se pojačao i ja sam mogla da osetim na licu vetar, koji je duvao sve jače kako se i tok reke ubrzavao. Počela sam da vrištim. Pre nego što se išta zapravo dogodilo, ja sam vrištala glasnije nego ikada u svom životu. Onda se čamac našao na talasima koji su se pravili oko stena. Bila sam veoma veoma mokra. Izgleda da plan Simpatičnog da me zaštiti od najveće vode nije uspeo. „Kopaj lopaticom”, uzviknuo je. Pre nego što sam bilo šta mogla da uradim, naletela sam licem na ogroman vodeni zid, koji me je bacio na leđa nasred čamca. Bila sam poput izvrnute kornjače. Rukama i nogama sam mlatila po vazduhu. Odskakivali smo na preostalim brzacima, a onda je čamac počeo da usporava. Tim je počeo da zviždi i uzvikuje od uzbuđenja. Jesu li poludeli? Simpatični se smejao. Spustio se na dno čamca i uhvatio me za trake pojasa za spasavanje držeći me dok nisam dovoljno povratila ravnotežu da se vratim na svoje mesto. „Zar nije bilo fantastično?”, rekao je ushićeno. Naravno da nije bilo. „Super.” Sve u meni bilo je uzburkano. Ali, pre nego što sam imala vremena da sredim svoja čula, povetarac mi je ponovo udario u lice. Sada je vrištanje postalo ozbiljno čak i pre nego što su se brzaci pojavili na horizontu. „Drži se. Ovo će biti još žešće”, reče mi Simpatija. Oh, radosti. Prvi vodeni zid mi je udario pravo u usta, koja su, naravno, bila širom otvorena jer sam vrištala. Dok sam ja kašljala, pljuvala vodu i pokušavala da se ne udavim od popijene vode, došao je sledeći nalet, od kojeg mi se stopalo olabavilo u kaišu i ja sam bila direktno izbačena iz čamca. Osetila sam da će reka da me proguta. Ja umem da plivam, ali u tom trenutku nisam mogla da razaznam gde se nalazim. Okretala sam se u vodi oko svoje ose i sada dobro znam kako se oseća moje ćebe kad ga stavim na pretpranje. Pošto sam osetila da sam izbačena na površinu, otvorila sam oči neprestano žmirkajući i našla se licem u lice sa Simpatičnim. Istovremeno sam osetila dve jake ruke kako su se obavile oko mene i počele da me izvlače iz vode. Moj kombinezon se zakačio za stenu i sprečavao moje spasenje. Simpatični povuče jače i samo što me je popeo nazad u čamac, začu se užasna buka. „Mislio sam da si propala tamo, Lepotice”, reče Simpatični. Moja kaciga je spala i bila mi je preko očiju. Pojas za spasavanje mi je jednim svojim delom bio preko glave, a moj divan narandžasti kombinezon bio je pocepan nadvoje. Sve moje salo je pronašlo put da izađe. Ležala sam preko ivice čamca i kašljala dok su mi pluća bila puna vode, a srce puno razočaranja.


Donji deo kombinezona je bio pun ribe koja je vukla nadole, tako da mi se videla gola zadnjica. Lice Simpatičnog bilo je blizu mog i on mi uputi jedan širok osmeh. „Ovo je najbliže što ćeš ikada prići mojoj zadnjici”, rekla sam čvrsto, pre nego što sam zaplakala.


DVADESET TREĆE POGLAVLJE

OSEĆAM BOL PO CELOM TELU. Čak me i kosa boli. Kada se mini-bus zaustavio ispred kancelarije, pokušala sam da ustanem, ali sam zastenjala od bola. „Hajde, Lepotice.” Simpatični mi je pružio ruku da me podigne sa sedišta kao da sam neka stara baka. Spavala sam celim putem na povratku iz Velsa - savladana emocijama zbog bliskog susreta sa smrću. Niko drugi nije pao u vodu, tako da je ceo tim bio veoma zadovoljan i međusobno su se neprestano tapšali po leđima, bacali kosku i radili druge stvari svojstvene dobrim drugarima. Sve ih mrzim. Posebno one koji su imali dobar pogled na moju zadnjicu. To su upravo oni koje najviše prezirem. U ponedeljak ću da telefoniram agenciji i da tražim da me, što je pre moguće, premeste na drugi posao. Ponovo su svi bacali kosku, a onda nestali u mraku, ostavljajući samo mene i Ejdena Holbija da stojimo na trotoaru u hladnoj noći. „Šta ćeš sada da radiš, Lepotice?”, upitao je. „Da idem kući i da ostanem dugo u toploj kadi.” „Mislio sam da ti je za danas dosta vode”, primeti on. „Stvarno smešno”, promrmljah. Nežno, on pređe palcem po mom obrazu. „Drago mi je da si dobro”, reče. „Dobro” je značilo da sam povređena, šokirana i duboko ponižena, ali ne bukvalno mrtva. Morao bi gomilu formulara da popuni u ime kompanije da sam odapela. Da jesam, tako bi mu i trebalo. „Hoćeš da uzmemo zajedno taksi?”, upita. „Trebalo bi da budem siguran da ćeš bezbedno da stigneš kući. Ko zna kakva katastrofa može da te zadesi odavde do Kemdena?” „Mogao bi sada da prestaneš da me zadirkuješ”, rekoh kruto. „Biću dobro. Ne trudi se.” „Ne trudim se. Samo idemo u istom pravcu.” „Stvarno?” „Belsajz park.”


I pre nego što sam mogla da pristanem ili da kažem ne, on je pozvao taksi i ubacio moje modro telo unutra. Rekla sam vozaču svoju adresu i mi smo se otkotrljali u noć, prema mom stanu. Stvarno ne znam šta da kažem jer zaista nikada ranije nisam bila u tako intimnoj situaciji sa Simpatičnim. Ne mislim da je zadnje sedište pomalo otrcanog crnog taksija intimno mesto, ali znate šta već hoću da kažem. Na neki način smo bliski i sami i tako to. Čitavog dana posle pada u reku bila sam smrznuta do srži, a sada mi je odjednom toplo. Dok mi je jezik još bio zavezan, Simpatični se okrete prema meni i reče: „Zaista si danas uživala?” „Ne, nisam.” On se glasno nasmeja, očigledno misleći da se šalim. „Trebalo bi to nekad da ponovimo.” Naravno da ne bi trebalo, pomislih, a umesto toga rekoh: „Volela bih.” Taksi se zaustavio ispred moje zgrade, a mi smo i dalje sedeli, dok je motor radio praznim hodom. „Pa”, reče Simpatični, „vreme je za laku noć.” „Da.” Da li bi trebalo da ga pozovem na jedan noćni napitak? Ili bi to zvučalo kao da hoću da se spetljam sa njim? Što ja ne želim. Moj stan je verovatno kompletno sređen, ali nisam sigurna da li uopšte imam mleka - ali iza ugla je prodavnica koja radi dvadeset četiri sata. Mogla bih da kupim mleko. Ili bismo mogli da preskočimo kafu i da pojedemo po tablu grin end blek čokolade sa karamelom; toga u frižideru uvek ima u izobilju. I dok sam ja pokušavala da obavim sve neophodne permutacije, Simpatični je uzdisao i naslanjao se prema meni. Za trenutak sam se zapitala da li namerava da me poljubi. Šta ako mi je u ustima zadah od progutane ribe u reci? A mora da sam sigurno neku progutala. „Kuda sad idemo?”, pitao je taksista, besprekorno izračunavši iznos. Simpatični, dok su mu usne bile blizu mojih, brzo izgovori adresu. Onda me poljubi. U usta. Bio je to jedan mali poljubac, a ipak veoma lep. Nije bio romantičan, ali je bio malo intimniji nego što bi trebalo da bude poljubac dvoje kolega. „Ja... ja... bolje da odem”, uspela sam da promucam. On se zagleda duboko u moje oči. „Vrlo si zabavna, Lusi Lombard”, reče uz seksi osmeh. „Hvala.” Izašla sam iz taksija i stajala na trotoaru dok je odlazio. Simpatični me je gledao kroz zadnje staklo sve dok taksi nije nestao sa vidika. Dobro! Krenuh prema stanu. Šta bi trebalo da mislim o ovome? Da nisam imala vodu u mozgu, možda bih znala odgovor. Otključala sam vrata i bacila stvari na pod. Telefonska sekretarica je treperila i ja je uključih da preslušam poruke. Prva poruka: Zdravo, Lusi. Ovde Džejkob Loson. Nadam se da me se sećaš. Gospode bože! Pozvao je! Nisam bila baš sigurna da će da pozove. Zovem da ti


kažem daje veče čokolade u utorak. Ako još uvek želiš da ideš, molim te, pozovi me. Moj broj je bla, bla, bla. Ovo bla-bla sam ja dodala, a ne Džejkob. Da li bi ispalo da sam toliko oduševljena ako bih ga odmah pozvala? Uostalom, tek je ponoć. Sigurno da sada ne spava. Dobro, možda ne spava. Čokoladna ekstravagancija u utorak uveče! Srećno se zavrteh po dnevnoj sobi. Kako sam ja pametna devojka što sam ulovila tako sjajan randevu! To će značiti da ću da propustim čas joge i da opet zaostanem u vežbanju, ali to se desiti zbog dobrog razloga. Druga poruka: Zdravo, Lusi. Ovome glasu nije bio potreban nikakvo predstavljanje. Ja sam. Razmišljao sam danas o tebi. Oprostio sam ti što si mi od odeće, sofe i tepiha napravila đubrište. Osetiti sos sa šafranom u cipelama bilo je divno iskustvo. Pitam se da li je već otkrio odakle dolazi smrad. Možda mi neće oprostiti za škampe kada budu doprineli tom smradu. Lusi, nedostaješ mi. Znam daje pogrešno ono što sam uradio i pitam se da li možeš da mi oprostiš. Uvalila sam se u sofu i upiljila u telefon. Sva moja euforija oko sastanka sa Džejkobom je nestala. Markus je zvao. I bio je tako blizu da me moli za oproštaj. Šta sada? Sada ću da odem pravo u kuhinju i da navalim na čokoladu dok ne donesem odluku. Mogu li da mu oprostim? Da li su naši mali prestupi iste težine? Markus je meni razneo srce, a ja sam samo uradila neprijatne stvari njegovom ormanu i nameštaju.


DVADESET ČETVRTO POGLAVLJE

PA, NEDELJA JE, VREME RUČKU i ja sam ta koja je još jednom sazvala sastanak članova Kluba ljubitelja čokolade. Poslala sam poruke svim devojkama i one su na putu ka ovamo. Čak i Nađa, koja je uspela da ubedi Tobija da čuva njihovog sina nekoliko sati. Danas čak imam i veće bolove, a telo mi je prekriveno modricama. Jedna šolja tople čokolade i čokoladne bombone od crne i bele čokolade će pomoći. Napolju je danas sunčano, što je redak događaj za bilo koje godišnje doba u Britaniji, a nejasna toplota, koja dolazi kroz prozor, deluje umirujuće. Šantal je prva stigla i njišući se prolazi kroz vrata kao žena koja je u misiji. Skljokavši se pored mene, bez uvoda upita: „Šta misliš?” Ispružila je ruku da je pregledam. Na njenom prstu, baš tamo gde bi trebalo da budu, stajali su njen verenički prsten i burma. „Dobila si ih nazad?” Zapljeskala sam rukama radujući se zbog nje. „Ne budi smešna”, reče. „Život nikad nije tako jednostavan. Burma je koštala sedam funti i devedeset devet penija, a verenički prsten devetnaest funti i devedeset devet. To je čisto staklo.” Ona podiže prsten prema svetlu. „Original je vredeo preko deset hiljada funti.” Skoro da sam se zagrcnula kafom. „Ovo me je nateralo da se pitam zašto se mučimo da plaćamo toliko. Da li je razlika tolika? Pretpostavljam da nije, za nekog ko nema uvežbano oko. „Kupila sam ih u jednoj jeftinoj prodavnici asesoara u ulici Oksford.” Mislila sam da Šantal nije nikad čula za Oksford ulicu. Ona vam je više osoba za Najtsbridž. „Misliš li da će Ted da primeti?” „Neće, ako ga držiš na distanci.” „Dušo”, reče Šantal napuklim glasom, „veruj mi, to ovih dana nije nikakav problem.” Šantal je nastavila da se divi tričarijama na svom prstu. „Imamo dovoljno novca na računu da ’ladno mogu nešto da pozajmim na neko vreme. Nadoknadiću to što pre mogu. Možda ću da prihvatim i neke dodatne honorarne poslove. Sa trideset hiljada mogla bih ponovo da kupim sve svoje bebice - ili bar dobru imitaciju. Ted nikada neće saznati.”


Bilo mi je drago što mi usta nisu ponovo puna kafe jer bih se sada sigurno zagrcnula i prosula je po stolu. Divno je imati toliko novca u banci da možeš da podigneš trideset hiljada i da tvoj muž ni okom ne trepne. Treba mi jedan takav muž. Ali, trebalo bi da bude neko ko bi bar povremeno spavao sa mnom. Otum je stigla sledeća. Nije uletela sa svojim uobičajenim entuzijazmom već je ušla diskretno i sela u stolicu ne progovarajući ni reč. Naša prijateljica je izgledala iscrpljeno. „Otum, šta, za ime sveta, nije u redu?” Odmahujući glavom kao da je sita života, ona reče: „Trenutno je moj dragi brat odseo kod mene. Ima neki problem. Recimo samo da nije jedan od gostiju sa kojima je lako.” Ako on ide Otum na nerve, onda mora da je prava noćna mora. „Ima li nečeg što želiš da nam ispričaš?” „Ne.” Usiljeno nam se nasmejala. „Nadam se da neće dugo trajati. Baš je lepo da se čovek malo udalji. Čega ima kod vas?” „Ja ću jedan dupli kapućino i lešnik bombone prelivene čokoladom”, Šantal reče odlučno i ode do pulta da naruči. Otum pođe za njom. Kada smo se sve osećale mnogo bolje - vratile smo nivo šećera na normalu uz pomoć naše omiljene hrane - ja ispričah svojim prijateljicama o svojoj dilemi u vezi sa Markusom. „Zvao je i pitao me da mu oprostim. Juče”, rekoh. „Dok sam trpela torturu na splavarenju u brzacima Velsa.” „Ne”, spremno izgovori Šantal, ne dozvolivši svome mozgu da i na trenutak razmisli. „Lusi, nećeš ga ovoga puta primiti nazad. Ne, ne i ne.” „Možda se promenio”, Otum je pokušala da je umiri. „Ovoga puta.” „Pre samo pet dana uhvatila ga je sa nekom drugom. Kako je mogao da se promeni?” Mislim da je Šantal dobila poen. Otum je izgledala kao kažnjenik, ali ona ne bi bila ona kada i u najgorim Bondovim neprijateljima ne bi pronašla zrnce dobrote. „I Džejkob mi je telefonirao da me pozove na sastanak”, upadoh u reč. Možda ne bi trebalo da im ispričam o poljupcu u taksiju sa Simpatičnim mislim da bi to dodatno komplikovalo stvari. „Devojko, idi na taj sastanak”, Šantal mi dade instrukciju. „Pokreni se. Pusti Markusa da trči za tobom. Da se nisi usudila da ga pozoveš!” Dobro. Moj slučaj je rešen. Ne telefoniraj Markusu. Ne razgovaraj sa njim. Ne zahvaljuj mu na divnim ružama. I posebno, ne dozvoli mu da ti ponovo zagorča život. Prosto kao pasulj, osim što ne znam zašto mi je srce puno užasa pri pomisli na budućnost bez njega. Pre nego što sam mogla još malo da razmislim o uređenju svoga života, pridružila nam se Nađa. Bila je rumena i usplahirena kao da je trčala. Skinula je


kaput, pri čemu je minijaturni kamion ispao iz njenog rukava i pao na pod. Podigla sam ga, a Nađa je umorno uzdahnula dok ga je stavljala u torbu. „Jedva sam pobegla”, objasnila je. „Ali, čoveče, ovo mi je zaista trebalo.” „Pusti mene”, reče Otum, spremna da ode po Nađinu porudžbinu. „Šta bi želela?” „Bilo šta”, čulo se Nađino disanje. „Apsolutno bilo šta, jer mi je već lakše što sam ovde.” „Znam pravu stvar”, reče Otum i ode do Klajva. „Divile smo se Šantalinom novom nakitu”, rekla sam Nađi. Onda smo je kratko upoznale sa Šantalinim seksualnim iskustvom i sa činjenicom da je pokradena, pošto Nađa nije bila na našoj poslednjoj partiji ogovaranja. Kako je priča napredovala, tako su Nađine oči postajale sve šire. „Kakva sam glupača bila”, reče Šantal žalosno. „Zbog toga sada moram da odvojim trideset hiljada sa zajedničkog računa i da kupim novi nakit.” Na ovo, Nađa briznu u plač. „Biće sve u redu”, rekla sam grleći je, iako sam bila zbunjena. Nisam bila sigurna da li je Šantalin problem - koji je možda mogao da služi kao izgovor izazvao ovakve emocije. „Znaš ti Šantal. Srediće ona to.” „Ne plače ona zbog toga”, primeti Šantal. „Srce, o čemu se radi?” Podigla je salvetu i obrisala Nađi suze. „Je li Luis dobro?” Na ovo, Nađa još jače briznu u plač. Otum se vratila sa kapućinom i gomilom slatkiša za Nađu. „Ne bi ona ostavila Luisa da nešto nije u redu”, primetila je Otum dok je sedala. „Šššš, ššš”, pokušavala je da smiri Nađu. „Stvari ne mogu da budu tako loše.” „Mogu”, rekla je Nađa turobno. Otum joj je pružila kafu i Nađa uze gutljaj u pravi čas da uguši jecaj. Sve smo sedele i čekale da se sabere. Najzad je pokušala da nam se nasmeši. „Nisam nameravala da ikome pričam o ovome”, reče. „Tako me je sramota.” „Dušo”, reče Šantal, „upravo me je povalio, a onda ošišao momak koga sam pokupila u hotelu. Gde ćeš veću sramotu od toga?” Ovo je malo spustilo tenziju i sve smo se nasmejale na račun naše prijateljice, što je Nađi dovoljno okuražilo da počne da priča. „Mi smo u dugovima”, reče. „Tobi i ja. U velikim dugovima.” Izbegavala je da gleda u nas, gledala je u svoju kafu kao da je proučava i gurala čokoladice oko tanjira. „U zaostatku smo sa ratom za hipoteku. Dugovi na kreditnim karticama su izmakli kontroli. Nemam čak dovoljno novca ni za hranu.” Suze su ponovo počele da joj se slivaju niz lice. „Je f to znači da Tobi nema dovoljno posla?”, blago sam upitala. „Nije to”, reče brišući obraze. „Imao bi više nego dovoljno posla kad bi se samo koncentrisao na njega.” Nađa još jednom teško uzdahnu. „On je stalno


pred kompjuterom i kocka se. Ne može da prestane, postao je zavisnik. Eto”, pokušala je da se hrabro nasmeje, „ovo je prvi put da sam to izgovorila naglas.” Šokirane, sve smo je saosećajno gledale dok je ona ponovo pokušavala da se pribere. „Svake noći provodi sate i sate za kompjuterom pokušavajući da dobije, ali to nas samo joj više gura u nevolju”, nastavila je. „Ne mogu čak ni da razgovaram sa njim o tome. On misli da bi kockom mogao da nas izvuče iz ovoga - da nas veliki dobitak čeka tu, odmah iza ugla. Ali to traje već godinama i postaje sve gore i gore.” „O, Nađa.” Otum je čvrsto zagrli. „U međuvremenu, ja sam zakucala na sva moguća vrata”, nastavila je Nađa. „Dva puta smo obnavljali hipoteku na kuću da bismo otplatili dugove. Onda je sve ponovo počelo. Sada banka neće više da nam pozajmljuje novac. Razmišljam čak i o tome da se obratim zelenašima. Ne znam šta drugo da radim.” „Kad kažeš mi pretpostavljam da misliš na Tobija”, primetih. „ Kakav idiot”, reče Šantal. „Volim ga”, reče nam Nađa bezbojnim glasom. „Zajedno smo u ovome. Ne znam da li je ovo njegovo kockanje neka vrsta bolesti, ali znam da to ne može sam da kontroliše. Želim da mu pomognem. Moram da mu pomognem.” Iako nisam želela da zvučim kao sudija, morala sam da postavim jedno očigledno pitanje. „Možeš li da se vratiš na posao?” „To je ono što želim da uradim”, reče Nađa, „ali Tobi neće ni da čuje za to. On kaže da bismo taj novac ionako potroših na čuvanje deteta, a ja nemam nikoga ko bi mi čuvao Luisa. Nepodnošljiva mu je i pomisao da Luis bude u obdaništu ceo dan. Čak sam razmišljala da se obratim svojoj porodici i da tražim pomoć, ali mislim da oni ne bi imali razumevanje.” Ili bi možda i suviše dobro razumeli, pomislih. „Ne možeš da radiš”, reče Šantal. „Ne u takvom stanju u kakvom si. Prvo moraš da se središ, a onda da razmišljaš o vraćanju na posao. Koliko dugujete?” Nađine ruke su se toliko tresle da sam se pitala kako je uspevala da sve to drži u sebi. Nasmejala se nevoljno. „Trideset hiljada funti”, odgovorila je. „To je ono što me je rasplakalo. Kakva ironija da je to potpuno ista cifra koju ti planiraš da potrošiš na nakit.” Mislim da su svi mogli da vide ironiju u ovome - čak i Šantal, a znate kakvi su Amerikanci što se tiče ironije. Pa, ovo je sigurno dalo neku perspektivu mojoj dilemi u vezi sa Markusom. „Možeš da ga imaš”, reče Šantal. „Možeš da imaš taj novac.” Sve se automatski okrenusmo ka Šantal.


„To je jedino praktično rešenje”, reče ona, pogledavši naša iznenađena lica. Verujte Šantal kada kaže da je praktična. Nađa je bila bez reči. „Ipak postoje uslovi”, nastavila je. „Otiči ćeš kući i isključićeš vašu internet konekciju. Danas.” „Tobi to ne bi dozvolio”, reče Nađa. „Reci mu da ni ti više nećeš dozvoliti da se kocka”, reče Šantal. „Ovo neće biti lako, Nađa. Moraćeš da mu pokažeš svoju jaku, žilavu snagu sve dok ne prizna da mu je potrebna pomoć.” „Zar neće, jednostavno, otići na neko drugo mesto da se kocka?” „Pretpostavljam da hoće, ali će mu bar biti teže.” „Čudna stvar je”, reče Nađa, „da sam ja proverila neke od njegovih kockarskih sajtova i svi oni su direktno povezani sa pomoćnim menijem za poništavanje klađenja. To bi trebalo nešto da mu govori." Tužno je zavrtela glavom. „Nismo valjda jedina porodica koju je uništio ovaj porok.” Šantal se okrenula da uzme svoju torbu. „Popuniću danas ček na tvoje ime”, reče. „Nameravala sam da povlačim manje sume kako Ted ne bi primetio, ali, za ime sveta, tebi mnogo više treba nego meni.” Šantal ponosno podiže svoj prsten sa cirkonom. „Moraću, za sada, da se držim svojih imitacija.” Nađi počeše ponovo da se tresu usne. „Ne znam šta da kažem.” „Onda moraš da nađeš posao”, reče Šantal. „Koliko god se Tobi protivio. Potreban ti je posao zbog samopouzdanja i sigurnosti. Ja ne brinem za novac možeš da mi vratiš kad budeš mogla. Ja sam dobar zelenaš.” Toplo se nasmejala Nađi. „Primam i majušne rate.” „Ne možeš to da uradiš, Šantal”, reče Nađa. „To je previše.” „Zato služe prijatelji”, reče ona i završi diskusiju dok je potpisivala ček svojim kitnjastim rukopisom. „Idi sutra u banku, neka to bude prvo što ćeš ujutru da uradiš.” Gurnula je ček preko stola. „Insistiram.” „Mogu da pomognem tako što ću da čuvam Luisa kada se ti zaposliš”, ponudi Otum. „Moja kuća je sasvim pogodna. Na taj način troškovi za čuvanje neće biti visoki, a i ostavljaćeš ga sa nekim koga znaš.” Nađa popusti i zaplaka ponovo. „Ne zaslužujem vas”, jecajući izgovori. Mislim da su nam se svima oči ovlažile. „A šta ja mogu da uradim? Ja ne mogu da čuvam dete. Ja nemam mnogo ušteđevine. Jednom rečju, osećam se beskorisno.” Šta više, u banci sam u minusu, mada ne toliko koliko je Nađa. Poređenja radi, moji nalozi bez pokrića su beznačajni u odnosu na njene. „Kako mogu ja da pomognem?” „Ti si divna, Lusi”, reče Otum. „Ti si razlog zbog koga smo sve sada ovde, zajedno.” Sve se zagrlismo oko stola.


„Ti možeš svima da nam doneseš još čokolade”, predloži Šantal. „E, to je ono što ja zovem fenomenalna ideja”, rekoh.


DVADESET PETO POGLAVLJE

VEST O MOM SPLAVARENJU NA BRZACIMA i goloj zadnjici, sa kojom se tim suočio proteklog vikenda brzo se raširila po kancelarijama u Targi. Nije bilo ni deset sati, a već se čuo kikot kad god bih nedužno prošla pored nekog stola - bilo kog stola. Do ručka neću biti u stanju da na ovom mestu držim glavu uspravno. Takođe, već do ručka pojela sam i svu svoju zalihu čokolade koja je služila za hitne slučajeve. Otišla sam do automata za kafu, gde mi je prišla Helen iz kadrovske službe. „Lusi!”, vrisnula je izveštačenim, preterano prijateljskim glasom, koji su koristile sve svađalice iz tog odeljenja. One potpisuju moju kontrolnu karticu o radnim satima koja svakog meseca ide u agenciju i, kao takve, imaju neku moć nada mnom, pa moram da se pretvaram da ih volim. Raširih usta u nešto što bi se, u nekim delovima sveta, moglo smatrati osmehom. „Bože!”, nastavila je. „Čula sam sve o tvojoj nesreći nas splavarenju!” Sigurna sam da jesi. „Čula sam da te je Ejden Holbi spasao!” Dobro si čula. „Da li te je stvarno on izvukao iz vode? Je li istina da ti se kombinezon skroz pocepao? Jesu li njegove ruke zaista bile po celoj tvojoj zadnjici?” Da. Na neki način. Ne, samo je gledao. „On je tako vatren!”, Helen je nastavila, nesvesna da ja nisam ni reč progovorila. Uzdahnula sam i snažno udarila po dugmetu za napitak koji želim na mašini koja podseća na spravu iz SF filmova, tj. na našem automatu za kafu. Konačno, pošto sam dešifrovala kompjuterski kod, smeđa tečnost je počela da kaplje u plastičnu čašu. „Ni ja ga ne bih puštala iz kreveta. Ali, bolje budi oprezna”, rekla je smejući se. „On se viđa sa Donom iz obrade podataka. Biće besna ako sazna šta se dešava.” Viđa se sa Donom iz obrade podataka. Dah mi stade u grudima. Simpatični se viđa sa drugom ženom? A ja se pitam kako će, za ime sveta, ona saznati o našoj maloj nezgodi kada je to tako dobro čuvana tajna? Pa nisam ja unapred isplanirala da se bacim u podivljalu bujicu samo da bi gospodin Ejden Holbi mogao da dokaže koliko je muževan i jak, zar ne? Ali, Dona iz obrade podataka


bi imala apsolutno pravo da bude ogorčena kada bi znala da je on pokušao da se nedosledno ponaša prema meni na zadnjem sedištu crnog taksija. Kakva baraba. Da se igra mojim osećanjima dok sve vreme izlazi sa nekom drugom! Helen se spremala da udari po dugmetu za željenu kombinaciju napitaka i ja iskoristih priliku da nestanem dok je još bila zauzeta. Sedela sam za stolom i pila šta god bilo to što je izašlo iz automata dok mi je u ustima škripala tofi krisp čokolada. Ušao je Simpatični i seo na ivicu stola. Kosa mu je bila u neredu i meni se dopadalo kada je tako izgledala. Deluje kao da je upravo izašao iz kreveta. Ipak, danas ne želim da mi se to dopada. „Jesu li nestale sve modrice, Lepotice?” „Imam posla”, rekoh oštro tražeći brzo nešto po stolu kako bi izgledalo da radim. „I nemoj da me zoveš Lepotice’” „Ooo”, reče on. „Jutros si prilično nakostrešena. Hormoni?” „Gubi se.” „Kad žena takvom brzinom trpa čokoladu u usta, to je siguran znak da je u PMS-u.” „Oho, ti si ekspert, zar ne?” Istog trena sam prestala da trpam čokoladu. „Daleko si od cilja. Daleko, daleko od cilja.” „Pa, ako to nije hormonalni izazov, zašto si tako mrzovoljna?” „Nisam u PMS-u, a nisam ni mrzovoljna.” „E, to jeste nešto u čemu sam pomalo ekspert”, reče Simpatični. „I ti jesi mrzovoljna. U stvari, nikada nisam video mrzovoljnije lice.” Nisam rekla ništa, već sam pokušala da svom licu dam neutralan izraz. „Da li ovo ima neke veze sa splavarenjem?” upitao je. Stajala sam bez reči, ali sam počela da tipkam po tastaturi. „Znam da je to priča kojom se ljudi zabavljaju od jutros po kancelarijama, ali lično mislim da si bila veoma dobra. Dva poena od deset za odvažnost”, rekao je ozbiljno. „Ali, ogromnih devet od deset za umetničku interpretaciju.” „Gubi se”, rekoh. „Ne, dok mi ne kažeš šta nije u redu.” Prestala sam da kucam i naslonila sam se na sto. „Zašto mi nisi rekao da se viđaš sa nekom drugom?” Simpatični je izgledao zbunjeno. „Kada si me poljubio u taksiju”, rekla sam, „nisam znala da se viđaš s drugom.” „Da li bi to imalo nekog značaja?” „Imalo bi. Ne bih ti dozvolila da me poljubiš.” „Ti mi nisi dozvolila”, protivurečio je. „Samo si sedela tamo i gledala u prazno. Privlačno prazno.”


Nisam mogla da se raspravljam oko ovoga jer je bila prilično tačna konstatacija. „I ja se zapravo ne viđam sa nekom drugom.” Ha. Sad sam ga uhvatila. Prekrstih ruke. „A šta je sa Donom iz obrade podataka?” „Ah, Dona.” Gladio je bradu. „Stvarno smo izašli na sastanak - pre oko tri nedelje. Prilično katastrofalan sastanak. Doduše, ona nije pala u vodu ili pokazala svoju golu zadnjicu, pa možda i nije bilo tako katastrofalno. Rekli smo da moramo da ponovimo izlazak. Verovatno nećemo.” „Oh.” Stvarno nisam znala šta da kažem na ovo. Izgleda da Helenina informacija nije bila sasvim tačna. Čovek bi pomislio da bi te svađalice iz kadrovskog trebalo bar da pričaju tačne priče, ako ih već pričaju. „Pa, je li u tome problem? Ti želiš da izađeš na sastanak sa mnom?” „Ne, ne želim”, počela sam da govorim nepovezano. „Ako želiš, možemo to da organizujemo.” „Rekla sam ti da se već viđam sa nekim.” „Ah. Da?”, reče Simpatični. „Onda izgleda da sam propustio čamac. Ili bi trebalo da kažem splav?” Bučno se nasmeja svojoj šali. „Odlazi”, rekoh. „Idi i dosađuj nekoj drugoj miljenici.” Krenuo je još uvek češajući bradu. „Uzgred, Lepotice, upravo si ukucala isithfirip tiggle splink plart. Hoćeš li da ti nađem neki pravi posao?” Obrazi su mi goreli. Ne mogu da podnesem ovog čoveka. I da bih to dokazala, kopala sam po svojoj torbi sve dok nisam pronašla elegantnu vizitkartu Džejkoba Losona. Ukucala sam njegov broj u svoj mobilni. „Zdravo, Džejkobe”, rekoh kada se javio. „Ovde Lusi Lombard. Uzvraćam ti poziv. Volela bih da se vidimo sutra ako si još uvek slobodan.”


DVADESET ŠESTO POGLAVLJE

SASTANAK U HOTELU SAVOJ mnogo je bolji od odlaska na grozni čas joge. Danas popodne upotrebila sam kreditnu karticu u čast ove specijalne prilike i kupila jednu usku haljinu - crnu, sa bretelama, koja prijanja uz telo. Haljinu koju sam jedva mogla da priuštim. Obula sam svoje seksi, crne zavodničke cipele i prebacila veštačko krzno preko ramena. Čak sam i ja mislila da izgledam dobro dok sam išla ka recepciji hotela da se nađem sa Džejkobom. Veoma ličim na Skarlet Džohanson, čak i bez usana koje izgledaju kao da ih je pčela ujela. Kada sam stigla, moj partner je već čekao, mada sam ovoga puta i ja došla na vreme. Ja zaista imam dosta kvaliteta, ali tačnost sigurno nije jedan od njih. „Zdravo.” Džejkob me je lako poljubio u obraz i pružio mi crvenu ružu. Bio je to tako romantičan gest da sam skoro pala u nesvest. Nikada ranije niko nije nešto tako uradio za mene. Naročito ne Markus. „Izgledaš predivno”, rekao je. „Hvala.” Ni on nije izgledao uopšte loše. Na sebi je imao crno odelo sa crnom košuljom raskopčanom oko vrata. Bilo je očigledno da radi napolju jer je imao tragove preplanulosti, što nije uobičajeno za ovu klimu. I pored plave kose, odavao je utisak italijanskog žigola - ali u pozitivnom smislu. „Što nas čeka.” Uhvatio me je ispod ruke i poveo do foajea Temza, koji je imao pogled na reku, koja je ličila na iskričavu sivu traku. Pokazali su nam na sto pored klavira. Pijanista je nežno prebirao po dirkama svirajući romantičnu baladu „Jedno čarobno veče”, ako ne grešim. U kofici sa ledom već se hladio šampanjac. Na stalku, samo za naše zadovoljstvo, nalazili su se nizovi sićušnih kolača, čokolada i čokoladnih tartufa. „Dobro veče, gospodine Loson”, rekao je konobar. „Lepo je što vas ponovo vidimo.” Džejkob je blago pocrveneo, što je bilo veoma dražesno. Znači, ovo je jedno od mesta na koja redovno svraća. Čudno. Nikada ga ne bih svrstala u ljude kojima leži hotel Savoj. Prikladniji mi je bio za Petnaest ili Oskare - mesta gde ima manje poznatih. Osvrnula sam se oko sebe uživajući u bogatom sjaju: iznad nas su svetleli predivni kristalni lusteri, a zidove su ukrašavala ogledala od bojenog stakla dekorisana cvećem. Otum bi se ovo dopalo. Orhideje, u ogromnom broju, ukrašavale su centralni deo prostorije. U pozadini se čuo opuštajući zvuk klavira. Čuo se i blagi žagor usled razgovora - ali ne i glasan


smeh i bombasti glasovi. Ovo je zdanje visoke klase. I ja baš ovde imam sastanak. Mmm. Kakva neočekivana pobeda. Konobar nam je nabrojao poslastice koje su bile na meniju. Bile su m torte od bele čokolade sa prelivom od sveže nane, prekrivene pireom od jagoda, zatim organski tartufi napravljeni od zrna sa Madagaskara sa ukusom čaja od jasmina, plodovi gospodinove krunice i limete koji su sazrevali na drveću u Iranu. Čak i sam opis ovih poslastica naveo me je da se osećam kao u transu. Čaše su nam bile napunjene. Džejkob mi pruži jednu i mi se kucnusmo. „Za nas”, reče on. „Za nas”, ponovih ja sanjalački. Ovo je vrsta obroka koju volim - nema sitničarenja oko predjela i glavnog jela, jednostavno se ide pravo na desert! Odmah smo krenuli sa čokoladom, i da budem sasvim iskrena, osećala sam da sam u raju. Čokolada, šampanjac i zgodan momak - šta bi još jedna žena mogla da poželi? I to baš tim redom. Ozbiljno bih mogla da se naviknem na to. Džejkob je mrmljao sa odobravanjem kada je probao različite čokoladne torte. „Ovo je najgori od svih mojih poroka”, reče. „To znači da ću morati mnogo da treniram u teretani.” „Rekao si da radiš posao koji ima veze sa zabavom i razonodom?” „Evo, probaj ovo.” Pružio mi je jedno parče torte. „Zar nije predivna?” „Kakav posao obavljaš? Jesi li zastupnik?” „Oh”, reče Džejkob, „moj posao je veoma dosadan. Mnogo radnih sati, beskonačni zahtevi. Ne želiš da slušaš o tome.” „Volela bih.” „Ja radim na pružanju usluga.” „Tako što ženu činiš srećnom?” „Tako nešto.” Klimnuo je glavom. „A sada dosta o poslu. Mnogo bih radije pričao o tebi.” Problem je što je i moj posao poražavajuće dosadan. Jesam li to pomenula posao? Nisam imala nameru. Večeras neću da razmišljam ni o Simpatičnom, ni o Markusu, ni o bilo kome dok ovaj divni muškarac sedi pored mene. Pitam se šta bi mislili kada bi mogli sada da me vide. Ne bi verovali. Čak bih i ja morala da se uštinem kako bih se uverila da je stvarno. Ovo je najromantičnije veče koje tako dugo, dugo nisam doživela. „Hvala ti, Džejkobe”, rekla sam iskreno. „Bila je ovo divna ideja.” „Zadovoljstvo je moje”, reče on. „Kada smo se sreli u Čokoladnom raju, znao sam da sam upoznao nekog ko se odao istom poroku kao i ja.” Koliko je samo u pravu. „A sada, probaj ovo”, uputi me Džejkob, pružajući mi drugi sićušan kolač pri čemu mu se prsti saviše oko mojih. „Više nego božanstveno”, reče afektirajućim glasom i poljubi svoje prste teatralno gestikulirajući.


Nasmejala sam se njegovoj šali, a onda uzela zalogaj mekog čokoladnog krema sa vrlo malo biskvita. Moj vatreni, i te kako vatreni partner upita: „Da li je dobro?” „Oh, da.” Zaista je bilo iznad svakog očekivanja. Klajv bi verovatno doživeo vrhunac kada bi probao neku od ovih kreacija. Onda se Džejkob nagnu i njegove usne prekriše moje nežnim, a ipak seksi poljupcima. Moram da priznam da sam bila prilično blizu da se napijem.


DVADESET SEDMO POGLAVLJE

NAĐA JE, ONAKO KAKO JOJ JE I REČENO, UNOVČILA ček od Šantal i to je bilo prvo što je uradila u ponedeljak ujutru. Otvorila je poseban račun, samo na svoje ime. Tobiju se to neće dopasti, ali će mu ipak reći za sve ovo. To znači da treba još da prekine vezu njihovog računara sa internetom, ali, već se dogovorila sa ljudima da to urade danas. Šantal je možda mislila da je najbolje udariti po svim frontovima, ali njoj se više dopadao jedan blaži, mnogo blaži pristup - iako je morala da prizna da je poslednjih nekoliko godina bila i suviše blaga. Ovaj kockarski porok će prestati i ona će se postarati da sigurno bude tako - ali će pokušati da to izvede što bezbolnije. Nađa nije nikada pomislila da bi devojke iz Kluba ljubitelja čokolade mogle da se ponesu prema njoj na način na koji su to uradile. Ono što je počelo kao mala zabava za nju, kao i njihovo zajedničko interesovanje za sve vrste čokolade, ispalo je da joj spasava život. Sada već ne zna šta bi radila bez njih. Nije se moglo opisati olakšanje koje joj je donela Šantalina pozajmica. Zvuči kao fraza, ali ona se oseća kao da joj je spao ogroman teret sa pleća. Njena prijateljica je izgledala glamurozno i držala se rezervisano, a u stvari je imala srce od čistog zlata. Čovek ne bi bio u pravu kada bi pomislio da je imalo oklevala da Nađi da novac. Sada je mogla da plati sve dugove i da ponovo počne iznova. Ovoga puta, ona će da kontroliše njihove finansije. Ugasiće sve kartice i barataće samo gotovim novcem. To je bio jedini način da se izvuku iz ove užasne situacije. Sve što sada treba da uradi je da kaže Tobiju. Ovog popodneva je listala novine i gledala oglase za posao. Videla je da ima mnogo radnih mesta za koja je mogla da konkuriše. Tobi će i zbog toga da poludi, ali ona nije imala izbora. Šantal je delimično bila u pravu, jer trenutno nije bio pravi trenutak da traži posao. Njen problem nije imao veze sa fizičkom kondicijom, već je bio više emocionalni. Nije radila već tri godine i njeno samopouzdanje nije bilo na zavidnom nivou. Ako to sada ne uradi, kasnije sigurno neće imati snage. Jedina konverzacija koju je u poslednje vreme vodila sa odraslima bio je razgovor sa devojkama i - u retkim prilikama – sa Tobijem. Sva druga njena ćaskanja bila su sa osobom koja je jedva metar visoka. Otkako je postala mama, sve vreme je provodila u kući i sa detetom, i ni sa kim se nije družila, što je bilo veoma tužno.


Takođe je nameravala da zadrži nekoliko hiljada od Šantalinog novca ako joj zatreba za čuvanje Luisa, bar u prvim mesecima, a bilo bi zaista fantastično ako bi Otum stvarno mogla da pomogla u tome. Mada, u ovom trenutku, ni njena prijateljica nije izgledala nimalo dobro. Nađa se samo nadala da se Otum ne nosi sama sa problemima kao što je to ona radila. Nikada se nije pokazala tačnijom izreka da „problem koji podeliš sa nekim je prepolovljen problem.” Čim ovo bude sredila, moraće obavezno da nađe vremena da pomogne Otum, šta god bilo to što je muči. Tobi se uskoro vraća sa posla, a ona je već okupala Luisa i obukla mu pidžamu, tako da njegov tata može da ga odvede u krevet dok ona sprema večeru. Možda je ona bila loša majka, ali podmitila ga je punom šakom čokoladica da bi se spremio ranije za spavanje. Baš je dobar osećaj kada žena može da ode u supermarket, da pazari i da čeka na kasi bez bojazni da neće imati para da plati. Večeras je pripremila jedno indijsko jelo koje je Tobiju bilo omiljeno murghi rasedar - piletinu u veoma ukusnom sosu od crnog luka. Bio je to jedan od recepata njene majke, kako ga je ona zvala, pile za „svaki dan”. Nađa je donela meso i sveže biljke i začine koji su joj potrebni. Želela je da Tobi bude dobro raspoložen pre nego što mu kaže da su njegovi kockarski dani odbrojani. Kada je ušao u kuću, ona ga toplo poljubi. Tu i tamo bilo je znakova onog starog Tobija, u koga se zaljubila. Taj Tobi je bio tu negde i ona se samo nadala da će stići do njega pre nego što bude prekasno. Upoznali su se kada je Tobi montirao novo kupatilo u kući njene drugarice - nije bio baš neki romantičan početak, ali to nije značilo da su se manje voleli. Uprkos svim protivljenjima njene porodice i tome što je morala da bira između njih i njega, ona je izabrala Tobija. Nije bilo šansi da ga se tako lako odrekne. Nadala se da i on oseća isto kada je ona u pitanju. Tobi uze Luisa i podiže ga visoko. „Ko je tatin najbolji dečak?” „Ja sam”, reče Luis ponosno. „Danas sam nacrtao sliku anđela sa tužnim srcem.” „Za mene?” Luis je otrčao da pokaže Tobiju svoj rad. Nađa ga je već pogledala kada je uzela sina iz vrtića. Tada joj je rekao da je to konj. Nije ličilo ni na jedno ni na drugo. Nadala se da će Luis razviti i druge talente, jer je njegovo shvatanje nebeskih bića ili konja izgleda imalo mane. „Hoćeš li da pročitaš Luisu priču i da ga ušuškaš u krevet?”, upitala je. „Daaaaaaaaaaaa!”, vikao je Luis. „Imam li izbora?”, Reče Tobi uz smeh. Bilo je lepo videti da je večeras opušten. „Ja ću da završim večeru”, rekla je. „Nemoj dugo.”


„Tigre, hajde da se trkamo do kreveta”, Tobi je izazivao svoga sina. „Ko poslednji stigne je seka-persa!” Otrčali su uz stepenice dok je Luis neprestano vikao: „Seka-persa, sekapersa.” Stvarno bi trebalo da podseti Tobija da bi ovo trebalo da bude mirno vreme pred odlazak na spavanje; uobičajena, opuštajuća rutina pred odlazak u krevet. Nađa se nasmeja. Tobi je zaista bio dobar otac. Možda će, ako počnu više da izlaze zajedno kao porodica, njemu biti lakše da prekine sa tom kockarskom zavisnošću, koja ga vezuje za kompjuter i trenutno ga okupira. ***

POŠTO SU VEČERALI, NAĐA je sklonila tanjire i seli su za sto da zajedno uživaju u kafi. „Luis voli kada dođeš na vreme kući da ga staviš u krevet”, reče ona Tobiju. „On je divno dete”, reče Tobi. „ Bez obzira na to što sam pristrastan.” „Jeste”, reče Nađa. „I ja želim da oboje radimo na tome da mu osiguramo budućnost.” Tobijevo lice se smrači. „Ako to ima veze sa mojim kockanjem...” „Ima, Tobi. Odrekla sam se mnogo toga da bih bila sa tobom.” Ljubav i potpora njene porodice bili su na vrhu liste. Sjajan posao je dolazio na veoma blisko drugo mesto. Bilo je dana kada je izgledalo da je i njena duševna radost takođe nestala. „Ja neću da stojim po strani i da gledam kako ćeš ti da proćerdaš ono što imamo. Osmislila sam dobar plan da nas izvučem iz svih dugova. Uzela sam pozajmicu.” Njen suprug nije morao da zna da je pozajmica od njene prijateljice Šantal. „Možemo sve dugove da raščistimo i da počnemo iz početka.” Tobi je počeo da protestuje, ali ga je ona presekla. „Raščistiću dugove. Organizovala sam da mi neko pričuva Luisa pošto se ja vraćam na posao. Otum će nam pomoći.” Njen suprug je sedeo širom otvorenih usta, dok mu se na privlačnom licu videlo zaprepašćenje. „Tobi, želim da mi pomogneš. Neće vredeti sve ovo što ja uradim ako ti nastaviš da razbacuješ naš novac na karte i na rulet ili šta već radiš na kompjuteru.” On i dalje nije rekao ni reč. Ona duboko udahnu. „Diskonektovala sam se danas sa interneta, tako da više nećeš moći da se kockaš od kuće.” Tobi je počeo da trepće u neverici. „Ugasiću nam i sve kreditne kartice, tako da nećemo ponovo da gomilamo dugove. Ako želiš da Luis i ja ostanemo ovde, moraćeš da pristaneš na neku vrstu pomoći. Postoje udruženja i ustanove koje mogu da ti pomognu, a i ja želim da ti pomognem.”


Kad je rekla sve što je imala, podigla je pogled i videla kako njen suprug nemo plače. Nađa je prešla na drugu stranu stola i čvrsto ga zagrlila. „Žao mi je”, Tobi je plakao. „Tako mi je žao.” „Izvući ćemo se iz ovoga”, rekla je meko. „Izvući ćemo se iz ovoga zajedno.”


DVADESET OSMO POGLAVLJE

ŠANTAL JE KRSTARILA INTERNETOM U SVOJOJ kući, u udobnoj radnoj sobi. Ted se

nije još vratio sa posla, a ona je završila pre nekoliko sati. Imala je nekog lososa da ga baci na roštilj sa salatom od asparagusa kao prilog; kad bude stigao, treba joj samo nekoliko trenutaka da to pripremi. Boca dobrog sovinjona hladila se u frižideru. Kupila je i malu, čokoladom bogatu tortu kad je, pri povratku kući, nakratko svratila do Čokoladnog raja. Torta će poslužiti kao desert. Zbacila je s nogu cipele i uživala u dardželing čaju dok je odsutno odvijala mančiz čokoladu, koja bi trebalo da joj pomogne da izdrži do večere. Njena teorija je bila da, ako se ponaša kao idealna žena, Ted možda neće pažljivo da gleda njihov bankovni račun, pa tako neće pronaći rupu u njihovim finansijama. Trudila se da ne misli na to. Nije imalo šansi da taj novac potroši na nakit, ma koliko bilo važno - ne u trenutku kada je Nađa izgledala tako prokleto očajno. Bilo je očigledno da je njena prijateljica prolazila kroz agoniju. Šantal se nadala da će čekom koji je dala pomoći Nađi da obuzda strast svoga supruga prema kockanju i da će ponovo okupiti svoju porodicu. Bila je svesna i činjenice da, ako Nađa ne stavi ovo pod kontrolu, onda će to možda biti poslednji put da je ona, Šantal, videla svoj novac. Ali, ako bi to moglo da pomogne njenoj prijateljici da se izvuče iz bule, bilo je vredno rizikovati. Buljeći u ekran ispred sebe, Šantal je shvatila da nije Nađin muž jedini koji ima problem sa ozbiljnom zavisnošću. Prošlo je nedelju dana od njenog debakla sa momkom u hotelu; pomislićete da još uvek pati zbog posledica, ali ne, sedela je ovde i surfovala po internetu, gledajući čvrsta muška torza. Nije mogla da odoli, a da ne razmišlja o seksu svakog trenutka. Kad je spavala, sanjala je o tome. Prošle noći je Danijel Krejg sipao istopljeni sladoled od čokolade po celom njenom telu - a on joj se čak nije ni preterano sviđao. Noć pre toga, bio je red na Rasela Kroa. Osećala je kao da polako gubi razum. Izgleda da je njena potreba za fizičkim opuštanjem rasla u direktnoj proporciji sa nedostatkom seksa u njenom životu. Kako uspevaju časne sestre? Kako uspevaju ljudi koji žive sami? Da li se njihovi seksualni pogoni postepeno gase, tako da je jedna šolja tople čokolade uveče sasvim dovoljna? To sa njom nije bio slučaj. Što ju je Ted manje želeo, to joj je on bio više potreban. A kada bi njega mogla da ima, vraga bi tražila seksualno uživanje na nekom drugom mestu.


Naravno, devojke su bile u pravu. Bilo je opasno kupiti strance u barovima. Obećala je njima, a i sebi, da će da prestane. I hoće. Izgleda samo da još nije došla na ideju koja bi mogla da bude rešenje njenog problema. Otišla je na Gugl i potražila „muške prostitutke”, ali pojavili su se samo neki akademski radovi koji su se osvrtali na istoriju muške prostitucije i srodne teme - nije bilo onih vrućih, vatrenih sajtova koje je tako željno očekivala da vidi. Sajt Žigola izbacio je milion informacija o užasnom filmu Djusa Bigaloa Evropski žigolo i gomilu raznovrsnih proizvoda uvijenih u smeđi omot koji rade na baterije. Izgledalo je da je profesija žigola ubrzano nestajala. Posle mnogo surfovanja, Šantal se činilo da je termin „muški pratioci” bio pravi, moderan za unajmljivanje muških prostitutki. Sajt Pravi muški pratioci suzio je ponudu na heteroseksualce i povukao crtu između veb stranica sa gej sajtovima, koji su nudili razbacane, preplanule momke za vaše uživanje naravno, ako ste i vi momak. Ipak, morala je da prizna da neki komadi koje je prilikom prelistavanja videla, izgledaju prilično primamljivo. Sada je pronašla jedan od nekoliko sajtova koji su, izgleda, bili napravljeni isključivo za žene. Ovaj sajt je imao užasno ime - Mačo muškarci - i na velikom zaglavlju se nalazio jedan goli muškarac sa zmijom obmotanom oko ramena i sa jabukom koju je držao preko svog malog važnog mesta. I ako zanemarimo loš kvalitet, profesionalno je dobro odrađeno. Na sajtu se tvrdilo da su veoma kvalitetni u pružanju usluga zaposlenim ženama, ali Šantal je sumnjala u to. Zamislite samo, žene koje su bile u stanju da plate dve stotine funti na sat za pratioca, plus troškove hotelske sobe, morale su da budu u stanju da barataju prilično velikom sumom novca u kešu. Šantal se igrala sa tastaturom. Da li da se registruje za ovo? Da li bi bilo sigurnije na nekoliko sati iznajmiti momka u agenciji nego pokupiti nekoga u baru? Sigurno je da bi je to zaštitilo od situacije u kojoj je upravo bila verovatno je posle završenog posla ne bi opljačkao, zar ne? Pitala se koliko je žena ovih dana koristilo ovaj vid usluge. Žene karijeriste koje nisu imale vremena da žongliraju između kuće i dece ili im je bio potreban partner? Muškarci su ovu igru igrali godinama - shvatajući svoje zadovoljstvo sa ženama kao poslovni aranžman. Da li je bilo baš tako neobično što je najstarija profesija na svetu sada dostupna i ženama i da sada i one mogu da uživaju u njenim prednostima? Logično, ovo je bilo najrazumnije rešenje. Ovo nije bilo neko obično usputno poznanstvo uz sve one rizike koje nosi. Bio je ovo poslovni aranžman. On nije mogao da je odbije i ne bi pobegao sa njenom torbom posle svega. Na to mu je agencija stavila veto. Pratilac, pretpostavljala je, trebalo bi da bude čist, privlačan i što je najvažnije - da zna to što radi. Šantal je trebalo dugo da razdvoji emocije od seksualnog zadovoljstva - još jedna osobina na koju se gledalo kao na isključivo mušku. Ali, plaćanje za seks? Da li bi to zaista mogla da uradi? Prešla je manikiranim noktom preko svoje usne, duboko zamišljena.


Koliko li je drugih žena sedelo kod kuće i radilo isto ovo? Poslovna žena u njoj želela je da zna koliko je ljudi mesečno posećivalo ovaj sajt. Da li je to bio dobro razvijen posao ili je većina žena ipak zazirala od nečeg ovakvog? Šta je sa njom? Kako se ona osećala? Šantal je pokušala da hladno razmišlja, ali nije mogla da potisne prijatne leptiriće u svom stomaku koje je ovo izazvalo. Odlučila je. Mogla bi ovo samo jednom da pokuša, a onda, ako ne bude onako kako je planirala, mogla je jednostavno da se izvuče iz toga. Mogla bi to da uradi. Bilo bi tako jednostavno. Skrolovala je do kraja liste pratioca od kojih su svi imali fotografije u boji u provokativnim pozama, a sve u odeljku koji je imao romantičan naziv Pogledaj pre nego što kupiš. Šantal zaječa u sebi kada je videla neka od imena koja su ovi muškarci sami sebi dali - Slatkiš, Napaljeni Džoni, Veliki Krevet, Mišićavi. Nije skidala prst sa miša već je nastavila da skroluje do kraja liste. Onda joj se oko zaustavi na momku koji se jednostavno zvao Džez. Imao je pepeljastoplavu kosu i prilično je odmakao od maloletnika. Pretpostavila je da je u svojim ranim tridesetim, mnogo zreliji nego što se obično nudi, mada je izgledalo da neki od njih lažu o svojim godinama, preterivali su i u drugim stvarima. Provesti neko vreme sa Džezom moglo je da bude zabavno. Bilo je nekog uzbuđenja u vezi sa ovim - izgledalo je avanturistički i poročno. Da li takvo osećanje obuzme i Nađinog muža kada se iznova i iznova vraća kockanju? Pre nego što je malo bolje razmislila, kliknula je na Džezovo ime. Pojavio se šablon praznog imejla sa podacima za kontakt sa Džezom. Šta bi trebalo da kaže? Da li je morala da iznosi detalje o sebi? Šantal je slegnula ramenima prema ekranu i ukucala: Volela bih da te vidim što je moguće pre. Ovo je bilo dovoljno i nije bilo potrebe da komplikuje. Da li je trebalo da stavi svoje pravo ime? Naravno da je trebalo. U svakom slučaju, njena imejl adresa je to otkrivala. Dodala je Šantal na dno mejla i pritisnula Pošalji. Jedino što sada mora da uradi jeste da čeka na Džezov odgovor. Nasmejala se u sebi i isključila računar. Ovo će biti njena tajna. Nema šansi da devojkama ispriča o ovome - ubile bi je.


DVADESET DEVETO POGLAVLJE

BIO JE OVO TEŽAK DAN za Otum. Na času su njeni đaci bezizraznog pogleda bili teži nego obično. Jedna devojka je pokušala da ubode drugu krhotinom sveže obojenog stakla zbog nekog umišljenog prestupa i Otum se izborila da prekine tuču koja bi sigurno nastala. Zahvaljujući tom svom trudu, zadobila je neke duboke ogrebotine po rukama. Onda je morala da se uradi gomila papirologije, procedura koja je pratila ovakve incidente. Bilo je dana kada se pitala zašto ovo radi. Svi su je zafrkavali zbog njenog savršenog akcenta poput brušenog stakla ponekad je to bilo zabavno, a ponekad nije. Da joj ovo nije toliko značilo, sutra bi mogla da da otkaz i ode da podučava neke lepo vaspitane damice u nekoj luksuznoj školi. Ali šta bi onda bila svrha svega ovoga? Bar je u ovom rehabilitacionom centru osećala da povremeno unosi promenu u sumorne živote svojih đaka - čak i ako im ponudi samo nekoliko sati predaha. U ovom trenutku, sve što je Otum želela bilo je da ode kući, podigne noge, otvori kutiju čokolada, koju je kupila u Čokoladnom raju isključivo za ovakve prilike, i sluša neku nju vejv muziku - umirujuće zvuke koji čine da svakodnevne brige nestanu. Iako je njen stan bio u elitnom delu Londona, unutra nije bilo naročito luksuzno. Otum je više volela rustičnost i veći deo nameštaja činile su polovne stvari uzete iz jedne od kuća njenih roditelja. Njoj to nije smetalo. Komadi su bili ili antikvarni ili su je vezivali za drage uspomene iz detinjstva. Možda se nisu sjajno uklapali sa etno komadima koje je sakupljala na raznovrsnim putovanjima po svetu, ali odgovarali su njenom stilu, baš takvom kakav je bio. Upravo se spremala da krene, kada je Edison Dikon ušao u njenu učionicu. Nosio je crnu majicu, a jakna mu je visila na jednom od njegovih širokih ramena. Seo je na stolicu iza nje. „Čuo sam da si imala žestok dan”, reče. „Pa nije jedan od onih boljih.” „Ne shvataj to lično”, posavetovao ju je. „Nekada se svemir jednostavno uroti protiv tebe.” „Da”, Otum se složi, sasvim ozbiljna. „Baš tako.” Osećala je da je blizu suza. U grlu joj je stajala knedla, a njen uobičajeni optimizam nestao je u talasu nemoći. „Izgledaš veoma iscrpljeno”, prokomentarisao je.


„Veoma sam umorna”, priznala je. „Suviše umorna za jednu večeru?”, upitao je. „Ne mora da bude ništa luksuzno. Mogli bismo da odemo u onaj mali italijanski restoran na kraju ulice i da na brzinu pojedemo picu i u prolazu popijemo po čašu kjantija.” Otum se nasmešila. „To stvarno zvuči dobro.” „Dobro, to je onda sastanak.” Edison je ustao. „Jesi li sada spremna?” „Ja... hm... Prvo moram da pozovem brata”, rekla je. „ Ričard trenutno živi kod mene. Brinuće ako ne stignem kući uskoro.” Nije mogla da kaže Edisonu da je zapravo ona ta koja brine kada ostavi Ričarda dugo samog u kući. Skoro da se razboli pri pomisli u šta sve može da se uvali u toku dana - i bar pola noći. „Imaš li nešto protiv?” „Da li je sve u redu?” Bila je i suviše blizu suza da bi mu objašnjavala. Verovatno bi briznula u plač. Možda, kada popije nekoliko čaša tog kjantija, možda će se poveriti Edisonu. Odisao je pouzdanošću, što je uticalo da misli da je on bio čovek kakvom bi mogla da veruje. Za razliku od njenog dragog brata. „Sve je u redu”, odgovorila je. „Samo da ga začas pozovem.” Ričard se nije javljao na mobilni. Čudno. Skoro da nije postojalo ništa što bi njenog brata moglo da spreči da se javi na telefon. Otum okrete fiksni broj u svome stanu, ali je telefon zvonio sve dok se nije uključila sekretarica. „Ričarde”, rekla je. „Ako si tu, molim te, podigni slušalicu.” Ništa. Otum poče da gricka usnu. „Mislim da bi trebalo da idem kući”, reče Edisonu. „Žao mi je.” „Jesi li sigurna?” Sada je i on izgledao zabrinut. „Je 1’ nešto nije u redu? Da pođem sa tobom?” Ponuda je bila primamljiva, ali što manje ljudi zna za Ričardov problem, utoliko bolje. Zavrtela je glavom. „Možemo li ovo neki drugi put?” „Naravno.” Edison se protegnu ustajući. „Da postoji neki problem, ti bi mi sigurno rekla, zar ne, Otum?” „Naravno”, rekla je. „Naravno da bih.” Ipak, nije mogla da ga pogleda u oči. „Moram da idem.” „I ja.” Mahnuvši joj, reče: „Vidimo se.” „Edisone”, rekla je kada je bio već blizu vrata. „Nemoj da prestaneš da me zoveš da izađemo.” Na licu mu se pojavi njegov uobičajeni široki osmeh. „U redu”, reče. Onda dobaci: „Nemoj da nastaviš da me odbijaš.” Ona se nasmeja. „Neću.” ***


VRATA SU BILA ODŠKRINUTA kada je stigla u stan. Otum oseti da se nakostrešila. Potisnu talas razdražljivosti. Bilo je isto svake večeri otkako se Ričard se doselio kod nje - gomila nepoznatih i naizgled prepredenih muškaraca dolazilo je u njen stan da vidi njenog brata. Tražili su ga u bilo koje doba noći. Čak i kada se trudila da spava, Otum je mogla da čuje tiho kucanje na ulaznim vratima u sitne sate. Osećala je da svakoga dana postaje sve umornija i umornija zbog noći u kojima nema mira; čak i povećan unos omiljene joj čokolade nije uspevao da joj podigne energiju. Moraće da sedne i porazgovara sa Ričardom o ovim problemima, ako namerava da nastavi da živi ovde. Jednostavno, nije mogla da se nosi sa stvarima takvim kakve jesu. Nije bilo šansi da mu veruje, a u ovom trenutku to je značilo da je upravo odbila jednu veoma prijatnu večeru, sa jednim divnim muškarcem - prvim muškarcem koji ju je poslednjih meseci pozvao da izađe - samo da bi odjurila kući da čuva svog brata. Ovo nije moglo da se nastavi. Otum se pitala šta se stvarno događalo u Ričardovom životu i da li će on preduzeti korake da organizuje svoje poslove ili će jednostavno da nastavi da se kotrlja. Što se ona više brinula za njega, to je on izgledao sve manje zabrinut zbog neprilika u kojima se našao. U dnevnoj sobi lampa je bila oborena. Prišla je i podigla je. Osećalo se da nešto nije u redu. Koža poče da je pecka od nekog neprijatnog osećanja. Na stočiću za kafu stajala je kutija raznih čokolada i izgledalo je kao da joj se rugaju. Kutija u boji kafe, sa svojom svilenom braon trakom nekako je izgledala kao da ne pripada tu. Ovo je bilo njeno svetilište, a ipak, više se nije osećala kao da je kod kuće. Sa njenim bratom, koji je bio tu, i sa neprestanim dolascima i odlascima njegovih čudnih poznanika, osećala se kao da je bila silovana. Da li je to bilo melodramatično sa njene strane? Da nije možda previše dugo živela sama da bi sada mogla da podnese blizinu drugog ljudskog bića? Jednostavno, nije mogla da zamisli da dođe kući i podigne noge da se opusti, dok se Ričard tu skriva. Možda bi joj neko drugo ljudsko biće, a ne njen brat, bilo manji teret. Misli joj se ponovo vratiše na Edisona. Možda bi, ipak, trebalo da mu se poveri. Kada je otišla u kuhinju, u sudoperi ju je dočekala gomila prljavog posuđa. Mora da je bilo tuce upotrebljenih šolja. Stvarno, koliko je tačno ljudi dolazilo danas kod Ričija? Očigledno da je grejao i neku supu za ručak. Dve prazne hajnc limenke stajale su pored šporeta, dva prljava tiganja su još uvek bila na polici, a na stolu ostavljena dva tanjira. Još depresivnije je bilo videti do pola ispražnjenu bocu votke, takođe na stolu, i dve visoke ravne čaše bez postolja. Ali, gde je sada njen brat ? „Rič?”, uzviknula je. „Ričarde!” Nije bilo odgovora. Vrata njegove spavaće sobe bila su zatvorena i ona se pitala da li možda spava. Otišla je do vrata i pažljivo poslušala, ali ništa se nije čulo. Pažljivo, Otum otvori vrata. Ričard je ležao na stranu, sklupčan; kosa mu je padala preko lica, a ruka visila preko ivice kreveta. Otum napravi korak nazad. Pored njega je


ležala devojka. Bila je to mala, sićušna kreatura, koja je na sebi imala samo donji veš - oskudne roze gaćice i beli pamučni grudnjak. Devojka je ležala ispružena na leđima, sa rukama zabačenim iznad glave. Otum ispusti uzdah olakšanja. Hvala bogu da nije otvorila vrata i uhvatila ih u nečemu drugom, a ne u spavanju. Onda je primetila nešto čudno kod devojke. Čak i u tami spavaće sobe, pošto su zavese tokom dana bile navučene, primetila je da je devojka neprirodno bleda. Iako to nije u redu, Otum posluša svoj instinkt i na prstima uđe u sobu da pogleda devojku izbliza. Pored devojčinih usta video se trag povraćanja. Otum je mogla da čuje svoje srce kako bije u grudima. Devojka uopšte nije izgledala dobro. Ona je nežno uhvati za ruku, ali nije bilo odgovora. Prodrma je jače, ali se ona i dalje nije pomerala. „Rič!”, panično je uzviknula. „Rič! Probudi se!” Njen brat je počeo da dahće i pokušava da se uspravi. Piljio je u Otum, ali mu je pogled bio prazan. Izgledao je kao čovek koji se napio - ali Otum je instinktivno znala da ga nije samo alkohol doveo u ovakvo stanje. „Šta, do đavola, ti radiš ovde?”, želeo je da zna. Glas mu je bio nerazgovetan. „Izađi.” „Ričarde”, Otum je prošaputala. „Tvoja prijateljica je bolesna. Pokušala sam da je probudim, ali ona ne reaguje.” „Ona je dobro”, rekao je nezainteresovano i bacio se nazad na jastuk. „Ona nije dobro”, Otum je prasnula. „Ričarde, probudi se. Treba da mi pomogneš.” Njen brat se prisilio da se osloni na laktove. „Biće ona u redu”, rekao je ponovo. „Napravi joj crnu kafu.” „Kako se zove?” Otum je želela da zna. Ričard je zvučao odbojno. „Kakve to ima veze?” „Reci mi.” Trljala je devojčinu ruku. „Pa...” Njen brat je počeo da prebira po mozgu. „Rouzi”, rekao je nesigurno. „To je Rouzi - siguran sam da je Rouzi.” Očigledno da ju je baš dugo poznavao. „Rouzi”, reče Otum, hvatajući je za ramena. „Hajde, dušo.” Oči su joj bile prevrnute, a telo bez života. „Šta je uzela?” „Malo alkohola, malo kokaina.” Njenom bratu su bila dosadna njena pitanja. „Ona ne izgleda dobro.” Ričard uzdahnu i otkotrlja se do devojke. Pogleda u Rouzino lice, a onda se naglo uspravi. „Sranje.” Reakcija njenog brata bila je dovoljna da joj kaže da ništa nije dobro. „To je to, Rič, zovem Hitnu pomoć.”


Zgrabio je za ruku dok je napuštala spavaću sobu i vratio je nazad. „Ne možeš”, molio je. „Ne možeš da ih dovedeš ovde. Ako je bolničari vide ovakvu, znaće da sam ja taj koji joj je dao drogu.” „Njoj očajnički treba pomoć. Svakako to možeš da vidiš?” „Znam. Znam.” Ričard skoči iz kreveta. Na sebi je imao samo šorts i brzo je navukao farmerice. „Mogu da je odnesem do kola i da je ostavimo ispred neke ustanove.” „Ti nisi u stanju da voziš”, reče Otum. „I ne možemo samo da je ostavimo tako negde.” „Ako ostanemo sa njom, oni će da postavljaju pitanja. Želeće da znaju ko joj je dao drogu. Otum, mogli bi da pozovu policiju. Ima stvari u ovom stanu koje ne želim da vide.” „Njoj je potrebna momentalna medicinska pomoć. Ako je sada ne odvedemo u bolnicu, mogla bi da umre.” „Za ime sveta, Otum. Ne svaljuj to na mene.” „Rič, pokušavam da ti pomognem.” „Mogla bi da je odvezeš.” „Nisam vozila deset godina. Možda i više. Ovo nije trenutak da počnem ponovo.” „Sranje”, reče Ričard. „Ako te neko vidi, bili bi u stanju da prate kola.” „Rič, šta si tačno radio?” „Hajde da je stavimo u taksi”, reče on, izbegavajući odgovor. „Možemo da je spustimo ispred samih vrata.” Njen brat se obilno znojio. Navukao je izgužvanu majicu preko glave. „Veruj mi, ovo je prava stvar. Moraš da me zaštitiš.” „Obuci je”, reče Otum i ode u kupatilo. Pustila je hladnu vodu, nakvasila peškir i odnela ga do Rouzi. Devojka je sada sedela na ivici kreveta, naslonjena na jastuke, a Ričard je nekako uspeo da je uvuče u njenu malu, koketnu suknju. Sada joj je zakopčavao bluzu. Otum je laknulo kada je videla da se malo boje vratilo u devojčine obraze. Obrisala joj je lice hladnim peškirom i oči joj oživeše. „Rouzi, ti si dobra devojka”, reče Otum, obuhvativši joj minijaturno lice svojim rukama. „Ostani sa nama. Odvešćemo te u bolnicu.” Rouzi promrmlja odgovor, ali je on bio nerazumljiv. Ričard priđe. „Pomozi mi da je spustimo sa sprata”, obrati se sestri. „Ja ću da je nosim”, reče. Iznenada je bio prilično trezven i normalno se ponašao. Podigao je Rouzi u svoje ruke i Otum krete napred, a on za njom. „Čekaj ovde dok pozovem taksi”, reče Otum. Pomislila je da ako stoje na ulici sa bolesnom ženom koja nije mogla čak ni da stoji, bilo je vrlo verovatno da većina taksija neće da se zaustavi. Prošlo je samo nekoliko trenutaka dok se


jedan nije zaustavio i Otum otvori vrata. „Može li do Čelsi i Vestminster bolnice, molim vas?”, uzviknula je vozaču, a onda mahnula Ričiju, koji se pojavio sa Rouzi na rukama. „Ne izgleda uopšte dobro”, primeti vozač. „I nije dobro”, reče Otum. „Previše je popila.” Uputila je Ričiju pogled pun optuživanja. „Moramo da stignemo do bolnice što je pre moguće.” „Vi mladi ljudi volite te pijanke”, zavrte vozač glavom. Ipak, pritisnuo je papučicu za čas i nekoliko minuta kasnije našli su se ispred bolnice. „Uvedi je, dok ja platim vozaču”, Otum dade uputstvo. Ričard obgrli Rouzi svojom rukom dok ju je uvodio i stavljao da sedne. Devojčine noge su se savijale ispod nje, ali je uspela da ostane uspravna. „Sada ćeš biti dobro”, rekao je, držeći je za ruke i pokušavajući da uspostavi kontakt sa njenim bezizraznim očima. „Reci im šta si uzela, ali nemoj reći gde si nabavila, ako pitaju.” Oprezno ju je poveo ka vratima. „Ti si dobra devojka, Rouzi.” Njene oči su se nakratko fokusirale i ona reče promuklo: „Zovem se Dejzi.” Ričard ju je pustio i ona nesigurnim korakom, spotičući se, uđe u bolnicu. Otum dođe za njim. „Nisi je valjda samo tako ostavio?”, reče. „Moramo da se uverimo da je dobro.” Krenula je pored njega ka bolničkom prijemnom pultu, ali je on uhvati za ruku. „Ona je dobro”, reče njen brat. Glas mu je bio napet od zabrinutosti. „Ona može da hoda i upravo je razgovarala sa mnom. U stvari, ona verovatno i ne mora da bude ovde. U pravom trenutku smo je uhvatili.” „Kako ti to znaš?” Njen brat je izbegao njen pogled. „Bože”, jedva izgovori Otum. „Ti si već bio u ovakvoj situaciji.” „Rekla je da redovno uzima”, progunđao je. „Možda je slagala. Možda je previše uzela. Možda joj kombinacija sa alkoholom nije odgovarala.” „I možda si ti imao sreće što nije umrla u tvom krevetu!”, reče Otum. Ričard obesi glavu. „Da me više nikada nisi doveo u ovakvu situaciju, Ričarde”, rekla je oštro. „Nemaš pojma koliko se loše osećam zbog ovoga što radim. Ako se išta dogodi toj devojci, nikada neću biti u stanju da živim sa tim.” Bila je zastrašujuća i sama pomisao na to da ova devojka možda ne bi bila živa samo da ona, Otum, nije sledila svoj instinkt i da je umesto toga otišla na večeru sa Edisonom. Gospode, znači li to da nije mogla da ostavi Ričarda samog ni jedan jedini minut, a da on ne napravi neku glupost? „Pozvaću je kasnije”, rekao je mrzovoljno. „Da budem siguran da je dobro.” „Baš si srce.” U ovom trenutku nije mogla čak ni da poveruje da su njih dvoje uopšte bliski - njihovi principi bili su potpuno različiti. I još nešto, pokušavajući da zaštiti svoga brata, ona je kompromitovala sebe.


„Možemo li sada kući?”, upita Ričard tužno. „Pozvaću taksi.” Počela je da pada kiša, a dan je bio siv i hladan. Baš kao raspoloženje u kojem je bila Otum. „Možeš da prošetaš.” rekla je. „Dobro će ti doći.” Sve što je želela, bilo je da stigne kući i pojede mnogo, mnogo čokolade i nimalo nije marila šta njen brat misli o tome.


TRIDESETO POGLAVLJE

SKAČEM PO DNEVNOJ SOBI zajedno sa Davinom Mekol. Izgleda da ona to radi bolje od mene, međutim, ona je verovatno dobila gomile funti da prikaže sopstvene vežbe na DVD-ju, dok ja nisam. Inače ovo radim sa najvećom voljom jer je količina čokolade koju sam pojela u poslednje vreme počela da se taloži na mojim bokovima, a to nije dobro videti. Jutros me je kaiš na suknji skoro ubio. Zašto se ti kilogrami nikada ne zadrže na mojim grudima, gde bi mi bili od pomoći? Zašto su kalorije tako programirane da idu pravo na vaš dolji deo tela? Mogla bih da odradim sve ove časove vežbi u teretani, u kojoj inače vežbam, ali to mesto tako demorališe da ne mogu da ga podnesem. Sve žene koje tamo dolaze da vežbaju mogu da vežbaju zajedno sa instruktorima, a ja ne mogu. Zato mislim da nije vredno davati novac za to mesto. Moje rasuđivanje je da, ako kod kuće odradim sve te vežbe uz DVD, verovatno ću steći kondiciju tako da ću moći da reskiram jedan čas u teretani. Izgleda mi prilično fer, a imam i dosta dobar izbor. Mogu da koristim Napumpajte se! sa odvratno razgibanim ženama iz muzičkog spota Erika Prajdsa - koji, ako mene pitate, više liči na pornić i najdepresivnije je vežbanje ikada viđeno. One su sve tako atletski građene i gipke da sam sigurna da imaju suprotan efekat na moju psihu. Zašto biste se, za ime sveta, mučili da uopšte radite vežbe ako ne gajite nadu da ćete ikada izgledati kao one? Obični smrtnici kao ja mogu da pređu samo pola puta kroz sva ta savijanja karlice. Osim toga, kad god to pokušam, nađem se u ozbiljnoj opasnosti da iščašim oba svoja kuka. Uostalom, svi grejači za noge su im broj osamdeset. Kad se zasitim njih - a za to ne treba mnogo - mogu da pređem na salsu sa Anđelom Grifin - Kako sam plešući izgubila deset kilograma za samo dva meseca. Naravno da si izgubila, draga moja. Mogu da probam i Poslednji izazov, Krajnji rezultati sa Nel Mekendru. Ili bih mogla da se pretvaram kako se pesničim sa Markusom dok izvodim tae-bo uz DVD Bilija Blenka -Budite vitki, Izgubite kilograme, Zabavite se, Budite jaki. Razvijte se tako da izgledate kao bokser teške kategorije. Vidiš, Davina? Kada mi pozli od tebe, mogu da odaberem nešto drugo. Mogu da te bacim u orman i da uzmem drugi DVD. Kad bi samo tako lako bilo i sa momcima... Uh-uh. Ovo je vežba za sagorevanje masti i taj deo me najviše


ubija. Drago mi je što je frizerski salon ispod mog stana noću zatvoren, jer dole verovatno zvuči kao da krdo slonova skače po plafonu. Udaram okolo praveći zvezdu, koleno mi se podiže, pluća se nadimaju i spuštaju, crvena sam u licu i znojim se. Kosa mi se zalepila za čelo i, iskreno, vlažna sam na mestima gde ne želite da budete vlažni. Eto, zato više volim jogu. Možda nije toliko dobra za topljenje masti, ali i ne dovodite sebe u situaciju da zapenušite od znoja. Kod joge postoji određena smirenost. To već znam, ali sutra ujutru neću biti u stanju da pomerim udove. Prestala sam da vežbam kako bih na brzinu uzela jedan okrepljujući zalogaj tviksa čisto da održim energiju. „Hajde!”, požurivala me je Davina sa ekrana. „Još osam puta! Osam... Sedam...” Samozadovoljna kučka. Mrzim sve njene prilagodljive vežbe - posebno kada je sve što imam na sebi samo jedna stara majica, koja je za bacanje, sa mrljom od ben end džeri čokolade sa višnjom koja je curila. Sve više stenjem i uzdišem. Kladim se da su ovo snimili za nekoliko dana i da je ona morala da vežba samo pet minuta, a evo je sada, pretvara se da naporno vežba sa nama ostalima. Svaka dlaka na glavi joj je na svom mestu, a taj odsjaj od znoja na njenoj obrvi verovatno je samo sprej koji je naprskao njen asistent. Nije ona zgodna - ona samo ima prokleto dobrog snimatelja, to je sve. Zovite me ljubomornom starom kučkom jer ja zapravo želim da budem Davina - bogata, uspešna, ne suviše ružna i sposobna da uradim šesnaest podizanja iz ležećeg položaja, a da ne pocrvenim u licu. Uzela sam poslednji zalogaj tviksa. Davina bar još uvek liči na pravu ženu - kao i ja - i nije jedna od onih kao štap tankih, a prebogatih. Takve stvarno mrzim. Usred sveg ovog mučenja, oglasi se zvono na vratima. „Gubi se”, izgovorih dahćući prema vratima. Biće to sigurno neko ko će pokušati da mi proda neko jeftino staklo, jeftin plin, jeftino osvetljenje ili jednu od onih jeftinih karata, kojom ćete da pokažete nekom restoranu svoju lojalnost. Ništa od toga mi ne treba. U životu mi ništa ne treba osim čokolade. Zvono na vratima se ponovo oglasi. Nikada me niko važan nije posetio, tako da stvarno nema svrhe da otvaram. U tom trenutku Davina je odlučila da poveća brzinu onih vežbi koje sagorevaju masti, gurajući me dalje sa vežbanjem i ja odlučih da bi možda bilo dobro da malo predahnem. Ispijajući svoju flašicu sa vodom, krenula sam prema vratima, uzaludno se nadajući da ću možda biti u stanju da razgovaram sa onim ko je zvonio. Kada sam ih otvorila, preda mnom je stajao Markus. Ako zbog vežbanja i nisam ostala bez daha, sada svakako jesam. Bio je oslonjen o okvir, izgledao veoma dražesno i prilično pokajnički. Njegove smeđe oči bila su dva čista jezera tuge. „Zdravo, Lusi”, rekao je. „Zdravo.” Nijedna druga reč nije izašla. Dahtala sam privlačno prema njemu.


„Mislio sam da bismo mogli da razgovaramo”, reče. „Nisi mi uzvratila pozive, tako da sam odlučio da dođem.” „Zauzeta sam, Markuse.” Oboje smo u istom trenutku obratili pažnju na moj izgled. Nisam mogla da se uporedim sa besprekorno čistom i doteranom malom Džoanom, koja mi je sadašnja rivalka. „Izgleda da radiš neki težak posao”, reče moj bivši dečko. „Pokušavam da oslabim.” „To je zadivljujuće.” Markus žalosno napući usta prema meni. „Jesi li jela?” Pre nego što sam mogla da smislim neku laž, ja izgovorih „Ne.” Jedan sićušan tviks jedva da može da se računa u jelo. „Mogla bi da mi dozvoliš da kupim kinesku hranu i da se izvinim za svoje užasno ponašanje.” Mogla bih. Ali zar me to ne bi vratilo na onu istu beskonačnu traku, sa koje mi je trebalo dugo da siđem? Uzdahnula sam umesto odgovora. „Zašto ne bih ušao i sačekao te dok se na brzaka istuširaš?” Da li hoće da kaže da neprijatno zaudaram? Diskretno sam pokušala da se omirišem ispod pazuha dok je moja nesigurnost rasla. Markus mi se široko nasmeja. „Šta kažeš?” Nisam dovoljno jaka da se sama izborim sa ovim. Ja sam samo jedna mala dejri milk čokolada nasuprot Markusovom gorućem šarmu. Za manje od pet minuta ja se već topim. Teško da mogu da podnesem pomisao da Markus sedi u mojoj dnevnoj sobi dok sam ja gola i vlažna ispod tuša u susednoj prostoriji. Zato rekoh: „Idi do Lotosovog cveta.” Zvučala sam umorno. Mnogo puta smo tamo jeli, tako da sam na to mesto gledala kao na naše mesto. „Doći ću za nekoliko minuta.” Oklevajući, Markus se udalji od mojih vrata. „Lusi, nemoj dugo. Imamo mnogo toga o čemu treba da pričamo.” Imamo li? Kad je otišao, za trenutak sam se naslonila na vrata. Da li bi trebalo da pozovem članice Kluba ljubitelja čokolade za malo podrške? Nijedna od devojaka ne živi u blizini Kemdena, a ako moje ranije ponašanje nešto govori, biću u krevetu sa Markusom pre nego što stignu. Ne. Moram ovo sama da uradim. Moram da budem jaka. Ne moram da spavam sa Markusom. Ne moram da mu dozvolim da bude slatkorečiv kao i uvek kada želi da se vrati u moj život. Ako imam i malo razuma, nastaviću da skačem kao senilna ludača sa dobrom starom Davinom Mekol; pustiću Markusa da čeka, sasvim sam u restoranu. Da imam i malo razuma, to bih uradila.


TRIDESET PRVO POGLAVLJE

MARKUS JE VEĆ SEDEO za stolom pio cingtao pivo kada sam ja stigla u Lotosov cvet, dvadeset minuta kasnije. Pridružila sam mu se i naručila pivo. Zašto ne bih vratila sve one kalorije kojih sam uz toliko muke pokušala da se oslobodim u jednom naletu? Restoran je bio pun i mi smo sedeli pored prozora, sabijeni između jednog para koji je izgledao kao da se svađa i dve razbarušene žene srednjih godina koje su se bučno smejale. Ovo, ni na koji način, ne može da se poredi sa mojim predivnim, ozbiljnim i sofisticiranim randevuom sa Džejkobom Losonom u hotelu Savoj i ta mi činjenica predstavlja jednu malu utehu. Nakon što je Markus otišao, besno sam otrčala pod tuš, ali sam se namerno potrudila da ne istaknem svoj izgled. Primorala sam se da ne izgledam glamurozno za njega. Rekla sam sebi da on to ne zaslužuje. Kosa mi je bila i dalje vlažna - bez ikakvih proizvoda za oblikovanje. Odlučila sam se za prirodan izgled i samo je tanak sloj maskare ukrašavao moje trepavice. Obukla sam stare farmerice i samo navukla jednostavan crni džemper. Nadala sam se da će primetiti koliko sam malo napora uložila zbog njega. „Sjajno izgledaš”, reče Markus promuklo. Vraga. Smešno je to, što sam, dok sam izlazila sa Markusom, uvek mislila da ne izgledam dovoljno dobro za njega. Sada me baš briga. Zaista me nije briga. Dobro, malo jeste. „Hoćemo li da naručimo?”, rekao je. „Želiš li svoje uobičajeno? Nervira me to što misli da zna šta je to moje uobičajeno, a i to što sam tako predvidiva. „Da, fino”, rekoh, čekajući da vidim šta će da naruči. „Ja ću teletinu na kineski način, a dama će kineske rezance sa piletinom. Uzećemo i pirinač pržen na specijalan način i malo čips od škampi.” Bum. Mislim da treba da budem fer i da kažem da bih i ja to možda naručila. Markus mi se nasmešio. Večeras se zaista predivno ponaša i pitam se zašto nije moglo da bude tako sve vreme dok smo bili zajedno. „Razmišljao sam o tebi”, reče Markus. „I ja sam razmišljala o tebi”, odgovorih. „Nadam se samo da nismo mislili na iste stvari.”


Moj bivši dečko je dovoljno učtiv da izgleda ponizno onda kada treba. „Imaš svako pravo da budeš ljuta na mene.” U pravu je. Imam. „Želeo sam samo da znaš da ono sa Džo nije ozbiljno.” „Ali bilo je dovoljno ozbiljno da se naša veza odbaci? „To je bila jedina noć koju smo proveli zajedno”, nastavio je. „Ta sudbonosna noć.” Izgledao je kao da bi mogao žalosno da se nasmeje na to, ali moj upozoravajući pogled mu je govorio da meni to nije nimalo smešno. „Od tada se nismo videli.” „Čija je to bila ideja, Markuse? Jesi li ti šutnuo nju, ili ona tebe? Sa mesta na kom sam stajala, izgledalo je da sam ja ta koje si žurio da se oslobodiš.” „Ne mogu da verujem da sam se tako ponašao”, reče. Ali tužna i užasna stvar je bilo to što ja mogu da verujem. U sve to mogu i suviše dobro da poverujem. „Prekinuli smo uz zajednički dogovor”, rekao je. „Baš civilizovano.” Konobar nam je doneo hranu pa smo bili zauzeti jelom. Mogla bih da zauvek nastavim ovako sa Markusom. Uvek smo izgledali srećno, a onda, kao grom iz vedra neba, čim bi neka žena zatreptala očima pred njim, on bi potpuno zaboravio na mene, na našu ljubav i odanost i pojurio bi za njom. U međuvremenu, ja bih sedela po stani, oporavljala se od novozadobijene rane i čekala dok se ne vrati. On je izuzetno zgodan i veoma zabavan kada to želi da bude, ali ovo bi mogao da bude obrazac za ceo moj budući život; ako dozvolim da bude tako. Ne mogu čak ni da prikupim neophodnu energiju da saznam kako je sve to počelo. „Ja želim samo tebe, Lusi”, rekao je. „Znaš to.” „Ti znaš”, rekoh mu jednostavno. „Ja ne. Kako bih ja to znala, kada mi sve što radiš govori suprotno?” „Ako želiš odanost, ja mogu to.” Ako želim odanost. Kada je nešto takvo uopšte dovedeno u pitanje? „Šta ako jednog dana kada budem starija i seda i kada nije lako da pokupim slomljene delove svoga života, šta ako ti još uvek ne budeš mogao da kažeš ne drugim ženama? Šta će biti ako zaista nađeš neku koju ćeš više voleti? Šta će onda biti sa mnom?” „To se neće desiti.” Iskrenost je isijavala iz njegovih očiju. „To se nikada neće dogoditi.” Kako bih volela da verujem u sve ove njegove slatke laži. Obično je hrana ovde dobra, ali moji rezanci su imali veštački ukus i bih su puni genetski modifikovanih sastojaka. Bili su teški za moj želudac, baš kao što je Markusovo


ubeđivanje teško padalo mom srcu. Ova nedelja mi je pokazala da ja stvarno mogu da se osećam bolje kada sam bez Markusa nego kada sam sa njim. „Imala si ti svoju osvetu.” Markus se dobroćudno nasmeja. Želela sam da pljuje krv, a ne da sedi i izdržava udar, a onda sam se zapitala da li je identifikovao poreklo neprijatnog mirisa koji mora da se do sada već raširio po njegovom stanu. Kako bih, za ime sveta, mogla da iz čista mira postavim to pitanje? Da li ti se u stanu u poslednje vreme osećaju neki užegli škampi, Markuse? „Mogli bismo još jednom da porazgovaramo o svemu”, reče on. „Ali ono što bih ja radije uradio je da zaboravimo to i da krenemo dalje.” „Ja sam to zaboravila. Krenula sam dalje.” Na licu mu se ogledalo iznenađenje. Ja gurnuh u stranu svoj nedovršen obrok. Bila je greška što sam došla ovde. Bila je greška što sam slušala šta Markus ima da kaže. Zavalih se u svoju stolicu. „Sada se viđam sa nekim drugim. Sa nekim ko se prema meni ponaša kao prema princezi.” Ponovo pomislih na veče provedeno sa Džejkobom. Bio je divan. Lepo vaspitan. Reprezentativan. Romantičan. On želi da me ponovo vidi. Od one čokoladne večeri, slao mi je tuce SMS poruka dnevno. Ništa neukusno, samo vesele poruke koje su mi grejale srce. Ugovorili smo sastanak za ponedeljak uveče - čitanje poezije u novoj knjižari. Pogledala sam Markusa. Ima li on nečeg osobitog? Da li bi on ikada pomislio da organizuje tako fantastične sastanke za mene? Zar bi sedeo u jeftinom kineskom restoranu u Kemdenu da je stvarno želeo da povrati moju ljubav? Zar nije trebalo da se više potrudi? Jedan buket ruža, malo kineske piletine i misli da je to dovoljno nadoknada za njegovu izdaju? Ne mogu da se otrgnem osećanju da oseća samozadovoljstvo zbog moje ljubavi. „U pravu si”, rekoh pošto sam ustala. „Nije vredno vraćati se na staro. Mislim da se možda zaljubljujem i, ma koliko da sam uživala u našoj vezi, mislim da je bolje da se ona sada završi.” Markus otvori usta, ali ne progovori ni reč. To je veoma neobično za njega. Konačno je došao do glasa i promucao: „Ko... ko je taj momak?” „Zove se Džejkob”, rekoh mu iskreno. „Mnogo te volim, Markuse.” Prišla sam i poljubila svog bivšeg dečka u obraz, dodirujući ga poslednji put. „Veoma mnogo. Ipak, sada bih radije okušala sreću sa njim.”


TRIDESET DRUGO POGLAVLJE

ČEKAJTE SAMO DA KAŽEM SVOJIM drugaricama, članicama Kluba ljubitelja čokolade da sam potpuno sama uspela da se oduprem Markusu! Ne samo to, već sam ga ostavila da sedi sam u restoranu. Uradila sam to: jedan za Lil’ ol’ Lusi, nula za Nevaljalog Markusa. Ovo je prvi put da sam odbila da ga primim nazad i mislim da on nije mogao da poveruje sopstvenim ušima. Hah! Nisam sigurna da i ja mogu da poverujem svojim. Mogla sam svim devojkama da pošaljem poruku i da im kažem šta ima novo, ali od jutros sam u Targi i - kakvog li iznenađenja - stvarno imam mnogo posla tako da nisam imala vremena za poruke. Jedan iz menadžerskog tima mi je dao tuce različitih izveštaja iz prodaje i prsti su mi se pušili dok sam ih otkucala i ubacila nove podatke. Satima sam radila bez čaja ili neke poslastice. Dobro... ne baš satima, ali jedan sat sigurno. Nije ni čudo što se osećam delirično. Ovoga jutra nisam videla ni Simpatičnog, - nije izlazio iz svoje kancelarije da mi dosađuje. Uhvatila sam njegov letimičan pogled dok je bio povijen preko stola. Izgledalo je da je pod stresom, ali ko danas u Targi nije pod stresom? Zazvonio mi je mobilni i ja ga uzeh da se javim. Broj mi je bio nepoznat. „Lusi?”, obrati mi se glas sa druge strane. „Da?” „Ovde Felisiti iz agencije. Kako ste? „Hvala, dobro sam.” Nikada se ni sa kim nisam čula iz agencije mimo onoga redovnog, jednom nedeljno. Čak ni onda kada zapretim da ću ih pozvati i tražiti da promenim posao, nikada to ne učinim. Ovde sam postala kao deo nameštaja. Možda kao jedna posebno korisna kancelarijska stolica. Ili kao jedan od onih lepih plakara za čuvanje dokumentacije od nerđajućeg čelika. „Imamo dobre vesti”, reče Felisiti bez daha. „Vaš ugovor u Targi se završava u petak i mi imamo novi, sjajan posao za vas.” Trebalo mi je nekoliko trenutaka pre nego što je moj glupi mozak registrovao to što je rekla. Sutra je petak. To znači da ovde ostajem još samo jedan dan. Čula sam sebe kako teško dišem. „Da li ste dobro?”, Felisiti je želela da zna. „Zašto mi... Zašto mi niko ništa o ovome nije rekao”, rekoh.


„Nisu vam rekli?” Sada je na nju bio red da se iznenadi. „Baš se pitam zašto.” I ja sam se pitala. „Pa”, nastavi Felisiti „osoba koju menjate vraća se na posao, a vi imate samo privremeni ugovor.” Trejsi Kakogodsezvala se vraća? Zašto ovo niko nije spomenuo? Smrknuto sam pogledala u pravcu kancelarije Simpatičnog. Felisiti je nastavila da priča, bla-bla, o tome koliko je dobar ovaj novi posao, da će mi prijati izazov, da su sve moje buduće kolege divni ljudi i još mnogo toga. Ipak, meni se neće dopasti. Meni se dopada ovde. Nekako sam zapisala ime i adresu, onda izustila nekoliko učtivih fraza o tome da mi je drago i prekinula razgovor. Bila sam tu negde usred šoka. Odlazim. Sutra odlazim odavde. Treba mi čokolada. Ali, prvo moram da razgovaram sa Simpatičnim. Kada sam umarširala u njegovu kancelariju, podigao je pogled prema meni i na njegovom licu sam mogla da vidim jedan snebivljiv, preneražen, uplašen pogled. „Ti znaš za ovo”, rekoh. Simpatični podiže ruke. „Saznao sam tek juče, Lepotice.” „Mislila sam da je Trejsi Kakogodsezvala još uvek na porodiljskom bolovanju.” „Očigledno da su one fine mlade dame u kadrovskom pogrešno izračunale.” Podigao je obrve prema meni. Možda je ovo bila njihova okrutna osveta zbog činjenice da se Simpatičnom dopadam više od njihove prijateljice Done iz obrade podataka. „Znači, Trejsi se vraća u ponedeljak.” „Ali, zar Targa obično ne pronađe razlog da otpusti svakoga ko ostane u drugom stanju?” „Samo žene”, reče Simpatični sležući ramenima. „Očigledno da je kompanija postala osećajna.” „Zar ne bi trebalo da ostanem još jednu nedelju?”, usudih se da kažem. „Da joj pomognem da se lakše vrati poslu?” „Pokušali smo to”, reče on. „Budžet ne dozvoljava.” Usna je počela da mi se trese. „Takođe sam ih zamolio da ti pronađu posao u drugoj službi - ništa. I da te pozovu na razgovor za bilo koji drugi posao koji možda imamo - nema ničeg na raspolaganju.” „Pa ovde je uvek neko bolestan”, pokušala sam. „Ili se bar pretvara da je bolestan.” „Iz kadrovskog me uveravaju da smo svi dobrog zdravlja u ovom trenutku. Ili se pretvaramo da jesmo.”


Oboje smo za trenutak gledali bezizrazno jedno u drugo. „Onda, to je to?” „Da sam bilo šta mogao da uradim, Lepotice, veruj mi da bih uradio.” Simpatični je izgledao isto tako jadno kako sam se ja osećala. „Nedostajaće mi ovde tvoje malo, veselo lice.” „To je najgore što čoveku može da se desi na privremenom radu”, uzdahnula sam. „Potpuno sam na raspolaganju, svako radi šta hoće.” Simpatični je ustao i od srca uzdahnuo. Prišao je i zagrlio me oko ramena, nežno me stežući. Bilo je tako lepo i toplo ugnezditi se na njegovim grudima. „Ti si nezamenjiva”, reče. „Mogla bih da ti dam svoj broj telefona”, predložila sam. „Ako nešto iskrsne, možda bi mogao da me pozoveš.” „Mogao bih ja tebi da dam svoj broj telefona”, ponovio je. „Možda bi ti mogla mene da pozoveš i da me izvedeš na večeru jedno veče.” Osetila sam da sam pocrvenela i mora da sam zinula u njega kao luda, jer je i on pocrveneo. Onda je na jedan nejasan, zbunjujući i šaljiv način dodao: „Onda bismo mogli da se vidimo ako nešto iskrsne. Ha-ha.” Da li me je Simpatični upravo pozvao da izađemo? Ili me je pitao da ga ja pozovem da izađemo? „Ha, ha, ha”, nastavio je. Pošto nisam znala šta drugo da uradim, i ja sam prihvatila njegovo: „Ha, ha, ha.”


TRIDESET TREĆE POGLAVLJE

MRAČNO RASPOLOŽENJE VLADA MEĐU članicama kluba ljubitelja čokolade. „Da li misliš da su one kučke to namerno uradile?” Šantal je želela da zna. „Nisam sigurna da su one u kadrovskoj tako dovitljive”, priznala sam polako srkućući kafu. „Ali sam takođe sigurna da bi to uradile samo da su mogle.” Sve smo se okupile u subotu po podne - vreme kada je Čokoladni raj obično krcat. Obojica, i Klajv i Tristan, radili su punom parom kako bi se red malo smanjio. Njihove sveže napravljene čokoladne poslastice, pošto su se nedavno pojavile u nedeljnom dodatku uglednih dnevnih novina, sada su postale mast hev za džet-set Noting hila. Naravno, mi smo ih sve prve probale. Klajvova čokolada i mus od lešnika su moji favoriti. Probati to znači biti žena koja se zauvek menja. Možda bi mi samo i komadić toga danas popravio raspoloženje. Ali, bolje da to bude jedno veliko parče, što je sigurno, sigurno je. Sve smo se smestile u stare, ali udobne sofe u zadnjem delu radnje i nismo imale nameru da se zbog bilo koga pomeramo. Naravno, imale smo mnogo toga o čemu treba da razgovaramo i ledenim pogledom odbijale smo svakoga ko je pretendovao da sedne do nas. Danas su kupci živahno dolazili i odlazili, svraćajući iz kupovine koju su unapred isplanirali, brzo bi zgrabili čokoladu koja im je bila izvor trenutne energije i pokretala ih za dalju nabavku. „Ne mogu da verujem da u ponedeljak idem na novi posao.” Moj munjeviti odlazak iz Targe urezao mi se u pamćenje. Čak sam jutros otišla i na čas joge da vidim da li će me to malo osloboditi stresa. Ali ni najveći broj svih onih opuštajućih vežbi nije mogao da raščisti zbrku u mojoj glavi. „Dobro je da čovek ima neki novi izazov”, rekla je Nađa. „Ali šta ću da radim ako ne mogu da viđam Simpatičnog svakog dana? On je jedino što moj ovozemaljski posao čini vrednim. Koga ću da izgrdim što mi smanjuje zalihe čokolade?” Simpatični i tim iz prodaje su mi za odlazak poklonili bombonjeru - kedberis milk trej - ne baš broj jedan među mojim favoritima, ali veoma pažljivo sa njihove strane. Nema sumnje da bi je i oni sa uživanjem pojeli. Simpatični je održao i mali govor zahvaljujući mi na doprinosu, koji sam dala njihovom odeljenju. Niko se na ove njegove reči nije kikotao, što sam shvatila kao


pozitivan znak i, ako ne grešim, mislim da sam mu videla i suzu u oku. Nedostajaće mi, to je sigurno. „Lusi, malo više stabilnosti i na poslu i u privatnom životu neće biti na odmet”, istakla je Otum. Po meni, sasvim nepotrebno. „Sva ova zbrka ne može da bude dobra za tvoju auru. Čini te ranjivom na probleme psihičke prirode.” Oh, dobro. Nešto drugo o čemu treba da brinemo. Zagnjurih se u utehu koju mi je ponudila moja bela čokolada sa vanilom i maslinovim uljem i počeh da uživam u svakom komadiću. Ovo nije čista čokolada s obzirom na to da u sebi ima i kakao buter, a ne čvrste komade kakaoa (ovo je nešto što smeta pravim ljubiteljima), ali je tako dobra da je Klajvu dozvoljeno da je uvrsti u svoj repertoar. Slična je najboljoj verziji milki bara - ali se ja ne bih nikada usudila da kažem tako nešto što bi moglo da dođe do Klajva. Pustila sam da se njen baršunasti sastav polako topi na mom jeziku i ispustila sam jedan dug uzdah zadovoljstva. Radost se vraćala u moj život. „Bar imaš čemu da se raduješ, sastanku sa Džejkobom”, oglasi se Nađa . „Izgleda da je on sjajan.” „Zvuči suviše sjajno da bi bilo istinito”, reče Šantal, sa tragom cinizma u glasu. „Izvini, Lusi, ali ja trenutno nisam u formi kada su muškarci u pitanju.” „Džejkob me vodi na čitanje poezije”, rekoh sa izvesnom dozom ponosa. „Zamislite. Nisam mislila da muškarci još uvek tako nešto rade.” Pomalo sam se nadala da će želeti da me vidi ovog vikenda. To je najgora stvar kada ste slobodni - subota i nedelja se sada otežu, dok su veoma brzo prolazile dok sam bila u vezi. Mnogo puta sam Džejkobu nabacila vikend, ali je on rekao da je tokom celog vikenda veoma zauzet. Sjajno, imam posla sa još jednim radoholikom. „Mislim da je on divan”, reče Otum dok je merkala svoju čokoladu i mafin sa marmeladom. „Hoćeš li da za tebe proverim da li ima brata?” Otum zavrte svoje bujne lokne. „Braća su loša vest”, reče zagonetno. „Još uvek imaš problema sa Ričijem?” Spustila je mafin i nagnula se. „Nisam nameravala da ikome kažem”, reče, „ali ne znam šta da radim.” Naša prijateljica se osvrnu oko sebe u zavereničkom maniru. „Mislim da Rič diluje drogu.” Mora da smo sve gledale zbunjeno u nju, jer kada je nastavila, glas joj se pretvorio u šapat: „Kokain.” Napravila je pauzu kako bi ovo što je rekla doprlo do nas. O, moj bože. Otmeni brat naše prijateljice Otum je diler droge. Skoro da ne mogu da poverujem. Kada je rekla diluje, pomislila sam da misli na deonice, akcije, na takve stvari. „Imali smo užasnu situaciju pre samo nekoliko dana”, nastavi Otum. „Jedna mlada žena se skoro predozirala u mom stanu. Devojka koju je Rič negde


pokupio. Jedva da ju je i poznavao. Uspeli smo da je na vreme odvedemo u bolnicu...”, Otum je zaćutala. U očima su joj se videle suze. „Ali, moglo je da se desi i da ne dođeš na vreme”, prošaputala sam. „Najstrašnije je to što sam skoro prihvatila da izađem na sastanak...” „Sastanak?” Skoro da sam skočila sa stolice. „Sa kim?” „Sa jednim momkom sa posla”, rekla nam je Otum. „On je stvarno fini. Ali da sam otišla, ta devojka bi možda umrla.” Želela sam da kažem Otum da mora da živi sopstveni život i da pusti svoga brata da pravi sopstvene greške i takve stvari, ali znala sam da ona jednostavno nije osoba koja bi tako nešto mogla. Možda bi trebalo da je podsetim da nije izašla na sastanak sve ovo vreme koliko je poznajem i da ovakve prilike ne bi trebalo propustiti, bez obzira na to čiji život se rizikuje. „Teško mogu da se nateram da razgovaram sa Ričardom posle ovoga što je uradio i posle činjenice da me je uvukao u svoj odvratni svet”, nastavi Otum. „Devojka je sada dobro, hvala nebesima. Naterala sam ga da je pozove i sazna kako je - što nije baš oduševljeno uradio. Ono što smatram strašnim je što sam ja pristala da mu pomognem i da ga zaštitim. Kako sam mogla to da uradim?” „Otum, doveo te je u tešku situaciju”, rekla sam saosećajno. „Šta si drugo mogla da uradiš?” „Trebalo je da ja odem u policiju”, rekla je. „On treba da prestane pre nego što se i suviše uvuče u to.” Po mom mišljenju, on je već preko glave u tome i tone sve brže. „Treba da sedneš i porazgovaraš sa njim”, rekoh. „Hitno.” „Pokušala sam, ali Rič sve poriče.” „Moraš da nađeš neki čvrst dokaz”, reče uvek praktična Šantal. „Onda možeš da ga suočiš sa tim.” „Mrzim suočavanje”, reče Otum žalosno. „Provela sam veći deo života pokušavajući da izbegnem suočavanje. Šta ako nađem neki dokaz? Misliš li da bi tada trebalo da odem u policiju? On je ipak moj brat.” „Možda postoji drugi način”, rekoh ja. „Zar ne možeš da mu predočiš prednosti rehabihtacionog centra nasuprot odlasku u zatvor?” „Stalno to pokušavam”, reče Otum. „Sve što on tada uradi je da mi baci u lice kako sam ja zavisnik od čokolade.” Spustila je na sto svoj mafin sa čokoladom i marmeladom i pogledala ga sa gađenjem. „Čokolada i kokain su dva različita sveta”, podsetih je. „Jesu li?”, reče ona. „Ja više ne mogu da se odreknem ovoga kao što ni Rič ne može da prestane sa drogom.” „Konzumiranje čokolade ne povređuje druge ljude. Ono ne uništava živote. Otum, ako je to sve što on može da ti prikači, onda bih rekla da se hvata za


slamku. Sva ta čokolada svakome od nas predstavlja delić utehe u ovom surovom svetu.” „Meni je strašno tužno da neko ko je celog života živeo privilegovano može da padne tako nisko”, reče naša prijateljica vrteći glavom sa neodobravanjem. „Pošto na svom poslu provodim dane sa tinejdžerima koji pokušavaju da se podignu sa dna, veoma je teško stajati po strani i posmatrati kako tvoja rođena krv, po svoj prilici, srlja tamo velikom brzinom.” Zagrlila sam je. „Mi smo ovde da ti pomognemo. Šta god odlučiš da uradiš, pokušaćemo da te podržimo.” Želela sam da saznam nešto više o momku sa kojim je Otum trebalo da izađe na sastanak, ali izgledalo je da sam ja jedina koja to želi, tako da sam držala jezik za zubima. Ona zahvalno šmrknu. Šantal uzdahnu. „Nađa, reci nam ti neku lepu vest. Mogli bismo malo da se oraspoložimo.” „Ja zaista imam lepe vesti”, reče Nađa ponosno. „Isplatila sam naše dugove ove nedelje i Tobi za sada uspeva da ne ide na internet kazino. Ovog vikenda ćemo ići u Hajd park, igraćemo fudbal, a ponećemo i frizbi. Radićemo ono što radi svaka normalna porodica. Šantal, nemam reči da ti dovoljno zahvalim.” Nađa joj stisnu ruku. „Zahvalićeš mi ako uspeš da preokreneš situaciju”, reče Šantal. „Pa, ti si nam omogućila nov početak”, reče Nađa. „Nameravam da to maksimalno iskoristim.” „Drago mi je da sam mogla da pomognem.” „Ima li kod tebe nečeg novog?” upitah Šantal. Ona zavrte glavom. „Ne. I bez seksa imam mnogo seksa u kući. Ništa se nije promenilo.” Pitala sam se da li sam ja bila jedina koja je primetila zagonetan izraz na njenom licu.


TRIDESET ČETVRTO POGLAVLJE

FANTASTIČNO. GLEDALA SAM U prednji deo zgrade, u kojoj se nalazila firma Džezmond i sinovi i poželela da se nisam mučila da ustajem toga jutra. Raspoloženje mi je postalo turobno kao i nebo toga jutra. Kada ste mladi, prožeti duhom bluza, naprasita živa vatra, poslednje mesto gde biste poželeli da radite je knjižara. A Džezmond i sinovi nije jedna od onih modernih knjižara u glavnoj ulici sa kafeom i osobljem koje se zove Filipa ili Kamila - kao što je to knjižara u koju večeras idem sa Džejkobom. To bi već bilo divno. Mogla bih da radim u takvoj knjižari. Ne. Ovo je jedno trošno zdanje u sporednoj ulici koje izgleda kao da ima jednog kupca svakih pola veka. Njihov natpis pokazuje da su specijalizovani za prodaju polovnih knjiga iz vojne istorije i takođe - za prodaju slavnih moronskih knjiga o obaveštajnoj službi. Nema čak ni nekoliko pohabanih ljubavnih romana koji bi me zabavili. Podigoh kaiš, poželevši da sam ovoga jutra obukla svoj klasični crni komplet, a ne ovu svetloružičastu varijantu, i pre nego što sam odlučila da dignem ruke i pobegnem, počela sam da prelazim ulicu prema knjižari. Dok sam ulazila kroz vrata, prijatno je zazvonilo, najavljujući moj dolazak. Miris ustajalih knjiga zapahnu mi nozdrve i sve što sam mogla da vidim u mraku bile su police i police prljavih tomova. Otvorivši vrata, zatalasala sam vazduh i podigla oblak prašine, koja je sada mogla da se vidi na sunčevoj svetlosti, koja se jedva probijala kroz pukotine na policama - verovatno sam ja bila prva osoba koja je to ove godine uradila. Jedan čovek se polako vukao prema meni. Nosio je braon kariranu košulju, crvenu kravatu, zeleni džemper i plave pantalone. „Zdravo”, rekla sam svojim najmelodičnijim glasom. „Ja sam Lusi Lombard. Poslali su me iz agencije Kancelarijske boginje.” Pružila sam ruku. „Ah”, rekao je, gledajući me preko svojih naočara. „Da. Divno.” Uhvatio me je za ruku i nežno se pozdravio. Prsti su mu bili kao meko testo i, kad bolje razmislim, širio je oko sebe neki nejasan miris sličan mirisu kvasca. „Drago mi je što smo se upoznali, gospođice Lombard.” Izgleda da ovde neću biti poznata kao Lepotica. „Da li ste vi gospodin Džezmond, vlasnik?” „Ne, ne”, rekao je samoomalovažavajućim glasom. „To je moj otac.” Ovaj čovek mora da ima bar sto pet godina. „Ja sam najmlađi od braće Džezmond.” Pitam se da li i jedini preživeli? Napravili smo tri koraka koliko je trebalo da


stignemo do stola kod prozora. „Da li ste ikada ranije radili u knjižari?”, upitao je. „Ne”, rekla sam učtivo. „Ovo mi je prvi put.” „Ništa nije previše teško”, uveravao me je gospodin Džezmond. „Siguran sam da ćete brzo naučiti. Ne brinite.” Zahvalno sam se nasmejala. Naravno, kao privremeno zaposlena, biću gurnuta u neki ugao sa gomilom posla, o kojem obično nemam pojma, i biću ostavljena da se sama snalazim. „Pa dobro”, reče gospodin Džezmond. „Da vam sada pokažem kako se šta radi?” „To bi bilo divno.” Pokušavala sam da zadržim svoje veštačko optimističko raspoloženje. „Ovo je sto”, reče moj novi poslodavac. „Na njemu je fioka za novac.” Ispostavilo se da fioka nije ništa drugo do obična drvena kutija. Pokazao je rukom na police. „Ovo su sve knjige.” Čudno, uspela sam sve da shvatim. „Kada kupac kupi knjigu, vi stavljate novac u kutiju, a onda, samo ako traže, pišete im račun.” Podigao je odgovarajući blok i pokazao mi. „Onda”, kao da je ovo najteži deo, „u glavnu knjigu upisujete naslov i cenu prodate knjige.” Ponovo je pokazao odgovarajuću knjigu. „Vau”, rekoh. Zar još ima poslova koji se ne oslanjaju na kompjuterizovane sisteme? Pojma nisam imala. Usudila bih se da tvrdim da Džezmond i sinovi još uvek barataju samo perom, mastilom i računaljkom. Ovo bi moglo da bude jedno od onih mesta iz prošlog veka koje rekonstruišu u muzejima pod imenom Život u naše vreme. „Da li mislite da ćete biti u stanju da ovo savladate?” Gospodin Džezmond je izgledao veoma zabrinut da neću moći da shvatim posao. Možda moja ružičasta odeća emituje pogrešne vibracije. „Pokušaću”, rekoh. Samo se nadam da me ona jutrošnja jurnjava neće oboriti s nogu pre nego što se potpuno ne obučim (postanem potpuno au fait). „Naravno, i sam mogu sa svim ovim da izađem na kraj”, reče gospodin Džezmond ponosno, „ali potreban mi je neko na nekoliko nedelja. Ako sve ispadne kako treba, mogao bih vas zadržati i duže. Uostalom, ne postajem mlađi”, reče. „Moraću da odem u bolnicu. Provere.” Poslednju reč je prošaputao. Pokazao je nadole. Moje oči su pratile njegov prst do plavih pantalona od poliestera. „Prostata.” Ovo je definitivno bilo previše informacija. „Hoću li da stavim čajnik?”, upitah, nadajući se da, u ma kakvom stanju bio, to ga ne sprečava da pije čaj. To je uvek dobra smicalica da vidite kakav neko


ima stav prema pauzama za čaj. „Onda mogu da počnem da se upoznajem sa magacinom.” „Kakva veličanstvena ideja”, reče on živahno. „Kuhinja je na spratu.” I tako, popela sam se mračnim, uskim stepenicama i naletela na jedan ugao u kojem je bio minijaturni prostor, koji je ličio na kuhinju, sa sivim, napuklim pločicama, sumnjivim grejačem vode i nekoliko okrnjenih šolja. Prilično uznemirujuće mesto kada je zdravlje u pitanju. Osećao se i neki nejasan miris sudopere i slivnika koji bi lako mogao da se sredi čišćenjem pomoću nekog sredstva na bazi limuna. Pošto sam izabrala šolje koje su najbolje izgledale, pre nego što sam sipala čaj u njih, dobro sam ih isprala vrelom vodom, a onda sam ih odnela dole u radnju. „Magacin je u zadnjem delu”, reče gospodin Džezmond. „Ja ću malo da pospremim pre nego što vi uđete tamo.” Kada je otišao, počela sam da razgledam po radnji. Nisam bila sigurna šta treba da radim. Ovo mesto nema onakav ubilački tempo kao Targa. Tamo sam bar imala veoma mnogo posla koji bih mogla da obavljam kada bih se odlučila za to. Ovde, mogla bih da se pretvorim u nekoga ko ne ustaje od stola i to ne svojom krivicom. Spustila sam šolju na sto i prišla policama. Na prednjoj strani svake od njih bio je debeli sloj prašine. Prešla sam pogledom preko knjiga - Prvi svetski rat, Drugi svetski rat, raznovrsne knjige o drugim ratovima... Pojma nisam imala da ih je toliko mnogo bilo i da je toliko mnogo knjiga s tom tematikom napisano. Bilo je tu tomova o špijunaži, taktikama, ratnim pohodima i oružanim snagama; čitave sekcije posvećene su vojnoj nauci, vojnom životu, oružju i raznim vrstama rata. Sve mi to izgleda i suviše suvoparno. Verovatno sadrži veoma malo neopravdanog seksa. Nema pohotnih heroja. Možda bi ovakva vrsta knjige privukla kupca koji je u vojnom fazonu. Ovakve misli su mi malo vratile raspoloženje, ali da budem iskrena, bilo je i više nego dovoljno upoznavanja, pa se vratih za sto. Izvukavši je sa dna svoje torbe, držala sam kutiju milk trej čokolada koju sam dobila od Simpatičnog i tima iz prodaje i nastavila da je posmatram. Divno je bilo od njega što mi je ovo kupio, pomislih i osetih da mi moj bivši šef nedostaje. Gospodin Džezmond je veoma dobar, ali samo to. Možda bi trebalo da pozovem Simpatičnog i da mu se još jednom zahvalim? Ipak, možda bi tada pogodio da se samo dosađujem i da nisam dobila sjajan posao gde jedva imam vremena da dišem i gde mi niko iz Targe ne nedostaje - posebno ne on. Oh, tako mi je potrebna čokolada da mi pomogne da preguram dan. Otvorila sam kutiju i uživala u mirisu, koji se širio iz nje. Vodiću računa da mi ovo traje čitavog dana. Sada je pola deset ujutru. Hm, ovde sam već trideset minuta. Zar vreme ne leti kada se zabavljate? Moraću da ispunim ovaj dan uživanjem u čokoladi i razmišljanjem o večerašnjem sastanku sa Džejkobom. Ako pojedem jednu čokoladnu bombonu na svakih pola sata, trebaće mi osam da me održi do pauze za ručak. Provela sam nekoliko minuta u biranju. Prvo je morala da bude


turkiš dilajt, onda ona punjena kafom... punjena narandžom... i na kraju lešnik. Mmm. Možda su, ipak, ove čokolade moji favoriti. Polako gubim težnju da budem izbirljiva i jednostavno nasumice ređam ovih osam životnih radosti na sto. Mogla bih da telefoniram Simpatičnom i da ga provociram time da sada imam turkiš dilajt, koji ne moram da delim sa njim. Prsti mi dotakoše telefon i ja počeh da jedem pomenutu turkiš dilajt čokoladu nastavljajući da razmišljam. Kada se gospodin Džezmond vrati u radnju, videću da li i on želi jednu. Trenutno jedem bombonu punjenu kremom od kafe, što znači da ostaje još šest, a izgleda da to neće biti dovoljno. Približavam se kvoti koju sam odredila i odlučujem da pojedem jednu čokoladnu bombonu na svakih petnaest minuta da bi mi jutro brže prošlo. Isto mogu da uradim da preživim i popodne. Kakva sjajna ideja! Pogled mi pade na dejri milk. Ipak, to bi me opasno ostavilo bez čokolade. Možda mi neće istrajati do šest sati. Da je Simpatični stvarno mario za mene, kupio bi veću kutiju.


TRIDESET PETO POGLAVLJE

TAČNO U 5.30, potrčah gore u minijaturnu pregradu koja je imala funkciju kupatila - gde je takođe postojala potreba za detaljnim čišćenjem - skinuh svoju poslovnu belu košulju i zamenih je uskom romantičnom košuljom od cvetnog šifona kao što i priliči večeri poezije. Nisam imala vremena da požurim kući da se istuširam, pa sam umesto toga primenila francusko pranje, obilno se isprskala nekim seksi ana sui parfemom. Nadam se da Džejkob večeras neće želeti da mi priđe i suviše blizu. Pa dobro, pomalo se nadam. Popravila sam šminku, pojela punu šaku bombonica za osvežavanje daha i stavila ruž. Sutra nameravam da ovde donesem čitavu gomilu sredstava za čišćenje i da ovo mesto dovedem u red. Moj čokoladni sat, koji je trebalo da označava prolaznost ovoga dana, pokazao se veoma dobro, mada me je naterao da mislim na Simpatičnog mnogo više nego što je zdravo, ali ionako, doslovce, ništa nisam radila. Nije nam ušao ni jedan jedini kupac. Svi moji snovi o pravim militarcima ostali su samo snovi. Sada, velikodušno to pripisujem činjenici da je ponedeljak i da je padala kiša skoro celo popodne, ali ipak... Kako, za ime sveta, porodica Džezmond zarađuje od ovog mesta? Mogli bi jednostavno da zatvore knjižaru i samo da imaju svoj sajt na internetu. Pitam se da li je gospodin Džezmond Junior ikada čuo za internet? Ono što u najmanju ruku mogu da uradim za ovog dragog starog momka je da sredim ovu radnju da bude kao nova. Previše slobodnog vremena me ionako tera da mislim na Targu, za koju me vežu draga sećanja. To je isto kao kada ste mislili na momke u svojim tinejdžerskim godinama. Nekako zaboravite sve ono što je bilo ružno i što ste mrzeli i sećate se samo lepih stvari. Eto, tako se ja trenutno osećam kada pomislim na svoje poslednje radno mesto. „Laku noć, gospodine Džezmond”, povikah dok sam istrčavala kroz vrata. „Vidimo se sutra.” „Želim vam prijamo veče, gospođice Lombard.” Desetak puta sam ga zamolila da me zove Lusi, ali on to jednostavno ne prihvata. Trčeći prema autobuskom stajalištu, uspela sam da uskočim u autobus koji je upravo kretao i koji će me odvesti do Džejkoba.


Knjižara u kojoj se nalazim sa svojim kavaljerom je jedna od onih modernih knjižara koje u svom sklopu imaju kafe i prodaju ukrasni papir za pakovanje i čestitke. Ispred se nalazi tabla, na kojoj su ružičastom kredom ispisani detalji o poeziji koja će se čitati. Uletela sam unutra i pratila znak koji je vodio na treći sprat. Bile su postavljene stolice za sedenje, a oko stola se tiskala gomila da se posluži vinom i grickalicama. Usred gomile ugledah Džejkoba. Ovoga puta je obukao sivkastoplavo odelo i izgledao je isto tako fantastično kao kada sam ga poslednji put videla. Srce poče da mi dobuje u grudima nešto brže nego obično, što nije imalo nikakve veze sa mojim nedavnim trčanjem za autobusom. Kada me je video, nasmešio se i krenuo prema meni. Onda me je prilično stidljivo poljubio u obraz. „Zdravo”, rekao je. „Drago mi je što si mogla da pobegneš sa posla na vreme.” Nisam mu rekla da sam počela da čekam trenutak kada ću da pođem ovamo još od prvog minuta kada sam jutros stigla kod Džezmonda i sinova. „Dozvoli da ti nešto donesem”, reče Džejkob. „Crveno vino”, odgovorih. „To bi bilo lepo.” Knjiga poezije koja se večeras promovisala je, u stvari, jedna zbirka i ja primetih da se nekoliko autora čije su se pesme našle u njoj nervozno umešalo među svoje goste. Odmah ste mogli da ih prepoznate kao pesnike pošto su nosili uglavnom plišanu odeću sa mnogo šalova, a neki od njih su imali i vesele šešire. Džejkob mi je doneo čašu vina i mali tanjir kanapea, pa sam se borila da balansiram sa tim. „Nadam se da sam doneo prave.” „Izgledaju divno. Baš ljubazno od tebe.” „Skriveni motiv. Nadao sam se da ćeš dimljenog lososa podeliti sa mnom.” Držao je oči prikovane za moje dok sam mu nudila zalogaj i prekrio mi je prste svojim dok sam završavala ostatak. Noge su počele da mi gube tlo, a moje disanje se graničilo sa astmatičnim. Džejkob mi se nasmešio, dok mu se na licu videlo da se zabavlja. Ovaj čovek tačno zna kakav uticaj ima na mene, a ja, šta više, ne marim za to. Kada smo završili sa kanapeima, Džejkob uze primerak knjige i poče da je lista. „Da li dosta čitaš poeziju?”, upitah. „Da.” Klimnuo je glavom oduševljeno. „Veliki sam ljubitelj poezije. Što je romantičnija, to bolje. Volim sve srceparajuće stvari. A ti?” Slegnula sam ramenima. „Obično nemam vremena. Ovo je retka čast za mene.” „Onda mi je drago što si mogla da dođeš.” Ovaj čovek ima najlepše oči koje svetlucaju pod svetlima knjižare. Pitam se, da li bi ovo za mene mogao da bude početak jedne nove veze? Uvek sam želela osećajnog i kulturnog muškarca pored sebe i, do danas, oni su mi uvek izmicali. Većina muškaraca osećajnost shvata kao nošenje rebrastog kondoma. Stvarno posebni momci ne pojavljuju se tako često u nečijem životu.


„Izgleda da počinje”, reče Džejkob oduševljeno, a ja pomislih da ću da se onesvestim od čiste radosti. Čitanje nije dugo trajalo. Pola tuceta pesnika u plišanoj odeći stajalo je ispred publike i čitalo po nekoliko stihova. Stihovi su uglavnom bili zabavni i romantični, nimalo dosadni. Džejkob me je držao za ruku za vreme celog događaja, od čega mi je bilo toplo. Čudno sam se osećala od dodira nepoznate kože, posle toliko vremena provedenog sa Markusom, ali, moram da priznam, prijalo je. Uhvatih sebe kako su me stihovi poneli i zapitah se kako bi bilo da osetim veći deo njegove kože na svojoj. Svi smo učtivo aplaudirali kada su završili i Džejkob reče: „Hoćeš li mi dozvoliti da ti kupim knjigu?” „Hvala ti. Volela bih.” Sačekali smo u redu i kupili knjigu, koju su mi neki pesnici i potpisali. Džejkob mi je uručio malu smeđu kesu, u kojoj je bila moja zbirka sa autogramima. „Voleo bih da te izvedem na večeru”, reče dok mi se srce nadimalo. „Ali, sada moram da idem na posao.” Srce mi je ponovo splasnulo kao jedan od mojih neuspelih suflea. Bacih skriveni pogled na sat i videh da je osam sati. Suviše je rano da se ide kući. „Imam sastanak koji nisam mogao da pomerim”, reče on izvinjavajući se. „Oh, u redu je”, rekoh dok mi je srce zamiralo. „Svi moramo da radimo.” „Zvaću te uskoro”, reče mi Džejkob i meko me poljubi u usta, od čega su mi kolena za klecala. „Obećavam.” I tako, pomirila sam se s tim da ovo rano veče provedem uz toplu čokoladu i razmišljanje o vrućem seksu i jednoj divljoj noći. Pa, dobro.


TRIDESET ŠESTO POGLAVLJE

ŠANTAL JE REKLA TEDU DA će celu noć provesti na zadatku. Njen suprug ionako ne pravi razliku. Ona ga retko zove na kuću kada je na putu, a on je nikada i ne pita kuda ide. Ako se i desi da mu je nekada potrebna, zove je na mobilni. Hotel koji je izabrala jedan je od najboljih u Londonu, inače njen lični favorit za povremeni dolazak na piće. Međutim, nikada ranije nije imala razlog da ovde prenoći jer kada je imala sastanke u Londonu, bilo je sasvim lako da stigne kući, koliko god da je sati. Ovaj hotel je bio moderan, minimalistički uređen, čist i poslovan - što je odgovaralo njenoj svrsi. Pozvala je taksi, koji je došao po nju neposredno pred Tedov dolazak kući. Sada se zaustavljao ispred hotela Svetog Krispina, koji se nalazio u blizini prometne četvrti Kovent garden. Šantal je odlučila da dođe rano kako bi dala sebi vremena da se pripremi za veče. Prirediće sebi dugo, toplo kupanje, čašu šampanjca i čokolade koje je ponela da smiri nerve. Plaćala je ovu uslugu na sat, ali je mislila da bi to moglo da se pretvori i u celu noć, s obzirom na to da je darežljivo plaćala i sobu. Ljudi su se oko nje gurali, odlazili u jedno od mnogobrojnih pozorišta ili na večeru - srećni parovi, išli su ruku pod ruku - a njoj je bilo muka od usamljenosti, koja ju je grizla iznutra pri pomisli da je njen život spao na ovo. Pošto je iznela svoj mali kofer iz taksija, platila je vozaču pre ulaska u hotel. Pošto se prijavila, Šantal je mogla da oseti kako joj se dlanovi znoje kada je rekla: „Kasnije očekujem gosta.” Pitala se šta li bi žena na recepciji pomislila kada bi znala da je ona, zapravo, iznajmila svoga gosta na jedan sat. „A ime?” Šantal je u tom trenutku osetila paniku. Ona nije znala tog momka ni po čemu drugom osim po imenu kojim se zvao u agenciji, a to ime je zvučalo smešno. „Gospodin Džez”, reče posle malog oklevanja. „Gospodin Džez.” „Pozvaćemo vas kada stigne, gospođo Hamilton. Mogu li vam još nekako pomoći?” „Ne, sve je u redu, hvala.” Dok je odlazila do lifta, čula je glas iza sebe. „Šantal!” vikala je žena. „Kako si?”


Šantal se okrete i u tom trenutku usta joj se osušiše. Ejmi Berington bila je poslednja osoba koju je želela da vidi. „Ejmi”, reče vedro. Ova žena je bila poznanica sa kojom se povremeno sretala na večerinkama tokom godina. Njen suprug Lusijan bavio se istim poslom kao Ted i oni su povremeno igrali golf zajedno. Ejmi Berington bila je poznata po svojoj velikoj strasti za ogovaranjem. „Lepo što smo se videle”, lagala je. „Baš volim što smo se ovde srele.” Ejmi je poljubi u oba obraza. „Ostaješ ovde?” Oči joj padoše na Šantalin kofer. „Samo ovu noć.” „Bez Teda?” Ejmi se osvrnu oko sebe. „Ovde sam na zadatku”, objasni Šantal. „Srećem se ovde sa nekim o kome ću da pišem.” „I moraš da ostaneš preko noći?” „Ponekad je tako lakše.” Šantal je znala da Ejmi nije bila ubeđena u to. „Dođi u bar”, insistirala je druga žena. „Sedi sa nama dok je čekaš. Lusijan je upravo naručio piće.” „Ne mogu”, reče Šantal odstupajući. „Moram da odem u sobu i pripremim beleške.” „Oh.” Ejmi je očigledno bila ljuta. „Samo jedno pićence.” „Žao mi je, Ejmi. Drugi put. Morate ti i Lusijan da dođete jedno veče kod nas na piće.” „Imam ovde blekberi, pa možemo da odredimo datum”, reče Ejmi. „Reći ću Tedu da to organizuje sa Lusijanom.” Šantal mahnu za do viđenja. „To bi mi odgovaralo.” „Želimo ti prijatno veče”, reče Ejmi, a onda blago suzi pogled. „Onda to i neće biti zadovoljstvo. Rekla si da je posao u pitanju, zar ne?” *** ŠANTAL JE BILA NERVOZNA I NAPETA posle susreta sa Ejmi Berington. Pogrešila je što je tako otkačila tu ženu. Trebalo je da sa njima na brzinu popije piće u baru, da bude ljubazna i to bi bio kraj te priče. Sada se osećala krivom kao da je uhvaćena u neverstvu, što ovo nije bilo. Bio je to samo poslovni aranžman. Nije tu bilo nikakvih emocija. Ovo što je ona radila sa ovim momkom ni na koji način nije uticalo na njen odnos sa Tedom. Istina je da Ted možda ne bi tako gledao na to, ali što se nje tiče, to je tako. Soba je bila ogromna, ukusno opremljena, u različitim nijansama krem boje i sa tamnim nameštajem od drveta. Tumarala je po sobi diveći se ilustracijama i pokušavajući da se otme osećanju da je prilično usamljena. Na stočiću, u sudu za hlađenje pića stajala je boca krug šampanjca, spremna za kasnije. Šantal


otpakova svoju kozmetiku u kupatilu i poče da proučava svoje lice u ogledalu. Lice koje je gledalo u nju bilo je staloženo, hladnokrvno i sabrano, ali to nije bila prava slika onoga kako se ona osećala iznutra. Ležala je u ogromnoj kadi, udisala kupku sa mirisom vanile i jela čokoladice, koje je uredno poređala uz ivicu kade. Pokušavala je da ponovo vrati pribranost, ali joj nije polazilo za rukom. Voda je postala hladna, ona je otvorila poslednju čokoladu, izašla iz kade i obrisala se peškirom. Šta sada da radi? Momak će stići za petnaest minuta. Da li bi trebalo da se ponovo obuče? Ili bi trebalo da obuče crnoružičasti kratki svileni kimono koji je ponela? Da li je vredelo da ulaže bilo kakav napor da se pretvara kada su oboje tačno znali zašto je on ovde? Odlučila se za novi crni čipkani donji veš i kimono. Nikakav gotov novac ne prelazi iz ruke u ruku. Sve što je morala da uradi bilo je da rezerviše sastanak i agencija za pratnju će za uslugu skinuti novac sa njene kreditne kartice. Ako je to bio tako jednostavan i efikasan aranžman, Šantal se pitala zašto je tako nervozna. Nekoliko trenutaka kasnije, čulo se odlučno kucanje na njenim vratima. Moglo je to da bude posluživanje u sobi, ah ona je dobro znala da nije. U svakom slučaju, ne ta vrsta posluživanja u sobi. Momak koga je izabrala na veb sajtu stajao je pred njom. Bilo je dobro videti da nije preterao u opisivanju detalja. Bio je neverovatno zgodan. U stvari, izgledao je bolje uživo, od krvi i mesa, da tako kaže, nego što je izgledao na veb sajtu Mačo muškarci. Bio je visok, preplanuo i mišićav. To će joj biti dovoljno. „Zdravo”, reče on uz topao osmeh. „Ja sam Džez.” „Uđi”, reče Šantal. „Čekala sam te.” Nosio je elegantno odelo sa košuljom i kravatom i cipele visokog sjaja. Dobro mu je stajalo. Kada biste ga videli na ulici, pomislili biste da je neki veoma uspešan biznismen - možda neki vešt trgovac iz Sitija, baš kakav je njen suprug. Lice mu je bilo ljubaznije nego što je zamišljala, a iz uglova očiju su mu zračile fine linije koje su pokazivale da se mnogo smeje. Nije bilo šansi da pogodite da je muška prostitutka. Džez spusti na stočić svoju malu akten-tašnu i Šantal se upita čega ima u njoj. „Šampanjac?” „To bi bilo divno”, reče Džez. Bio je izuzetno samouveren i opušten. „Dozvoli da ja otvorim.” Džez uvrnu žicu i znalački oslobodi čep iz boce. „Ja ću da sipam”, reče Šantal i rukom koja se tresla pusti šampanjac da se penušavo sliva u čaše. Gospode, trebalo je da uzme valijum ili nešto što bi joj pomoglo da se smiri. Ili je trebalo da popije pola ove boce pre nego što je Džez stigao. „Ovo je prvi put da radim ovako nešto”, priznala je. Ne bi bilo dobro da se pretvara da zna kako se ponaša u ovakvim situacijama, kada o tome nije imala pojma. „Nadam se da ćeš mi ti pružiti primer.”


Okrenula se i videla da je skinuo sako i olabavio kravatu. Uzeo je svoju čašu sa šampanjcem i prineo je njenoj. Čaše zazvečaše. U očima su mu svetlucali nestašluk, obećanje, čak i želja. Šantal duboko udahnu. Ovo je bilo nešto što nije očekivala da vidi. Nasmeja se u sebi. Ovo bi moglo da se pretvori u veoma dobru zabavu. „Želim da uživaš”, reče Džez. „Samo sve prepusti meni.”


TRIDESET SEDMO POGLAVLJE

BILO JE SEDAM SATI sledeće večeri kada se Šantal vratila kući. Posle ljubavnog sastanka sa Džezom, otišla je pravo u svoju kancelariju i porazgovarala sa urednikom o nekim novim idejama za naredne članke. Dugo se zadržala na ručku u Oskaru sa jednom od novinarki iz magazina kako bi pohvatala kancelarijska ogovaranja - ko je sa kim spavao, ko je želeo sa kim da spava, ko je bio pred otkazom, ko nije shvatao da je pred otkazom. Šantal nije mogla da se ne nasmeje sebi. Kad bi samo njene kolege znale za njenu mračnu tajnu. Posle ručka, otišla je do Čokoladnog raja i odala se uživanju u zelenom čaju i Klajvovoj predivnoj samana penisula čokoladi napravljenoj od retkih suvih zrna kakaoa iz Dominikanske Republike. Ovo je bila jedna od Lusinih omiljenih čokolada. Sramota je da nijedna od devojaka danas nije ovde, ali Šantal nije bila u stanju da se dovoljno dugo zadrži i da im šalje poruke da se okupe. Osim toga, kada bi ih danas videla, znala je da bi morala da im ispriča sve o svojoj divljoj noći sa Džezom. Gorenje njenih obraza bio bi siguran znak da je nešto - ili neko - zagolicao njenu maštu. Nekada one staromodne britanske izreke sasvim odgovaraju situaciji. Na čudan način se osećajući srećno, Šantal zauze jednu od sofa u Čokoladnom raju i provede vreme razgovarajući mobilnim sa velikim brojem vlasnika kuća, o potencijalnim člancima koje bi ubuduće objavila. Istovremeno je uživala u bogatom, mirisnom ukusu čokolade i blagom, prijatnom bolu svoga tela. Osećala se življom nego što je to bila godinama. Od vrhova prstiju, do kose na glavi, sve je pucalo od energije, za koju nije shvatala da joj nedostaje. Bila je na divan način i u potpunosti seksualno zadovoljena. Džez je ostao sa njom tri sata. Tri duga, raskošna sata on je nju zadovoljavao - da upotrebimo jedan staromodan izraz - neprekidno, iznova i iznova. I ono za šta je ona platila bila je jedna dobra, starinska romansa. To ju je stvarno iznenadilo. Sva Džezova pažnja je u potpunosti bila usmerena na njeno telo i njene želje. On je uspeo da pokrene nešto što nije znala ni da poseduje. Koliko bi žena moglo da kaže da im je rođeni muž tako nešto pružio? On je bio pravi profesionalac, a u isto vreme i savršeni džentlmen. Bilo je teško gledati na ovaj aranžman kao na potpuno nepristrastan poslovni kontakt. Izgledalo je da i sam Džez uživa; ili je bilo to, ili je taj čovek bio prokleto dobar glumac. Pošto je zatvorila oči, u glavi je ponovo prebirala po čitavom nizu seksi situacija. U njegovoj aktovci nalazio se čitav niz


napitaka, losiona i igračaka da bi se postavila scena za jedno veoma nestašno veče. Raspršivao je ohlađeni šampanjac po celom njenom telu i lizao ga svojim vrelim jezikom. Pomisao na to naterala ju je da uzdrhti od zadovoljstva. Šantal uzdahnu zadovoljno dok je ulazila u kuću i spuštala svoj koferčić na pod. Nadala se da će se Ted uskoro vratiti iz kancelarije. Večeras će za večeru imati jedno brzo jelo od paste, pošto nemaju običaj da jedu kasno. Donela je kući jednu malu kutiju Klajvovih bombona od mlečne i bele čokolade, nešto uzvišeno, za njenog supruga. Bombone su bile znak primirja, pretpostavljala je i krivice, koja joj je pritiskala savest. „Zdravo.” Njen suprug ju je naterao da poskoči kada je promolio glavu kroz kuhinjska vrata. „Došao si kući rano”, rekla je. „Nisam više mogao da izdržim u kancelariji”, rekao je. „Danas su preterali sa nemogućim zahtevima.” Ona otkopča jaknu. „Da sam znala, mogla sam i ja da dođem ranije”, reče. „Trebalo je da pozoveš. Sedela sam u Čokoladnom raju i ugovarala neke poslove.” Šantal podiže bombonjeru. Ted cmoknu usnama sa odobravanjem. „Kako si obavila zadatak?” „Sjajno.” Klimnula je glavom i suviše energično. Iznenada, sva draž njenog sjajnog ljubavnog sastanka se rasprsnu i nestade. Postalo joj je zlo pri pomisli gde je bila prošle noći i šta je radila. Kako je mogla da plati nekome da ima seks sa njom? Kako je mogla to da uradi ovom čoveku, koji je stajao ispred nje? Trebalo je da se suoči sa njim u vezi sa ovim problemom i da otkrije šta je to što u korenu ne valja. Normalni, zdravi muškarci nisu prestajali da spavaju sa svojim ženama bez ikakvog razloga. Ugovaranje sastanka sa žigolom nije bilo rešenje. Šantal se godinama pitala da li i njen suprug takođe ima ljubavne afere, ali bila je sigurna da on ne bi imao vremena, čak i da mu je tako nešto padalo na pamet. Firma u kojoj je radio jednostavno nije ostavljala vreme za uživanje sa ljubavnicom. Bila je sigurna u to. Šantal je prišla i poljubila Teda u obraz, nadajući se da, bar ovaj put, on neće ustuknuti pred njom. Nije baš ustuknuo, ali nije ni odgovorio. Nije bilo povratnog poljupca, ni zagrljaja, ni milovanja po obrazu. Umesto toga, on se vratio u kuhinju. „Počeo sam da pravim salatu za večeru”, rekao je. „Nadam se da je to u redu.” „Sjajno”, odgovorila je, primećujući da joj je glas ponovo umoran. „Ja ću samo da ubacim sos u pastu. Daj mi pet minuta da se osvežim.” „Imaš poruku u radnoj sobi”, reče njen suprug preko ramena, dok je uzimao još jednu crvenu papriku i nastavio da je seče. „Neki momak je telefonirao sinoć dok si bila odsutna. Rekao je da ima neke informacije koje ti mogu biti od koristi.”


Šantal ukrade komad crvene paprike sa daske za sečenje i pogricka je dok se pela uz stepenice. „Da?” „Očigledno da si ga upoznala u hotelu u Jezerskoj oblasti.” Šantal se krv sledi u žilama. To bi samo mogla da bude jedna osoba. I on je zvao ovde, na kuću. Srce poče divljački da joj udara u grudima. Mora da je našao njen kućni broj u njenom mobilnom, koji je bio u njenoj torbici koju je ukrao. Pitala se da li može da govori i da li bi joj glas zvučao normalno. „Je li ostavio ime?” Glas joj je u sopstvenim ušima zvučao napeto. Ted je za trenutak razmišljao. „Ne”, odgovorio je. „Samo broj.” „Šta je još rekao?” „Ne mnogo.” Glas njenog supruga nije ništa odavao. „Rekao je da ćeš biti u prednosti ako ga pozoveš što je pre moguće. Hoćeš li to sada da uradiš, dok ja spremim večeru?” „Zvaću ga sutra”, rekla je što je nonšalantnije mogla. „Ne može da bude baš tako hitno.” Međutim, osećala je da je zaista hitno.


TRIDESET OSMO POGLAVLJE

DŽEJKOB MI JE POSLAO PORUKU DA KAŽE da mu je bilo divno i da pita da li bih želela da se vidimo ponovo u petak. Ovoga puta je imao karte za jedan humanitarni događaj, pomoć obolelima od raka dojke. Odgovorila sam mu da bih zaista volela da idem. To je značilo da ću morati da čekam cela četiri dana pre nego što ga ponovo vidim Ipak, imam svoj izuzetno dinamičan posao kod Džezmonda i sinova, knjižari za one koji naginju vojsci, i to će me zaokupljati do petka. Jutros sam donela punu torbu sredstava za čišćenje. Imam cif sa mirisom limuna, mister masl, mister šajn, vindolin, prolećnu svežinu - izbeljivač i novo pakovanje magičnih krpa. Ako već nemam šta da radim, onda bar mogu da knjižari priuštim jedno generalno spremanje. Sada sedim jer mi je ovo prva pauza za čaj u ovom danu i uživam u grin and bleks mint čokoladi. Razmišljam odakle bi trebalo da počnem sa čišćenjem. Takođe razmišljam o Džejkobu i o tome koliko sam uživala u njegovom društvu, mada, zato što sam na poslu, naravno, razmišljam manje o njemu, a više o onome što treba da uradim. „Mi imamo osobu koja nam čisti”, gospodin Džezmond poče da me uverava pošto je sumnjičavo gledao moju torbu punu sredstava za održavanje domaćinstva. „Gospođa Frenklin dolazi jednom u dve nedelje i tačna je kao sat: Ne morate vi da brinete oko toga.” Kada čovek pogleda u kakvom je stanju ovo mesto, mora da pomisli da se gospođa Frenklin sklupča u nekom uglu i prespava sve vreme dok je ovde. „Ja bih volela da to uradim”, rekoh vedro. „To će mi pomoći i da se snađem.” „Ja danas moram da izađem”, reče mi gospodin Džezmond zabrinuto. „Hoćete li biti u stanju da se sami snađete?” „Biću dobro. Ne brinite”, odgovorih. „Šta ako iznenada bude gužve?” Ako se pojavi neki mini-bus sa pedesetak kupaca, e onda ću biti u panici. Ali, mislim da sam sa te strane prilično bezbedna. „Sve će biti u redu dok se ne vratite.” Glas mu se pretvori u šapat. „Bolnica ” I opet, gospodin Džezmond pokaza na onaj deo svojih plavih sintetičkih pantalona koji ja radije ne bih gledala.


Sat vremena kasnije popili smo još jednu šolju čaja i ja podelih svoju tviks čokoladu sa gospodinom Džezmondom. Još uvek nisam bila raspoložena za veliko spremanje. Upravo radim na tome. Gospodin Džezmond uze svoj šešir i kaput sa čiviluka i poče da se priprema za odlazak. „Moći ćete sami?”, upita po dvadeseti put. „No problemo”, i ja odgovorih po dvadeseti put. „Nećete poznati ovo mesto kada se vratite.” Ignorisala sam užasnuti izraz na njegovom licu i odahnula sa olakšanjem kada je zatvorio vrata za sobom. Utonuvši ponovo u stolicu, pitala sam se da li bi trebalo da telefoniram Simpatičnom - jedan kratak, prijateljski poziv, samo da vidim kako izdržava bez mene - a onda pomislih da možda veoma dobro izdržava. Trejsi Kakogodsezvala je možda sjajna, efikasna lična sekretarica koja odlično kuca, popunjava obrasce, donosi kafu i obavlja ostale dužnosti sekretarice, ali se kladim da ipak nema onu sjajnu, skrivenu zalihu čokolade kao ja. Okrenuh glavu od telefona, pomislivši da je Simpatični mogao da telefonira ako mu nedostajem. Dala sam mu broj svog mobilnog i šta sam čula od njega? Ništa. Glasni otkucaji sata naruših su tišinu, tako da sam, uz jedno nimalo oduševljeno fuj, prišla svojoj torbi sa proizvodima za čišćenje. Da se pretvorim u Kim i Egi iz emisije Koliko je čista vaša kuća? izgledalo je kao dobra ideja, kada na to gledate sa distance. Sada je došao trenutak istine, izgleda da me je napustio moj početni elan. Ipak, bolje je da ovo uradim nego da provedem još jedan dan sedeći za stolom skrštenih ruku. Donela sam gumene rukavice i jednu staru kecelju koje koristim za ovakvu svrhu i moj prvi korak je bio da ih stavim. Police za knjige su uzdužno poređane jedna za drugom, do sredine radnje, tako da sam odlučila da krenem od prednje strane ka zadnjoj. Pokušaću da danas očistim od prašine i izglancam sve police za knjige tako da ostavim utisak na gospodina Džezmonda, a onda ću sutra da usmerim svoju pažnju na kuhinju i ve-ce i možda se čak usudim da odem i u magacin - mada se iz njegove dubine na mahove čuje čudno grebanje. Donela sam bokal vruće vode iz kuhinje, ako onaj prostor može tako da se nazove, i potopila krpu. Povukla sam napred, do prvog seta polica, visoke merdevine sa točkovima koje gospodin Džezmond verovatno koristi da dohvati knjige sa najviših delova police. Bila sam spremna da počnem sa čišćenjem prve sekcije. Borbena sredstva i vođenje rata. Pošto sam se popela na merdevine, napunila sam ruke knjigama i ponela ih dole na sto. Pokušala sam da ih ostavljam po nekom vidljivom redosledu, tako da mi bude lakše da ih sortiram kada ih budem vraćala. Očigledno, gospodin Džezmond ima neki svoj sistem, dok ja imam svoj. Knjige su bile prekrivene debelim slojem prašine, koju godinama niko nije brisao i šta god drugo da je gospođa Frenklin radila, to nije uključivalo ni jedan jedini zamah praškom. Pre nego što sam ispraznila čak i polovinu polica, u vazduhu je bilo toliko prašine da su oči počele da me svrbe, a


nos da curi. Pošto sam brisala police magičnom krpom, nadala sam se da sam brisanjem bar uništila oblake toksina i grinja. Onda sam prešla površine suvom krpom i uzela mister šina da ih ispoliram. Sada je izgledalo mnogo bolje. Zapravo, ispod ove nesnosne prljavštine krile su se predivne police od mahagonija. Stajala sam i divila se svom ručnom radu. Lepo je uvaliti se u neki teži fizički posao - s vremena na vreme. Odlučila sam da odmah poskidam sve knjige sa prve police, a ne da to uradim parcijalno, kakav mi je bio prvobitan plan. Ako bih skidala deo po deo, prašina bi slučajno mogla da padne na već ispolirani deo pa bih to morala ponovo da čistim - i to bi se pretvorilo u Sizifov mukotrpni posao. Sigurna sam da se tako zvao momak koga je neki drugi čovek (koji sada verovatno radi u menadžmentu Targe) primorao da celu večnost gura veliki kamen uzbrdo. Sigurna sam da je tako bilo, mada je moje znanje grčke mitologije pomalo klimavo. Narednih pola sata provela sam skidajući druge gomile knjiga i ređajući ih na sto, pored onih koje su već obrisane. Iskreno se nadam da u ovom trenutku neće naići mini-bus sa kupcima - ha, ha! Sve ovo pentranje uz merdevine moralo bi da bude dobro za moja bedra, a ove gomile knjiga za bicepse. Uskoro će mi biti potrebno još čokolade da se povratim. Trebalo je još pola sata i polica je bila prazna. Sve knjige su ležale u gomilama, na stolu i ispred njega. U ovom trenutku zaista mnogo saosećam sa Sizifom. Jedino mesto koje nisam detaljno očistila je najviši deo police. Pritegnuh kecelju, uzeh krpu i ponovo se popeh do vrha merdevina. Morala sam malo da se istegnem kako bih dohvatila gornji deo police i sada sam visila na merdevinama dok sam se naginjala. U tom trenutku mi je zazvonio mobilni. Bio je zakopan u gomili knjiga na stolu i ja odlučih da ga pustim da cvrkuće. Međutim, u trenutku shvatih da bi to mogao da bude Džejkob ili bi čak mogao da bude i Simpatični, te pokušah da dođem do njega pre nego se uključi govorna pošta. Sjurila sam se niz merdevine koliko su me moje male noge nosile, poletela preko poda preskačući knjige i zateturala se prema telefonu, koji sam uspela da zgrabim jednom rukom baš kada je prestao da zvoni. U žurbi sam nekako udarila u jedan niz naslaganih knjiga koji je onda udario u drugi i tako iz niza u niz, knjige su udarale u merdevine koje su se opasno njihale. Ispustivši telefon, napravila sam nagli pokret prema merdevinama da ih zadržim da se ne sruše. Nisam uspela i ojađeno sam posmatrala kako udaraju u prvu policu, koja je takođe počela da se klati i ja pokušah da je zgrabim kako bih je zaustavila. Polica se klimala i klatila klizeći mi iz ruku. Stranice su bile tako lepe i sjajne pošto sam ih upravo ispolirala da jednostavno ruka nije mogla da se zadrži. Težina police je očigledno dostigla svoj maksimum, tako da se polica skroz nagnula i udarila u drugu, razbacujući knjige i debelu prašinu sa njih u sva četiri ugla radnje. Ta druga polica je počela da se ljulja i škripi i ja čuh sebe kako ječim dok sam pokušavala da je zadržim da ne padne na sledeću. Nastavilo


se to tako dok se svih šest polica nije srušilo i ležalo na podu kao kada pijanac leži posle subotnje terevenke. Knjige su ležale raširene, otvorenih stranica kao psi koji žele da se pohvale svojim donjim delom. Prašina, gusta kao dim, ispunjavala je vazduh. Čulo se samo otkucavanje sata koje je sada delovalo mnogo glasnije naspram nastale tišine. Otišla sam nazad do stola, pela se preko krša od oštećenih knjiga sve dok nisam dohvatila svoj mobilni. Bila sam ljuta na sebe dok sam čitala na displeju Propušten poziv. Ušla sam u meni da proverim poruku. U govornoj pošti se čuo Markusov glas. Sada čak nisam mogla da podnesem ni da saslušam poruku. Onda mi prsti krenuše ka tasteru. Možda i hoću. Lusi, rekao je. Očajnički mi nedostaješ. Koliko često sam čeznula da čujem ove reči? Znam da si rekla da se viđaš sa nekim drugim, ali, molim te, pozovi me. Molim te. Kako bi trebalo da odgovorim na ovo? U tom trenutku, začu se još neka škripa u donjem delu knjižare i još nešto što ne bi trebalo, pade na pod. Dok sam još bila ošamućena, moj telefon zazuja. Sada je stigla SMS poruka. Ovoga puta, bila je od Šantal. OZBILJNA VANREDNA POTREBA ZA ČOKOLADOM! VIDIMO SE U PODNE. Buljeći u ruševine oko sebe, pomislih da i ja i te kako imam ozbiljnu vanrednu potrebu za čokoladom.


TRIDESET DEVETO POGLAVLJE

„MOMAK IZ HOTELA me je pozvao”, objasni Šantal. „Na kuću. Ted se javio.” Sve smo istovremeno ostale bez vazduha. Momak koji je opljačkao Šantal joj je telefonirao. O, moj bože. Naša prijateljica je bleda u licu i izgleda napeto. U glasu joj se oseća da je potresena. „Pretpostavljam da je uzeo broj iz mog mobilnog kada je ukrao tašnu.” „Prokletstvo, Šantal.” Bio je to moj koristan komentar. Ona je mešala kafu, a onda podigla kašičicu do usana. Ruka joj se tresla i ona vrati kašičicu nazad na sto. U Čokoladnom raju je uvek gužva za vreme pauze za ručak, ali mi nekako uspemo da se uvalimo u sofe i da ih zadržimo samo za sebe. Klajv bi trebalo da stavi znak REZERVISANO u ovaj ugao, samo za nas, ali on tek treba da se složi sa tim. Sve smo uspele da stignemo u roku od pola sata od Šantaline izbezumljene poruke i sve smo se već prijatno, zaverenički šćućurile uz gomilu čokoladnih mafina koja je bila ispred nas. Osim što, kako izgleda, tema za razgovor nije nimalo prijatna. „Da li je rekao Tedu ko je?” „Ne.” Zavrtela je glavom. „Samo je ostavio broj i rekao da smo se upoznali u hotelu u Jezerskoj oblasti.” „Hvala bogu.” „Lusi, ipak je u tu prisutna jedna skrivena pretnja. Osećam se kao da je to bila njegova opomena da bi mogao sasvim lako da kaže Tedu par reči o tome šta se dogodilo. Imala sam sreće.” „Zar ne bi ti mogla da jednostavno sve ispričaš svome mužu? Iskrenost je uvek najbolja politika”, predloži Otum. „Ne u ovom slučaju”, bila je izričita Šantal. „Kako bih mogla Tedu to da priznam? On bi se razveo od mene.” Razmenile smo zabrinute poglede. „Jesi li ga već zvala?”, pitala je Nađa, pošto je obrisala penu od bele čokolade iznad usana. „Jutros sam mu telefonirala”, reče Šantal. „Bilo je grozno. Zvučao je tako suludo, pitam se kako sam mogla i da pomislim da mu dozvolim da mi priđe blizu, i to bez...” Nije završila, ali smo sve znale na šta tačno misli.


Otum zavrte svojim uvojcima. „Obećaj mi da to nećeš ponovo da uradiš”, reče. „Seks sa strancima je povezan sa opasnošću. Trebalo bi da razmisliš o tome da očistiš svoje čakre da bi izbacila negativnu energiju” Ona bi trebalo da ode na pregled glave, to je ono što ja mislim! Šantal izgleda otmeno i kad joj je neprijatno. Obrazi su joj blago pocrveneli kada je rekla: „On kaže da mogu da dobijem sav svoj nakit nazad...” „Pa to je dobra vest, zar ne?”, uskoči Otum. Šantal je umorno pogleda. „Ako mu dam trideset hiljada funti, koliko vredi. Mora da ga je nosio na procenu.” „Takvi lopovi imaju svoje ograde”, rekoh ja, dokazujući da sam protraćila mladost gledajući gangsterske filmove. Moje prijateljice su zbunjeno gledale u mene. „Ne baštenske ograde. Ograde, tj. ljude koji uzimaju ukradene stvari. Prepredeni momci u zalagaonicama u nekoj sporednoj ulici će za novac da zaborave da je nešto kradeno. Šantalin nakit će verovatno biti pretopljen ili će završiti kod nekog prevaranta koji diluje po Evropi, ukoliko ona ne reaguje.” „Od ovih tvojih reči nisam nimalo srećnija, Lusi”, reče Šantal. „Izvini.” „Trideset hiljada funti je užasno mnogo novca”, reče Otum ono što smo sve već znali. „Time bih takođe kupila i njegovo ćutanje”, dodade Šantal. „Prokletstvo.” Danas sam, izgleda, puna-puncata saveta. Možda je pogled na sve one uništene knjige i police blokirao moje mentalne procese. Svakako ne mogu sada da im pričam o svom nesrećnom slučaju na poslu. Ima mnogo hitnijih stvari od toga da sam ja potpuno uništila knjižaru i da je više nego verovatno da ću ostati bez posla. Osim toga, možda bih zaplakala, a moram da ostanem jaka zbog Šantal. Mi smo joj sada potrebne. Nađa je izgledala postiđeno. „Ali, Šantal, ja sam ti uzela sav novac”, reče. „Šta ćeš da radiš?” Šantalino lice poprimi odlučan izraz . „Moraću da nađem još para.” „Moraš to da vratiš nazad. Ja mogu da uzmem kredit... ili tako nešto.” Čak i Nađa nije bila ubeđena u ovo što je rekla. Šantal je uhvati za ruku. „Neću to ni da čujem”, reče. „Tebi još uvek treba više nego meni. Ja sam samu sebe uvalila u ovu vražju, glupu zbrku. Ja sam ta koja mora da se izvuče iz ovoga. Nekako ću naći novac.” „Ali ne možeš ponovo da kupuješ sopstveni nakit.” Otum je izgledala užasnuto. „On pripada tebi. Ovo je pravi trenutak da se ode u policiju.” „Ne”, rekla je Šantal izričito. „Ne mogu to da uradim.” Morala sam da se složim sa njom. Da pogledate bilo koji film u kojem se preuzima otkup, samo minut pošto se policija umeša, sve ode u bestraga. Loši momci uvek pobegnu sa plenom. Bude krvi na zidovima i leševa svuda


unaokolo. Metaforički, ako ne bukvalno. Izgleda da postoji šansa da Šantal vrati svoj nakit i ona mora da je iskoristi. „Ima li realnih šansi da nabaviš novac?” „Biće teško”, priznala je, skrstivši ruke. „Podizanje trideset hiljada funti sa računa da Ted ne primeti, zahtevalo je veštinu i snalažljivost. Još trideset hiljada...” Šantal slegnu ramenima. „Ne znam. To bi nas prilično osiromašilo. Imamo slike koje bi mogle da dobiju noge. Možda bih mogla da kažem Tedu da sam ih poslala na restauraciju, da sam ih odnela u potkrovlje, da sam ih pojela. Ja sam snalažljiva žena. Mora da postoji neka ideja koju mogu da prizovem. I to brzo. Danas moram da pozovem gada i da mu kažem šta želim da uradim. On želi da se nađemo u hotelu i da mu dam keš u zamenu za svoj nakit.” Šantal se pušila od besa. „Da, sigurno.” U mojoj glavi se upali lampica i ja se uspravih u stolici. „Ne. Ne. Moraš to da uradiš”, rekoh. „Ugovori susret - ali ne u Londonu. Negde izvan grada. Možda negde na selu.” Moje prijateljice su me gledale sa iščekivanjem. „Imam sjajan plan”, rekoh uzbuđeno. „Šantal, mi ćemo da vratimo tvoj nakit.” Netremice su gledale u mene, nestrpljive da čuju šta imam na umu, a čak i ja sam se pitala zašto se ponašam kao neko iz Oušnovih jedanaest.


ČETRDESETO POGLAVLJE

GOSPODINA DŽEZMONDA SU MORALI da odvedu ponovo u bolnicu jer je doživeo šok kada je video u kakvom je stanju njegova knjižara. Vratio se očekujući da sve bude cakum-pakum, a umesto toga, sve je bilo potpuno uništeno. Iz agencije su mi rekli da je on sada dobro i da neće biti trajnih posledica. Poslali su mu takođe voće i cveće, za koje će mi, naravno, poslati račun. Mislim da je to jedino fer. Takođe su poslali dve devojke u njegovu knjižaru na nedelju dana da mu, bez nadoknade, srede sav onaj krš. Jedna od njih je nekada bila bibliotekarka tako da mislim da će sve da ispadne okej. Osim, što ja sada nemam posao, a ni agenciju koja me zastupa. Agencija Kancelarijske boginje - koja je sasvim razumljivo došla do zaključka da sam ja kancelarijski đavo - pozvala me je da vratim njihove knjige iako sam ja objasnila kako se sve dogodilo i da sam sve to započela iz najboljih namera. Jutros sam se prijavila kod druge agencije i nadam se da neće da traže preporuke od Kancelarijskih boginja jer u protivnom, biću u velikom škripcu, prepuštena sama sebi. Jutro sam provela sa velikim tabakom papira raširenim po tepihu moje dnevne sobe, kujući vešt plan krađe za članice Kluba ljubitelja čokolade - Operacija vraćanja Šantalinog nakita. Koračam po sobi, grickam olovku i češkam se po glavi u stilu najvećih holivudskih kriminalaca. Razmišljam i da nabavim jednu belu pufnastu mačku. Kako nikada ranije nisam planirala krađu u kojoj bih učestvovala, ovo je ispalo malo lukavo, ali mislim da sam sada sve postavila na pravo mesto. Želela sam da se vidim sa devojkama za vreme ručka i da im iznesem svoju ideju, ali sve su danas zauzete. Ožalošćena Šantal je na sastanku. Na jednom veoma tajnom sastanku, što sam mogla da zaključim iz njenog glasa pošto je prilično vešto izbegla da mi kaže gde je. Nađa je išla na razgovor za posao, a Otum je pokušavala da poboljša mučne živote svih narkosa na ovom svetu - uključujući i sopstvenog brata. Vreme ručku se brzo približava i ja nemam šta da radim, a nemam ni hrane u kući, ukoliko ne računate gomile čokolade. Ipak, pošto sam vrlo malo jela nešto drugo osim čokolade u poslednjih nekoliko dana, mislim da je vreme da uzmem nešto hranljivije i zdravije. Voće, povrće, sočivo - neku hranu koja izaziva gasove. Evo me sada, sedim i grickam nokte, pitajući se šta da radim. Mogla bih da odem na rekreaciju i da vežbam - ne, odmah sam odbacila tu misao. Ne treba mi danas da sebe kažnjavam; gubitak posla je dovoljna kazna.


Treba mi nešto ili neko ko će mi pružiti malo ljubavi i utehe. Ima trenutaka doista veoma, veoma retkih - kada čokolada jednostavno nije dovoljno dobra zamena za ljudsko saosećanje. Mogla bih da pozovem Simpatičnog, ali onda bih morala da mu ispričam za incident u Džezmondovoj knjižari i o tome da sada nemam nikakav posao, a on bi se smejao, glave zabačene unazad. To bi bila vest koja bi odjeknula po kancelarijama u Targi još pre pauze za čaj. Možda ću ga pozvati kada budem ponovo uzela karijeru u svoje ruke. Možda tamo negde, u sledećem milenijumu. Takođe bih mogla da pozovem Džejkoba i vidim da li je slobodan. Ali momci se sablažnjavaju zbog takvih stvari, zar ne? Ako ste izašli na samo par sastanaka i onda počnete da im telefonirate iz čista mira, odmah pomisle da želite da se udate ili bar da im upoznate majku. Ili bih mogla da pozovem Markusa. U ime starih vremena, mada je, tehnički gledano, njegova greška što sam izgubila posao. Prsti su mi se opasno motali oko tipki na mom mobilnom. Bila bi sramota da posle veze duge pet godina ne možemo da ostanemo makar prijatelji, zar ne? Onda bi ono vreme koje smo proveli zajedno bio totalan promašaj. Ako nekome ne oprostite greške koje je napravio, da li vam to ostavlja crnu mrlju na sopstvenoj duši? Ja bih volela da to izbegnem i ako bi jedan mali poziv Markusu doprineo tome, onda mislim da je vredno rizika. Otkucala sam njegov broj i duboko udahnula kada sam čula da telefon zvoni. Nadam se da se ne unosim previše u ovo. Ne bi trebalo. Uostalom, on je mene prvi zvao. Markus je izgledao tako zgodno da mi se srce steglo kada sam ga videla iako sam sebe pre toga pripremila da budem čvrsta. Nosio je braonkastosivo odelo, belu košulju i tamnoružičastu kravatu. Dopada mi se muškarac koji nema problema sa svojom muškošću i može sasvim normalno da nosi ružičasto. Čekala sam ga ispred zgrade u kojoj radi i kada je živahno prošao kroz pokretna vrata, uzeo me je za ruku i poljubio u obraz. „Lepo je videti te”, reče dok sam se ja samo pitala zašto sam izabrala da pozovem bivšeg dečka sada, kada sam u krizi. Ili, bolje rečeno, pošto je on uzrok moje krize. Pretpostavljam da iako bi trebalo da ga prezirem, ova prisnost mi sada pruža utehu. Još uvek se držeći za ruke, krenuli smo prema kafeu koji je imao stolove napolju, u senci katedrale Svetog Pavla. Ofucani golubovi su, šepureći se, prebirali mrvice oko naših nogu. Oboje smo naručili grilovano povrće i mocarela panini i naravno, čašu domaćeg crvenog vina. „Pomislio sam da sam stvarno uprskao poslednji put”, prizna Markus. „Hvala ti što si mi pružila još jednu šansu.” „Ovo nije još jedna šansa”, rekoh mu čvrsto. „Zvala sam te jer mi je ova nedelja zaista bila užasna i želela sam da budem sa nekim sa kim se... osećam prijatno. Ništa više.”


Markus mi se nasmejao na način od kojeg mi obično srce stane. „Prijatno?” Nastavi da se smeje. „Mislim da je ovo početak. Zadovoljiću se time.” Konobarica nam je donela hranu i piće. Markus otpi veliki gutljaj vina i samouvereno zagrize svoj sendvič. Kada me je ponovo pogledao, lice mu iznenada poprimi ozbiljan izraz. „Lusi, ne znam šta nije u redu sa mnom. Stvarno, ne znam. Kada smo ovako zajedno, pomislim da ništa ne može da se poredi sa našom vezom. Ja te volim - moraš da veruješ u to. A onda, kada sve dovedemo u red i kada se osećamo prijatno, ja počinjem da razmišljam o braku, o deci i prijatnoj porodičnoj atmosferi do kraja života i osetim paniku. To je ono što me tera da radim to što radim. To je neka vrsta sigurnosnog ventila koji povremeno zazviždi. Svaki put kada tako nešto uradim, svestan sam da sam napravio monumentalnu grešku...” „Ali to te ne sprečava da je ponoviš.” On zavrte glavom. „Stvar je u tome, Markuse, da ako nastavim da te primam nazad posle jedne od tih tvojih monumentalnih grešaka, završiću kao jedna od onih tužnih žena koje pišu novinama tražeći savet. ’Draga Keti, moj suprug ne može da mi bude veran. Još uvek ga volim. Šta da radim?’ Ili ću gostovati u nekom šou-programu u kome ću jecati sa maramicom u ruci, dok će na ekranu velikim slovima pisati SUPRUG JE VARA!”

„Znači, ti možeš da vidiš sebe kao udatu za mene?” Sada je bio moj red da se nasmejem. „Nekada sam mogla, Markuse. Ne mogu da poreknem da bih volela da se udam i da imam decu. Srećna sam što sam slobodna, ali ne želim da ostanem zauvek sama. Sa tobom, imala bih najgoru kombinaciju. Bila bih u konstantnom paklu i nikada ne bih tačno znala da li sam u vezi ili se vraćam na scenu slobodnih.” „I ja želim da se oženim i da imam decu”, reče on. „Jednoga dana. Mada, naša marljivost na poslu i trka za novcem ostavili su užasan trag. Bez izuzetaka, svaki momak u našoj kancelariji koji je bio oženjen, sada je razveden. Neki već imaju treću ili četvrtu ženu i treće ili četvrto dete. Oni provode svoje vikende na autoputu krećući se tamo-amo između porodice kojoj idu da posete na par sati, i Mekdonaldsa, gde se vuku po podne. Ja ne želim tako da živim. Da li je toliko loše što želim da budem potpuno siguran pre nego što se vežem za ceo život?” Kada se stvari postave na ovaj način, vrlo je teško naći kontraargumente. „Lusi, mi smo još mladi”, nastavi Markus. „Da li moramo ovo da požurujemo?” „Bili smo zajedno pet godina.” Uglavnom zajedno. „Ako sada ne znaš, dobre su šanse da nikada nećeš ni znati.” Uzdahnula sam i ispila vino. „Osećam da postajem i previše stara za sve ove emocionalne nemire.” Markus je izgledao pogođeno. „Šta ja mogu da uradim da dokažem da si ti osoba sa kojom želim da budem?”


Pomislih, ako bi prestao da spavaš sa drugim ženama, to bi bio dobar početak. Ipak, nisam želela da to glasno izgovorim. Umesto toga, umorno sam uzdahnula i rekla: „Ne znam.” Danas sam suviše iscrpljena da bih diskutovala o svojoj vezi. Nije ovo ono što sam planirala. I šta ja zapravo ovde radim? „Mislim da je malo kasno za ovakav razgovor.” „Ne govori tako.” Krenula sam da ustanem. „Trebalo bi da pođem.” „Nemoj!”, molio je Markus. „Ostani. Molim te, ostani.” Oklevajući, vratila sam se na stolicu. Onda je postao živahan. „Znam.” Lupio se po čelu kao da mu je upravo na pamet pala odlična ideja. „Preseli se kod mene. Preseli se u moj stan. Za stalno.” Mora da se na mom licu ogledao šok. Jedino što sam danas želela od Markusa bila je čaša vina i nekoliko dobrih šala. Možda malo flerta i eventualno malo preklinjanja. Ovo definitivno nije bilo u planu. „Ozbiljno”, reče on, dok mu se u glasu osećao drhtaj od uzbuđenja. „Lusi, to možemo da uradimo. Hajde da pokušamo. Sada. Neću da se vraćam na posao.” Bila sam zakovana za stolicu. Da li ove reči stvarno dolaze od Markusa, radoholika? Da neopravdano izostane sa posla? Mora da je imao transplantaciju ličnosti. „Možemo odmah da preselimo tvoje stvari”, nastavio je. „Zašto da čekamo?” Osećala sam kako nekontrolisano trepćem dok su mi usta bila otvorena kao da sam planirala da nešto kažem, a ona su odbijala da išta izgovore. Markus želi da se preselim kod njega! Da li bismo mogli to da uradimo? Da li bih mogla da svom zalutalom dečku pružim još jednu šansu? Nikada me ranije nije molio da se preselim kod njega. Ovo je veliki korak. Nikada nisam živela u istom stanu sa svojim dečkom i pomisao na to vrlo je primamljiva. To bi sigurno značilo da on počinje da se navikava na pojam zauvek. Ne zovete nekog da se doseli kod vas ako planirate da vam svakakve žene defiluju stanom svake noći, zar ne? Ako sam ja tu sve vreme, kada bi on imao priliku da bude neveran? Možda je podizanje naše veze na ovaj nivo baš ono što nam treba. Iznenada sam osetila drhtaj i groznicu pri pomisli na to, pa mi strah ili tako nešto prože telo. Da li bismo stvarno mogli da uradimo tako nešto? I baš kada je moj ošamućeni mozak pripremio odgovor, Markus se lupi po čelu. „Ne možemo”, reče jadno izdišući vazduh. „Ne možemo.” Zašto? Zašto? Ja sam se upravo navikavala na ovu ideju. „Zašto ne možemo?” „Svi podovi u stanu su u ovom trenutku podignuti.” „Podovi?”


„Imam problem sa ventilacijom, odvodom ili tako nečim”, reče on. „Ceo stan smrdi. Bili du oni iz Dino-Roda, ali ne mogu da pronađu odakle potiče smrad. Morao sam da dovedem tim građevinara. Oni su podigli podove u svim sobama, ali ni oni ne mogu ništa da nađu.” Moji obrazi su poprimili modru boju Markusove kravate. „Stvarno?” „Smrdi na trulu ribu”, nastavio je. „Ne bi želela da budeš tamo. Ne još. I ja planiram da se preselim u hotel dok ne otkriju šta nije u redu. Ali čim završe...” Stisnula sam usne razmišljajući šta je sledeće što treba da kažem. Zamalo da me ponese Markusov entuzijazam. Skoro da sam razmišljala o tome šta da spakujem. Umalo sam potpuno zaboravila na Džejkoba i na to koliko mi se sviđa. Skoro da je Simpatični bio samo moj šef i zamalo da sam zaboravila koliko je Markus bio grozan prema meni. „To su škampi”, rekoh. Markus je izgledao prilično zbunjen, što je bilo sasvim normalno. „Taj miris”, potvrdila sam. „To su škampi. Oni su ti u sofi i ispod madraca u spavaćoj sobi.” Moj bivši dečko je bio užasnut. „Ti si ih stavila tamo?” „Jesam.” Za trenutak je zurio je u mene, ne progovarajući ni reč. Vilica mu je podrhtavala kao uvek kada je besan. „Uradila si to u isto vreme kada si mi napunila odela i cipele pireom?” „Da” Markus protrlja čelo. „Pretpostavljam da bi ovo trebalo da mi bude smešno.” „To bi bio jedan od načina da se to prevaziđe”, rekoh dok mi je lice gorelo. „Ne mogu”, reče mi Markus. „Do sada sam potrošio hiljade funti. Sledeće nedelje ću da zamenim sofu jer ruž za usne ne može da se skine. Sećaš se? Tamo gde si po beloj koži ispisala ogromnim slovima MARKUSE KENINGU, TI SI JEDNO NEVERNO KOPILE?” Sećam se. Markus je očigledno bio kontuzovan. „Jesam li to stvarno zaslužio, Lusi?” „U tom trenutku sam mislila da jesi.” „A sada?” „Sada mi je žao.” Markus je ustao. „Moram da se vratim na posao.” „Markuse”, rekoh. „Stvarno mi je žao. Želela sam samo da budemo prijatelji.” Nije rekao ništa. Jednostavno je otišao od mene. Došla je konobarica da ponese tanjire. „Da li želite još nešto?” „Molim vas, mogu li da pogledam desert-meni?”


Donela ga je i ja naruÄ?ih niĹĄta drugo do dva nenormalno velika parÄ?eta kremaste Ä?okoladne torte.


ČETRDESET PRVO POGLAVLJE

KADA SE SUTRA BUDEM SRELA sa dobrim damama iz Kluba ljubitelja čokolade, imaću detalje svog majstorskog plana. Uspele smo da se okupimo posle posla i, kada bi ovo bio pab, imale bismo kako se to uobičajeno kaže „žurku zatvorenog tipa”. Na vratima je natpis ZATVORENO i samo naše odabrano društvo uživa u svim radostima Čokoladnog raja. Kiša dobuje po prozorima, a Klajv je stavio nekoliko upaljenih sveća na stočiće da odbijaju neprijatno sivilo. Kažem vam, da sam milioner, platila bih Klajvu i Tristanu da održavaju ovo mesto isključivo za moje potrebe. „Vratićemo nazad tvoj nakit”, obratih se Šantal glasom punim čvrste, čelične odlučnosti. Sve su mi se nasmejale. „A kako ćemo to da uradimo, srce?”, pitala je Šantal dok je grizla ivicu čokoladnog biskvita. „Ovako.” Svakoj sam dala list papira sa instrukcijama. Danas sam radila u jednoj bezličnoj, sivoj zgradi sa kancelarijom u kojoj niko nije razgovarao sa mnom. Jedno zaista užasno mesto, pa da bih ga učinila podnošljivijim, provela sam dan razrađujući do najsitnijih detalja Operaciju vračanja Šantalinog nakita. Na kraju sam odštampala po jednu kopiju za svaku od nas. Sve su detaljno pregledale stranice. Sada se već ne smeju mnogo. „Ti to ozbiljno misliš”, reče Otum glasno dišući. „Smrtno sam ozbiljna.” „Stvarno misliš da to možemo da uradimo?” „Mislim da moramo da pokušamo”, rekoh čvrsto, dok sam uživala u jednoj madagaskar čokoladi, dajući ovoga puta prednost mlečnoj. Ova čokolada je kremasta, slatka i puna putera, kao što su bile čokolade kojih se sećam iz svog detinjstva. I moja majka je nekada bila čokoholik - ona je bila ta koja me je povela tim putem. Onda je odlučila da nosi odeću broj osam kako bi joj život bio ispunjen i sada živi samo na salati. Zbog toga se oseća apsolutno jadno, ali zaista ima telo kao neuhranjeno dete, što je i želela. Mislim da ću ja u njenim godinama težiti da budem debela i srećna.


Normalno, moja divna madagaskar čokolada leči sve bolesti, ali u ovom trenutku mi ne pomaže da se smirim. Onda sam načinila svetogrđe time što sam je zalila šoljom čaja. Ni to nije pogodilo metu. „Nema šansi da dozvolimo tom momku da pobegne sa onim što mu ne pripada”, rekoh razdražljivo. „Nameravam da se borim da dođem do novca u roku koji je odredio”, priznade Šantal. „Možda je Lusi u pravu. Možda stvarno treba da pokušamo ovo.” „Da li te je ponovo zvao?” „Jutros”, reče ona. „Uspela sam da odugovlačim, ali mislim da mi vreme ističe.” Primetih da smo čak počele da razgovaramo kao eksperti za krađu. Jedna od nas će uskoro reći: „Obesite ga o kuku za meso!”, u stilu Vinija Džounsa4. Sve smo se nervozno zgledale. „Da li nas ovo čini kriminalcima?”, prošaputa Otum. „Mi samo vraćamo Šantal ono što joj pripada”, rekoh ja sa ubeđenjem koje nisam baš osećala. Možda se ova naša metodologija pokaže dobrom. „Ne mogu da smislim nijedan drugi način.” „Ja sam za”, reče Nađa. „Kada ćemo to da uradimo?” „Što je moguće pre.” Pogledala sam u Šantal očekujući da se složi. Klimnula je glavom. „Ja posebno treba da obratim pažnju, pošto ću morati da budem sigurna da će Tobi moći da čuva Luisa. Ne treba mi dodatni trošak za čuvanje deteta, bilo bi dobro ako to mogu da izbegnem”, reče nam Nađa. Džordž Kluni nikada nije imao te probleme. Da li je ikada neka od njegovih krađa bila osujećena jer neko iz njegove bande Oušnovih jedanaest nije mogao da nađe bebi-siterku? Mislim da nije. „Da li je tebi tvoja uloga jasna?”, upitala sam Otum. Oči joj se raširiše od straha. „Uradiću to”, reče. „Zbog Šantal.” „A zašto idemo van grada da bismo to uradile?”, želela je Nađa da zna. „Mislila sam da bi bilo bolje da nismo na svom terenu.” Apsolutno bolje rekoh ponovo. „Neutralna teritorija.” Ipak, misli mi se vratiše na to. Nisam sigurna zašto prelazimo sav taj put. Da li bismo to mogle da uradimo bliže kući? Vrlo verovatno. Ali, neću to sada da pominjem jer bi mogle da počnu da sumnjaju u ispravnost celog mog lukavog plana. „To je tako divan hotel”, reče Nađa kada je bacila pogled na mesto na kome će se odigrati akcija. „Tobi i ja smo dobili njihov prospekt pre nekoliko godina. Bivši fudbaler, a sada glumac koji najčešće tumači uloge nasilnika. Proslavio se rolama u filmovima „Dve čađave dvocevke”i „Sneč” (prim. prev.) 4


Mislili smo da bismo mogli da provedemo nekoliko dana tamo, za našu godišnjicu braka na primer, ali bilo je skupo. Uvek sam želela da odem tamo.” Svi smo je pogledali. „Izvinite”, reče ona. „Znam da ovo nije piknik.” „Biće nam potrebne i tablete za spavanje”, rekoh ja, glasno razmišljajući. „To ja mogu da obezbedim”, reče Nađa i sve iznenađeno pogledasmo u nju pitajući se šta naša prijateljica radi sa zalihom tableta za spavanje. Ja sam mislila da je Otum ta koja bi mogla da ima pristup lekovima. „Koliko vam treba?” „Koliko je potrebno da se drogira varalica?” Shvatila sam da bi ovo mogla da bude loša računica. „Ne želimo da ga ubijemo”, ubaci Otum zabrinuto. „Ja želim”, reče Šantal bez uvijanja. „Reci mi naziv tableta”, reče Otum. „Pitaću Ričarda za savet. On zna sve o lekovima koji se dobijaju na recept, kao i o onima koji se dobijaju ilegalno.” Znala sam da će njeni kontakti biti dragoceni. „Da li mislite da će momci želeti da budu deo ovoga?”, bacila sam skriveni pogled u pravcu Klajva i Tristana. „Ostaje nam da ih pitamo”, reče Šantal. „Hej, momci”, doviknu ona. „Hoćete li da učestvujete u krađi?” Pošto su se slatko nasmejali, momci su došli da sede sa nama i doneli bocu čokoladne votke i pola tuceta malih čaša, džigera, koje su podelili svima. Osmeh je iščezao sa njihovih lica kada su shvatili da mi zaista planiramo posao i da se od njih traži da budu deo toga. Posle šest čašica čokoladne votke obojica su pristala, na opšte iznenađenje. „Zovi ga”, dala sam instrukciju Šantal - takođe okrepljene votkom. „Zovi gada. Ugovori susret. Reci mu da rezerviše sobu jer ne želiš da obaviš razmenu na javnom mestu.” „Jesi li sigurna?”, upitala je. „To je naša jedina šansa.” Šantal duboko udahnu i ukuca broj u svoj mobilni telefon. Svi smo se nagnuli ka njoj, napeto iščekujući da čujemo razgovor. „Ovde Šantal. Naći ćemo se u hotelu Trington menor”, reče mu bez uvoda. „Znaš gde je? Fino.” Naša prijateljica je takođe zvučala pomalo napeto. „Petak, devet sati. Rezerviši sobu. Hoću da budem sigurna da ćemo da izvršimo razmenu u četiri oka.” ���Dogovoreno”, reče kada je završila razgovor. Onda iskapi još malo votke. „Petak, devet sati”, ponovih ja, i svi klimnusmo glavom u znak odobravanja. „Naći ćemo se ovde posle posla. Treba nam par sati da se odvezemo do tamo.” Šantal je određena da vozi pošto ima najluksuzniji auto, dok Otum i ja uopšte nemamo kola. A da izvedemo krađu na biciklu, i nije baš prava stvar. Eto, to je to. Sve smo sredili.


Klajv nam je sipao još po turu. Kucnusmo se čašama. I uprkos činjenici da sam svesna toga da ovo ne zvuči isto kao u Oušnovih jedanaest, ja glasno rekoh: „Četvorka Kluba ljubitelja čokolade!”


ČETRDESET DRUGO POGLAVLJE

MOJA NOVA AGENCIJA - KANCELARIJSKI ANĐELI - pronašla mi je drugi posao. Ovaj je sjajan. Radim za jednu dizajnerku koja ima sopstvenu modnu kuću u Kovent gardenu. Zar to nije super? Ovde sam mnogo više svoja nego u nekoj memljivoj knjižari ili sterilnoj kompjuterskoj kompaniji. Ovde sam već dva dana i ništa nisam razbila. Stvarno. Sve lutke u salonu još uvek na sebi imaju svoje skupe elegantne večernje haljine kako bi i trebalo da bude. Nijedna haljina nije pocepana. Nijedan model nije izgubio ruke ili neke druge delove tela, što bi bilo krajnje neumesno. Pod je od visokopolirane hrastovine i ja još nisam pala na leđa poput cirkuskog klovna. Mislim da bi ovo zaista mogla da bude prekretnica u mom životu. Dizajnerka se zove Floela. Ona je sićušna Jamajčanka užasnog temperamenta i sa sklonošću ka obući Džimija Čua. Tek je počela da stvara sopstveni brend u svetu mode i sada oblači slavne sa A liste koje površno poznaje. Ono što sam odmah uradila bilo je da dovedem njenu kartoteku u red i da napravim redosled zakazanih klijenata koji dolaze na probu. Tačno znam kako voli da pije svoju kafu bez kofeina - tri kapi mleka od soje i zrnce šećera ujutru; nerazblaženu crnu kafu posle podne. Ukoliko postanem neophodna ovoj ženi, nadam se da će me privremeno zadržati ili me možda čak zaposliti za stalno. Međutim, danas su moje misli na drugoj strani. Večeras je noć Operacije vraćanja Šantalinog nakita i moji nervi su počeli da rade. Popila sam oko deset šolja kafe bez kofeina i pojela sam ekvivalentan broj grin end blek čokolada koje sam uzela iz svog tajnog skladišta koje se velikom brzinom praznilo. Naravno, veoma sam vodila računa da slučajno ne ostavim prste umrljane čokoladom na večernjim haljinama ili na rolnama materijala u krojačnici. „Lusi”, prekide me Floela usred sanjarenja, „treba da odvezeš ove haljine u hotel Lendmark za večerašnji modni hepening Da odvezem? Ja? Je li i to u opisu moga radnog mesta? „Daću u nekoga da ti pomogne da napuniš kombi.” Kombi? Položila sam test kako bih mogla da kažem da umem da vozim, ali to je bilo pre mnogo, mnogo godina. I bio je to auto, a ne kombi. Zar ona ne shvata da je prošlo već pet godina otkako nisam vozila i da nikada, nikada nisam


imala kontrolu nad nečim što i približno liči na napunjen kombi. Očigledno da nije znala. Kada neko živi u Londonu, to znači da ja - kao i svako drugi - idem svuda autobusom ili podzemnom železnicom. Šta da radim? Zaista ne mogu u ovim godinama da priznam da nisam vešta, što bi Francuzi rekli aufait u vožnji. Floela bi, bez sumnje, mogla da me spakuje nazad kod Kancelarijskih anđela. Nemam izbora. Moram to da uradim. Predosećajući katastrofu, odoh u zadnji deo magacina koji još nisam istražila - i videh da tamo stoji jedan veliki - ne veliki, ogroman - beli kombi. Oh, dobro. Upravo se spremam se da postanem žena iz belog kombija jer, ako sam planirala da Floeli postanem neophodna, to je značilo da ne smem da se bunim. Stoga uzeh hrpu haljina i odnesoh ih u kombi. Sve haljine su bile umotane u papir i plastiku pa smo ih okačili o specijalno napravljene prečage u kombiju. U ovom veoma velikom kombiju. „Ne žuri”, reče Floela, možda osećajući koliko sam nervozna. „Moja asistentkinja Kesi je već u hotelu. Zvaću je da joj kažem da krećeš.” „Dobro.” Onda se vratila u krojačnicu i ostavila me na milost i nemilost kombiju. Popeh se u vozilo. Majko moja. Sedeći ovako u kabini osećam se kao da ću da vozim kamion sa nameštajem. Sedela sam tamo pokušavajući da dokučim kako šta radi, dok ne dođe trenutak kada više neću moći da odlažem polazak. Ovo izgleda malo zamršenije od korse, u kojoj sam imala svoj poslednji motorizovani izlet. Ruke su mi se tresle dok sam menjač ubacivala u brzinu i, veoma oprezno, izvezla kombi u sporednu ulicu iza radnje. Trudila sam se žestoko da ga ne ogrebem o cigle na zidovima koje su me vrebale sa obe strane. Lice mi je gorelo, a ispod pazuha su se već uveliko videle fleke od znoja. Uletela sam u londonski saobraćaj i probijala se prema hotelu Lendmark, dozvoljavajući da svi automobili krivudaju oko mene dok sam ja držala stalan pravac. Nisam psovala - dobro, osim sebi u bradu - samo sam čvrsto držala volan i polako napredovala ka svom odredištu. Kada sam stigla do Nove Oksford ulice, počela sam da se opuštam. Nisam više sedela kao da u leđima imam kolac, a u kolena mi se lagano vraćala krv. Kada sam skrenula u Totenhem kort roud, za trenutak sam skrenula pogled sa puta i u tom trenutku mi je privukao pažnju neko ko se kretao ispred mene trotoarom. Bio je to Džejkob. Išao je dugačkim korakom niz ulicu, sa aktentašnom u ruci i probijao se kroz gužvu. U tom trenutku sam se setila da je večeras trebalo da idem sa njim na neku dobrotvornu manifestaciju - mogla je to da bude baš ova gde treba da isporučim haljine. Potpuno sam zaboravila! U svojoj žurbi da organizujem krađu nakita, potpuno sam smetnula sa uma svoj vatreni randevu. Kako sam mogla to da zaboravim? Jesam li poludela? Pošto sam se zaustavila ispred pešačkog prelaza, posmatrala sam Džejkoba, koji se približavao. Ovo bi bila idealna prilika da otkažem sastanak i objasnim u kakvoj sam neprilici, mada, naravno, shvatam da ne bih mogla da mu kažem da


sam planirala krađu umesto odlaska sa njim na dobrotvornu zabavu. Šta bi pomislio o meni? Pokušala sam da spustim prozor, ali nisam mogla da provalim kako se otvara na strani saputnika. Pošto sam pritisnula svu dugmad, uspela sam da otvorim prozor pored vozača, iako to nije bilo ono što sam želela. Ipak, povikala sam: „Džejkobe! Džejkobe!” Kakvo slabo pamćenje. Mogla sam da mu telefoniram, ali nisam želela da koristim mobilni baš dok vozim. Na semaforu se upalilo zeleno svetlo i vozači iza mene su počeli da pokazuju nestrpljenje žestokim pritiskanjem sirene. Krenula sam, a onda sam odlučila da zaista treba da sustignem Džejkoba. Šta ako ne budem mogla da ga nađem na vreme? Misliće da sam užasna. Odluka je doneta, nagazila sam kočnicu i naglo skrenula kombijem ka ivici puta. A onda se začuo gromoglasan tresak i kombi je, udaren otpozadi, poleteo napred. „Oh, do đavola!” Sirene su ponovo, još jače zapištale. Iskočila sam iz kabine i pojurila prema zadnjem delu kombija. Drugi, potpuno identičan beli kombi duboko se zakucao u moje vozilo. Njegovi branici bili su skoro neoštećeni, dok je moj kombi bio prilično zgnječen. Zadnja vrata su se od udarca otvorila i obe strane su bile slupane. U drugom kombiju su bila dva momka; obojica su iskočila napolje i jedan od njih je počeo da viče na mene. „Zar ne možeš da gledaš kud ideš, dušo!” reče. „Prokleti idiot!” Džejkob je u tom trenutku prolazio pored nas. Nije se ni osvrnuo na ovaj naš mali incident. „Samo jedan sekund”, rekoh momku. „Samo sekund. Vraćam se za tren oka.” Otvorenih usta me je posmatrao dok sam ja trčala za Džejkobom, dozivajući ga što sam glasnije mogla: „Džejkobe!” Moći ćemo da sredimo detalje oko osiguranja kada se vratim - ovo je mnogo važnije. Momak je vozio iza mene, očigledno je da je njegova greška. „Džejkobe!” Da li je gluv kao top? Ima li možda slušalice na ušima? Koji god da je razlog, nije pokazao da me je primetio. Umesto toga, skrenuo je ka recepciji jednog velikog hotela. Potrčala sam za njim, ali sam morala da propustim jednu grupu biznismena kroz rotirajuća vrata na ulazu. Kada sam ušla, od Džejkoba nije bilo ni traga. Pretražila sam sve grupe ljudi koji su sedeli kod recepcije, ali on nije bio ni u jednoj. Onda sam ga ugledala, išao je prema liftovima, pa sam ponovo uzviknula: „Džejkobe!” Podigao je pogled i izgledao zaprepašćeno kada me je ugledao, što je bilo normalno. Sa njim je bio još jedan veoma zgodan momak. Bio je visok i tamnokos i nosio je predivno skrojeno prugasto odelo. „Molim te, izvini”, rekoh bez daha. „Upravo sam imala saobraćajnu nezgodu. Kada sam te videla da prolaziš, iskočila sam iz kombija.” „Nezgoda? Kombi?”, reče Džejkob. „Jesi li dobro?”


„Jesam, dobro sam. Kombi je malo ulubljen” Mnogo ulubljen, pomislih. „Nema veze”, rekoh mu. Pogled mi pade na ovog drugog momka. Kakav lepotan. „Izvini”, rekoh. „Ti ideš na sastanak. Neću da te zadržavam.” „Ne brini”, odgovori Džejkob, ali ja videh da je uputio izvinjavajući pogled ovom drugom čoveku. „Možemo h na brzinu da porazgovaramo?” On pogleda u momka tražeći dozvolu. Čovek prilično odsečno klimnu glavom, dok je gledao na sat. Džejkob odstupi korak od njega, uhvati me za lakat i povede u stranu. „Ne mogu da izađem večeras”, rekoh mu. „Stvarno, stvarno mi je mnogo žao. Imam nešto drugo isplanirano.” „Oh.” Izgledao je strahovito razočaran. „Osećam se užasno”, nastavila sam da blebećem. „Kada bih ovo mogla da otkažem, otkazala bih. Ali, onda bih izneverila drugarice.” „Shvatam”, reče Džejkob. „Šta je sa ostatkom vikenda?”, upitala sam. „Možda možemo tada da se vidimo. Ja sam slobodna.” „Ja sam zauzet”, reče on uz žalostan osmeh. Da li misli da me više ne interesuje? To svakako nije tačno. „Mogli bismo da smislimo nešto u toku nedelje.” Zvučala sam očajno iako to nisam želela. „Moram da radim skoro svako veče.” Skoro svako veče, ali ne svako. Nisam znala šta više da predložim. „Utorak”, reče, što mi je zvučalo kao spas. „Slobodan sam par sati oko šest. Hoćeš li da se nađemo posle posla u Čokoladnom raju?” „Hoću”, rekoh, uhvativši se za jedinu šansu. Čas joge će ponovo otići do đavola. „Utorak je odličan.” Džejkobov kolega, koji je već bio kod lifta, počeo je da se vrpolji. „Moram da idem”, reče Džejkob. „Imamo klijente koji nas čekaju.” „Onda, vidimo se.” Podigla sam ruku i mahnula iako mi je on već bio okrenut leđima. Istrčala sam iz hotela i pojurila niz ulicu. Kada sam stigla do kraja, mogla sam da vidim samo jedan kombi. Idiot! Kopilad su se odvezla. Bolje bi im bilo da su ostavili broj polise ispod brisača ili tu negde. Prokletstvo. Nije mi palo na pamet da će ovo da urade. Danas čovek nikome ne može da veruje. Šta da kažem Floeli? Kako da objasnim ovo na zadnjem delu kombija? Da li će ona to bolje prihvatiti nego što je gospodin Džezmond prihvatio radikalno preuređenje njegove radnje? Ne. Više je nego verovatno da će dobiti nervni slom podignuvši nogu sa jednom od svojih džimi ču cipela u vazduh.


Vrata na zadnjem delu kombija su lelujala i ja sam morala da nađem nešto čime bih ih vezala, pošto nisam mogla tako da vozim. Fuj. Ovaj dan neće dobro da se završi. Nadam se da će večerašnja svečanost proći malo bolje nego ovo. Ako se loša sreća događa tri puta, onda me čeka joj jedna propast. Kada sam pogledala u zadnji deo kombija, shvatila sam koja je to propast. Sve Floeline večernje haljine dobile su noge. Ni jedna jedina nije ostala. Zadnji deo kombija je bio dubok kao pećina. Mora da su momci koji su udarili u mene odlučili da se sami posluže haljinama. Eto mene, razmišljam o sopstvenoj krađi koju nameravam da izvedem, a u međuvremenu i sama postajem žrtva jedne takve krađe. Stajala sam i netremice gledala u prazan prostor ispred sebe, pitajući se šta, za ime sveta, da radim. Floeli se ovo neće dopasti. Ni najmanje joj se neće dopasti. Osećajući se ošamućeno, otišla sam do prednjeg dela kombija. Onda sam ugledala parče papira ispod jednog od brisača. Raspoloženje mi se popravi. Možda su momci ipak ostavili kontakt adresu. Možda postoji zaista dobar razlog što svih haljina nema. Možda su ih odneli negde gde će biti sigurne. Drhtavim rukama izvukoh papir. Bila je to karta za parkiranje. Prokleta, prokleta karta za parkiranje. Ovo je četvrti put da me je u ovom danu pogodila zla sreća. Sigurno da sam ispunila kvotu. U tom trenutku sam shvatila da mogu da se pozdravim sa još jednim poslom - ovoga puta sa sjajnim poslom - broj mojih nesreća se popeo na pet.


ČETRDESET TREĆE POGLAVLJE

„ZNAČI, OVO JE TVOJE MALO CARSTVO?”, reče Ričard. Nije zvučao impresionirano. „Da.” Otum je nekako ubedila svoga brata da dođe u rehabilitacioni centar i da sazna nešto više o programu SKINI SE SA DROGE!, u koji je ona bila uključena. Uz malo sreće, možda će i on poželeti da se SKINE sa droge! Otum dogovorila sa njim da nenajavljeno svrati na njen čas kako bi mogao da upozna i neke od njenih štićenika. Bilo bi politički nekorektno zvati ih decom, iako su to stvarno bili. Oštećena, upropašćena deca. Mislila je da ako dovede svoga brata ovde i ako ga pusti da se upozna sa nekom od ove dece čije je živote uništila zavisnost, onda bi možda to doprinelo da se i on spusti na zemlju. Ovde će videti surovu stvarnost i krajnji produkt koji donosi droga, a ne sjajne fantazije nestvarnog sveta kokaina u koji on tako zdušno veruje. „Kakvo turobno mesto”, reče nadureno kada je video zidove sa kojih se ljuštila boja. „Poželeo bih da se još više drogiram ako bih bio primoran da dane provodim na ovako užasnom mestu.” Bilo je tačno da je smeštaj u centru bio više utilitaristički nego atraktivan. Stoford centar nikada nije osvojio nijednu nagradu za dizajn. Bio je smešten u jednoj školi od crvene cigle, sagrađenoj tridesetih godina dvadesetog veka, tako da je to sada sve dotrajalo. Znatan deo budžeta trošio se da se zdanje jednostavno održi kako se ne bi srušilo. Međutim, sobe su bile velike i dobro osvetljene iako je centralno grejanje klokotalo, a originalni drveni podovi sa rupama i pohabani od starosti. „Da”, reče Otum. „Ti si izuzetno srećan što tata može da ti plati da ideš na kliniku koja više liči na hotel sa pet zvezdica, ali to nije slučaj sa najvećim brojem zavisnika od droge.” „Oh, prestani, Otum”, gunđao je dok je išao za njom. „Neprestano ti govorim da ja nisam zavisnik. Ja je samo rekreativno koristim. To savršeno držim pod kontrolom.” „Svakako.” Njen brat je posle onoga da Dejzi bio dan-dva prilično uplašen, ali sada se ponovo grozno ponašao. „A zar ne počinju svi tako sa drogom? Kontrolisano?”


„Ovo je kokain”, reče on mrzovoljno. „To je sve. Danas možeš da ga nabaviš po ceni jednog kapućina. Čak ga je i vlada prevela u nižu kategoriju droga. Nisu to tako ružne stvari kao što su nekada bile. One poboljšavaju stil života. Dušo, to se koristi isto kao što se popije čaj posle večere. Ubaciš malo sa kafom, čisto da ti zazuji u ušima. Nema ničeg lošeg u tome.” „Mrzim da ti protivrečim, Rič, ali ti si izgubio posao i stan. Kako ja to vidim, ti si u veoma lošem položaju.” „Vidi, seko, sve je ovo veoma dobro.” On pokaza rukom na prostor oko sebe. „Ja ti se zaista divim što želiš da činiš dobro ovome svetu. Siguran sam da i svi ovi pegavi tinejdžeri to cene. Verovatno na tebe gledaju kao na nekoga ko im pruža konopac za spasavanje, ali ja nisam kao oni. Daleko sam ja od onih beskućnika koji spavaju u kartonskim kutijama iza ugla.” Nasmejao se podrugljivo, što je nateralo Otum da se naježi. Samo je Ričard mogao da bude samozadovoljan svojom trenutnom situacijom. „To je zato što imaš sestru sa otmenim stanom na Sloun skveru”, podsetila ga je . „Gde bi u suprotnom stanovao?” Skrenuli su u umetničku radionicu, koja je bila njeno polje rada. Još niko od klinaca nije stigao, ali su zidovi bili dekorisani njihovim kreativnim pokušajima. Neki su napravili ogledala od bojenog stakla, ukrašavajući stakla različitim stvorenjima - mačkama, kucama, zmajevima - zadovoljno sklupčanim u jednom uglu. Nesigurne linije crteža odavale su drhtavu, neveštu ruku umetnika. Drugi su bili više avanturistički raspoloženi pa su pravili koloristične panele za vrata koja verovatno nikada neće videti. Prozore su ukrašavala stakla koja su sakupljala sunčeve zrake, inače retke na tom severnom delu zgrade, koji su padali preko radnog stola u vidu duginih boja, crvene, žute, zelene. Ovo je mesto na kome je volela da bude. Ovde je bila najsrećnija. I ako bi mogla da napravi mali pomak, da unese malo boje ili zadovoljstva u živote svojih štićenika, onda je sve bilo vredno truda. Ričard obavi ruke oko njenih ramena i čvrsto je zagrli. „Otum, ovo izgleda sjajno. Ti zaista radiš dobar posao.” „Trudim se”, reče ona iskreno. Ipak, ponekad se pitala da li je to dovoljno. „Moji studenti će uskoro doći.” Kao da je dala šlagvort, pojavi se očajno mršava devojka u gotskoj odeći i sa neurednom u crno farbanom kosom upotpunjenom pink pramenovima -Tasmin, šesnaestogodišnja narkomanka. Kod Otum je dolazila skoro godinu dana i bilo je očigledno da je bila talentovana da radi sa staklom. Ona je sa bojenog stakla prešla na peć za sušenje grnčarije, tražeći najživahnije boje i mešajući ih kako bi napravila fine komade. Dok su drugi često bili nestrpljivi da odu kući pošto su se prilično namučili da naprave pristojan mozaik od pločica ili tronožac, Tasmin bi provodila sate udubljena u umotavanje fine srebrne žice oko komadića stakla da bi napravila moderne priveske i minđuše koje je sama osmišljavala. Bili su to simpatični komadi nakita koje je ponekad prodavala prijateljima za nekoliko


funti. Ovo je Tasmin pružalo veliko samopouzdanje, a i Otum je bila uzbuđena. Nije mogla da se ne divi devojčinoj veštini i odlučnosti. Bilo je dobro videti da neko od njenih studenata tako dobro radi. Tasmin je zaista rešila da se izleči i svaki dan je za nju bio velika borba. Sa boljim uslovima da se obrazuje, Otum je bila sigurna da bi devojka stekla akademsko znanje jer je bila pametna, iako bi ponekad dozvolila sebi da joj jezik bude brži od pameti. Tasmin bi se vrlo često pojavljivala sa modricama jer je nijedna od devojaka nije volela. Ispod te gotske šminke, ona je bila prilično lepa pa su druge devojke bile ljubomorne na njen izgled i na činjenicu da je ovde u centru otkrila da ima talenat za dizajniranje nakita. Jedina šteta je bila što Tasmin nije mogla da napravi dijamantski prsten i nekoliko narukvica i tako ih spasla realizacije večerašnjeg plana. Otum je prosto bila bolesna od nervoze kada bi pomislila šta je uveče čeka. Nije bilo šansi da to ispriča Riču. Što manje bude znao o njenom učestvovanju u ovom ćaknutom planu, to bolje. Trebalo je da ga pita za savet u vezi sa brojem tableta za spavanje da bi svoju žrtvu bacile u dubok san, ali moraće da nagađaju i da se nadaju najboljem. Razmišljajući o ovome, ponovo oseti grčeve u stomaku. Lusi je bila ubeđena da one mogu da uspeju u ovome. Otum nije bila sasvim sigurna. Samo se nadala da ih neće uhvatiti. „Zdravo, Tasmin.” „Zdravo, gospođice.” Otum je pokušala da natera svoje studente da je zovu po imenu, ali je većina njih ipak insistirala da je oslovljavaju sa „gospođice.” „Upoznaj mog brata Ričarda.” Tasmin mu uputi jedan prodoran, sumnjičav pogled, gledajući u njegov crni kašmirski džemper i firmirane farmerice, isto kao što je on gledao njene poderane mrežaste hulahopke i martinke. „Bolje bi bilo da krenem”, reče Rič nelagodno. „Imam mnogo toga da uradim.” Otum se pitala kakvi bi to poslovi mogli da budu. Njen brat se bar složio da dođe ovde, ali izgledalo je da bi bilo suviše tražiti od njega da ostane i popriča sa ovom decom. Sam bog zna da oni nisu bili osobe kojima možeš lako da se približiš; njoj je, takođe, trebalo mnogo vremena. Sada bi joj, doduše samo ponekad, Tasmin donela tablu čokolade pošto je otkrila da je tu Otum posebno slaba. To je bilo najviše što bi uradila da pokaže divljenje i zahvalnost. Njen brat je poljubi u oba obraza. „Vidimo se kasnije.” Otum klimnu glavom. Čeznula je da mu kaže da vodi računa, ali je znala da bi ga to iznerviralo. Svaki put kada je želela da razgovara sa bratom, izgledalo je kao da hoda po jajima. Želela je da je Edison ovde da obavi to umesto nje. Možda bi on bio u stanju da ubedi Ričarda da se nekako uključi u program, kada je ona već podbacila.


Kada je Rič već bio na vratima, jedan visoki mladić je prošao pored njega gurajući ga. I on ga je takođe oprezno pogledao. Bio je to Frejzer, zavisnik od heroina koji je tek je napunio petnaest godina. Takođe je bio i vođa džeparoša i da bi došao do svoje doze, redovno je olakšavao kupce u Oksford stritu uzimajući im teško stečeni novac. Uprkos mnogim problemima i neuspesima koje je imao, bio je zabavan, mio dečak sa jakim glazgovskim akcentom koji Otum jedva da je uspevala da razume. Nije bila sigurna koliko mu koriste njeni kreativni časovi, ali bio je jedan od najredovnijih polaznika. Možda je to imalo neke veze sa činjenicom daje bio slab prema Tasmin. Frejzer je trenutno bio zaokupljen izradom prozorske roletne, koju je namenio za kuhinju svoje majke kada se vrati u rodnu Škotsku. Možda je bilo i dobro što Ričard nije ostao dugo. „Ćaos, gospođice.” „Zdravo, Frejzere.” Primetila je da je Tasmin bila zauzeta vađenjem poslednjih komada iz peći. Otum pozva Frejzera na stranu. „Treba mi jedna usluga.” Dečak se nasloni pored nje na radni sto. „Recite.” Otum spusti glas. „Možeš li da me naučiš kako da džeparim?” Ako je Frejzera i zaprepastio njen neobičan zahtev, to nije pokazao. Umesto toga je poverljivo klimnuo glavom. „Aha.” „Dobro”, rekla je Otum. „Moram to da naučim do večeras.”


ČETRDESET ČETVRTO POGLAVLJE

OBUKLA SAM SVOJU MALU crnu haljinu sa bretelama i obula cipele sa ubitačno visokim štiklama u maniru fatalnih žena. Tresem se od glave do pete, iako osećam da u meni bukti kao u pećnici. Obrazi mi gore, sada kada očajnički treba da izgledam opušteno, hladno i sabrano. Imala sam loš dan i u glavi mi je sve bučalo. Nepotrebno je da kažem da su me najurili sa divnog, divnog posla čim sam se vratila u radnju i ispričala Floeli svoju tužnu priču. Izašla je ostavljajući me obraza zažarenih od stida, dok mi je u ušima još odzvanjala njena pretnja da će „tužiti moju koščatu belu zadnjicu”. Za trenutak sam osetila iskru radosti, jer mi nikada niko ranije, ni u mojim najneobuzdanijim snovima, nije rekao da mi je zadnjica „koščata”. Onda je pozvala policiju i vrlo brzo izbrisala osmeh sa mog lica. U ovom trenutku pokušavam da ostanem van domašaja duge ruke zakona, a ne da idem pravo pod nju. Kao da nemam dovoljno briga. Držala sam se dalje od Floelinog domašaja sve dok nije stigla policija, a onda sam momcima u plavom dala izjavu. Oni nisu bili previše zainteresovani ni za Floelinu ni za moju neprijatnu situaciju, a ja sam se trudila da ne naginjem previše kriminalu. Poslednji put sam je videla kako krešti u slušalicu dok je razgovarala sa osiguravajućom kompanijom pa sam, potpuno ponižena, otišla. I tako, moja kratka igra lične asistentkinje nekome ko bi uskoro trebalo da postane poznata kreatorka naglo je prekinuta i osim toga što su mi živci napeti kao strune, osećam se i vrlo jadno. Sve članice Kluba ljubitelja čokolade su se sakupile u Čokoladnom raju u noći kada je trebalo da se izvede Operacija vraćanja Šantalinog nakita. Sve smo pokazivale znake zabrinutosti. Radnja je već bila zatvorena i mi smo bile jedini posetioci. Šantal je hodala tamo-amo, Otum je pevušila neku hipi mantru, dok je Nađa naizmenično grickala nokte i čokoladni biskvit. Šantal je bila kompletno obučena u crno i osim činjenice da joj je nedostajala samo fantomka, izgledala je kao da radi u banci. Nađa je nosila farmerice i jaknu koja je izgledala razbojnički. Otum je na sebi imala uobičajenu lepršavu gazu, dok su joj ticijan lokne slobodno padale na ramena. Pretpostavljam da je trebalo da se setim da joj kažem da ako poseduje bilo šta pomalo divlje, da to obuče. Sumnjam da uopšte ima lopova koji se oblače kao


izvođači narodnih pesama. Ipak, moraće da bude jedan takav, jer nas vreme pritiska. Naši saučesnici Klajv i Tristan kriju se iza pulta i izgledaju tajanstveno. Pošto smo im prišle, stavili su jednu malu kutiju čokolade na pult. „Lusi, ovde ima dvanaest čokolada”, reče mi Klajv sa ozbiljnim izrazom na licu. „Polovina je napunjena Nađinim tabletama za spavanje. Upotrebili smo blender od kuće koji koristimo samo za mlevenje retkih zrna brazilskog graha i od pilula smo napravih prah. Nafilovane su zelenim i crnim mahunama kardamoma koje daju začinjen i sladak ukus sa nagoveštajem dima. Zbog svega ovoga ne bi trebalo da budu sumnjive.” Mmm. Čokolade su zvučale sjajno. „Kako ću znati koja je koja?” „One čiste imaju dve brazde na vrhu. One sa tabletama imaju tri.” „Čiste - dve. Sa tabletama - tri.” „Tako je.” „Mogu li da uzmem jednu samo da probam?” Ruka mi je već krenula. „Ne”, reče Klajv neumoljivo. „Uzdrži se od vežbe. I zapamti, nemoj da ih pomešaš. Nisi ti ta koju hoćemo ispruženu na zemlji.” „Nadam se da smo uzeli dobre doze”, Otum će nervozno. „Nisam mogla da pitam Ričarda, postao bi sumnjičav.” „Koristili smo naše zdravo rasuđivanje”, rekao nam je Klajv. „Na čemu se ono baziralo?” „Na pukom neznanju”, reče nam on. „Nadajmo se da smo stavili dovoljno tableta u čokolade da bi mogle svakog da onesveste na kratko.” „Šta ako ste stavili mnogo?” Svi smo se zabrinuto zgledali. „Sigurna sam da će biti dobro”, rekoh ja. Kad ja nisam sigurna, onda će biti više nego dobro. „Hvala vam što ste ovo napravili, momci.” „Samo se nadam da nećemo zajedno sa vama da uživamo u zatvorskoj hrani kada se budemo našli na sledećem sastanku.” Klajv se dramatično pljesnu rukom po grudima. „Bolje bi bilo da krenemo”, reče Šantal. Lice joj je bilo belo i izmučeno. „Hajde da te okitimo.” Stajala sam kao ukopana dok me je kinđurila svim imitacijama koje je kupila. Ogrlica koja je ličila na dijamantsku, dve narukvice i par minđuša koje su se njihale sa uvceta i mogle lako da prođu kao dijamanti od dva karata. „Da li izgledaju kao pravi?” Nisam imala ogledalo da proverim svoj izgled. „Nadam se”, reče Šantal. „Sipaj mu dosta pića”, savetovala je Nađa. „Onda neće da primeti.”


Nadale smo se da naša meta mnogo toga neće da primeti. „Lusi, izgledaš fantastično”, reče Otum. „Hvala.” Obrisah vlažne dlanove o haljinu. „Nadajmo se da će još neko isto to da misli.” „Momci, poželite nam sreću”, reče Šantal. Klajv i Tristan napustiše pult i čvrsto nas zagrliše kao da krećemo na opasno putovanje. Što je ovo zapravo i bilo. „Vratite se bezbedno”, reče Tristan. Stvarno verujem da mu je u oku bila suza. „Hoćemo”, rekoh ja odvažno. „Biće ovo šetnja po parku.” „Pre toga čeka nas duga vožnja kolima”, reče Šantal, gledajući uporno na sat. Kao kolovođa, trebalo je da ja ulijem poverenje svojim ortacima, zato zabacih glavu i ispravih ramena. „Hajde onda da to uradimo”, rekoh.


ČETRDESET PETO POGLAVLJE

NE ZNAM KOJA kola vozi Šantal, ali su izuzetno skupa i mirišu kao nova kožna tašna. Sedele smo u napetoj tišini, svaka sa svojim mislima. Ja sam na krilu čvrsto držala kutiju prerađenih čokolada i po hiljaditi put u glavi ponavljala ulogu koju je trebalo da odigram kada stignemo u hotel. Iskreno, ako to uradim još jednom, glava će mi verovatno eksplodirati. Kladim se da i ostale devojke prolaze kroz isto. „Pusti neku veselu muziku, Šantal”, rekoh. „Ovo je možda ozbiljno, ali nema razloga da budemo nesrećne.” Šantal ubaci CD i začu se „Šetajući dok sunce sija”. Odmah smo sve počele da pevamo sa Katrinom i Talasima dok je poslednji sunčev zrak u tom danu nestajao na horizontu. Kako možemo da budemo sumorne pored ovako sjajne pesme? Iz torbe sam izvadila porodično pakovanje maltezer čokolada - ostale su divne zahvaljujući Šantalinoj klimi u kolima - i podelila ih. Raspoloženje u automobilu se momentalno popravilo. Klajv bi se strahovito uzrujao kada bi video da se tešimo čokoladom za masovno korišćenje, ali ponekad, stari favoriti budu pravi pogodak i ne može ništa da ih zameni. Isto tako, štangla smarti čokolade može za tren da me vrati u osnovnu školu. Zatim smo slušale „Mister Blu Skaj”, koju izvodi Elektrik lajt orkestra, a sat vremena kasnije bile smo u hotelu Trington menor. Sve zajedno smo duboko udahnule dok je Šantal prolazila kroz visoku kapiju od kovanog gvožđa, pri čemu su gume njenog auta škripale po šljunku. Šou uskoro počinje, pa Šantal isključi Elektrik lajt orkestra dok su bili usred pesme. Hotel Trington menor je jedno od onih zdanja sa pet zvezdica koje u svom sklopu ima spa centar. Žurila sam sa strahopoštovanjem u raskoš ispred sebe. To je toliko daleko od onoga što ja mogu da priuštim da ne možete ni da zamislite. Fantazirala sam da odem na mesta ovog kalibra, ali ne u ovom kontekstu. Uvek sam se nadala da će me Markus odvesti na neko ovakvo mesto i zaprositi. Ah, dobro. Ovaj drugi san se pretvorio u prah. Noć je počela da pada dok smo se vozile prema hotelskom ulazu koji je ličio na ulaz u dvor. „Kolena mi se tresu”, priznala je Šantal. „Osećam se kao da me ovaj momak nije samo opljačkao. Osećam se kao da me je pretukao, iako je sve to bila samo moja glupa greška.”


Blago je potapšah po kolenu. „Vratićemo ti nakit ”, rekoh joj. „To će bar biti neka kompenzacija.” „Nadam se da ćemo uspeti”, reče ona sa nervoznim drhtajem u glasu. Ovo je prvi put da sam videla da je Šantalino samopouzdanje poljuljano. Okrenuvši se u sedištu, obratih se devojkama. „Sve znamo šta treba da radimo?” Nađa i Otum klimnuše energično glavama sa zadnjeg sedišta. Sa prednje strane hotela prostiralo se ogromno veštačko jezero, u čijem se centru nalazila fontana sa bakarnim jatom delfina u skoku koji su izgledali neverovatno stvarno. Usporile smo, tražeći mesto za parkiranje. Onda Šantal izgovori sa užasom. „To je on”, reče i pokaza glavom ispred sebe. „To je on. Izlazi iz belog mercedesa.” Sve smo zinule. Moj bože, pa to je zver. Jedna izuzetno zgodna zver. Visok, tamnokos, atletski vitak. Klasično dobar izgled. Nije ni čudo što ga je naša prijateljica sa toliko oduševljenja odvela u krevet. Možda ne bi trebalo toliko da žali kada je u pitanju taj deo njihovog susreta. Sa ove distance, on ne izgleda kao tipičan nitkov. Pre izgleda kao naivko. U ruci je imao crnu aktentašnu i krupnim korakom je išao prema hotelu. „Kladila bih se u sto dolara da je moj nakit u toj vražjoj tašni”, gorko primeti Šantal. „Čuvaj novac”, posavetovah je. Ako sve krene naopako, trebaće joj svaki peni. „Mogle bismo da naletimo kolima na njega i da zgrabimo torbu”, predloži Nađa. „Zbog toga bismo definitivno bile uhapšene”, predočih ja. „Osim toga, ne znamo sigurno da li su Šantaline stvari u njoj.” Naša meta je parkirala automobil ispred jezera i mi ostasmo mirne sve dok ga nismo videle kako se penje širokom stepenicama ka recepciji hotela, a onda Šantal parkira auto nasuprot njegovom. Moja uloga u ovoj krađi bila je da provedem neko vreme ćaskajući sa njim u baru kako bi devojke imale vremena da odu do njegove sobe i uzmu Šantalin nakit. U ovom trenutku izgledi za to nisu bili tako loši. Čokolade sa tabletama su bile tu kao pomoć u slučaju vanredne situacije. Ideja je bila da Šantal zakasni na sastanak sa njim, a ja da ga za to vreme zavedem u baru i da budem tako šarmantna da on bude srećan što je sa mnom, a ne sa Šantal. Mogu ja to. To je za mene mačji kašalj. Koliko je muškaraca u prošlosti moglo da odoli mom šarmu? U stvari, bolje da se i ne prisećam toga jer će mi se u protivnom, kolena tresti i više nego sada. Deset tona dragulja koje sada imam na sebi trebalo bi da budu dodatni mamac. „Kako se zove?” „Predstavlja se kao Džon Smit”, reče Šantal podižući obrve.


„Mogao je da uzme i neki pseudonim koji je više seksi.” „Pretpostavljam.” Pošto sam pogledala plan akcije rekoh: „Telefoniraj mu i reci da ćeš da kasniš i da želiš da te čeka u baru.” Usredsređena, Šantal ukuca broj i reče oštro: „Kasnim. Doći ću što pre mogu.” Zvučala je veoma poslovno. Da joj nisam bila prijateljica, uplašio bi me njen glas. „Nađimo se u baru, a onda ćemo da odemo u tvoju sobu da obavimo razmenu.” Prekinula je vezu. „Nadam se da kopile ne misli da je još nešto u ponudi.” Ponovo se okrenuvši u sedištu, pogledah Nađu i Otum. „Jeste li vas dve spremne?” „Kao nikad do sad”, reče Nađa svečanim glasom. „Otum, mi smo prve”, podsetih je - ali ne zato što je to bilo neophodno. Naša mala hipi prijateljica imala je odlučan izraz na licu. Otum je imala nezavidan zadatak da odžepari Džona Smita i uzme ključ od njegove sobe - to je veština kojom je ovladala upravo ovog popodneva. Nadam se da je dobar đak i da ju je njen student kriminalac dobro obučio, jer od ovoga mnogo toga zavisi. Dok ja budem sa njim u baru, devojke će pretražiti njegovu sobu i, ako sve krene dobro, brzo će je napustiti sa Šantalinim nakitom. Jednostavno, zar ne? „Dobro bi mi došlo neko ohrabrenje”, reče Otum treperavim glasom. Dadoh joj još jednu maltezer čokoladu. „Hvala.” Počela je zahvalno da mljacka. I ja shvatih da mi je takođe potrebno neko okrepljenje, pa pojedoh za duplo kraće vreme preostale čokolade. „Srećno svima”, rekoh i, pre nego što su me nervi izdali, iskočih iz auta.


ČETRDESET ŠESTO POGLAVLJE

OTUM I JA UĐOSMO U HOTEL TRINGTON MENOR upravo u trenutku kada je recepcionerka pružala gospodinu Džonu Smitu plastičnu karticu, koja je služila kao ključ. „Soba 270”, reče žena vedrim, melodičnim glasom. „To je na drugom spratu. Nadam se da ćete uživati u boravku kod nas, gospodine Smit.” Zastale smo da nas ne primeti. Ovo mesto je veoma skupo. Tepih je sigurno debeo bar deset centimetara i nas dve uronismo duboko u njega dok smo pokušavale da neobavezno švrljamo. Moje vrtoglavo visoke štikle terale su me da opasno posrćem. Otum je bolje prošla u svojim espadrilama. Po holu su bile rasturene sofe u tonovima od boje burgundca to tamnoplave. Svaka sofa se nalazila u senci velikog lovorovog drveta posađenog u saksiju od terakote. Iz blizine smo posmatrale svoju metu dok je uzimao ključ i išao prema liftu. Svaki centimetar ovog momka ukazuje na prefinjenog biznismena - samouverenog i staloženog. Ko bi mogao da pomisli da je lopov i varalica! Ali izgled - posebno ovako dobar - može da prevari. Kada je gospodin Smit bio na putu do svoje sobe i na bezbednoj udaljenosti, ja pozvah Šantal da obavestim nju i Nađu o trenutnoj situaciji i adrenalin pokulja mojim telom. Ovo je zaista toliko uzbudljivo da razara nerve. Shvatila sam da je do pre nekoliko nedelja moj život bio relativno miran, bez ikakvih događanja. „Prijavio se”, rekoh šapatom, „i poneo torbu gore.” Završila sam razgovor. Okrenuvši se prema Otum, rekoh joj: „Idem sada do bara da se udobno smestim. Ti se muvaj ovde dok se gospodin Smit ne vrati. Ako odeš do pulta sa turističkim informacijama i pretvaraš se da te tamo nešto interesuje, imaćeš odličan pogled na lift.” Otum klimnu glavom. Bila je polumrtva od straha. „Bićeš sjajna”, rekoh uverljivo. Pošto sam joj na brzinu stisnula ruku u znak podrške, ostavila sam je na recepciji i otišla do bara. U baru je bilo prilično mirno. Na udaljenoj strani prostorije, usamljeni barmen je neobavezno brisao čaše iza krivudavog bara od mahagonija. Pijanista sa više talenta nego entuzijazma, u drugom uglu je prebirao po klavirskim dirkama - „Maj vej” na sopstveni način. Ovo me je podsetilo na moj randevu sa Džejkobom u Savoju. Setih se da bih u ovom trenutku radije bila negde sa njim


nego da radim ovo... Uzdahnuh i nastavih da gledam po baru. Na dvema sofama koje su bile okrenute jedna prema drugoj, sedela je grupa biznismena i uživala u bučnom smehu. Nekoliko parova je sedelo za susednim stolovima. Krenula sam kroz prostoriju jedva pokrećući noge. Osećala sam se kao da su sve oči uprte u mene. Pokušavajući da budem što je moguće više staložena, koliko su to okolnosti dozvoljavale, spustih se na barsku stolicu. Izabrala sami onu sa koje sam imala najbolji pogled na recepciju i Otum, koja se još uvek muvala pored pulta za informacije. Pravila se da je udubljena u neki pamflet, ali mi je tajno dala znak odobravanja kada sam pogledala u njenom pravcu. „Čime mogu da vas poslužim?”, upitao je barmen i ja usmerih pažnju na njega. „Želela bih bocu šampanjca” „Imamo dobar duval-leroj.” „Odlično.” Pojma nisam imala da li je dobar ili ne. „Samo jednu čašu?” „Dve”, rekoh. „Očekujem prijateljicu.” Barmen je stavio dve čaše za šampanjac ispred mene i nestao da bi se samo trenutak kasnije vratio sa bocom penušavog pića. Jednim znalačkim pokretom izbacio je čep i pustio da šampanjac penuša u jednu od čaša. Podigao je obrvu prema meni dok mu je ruka kretala prema drugoj čaši. Zavrtela sam glavom. „Moja prijateljica još nije stigla.” Ostavio me je da pijem i ja uzeh čašu i počeh samouvereno da srkućem šampanjac. Stavila sam kutiju sa čokoladama na bar ispred sebe, i nežno je pomilovala. Ove bebice su naša polisa osiguranja. Još jednom ponovih u sebi: dve brazde - čiste, tri brazde - prerađene. Zapravo, mogla bih i sada da pojedem jednu od ovih finih čokolada. Ili bar samo da ih pogledam, svakako ne bi škodilo. Kada sam podigla poklopac, divan miris vanile i začina počeo je da mi lebdi pod nosem. Mmm. Ove čokolade će savršeno ići sa čašom šampanjca. Ruka mi je krenula ka kutiji, ali sam je oklevajući povukla nazad. Kao što je Klajv rekao, moram da naučim da se uzdržavam. Umesto toga, iskapila sam svoj šampanjac, uživajući u trenutnom penušanju ovoga pića u mom stomaku. Istog trenutka sam shvatila da je to bilo pomalo glupo, jer celog dana nisam jela - čak ne ni mnogo čokolade - pošto su mi loši događaji i nervna napetost vezali stomak u čvor. Zbog ovoga mi je šampanjac udario pravo u glavu. Obrazi su mi momentalno pocrveneli, a sigurna sam da su mi i zenice bile ogromne. Došao je barmen i sipao mi još jednu čašu, pre nego što sam uspela da protestujem. Sručila sam i nju i on napuni još jednu. Kada sedite sami u baru osećate se prazno u duši i ja sam bila srećna što zaista ne čekam prijatelja koji se neće pojaviti, inače bih stvarno pala u depresiju. Nekoliko biznismena mi je slalo pohotne poglede i ja sam pokušavala


da ih ne primećujem jer nisam želela da sa nekim drugim budem usred flerta kada se naša meta pojavi. Posle nekog vremena koje mi je bilo dugo kao jedan vek, vrata lifta su se otvorila i gospodin Džon Smit - sa užasnim pseudonimom i ružnim navikama posle seksa - krupnim koracima izađe iz lifta. Izvila sam vrat da bih mogla da vidim Otum. Ona je zgrabila sa police još jednu hrpu turističkih prospekata i takođe krupnim koracima pošla njemu u susret. Na pola puta od recepcije, udarila je u njega i ispustila sve brošure na pod. On se savio da joj pomogne da ih pokupi, dok je ona sručila gomilu izvinjenja. Odavde nisam mogla da čujem šta su pričali, ali izgledalo je da je Otum ovo sasvim dobro izrežirala. Moja drugarica se petljala sa brošurama, pokupila ih i u istom trenutku ih ponovo ispustila. Konačno se on uspravio i vratio joj prospekte koje je pokupio sa poda. Smešio se na jedan vrlo šarmantan način. I Otum je bila sva koketna. Meni je jedino preostalo da sedim ovde i da se nadam da je uspela u onome što joj j bio cilj. Rastali su se i gospodin Smit je nastavio prema baru. Otum je krenula prema izlaznim vratima hotela. Kada je stigla tamo, podigla je karticu ključ i veselo mahnula njome u mom pravcu. Trudila sam se da mi ushićeni osmeh na licu ne bude i suviše napadan. Uspela je. Otum ga je odžeparila. Osetih duboko olakšanje i sručih još malo šampanjca da proslavim. Ovo ide tako dobro. „Šta neko tako lep radi ovde sam?”, upita me glas iz neposredne blizine i ja se okretoh i ugledah jednog od biznismena kako se pohotno približava mom licu. Ovo je propast. Videh Džona Smita kako se spušta na stolicu na kraju bara. On je taj sa kojim bih htela da ćaskam, a ne ovaj klovn! „Čekam prijatelja”, rekoh kroz stisnute zube. „Imaš li nešto protiv da čekam sa tobom?”, reče, ponovo mi se unoseći u lice. „Imam”, rekoh. „Hajde”, reče nerazgovetno. „Dozvoli da ti platim piće.” „Već pijem. Hvala.” Odlazi, idiote! „Jedno malo piće ne bi škodilo.” Bilo je očigledno da mu je ponos na kocki pošto je znao da ga posmatraju kolege i da se kikoću. „Hvala, ali ne treba”, čvrsto sam ponovila. Lice mu je postalo tamnocrveno i nije izgledao previše srećan. „Čuli ste damu.” Glas je dolazio sa kraja bara. Veoma mnogo je ličilo na način istupanja Klinta Istvuda i bila sam iznenađena da dolazi od gospodina Smita. Jedna viteška varalica. E, to je to. „Šta je tebi, drugar?”


„Dama je rekla ne”, rekao je gospodin Smit hladno. „Ostavite je na miru.” Tip je izgledao kao da se sprema na tuču, ali je onda jedan od njegovih kolega, možda osetivši da situacija više nije tako zabavna, došao i odveo ga nazad do njihove grupe i svi su počeli nesigurno da se smeju. Čovek je izgledao postiđeno. „Izvinite”, reče momak. „Nije mislio ništa loše. Iz njega samo govori piće.” Možda je ovo svakodnevni događaj na ovakvom mestu. Pokušala sam da izgledam kao da mu opraštam, ali ruka mi se tresla. „U redu je.” To je to, pomislih. Sad ili nikad. Podigla sam čašu kao za zdravicu i usmerila je prema gospodinu Smitu. „Hvala”, rekoh. „Što ste bili na mojoj strani.” „Nema problema.” Zaista je zgodan. Da nisam bila ovde zbog Operacije vraćanja Šantalinog nakita i da nisam znala sve o njegovoj mračnoj strani, onda bih ozbiljno pala u iskušenje da proćaskam sa njim ako bih ga videla u baru. „Možda biste mi se pridružili i popili sa mnom čašu šampanjca?”, predložila sam. „Onda biste mogli da me štitite dok čekam prijateljicu.” Nasmešio mi se, ali je oklevao. Uhvatila me je panika. Šta ako ne zagrize? Pokrenula sam se tako da je moj ogroman lažni dijamant zaiskrio. Ne znam da li je to bio razlog, ali odmah zatim, on napusti svoju stolicu i sede na drugu pored mene. „I ja takođe nekog čekam”, reče. „Posao.” Misliš da ne znam, prijatelju! Brzo sam sipala šampanjac i pružila mu čašu tako da je osetio obavezu da popije sa mnom bar jedno piće. Pitala sam se da li će to dati devojkama dovoljno vremena da se popnu u njegovu sobu? Moram da ga zadržim ovde što duže mogu . „Lusi Braun”, rekoh. Ako on može da ima tako nemaštovit pseudonim, mogu i ja. „Džon Smit”, odvrati on. Pošto smo se ponovo kucnuli, ja ugledah tri sićušne glave kako se pojavljuju na prozoru. Moje prijateljice su gledale kroz prozor i proveravale da li se naredni deo plana ostvaruje. Meni ostaje jedino da budem duhovita, šarmantna i privlačna onoliko dugo koliko je njima potrebno da pretraže njegovu sobu. Bolje bi bilo da popijem još malo šampanjca. Njihove glave su nestale. „Za mog viteza u sjajnom oklopu”, rekoh. Oboje smo se smejali, a ja pomislih: Ti kopile jedno!


ČETRDESET SEDMO POGLAVLJE

ŠANTAL, NAĐA I OTUM SU ČEKALE da im recepcionerka okrene leđa, a onda su uhvatile maglu kroz hol i uletele u lift čim su se vrata otvorila. Otum je izvadila svoj plen. „Soba 270”, reče ostalim članicama Kluba ljubitelja čokolade. Sve su toliko nervozno grickale usne da ni glas Nore Džouns i njene pesme „Kam avej vid mi” ne bi mogao da ih umiri. „Nadam se da ovo neće dugo trajati”, reče Šantal jedva dišući. Na drugom spratu vrata su se ponovo otvorila i one oprezno izviriše. Nije bilo nikog. Držale su se blizu jedna druge dok su išle kroz pust hodnik tražeći sobu 270. Čim su pronašle sobu, upotrebile su karticu i ušle unutra. Ovakva soba je mogla da bude u bilo kojem hotelu, bilo gde na svetu; bila je čista, lepo opremljena i otmena. Bilo je jasno da gospodin Smit vrlo malo koristi ponuđene uređaje. Poslužavnik sa priborom za pripremanje čaja stajao je nedirnut, a na TV ekranu je još stajalo Trington menor želi dobrodošlicu gospodinu Smitu. Šantal se ponovo setila scene kada je bila u hotelskoj sobi sa ovim tipom. Pri pomisli na to, stomak joj se okrenuo. Sve što je želela da uradi, bilo je da uzme nazad svoj nakit i ode odavde. Aktentašna Džona Smita bila je na stočiću, pored televizora. Prišla je stočiću i zgrabila je, hitnuvši je na krevet. Sve su se okupile oko kreveta iščekujući. Ali, kada je Šantal pokušala da otvori kopču, shvatila je da je zaključana. „Prokletstvo!”, udarila je pesnicom po njoj. „Čekaj. Dozvoli da vidim da li mogu da je otvorim”, reče Otum. „Ovog popodneva sam naučila prilično korisne lekcije od svog studenta.” Njihova prijateljica izvuče metalnu iglu iz svoje torbice i ubaci je u bravu aktentašne. Samo minut kasnije, opruga se otvori. Čak je i Otum izgledala iznenađeno. „Fantastično”, uzviknu Šantal i poče da pretura po torbi. Tamo nije bilo ničeg. Ni traga od ogrlice, prstenja ili narukvica. Samo je na dnu najnoviji primerak Fajnenšel tajmsa ležao nedirnut. U tom trenutku, mogla je da zaplače. Bila je ovo glupa, nedovoljno osmišljena ideja i trebalo je da zna da nikada neće uspeti. „Moramo da pretražimo celu sobu”, reče Nađa. „I to brzo. Ne znam koliko će Lusi biti u stanju da zabavlja tog momka pre nego što nešto posumnja.”


„Bolje da se pokrenemo”, složi se Otum. „Šta je sa sefom u sobi?” Predloži Šantal. „Ja ću to da proverim.” Redom je otvarala vrata ormana dok nije pronašla sef iza jedne od polica. Taj mini-sef je bio, naravno, takođe zaključan. Okrete se ka Otum. „Pretpostavljam da provaljivanje sefa nije deo tvog repertoara?” „Jeste, mada smo proradili samo nekoliko osnovnih elemenata”, priznala je njena prijateljica bez imalo ironije. „Nismo imali vremena.” Nađa i Šantal su se nasmejale. I Otum se nasmejala ponosno. „Ti si neočekivani pobednik, Otum”, reče Nađa. „Nadam se da, tamo u Zelenoj stranci neće čuti o tvojim novostečenim veštinama. Bila bi na crnoj listi.” „Dajte mi nekoliko minuta za ovo”, reče ona, „dok vas dve pregledate ostala mesta.” I tako, Otum se koncentrisala na otvaranje sefa, dok su Nađa i Šantal gledale ispod kreveta, ispod dušeka i jastuka, u sve ormane i fioke, iza zavesa, na vrhu zastora i u korpe za otpatke. Čak su proverile da li je Šantalin nakit zalepljen za dno jedne od stolica. Ali, ništa nisu mogle da pronađu. „Mora da je u sefu”, reče Šantal. „Ne može da bude ni na jednom drugom mestu.” „Hajde, Otum”, požurivala je Nađa. „Pokaži šta znaš.” Obe su se opustile na krevetu i duboko uzdisale dok su čekale. Nekoliko trenutaka kasnije, Otum reče veoma tiho: „Bingo.” „Dobra devojka!” Šantal je uzviknula i obe su pojurile prema sefu gde je njihova prijateljica još uvek čučala. „Ništa”, reče Otum i zavrte glavom u neverici. „Apsolutno ništa.” „Gde, do đavola, može da bude?” „Da li bi moglo da mu bude u džepovima?”, upita Nađa. „Ništa nisam osetila dok sam tražila ključ od sobe”, reče Otum. „Ali možda sam imala sreće da odmah nađem ključ. Nisam imala vremena ni priliku da ga skroz pretresem. Mogao je komotno da ga stavi u donji veš.” „Prokletstvo.” Šantal duboko uzdahnu. „Šta sada radimo?”


ČETRDESET OSMO POGLAVLJE

KIKOĆEM SE KAO LUDA. Podigla sam haljinu tako da mi se vidi dobar deo tela i pustila sam da mi bretelica zavodnički sklizne sa ramena. U proteklih dvadeset minuta i više, pokušavala sam da sipam što je moguće više šampanjca u grlo gospodina Smita. Bili smo kod druge flaše, na njegov trošak i insistiranje. Izgledalo je da veoma dobro podnosi piće, dok sam ja bila pijana kao zemlja. Oni biznismeni su upravo otišli, a i parovi za stolovima su počeli da se proređuju, svi su počeli da se vraćaju u svoje sobe sve dok vrlo malo nas nije ostalo u baru. Bili smo već blizu da iscrpimo sve opšte teme, pogotovu što je meni bivalo teže da se pretvaram. On je mislio da sam ja marketinški direktor u jednoj kompjuterskoj kompaniji, a ja sam mislila da je on jedno bezočno kopile. Sada je gospodin Smit gledao sumnjičavo na svoj sat i ja sam sve više imala osećaj da je moje šarmantno prisustvo počelo da bledi. Ipak, primetila sam da je više nego jedanput bacio pogled na moje dijamante. Još jednom sam se potrudila da moja narukvica sa dvadeset i jednim dijamantom bljesne u njegovom pravcu. Narukvica koja je inače vredela 21 funtu. Zazvonio mi je mobilni i ja zagnjurih ruku u tašnu da ga potražim. Bolje bi bilo da ne zove moja majka da mi ispriča o još jednoj svađi koju je imala sa komšijama ili o novoj nijansi svoje kose ili o tome koliko je toplo u Španiji u poređenju sa Britanijom ili možda koliko malo je danas morala da jede. Sve su ovo bile njene uobičajene teme za razgovor. A i njeno tempiranje vremena je bilo užasno. Zašto izgleda da uvek mora da me uhvati usred krize? Oštro sam izgovorila. „Halo?” „Ovde Šantal”, reče moja prijateljica šapatom. Ja se okrenuh od gospodina Smita da ne bi imao nimalo šansi da uhvati delić našeg razgovora. Bolje bi bilo da vesti budu dobre. „Treba nam još vremena”, reče Šantal. „Pretražile smo njegovu sobu od poda do plafona i prokleti nakit nije tamo. Nije u tašni. Nije u sefu. Možeš li da mu pretražiš džepove?” Nakon svega, izgledalo je da će čokoladice sa drogom ipak biti potrebne. „Uradiću”, odgovorih. „Čućemo se uskoro.” Završila sam razgovor, a onda se okrenula prema gospodinu Smitu i nonšalantno slegla ramenima. „Izgleda da moja prijateljica ne dolazi.” Izgleda je zvučalo kao „ižgleda”. Pokušala sam da delujem koketno. „Izgleda da ću ovde biti sama.”


„Da”, složi se on. Ja ugledah čokoladu na baru i povukoh je mazno prema sebi. „Mislim da bi trebalo da pojedemo njen rođendanski poklon.” „Ja nisam veliki ljubitelj čokolade”, reče mi gospodin Smit. Da li je ovaj momak potpuni kreten? Nije ljubitelj čokolade? Moj mozak očito ima problem da to shvati. Međutim, u ovom trenutku, moj mozak ima problem da mnogo toga shvati. Bože, nije trebalo tako oduševljeno da se nalivam šampanjcem. Osećam da mi se vrti u glavi. „Ali, ovo nisu bilo koje od onih starih čokolada”, izgovorih nerazgovetno. Kad bi samo znao. Otvorila sam kutiju, izvadila jednu čokoladu i držeći je primamljivo ispred njega nagnula se napred tako da je privlačno lebdela odmah iznad mog dekoltea i priveska sa lažnim dijamantom. Onda sam krenula sa Marks end Spenser načinom reklamiranja. „Oh, ne. Ove imaju ukus čokoladnog raja. Posebne su, ručno pravljene, od najfinijeg zrna kakaoa, iz najdubljeg, najtamnijeg dela Brazila. Nafilovane su zelenim i crnim mahunama kardamoma koje daju začinjen i sladak ukus sa nagoveštajem dima.” Pokušala sam da i svom glasu dam malo smouki tona. Klajv bi bio ponosan na mene. „Svaki zalogaj predstavlja eksploziju na tvom jeziku od kojeg se prijatno naježiš.” „Nastavi”, reče on, ne pomerajući se. „Išle bi fantastično uz ovaj šampanjac.” Da bih to dokazala, otpih još malo šampanjca. „Samo nastavi. Ne dozvoli mi da te zaustavim.” „Pa, nije baš lepo da čovek jede sam”, pokušala sam da glumim da sam pomalo ljuta. Uvek sam bila beskorisna u ovakvim vamp situacijama. Zato sam verovatno i ostala sa Markusom tako dugo. Zašto nisam odredila Nađu za ovu ulogu? Ona je više seksi od mene. Izgleda da je svako više seksi od mene u ovom trenutku! Izvadila sam jednu od onih čokolada sa tri brazde, tj. onu čokoladu sa drogom i prinela mu. „Samo jedan zalogaj.” Prsti su mu se obavili oko moga zgloba kao zmija, dok je usmeravao čokoladu ka svojim razdvojenim usnama. Počela sam da gutam knedlu. Zagrizao je. I čokoladu i moj plan. „Mmm”, reče. „Ovo je dobro.” Uzela sam i ja jednu, onu sa dve brazde. Bile su odlične. Pojma nisam imala koliko vremena treba da tablete za spavanje u čokoladi počnu da deluju, zato sam želela da ga izvedem iz bara da se ne bi tamo onesvestio. „Zašto ne pređemo na sofu?”, predložila sam. „Tamo će nam biti udobnije.” Džon Smit je ponovo izgledao nesigurno. Možda je mislio da bi trebalo da iskombinuje drugi posao u slučaju de se Šantal ne pojavi sa novcem koji je trebalo da mu donese. Još jednom sam sa ljubavlju dodirnula svoj lažni dijamantski privezak od 14,99 funti i u isto vreme namestila ruku tako da sine narukvica na njoj. Oči mu zasvetleše. „Vaš poslovni partner će nas isto tako lako videti i tamo.”


„Trebalo bi da je pozovem”, reče on, skupivši obrve. „Prilično kasni.” „Samo trenutak”, predložih, „čim se udobno smestimo.” Prošli smo kroz bar, ponevši sa sobom šampanjac zajedno sa posudom za led i ja izabrah sofu u uglu prostorije koja je gledala pravo ka vratima. Sela sam pored njega i namestila noge prema njemu, puštajući da moje telo govori. Sipala sam još šampanjca u njegovu čašu i još jednom ponudila čokoladu. Na svu sreću, bez da mu ja sufliram, izabrao je onu sa tri brazde. A onda, pošto je bio veoma blizu, on okrete čokoladu i ponudi je meni. Šta sada da radim? Teško da mogu da odbijem, zar ne? Nagnuvši se napred, zagrizla sam čokoladu do pola i rekla: „Mmm.” Nadam se da ovaj zalogaj nije dovoljan da me obori. Gospodin Smit ubaci ostatak čokolade u svoja usta. Da sam ja bila na njegovom mestu, ja bih odmah uzela drugu čokoladu, ovako sam ostavila malo vremena pre nego što sam uzela još jednu čokoladu. Već mi se pomalo spava, pomislih. Zašto izgleda da to pola čokolade brže deluje na mene nego na našu metu? Izabrala sam još jednu od Klajvovih smrtonosnih kreacija. Brazde su počele da mi igraju pred očima. Je li ovo ona opasna zona sa tri brazde ili ona okej zona sa dve? Ovo postaje sve teže. Oči mi se na momenat razbistriše. Ovo je ona sa tri brazde - prilično sam sigurna. Gospodin Smit podiže ruku. „Za mene više ne.” „Jednu za rastanak”, rekoh i pre nego što je mogao da protestuje, ubacih mu čokoladu u usta. Osetih prijatnu toplinu po celom telu i čuh sebe kako pitam: „Je li ovde toplo?” Džon Smit olabavi kravatu. „Jeste”, reče. „Mislim da je toplo.” U istom trenutku, bez ikakve buke, pade leđima na jastučiće. Sačekala sam jedan trenutak, ali naša žrtva se i dalje nije micala. Usta mu se lenjo olabaviše. Za sve koji bi ga videli izgledao je kao neko ko je zadremao posle izuzetno obilnog nedeljnog ručka. Brzo pogledavši oko sebe, proverih da li je još neko u baru primetio da je utonuo u san. Nije. Barmen je bio zauzet usluživanjem nekoga na drugom kraju bara. Ostala su samo još jedan ili dva para. Sve je dobro. Tresući glavom kao što pas otresa vodu sa svoje dlake, pokušah da povratim sopstveni vid. Piće i droga su vrlo loša kombinacija, posebno kada izvodite veoma važnu krađu. Naša meta je blago hrkala. Priljubila sam se uz gospodina Smita, tako da izgleda da nam je veoma prijatno. A onda sam mu, dok niko nije gledao, pretražila džepove. Sve sam pretražila, čak i one do najintimnijih delova tela, pri čemu sam napravila grimasu, ali nisam mogla da pronađem nikakav trag Šantalinog nakita. Gde je, za ime sveta, mogao da ga stavi? Možda bismo mogle, dok je ovako drogiran, da ga odvedemo negde i da ga mučimo dok ne kaže. Onda, iako sam bila ozbiljno pijana, a možda i pod uticajem droge, shvatih da sam verovatno gledala previše holivudskih filmova.


ČETRDESET DEVETO POGLAVLJE

MOŽDA NISAM DOŠLA do nakita, ali sam u džepu gospodina Smita našla ključeve od njegovog auta i, naravno, uzela ih. Tako da sada njegov mercedes lako može da dobije noge. Pride, uzela sam i njegov mobilni i novčanik. A onda, pošto sam bila sigurna da me niko ne vidi, namestila sam gospodina Smita tako da izgleda kao da se lepo odmara, a ne da je drogiran, opljačkan i potpuno prevaren. Pokušavajući da ne krivudam previše, izašla sam iz bara, a zatim i iz hotela. Svež vazduh me je ošinuo preko lica kao mokra riba. Videh da mi Šantal daje znak svetlima pa pođoh prema kolima prilično nesigurnim korakom. Šantal, Nađa i Otum bile su šćućurene u kolima. „Jesi li imala sreće?” pitala je Šantal kad sam kliznula na sedište pored nje. „On spava kao beba”, rekoh im. „Klajvove čokolade su funkcionisale kao san.” „I ti sama izgledaš pomalo pripito”, primeti Otum. Zaista sam kolutala očima. „Morala sam da pojedem nešto one čokolade sa tabletama”, rekoh. „Kako bi izgledalo autentično.” Šantal poče da grize nokte. „A nakit?” „Nema nakita”, priznadoh sa ustima napućenim zbog poraza. „Pretražila sam mu sve džepove, ali ništa. Apsolutno ništa.” Držala sam ključeve od njegovog auta. „Ipak, uzela sam ovo.” Članice Kluba ljubitelja čokolade su me nagradile aplauzom. „Ne znam koliko dugo će biti u ovom stanju”, rekoh. „Zato hajde da proverimo auto.” Sve smo iskočile iz auta i uputile se prema mercedesu gospodina Smita. Dala sam Nađi ključeve, pošto je ona svakako u ovom trenutku prisebnija od mene. Otključala je vrata i kliznula na vozačevo sedište. „Otvori prtljažnik”, dala je Šantal instrukciju. Nađa je pritisnula jedan prekidač, zatim drugi i hauba se otvori. Unutra je bila veoma otmena kožna torba za noć u hotelu. Bio je tu i lep izbor ženskih torbica i većina njih je nosila imena čuvenih dizajnerskih kuća: Prada, Šanel, Dolče i Gabana. Ovaj momak očigledno voli da krade od bogatih žena. „Vau!”, reče Šantal. „Pogledajte ovo!”


„Izgleda da ti nisi bila jedina koja je prevarena”, reče Otum. Naša prijateljica je preturala po torbicama, a onda je jednu izvukla. „Ova je moja”, reče. „Ovo je moja torba.” Otvorila je i počela da pretražuje njen sadržaj. „Nema nakita”, procedila je. U glasu joj se osećalo razočaranje. „Ali tu je moj mobilni, a i novčanik.” Ono što je bilo neverovatno, u novčaniku su bile sve njene kreditne kartice, izgleda netaknute. „Ne mogu da verujem da se ovaj momak nije bacio na trošenje”, reče Nađa. „Odmah sam ih stornirala”, ubaci Šantal. „Ne bi stigao daleko čak i da je pokušao. To je bila jedina razumna stvar koju sam uradila.” Sve smo se okupile oko Šantal dok je izvlačila onu finu kožnu torbu iz gepeka. Naša prijateljica je pogledala svaku od nas pre nego što je povukla patent zatvarač. U tom trenutku čule smo škripu koraka po šljunku i sve četiri smo se zaledile. „Do đavola”, promrmlja Šantal sebi u bradu. Svetlost baterijske lampe pade na nas. Mogla sam da čujem svoje srce kako divlje udara u grudima. Šta ako je konstitucija Džona Smita posebno otporna na tablete za spavanje? To nisam uzela u obzir pri izradi ovoga plana. „Dame, da li je sve u redu?”, upita jedan glas i uniformisani čuvar promoli svoju glavu iza haube. „Sve je u redu”, reče Nađa. „Dobro smo.” „Hoćete li da se prijavite u hotelu?” „Hoćemo”, ponovo odgovori Nađa. Očigledno, Nađa je bila jedina kojoj se povratio glas. „Proverite da li ste ponele sve svoje vredne stvari sa sobom. Ne ostavljajte ništa u prtljažniku”, upozorio je. „Ja ovuda redovno patroliram, ali i pored toga, imali smo lopove. Opreza nikad dovoljno.” „Hvala vam”, reče Nađa. „To je dobar savet.” „Da li vam treba pomoć oko prtljaga?” „Ne.” Nađa zavrte glavom. „Možemo same. Ne putujemo sa mnogo prtljaga.” Nemaju mnogo prtljaga? Žene? Sigurno će znati da lažemo. „Pa onda, moje dame, želim vam prijatan boravak.” Očigledno da nije ništa znao o lepšem polu. Čuvar klimnu glavom svakoj od nas i ode svojim putem. Kada nije mogao da nas čuje, mi ispustismo jedan zajednički i glasan uzdah olakšanja. „Ovo je bilo blizu”, rekoh ja, dajući sve od sebe da zvučim kao Džordž Kluni. „Hajde da pogledamo to i da se kupimo odavde”, brzo će Nađa. Dok je Nađa pratila čuvara pogledom, Šantal otvori torbu. Unutra je bio čitav lager ispeglanih košulja, čistog donjeg veša i čarapa. „Evo i mog laptopa”,


reče ona radosno. „Sigurna sam da je moj. Ogrebala sam kutiju prošle godine.” Prstima pomilova ogrebotinu tanku kao vlas kose. „Svuda bih ga poznala.” Otum prihvati laptop. U torbi je takođe bila još jedna mala kožna kesa. Šantal je zgrabi i, samo jedan trenutak oklevajući, povuče traku i izruči sadržinu u svoju šaku. Ne pokrenuvši se, briznula je u plač kada je ugledala svoj voljeni nakit kako svetluca na njenom dlanu. „Uspele smo”, reče drhtavim glasom. „Prokleto dobro smo to odradile.” Sve smo se zagrlile i izvele nemi ples sreće, tu na parkingu, u senci velikog mercedesa. „Ne mogu da verujem”, ponovo reče Šantal. „Sve smo vratile. Sve je tu.” Šantal podiže svoj izvanredni dijamantski verenički prsten i priljubi ga na usta. „Hvala vam, devojke.” Obrisala je suzu. „Mnogo vam hvala.” „Uzećemo sve ove torbe i pokušaćemo da ih vratimo pravim vlasnicima”, odluči Otum. „Dobra ideja”, složi se Šantal. „Mislim da još nismo završile”, reče Nađa. Pogledale smo je zbunjeno. „Zar ne mislite da bi ova kola savršeno izgledala kao ukras na sredini jezera?” „Bi”, reče Otum bez razmišljanja. „Stvarno bi.” Očigledno da je ovo popodne u kojem se bavila kriminalnim radnjama pretvorilo njen politički korektan mozak u jedan drugi - mračan i pokvaren. „A šta ćemo sa našim prijateljem čuvarom?”, upitala sam. „Bolje bi bilo da požurimo pre nego što se vrati”, reče Šantal. „Hajde onda da to uradimo.” Pošto smo proverile da nema nikoga na obali jezera, Nađa se ponovo vrati na vozačevo sedište. Ubacila je auto u ler i spustila ručnu kočnicu. Šantal vrati svoj nakit nazad u kesu i stavi je u džep. Zatim smo sve stale iza auta i svom težinom se naslonile na prtljažnik. Uz malo sinhronizovanog groktanja dobrih dama iz Kluba ljubitelja čokolade, točkovi se pokrenuše i auto poče da se kotrlja prema jezeru. Stajale smo gledajući kako kola sama kreću i mirno idu niz padinu prema vodi. Na putu ka obali, povećala su brzinu, a onda se hitnula u crnilo koje je čekalo. Čulo se jako pljuskanje vode kada su kola od dve i po tone udarila o površinu, a onda klokot dok su polako tonula. U jednom trenutku su se zaustavila sa prtljažnikom okrenutim ka nebu. „Zaista bih volela da glasno uskliknem”, reče Šantal. Čuo se još poneki klokot vode dok su kola tonula sve dublje. „Bolje bi bilo da što pre nestanemo odavde”, reče Nađa, „pre nego što neko primeti.”


„Ili pre nego što se naša varalica probudi”, doda Otum. „Sumnjam da će gospodin Džon Smit biti presrećan kada se probudi, a ja zaista ne bih volela da budem svedok toga.” Uzela sam i njegov mobilni i novčanik”, rekoh im sa izvesnom dozom ponosa. „Šantal, nadam se da neće biti u stanju da s tobom ponovo kontaktira.” „Je li u novčaniku i njegova vozačka dozvola?” Počeh da preturam po džepovima dok nisam našla novčanik. „Jeste. Pravo ime mu je Feliks Livar.” „Možda mu je i to pseudonim.” Šantal uze vozačku od mene. „U svakom slučaju, zadržaću ovo kao malu dodatnu sigurnost”, reče. U novčaniku je bio i svežanj novčanica, pa se ja poslužih. „Ovo sve može da ide u dobrotvorne svrhe”, rekoh, a onda bacih novčanik i mobilni u jezero, pored auta. I ovo je pljusnulo, a zatim potonulo bez traga. Stavih novac Otum u ruku. „Uzmi ovo i kupi čokoladu svojim malim narkosima.” Uzela je novac i stavila ga u džep. „Hvala.” Šantal me čvrsto zagrli. „Lusi, ovo je zaista bio fantastičan plan. Odlično izveden. Ne znaš koliko mi ovo znači.” Pre nego što sam bilo šta mogla da kažem, Nađine tablete za spavanje iz one čokoladice konačno uticaše da kolena počnu da mi klecaju i ja zaspah čvrsto, bez snova.


PEDESETO POGLAVLJE

ŠANTAL JE ODVELA Lusi u njen stan. Njena prijateljica je spavala čitavim putem od hotela Trington menor do kuće, glasno hrčući na zadnjem sedištu. Dolazak kući je značio da se njihov kriminalni plan završio brzo i bez posledica, ali je Otum insistirala da odu sa Lusi u stan da bi je, u istoj haljini sa bretelama u kojoj je i bila, strpale u krevet i bezbedno ušuškale. Šantal se smešila u sebi dok se vozila ulicama Londona. Prvo je odvezla Otum kući, a onda Nađu do njenog auta, koji je bio parkiran blizu Čokoladnog raja. Ovo veče je bilo tako uspešno da je jedva mogla da veruje. Duboko smešten u njenu torbu, ležao je sav njen voljeni nakit, čitav i bezbedan. Ono što je bila teška katastrofa za njih, pretvorilo se u potpuni trijumf. Bila je tako rasterećena da je mogla samu sebe da zagrli, a sve to zahvaljujući snalažljivosti njenih drugarica iz Kluba ljubitelja čokolade. Ko bi ikada mogao da pomisli da će biti blagoslovena tako sjajnim prijateljicama? Osećala je ogromnu zahvalnost prema svima njima. Od sada pa nadalje, ona će paziti na njihove stvari - i na svoje, naravno, mnogo više nego do sada. Bilo je veoma kasno kada je konačno stigla kući, ali su svetla u prizemlju još bila upaljena, što je značilo da je Ted verovatno gledao televiziju ili slušao muziku. Pošto je parkirala auto, sedela je dok joj je na krilu ležala kožna kesica puna njenog nakita. Ovo je za nju bila lekcija otrežnjenja i ona, uz srećan uzdah, navuče na prst svoj verenički prsten i burmu. Šantal je bilo drago što njen suprug još nije u krevetu, pošto je ona bila i suviše uzbuđena da bi mogla da spava. Pitala se kako glumci posle naročito uspešnih predstava uspevaju da siđu sa bine. Noge kao da nisu bile njene dok je izlazila iz auta. „Zdravo, dušo”, uzviknuo je Ted iz salona dok je ona bila na ulaznim vratima. „Kasniš.” „Duga vožnja na povratku sa zadatka”, rekla je, što nije bila laž. Ted samo nije znao kakav je zadatak bio u pitanju. „Da ti donesem nešto?”, pitao je. „Izgledaš umorno.” „Ne, nisam umorna”, rekla je dok je trljala svoj bolni vrat. „Samo sam napeta.” „Kako bi bilo da ti spremim jedan čaj od nane?”


„Više bi mi značila jedna čaša crvenog vina.” „Dobro zvuči”, reče Ted. „Pridružiću ti se.” Bacila je torbu na sofu, a onda, ispruživši se, udobno se smestila između jastučića. Njen suprug je slušao Bočelija i smirujući zvuk raskošnog glasa ovog tenora preplavi celo njeno telo. Par minuta kasnije, Ted se vratio sa bocom kaberne sovinjona i dve čaše na poslužavniku, upotpunjenim tanjirom punim sira i krekera, maslina i malim belim grozdom. „Ovo izgleda sjajno”, reče ona zahvalno. Njen suprug sede pored nje. „Dušo, večeras si mi nedostajala.” Šantal mu se nasmeši. „I ti si meni.” „Popij vino, pa ću ti izmasirati vrat.” Pitala se zašto je tako fini prema njoj, ali nije nameravala da pita kako ne bi pokvarila raspoloženje. On se ponašao kao neko kome nije čista savest, više nego njoj, pomislila je. Šantal je srkutala vino, namazala ukusni kamember preko celog krekera i grizla zalogaj po zalogaj sa oduševljenjem. Nedostajala joj je i čokolada - kremasta, mlečna i utešna. Kada je pojela sir, rado bi pogledala čega ima u kuhinji. Čitavog dana je bila previše zabrinuta da bi jela - Lusi je rekla da se osećala isto - ali sada je osećala glad, koja se graničila sa proždrljivošću. Ted joj je skinuo cipele i stavio njene noge na svoje krilo, masirajući joj bosa stopala. „Mmm”, reče ona zahvalno. „Tako je dobro.” Šantal nije ni shvatala koliko joj je telo bilo napeto sve dok on nije počeo da radi ovo. Spustila je tanjir na pod i dozvolila da joj glava padne na jastučiće. Topla ruka njenog supruga je klizila ispod nogavica njenih pantalona i njegovi čvrsti prsti su joj masirali listove na nogama. Uvek je vrlo dobro masirao, ali prošlo je mnogo vremena od kada je poslednji put želeo da to uradi. Već mesecima je izbegavao bilo kakav intiman kontakt sa njom - uključujući i masiranje stopala, ruku ili vrata. „Svuci pantalone”, rekao je i ona opazi notu promuklosti u njegovom glasu. Bila je iznenađena. Oči su mu bile tamne od želje za njom. Ted joj je pomogao da izvuče bedra iz pantalona dok su joj njegove ruke milovale butine. Njegovi palčevi su dodirivali ivice njenih gaćica, a onda je i njih svukao. Njen suprug je spustio glavu i prekrio joj stomak, bedra i butine poljupcima. Šantal je osetila suze u očima. Prošlo je toliko vremena otkako je Ted želeo da vodi ljubav sa njom i shvatila je koliko je to činilo da se oseća nevoljenom i usahlom. Ted joj je otkopčao bluzu i ljubio joj kožu dok joj je polako svlačio prslučić, sve dok nije ostala potpuno naga pred njim. Svukao je i svoje pantalone i legao čitavom dužinom pored nje dok su im se udovi uplitali na sofi. Šantal je bila više nego spremna za njega i uzviknula je od zadovoljstva dok ga je privlačila sebi. Njihovo vođenje ljubavi bilo je meko, nežno i nikada slađe.


Posle toga, prebacila je lagani prekrivač sa sofe preko njih i ležali su zagrljeni dok su pili vino i slušali duševan glas Džejmsa Blanta, koji im je pevao serenadu. Nije znala šta je dovelo do ove promene kod Teda, ali je znala da joj se to veoma dopalo. Zašto ne bi ovako bilo stalno? Ovo je bilo mesto gde je uvek želela da bude, pomisli Šantal. Da leži u naručju svoga supruga, a ne u nekoj hotelskoj sobi sa nekim momkom koga je upravo upoznala, sa kim bi imala seks bez ikakvih emocija, ljubavi, pažnje. Naslonila se na svoga muža. „Tede, toliko te volim.” „Volim i ja tebe, dušo.” Odsutno je pogladi po kosi. Onda pročisti grlo i reče: „Svesna si činjenice da nismo koristili zaštitu?” Ona se priljubi uz njegov vrat. „Otići ću sutra u apoteku i uzeću tabletu za jutro posle.” Osetila je kako mu se telo ukočilo pa ga pogleda. „Šta je bilo?” „Uvek je onako kako ti želiš, zar ne?”, reče. Šantal je bila šokirana. „Ne znam na šta misliš”, rekla je ona. „Da li je ovo zato što uzimam sredstva za kontracepciju? Mi ne želimo da ostanem u drugom stanju. Ne želimo porodicu.” Sada je bio u sedećem položaju. „Mi ne želimo?”, rekao je sarkastično. „Ili si samo ti ta koja se tako oseća?” „Nikada nismo želeli decu”, suprotstavila se. „Dovoljno često smo o tome razgovarali.” Mada, ne i u poslednje vreme, Šantal je morala da prizna. „Mi mrzimo decu. Mrzimo decu naših prijatelja. Ti si pod totalnim stresom kada Kajl i Lara dovedu svoje dečake kod nas i oni ostave otiske od čokolade skoro po celom stanu i kada ti umalo puknu bubne opne od buke koju prave. Ti si taj koji mora da uzme punu šaku nurofena samo minut pošto odu.” „Stvari se menjaju”, reče on. „A mi više ni o čemu ne razgovaramo. Ceo naš odnos se zasniva na tvojim uslovima. Život sa tobom je ’kako ja kažem ili nikako’. Možda mi je dosta toga.” „Ali to je zato što me izbegavaš”, reče ona, navlačeći prekrivač do grla, iznenada posramljena svojom nagošću. „Ti izbegavaš razgovor sa mnom. Izbegavaš me u spavaćoj sobi.” „Čemu sve to?”, reče Ted. „Šta će nam seksualni život kada on nema nikakvu svrhu?” „Da li misliš da ne bi trebalo da vodimo ljubav ukoliko ne pravimo bebu?” Zapanjio ju je njegov šašavi stav. Šantal mu dodirnu ruku, ali on je izmače. „Je li to razlog što ne spavaš sa mnom?” Ustao je i ponovo navukao bokserice i farmerice na svoje duge noge. U njoj se sve lomilo kada je pomislila gde je bila pre samo nekoliko minuta - u ekstazi u njegovim rukama - i kako su sada tako brzo došli do ovoga. „Mislim da si sada utolila svoj proždrljivi apetit”, rekao je iskreno, izbegavajući da je pogleda u oči. „Muka mi je kad pomislim da to nikada neće imati neku svrhu.”


„Kada si počeo tako da osećaš?”, želela je da zna. „Zašto mi nisi rekao?” „Pokušao sam.” Njen suprug glasno uzdahnu i u njegovom glasu je mogla da čuje suzdržanu frustraciju. „Mi više nismo u braku. Mi smo dvoje ljudi koji na jedan konvencionalan način dele kuću. Ja želim više od toga. Ja želim ženu koja brine o meni dovoljno da uzima u obzir i moje želje. Šantal, ja želim porodicu. Želim sopstvenu decu. Ti to ne želiš.” „Hajde da razgovaramo o tome”, reče ona. „Ja te volim.” „Ponekad to nije dovoljno”, odgovorio je.


PEDESET PRVO POGLAVLJE

„ZNAČI, NISI MOGLA DA NE DOĐEŠ, Lepotice”, reče Simpatični. Noge su mu bile podignute na sto, a ruke je držao iza glave. Široko se osmehivao. Čudno, ali izgleda da je taj osmeh postao još lepši od kada sam otišla. Stajala sam ispred njegovog stola osećajući se kao učenica ispred razrednog starešine - jednog samozadovoljnog kopileta od razrednog starešine. „Vi u Targi ste jedini koji će me zaposliti”, priznadoh. U ovoj mojoj izjavi bilo je toliko istine da je bilo užasno priznati. Targa, politički nekorektna mašina za proizvodnju stresa bila je moj duhovni dom. Jedina dobra stvar u vraćanju ovde je da sam skoro uspela da ubedim Prljavog Dereka iz poštanskog odeljenja da sve one torbice koje smo pronašle tokom našeg velikog poduhvata vrati pravim vlasnicama, učtiv gest na Targin račun. Prva stvar koju sam uradila ovoga jutra bilo je da strpam sve torbice u jednu veliku crnu kesu za đubre - pri tom sam dugo i čežnjivo gledala jednu finu Pradinu torbu koja verovatno vredi šiling-dva. Uzela sam taksi kako bih mogla da ponesem naš ulov. Svaka pojedinačna torba imala je nešto za identifikaciju, tako da sam saznala priličan broj detalja o drugim ženama koje je Šantalin džentlmen lopov takođe olakšao za torbice. Tamo negde postoji veliki broj lakovernih žena i ja se nadam da su, kao i naša prijateljica, i one naučile svoju lekciju. Derek je pakovao torbice čak i dok smo razgovarali. Mogla bih da mu donesem nešto čokolade u znak zahvalnosti što mi je pomogao. Takođe sam, posle naše ultra uspešne Operacije vraćanja Šantalinog nakita u petak uveče, ukratko razmotrila mogućnost da postanem majstor krađe sa punim radnim vremenom. To je talenat za koji ranije nisam znala da posedujem i da priznam, pošto nisam previše skromna, to je nešto u čemu sam odlična. Kriminal je svakako industrija koja se razvija, zar ne? Mora da postoji ogroman broj poslova koje mogu da obavljam na nekim mračnim mestima podzemlja. Jednostavno bih mogla da vidim svoje ime na vratima kancelarije - LUSI LOMBARD, VRHUNSKI KRIMINALAC. Morala bih da nabacim nešto od asesoara u stilu vrhunskih kriminalaca kao što su doberman, jedan ili dva deformiteta na licu i možda neka vrsta ludila, uključujući neki ozbiljan mentalni poremećaj. U tom slučaju, bilo bi mi potrebno mnogo stvarčica moderne tehnologije. Od toga


posebno mašina za hranjenje - od zadušnih baba do gladnih ajkula - ona bi morala da mi uvek bude pri ruci, kao i tim meni privrženih sledbenika sa razvijenim mišićima i obrijanim glavama. Lepo je sanjati, a ovaj posao postaje iz minuta u minut sve privlačniji. Međutim, odlučila sam da se odmah vratim na ono što sam poslednje radila. Usmerih pažnju na Simpatičnog. Veoma je ponižavajuće vratiti se ovde tako brzo, posebno što izgleda da gospodin Ejden - Kako Sam Samo Samozadovoljan Holbi uživa u mojoj nelagodnosti. Simpatični ima veliki izbor igračaka za sto, uključujući Njutnovu kolevku - i ja skoro pođoh da udarim lopticu o lopticu. „Drugi ne znaju šta propuštaju”, reče mi on. Čak je pokušao da zvuči ozbiljno. Nisam ga informisala o tome da „drugi” sada propuštaju uredno organizovane redove sa tomovima knjiga sa ratnom tematikom i nekoliko vešalica sa užasno skupim večernjim haljinama. Nisam mu rekla ni da se nalazim na crnoj listi svake veće agencije u gradu i da je plačni, preklinjući telefonski poziv čudovištima sa Gorgoninim glavama iz kadrovskog odeljenja sa molbom da me vrate na posao bila prva stvar koju sam jutros uradila. Takođe sam im obećala ogromnu kutiju čokolada iz Čokoladnog raja i to svake nedelje u narednih šest meseci. „Znao sam da će Trejsi uskoro pući”, reče Simpatični. „Materinstvo i posao ne idu zajedno. Onog trenutka kada rodiš dete, mozak ti se skupi. Bila je čak i gora od tebe.” Mislim da je bio malo ironičan, ali sa njim nikada niste sigurni. „Pa”, rekoh, „Drago mi je što od mene očekuješ tako malo. Nadam se da ću biti u stanju da to ispunim.” Simpatični se nasmeja. „Jesi li donela čokoladu?” „Je li Rasel Krou zgodni Australijanac?” „Dobro”, reče on. „Moj nivo šećera u krvi je opasno nizak od kada si ti otišla.” Napravio je rukama toranj i fiksirao me svojim krupnim smeđim očima. „Bez tebe je bilo veoma tiho u kancelariji, Lepotice.” „Mogao si da me pozoveš”, rekoh i odmah poželeh da sebi odgrizem jezik. Nisam želela da Ejden Holbi pomisli da sam čak i nakratko mislila na njega dok sam bila odsutna. „Zvao sam”, reče mi. „Sedamnaest puta, da budem tačan. Vlasnik broja telefona koji si mi dala bio je veoma besan.” „Zvao si me?” „Ne”, reče. „Zvao sam nekoga po imenu Marša, koja zvučala ljupko, ali mi je rekla da je, nažalost, udata i da sam očigledno dobio pogrešan broj.” Gledala sam ga otvorenih usta. „Nisam ti valjda dala pogrešan broj?”


Simpatični nespretno posegnu za svojim džepom i izvadi jedan izgužvani komadić papira koji on onda, polako i metodički, ispravi na svom stolu pre nego što mi ga dade. Ja pročitah broj. Jedan broj je bio pogrešan. Gledala sam u papir zaprepašćeno. Nisam mogla da verujem da nisam u stanju da čak ni svoj sopstveni broj telefona napišem tačno. Kakve šanse imam ja da ikada u životu ostvarim neku duboku i značajnu vezu ako čovek ne može da mi veruje ni za moj sopstveni telefonski broj? Očiju izbečenih u Simpatičnog, rekoh: „Ne mogu da verujem u ovo.” „Ne znam u čemu je poenta, Lepotice”, reče on. „Nema poente”, rekoh. „Bila je to prava greška. Jedan broj je pogrešan.” „Ah, ta stara šala - trik sa jednim pogrešnim brojem.” „Zašto si me zvao?” „Želeo sam da te izvedem na večeru.” „Oh” „Da li bi išla?” „Ja, pa... ja, mm...” „Ili se još uvek viđaš sa nekim?” „Džejkob”, rekoh. U stvari, telefonirao mi je dva puta u toku vikenda. Jednom da mi kaže da je ono dobrotvorno veče u petak uveče bilo veoma uspešno i pored toga što je jedna od kreatorki imala tu nesreću da joj sve haljine budu ukradene iz kombija toga popodneva i da je zato neko drugi morao da preuzme taj deo posla. Dok mi je to pričao, pokušavala sam da ne dišem duboko i brzo. Džejkob je takođe želeo da proveri da li sam i dalje slobodna za „naš sastanak” u Čokoladnom raju u četvrtak uveče i da nisam bila dovoljno glupa da i ja takođe rezervišem sto. Nije to rekao, ali znate da je ponekad moguće da kažete šta neko misli. Onda mi je telefonirao u nedelju, bez nekog naročitog razloga, samo da malo proćaskamo pošto je imao slobodno vreme između dva sastanka. Taj momak baš naporno radi. Ako se ova veza nastavi, moraću da budem sigurna da će da skrati svoje radno vreme. Već sam prošla kroz ovo isto sa Markusom. Što se mene tiče, osećala sam se drogirano tokom celog vikenda posle naše uspešne krađe nakita. Uprkos osećanju euforije što smo uspele, ja sam, umesto da skačem po sobi sa Davinom, morala da ležim na sofi i da jedem mnogo čokolade da bih se oporavila. Osmeh mi zatitra na usnama i ja se konačno setih da odgovorim Simpatičnom na pitanje. „Zaista bih volela da sam išla na večeru sa tobom”, rekoh. „Ne mogu da verujem da sam takav idiot.” Ejden me je gledao kao da je želeo da kaže da on može da veruje. „Ali, da”, priznadoh oklevajući, „još uvek se viđam sa Džejkobom.”


Simpatični je odjednom postao poslovan. „Pa”, reče on, zvučeći pomalo uvređeno, „onda nema nikakve štete, jer i ja viđam nekog drugog.” Zvučali smo više kao deca na igralištu nego kao zrele, odrasle osobe, što zapravo jesmo i ja nisam mogla da ne osetim tračak ljubomore. „Oh?” „Šarlota iz kol centra.” Čula sam da je ona žena lakog morala. Ljupka, ali lakog morala. Pametna, ali definitivno lakog morala. Zapravo, dobila bi posao u menadžmentu da nije tako lakog morala. „Lepa je”, rekoh. „I ja to mislim”, reče Simpatični i obrazi mu dečački pocrveneše. Poželela sam da vrištim. Oni jesu zajedno, mogu to da kažem. Nazovite to ženskom intuicijom. Nije prošlo ni pet minuta kako sam otišla odavde, a on se već spetljao sa nekom. Ako taj čovek misli da ću da delim svoju čokoladu sa njim, verovatno ima nešto drugo na pameti. On mi se nasmeja i reče: „Pa koju čokoladu imaš danas?” Ja očešah prst na nozi o njegov užasan braon tepih. „Tviks.” On podiže obrve, a ja, uz oštar uzdah, zaronih ruku u torbu i izvadih svoju tviks čokoladu. Kada sam otvorila pakovanje, sa oklevanjem mu pružih jednu tablu, koju on odmah zgrabi. Mogu li ja nešto da odbijem ovom čoveku? Očigledno da imam slabu volju i da sam maloumna. Da sam pametna, rekla bih mu da ide i da uzme prokletu čokoladu od Šarlote Bludnice. Bar nisam istrtljala da imam i grin end blek baterskoč čokoladu, kao i snikers, koje tu vrebaju. Nije sa mnom baš tako lako kako izgleda. Ha. „Bolje da nešto radim”, rekoh. „Predstoji nam još jedan događaj timskog zbližavanja”, obavesti me Simpatični sa šeretskim izrazom na licu. O, ne. Zar splavarenje na brzacima nije bilo dovoljno? Ako sada zamišlja kako mi se gola zadnjica podiže iz čamca, volela bih da mu izbrišem osmeh sa tog budalastog lica. „Bolje bi bilo da pregledaš te aranžmane i da proveriš da li je sve zakazano za nas.” „Šta je ovoga puta? Večera u Aviju? Jedan dan u Mandarin orijental banji?” „Karting!” U oku Simpatičnog je zasvetlucao nagon za takmičenjem. Oh, radosti. Karting. „Ideš li sa nama?” „Svakako”, rekoh uz nonšalantno sleganje ramenima. „Izvrsno.” Simpatični se ponovo vrati u svoju stolicu i zadovoljno prekrsti ruke. U tom trenutku sam želela da šutnem samu sebe što sam bila tako glupa.


PEDESET DRUGO POGLAVLJE

„KAKO JE PROŠLO, GOSPOĐICE?”, pitao je Frejzer. Bio je kraj časa i on se još vrzmao po učionici da bi specijalno razgovarao sa Otum. Stajao je usred ruševina svojih kreativnih napora dok su krhotina stakla bile rasute svuda po njegovom radnom stolu, a nestabilan svetlohvatač koji je on projektovao poslednjih meseci postepeno je počeo da dobija oblik. Frejzer je bio najneuredniji od svih njenih studenata. Otum je izvadila tablu kedberi mlečne čokolade iz kutije slatkiša koju je kupila novcem koji joj je Lusi dala od njihovog poduhvata i pružila je Frejzeru. „Čemu ovo?”, Frejzer je želeo da zna. „To je u znak zahvalnosti od moje prijateljice i mene.” „Hoćete da podelimo?” Savršeno je bila svesna da Frejzer zna za njenu slabost u vezi sa bilokom što uključuje čokoladu. Znali su takođe i ostali njeni studenti. „Volela bih.” Pošto je odlomio dve kockice od table, pružio je Otum i ona uradi isto. Smešila mu se popustljivo dok je uživala u kremastom ukusu na svom jeziku. Ispod tvrde spoljašnjosti, obrijane glave i mnogobrojnih pirsinga, postojala je i ona mekša Frejzerova strana, za koju je Otum volela da misli da ju je ona ohrabrila da se iskaže. „Prošlo je dobro?” „Prošlo je veoma dobro”, rekla je, sa dozom ponosa u svom glasu. „Zahvaljujući tvojoj ekspertskoj obuci.” „Vratile ste nazad nakit svoje prijateljice?” „Sav”, potvrdila je. „Ne mogu da ti opišem koliko sam ti zahvalna. U toku jedne večeri, ukrala sam ključ od sobe, otvorila bravu kalauzom i provalila sef.” „Odlični ste, gospođice!”, smejao se Frejzer. „Jesam”, reče Otum. „Prilično sam iznenadila i samu sebe.” Otum zavrte glavom kao da još uvek ne može da veruje šta su ona i njene dobre drugarice iz Kluba ljubitelja čokolade uspele da urade u petak uveče. Ko bi pomislio da ona stidljiva, nalik na mišića, politički zelena Otum Filding - ima ovakve skrivene talente. „Molim te, ne dozvoli da se ovo pročuje ili ću izgubiti posao. Mnogo bi mi nedostajao kada bi se to dogodilo.” Do neba se nadala da Edison Dikon


nikada neće saznati za njene kriminalne tendencije. Iz nekog razloga, iznenada je za Otum postalo važno da njen kolega ima dobro mišljenje o njoj. „Nikome neću reći”, svečano obeća Frejzer. „I lopovi imaju neku čast.” „Pod normalnim okolnostima ne bih oprostila takvo ponašanje”, reče Otum, „ali ovo je sve bilo sa veoma dobrim razlogom. Ti i ja smo možda upravo pomogli da moja prijateljica spase svoj brak.” Pokušala je da gleda strogo u svog mladog štićenika. „Ne zaboravi , kriminal se obično ne isplati.” Frejzer slegnu ramenima. „Ja sam otkrio, gospođice, da se isplati. Ponekad.” „Pa”, reče ona uz uzdah, „ja mislim da je, od sada pa nadalje, za nas oboje bolje da ostanemo na pravom putu i dalje od toga, Frejzeru.” „To je u redu što se vas tiče, gospođice”, odgovori on ravnodušno. „Vi možete da se vratite svom udobnom životu. Ja ću možda biti čist nekoliko meseci, ali sam još uvek bivši narkos bez stalnog prebivališta. U takvoj situaciji može da bude teško postupati ispravno.” „Znam”, reče ona meko. „Ali, bar pokušavaš. Ako ikada bude postojalo nešto što mogu da učinim za tebe...” „Možete da počistite ovo za mnom, gospođice”, reče on uz drzak osmeh. „Baš sam napravio nered, a imam sastanak na kojem treba da budem.” „Hajde, idi.” Klimnula je glavom prema vratima. „Sjajni ste!” „Nadam se da nije nešto nezakonito”, reče Otum kada je već okrenuo leđa. On jednostavno podiže ruku i prijateljski joj mahnu. Nekada je najbolje ništa ne znati. *** OTUM JE PROPISNO SREDILA ostatke Frejzerovog projekta, kao i ostali deo učionice pre nego što je skočila na svoj bicikl i, kockavši se sa smrću, probijala se kroz gust večernji saobraćaj do svoga stana. Nadala se da će možda ponovo videti Edisona te večeri, ali od njega nije bilo ni traga u centru od one večeri kada ju je pozvao da izađu. Iz dnevne sobe je dopiralo svetlo dok je lancem vezivala bicikl za šipku. To je značilo da je Ričard kod kuće. Bilo je vreme da njen brat ponovo počne da traži odgovarajući posao umesto da provodi dan tumarajući po stanu i radeći ko zna šta. Sada se kući vraćala teška srca. Sve što je želela da uradi bilo je da podigne noge i popije šolju veoma tople čokolade. U kuhinjskom ormariću je imala svoje omiljene čokoladne pahuljice karbonel et voker i od same pomisli na njih mogla bi da hoda ceo dan. Želela je da bude sama. Ma koliko da ga je volela, nije želela da sluša jadikovke svog razmaženog brata o njegovoj lošoj sudbini. Trebalo bi da pokuša da živi kao što žive neka od dece iz njenog centra. Onda bi znao da je život težak. Da je ona bila u njegovoj situaciji, da živi od


milostinje svoje sestre, ona bi se bar za nešto potrudila u toku dana - održavala bi kuću, možda pripremila večeru. On nije radio ništa. Ništa što bi je navelo da pomisli da je i trunčicu zahvalan što mu pomaže. Otum je pokušala da potisne svoje nezadovoljstvo koje je sve više raslo. Kako je mogla da pomisli da može da pomogne svojim štićenicima kada nije čak mogla da preokrene ni sopstvenog brata? Dok se približavala stanu, videla je da su vrata otvorena, ali to poslednjih dana nije bilo neobično. Ričard je neprestano imao posetioce koji su defilovali kroz njen stan, u bilo koje doba dana i noći. Da zatvore vrata za sobom izgledalo je kao napor koji nisu mogli sebi da dozvole. Duboko je udahnula pre nego što je ušla, a kada je ugledala prizor koji ju je dočekao, zaboravila je da izdahne. Stan je bio ispreturan. Sofe su bile izrezane i ono čime su bile napunjene je poput utrobe bilo izbačeno na pod. Oba stočića za čaj bila su oborena, časopisi koji su stajali na njima sada su bili iscepani na komade i razbacani po sobi. Njene knjige su bile gurnute sa polica i ležale su u gomilama bez reda po sobi. Sve lampe su bile polupane. „Ričarde?”, uzviknula je. „Ričarde!” Nije bilo odgovora. Jedini zvuk koji se čuo bilo je lupanje njenog srca, koje je htelo da iskoči iz grudi. Ko god da je bio ovde, izgleda da je davno otišao. Otum podiže postolje razbijene lampe koju je dobila od svoje bake. Bilo je odvojeno od gornjeg dela koji je pravio senku i ona ga ponese kao motku, u slučaju da mora nekoga da udari. Postolje je bilo hladno u njenim hladno-vlažnim rukama. Krčila je sebi put kroz krhotine, polako, na prstima dok su joj se noge tresle. U kuhinji, sve fioke su bile izvađene iz svojih ležišta, a njihov sadržaj je bio izručen na pod; noževi, viljuške, kašike, sve je to ležalo na gomili ispod stola. Ormarići su bili otvoreni, a konzerve i pakovanja hrane bili su zbačeni sa polica. Pirinač, sočivo, brašno i šećer škripali su pod njenim nogama. Na podu, takođe prosute, ležale su njene omiljene čokoladne pahuljice, što ju je skoro nateralo da zaplače. I ono malo namirnica u frižideru - nekoliko jogurta, nešto tofu sira i nekoliko šargarepa - sada je takođe bilo na podu. Čak su se i vrata rerne klatila otvorena. Ako je bila opljačkana, šta su, za ime sveta, tražili što ih je nateralo da ceo stan prevrnu naopačke? I gde je, zaboga, bio njen brat kada se sve ovo događalo? Iznenada, krv joj se sledi u žilama. Gospode bože, možda je Ričard tada bio tu! Pojurila je do njegove spavaće sobe, osećajući kako joj se pod ljulja pod nogama, pri samoj pomisli od onoga što se možda dogodilo. Ovo su očigledno uradili ljudi koji su iz nekog razloga jurili Ričarda. Bilo je neverovatno da su njene tajne zalihe čokolade bile ono što su jurili, ali je moguće da su u pitanju bile zalihe nečeg sasvim drugačijeg. Ko zna šta se dešavalo u onom mračnom delu života njenoga brata? Ona svakako nije znala. Možda je i očekivala da ovde negde vidi Ričarda, ali od njega nije bilo ni traga. Sve fioke i svi ormani bili su


otvoreni, a njihov sadržaj razbacan po sobi. Na njegovom noćnom stočiću stajao je novac - uglavnom neka sitnina, ali bez obzira na to, nije uzet. Šta god da su tražili, to svakako nije bio novac. Ono što ju je još više zabrinulo bilo je to što je Ričardov mobilni telefon takođe bio tu, a njen brat nikada nije išao bez njega. To mu je bilo nešto kao konopac za spasavanje. Srce joj je bilo u grlu kada je glasno uzviknula: „Šta si, do đavola, sada uradio, moj mali brate?” Otum je sada već znala da je i njena spavaće soba bila podvrgnuta istom tretmanu, ali se, ipak, i do nje odvukla. Nije bila razočarana. Njen veš je bio razbacan po krevetu. Njen inače skromni orman ulepšavao je pod. Sela je na ivicu kreveta, potpuno ukočena i pustila da joj postolje lampe ispadne iz ruke na pod. Znači, ovo je bio taj „udoban život”, kakav je Frejzer mislio da ona živi, zar ne? Ponovo je pogledala zbrku po sobi. Šta bi sada trebalo da uradi? Da li bi trebalo da pozove policiju? Rič bi pobesneo kada bi ih dovela ovde. Trebalo bi da čeka i da vidi da li će njen brat stupiti u kontakt sa njom. Možda će se sutra pokajnički pojaviti sa nekim neverovatnim izgovorom i ispašće da je nepotrebno brinula. Ne bi bilo prvi put. Jedina stvar koju je za sada mogla da uradi je da stavi rezu na vrata i da se nada najboljem. Nijednog trenutka nije želela da se nađe licem u lice sa ljudima koji su ovo uradili, ko god oni bili - ali, pretpostavila je da su to bili poslovni partneri njenog brata. Noć je provela na sofi, naoružana postoljem lampe u slučaju da pomisle da se vrate. Možda bi mogla da pozove jednu od devojaka kao podršku? Otum je znala da bi Lusi istog trenutka došla i provela noć kod nje, samo da ju je zvala. Ipak, bilo je bolje ne uvlačiti nikog drugog u ovu situaciju. Mogla je sama da se izbori. Otum zavrte glavom. Šta je moglo da se dogodi Ričardu? Ovo je izgledalo kao nešto ozbiljno. Ako je bio uvučen u nešto loše - koliko je tačno bio duboko u tome? Vrele suze su počele da joj se slivaju niz lice i ona ih obrisa parom svojih čarapa koje su joj bile u ruci. Mogla je samo da se moli da je pobegao pri prvom znaku nevolje i da je u tom trenutku ležao negde pritajen - možda u stanu nekog svog prijatelja. Ukoliko je više uopšte imao prijatelje. Sve što je mogla da uradi, bilo je da čeka i vidi da li će se njen brat vratiti. Tome se nadala. Ipak, shvatila je da je moglo da bude uzaludno.


PEDESET TREĆE POGLAVLJE

NAĐA SE NASMEŠILA SVOME SINU dok se igrao pored njenih nogu i pojeo sa tanjira preostale čokoladice koje su delili. Luisov kapacitet kada je čokolada u pitanju bio je skoro isto veliki kao i njen - ali, on je bio tako aktivan da bi bez ikakvih problema sagoreo sve kalorije, za razliku od nje. U tome je bila razlika kada neko ima tri godine, a neko drugi trideset tri. Farma njegovog farmera Džila bila je raširena po podu cele dnevne sobe i Luis je bezbrižno puzio po njoj. „Ovo je plavo prase”, reče joj on. Spustivši se na kolena pored njega, Nađa uze plavo prase koje je njen sin podigao. Njoj je više ličilo na kravu i bilo je braon. Iskustvo joj je govorilo da je bilo više nego verovatno da je ona u pravu. Još jedna od prednosti kada čovek ima trideset i tri godine. Mora da provodi više vremena sa Luisom i da mu pomogne da nauči boje. A tu su i te životinje sa farme. Ovog vikenda je Luisov četvrti rođendan, pa će to možda biti dobar izgovor da se svi odvezu na selo i pronađu neku od onih farmi koje se deci toliko sviđaju. To će možda pomoći njenom sinu da počne da razlikuje svinje od krava. Videće samo da li Tobi radi u subotu; trenutno je bio veoma zauzet i, hvala bogu, prihvatao je sve poslove koji su mu bili ponuđeni. Ako radi u subotu, onda bi mogli da ostave slobodnu nedelju i da onda idu. „Slon”, objavi Luis, podižući još jednu nesrećnu figuru. Bila je to ovca. „To je ovca”, reče mu ona. „Ovca.” „Ovca”, ponovi njen sin. „Šta kaže ovca?” „Muu”, reče njen san apsolutno ubeđen u to. „Muu. Muu. Muu.” Očigledno da će ovde biti dosta posla. Bilo je trenutaka kada ju je ubijalo to što je puno radno vreme bila samo mama i žudela je za društvom odraslih i za razumnom konverzacijom ili, bolje rečeno, bilo kakvom konverzacijom. Sada će joj, izgleda, nedostajati ono dragoceno vreme koje je provodila sama sa Luisom, dok ga je učila važnim životnim lekcijama ili dok se jednostavno igrala sa njim kao sada. Jutros je poštom stigla ponuda za posao. Prošle nedelje bila je na razgovoru i bila je oduševljena što su joj tako brzo odgovorili. Bio je to honorarni posao koji joj se


svakako dopadao, a radno vreme se poklapalo sa časovima u školi, tako da će jednom, kada Luis bude krenuo u školu, bebi-siterka biti potrebna samo za vreme raspusta. Ovaj posao bi trebalo da bude prilično interesantan - promocija lokalnih novina. Nije bio baš na nivou na koji je ona navikla, ali nije bio ni za potcenjivanje, iako je plata bila užasno niska, što je, naravno, uvek slučaj sa honorarnim poslovima. Sve češće su poslove na neodređeno vreme zamenjivali honorarni, sa lošijom platom. Ipak, u ovom trenutku važi parola daj šta daš. Nađa je želela da vrati dug Šantal što je pre moguće, a to će biti veoma teško sa ovakvom zaradom, bez obzira na to što njena prijateljica nije tražila nikakvu kamatu na pozajmicu i što je neprestano ponavljala da nema potrebe da se žuri sa otplatom. Ipak, u pitanju je bila Nađina savest i ona je želela da raščisti sa dugom što je pre moguće. I Tobi je to razumeo i zaista se žestoko trudio. Poslao je hrpu profaktura klijentima i Nađa se nadala da je to značilo da će uskoro neki novac stići. Tobi je takođe išao na nekoliko terapija za odvikavanje od kocke i, mada je rekao da to mrzi, bila je zahvalna što je pristao da ide. Nađa se nasmeši u sebi. Kad bi samo njen muž znao u šta su se one upustile u petak uveče. Hvala bogu da su uspele da od onog kretena uzmu Šantalin nakit i što je sve išlo po planu. Tobi je mislio da je samo izašla na piće sa devojkama i pitala se šta bi mislio kada bi mu rekla gde su stvarno bile i šta su radile. On nikada nije mislio da bi i ona mogla da ga obmanjuje. Ipak, neće boleti ako i ona ima jednu tajnu pred njim. Sam bog zna da je on dovoljno toga skrivao od nje u prošlosti. Na svu sreću, to je sada bilo gotovo. Možda će mu jednog dana ispričati, pa će se oboje slatko nasmejati tome. „Vuf-Vuf”, reče Luis mršteći se. „Ne mogu da nađem Vuf-Vuf.” Ona ponovo usmeri pažnju na svoga sina. „Mora da je tu negde.” Bio je to crno-beli ovčarski pas, Luisova omiljena igračka sa farme. Nađa je počela da pretura po gomili igračaka. Nigde ga nije bilo. Kada je malo bolje razmislila, shvatila je da nedostaju još neke igračke među kojima su bili klimavi traktor sa prikolicom punom drva, figura samog farmera Žila u jakni od tvida, nekoliko torova za životinje i delovi ograde, nekoliko vijetnamskih svinja sa velikim trbuhom i čitav niz bućkalica za mleko koje većina današnjih farmi nije videla u poslednjih pedeset godina. Gde je sve to poslednji put videla? „Mislim da je Vuf-Vuf možda u tvom ormanu za igračke”, reče. „Sačekaj ovde dok mama ode da ti nađe.” Ustala je i istegla leđa pre nego što je otišla na sprat do Luisove spavaće sobe. U ormariću za igračke vladao je haos, kao i uvek. Nađa se pitala da li bi devojčica, da ju je imala, bila urednija od dečaka. Shvatila je da verovatno ne bi, jer se prisetila da je i njena soba, kada je bila dete, bila u neredu. Možda bi ona i Tobi, ako bi se izvukli iz dugova u narednih nekoliko godina, mogli da razmišljaju o još jednoj bebi pre nego što Luis suviše poraste. Bilo bi divno imati i jednu malu devojčicu.


Pretražila je sve moguće police sa igračkama, gurnuvši medvediće, slagalice, automobile i kopače na jednu stranu. Zavrtela je glavom. „Ovaj dečak bi mogao da da neke igračke Fao-Švarc fondaciji”, reče glasno. „Nije ni čudo što nikada nemamo para.” Nešto od ovoga će sigurno biti uskoro rasprodato. „Mama, požuri”, vikao je Luis u dnu stepeništa. „Izbroj ti sve ovce”, viknula je i ona. „To su one životinje sa belim krznom i crnim licem. Ja odmah silazim.” Grdeći sebe, počela je ponovo da traži i u roku od nekoliko sekundi ruka joj se našla na kutiji sa komadima sa farme koji su nedostajali, uključujući i sažvakanog Vuf-Vufa. Nađa povuče kutiju do prednje strane police, pri čemu kutija zape o jedan crni kaiš. Nađa povuče jače i kutija još više izvuče kaiš iz ormana. Za kaišem se pojavi čvrsta crna torba. Torba za laptop. Nađi je srce bilo u grlu kada je uspela da izvadi kutiju iz ormana. Bio je to laptop. Potpuno nov laptop. Šta je on tu radio, sakriven duboko u ormanu sa Luisovim igračkama? Odmah je znala odgovor i stomak joj se veza u bolni čvor. Odnela ga je u radnu sobu i nespretno rukujući uspela da ga poveže s telefonskim kablom. Drhtavim rukama, uključila je kompjuter i čekala da se sistem podigne. Izabrala je simbol za internet i bilo je sasvim sigurno da je konekcija ponovo uspostavljena. Očigledno, Tobi je ponovo bio na mreži. Vraćajući se u prošlost, uskoro je otkrila - kao što je i sumnjala - da on posećuje virtualna kazina. Njen suprug ju je izdao. Ovoga puta bio je čak i više neiskren jer je pokušao da prikrije tragove. Posle svega kroz šta je prošla, pozajmila novac od Šantal i platila sve njihove dugove, on je ponovo počeo da se tajno kocka. Mora da ima druge kreditne kartice - to u današnje vreme nije teško, zar se sve banke jednostavno ne utrkuju koja će pre da ponudi lake keš kredite? Jedino što je teško je vraćanje duga. Osetila je mučninu. Koliko još treba pa da još jednom budu do guše u dugovima? Nađa se diskonektovala, spustila poklopac laptopa i vratila ga u torbu. Otišla je u Luisovu sobu i vratila kompjuter na njegovo skrovito mesto. U njoj se sve raspadalo, ali morala je da ostane jaka. Nije bilo šansi da ponovo prolazi kroz sve to. Tome mora da dođe kraj. Sve što treba da uradi je da sada donese odluku. Nađa je podigla kutiju sa delovima farme farmera Žila i teška srca sišla u prizemlje. Šta god se dogodilo, to nije smelo da utiče na njenog sina. On je bio njen život. Njena jedina radost. „Vidi šta imam za tebe”, rekla je, dok je na lice nabacila široki osmeh. „Vuf-Vuf!”, uzviknuo je. „Pronašla si ga.” Nažalost, pomisli Nađa, to nije bilo jedino što je pronašla.


PEDESET ČETVRTO POGLAVLJE

TED JE JEDVA GOVORIO sa Šantal tokom čitavog vikenda. Posle njihove skoro fantastične večeri u petak, on se preselio u sobu za goste - nešto što nikada ranije nije uradio. Bilo je to ekstremno hladno ponašanje. Ostajao je u golf klubu čak i duže nego inače, večerali bi u virtualnoj tišini, osim nekoliko uzgredno promrmljanih šala, a onda bi gledao televiziju sve dok ne dođe vreme za spavanje. Potpuno ju je ignorisao. Šantal je bila čak i više frustrirana nego obično. Pa, u ovoj igri mogu da učestvuju dvoje. Ako on namerava da je kazni time što će još više da se udalji od nje, onda je ona upravo postala sigurna da zadovoljstvo može da potraži bilo gde. Šantal je ležala na sofi i ispijala čašu dobrog širaza. I sama pomisao na Džeza i njegovo čvrsto mlado telo natera je da se uzbudi. Nije bilo baš idealno videti mušku prostitutku kako zadovoljava njene potrebe - koja bi žena želela da bude u toj situaciji? Ali, ako je to ono što treba, uradila bi to. U njenim godinama nije bilo šansi da se pomiri sa tim da funkcioniše bez seksa. Morala je da prizna da je bila šokirana kada je čula da Ted želi decu. Šantal je bila potpuno sigurna da su na istoj talasnoj dužini po tom pitanju. Nijedno od njih nikada nije želelo decu - sažaljevali su svoje prijatelje koji su bili okovani roditeljskim obavezama. Kada se to kod njenog supruga promenilo? Možete misliti, ako odbija da spava sa njom, teško da će to biti problem kojem će morati da se posveti. Pitala se zašto Ted nije bio u stanju da sedne i razumno porazgovara sa njom o tome. Možda je razlog to što zna da se ona nikada ne bi složila sa tim. Njena porodica bila je tako neskladna da ona nikada nije poželela da se to njoj ponovi. Nikada nije želela da podari nijedan izdanak svetu samo da bi mogla da kaže da je iskusila tako nešto. Ne može da se seti da su joj njeni mama i tata ikada rekli da je vole. Pošto je bila jedino dete, Šantal je za njih bila nužna smetnja. Deca su bila nešto što ste uradili i - posle nemate izbora. To ne znači da se ljudi automatski transformišu u predivne, brižne roditelje čim dobiju prvo dete. Njeni mama i tata su naporno radili, što je značilo da je ona dugo ostajala sama kod kuće i morala je da nauči da se zabavi. Ponekad je učila. Ponekad je pila viski džek danijels iz bara u kojem je stajalo piće, pa je prazne flaše punila čajem. Tokom celog školovanja težila je da postigne što više, nadajući se da će time da osvoji njihovu naklonjenost i divljenje, njihovu ljubav. To se nikada nije


dogodilo. To što je bila student generacije nije bilo dovoljno za pohvalu. Bila je nadarena za muziku, jer se to očekivalo od nje. Od onoga dana kada je otišla od kuće, više nikada nije sela da svira klavir. Njeni roditelji su još uvek bili živi, ali ih je sada bilo veoma malo u Šantalinom životu. Njihov kontakt sveo se na poneki telefonski poziv da umire savest i na razmenjivanje Božićnih i rođendanskih čestitki. Nema sumnje, da su više uključeni u njen život, sigurno bi našli nešto što ne odobravaju. Čak i Ted, sa svojim dobrim izgledom, šarmom i perspektivnom budućnošću nije uspeo da ih impresionira kada se predstavio kao prosac. Šta su oni želeli za nju? Zar njena sopstvena sreća nije bila najvažnija? Zamislite samo kakvi bi oni bili baka i deka kada nisu mogli da se bave čak ni svojim detetom. I zašto bi Šantal želela da ima dete samo da bi mu prenela sve svoje neuroze, da bi ga naterala da se oseća nesigurno i nevoljeno zbog njenog kaprica? To nikada nije bilo na njenom dnevnom redu. Godinama je pričala o svojim osećanjima kada su deca u pitanju i Ted se uvek slagao sa njom. Ni jedan jedini put nije joj rekao da bi, možda, zapravo voleo da ima porodicu jednoga dana. Zašto to nikada nije uradio? Da li je mislio da bi bio u opasnosti da je izgubi kada bi izneo svoje mišljenje o tome? Zar nije tipično za jednog muškarca da izbegava da diskutuje o tim kritičnim temama samo da bi izbegao scene? Uvek je pretpostavljala da Ted deli mišljenje sa njom. Sada je izgledalo da nije bila u pravu. Nijedno od njih nije bilo sklono izvinjavanju, tako da bi ova nerešena igra mogla da potraje neko vreme. Da bi odvratila misli, Šantal je poslala Džezu imejl, tražeći sastanak ove nedelje. Ako je njen suprug nije želeo, to ne znači da u međuvremenu ne može da se malo zabavi. Po njenom mišljenju, bilo je sigurnije zabaviti se sa Džezom nego rizikovati time da pokupi još jednog pokvarenjaka u baru. Totalno se unela u razmatranje ovoga kada je Ted krupnim korakom ušao u sobu i bacio joj komad papira na krilo. Bio je to odgovor na njen imejl koji je poslala Džezu, u kojem je jednostavno pisalo: Da li ti četvrtak uveče odgovara? Džez. Usta su joj se potpuno osušila i ona podiže pogled prema Tedu. „Džez?” Šantal pusti da joj papir nemarno padne na pod. „On je klijent.” Lice njenog supruga bilo je tamno od besa. „Ne bih rekao, Šantal.” „Veruj u ono što želiš”, rekla je hladno, iako je sva drhtala. „Kakve to ima veze sa tobom?” „Ima veze kada sa našeg bankovnog računa nedostaje preko trideset hiljada funti.” Osećala se kao da je progutala olovo. „Pozajmila sam taj novac prijateljici. Bila je u nevolji.” „Želiš li da mi kažeš kojoj prijateljici?” „Ne”, odgovori Šantal. „Ne želim.”


„Razgovarao sam sa Lusijanom Baringtonom ove nedelje. Rekao mi je da te je Ejmi videla u gradu, u holu hotela Sveti Krispin. Rekla je da si se neobično ponašala. Da si je otkačila.” „Ta žena je prava dosada, a uz to je i alapača. Bilo bi mnogo neobičnije za mene da sam oduševljeno otišla na piće sa njom i Lusijanom kako je ona želela.” „Rekla je Lusijanu da je jedan mladić po imenu Džez pitao na recepciji hotela za tebe, a onda otišao u tvoju sobu.” Šantal je netremice gledala ispred sebe. Mogla bi da nastavi da poriče sve ovo, da na svoj način objasni, da ponovo kaže Tedu da je to bio klijent, možda ga ubedi, ali koja bi bila svrha toga? Možda je ovo trenutak da se stvari raščiste. Šantal čvrsto stisnu usne i duboko udahnu vazduh. „Kriva sam za ono što sam optužena”, reče jednostavno pošto se okrenula prema svom suprugu. „Viđam druge muškarce.” „Muškarce, množina?” Ted stisnu pesnice tako da su pobelele. „Da.” Prkosno je podigla bradu, ali u sebi se osećala kao da se baca na pod i jeca. Uvek je negde duboko u sebi znala da će ovaj dan doći - dan obračuna - ali nikada nije znala da će toliko boleti. „Mislim da nema više šta da se kaže.” „Tede...”, počela je. „Gubi se”, rekao je njen suprug. „Gubi mi se sa očiju.” Ustala je i krenula ka njemu. Sada kada je sve izašlo na videlo, osećala je mučninu, kao da bi mogla da povraća tu i tada. Želela je da joj Ted oprosti i nije znala kako da moli za to. „Ne želim da se naš brak završi”, rekla je i probala da dodirne njegovu ruku. Ted je povukao ruku. „Ja želim da se vratimo na ono gde smo nekada bili. Trebalo bi da razgovaramo o tome. Trebalo bi da razgovaramo o tome šta ćemo dalje.” Na licu njenog supruga bio je izraz bola i gnušanja. „Jedini način na koji ćemo mi da razgovaramo, Šantal, biće preko naših advokata.”


PEDESET PETO POGLAVLJE

POSLALA SAM PORUKU SVIM DEVOJKAMA da se nađemo na kraju radnog vremena u Čokoladnom raju da bismo popile jedno piće na brzinu i gricnule našu omiljenu supstancu. Džejkob neće doći još sat vremena pa pomislih da je to dobra prilika da moje saučesnice u zločinu i ja na krajnje neformalan način pročešljamo događaje od petka uveče, pre nego što to proslavimo onako kako dolikuje. Takođe sam želela da članice Kluba ljubitelja čokolade ošacuju mog novog dečka. Želela sam da vide da sam sposobna da privučem modernog, lepog muškarca koji je uz to dobar i nije emotivni kreten. Već sam se svim srcem unela u gomilu čokoladnih tartufa sa šampanjcem, radeći na teoriji da manje nije uvek više, kada je stigla Šantal. Bacila se na sofu pored mene i zabacila glavu uz težak uzdah. Izgledalo je da su moju prijateljicu problemi savladali više nego obično. Lice joj je bilo umorno i iznureno. Uzela je jedan od mojih tartufa sasvim tromo i ubacila ga u usta. Izostao je uobičajen uzdah zadovoljstva, takoreći ekstaze. „Problemi?” „Neviđeni”, reče ona. Mislila sam da će nedeljama biti u oblacima, pošto je povratila svoj ukradeni nakit u holivudskom stilu. Neki paničan strah mi se pojavi u stomaku, potiskujući utešno dejstvo tartufa u stranu. „Nisi se čula sa gospodinom Džonom Smitom, džentlmenom koji krade nakit?” „Ne”, odmahnula je rukom kao da je ta tema ne zanima. „Problemi su bliži mome domu.” „Hajde da ti naručim piće”, rekoh. Pomislih da ova devojka izgleda kao da joj je potreban dupli viski. „Onda možeš sve da mi ispričaš.” „Jednu vruću čokoladu, molim te”, reče Šantal i ja otrčah da naručim kod Klajva. Nekoliko minuta kasnije, moja prijateljica se lečila punom šoljom tople čokolade koja se još pušila. Već je izgledala bolje. Čokolada zaista ima isceliteljsku moć. Sve žene sveta to znaju. Kada je čokolada počela da deluje, Šantal me pogleda. „Ted me je izbacio”, reče, sležući ramenima kada je videla moje šokirano lice.


„Izbacio te? Zašto?” „Primetio je da nedostaje novac sa računa i nije progutao moje objašnjenje.” „Nađa će se osećati užasno”, rekoh. „Nemoj da joj kažeš”, molila je Šantal. „Ima ona dovoljno briga. Osim toga, novac nije glavni razlog. Postoje i drugi... veći problemi.” „I dalje ne spavate zajedno?” Šantal se nasmejala zvučeći pomalo zbunjeno. „Nećeš mi verovati, ali imali smo sjajno veče kada sam se vratila kući u petak. Luda strast na kauču. Prvi put za poslednjih nekoliko meseci.” Napravi grimasu. „Onda sam otkrila da Ted želi da imamo decu.” Moja prijateljica je u čudu gledala u mene. „On zna šta ja mislim o deci. Svi znaju šta ja mislim o deci.” „Možda će se on predomisliti”, rekoh ja smirujući je. „Ili ćeš možda ti.” „Ja ne želim decu”, insistirala je Šantal. „Nikada nisam želela i nikada neću želeti.” „A Ted insistira?” „Da.” „Onda je gotovo?” Klimnula je glavom. „Izgleda da je tako.” „Šta ćeš da radiš? Gde ćeš da ideš?”, pitala sam je. „Da ne živim u kutiji od cipela, mogla bi da živiš kod mene. Mogu sa ti ponudim svoj kauč dok se ne snađeš.” „Jutros sam spakovala kofer, a onda sam telefonirala svim svojim prijateljima sve dok nisam našla nekog ko može da mi iznajmi stan na nekoliko meseci.” Šantal nekako uspe da se osmehne. „Danas popodne sam se uselila u potpuno namešten dvosoban stan u Islingtonu.” „Vau.” Bila sam, sasvim normalno, ošamućena ovim što sam čula. „Ništa bez snalažljivosti”, priznala je moja prijateljica sa žalosnim izrazom na licu. Pre nego što sam mogla da nastavim sa komentarima, Otum i Nađa su se pojavile na vratima. Došle su i sele pored nas, gunđajući dok su svlačile jakne i spuštale torbe. Prišao je i Klajv, sa blokom u ruci. „Kako su moje omiljene devojke?” „Dobro.” Pomislih da bi „mešovite sreće” bio prikladniji odgovor, ali to bi povuklo gomilu objašnjenja, a mi smo žene kojima je potrebna čokolada. Naš poštovani domaćin je primio porudžbine, a onda nestao da bi nas uslužio. Treba reći da ni Nađa ni Otum danas nisu delovale sjajno raspoložene. „Hajde, odajte nam tajnu”, rekoh. Nađa poče prva. „Otkrila sam da se Tobi ponovo kocka”, reče. „Napuštam ga.”


Šantal i ja prsnusmo u smeh. „Šta je bilo?”, reče Nađa smrknuto. „Šta je tako smešno?” Suze su mi se slivale niz lice i nisam znala da li su od tuge ili radosti. „Nije smešno”, rekoh, pokušavajući da kontrolišem svoju histeriju. „Uopšte nije smešno.” „Jeste”, reče Šantal držeći svoju stranu. „Upravo sam napustila Teda.” Sada je i Nađa počela da se smeje. „Savršeno smo to isplanirale”, reče ona uz umoran, prigušeni smeh. „ Kakva smo mi družina.” Kada sam se smirila, upitala sam. „Kuda ćeš da ideš? Šta ćeš da radiš?” U ovom trenutku su ovakva pitanja bila neumesna, ali sam ih ja, ipak, postavila. „Još ne znam”, priznala je Nađa. „Useli se kod mene”, rekla je Šantal. „Upravo sam iznajmila veliki stan i imam gostinjsku sobu.” Nađa zavrte glavom. „Šantal, nisam sigurna da moj skromni budžet može da se takmiči sa tvojim u bilo čemu.” „To nije problem. Plati onoliko koliko možeš”, reče naša prijateljica živahno. „Radije bih delila stan sa nekim koga znam nego da ga držim samo za sebe. Zajedno možemo da budemo mlade, slobodne i same.” „Ne tako slobodna u mom slučaju”, ispravi je Nađa. „Zaboravila si na Luisa?” Bilo je jasno da Šantal nije uvrstila malo dete u ovaj aranžman, ali se dobro snašla. „To je u redu”, rekla je vedro, ali njen glas je zvučao napeto. „Jesi li sigurna?” „Sasvim. Uspećemo.” Gledale su jedna drugu tužno. „Volela bih da bude tako, Šantal”, reče Nađa meko i stisnu joj ruku. „Moći ću malo bolje da dišem.” „Onda smo se dogovorile”, reče Šantal. „Daću ti adresu. Useli se kad budeš spremna.” Klajv se ponovo pojavio sa poslužavnikom punim slatkiša koje je stavio ispred nas. „Moje dame, izgledate kao da vam je ovo danas zaista potrebno”, reče on, i mi shvatismo da nikada ništa istinitije nije rekao. Sve smo navalile. „I ja sam napuštena”, reče Otum tiho. „Ričard je otišao.” Ovoga puta se nijedna od nas nije smejala jer smo znale koliko Otum brine za svog brata. „Stan mi je ispreturan”, nastavila je slomljenog glasa, „a moj dragi brat je nestao.” „Oh, Otum.”


„Od tada se nije javio.” Naša prijateljica je nesrećno uzdahnula. „Mislila sam da odem u policiju i prijavim njegov nestanak, ali kako bih to objasnila? Ričard bi me ubio ako bih njih umešala. Nemam pojma šta bih drugo mogla da radim, osim da čekam.” Nismo ni pisnule, pošto nam ništa pametno nije padalo na pamet. „Lusi, reci da si bar ti dobro”, insistirala je Nađa. „Potrebno nam je da znamo da bar jednoj od nas ide dobro.” „Dobro sam”, rekoh. „Srećna sam. Markus definitivno više nije u mom životu i imam novog dečka koji je sjajan. Sve je ružičasto.” „Hvala bogu”, uzdahnu Nađa. „Džejkob dolazi ovde za nekoliko minuta”, rekoh svojim najboljim prijateljicama, „i želela bih da ga upoznate. Nisam sigurna da je onaj pravi, ali mi se stvarno dopada.” „Drago mi je zbog tebe, devojko”, reče Šantal. „Samo napred.” Nasmejah se stidljivo. „Gajim velike nade za ovu vezu” I kao šlagvort, Džejkob se pojavi na vratima.


PEDESET ŠESTO POGLAVLJE

DŽEJKOB JE KRUPNIM KORAKOM UŠAO U ČOKOLADNI RAJ i, oh, izgledao je super. Na sebi je imao tamno seksi odelo, a njegova plava kosa bila je razbarušena na pravim mestima. Osetih kako me prožima talas ponosa. Ovaj momak izlazi sa mnom! Ha, ha! Kada me je video, neusiljeno je mahnuo i krenuo ka nama. Šantal je počela ubrzano da diše. Ovoga puta ne zbog ekstaze, kao što sam mogla da očekujem, već zbog zaprepašćenja. Džejkobov siguran korak postade usporen, a ozareni osmeh na licu pomalo izblede. Ipak, nastavio je da ide prema nama. Šantal je nervozno grizla usnu, a po govoru tela se videlo da joj je prilično nelagodno. „Šta je bilo?”, rekoh. „Šta se dešava?” Cela grupa je ćutala kao zalivena. Otum i Nađa su bile zbunjene isto koliko i ja. Džejkob nam se pridružio. „Zdravo”, rekao je previše vedrim glasom. „Zdravo”, odgovorila sam. U mom glasu se osetio jedan zabrinut drhtaj, iako nisam znala zašto. Osetila sam da bi trebalo da ustanem i da poljubim Džejkoba ili tako nešto, ali nisam. I tako je on stajao zbunjeno dok sam ja nepomično sedela. „Drago mi je da te vidim”, rekoh. „Ovo su moje prijateljice. Otum, Nađa i... Šantal.” Primetila sam kako su moj partner i moja prijateljica razmenili zabrinuto poglede. Negde u mom zbrkanom mozgu upalila se lampica. „Mislim da to već znaš.” „Zdravo, Šantal”, reče Džejkob tiho i sa nelagodnošću olabavi okovratnik svoje košulje. „Džez”, reče ona. „Džez?” Pogledala sam u nju tražeći objašnjenje, ah je ona ostala nema, a umesto nje je progovorio Džejkob. „Ja znam tvoju prijateljicu”, reče on. „Poslovno.” I pored ovoga što je rekao, imala sam osećaj da on nije jedan od onih koje ona obično intervjuiše za svoj magazin Stajl Ju-Es-Ej. Nazovite to ženskom intuicijom ili pripišite velikom iskustvu sa Markusom kada su obmane u pitanju, ali nešto je definitivno postojalo između ovo dvoje - neka varnica, hemija,


zajednička prošlost. Ne znam, a zaista bih volela da znam. „Otkud?”, želela sam da znam. „Otkud se poznajete? Kako to poslovno?” „Mislim da bi Šantal to trebalo da ti objasni”, reče Džejkob. Njegovo samouvereno ponašanje je iščezlo i iznenada je počeo da deluje krhko i ranjivo. Okrenuvši se ka Šantal, rekoh: „Molim te, reci mi šta se dešava.” Moja prijateljica je bez reči, netremice gledala u svoje krilo. „Lusi, verovatno posle ovoga nećeš želeti da me poznaješ”, rekao je Džejkob tužno, „ali, ako budeš želela, zaista bih voleo da me pozoveš. Stvarno sam uživao u tvom društvu, ovo kratko vreme koliko smo bili zajedno. Izuzetno si zabavna. Mislio sam...” pročistio je grlo kao da traži prave reči. „Mislio sam da bismo mogli da imamo nešto posebno.” Ja sam ostala bez reči. Toliko sam bila bez reči da nisam ništa rekla dok sam posmatrala Džejkoba kako se okreće i odlazi od mene. Moje prijateljice su se vrpoljile na svojim mestima, samo sam ja sedela oduzeto. „Pa”, konačno sam se obratila Šantal, „hoćeš li me konačno uputiti u svoju malu tajnu?” Naterala se da me pogleda, a onda je rekla: „Tvoj dečko - Džejkob, Džez radi kao muška pratnja.” „Muška pratnja? Koja vrsta muške pratnje?” Pokušala sam da se setim da li je Šantal u poslednje vreme bila na nekom glamuroznom prijemu gde joj je bio potreban neko kao pratnja - neko ko nije njen suprug. „Lusi...”, obrati mi se prijateljica sa podignutom obrvom i ogorčenim tonom. U tom trenutku sam shvatila da ona uopšte nije bila ni na jednom prijemu. Ćutala sam na trenutak kako bi ovo dobilo pravo značenje. „Unajmila sam ga”, nastavila je Šantal. „Unajmila si ga da radi... šta?” Ostale članice Kluba ljubitelja čokolade su se nelagodno pomerale na svojim mestima. A onda je krv jurnula u moj mozak i sve je postalo užasno jasno. „Spavala si sa mojim dečkom?” Iako su mi reči gotovo zastale u grlu, pitanje je iz mene izletelo toliko glasno da je zvučalo grozno. Na Čokoladni raj je pala mrtva tišina dok su se ostali kupci vrzmali u blizini da bi uživali u zbrci. „Lusi”, počela je Šantal da objašnjava, „ja nisam znala da je on tvoj dečko. Nisam imala pojma da su Džejkob i Džez ista osoba. Kako sam mogla da pogodim?” Jedva sam došla do vazduha. „Moj dečko je momak koga iznajmljuju?” „Skoro da je to”, šmrknu Šantal. „On je pratilac.” Moja prijateljica je imala lepu osobinu da pocrveni. „To nije tako prosto kako si ti izgovorila. On je veoma profesionalan.”


„Dobro”, rekoh. „Oh, dobro. Ne bih volela da mislim da si platila za neke usluge niskog standarda.” „Žao mi je”, rekla mi je. „Stvarno mi je žao. Znam da ti se dopada.” „Dopadao mi se”, ispravih je. „Kako mogu da se suočim sa njim sada? Kako da ga pogledam kada znam da si ti ... da si ti spavala sa mojim dečkom, a ja nisam.” Želela sam da stavim glavu među ruke i da gorko zaplačem. Džejkob je izgledao tako ljubazno i naše prijateljstvo, koje je bilo u razvoju, ili naša veza, koja je bila u razvoju ... ne znam kako to sada da nazovem... mi je pomagala da prebolim Markusa. Nikada u životu nisam zastupala teoriju da su „svi muškarci bitange i kopilad”, ali u ovom trenutku mogu da vidim da u tome ima istine. Kako sam opet tako lako mogla da budem obmanuta? Pošto je primarni krivac naglo otišao - a ko bi mogao da ga krivi za to? - usmerila sam svoju ljutnju na Šantal. „Mislila sam da si mi bolja prijateljica. Ne mogu da verujem da si se viđala sa Džejkobom iza mojih leđa.” „Nisam ga viđala, Lusi”, insistirala je ona. „Iznajmljivala sam ga na sat.” „Koliko si ga plaćala?”, upitala sam. „Lusi, ne radi to sebi”, rekla je Šantal. „Želim da znam.” „Dvesta funti na sat.” Nađa i Otum su duboko udahnule vazduh. I ja bih duboko udahnula - da sam uopšte mogla da dišem. Tako mnogo novca, po bilo čijim standardima. „Je li dobar?”, mrzovoljno sam pitala. Šantalino lice je izgledalo sumorno kada je odgovorila: „Da. Veoma je dobar.” „To zaista ne želim da znam”, cvilela sam. „Zaista ne želim da znam to!”


PEDESET SEDMO POGLAVLJE

ŠANTAL JE POKUŠAVALA DA STUPI U KONTAKT sa mnom sto sedam-deset devet puta, ali ja joj nisam uzvraćala pozive. Zaista sam strahovito ljuta i iskreno, mislim da imam svako pravo na to. Ponovo mi je zazvonio mobilni i kada sam videla njen broj na displeju, vratila sam telefon u džep i pustila da se oglasi govorna pošta. „Hej, Lepotice”, reče Simpatični pošto mi je prišao. „Čemu tako kiselo lice?” Ni za ovo nisam bila raspoložena. Timsko zbližavanje na Idi kartingu. Svi o tome veselo čavrljaju i raduju se, a evo mene ovde, sama sam u svom jadu i mrzim svaki trenutak koji provodim ovde. Spustili smo se do Doklandske, a staza je postavljena na nekoj pustoj zemlji oko Milenijumske kupole. To je prilično zabačeno mesto, sa vetrom koji briše preko čistine. Zašto ovde ne bi mogli da sagrade tržni centar sa radnjama punim kreacija poznatih kreatora po sniženim cenama? Po mom skromnom mišljenju, ovaj prostor bi na taj način bio mnogo bolje iskorišćen. Kratko smo gledali uputstva vozača na DVD-ju, u jednoj jednolično okrečenoj montažnoj baraci - što svemu daje još jeziviji izgled - i evo nas sada, čekamo pored staze da počnu zabava i veselje. U timu iz prodaje vlada pozitivno takmičarsko raspoloženje, dok će meni biti potrebni divlji konji da me uvuku u jednu od ovih malih mašina šašavog izgleda. Zašto odrasli ljudi svih doba još uvek imaju potrebu da se igraju igračkama koje potvrđuju njihovu muževnost? Ova muška osobina je i suviše komplikovana da bih o njoj razmišljala u ovom trenutku. Nepotrebno je reći da na sebi imam neki odvratan crveni kombinezon, koji ne laska mojoj figuri. Pretesan mi je oko moje velike ugojene zadnjice, dok mi je bela kaciga trenutno tako spljoštila kosu, na koju sam potrošila silno vreme da je stilizujem u nadi da će mi to uliti više samopouzdanja. Zašto sva naša timska zbližavanja zahtevaju užasnu odeću? Zašto se ne podrazumevaju pripijene, crne kreacije? Sledeći put, ja ću da izaberem vežbu timskog zbližavanja i videćete koliko će to biti prijatnije. Ha. Nedelja u Šiva-Som spa centru na Tajlandu savršeno bi mi odgovarala. Pogledala sam u Simpatičnog i skoro da sam izgovorila: „Jedi g...”


Prebacio je ruku preko mojih ramena. „Neko ti je ukrao dragocenu zalihu čokolade?” „Ne”, rekla sam oštro. „Otkrila sam da je moja najbolja prijateljica spavala sa mojim dečkom.” „Ooo.” Lice Simpatičnog poprimi zabrinut izraz. „To nije dobro.” „Nije.” „Ovo će te oraspoložiti.” Naravno da hoće. Luda jurnjava po stazi bez ikakvog dobrog razloga u nečemu što liči na patetičnu igračku za dečake. Stvarno ne bih mogla da smislim ništa bolje za svoje ranjeno srce. Ali bih ipak mogla da pokušam, pošto mi do ovoga trenutka jedna mars, jedna baunti, jedna turkiš dilajt, dve rolos, jedna cela kutija torntons kontinental i tri grin end blek čokolade sa lešnicima i ribizlama nisu pomogle ni na koji način. Gospodin Ejden Holbi me je prijateljski stisnuo za ruku. „Pobrinuću se da se lepo provedeš, Lepotice”, rekao je široko se osmehujući. „Ja ću da se pobrinem da podigneš tu svoju divnu zadnjicu i usklikneš od oduševljenja.” Hmm. On misli da je moja zadnjica divna? Nasmejala sam se uprkos svom bolu. „Volela bih da vidim kako pokušavaš.” „Kladim se u deset funti da ću da te pobedim.” „Slažem se.” Opkladu smo ozvaničili rukovanjem. „Volim ženu koja ne zna kada je pobeđena.” Uprkos činjenici da smo bili u strogo radnom okruženju, sa timom iz prodaje pored nas, on mi podari jedan prilično dug poljubac u obraz. A onda, krajičkom oka ugledah Šarlotu Bludnicu iz kol centra kako se šepuri na putu ka prednjem delu staze. Kada ju je video, Simpatični povuče ruku sa mojih ramena i uputi joj široki osmeh. Moje raspoloženje još jednom splasnu. Šta mu znači to - poljubac, flertovanje, pa onda: „Zdravo, Lepotice?” Je F to neki biznis? Nisam toliko glupa da ne mogu da vidim da sam odbačena kao vruć krompir kada mu se devojka pojavi u blizini. Tada nisam tako lepa, zar ne? Huh! On je samo još jedan prokleti alfa muškarac koji misli da može da se igra mojom naklonošću. Sigurna sam da mi je para izbijala iz nozdrva. „Vidimo se na stazi”, reče on dok me je ostavljao i odlazio sa njom. „Budi siguran u to”, promrmljah sebi u bradu. ***

NEKOLIKO MINUTA KASNIJE SEDELA SAM VEZANA POJASOM U svom kartingu, dobro pričvršćena i sa zadnjicom koja je bila opasno blizu šljunkovite staze. Vrat volana bio je smešten između mojih kolena u maniru koji nimalo ne priliči dami. Simpatični je sedeo u trećem kartingu ispred mene - pošto je bio šef, morali smo da ga pustimo napred. Već sam mogla da čujem Sarlot kako


uzvikuje ime Simpatičnog iz boksa i poželela sam da joj doviknem kako se još ništa nije dogodilo i da on zapravo ništa nije uradio! Ludača. Ako tako nastavi, ozbiljno će mi ići na nerve. Sada strahovito žalim što sam Simpatičnom rekla šta je uzrok moje duboke depresije. Ako to izbrblja Šarloti Bludnici, pročuće se po svim kancelarijama u Targi još sutra pre ručka i ja ću morati da odem. Ponovo. Ako se to dogodi, jedini posao koji ću moći da dobijem biće posao drolje - koja ima srce. Moraću da stupim u kontakt sa Džejkobom, Džezom ili koje god ime koristio i da od njega pokupim neke savete da bih se ubacila u posao. Spustila sam crni štitnik na kacigi i, pre nego što sam shvatila šta se događa, crveno svetlo se promenilo u zeleno i mi smo krenuli u vožnju za kvalifikacije. Godinama nisam vozila ako izuzmemo par sati koliko sam vozila onaj veliki, beli, prokleti kombi i sada ovu tandrkavu starudiju od mašine. Osećam se kao da vozim brzu kosačicu za travu. Srce mi je u ustima od nervoze. Znam da smo se godinama borile za jednakost, ali dozvolite mi da kažem - devojke ne vole da rade stvari kao što je ova. Nepobitna je istina da volimo da lakiramo nokte na nogama, volimo da sređujemo kosu, volimo manikir. Mi ne volimo trke kolima po okolini, a tim opštim terminom obuhvaćen je i karting. To ne spada u naš genetski sastav. Kada smo stigli do prve krivine, jedan iz prodajnog tima se izdvojio i ja prođoh pored njega i grleno se nasmejah. Onda sam prošla pored još dva kartinga, što je izazvalo zaprepašćene poglede njihovih vozača. Pre nego što sam to i znala, bila sam odmah iza gospodina Ejdena Hobija i njegov branik mi ispuni vidik. Simpatični je povećavao rastojanje između nas i ja pritisnuh pedalu za gas do poda, koristeći i poslednji milimetar. Nema šansi da ova arogantna bitanga pobegne od mene! Preleteli smo krug, krivine su se približavale sve većom brzinom, a vetar mi je udarao u kacigu. Posle nekoliko krugova pojavi se crveno svetlo svi se vratismo u boksove. Nekim čudom, bila sam na drugoj poziciji, odmah iza Simpatičnog. Šetkali smo po boksu dok ostali članovi tima nisu završili svoje kvalifikacije. Šarlota Bludnica je iskoristila priliku da se obesi o Simpatičnog, što njemu očigledno nije smetalo. Sigurna sam da je neprestano bacala poglede u mom pravcu. Drolja. Bilo mi je dosta toga. Baš kada sam se spremala da skinem kacigu i da se uputim kući, dobili smo svoje pozicije i krenuli nazad na stazu. Ovoga puta je moja pozicija bila odmah iza Simpatičnog i on je bio direktno u mom vidokrugu. Ovoga puta neće biti bolji od mene! Simpatični se okrenuo i poslao mi poljubac. Ne znam šta se u tom trenutku dogodilo, neka crvena izmaglica mi se navukla preko očiju, srce je tuklo u grudima, a veoma mračne misli su mi prošle kroz glavu. Svetla su se promenila u zeleno i mi smo ponovo krenuli. Ja sam nalik na atletičara koji se uzda samo u svoje vrele pete. Simpatični je jedva uspeo da bude ispred mene u prvoj krivini. Pojurili smo pravim delom staze. Ako mu je Šarlota Bludnica i uzvikivala reči ohrabrenja, ja to nisam čula - ali, dozvolite da kažem, one su mu bile vraški


potrebne. Nosni deo moga kartinga bio je daleko iza njegovog zadnjeg dela. Razmišljala sam da se probijem sa njegove zadnje strane. Pojma nisam imala na kojem su delu staze ostali vozači, ali bili su daleko iza nas. Ovo je bila borba između nas dvoje. Oboje smo zamakli iza sledeće krivine tako da su nam se točkovi skoro dodirnuli. Nije bilo varnica, ali ja sam osećala da bi trebalo da bude. Ruke su me bolele od borbe sa volanom. Vilica me je takođe bolela jer sam čvrsto stezala zube. Zašli smo za sledeću krivinu i više ne znam koji je redosled događaja bio, ali mislim da sam možda slučajno zakačila Simpatičnog jer je sledeće što se desilo bilo to da je njegov karting divlje odskočio sa staze, okrenuo se na travi i čeono udario u gomilu automobilskih guma koje su služile kao sigurnosna barijera. Trijumfalno sam pogledala iza ramena i videla da svi trče prema uništenom kartingu u kojem je bio Simpatični. Ooo. Ispred mene je jedan čovek divlje mahao crnom zastavom i ja sam znala, na osnovu kratkog brifinga koji smo imali pre trke, da moram odmah da siđem sa staze zbog lošeg ponašanja. Skrenula sam prema boksu i iskočila iz kartinga. Da budem iskrena, bilo mi je drago što sam imala izgovor da izađem i vidim da li je sve u redu sa Simpatičnim. Jedan od točkova se očigledno savio i napravio rupu na prednjem delu kartinga. Gomila ljudi se okupila oko njega - bilo je tu ljudi sa posla i ono što je više zabrinjavalo, bili su tu i ovlašćeni ljudi koji su delovali smrknuto. „Ejden, Ejden”, plakala je Šarlota. Trudila se da sve bude što dramatičnije. Usta su mi se osušila dok sam se laktovima probijala napred i izbezumljeno pitala: „Je li on dobro?” Svi su se okrenuli prema meni i od njihovog mračnog izraza lica srce mi je skoro stalo. Napravih su prolaz i ja sam bila na kolenima u blatu na bočnoj strani kartinga. Simpatičnom je spala kaciga i niz njegovo lice je tekla krv. Moje lice je bilo mokro od suza. Ovo je moja greška. Sve je moja greška. Šarlota me je odgurnula i uputila mi jedan besan pogled. Zgrabila je Simpatičnog za ruku, koja je pala sa volana i mlitavo visila na travi. Počela je energično da je masira. „Ejden”, rekla je, zvučeći uzrujano. „Ejden. Probudi se.” Ali, po onome što sam ja mogla da vidim, tu apsolutno nije bilo znakova života.


PEDESET OSMO POGLAVLJE

ŠANTAL JE NOGOM GURNULA VRATA svog novog stana da bi ih otvorila pošto je na boku držala kutiju sa namirnicama. Onda se oteturala do kuhinje i spustila sve na sto. Zadovoljno se osmehivala. Stan uopšte nije bio loš. Bio je potpuno opremljen i to veoma ukusno. Doduše, sa elementima pomodarstva, ali mogla je da živi sa tim. Moraće. Danas je uzaludno pokušavala da stupi u kontakt sa Lusi posle njihove male svađe zbog Džeza. Kao što je na desetine puta pokušavala da dobije telefonom svoju prijateljicu, isto tako je pokušavala da razgovara sa svojim suprugom i da mu se još jednom izvini. Nije odgovarao na pozive, a njegova sekretarica je odbijala da joj prebaci vezu, navodeći duge sastanke koji nisu mogli da se prekidaju i za koje je Šantal bila sigurna da su izmišljeni. U kredencu i u frižideru nije bilo ničeg, tako da je Šantal morala da se snabde nekim od svojih omiljenih i najekstravagantnijih proizvoda u koje su spadali maslinovo ulje sa brda u Toskani kojem je dodat ukus tartufa, zreli kamember, koji bi Ted izbacio iz kuće pošto je mirisao kao stara čarapa, i ogromna kartonska kutija Klajvove specijalne pitke čokolade iz Čokoladnog raja. Sve ovo je trebalo da joj pomogne da prevaziđe krizu. A nije bilo sumnje da će joj uteha biti potrebna. Biće joj čudno da živi sama nakon što je toliko godina bila sa Tedom. Pošle su joj suze pri pomisli na to. Međutim, znala je da je za mnogo toga sama bila kriva, pa nije bilo šansi da preterano jadikuje nad tim. Ona je bila u boljem položaju od mnogih žena u njenoj situaciji. Imala je dobro plaćen posao, tako da je finansijski bila stabilna. Ako stvarno odluče da se razvedu, angažovaće nekog sjajnog advokata i uzeće veliki deo zajedničkog bogatstva. Ted bi trebalo ponovo da razmisli ako je pomislio da može tako lako da je se oslobodi. Ipak, nadala se da do toga neće doći. Šantal nije verovala da je sve izgubljeno. Možda postoji način da se njih dvoje pomire. Mada, u ovom trenutku, zaista nije mogla da vidi kako bi to moglo da se izvede kada je on čak odbijao i da razgovara sa njom. Sipala je sebi veliku čašu vina pino griđo iako nije bilo ohlađeno i otvorila kutiju čokoladnih bombona sa ukusom šampanjca koje je takođe kupila u Čokoladnom raju. Sve je to odnela u dnevnu sobu. Ovo mesto je bilo mnogo


manje nego što je bila dnevna soba u njenoj kući, ali bilo je prijatno i udobno, dekorisano različitim nijansama raskošnih kremastih i karamel boja. Strovalila se na sofu, zavalivši se u jastučiće, sa nogama ispod tela. Igrala se sa tipkama na svom mobilnom telefonu. Osećala je da postoji još neko koga bi trebalo da pozove i, pre nego što je mogla da se predomisli, ukucala je broj. Telefon je zazvonio samo dva puta pre nego što se veza uspostavila. „Zdravo”, reče glas. „Džez”, reče ona. Glas joj je zvučao nesigurno. Duboko je udahnula vazduh. „Džejkobe, Šantal je na telefonu.” „Mislio sam da te više neću čuti”, odgovorio je ravnodušno. Uzdahnula je u telefon. „Možda nije trebalo da zovem”, rekla mu je, „ali želela sam da se javim i da kažem da mi je žao. Ispričala sam Lusi za naš...” Kako bi trebalo to da nazove? „Naš aranžman.” Čula je da je i Džejkob uzdahnuo. „Da li je mnogo ljuta?” „Mislim da bi se to sa sigurnošću moglo reći”, priznala je. „Znači, neću je ponovo čuti?” „Malo je verovatno”, reče Šantal. „U ovom trenutku ni sa mnom ne razgovara. Ni za milion godina ne bih pomislila da će nam se putevi ukrstiti u svakodnevnom životu. Možda je to bilo šašavo od mene.” „To se nikada ranije nije dogodilo”, rekao joj je Džejkob. „Onda to treba nazvati lošom srećom”, reče Šantal. „Žao mi je što je to upropastilo tvoju vezu sa njom. Znam da si joj se mnogo dopadao.” „I ona se meni dopadala.” Čak i preko telefona, Šantal je mogla da oseti da se on oseća jadno. „Ali to je jedna od opasnosti ovoga posla”, nastavio je. „Čim neko otkrije kako zarađujem za život, ta veza se neizbežno okonča. Nema mnogo žena koje bi se nosile sa tim. Uskoro ću morati da promenim nešto u svojoj karijeri.” Nasmejao se, ali videlo se da ovoj izjavi nedostaje doza humora. „I moj suprug je saznao za nas”, reče ona. „Izbacio me je iz kuće.” „Žao mi je”, reče Džejkob. „Ni ja nikada nisam mislio da napravim zbrku u tvom braku.” „To je opasnost koja se krije kada si klijent”, sugerisala je i oboje su se prigušeno nasmejali. „Šantal, uživao sam sa tobom”, rekao je. „Ti si jedna bogovska žena. Voleo bih da su sve moje klijentkinje kao...” Prekinula ga je sekund pre nego što je završio. Ni za živu glavu nije želela da sluša kako je upoređuje sa drugim mušterijama. „Hvala ti.” „Pretpostavljam da više nećeš da me zoveš.” „Neću kao klijent. Moji dani nezakonitog seksa definitivno su završeni. Ali, volela bih da te vidim kao prijatelja.”


„I ja bih to voleo.” Nastala je pauza. „Osim toga, nisam prihvatio nijedan angažman od...” Glas mu se izgubi. „Nisam siguran da mi ovaj posao leži. Povlačim se na neko vreme da razmislim o svemu.” „Ja imam mnogo kontakata”, reče ona. „Ako ozbiljno misliš da promeniš zanimanje, mogu da ti pomognem. Možda mogu da ti nađem nešto što je društveno prihvatljivije, ali svakako manje profitabilno.” Džejkob se prigušeno nasmejao. On je bio zaista dobar momak i ona se pitala šta ga je gurnulo u život kakav je vodio. Možda će joj reći jednoga dana. „Znači, večeras ne radiš?” „Ne”, reče Džejkob. „Ako želiš da znaš istinu, sedim ovde sam i sažaljevam se.” „Imam otvorenu bocu toplog belog vina, veliku kolekciju smrznute hrane za večeru i nešto sjajne čokolade”, izjavi Šantal. „Zaista bi me usrećilo ako bi mi se pridružio - kao prijatelj.” „Dolazim odmah”, reče Džejkob bez oklevanja. Kroz glavu joj je prošlo da bi bilo lepo da ga ugosti i nečim drugim, ali je stvarno mislila ono što je rekla - za nju više nema igranja vatrom. I obično prijateljstvo je dobrodošlo. Uostalom, prijatelji su uvek vredeli više od običnih ljubavnika. Dala je Džejkobu svoju novu adresu i završila razgovor. Nije bilo tako bolno, razmišljala je Šantal, uronivši ponovo u mekoću sofe. Kad bi samo mogla tako lako da se pomiri sa Tedom i sa Lusi.


PEDESET DEVETO POGLAVLJE

MRZIM BOLNICE. SVI MOGUĆI mirisi dezinfekcionih sredstava utiču da budem gadljivija nego što inače jesam. Ejdena su kola Hitne pomoći odvezla sa staze za karting. Sa njim je pošla i Šarlota Bludnica, a ja sam krenula za njima podzemnom železnicom, drhteći od zabrinutosti. Dok sam ja stigla na odeljenje za hitne slučajeve, Simpatičnog su već primili i ja nisam mogla ništa drugo da uradim osim da sedim i čekam dok mi ne dozvole da ga vidim. Mogu vam reći da su ta četiri sata prolazila užasno sporo. Da samo nisam bila tako luda, tako takmičarski raspoložena, tako nesmotrena, tako... Oh, ne znam. Konačno, posle trideset osam šolja čaja iz automata i šest kit-ket čokolada, takođe iz automata, došla je sestra i rekla: „Sada možete da idete gore i da vidite gospodina Holbija.” „Hvala vam.” Telo mi je preplavilo olakšanje. „Da li je on dobro?” „Preživeće”, reče ona osorno. Koraci su mi bili teški isto toliko koliko mi je bilo teško na srcu dok sam s mukom hodala, lutajući kroz lavirint hodnika i pokušavajući da nađem prostoriju u koju je Simpatični smešten. Konačno sam pronašla pravo odeljenje i pošto sam dala svoje ime, ušla sam unutra. Svetla su bila prigušena pošto je bilo kasno - mnogo kasnije od vremena dozvoljenog za posete - i ja sam bila zahvalna što su mi dozvolili da uđem. Simpatični je bio u krevetu odmah pored vrata. Ležao je ispruženo, sa nogom u vazduhu, okačenom o neku vrstu omče. Lice mu je bilo bledo, a oči zatvorene. Oko glave mu je bio obmotan zavoj. Izgledao je poput mumije. Moj dragi, omiljeni, najomiljeniji šef je delovao istinski užasno. Šarlota Bludnica je sedela pored njega na stolici od tvrde plastike. Kada sam prišla, podigla je pogled prema meni. Ta žena zaista ume da gleda poražavajuće besnim pogledom i to vam kaže neko ko to zaista zna. „Kako je?” prošaputala sam. Pre nego što je mogla da odgovori, Simpatični je otvorio oči i zagledao se u mene. „Ah”, rekao je promuklo. „Tamno Uništitelj dolazi.” Tako znači, ovoga puta nema „Zdravo, Lepotice”. Sela sam na jedinu stolicu koja je bila tu, osim one na kojoj je sedela Šarlota Bludnica, iako mi niko nije rekao da sednem. „Razbolela sam se od brige”, priznadoh.


„Kada je tvoj takmičarski duh postao tako jak?” „Ne znam”, rekla sam. „Nisam sigurna šta se dogodilo, ali mi je stvarno, stvarno mnogo žao.” „Prokleto dobro si naletela na njega i izgurala ga sa staze”, nepotrebno me je informisala Šarlota. „Eto šta se dogodilo.” „Bilo je malo više od nestašnog guranja”, protestovala sam sa osećanjem krivice. Simpatični se nasmejao. Usne su mu bile suve i da sam ja ovde sedela kao njegova devojka, ja bih mu dala neki gutljaj vode. Jedva sam se usudila da postavim sledeće pitanje. „Kakva je dijagnoza?” „Više nikada neću biti u stanju da sviram klavir.” „Jesi li to mogao ranije?” „Ne”, priznao je uz umoran smešak. I ja sam mu uzvratila smešak. Šarlota je pojačala svoj ubitačni pogled. „Imam blagi potres i slomljenu nogu.” „Oh, do đavola”, rekoh. „Stvarno, stvarno mi je mnogo žao.” „Zadržaće me preko noći na posmatranju.” „Žao mi je, tako mi je žao”, ponovila sam. „Hoćeš li da mi se potpišeš na gipsu?”, upitao je Simpatični. Zvučao je pomalo nemoćno. „Mislim da bi tvoj potpis trebalo da bude prvi.” „Ne znam šta da kažem.” „Do viđenja je dovoljno za početak”, umeša se Šarlota. „Ejden je veoma umoran. Iscrpljen.” I sama sam se osećala ubijeno. Simpatičnom je ispod zavoja virila kosa u svim pravcima i ja sam poželela da je zagladim. Ako je Šarlota Bludnica bila njegova devojka, zašto ne vodi više računa o njemu? „Možda bi naše sledeće timsko druženje trebalo da bude u nekom spa centru”, predložila sam kako bih malo opustila atmosferu. „Znam jedno takvo mesto.” „Tada bi verovatno pokušala da me udaviš u đakuziju.” „Ako ti išta zatreba...”, rekla sam. „Ja sam sasvim sposobna da obezbedim sve što mu treba”, javi se Šarlota. Prezirem je. Prezirem je celim svojim bićem. „Čokolada”, reče on. „Donesi mi čokoladu. To mi duguješ.” „Hoću. Obećavam.” Simpatični je bolno trgao. „Držim te za reč.” Šarlotin ubitačni pogled je očigledno imao efekta, jer sam se iznenada osetila veoma slabom. „Bolje bi bilo da idem sada”, rekoh. „Zvaću sutra da vidim kako si.”


Ustala sam i poželela da ga poljubim u obraz, ali da sam to uradila, Šarlota bi preskočila krevet i složila me jednim karate udarcem. „Onda, ćao.” „Ćao”, tiho reče Simpatični. „Ćao”, Šarlota Bludnica reče sa ogromnim oduševljenjem i sarkastično mi mahnu. Nisam mogla da podnesem da svoga šefa ostavim u ovakvom stanju. Okrenuvši se od njega, brzo sam pošla ka vratima. Kada sam stigla do njih, Simpatični me je pozvao slabim glasom: „Lusi...” Okrenula sam se i pogledala ga. „Pobedio bih te”, rekao je. Ponovo se nasmejao dok su mu oči nestašno sijale. „Nema šansi”, rekoh mu i izađoh.


ŠEZDESETO POGLAVLJE

NAĐA JE BILA IZNENAĐENA ŠTO JE agent za nekretnine došao pred njenu kuću samo sat vremena nakon što je pozvala da kaže da stave porodičnu kuću na prodaju. Međutim, sada kada je prelomila da je to jedini način da krene dalje, nije imalo svrhe traćiti vreme u preuzimanju koraka da se njen brak okonča. Možda je ovo drastično rešenje, ali je i jedini način da zaustavi svoga muža, koji je izgleda imao nameru da ih sve dublje i dublje uvlači u dugove svojom slepom predanošću kockanju. Nije više morao otvoreno da joj kaže da su mu prazna obećanja o velikom bogatstvu značila više od sigurnosti njegovog sina i supruge. Ovako, ako brzo prodaju kuću, možda će zadržati nešto od te nekretnine pre nego što njen suprug i to proćerda. Iznajmila je kombi za selidbu sa dvojicom snažnih momaka da joj pomognu oko stvari. Lusi joj dolazi kao moralna podrška i još jednom je bila zahvalna svojim prijateljicama iz Kluba ljubitelja čokolade na njihovoj dobroti. Poslednje dve kutije ubačene su u kamion i bili su skoro spremni da krenu. Lusi je upravo zvala da kaže da izlazi iz podzemne i da uskoro stiže; ne treba joj više od pet minuta. Hvala bogu. Sve što je Nađa želela sada da uradi bilo je da ode pre nego što se Tobi vrati kući. Znala je da je najbolje da odnese svoje stvari dok je njen suprug na poslu. Tako je izgledalo manje bolno. Kako bi bilo moguće da ode ako je Tobi tu i ako je posmatra dok odnosi kutije koje predstavljaju raspad njihovog zajedničkog života? Ako je moralo do toga da dođe, ovo je mnogo bolji način. „Hajde, Luise”, doviknula je svome sinu. „Mama hoće da te stavi u auto.” „Gde idemo?” „Sećaš se, mama je rekla da idemo da neko vreme živimo u drugoj kući u kojoj neće živeti tata.” Luis je klimnuo glavom, ali bilo je jasno da nije razumeo pošto mu osmeh nije silazio sa lica. „Da li i tata ide?” „Ne”, rekla je. „Bićemo samo nas dvoje. Mi idemo u jednu veliku avanturu.” Luis nije izgledao naročito impresioniran. Možda će jednoga dana shvatiti zašto je morala ovo da uradi.


„Može li da pođe i Gospodin Smrda?” „Naravno.” Luis je stavio ispod ruke svoga omiljenog plišanog medu. Zvao se Gospodin Smrda jer je ispuštao užasno neprijatan miris pošto je ona uspevala samo jednom godišnje da ga otme iz ruke njenog sina i da ga strpa u mašinu za veš. Čak i tada je morala da ga podmiti ogromnim količinama čokolade. Jedan od one dvojice krupnih momaka promoli glavu kroz ulazna vrata. „Natovarili smo”, reče. „Dušo, reci kada budeš spremna.” „Odmah dolazim”, reče Nađa. Još samo jedan poslednji pogled na kuću da proveri da nešto nije zaboravljeno. Strahovito joj je bilo teško dok je tužno šetala po sobama. Ma koliko bilo oronulo, ona je ipak volela ovo mesto. Ona ga je gradila za njih, za svoju porodicu. Sada, iako je tu još uvek bilo njenih stvari i njenog nameštaja, ovo mesto je ličilo na praznu ljušturu. Na njenom noćnom stočiću bila je slika sa njenog i Tobijevog venčanja. Uzela je sliku i stavila je u svoju tašnu. Nije znala zašto je to uradila. Možda zarad starih vremena. Njeni roditelji su rekli da taj brak neće dugo trajati, da su mnogo bolji brakovi koji se zasnivaju na nečemu što je prikladno i odgovarajuće i da brakovi koji se zasnivaju samo na ljubavi nikada ne traju dugo. Izgleda da su bili u pravu. Razmišljala je da Tobiju ostavi poruku, ali nije mogla da pronađe prave reči da iskaže ono što je osećala, pa je odustala. Kada je konačno završila sa pregledanjem kuće, uzela je Luisa u naručje i izvela ga napolje. Odlučno je zatvorila ulazna vrata za sobom. Momci su bili u kombiju, spremni da krenu. Videvši je kako dolazi putem, Nađa mahnu svojoj prijateljici. Pošto je otvorila vrata od auta, spustila je Luisa tako da je mogao da uskoči u svoje sedište. Onda se, drhtavim rukama koncentrisala na to da ga dobro veže pojasom. Trenutak kasnije, stigla je Lusi, teško dišući od penjanja uz brdo. Njena prijateljica je toplo poljubi. „Je li sve u redu?”, upita Lusi. „Onoliko koliko može da se očekuje”, odgovorila je Nađa. „Spremni smo da krenemo. Nisam ponela mnogo - uglavnom odeću i igračke za Luisa. Šantal je rekla da stan koji je iznajmila ima sve.” „Sigurna sam da Šantal ne bi dovela u pitanje sopstvenu udobnost”, uveravala ju je Lusi. „Verovatno imate đakuzi u spavaćoj sobi i saunu.” Nađa se naterala da se nasmeje. „To bi bilo lepo.” „Biće fino”, reče Lusi, stežući je za ruku. „Ti ćeš biti dobro.” „Dala sam uputstvo vozaču kako da stigne do stana”, reče joj Nađa. „Kamion će pratiti moj auto.” „Hoćeš li da ja vozim?”


„Molim te, ako hoćeš.” Bila je prepuna emocija da bi bila u stanju da se usredsredi na put. Njena prijateljica je uzela ključeve od auta i sela na mesto vozača. Nađa je zauzela suvozačko sedište. Ruke su joj bile zauzete dugmadima na suknji. Lusi je potapša po ruci. „Spremna da krenemo?” Nađa je klimnula glavom. Lusi je ubacila menjač u brzinu i taman kada je htela da krene, začula se škripa guma koja je dolazila sa puta iza njih. Pogledavši u bočni retrovizor, Nađa je mogla da vidi drugi kombi koji se naglo zaustavio iza njih. Nije bilo sumnje u to ko je vozač. Kombi se još nije ni zaustavio kada je Tobi iskočio i potrčao prema Nađinoj strani auta, otvarajući vrata. „Tata!”, radosno je uzviknuo Luis sa zadnjeg sedišta. Tobi je bio bez daha kada je progovorio. „Pozvao me je jedan od komšija da mi kaže da odlaziš”, dahtao je. „Nađa, ne radi to. Molim te, ne radi to.” Nađa je bila uzrujana. „Moram da idem, Tobi”, rekla je. „Sve sam drugo pokušala.” „Promeniću se”, obećao je, čučeći pored auta. „Preklinjem te. Molim te, nemoj da ideš: Nemoj da mi odvodiš sina.” Trebalo bi da o ovome nasamo razgovaramo, pomislila je Nađa sumorno, a ne da primoravamo Luisa i Lusi da sve ovo slušaju protiv svoje volje. „Dala si kuću na prodaju”, rekao je, ne verujući svojim očima dok je gledao znak NA PRODAJU. „Kada si to uradila?” „Jutros”, rekla je Nađa. „Kuda odlaziš? Kako da stupim u kontakt sa tobom?” „Imam mobilni telefon”, reče Nađa. „Možeš da me pozoveš u bilo koje vreme i ja ću se javiti.” Bilo je mnogo teže da je pusti da ode nego što je izgledalo. „Kada ću videti Luisa?” Po licu mu se videlo da je u agoniji. „Kako možeš ovo da mi radiš?” „Kako ti možeš to da radiš nama}'\ uzvratila je Nađa. „Tobi, nije mi lako ovo što radim. Još uvek te volim. Uprkos svemu.” „Onda se vrati.” Na njen užas, njen suprug je počeo da plače. „Vrati se i rešićemo to.” „Ne mogu”, rekla je. „Prestao sam da posećujem kockaste sajtove”, rekao je. „Onako kako si tražila. Šta još mogu da uradim da ti pokažem da mi je stalo?” „Ali nisi prestao”, rekla je tužno. „Tobi, nisi prestao. Pronašla sam laptop. Znam da si obnovio internet konekciju. Imaš drugu kreditnu karticu i ponovo se kockaš - iza mojih leđa. Ne mogu da ti dozvolim da i nas povučeš na dno, zajedno sa sobom. Činim ovo da bih zaštitila Luisa isto koliko i sebe.” Posle ovoga, izgledalo je da se Tobi pomirio sa sudbinom.


„Moram da idem”, rekla je Nađa tiho. „Pusti me da idem.” Tobi je polako ustao. Onda je, pošto je samo trenutak oklevao, zatvorio vrata od auta i rekao: „Volim te.” „Vozi”, reče Nađa okrenuvši se ka Lusi. Bez reči, njena prijateljica ubaci menjač u brzinu i izađe na put. Kombi sa stvarima ih je pratio. Ličilo je na pogreb. Nađa se nije osvrnula, ali je znala da je njen suprug još uvek stajao na trotoaru i posmatrao ih kako odlaze.


ŠEZDESET PRVO POGLAVLJE

„NAJGORE JE PROŠLO”, rekoh Nađi, mada nisam bila sigurna da je tako. Po mom mišljenju, otrcane fraze su uvek najbolje u ovakvim situacijama. Suvu realnost je najbolje odlagati što je duže moguće. „Donela sam čokoladu”, rekoh joj. „Za tebe i Luisa.” Dečak se igrao sa svojim medvedićem. „Hvala bogu.” Nađa je konačno dopustila sebi da duboko uzdahne. „U mojoj tašni je. Posluži se.” Moja prijateljica je odmah zagnjurila ruku u moju torbu. Nikada ranije nisam bila u Nađinoj kući - a koliko znam, nijedna od članica Kluba ljubitelja čokolade nije svraćala - i, nekako, iznenada sam shvatila situaciju u njenom domu i to koliko je ona morala da se bori da sačuva krov nad glavom. Dok smo odlazile, mogla sam da primetim koliko je taj kraj bio neugledan, što ne znači da su i cene nekretnina ovde bile niske. Jednostavno, bile su malo niže nego na drugim mestima. Tamo gde se Nađa seli da živi sa Šantal, stanovi su mnogo ekskluzivniji, ali mislim da je to mojoj prijateljici sada potpuno nebitno. Ovo daje drugu dimenziju svim mojim nevoljama. Još uvek sam bolesna od brige zbog Simpatičnog, mada sam jutros zvala bolnicu i glavna sestra mi je rekla da je mirno proveo noć. Ipak, nisam mogla da razgovaram sa njim jer ga je u tom trenutku lekar pregledao. Možda ću pokušati kasnije. Kada me je Nađa zamolila da joj pomognem da se preseli kod Šantal, bila sam oduševljena što ću moći da pokažem solidarnost i da joj pružim podršku, ali sam se isto tako nadala da ću, pomažući svojoj prijateljici, možda moći da povratim božju naklonost i da time zadržim mesto u Raju, umesto da gorim u večnom ognju što sam namerno naletela kartingom na svog šefa i izgurala ga sa staze. Bio je divan, sunčan dan - nebo žive, plave boje različka. Uopšte nije odgovaralo zadatku koji je trebalo da obavim. Lice moje prijateljice je pokazivalo napetost. Izgledala je kao da nije spavala danima. Prava istina je da je ponekad mnogo teže napuštati nego biti napušten. U stvarnom životu, trebalo je da šutnem Markusa stotinu puta tokom naše veze, ali nikada nisam došla do tačke kada sam bila rešena da to uradim. Ja sam bila kao labrador sa raskvašenom teniskom lopticom u ustima - potpuno nesposoban da je pusti.


Zbog toga se zaista divim Nađinoj hrabrosti i snazi da ovo uradi. Mora da se užasno oseća. Luis je ćutke sedeo na zadnjem sedištu auta grleći svog medvedića, a ja sam se pitala šta se dešava u njegovoj glavi u tom trenutku i koliko od svega ovoga razume. Nađa je izvadila žabu od čokolade koju sam donela za njega, skinula omot i pružila mu je. On ju je oduševljeno zgrabio, obema rukama. Pomislih da kao emocionalna uteha čokolada funkcioniše u svim uzrastima. „Čok-čok”, reče Luis i oči mu se odmah raširiše od zadovoljstva. „Kako se kaže?”, podstaknu ga Nađa. „Hvala”, on savesno odgovori, puneći usta čokoladom. „Da li se sećaš tetka Lusi?”, reče Nađa. Sve smo ranije upoznale Nađinog malog dečaka, ali da budem iskrena, bilo je to u retkim prilikama kada njegova mama nije uspevala da izađe iz kuće bez njega. Klub ljubitelja čokolade uvek je bilo mesto na koje je Nađa bežala od svih domaćih stvari - uključujući i njenog sina. „Zdravo, Luise.” „Zdravo.” U retrovizoru sam mogla da vidim kako mi se smeši, sa velikim čokoladnim prstenom oko usta i pitala sam se kako će Šantal da izađe na kraj sa svojim najmlađim stanarom. Hajde da se suočimo sa tim, jer po njenom priznanju, ona je osoba koja ima najmanje majčinskog instinkta na svetu. Bolje bi nam bilo da Luisu obrišemo usta pre nego što stignemo. Sat vremena kasnije, pošto je saobraćaj bio paklen, stigle smo pred Šantalin stan. To je jedna velika stara kuća koja izgleda kao da je nedavno pretvorena u stanove. Stanovi zauzimaju glavni deo zgrade na samom Islington haj stritu. Iskreno, ne bih imala ništa protiv da se i sama uselim ovde. Posle ovoga, moj otrcani stan iznad frizerskog salona izgleda više nego bezvredan. Stomak mi je zaigrao od nervoze pošto se nisam videla sa Šantal od naše „prepirke” zbog Džejkoba, Džeza ili kako mu je već prokleto ime. Sada sam malo manje ljuta na nju, jer, sve u svemu, ponovo sam pokazala koliko imam užasan ukus kada su muškarci u pitanju. Sada shvatam da to zapravo nije bila njena greška... Bacivši letimičan pogled na Nađu, mogla sam da vidim da je i ona više nego nervozna. Stisnula sam joj ruku. „Postoje i gori načini da se počne sa novim životom”, rekoh joj. „Sigurna sam da će Šantal da pazi na vas oboje.” „Ona je tako dobra prema meni”, složi se Nađa. „Čime sam zaslužila tako dobre prijateljice?” „Da”, rekoh. „Mi smo sjajne, ali samo čekaj da ti naplatimo dug.” Duhovite opaske u trenucima kada treba odvratiti pažnju od potencijalno emotivne scene neke su od mojih omiljenih zabava. I sada je to urodilo plodom, jer se Nađa nasmejala.


Dok smo još sedele u kolima, stigao je i kombi sa Nađinim stvarima. „Hajde”, rekla sam. „Hajde da počnemo da istovarujemo stvari.” Pozvonile smo kod Šantal i ona je sišla da nas pozdravi, toplo ljubeći Nađu. Onda je pogledala mene i upitala: „Hoću li dobiti poljubac?” Slegnula sam ramenima i dozvolila joj da me zagrli. Čvrsto je obmotala ruke oko mene. „Žao mi je”, rekla je. „I meni.” „Džejkob ti šalje najlepše želje”, rekla mi je. „Oh, ne”, rekla sam u očajanju, odmaknuvši se brzo od nje. „Valjda ga ne viđaš još uvek!” „Viđam ga”, reče Šantal, „ali ne na taj način. Samo kao prijatelja. On je veoma dobro društvo i neverovatno, uspevam da se oduprem njegovom šarmu čak i kao klijent koji plaća. Takođe mu pomažem da pronađe novi posao. Lusi, on pokušava da promeni način života. Mislim da zbog toga zaslužuje poštovanje.” „Pa, pretpostavljam da se mnogo toga dogodilo.” Mislim da nemam dovoljno energije da budem ljuta. Džejkob je, bez obzira na sve njegove mane, bio dobar momak. „Pa i ja njemu želim sve najbolje.” „Lusi, on bi voleo da te ponovo vidi”, nastavila je ona. „Zaista je mnogo razmišljao o tebi.” „Nisam baš toliko velikodušna”, rekoh joj nasmejavši se. „Možda ćeš jednoga dana misliti drugačije.” Pre nego što sam još malo uspela da razmislim o tome, začuo se tanjušan glas iza nas. „Zdravo.” Šantal podiže obrve. „Oh. Zdravo.” Zaboravile smo da obrišemo čokoladu oko Luisovih usana i ja primetih da su mu i cele šake umazane. Tako se nadam da Šantalina sofa nije umazana i da je zadržala svoju divnu tamnu nijansu čokoladabraon. Luis veselo pruži Šantal svoga plišanog medvedića. „Ovo je Gospodin Smrda”, reče joj. Šantal je držala medveda ispruženih ruku, daleko od sebe. „Shvatam i zašto.” Nađa je nervozno grizla usnu. Prišla je da uhvati sina za ruku. „Šantal, jesi li sigurna da želiš ovo?” Ako se Šantal i premišljala da li da primi Nađu i njenog sina kao stanare, to nije pokazala. Njen široki osmeh se ni za milimetar nije smanjio kada je uhvatila Luisa za odvratno lepljivu ruku i povela ga unutra. „Sigurna sam da će nam biti divno”, rekla je.


ŠEZDESET DRUGO POGLAVLJE

VEČERAS SU MI POTREBNI MOJI ČASOVI JOGE više nego ikad ranije. Upravo sam u kobra pozi - leđa savijam koliko god mogu i pokušavam da izgledam spokojno. A u meni sve podrhtava od zabrinutosti. Odradila sam pozu, tj. srušila sam se na strunjaču bez daha, kao vreća. Ovo se povremeno dešava, kada znam da je trebalo da ostanem kod kuće, da jedem čokoladu i da gledam Kijanu Rivsa. To je prava stvar koju je trebalo da uradim. „Spustite se na strunjaču”, intonirala je moja učiteljica joge. Persefona je jedna sićušna figura koja leti po sali kao čigra. „Zauzmite kontra-pozu deteta.” Sklupčala sam se u lopticu i pokušala sa smirim svoj ubrzani mozak. Mnogo toga mi je na pameti. Simpatični je izašao iz bolnice, ali se još nije vratio na posao. Užasno mi nedostaje. Kancelarija deluje veoma prazno bez njega. Šarlota Bludnica me studiozno ignoriše kad god uhvatim njen pogled u hodniku u Targi. Na sreću, nikada ne moram da idem u kol centar, tako da je naš kontakt minimalan. Par puta sam razgovarala sa njim pošto sam ga zvala na mobilni telefon - sa izgovorom da je nešto u vezi sa poslom - i zvučao je sasvim dobro. Naši razgovori su pomalo uštogljeni, ali mislim da je to zato što se izvinjavam na svakih pet sekundi. Molila sam one svađalice iz kadrovskog da mi daju njegovu kućnu adresu, navodeći činjenicu da moram da mu pošaljem neki posao da odradi i oni su konačno kapitulirali uprkos tome što su mi naveli sve zakonske odredbe o zaštiti podataka. I tako, danas sam napravila onlajn porudžbinu za ogromnu korpu sa čokoladom koja će mu biti isporučena da ga malo oraspoloži. Napravila sam i za sebe jednu malu porudžbinu - da me malo oraspoloži. Druga stvar je što je će u kancelariji biti velika frka - sastanak o početku igre u novoj fudbalskoj sezoni koji se uvek završava svečanim prijemom. Budući moćnici koji će da dolete iz celog sveta, provešće dan stenjući o smanjenom profitu Targe i onda će većina njih biti umirena time što će njihovom osoblju biti ponuđeno besplatno piće tokom cele noći. Prošle godine sam ovo propustila jer sam radila na nekom drugom mestu, ali ove godine ne samo da sam uvučena u organizaciju - stvarno je alarmantna ona planina papira na mom stolu - već idem i na prijem posle toga. Prvo sam mislila da bih radije sebi iščupala sve trepavice pincetom nego što bih otišla, a onda sam shvatila da to ne bih


propustila ni za šta na svetu. Plus, vaša dužnost je da budete tamo, inače će svi drugi pričati o vama. „Sada ćemo pokušati stoj na ramenu.” Persefona je grgotala kako de se na najbolji način postigne perfekcija u ovom stavu tela, ali ja sam se isključila. Uradila sam ovo mali milion puta i još uvek sam loša. Moj sledeći problem je sa kim da idem. Na prijem smo pozvani sa pratiocima, a ja znam da će Simpatični biti tamo, sve sa štakama i sa Šarlotom Bludnicom. Nema šansi da ću imati snage da se potpuno sama suočim sa njih dvoje. Povela bih jednu od devojaka iz Kluba ljubitelja čokolade, ali ako bih povela ženu, pre nego što biste izgovorili „keks”, po celoj kancelariji bi kružilo da sam lezbijka. Pošto sam na granici da dobijem stalno zaposlenje, nema šansi da rizikujem da mi prišiju još jedan nadimak. Šantal bi mi, sigurna sam, savetovala da povedem Džejkoba kao pratnju. Ako hoćete, zovite me ogorčenom i uvrnutom - ali ja znam da ne bih mogla njega da priuštim. Mogao bi da ostane otprilike dok ne popije pola čaše šampanjca, a onda bi se moj budžet istrošio i on bi krenuo na drugi angažman. Ležala sam na strunjači i pokušavala, uz mnogo groktanja, da što veći deo tela podignem uvis. „Pustite da vam kukovi lete!”, savetovala je učiteljica. Moji kukovi su napunjeni betonom i gorko se žale na ovakav tretman. Stisnutih zuba pokušavam da smestim svoje udove na tražena mesta. Moja zadnjica odbija da se odvoji od zemlje. Dižem se, bacam, guram i dahćem i eto me u ramenoj poziciji - doduše, vrlo neuspeloj. „Dobro je, Lusi”, reče Persefona uz veoma ozbiljno klimanje glavom. „Veoma dobro.” Moja učiteljica joge je lažljivica, ali se izuzetno trudi da prilično ohrabri nas koji se borimo sa neobjašnjivim misterijama Istoka. Tesa, devojka ispred mene, izgleda kao neka izokrenuta balerina. Prsti na nogama su joj nežno okrenuti ka tavanici, stomak joj ne uleže u grudi, njeno lice ne postaje purpurno od naprezanja. Mrzim je. Ali, ne mogu da kažem da bih jednoga dana, uz malo dodatnog vežbanja, mogla da budem kao ona. Ne bih mogla da budem tako dobra kao ona. Moj mobilni je zazvonio i, u žurbi da se javim, skršila sam se iz svoje ramene pozicije, rizikujući da dovedem život u opasnost ili, u najmanju ruku, slomim vrat. Raspoloženje na času je nekako splasnulo. „Izvinite. Izvinite”, mrmljala sam dok sam grabila prema vratima i dok se sa mog mobilnog još uvek glasno čulo Ja sam svaka žena. Nekoliko polaznica je negodovalo, a Persefona me je pogledala kao da želi da kaže: „Ti nikada nećeš postići duhovnu prosvećenost.” Ali, to bih ja mogla da kažem za nju. Kad sam izašla u hodnik, naslonila sam se na zid i teško dišući, odgovorila na poziv. „Halo.” „Zdravo, Lusi.” Nastupilo je malo oklevanje, a onda se čulo, „Zvala si me?”


Jesam, i već sam se pitala da li sam time napravila ogromnu grešku. Srce mi je tuklo u grudima i znala sam da to nije samo zbog naprezanja da ostanem u ramenoj poziciji. „Markuse”, rekla sam. „Da li bi hteo da ideš sa mnom na prijem?”


ŠEZDESET TREĆE POGLAVLJE

OTUM JE SLUŠALA SVOJ novi CD sa Panovom frulom iz Perua koji je prvenstveno kupila zbog toga što po jedna funta od svakog kupljenog diska ide domorodačkim narodima Južne Amerike koji žive u siromaštvu. Nije ni bila sigurna da li zapravo voli Panovu frulu, ali šta ima veze ako se napravi i mali kompromis u muzičkom ukusu, ako za to postoji dobar razlog? Kako bi skrenula svoje misli sa pomalo uznemiravajućeg, glasnog disanja, prislonila je na grudi šolju svoje omiljene tople čokolade grin end blek maja gold. Osećala se dobro jer je na ovaj način pružila podršku farmerima Maja Indijancima u njihovim naporima da prežive gajeći kakao. Prelistala je i koristan vodič za reciklažu koji su izdale lokalne vlasti - naravno, ne obraćajući pažnju na izuzetno kvalitetan papir i pomoćna sredstva koja su korišćena da se izda tako blistava brošura. Jedna od dobrih stvari kada je muzika u pitanju bilo je to što joj je muzika odvraćala misli od toga koliko je mirno u stanu sada kada je Ričard otišao. Istina je da bi ona više volela da njen brat bude tu, onako nametljiv i buntovan, nego da nema pojma gde bi, za ime sveta, mogao da bude. Sada je već prošlo dve nedelje otkako je nestao, i njena zabrinutost je rasla iz dana u dan. Ma šta uradio, Ričard će uvek biti njen mali brat i ona će se uvek postavljati zaštitnički prema njemu. Otum je bila strahovito zabrinuta jer od njega nije čula ni glas čak ni telefonski poziv. Pitala se kako se snalazi - da li ima novca, da li ga neko drži protiv njegove volje ili je možda negde u bedi, u nekoj zabačenoj uličici, nepoznat i nevoljen. Ako se uskoro ne pojavi, moraće da ode u policiju. On jeste uvek bio nepouzdan, ali nikada nije nestajao ovako dugo, a da se ne oglasi na neki način. Otum j pokušala da vrati pažnju na zvuke sa Anda i na koristi od ispiranja limenki, ali njeno srce zapravo nije bilo tu. Danas je Edison bio u centru, ali nije svratio u njenu umetničku radionicu da je vidi. Prijateljski mu je mahnula dok je prolazio pored njenih vrata i, mada je bio u društvu nekoga u elegantnom odelu ko je izgledao važan, ovoga puta nije pronašao trenutak da joj kaže zdravo, što je normalno radio . Možda je sa njim uprskala, ali sada nije mogla o tome da razmišlja; imala je već dovoljno briga. Ipak, bila je šteta, jer je osećala da bi stvarno mogao da joj bude drag.


Pre odlaska na spavanje, uživala je u dugom, luksuznom kupanju u đakuziju, pokušavajući da ne razmišlja o ljudima u zemljama pogođenim sušom koji nikada ne bi mogli da uživaju u ovom jednostavnom zadovoljstvu. Samo što je uronila u penu sa mirisom lavande da provede još nekoliko minuta u blaženstvu, čula je zveckanje ključa u bravi ulaznih vrata. Srce joj je bilo u grlu i ona se uspravi u kadi tražeći peškir. Koliko je znala, niko nije imao rezervni ključ od njenog stana. Šarke su zaškripale dok su se vrata polako otvarala. Tiho je izašla iz kade i umotala se u bade-mantil, tražeći nešto čime bi mogla da se naoruža, ali ničeg vidljivog nije bilo. Teško da bi nametljivca mogla da ubije lufom za kupanje ili bik brijačem. Otum panično pređe pogledom po kupatilu. Jedina stvar koja joj je došla pod ruku bila je četka za ve-ce šolju i ona je izvadi iz držača. Mogla je da čuje kako se neko spotiče po dnevnoj sobi možda je bilo i više osoba - i ona se nadala da to nisu bili oni isti koji su ranije ispreturali stan. Tada su odradili veliki posao i trebalo joj je mnogo vremena da stan dovede u red. Sada je zažalila što nije promenila brave i stavila neki bezbedniji mehanizam na vrata - lanac, rezu, možda jednu ili dve špijunke, tako nešto. Od kolike će koristi biti četka za ve-ce sa ljudima kao što su ovi? Otum je želela da u ruci ima jedan od onih brzometnih pištolja. Milela je prema dnevnoj sobi držeći četku za ve-ce kao što gladijator drži motku i priljubivši se uza zid. Usudila se da pogleda kroz vrata. A tamo, skljokano na jedan kraj njene sofe, ležalo je poznato telo njenoga brata. Osećala je da će da se sruši na pod od olakšanja. Ričard je jednom rukom masirao čelo, ali se zaustavio kada je ona kročila u sobu. „Zdravo, seko”, rekao je umorno. „Šta planiraš sa tim? Da mi oribaš zadnjicu?” „Da li joj je to potrebno?”, odvratila je Otum, istovremeno osećajući i olakšanje i bes. Njen brat je izgledao užasno. Lice mu je bilo sivo, a na obrvama mu se sijao neprirodan, nezdrav znoj. Oslabio je i jakna mu je visila na mlitavom telu. Njegove oči, koje su nekada bile vedre, sada su imale sumoran, ispijen pogled, sa podočnjacima tamnim poput modrica. „Pokušao sam da se ušunjam da te ne bih probudio”, rekao je. „Nestaneš na nekoliko nedelja, a onda pokušaš da se ušunjaš da me ne probudiš? Jedva da sam uopšte spavala od kada si otišao.” Mada, izgleda da nije ona bila jedina koja nedeljama nije spavala. „Moj bože, Ričarde, mislila sam da si možda mrtav! Nisam čak ni znala da imaš ključ.” „Narezao sam jedan za sebe”, priznao je. „Mogao si da mi kažeš. Mislila sam da je neko upao”, rekla je. „Na smrt si me preplašio. Pretpostavljam da znaš da su neki od tvojih poslovnih partnera preuzeli na sebe da mi preurede stan, dok sam bila odsutna?”


Njen brat stavi ruke na glavu. „Izvini zbog toga”, reče. „Nisam imao nameru da te uvučem u svu ovu zbrku.” „Onda prestani da diluješ drogu iz mog stana.” „Seko, nemoj sada da mi držiš predavanje.” Pogledi su im se sreli. „Nisam došao da ostanem.” Otum je sela preko puta njega i ispustila četku za ve-ce na tepih pored stolice. „I dalje si u nevolji?” Ričard je klimnuo glavom. „Gadnoj.” „Gde si bio?” „Bolje da ne znaš.” „Jesu li te ti ljudi držali mimo tvoje volje?” „Na neki način”, reče Rič. „Recimo da nisu hteli da shvate da ne uživam u njihovom gostoprimstvu.” Otum je sve više sumnjala. „Znači, uspeo si da ih pređeš?” Rič umorno slegnu ramenima i ona to shvati kao potvrđivanje. „Gde ideš ovoga puta?” „Što dalje mogu”, reče njen brat. „Moram da odem iz zemlje i to moram da uradim što pre. Sutra odlazim.” „Tako brzo?” „Rezervisao sam mesto na klinici za rehabilitaciju u Arizoni. U frci sam. Otum, moram da se saberem.” „Da li to znači da ideš u Manastir?” Manastir je bilo mesto na koje su odlazili bogati i slavni narkomani. Po ćutanju svog brata, znala je da je pogodila. „Kako tačno to finansiraš?” Rič je blenuo u nju. „Skoknuo sam da vidim mamu i tatu pre nego što sam došao ovde.” Kao i uvek, briga njihovih roditelja ogledala se u tome da svom sinu plate još jednu skupu rehabilitaciju. Otum je uzdahnula. Mogla je da zamisli svog oca kako vadi kreditnu karticu dok Rič rezerviše mesto. Roditelji su im oboma oduvek pružali sve što su želeli, izuzev svog dragocenog vremena. Pitala se koliko su drugačiji životi mogli da im budu da nisu imali roditelje koji su bili neverovatno bogati, ali nikada nisu bili u stanju da zaista paze na njih. „Hoće li odlazak u inostranstvo zaustaviti te ljude? Da li će prestati da te jure?” „Ne znam”, reče Ričard. „Otum, dugujem im mnogo para, a imam i nešto njihove robe.” „Je 1’ to ovde?”, upitala je. „Jesu li mi zato pretražili kuću? Da li sam bezbedna ovde?”


„Ti ćeš biti dobro”, reče on. Međutim, njoj se nije dopao način na koji je okrenuo glavu od nje. „Oni su tražili robu, ali ja je više nemam.” „Pa, zar ne možeš da im to kažeš?” Glas mu otvrdnu. „To nisu ljudi sa kojima možeš razumno da razgovaraš.” „Pa, gde je onda nestao novac? Zar nisi mogao da im vratiš dug maminim i tatinim novcem?” To ne bi bilo prvi put, a verovatno ni poslednji da polože jemstvo za Ričarda iz ovog ili onog razloga. „Mislim da čak ni oni ne bi imali da mi daju toliko”, rekao je uz uzdah. „Zar nije vredno pokušati?” „Veoma je komplikovano”, rekao je, i dalje ne gledajući u nju. „Sigurno jeste, čim moraš da napustiš zemlju.” Iako je želela da veruje da je drugačije, Otum je znala da je odlazak u rehabilitacioni centar samo izgovor za bekstvo. „Došao sam samo da pokupim nekoliko stvari i da se pozdravim sa tobom”, reči su mu zastale u grlu. Prišla je i sela pored njega, obmotavši čvrsto ruke oko njega dok su joj suze lile niz lice. „Volela bih da mogu da te zaštitim”, rekla je. „Uradila si za mene sve što si mogla”, reče njen brat. „Zbog toga sam ti zaista zahvalan, seko. Znam da sam prilično beskoristan brat, ali ja te stvarno volim.” „Moći ćeš da se vratiš?”, pitala je. „Nećeš morati da ostaneš tamo dugo?” „Nisam siguran”, rekao je. „Proći će neko vreme pre nego što se stvari slegnu. Verovatno bi trebalo da pokušam da započnem novi život na nekom drugom mestu.” „Život koji ne uključuje drogu.” „To se podrazumeva”, složi se Ričard i, za trenutak, ona pomisli da je zvučao iskreno. „Onda, bolje da ti spakujemo stvari”, reče Otum dok je duboko, ali mirno udahnula vazduh. Poslednja stvar na svetu koju je želela bilo je da gleda kako njen brat odlazi od nje.


ŠEZDESET ČETVRTO POGLAVLJE

MARKUS ME JE UBEDIO DA bi bilo dobro da popodne provedemo zajedno. Rekao je da bi trebalo da damo sebi vremena „da se ponovo upoznamo” pre prijema u Targi. Da budem iskrena, kada je predložio da u nedelju odemo u Hampsted hit, nisam videla nijedan razlog da to ne prihvatim. Jedini hitan posao koji sam imala bilo je skakanje sa Davinom Mekol - koju sam u poslednje vreme potpuno zanemarila. Ovo izbegavanje vežbanja objašnjavam time da saosećam sa Simpatičnim, koji, naravno, u ovom trenutku mora da zaboravi na svaku fizičku aktivnost pošto će narednih nekoliko nedelja nositi štake. Pitam se, smrknuto, da li još uspeva da vodi ljubav sa Šarlotom Bludnicom - ili je i to skinuto sa menija? To bi, po mom mišljenju, bila jedina korist od mog previše živahnog načina vožnje. Bar za mene. Pre nego što sam imala vremena da o ovome bolje razmišljam, zvono na vratima se oglasilo i, kada sam otvorila, Markus je stajao preda mnom. Iako ga nisam videla sto godina, još uvek je uspevao da me natera da mi kolena zaklecaju kad ga vidim. „Zdravo”, reče uz seksi osmeh. „Zdravo i tebi.” „Spremna?” „Samo da uzmem šešir.” Nisam od onih koji se plaše da ne dobiju toplotni udar, ali sunce je poslednjih nekoliko dana bilo neuobičajeno jako za ovo doba godine, a izgledalo je da će tako i ostati. Uraaa! Silazila sam za Markusom do njegovog auta, gde mi je, na neuobičajeno galantan način, otvorio vrata i pomogao da sednem. Uhvatila sam ga kako posmatra moje noge i povukla sam haljinu nadole da pokrijem kolena. „Izgledaš sjajno”, rekao je iskreno. „Hvala.” Za zadnji deo auta bila su privezana dva bicikla i mi krenusmo na kratku vožnju kolima od Roslin hila prema Hampstedu. Kada smo stigli, Hit je, kao i uvek, bio pun. Nedeljom popodne je posebno bilo teško naći mesto za parking. Trebalo je da ostavimo kola i da se dovde dovezemo biciklama, što bi me verovatno ubilo. Ipak, nekako smo uspeli da pronađemo mesto i Markus je


odmah počeo da skida bicikle sa automobila, dok sam ja stajala u blizini i pokušala da delujem korisno. Bicikli su bili spremni i naslonjeni na auto kada je Markus iz prtljažnika izvadio zmaja. Bio je to jedan veliki zmaj u tradicionalnom obliku dijamanta, bele boje, na kojem je velikim crnim slovima sa malim crvenim srcima pisalo VOLIM TE. Ispod toga je Markus svojom rukom dopisao LUSI i nacrtao usne, kao simbol poljupca. Uputio mi je jedan nesiguran osmeh i rekao: „Za tebe.” „Ne znam šta da kažem.” I stvarno nisam znala, pošto zaista nisam ovo očekivala. Mislila sam da ćemo ponovo biti samo prijatelji i nisam ni pomišljala na mogućnost obnavljanja romanse. Stvarno nisam. „Onda nemoj ništa da kažeš”, rekao mi je. „Hajde da se danas samo malo zabavimo. Kao što smo nekada.” Markus je zavezao zmaja za zadnji deo bicikla i mi krenusmo, ja sa zadignutom suknjom, da bih se popela na bicikl. Mogla sam da je podignem i do gaćica, ali mi pristojnost nije dozvoljavala. Prošle su godine otkako sam vozila bicikl pa sam pomalo krivudala dok smo išli na Hit. Markus je stavio svoju čvrstu ruku na moje sedište i mi brzo skrenusmo sa staze na otvoren travnat prostor. Teško dišući, stigli smo na vrh Hita, a onda, smejući se glasno, krenuli smo da se spuštamo ka podnožju, sa nogama u vazduhu i pedalama koje su se slobodno okretale. Osećam se kao da bi trebalo da pevam „Rejndrops kip foling on maj hed” u stilu Buča Kasidija i Sandens Kida. Na pola puta ka podnožju, kada više nisam mogla da izdržim toliku razdraganost i kada sam bila u smrtnoj opasnosti da izgubim kontrolu nad biciklom i da padnem, zaustavili smo se da dođemo do daha diveći se veličanstvenom pogledu na ceo London, koji se širio pred nama. Topao vetar nam je šibao oko ušiju i ja pomislih da je bila dobra ideja što je Markus poneo zmaja. Privezali smo bicikle za najbližu klupu, a onda je Markus, pošto ga je odvezao, uzeo zmaja i spustio ga na zemlju. Zatim me je uzeo za ruke i upitao: „Spremna?” Klimnula sam glavom, a onda smo, držeći se za ruke, potrčali kao ludi preko brda, vukući zmaja za sobom. „Brže”, požurivao je Markus. „Brže.” Međutim, ja sam se još uvek kikotala kao luda, a ovako nenaviknuta na trčanje, jedva da sam mogla da pratim taj tempo, a kamoli da idem brže. Zmaj se podigao u vazduhu i vinuo se ka čistom, plavom nebu, dok su mu se sa repa vijorile crvene trake. „Fantastično”, rekao je Markus dok ga je posmatrao sa divljenjem. „Nenadmašan si u puštanju zmaja”, rekoh. „Onda je vreme da se podsetimo na užasan nedostatak u tvom socijalnom razvoju. Nikada nisi previše stara da naučiš da puštaš zmaja.” Stavio je kalem u moje ruke i priljubio mi se s leđa dok je navodio moje prste da razmotavaju kanap, puštajući zmaja da ide sve više i više dok nije bio tako visoko da sam


jedva mogla da pročitam VOLIM TE, LUSI. Osetila sam trzaj kanapa i, dok su Markusove ruke lutale oko moga tela, ja i tu, takođe, osetih dobro poznat trzaj. „Drži čvrsto”, reče Markus. „Moram samo kratko da telefoniram.” Udaljio se na korak od mene dok je razgovarao tihim glasom. Pitala sam se koga zove i, mrzim što to moram da priznam, osetila sam ubod ljubomore. Šta god to bilo što me privlači kod Markusa, izgleda da nikada neće da nestane, mada sam ovoga puta zaista mislila da sam sa njim završila. Kada se Markus vratio, izgledao je samozadovoljno. „Jesi li gladna?” Moj stomak se oglasio. Nikada mu nije daleka pomisao na hranu. „Pomalo”, priznadoh. „Dobro”, reče on i pogleda na drugu stranu. Preko polja, u pravoj liniji, prema nama su, čvrstim korakom, marširala tri batlera u čizmama i odelima. Na sebi su imali pantalone sa uskim prugama i svečani kaput u pravom dživs izdanju. Jedan je nosio pletenu korpu sa poklopcem, drugi ćebe za piknik, a treći šampanjac sa posudom za hlađenje. „Oh, Markuse”, rekoh smejući se, dok su mi suze navirale na oči. Moj bivši dečko zaista voli da sve izvodi sa stilom. „Pomislio sam da bismo mogli da imamo piknik.” Umotao je zmaja, dok nam je troje batlera pripremalo piknik na Hitu. Kada su završili, blago su nam se poklonili i odmarširali nazad u šumu. Markus se bacio na karirano ćebe koje su raširili i pružio mi ruku da mu se pridružim. Sipao mi je šampanjac u čašu i nazdravio. „Za nas.” I mada nisam bila sigurna da postoji nekakvo „mi”, ponovila sam njegove reči. „Za nas.” Markus je počeo da odvezuje trake na korpi. „Ovo je divna ideja”, rekla sam. „Hvala ti.” Prestao je da se bavi korpom i uzdahnuo je pogledavši me. „Ti to zaslužuješ”, rekao je. „Samo bih želeo da nam ovako bude uvek.” „Moglo je da bude”, rekoh. „Možda ovo nije pravi trenutak da pominjem, ali uvek si ti bio taj koji bi zabrljao.” „Rešio sam da stavim tačku na to”, rekao je iskreno. „Moraš da mi veruješ. Promenio sam se. Imao sam vremena da o svemu razmislim.” Netremice me je krajnje ozbiljno gledao. „Lusi, nisam se čak usudio ni da ti telefoniram. Ne bi verovala koliko sam bio ushićen kada si me pozvala. Veruj mi, nemam nameru da upropastim ovu poslednju šansu.” Nisam mu ukazala na to da zapravo i nisam planirala da mu dam poslednju šansu. Sve što sam želela bilo je da ide sa mnom na prijem koji organizuje Targa da ne bih izgledala bespomoćno. „Ovo je ono što želim”, nastavio je. „ Ti si ono što želim.” Otvorila sam usta da nešto kažem, ali reči nisu izlazile.


Stavio mi je prst na usne. „Ne govori ništa sada”, reče. „Hajde da samo uživamo u ovom pikniku, da uživamo danas.” Počeo je da vadi tanjire, escajg i salvete. Mogli biste da očekujete da se u ovako velikoj korpi nađu dimljeni losos, masline - možda i italijansku ćabatu. Ali, ne. Markus zna da je moj ukus u pogledu hrane bio daleko od filistarskog. U korpi je bila pita sa mesom, vruća pica uvijena u foliju, vokers čips, pringls čips, moji omiljeni mafini iz Čokoladnog raja i, u majušnom frižideru, kutija sladoleda od čokolade ben end džeri. Izvadio je kutiju i ja sam spontano uzviknula. „Oh, Markuse!” Markusov osmeh je sada bio sigurniji i znao je da me je ponovo osvojio. Shvatila sam da nemam snage da mu se oduprem. Ništa tu ne mogu da uradim; ovaj čovek ima GPS sistem za navođenje koji ga dovodi pravo u centar moga srca.


ŠEZDESET PETO POGLAVLJE

„AKO PONOVO POČNEŠ DA IZLAZIŠ SA Markusom”, reče Nađa, „ubićemo te.” „To je bio samo izlazak”, insistirala sam i zagnjurila glavu u toplu čokoladu kako bih prikrila uznemirenost. Nadala sam se da će para poslužiti kao neka vrsta mini-filma koji će mi prekriti lice dok sam ovde, jer je sva moja trenutna emotivna uznemirenost uzimala svoj danak na mojoj koži, a bogami, i u mom srcu. Sazvan je hitan sastanak članica Kluba ljubitelja čokolade. Sada je pauza za ručak i sve smo uspele da stignemo veoma brzo. Uostalom, nikada nam i ne treba mnogo ubeđivanja. Ako se i desi da ne dođemo nekoliko dana, Klajv i Tristan počinju da se pitaju da nismo umrle od neke grozne bolesti prouzrokovane nedostatkom čokolade. To bi meni teško moglo da se desi, jer sam pojela ogromne količine čokolade dok sam razmišljala o trenutnom razvoju događaja sa Markusom. Zato sam, jednostavno, morala da dobijem neki nepristrastan savet. Pri tom sam zaboravila da članice Kluba ljubitelja čokolade nisu nepristrasne kada je Markus u pitanju. Ispred nas je ogroman tanjir čokoladnih kocki sa orahom i Nađa uze jednu. „Izlazak”, ponovih želeći da ubedim sebe, mnogo više nego druge. „Ništa više.” „Uključujući i jedan veoma dobro isplaniran piknik i zmaja sa natpisom LUSI, VOLIM TE?”, ubaci se Šantal. „Dobro. Bio je to zaista veoma romantičan izlazak”, počela sam da se migoljim pred njihovim podozrivim pogledima. „Ali, to je stvarno to.” „Znači, više ga nećeš videti?”, upita Nađa. „Pa, ne baš”, rekoh joj i odmah odlučih da sve priznam pre nego što se upetljam. Odlično znam kakve kazne slede ako govorite laži. „Ne da ga viđam u pravom smislu reči. Večeras idem sa njim na večeru, ali samo zato što bi trebalo da budemo u prijateljskim odnosima pre odlaska na prijem u Targi. Posle toga je sve gotovo.” „Mogla si da povedeš jednu od nas”, predloži Otum, trudeći se da bude od pomoći. „Ja bih baš volela da sam mogla da idem. Nemam baš često priliku da


se lepo obučem.” Pitala sam se da li prave večernje haljine od gaze? „Osim toga, to bi mi skrenulo misli od iznenadnog odlaska moga dragog brata.” Otum se upravo vratila sa aerodroma Hitrou, gde je ispratila Ričarda i mahnula mu za do viđenja na neko vreme. Uprkos tome što je delovala hrabro, sve smo videle da se stvarno jadno oseća. Oči su joj bile crvene od plakanja i nije htela da nam ispriča celu priču o tome gde je Ričard bio i šta je radio. Znale smo da je otišao u rehabilitacioni centar za odvikavanje od droge - to je trebalo da bude dobar znak, zar ne? Takođe je navalila na čokoladne kocke ne razmišljajući o masama koje gladuju - to je bio siguran znak da je rastrojena. „Ne mogu da idem sa drugom devojkom. Svi bi mislili da sam lezbijka”, snizila sam glas za slučaj da Klajv i Tristan prisluškuju razgovor jer bi to za njih, pošto su gejevi, bilo normalno. „Nije stvar u tome da ja imam nešto protiv toga da neko bude gej”, rekoh. „Ja jednostavno ne želim da budem. A uz to sam u ovim smešnim godinama. Samo li počnete da pravite duge pauze između dva momka, svi pomisle da ste lezbijka.” Otum je bila šokirana. „Ne možeš tako da pričaš!” Eto zašto zaista ne mogu da povedem drugaricu na prijem, zato što je to vrsta politički nekorektnog korišćenja terminologije koja bi o meni kružila po kancelarijama, i više nikada ne bih bila u stanju da se opet tamo pojavim. „Da li bi ti želela da provedeš veče tako što svi gledaju u nas i misle da jedna drugoj dobro poznajemo bikini zone. „Ne”, priznala je Otum. „Ni ja.” „Mogla si da povedeš Džejkoba”, predložila je Šantal. Znala sam da će to da kaže. „I ne pomišljaj na to”, žestoko sam zavrtela glavom. „Posle svega što se desilo, više mi se jednostavno ne dopada.” „Ni meni”, reče Šantal, pokušavajući da opusti atmosferu. „Dobro, ne mnogo.” nasmejala mi se preko stola. „Lusi, promenio je posao i još uvek se raspituje za tebe.” „Pa, prenesi mu moje najlepše pozdrave. Nadam se da će mu, šta god sada radio, prijati.” Između nas dve još uvek postoji mala tenzija, posle otkrivanja da obe poznajemo već pomenutog Džejkoba, i ja zaista ne želim da znam da li Šantal ima ili nema nešto sa njim. Trudim se da to ne utiče na naše prijateljstvo, jer je Šantal bez ikakve sumnje dobar prijatelj. Ona i Nađa su utonule u prijatnu svakodnevicu u njihovom zajedničkom stanu i izgledalo je da se odlično slažu. Danas su povele i Luisa. Evo ga, sedi, prilično udobno sklupčan na sofi pored Šantal. Kada smo Nađa i ja bile kod pulta da izaberemo sebi čokoladne kocke, rekla mi je da je Šantal insistirala da ona svako veče čita Luisu priče za laku noć i da je provela veći deo subote pokazujući mu kako da slika prstima. Nije baš mali preokret za nekoga ko je izjavio da mrzi decu. Nasmejala sam se u sebi i


pomislila da su se Šantal i Luis zaista našli. Nađin sin ima svoj tanjir sa čokoladnim biskvitima kojima se zabavlja (dobro je videti da gajimo sledeću generaciju mladih čokoholičara) i uz to mirno lista knjigu, iako mu se oči sklapaju od umora. „Budi pažljiva”, potapša me Nađa po kolenu. „Ne želimo da te Markus ponovo omađija. Sledeće će biti da spavaš sa njim, kad kažem spavaš, mislim u pravom smislu te reči”, reče Nađa, imitirajući me. „Onda će cela ta stvar, po inerciji, da počne iz početka. Veruj nekome ko ima iskustva sa tim.” „Ali, bio je tako drugačiji ovoga puta”, rekla sam odbrambeno. „Nikada ranije nije bio toliko pažljiv.” „Lusi, dušo”, reče Šantal. „Budi izuzetno oprezna. Krajnje je vreme da budeš srećna, ali Markus nema sjajnu prošlost. Samo će te još jednom povrediti, a niko ne zaslužuje da mu srce toliko puta bude slomljeno. Posebno ne da ga slomi isti muškarac.” „Otum, šta ti misliš?” „Mislim da treba da uzmemo još čokolade”, reče ona, izbegavajući da odgovori i pođe sa tanjirom prema pultu. Znači, jednoglasan znak neodobravanja od mojih dragih prijateljica. Znam da bi trebalo da verujem njihovim instinktima - jer hajde da se suočimo sa tim, oni ne mogu da budu gori od mojih. Ipak, da su mogle da vide koliko je Markus juče bio divan, možda bi kao i ja pomislile da se možda, samo možda, promenio.


ŠEZDESET ŠESTO POGLAVLJE

KUPILA SAM UBITAČNU HALJINU i ubitačne cipele sa štiklom za prijem u Targi. Obe stvari me zaista i ubijaju. Veče tek što je počelo, a prsti na nogama bili su mi nabijeni i otečeni. Haljina mi toliko grli telo - da upotrebim lepši izraz za užasnu pripijenost - da jedva mogu da dišem. Ne znam koga sam želela da impresioniram kupovinom ove haljine, ali znam da sam želela da se večeras pojavim u svom najlepšem izdanju. Razlog nije samo to što će se Simpatični sada prvi put pojaviti u Targi posle nesreće, ali ja sam, iz nekog razloga, veoma nervozna zbog toga što ću ga videti. Ili, možda, zbog činjenice da će se pojaviti sa Šarlotom Bludnicom. Markus i ja smo se ponovo viđali u poslednjih nekoliko nedelja. Bio je oličenje idealnog momka i, da budem iskrena, to me je plašilo. Toliko je pažljiv da me ne pušta da dišem. Nerazdvojni smo od onog briljantnog dana u Hampsted hitu i njegovo udvaranje - ako to nije i suviše staromodna reč - nije prestajalo. Bila sam na više romantičnih ručkova nego što sam imala strasnih večera. Čak sam se pomalo zasitila toga da čežnjivo zurimo jedno u drugo dok delimo mus od čokolade. Davina i ja ćemo morati da skačemo sledećih pet godina da bih sagorela sve ove kalorije koje sam unela u ime ljubavi. Možda me zbog toga ova moja ubitačna haljina malo više guši nego kada sam je kupila. Izgleda nam čudno da opet budemo par posle moje vatrene i odlučne izjave da to više nismo. Ah, da h je to stvarno ljubav? Ovoga puta definitivno jedan deo mene ne može da se potpuno saživi sa tim. Možda se moje poverenje u Markusa previše istrošilo tokom svih ovih godina, pa osećam da ne mogu da se prepustim, kao da se uzdržavam. Može li ovaj period „medenog meseca” stvarno da potraje? A onda opet, posle svega onoga sa Džejkobom i njegove „alternativne” karijere, kome mogu da verujem? Da li je bolje da se držim Markusa i da me svi osuđuju zbog toga? Bar sam svesna svih njegovih grešaka. I ko zna, možda se ovoga puta stvarno promenio. Planiram da odustanem od pokušaja da analiziram svoju vezu pošto to nikada ne daje rezultate. Pustiću da sve ide svojim tokom. Prijem se održavao u ogromnoj dvorani za bankete koja se nalazila pored kancelarije i bila je sva dekorisana detaljima u marinskoplavoj i srebrnoj boji. Ja sam imala zaduženje da postavim balone, ukrasne trake, vesele šešire i praskave


bombone u pomenutim bojama. Noge su me ubijale jer sam ovde provela ceo dan nadgledajući napumpavanje balona i kačenje traka. Dvorana izgleda sjajno. Helena iz kadrovskog odeljenja, glavna svađalica, rezervisala je priznati bend Bluz braders i jednog dobro poznatog di-džeja - za koga ja nikada nisam čula da upotpune zabavu. Markus i ja smo stajali malo izdvojeni od gužve. Ja sam brinula da sve prođe kako valja, a on me je čvrsto držao za ruku da mi pruži podršku. Bio je tu i roze šampanjac, koji smo sa zadovoljstvom pili. Ja znam zašto sam se nalivala alkoholom kao da izlazi iz mode, ali ne znam zašto je to Markus radio. „Da li sam ti rekao da te volim?”, rekao je Markus, blago me stežući za prste. „Ne u poslednjih deset minuta”, odgovorila sam uz smešak. „Pa, volim te”, reče mi moj momak. „Izgledaš fantastično.” Pokušavala sam da dišem u haljini. Onda, upravo kada sam se spremala da potpuno izdahnem, ušao je Simpatični, skakućući na svojim štakama. Pošto sam otpila gutljaj šampanjca, ustanovila sam da se posebno doterao za večeras. Izgledao je sjajno u elegantnom odelu i čak je uspeo da se nakloni, uglađeno i prefinjeno iako su ga sputavale hirurške sprave i činjenica da mu je, zbog gipsa, jedna nogavica prilično zategnuta. Od Šarlote Bludnice nije bilo ni traga. Simpatični je prešao pogledom po prostoriji kao da nekoga traži. Odmah ga je okružila gomila saradnika koji su mu upućivali lepe želje za ozdravljenje, tapšući ga po leđima kao da je upravo preveslao Atlantski okean jednom rukom. Zagrcnula sam se šampanjcem uspevši da ispustim mehure kroz nos. I mene je Markus tapšao po leđima, ali na drugačiji način. „Trebalo bi da odem i pozdravim svog šefa”, rekoh mu kada sam završila sa kašljucanjem. „Da vidim kako je.” „To je momak koga si izgurala sa staze za karting?”, pitao je Markus. „Baš taj.” Skupio je obrve. „Mlađi je nego što sam mislio”, reče moj dečko. „I mnogo bolje izgleda nego što sam mislio.” Nisam ja opisala Simpatičnog kao nekog bezveznjaka, ali možda Markusu nisam baš tačno precizirala koliko je gospodin Ejden Holbi privlačan. „Dođi da ga upoznaš”, rekoh Markusu. „Možda kasnije”, odgovori on i namrgodi se još više. „Ti idi. Ja ću te čekati ovde.” „Dobro”, rekoh. „Neću dugo.” Ostavivši Markusa da se bavi kanapeima, odoh do Simpatičnog. Sada se već njegov veseli bend sa lepim željama razišao, a onih nekoliko koliko ih je ostalo, kada su videli da se približavam, odmaglili su. Naravno, savršeno dobro su znali da sam ja ta koja je odgovorna za njegovo trenutno stanje. Kladim se da su bili zabrinuti da bi moglo da dođe do scene.


Simpatični mi je uputio jedan od onih svojih privlačnih osmeha. „Zdravo, Lepotice.” „Zdravo i tebi”, rekoh. „Kako uspevaš?” Oboje smo bacili jedan nelagodan pogled na njegove štake. „Sada sam već stručnjak za ovo, ali biću srećan kada mi skinu gips”, reče uz uzdah. „Grozno svrbi.” „Stvarno mi je žao.” „Ne počinji ponovo”, opomenu me Simpatični. „Šta je bilo, bilo je. Pričaćemo o ovome i biće nam smešno. Jednoga dana.” Oči su mu svetlucale i ja sam znala da se ne ljuti na mene zbog ove male nezgode. „Hvala ti za redovne isporuke čokolade”, rekao je. „Stvarno sam ti zahvalan. Imam veoma ukusan oporavak.” „To je bilo najmanje što sam mogla da uradim.” Nismo imali priliku da pošteno razgovaramo u poslednjih nekoliko nedelja. Naši razgovori su se uglavnom svodili na pitanja vezana za posao i ja sam mu po kuriru slala pakete dokumentacije i čokoladu - to je bilo sve. „Gde je Šarlota?”, upitala sam pre nego sam mogla da se zaustavim. „Doći će kasnije”, reče mi Simpatični. „Sa nekim drugim „Oh.” Osetila sam da sam pocrvenela. „Nije mogla da podnese život sa sirotim starim bogaljem”, rekao je. „Ja bih rekla da je to veoma plitko”, rekoh, hvatajući se za moral. „Pošto smo prestali da svakodnevno izlazimo, nije izdržala ni minut, odmah je isparila.” „Žao mi je...” „Prestani da se izvinjavaš, Lepotice”, reče Simpatični odlučno. „To definitivno nije bila tvoja greška.” „Ja bih ostala sa tobom”, ponudila sam, još više pocrvenevši. „Znam da bi.” Oči su mu ponovo zasijale. „Možda možemo kasnije da plešemo pa da mi se ulaguješ. Mada će to morati da bude jedan veoma spor ples.” Nasmejala sam se nervozno. „Zapravo, ja sam ovde sa Markusom”, rekoh pokazujući na njega preko ramena. On je podigao čašu sa šampanjcem u našem pravcu. „Markus, moj dečko.” „Ah”, rekao je Simpatični i pri tom je izgledao više nego razočarano. „Znači, ponovo ste zajedno?” „Da. Da. Odnosno, na neki način. Nisam imala ni sa kim drugim da dođem...” Nisam tačno znala kako ovo da objasnim. Teško da sam Simpatičnom mogla da kažem da je jedini razlog što smo Markus i ja ponovo zajedno taj što nisam mogla da se suočim sa tim da budem ovde sama i da posmatram njega i Šarlotu zajedno. Umesto toga, uzdahnula sam u sebi i promrmljala: „I mi smo... Da. Ponovo smo zajedno.” „Onda drugi put.”


„Oh. Da. Naravno.” Blebetala sam i nisam mogla da se zaustavim. „Trebalo bi da se vratim kod Markusa.” „Onda je bolje da ja odskakućem”, reče Simpatični prilično tužno. „Lepo se provedi večeras.” „Hvala”, ukočeno sam odgovorila. „I ti takođe.” Nagnuo se napred i poljubio me u obraz, prošaputavši: „Uzgred, divno izgledaš.” Nezgrapno skačući, okrenuo se na štakama i otišao, ostavljajući me da dodirujem mesto na koži gde su bile njegove usne.


ŠEZDESET SEDMO POGLAVLJE

JA SAM SJAJNO, FANTASTIČNO, i potpuna sam pijana. Moje ubitačne cipele su ko zna gde i više ne osećam bol. Ni najmanji bol. Ako uspeh može da se meri stepenom pijanstva i razvratnosti, onda je ovaj prijem bio ogroman uspeh. Čak su i one svadljivice iz kadrovskog srećne. Priznati bend Bluz braders bio je u punom zamahu, a bogami i ja sam. Markus i ja smo bili na podijumu za igru i šepurili se prožeti duhom bluza uz „Mustang Seli.” Dok sam se okretala, primetila sam Simpatičnog kako sedi na ivici podijuma sa slomljenom nogom podignutom na stolicu. Oči su nam se srele i on mi uputi jedan veoma žalostan pogled. Izgledao je psihički mnogo pribranije od mene i u svoj toj mojoj pijanoj tuposti to me samo nakratko otrezni. U jednom ludom trenutku, pomislila sam kako bi bilo mnogo lepše sedeti bez reči tamo pored Simpatičnog, umesto što se ovde teturam u ritmu muzike. Pri pomisli na ovo, uputih mu jedan topao osmeh i on mi uzvrati. Primetivši to, Markus me ščepa za ruku i ponovo počesmo da se vrtimo. Moj dečko me je okretao kao čigru u stilu veselog striktli kam densing tvista i ja se zavrteh na svojim nesigurnim nogama, prilično daleko od njega. Odjednom mi je pod pod nogama postao prilično klizav i moja ravnoteža ode u bestraga. Noge mi se divno upletoše i ja više oduševljeno nego graciozno shvatih da idem pravo prema Simpatičnom. Sapletoh se o sopstvene prste i uz tup udarac uvalih se direktno u njegovo krilo. Simpatični je obavio fantastičan posao time što je zaustavio moj pad i pored toga što je bio hendikepiran. Njegove jake ruke našle su se oko mog struka i držale me čvrsto da ne bih pala na pod i još više se osramotila. „Hvala”, jedva sam disala. „Nema problema, Lepotice”, rekao je dok mi se smešio. „Ovo je poboljšanje u odnosu na tvoju tehniku na splavarenju. Ovoga puta si dobila svih deset poena od deset za umetničku interpretaciju. Je 1’ to pokušavaš da mi slomiš i drugu nogu?” „Moram da idem”, nerazgovetno sam izgovorila. Volela bih da sam mogla da mu priđem i da ga udarim posred lica, iako sam ga pomalo nejasno videla. Možda čak da podarim tim seksi usnama jedan veliki, sočan poljubac.


Onda sam osetila kako me Markusove ruke podižu. „Hvala, druže”, reče on Simpatičnom. Ipak, rekao je to prilično kruto. Moj dečko me je povukao do sredine podijuma za igru i, u malo umerenijem obliku, ponovismo svoj ples - još uvek sam mogla da osetim pogled Simpatičnog na sebi, sve dok muzika nije prestala. Pošto smo svi izgledali prilično iscrpljeno od naprezanja, Bluz braders su usporili tempo i prešli na laganu melodiju Vana Morisona „Jesam li ti skoro rekao da te volim?” „Ova pesma je specijalno za Lusi Lombard”, objavio je pevač sa naočarima, posle čega se začuo jedan umeren i učtiv aplauz, dok sam ja pocrvenela do korena kose. Markus me je povukao u naručje i čvrsto me držao dok smo se pripito klatili. Kako mi se činilo, bili smo potpora jedno drugome. „Hvala”, rekoh. „Ovo je veoma lepo.” „Volim te”, rekao mi je sa žarom. „Da li ti voliš mene?” Ovo nije bio trenutak da izgovorim bilo kakvu sumnju u pogledu naše obnovljene veze ili da razvijem detaljniju diskusiju o tome šta „ljubav” zapravo znači, a uz to, nisam imala razloga da kritikujem Markusovo ponašanje u poslednje vreme. Očigledno je čitao uputstvo Kako biti sjajan dečko svojoj devojci. Zato rekoh: „Da”, i njegov stisak skoro istisnu život iz mene. U glasu mu se osetilo olakšanje kada mi je rekao: „Ne znaš koliko sam čeznuo da ponovo ovo čujem.” Dok smo plešući kružili po čitavom podijumu, reči pesme su me ponele i ja pokušah da ne gledam previše u pravcu Simpatičnog i vidim da li me još uvek posmatra. Međutim, svaki put kada bih slučajno pogledala u njegovom pravcu, on mi je nepomično uzvraćao pogled. Kada je muzika prestala, Markus me stisnu za ruku i reče: „Odmah se vraćam.” Ostavio me je da stojim sama na podijumu za ples dok su drugi parovi počeli da odlaze. Okrenula sam se da pođem i pade mi na pamet da odem da razgovaram sa Simpatičnim, ali tada čuh pevača kako kaže: „Dame i gospodo, molim vas za malo pažnje!” Kada sam pogledala prema bini, videla sam da pored njega stoji Markus, pomalo rumen. „Dozvolite da vam predstavim gospodina Markusa Keninga!” Na moj užas, Markus uze mikrofon. Sve je do sada išlo tako dobro - šta sada, za ime sveta, glumi moj dečko? Nije mi rekao da će ovo da uradi. Zapravo, ja i ne znam šta će da uradi! Htela sam da mu kroz zube kažem da siđe sa bine i da prestane da pravi spektakl od nas oboje, ali bio je suviše daleko. Onda je rekao: „Ovo je još jedna pesma za Lusi”, i počeo da peva. Pojma nisam imala da


Markus zna da peva - osim neke trenutno aktuelne melodije koju pevuši dok se tušira. Stajala sam sama na sredini podijuma za igru dok su ostali zaposleni u Targi napravili krug oko mene. Njihali su se u ritmu muzike dok je Markus počeo zapanjujuće dobro da peva „Tri puta dama” od soul benda Komodores. Ovaj čovek je previše gledao Faktor iks. Oči su mi bile čvrsto prikovane za Markusa i nisam se usuđivala da rizikujem da makar i krišom pogledam u pravcu Simpatičnog. Ko zna šta će misliti o ovome! Nisam čak bila sigurna ni šta ja mislim. Kada je Markus završio, što je meni izgledalo dugo kao godina, jer mora da je pevao dužu verziju, svi oko mene su počeli divlje da aplaudiraju. Pridružila sam im se. Zaista je bio dobar. Međutim, ja sam aplaudirala i zato što mi je bilo drago jer je gotovo. Markus se pokloni, a onda dade znak da se utišamo. I dok su svi ponovo zaćutali, on je rekao: „Lusi Lombard, hoćeš li mi učiniti veliku čast da postaneš moja žena?” Čuo se novi aplauz, dok su mene njegove reči udarile posred lica, pa se iznenađujuće brzo sasvim otreznih. Sigurna sam da su mi usta ostala širom otvorena, ali nisam mogla da progovorim ni reč. Izgleda da se zaista nešto dogodilo sa Markusom. Ne mogu da verujem da me je upravo zaprosio. Pred svim ovim ljudima! Stajao je na bini očekujući odgovor, a moj jadni, šampanjcem zamućeni mozak nije mogao to da shvati. Markus, neverni, lažljivi, fobični Markus me je upravo zaprosio! Oko mene se začuo spontani aplauz, koji se pretvorio u ritmično pljeskanje, dok je gomila počela da skandira: „Da! Da! Da!” Markus je još uvek sa nadom gledao u mene. Moje kolege su se konačno umorile od tolikog skandiranja i u sali je zavladala tišina. Mogla je da se čuje mušica. Ja sam i dalje bila nepokretna od šoka. Moj dečko je nervozno lizao usne. „Lusi?” Onda, kao nekim čudom, ja dođoh do glasa i rekoh: „Da.” Svi prisutni su radosno uskliknuli. Markus je skočio sa bine i potrčao prema meni. Pao je na kolena ispred mojih nogu. Čuli su se još gromoglasniji uzvici oduševljenja. Iz džepa je izvadio ogroman svetlucavi verenički prsten. Iskreno, bio je veći od svetleće disko kugle koja je visila na tavanici iznad nas. Bio je to prsten u princeza stilu, sa ogromnim smaragdom u sredini i nizom dijamanata poređanih u krug oko njega. Markus ga stavi na moj prst. Bio mi je pomalo tesan, ali je, uz malo guranja, uglavio na prst. „Nadam se da ti se dopada.” „Veličanstven je”, rekoh. I stvarno je bio. Nije to bio prsten sa samo jednim dijamantom o kojem sam uvek maštala, ovaj je bio zaista divan i sigurno je Markusa koštao čitavo bogatstvo. Usta su mi bila suva kada sam rekla: „Hvala ti.”


Markus me zagrli. Nisam mogla, a da preko njegovog ramena ne pogledam u Simpatičnog, koji je podigao ruke i nekoliko puta nepovezano pljesnuo u mom pravcu. Ali, osmeh mu je bio tužan. „Volim te”, Markus mi je šapnuo na uvo. Jedva sam znala šta se događa. Međutim, odlično sam znala da će me dobre članice Kluba ljubitelja čokolade ubiti zbog ovoga. Trebalo bi da budem ushićena, ali sam i previše uzbuđena da bilo šta uradim. Ovo je ono što sam želela, zar ne? Ovo je ono što sam uvek želela. Bend je počeo da svira u duhu rokenrola verziju pesme „Ujutru se udajem”. Svi su se pridružili i počeli da skaču po podijumu kao pomahnitali. Opijen radošću, Markus me je vrteo u ritmu. I, dok sam se vrtoglavo okretala, osećajući vrtoglavicu, videla sam da je Simpatični otišao.


ŠEZDESET OSMO POGLAVLJE

ČIM JE MARKUS STAVIO prsten na moj prst, morali smo da idemo u krug da bi svi videli moj novi dragulj. Čak su i svađalice iz kadrovskog bile impresionirane iako su bile zelene poput smaragda dok su nam kroz zube čestitale. Od Simpatičnog i dalje nije bilo ni traga i ja sam pretpostavila da je sigurno otišao odmah nakon Markusovog neočekivanog i prilično šokantnog nastupa. Osećala sam da želim nešto da kažem Ejdenu, ali nisam bila sigurna šta. Možda je čak i dobro što je otišao. Moj novi verenik - kako to čudno zvuči? - brzo me izvede sa prijema na ulicu. Ovo će biti zabava koju ću svakako dugo pamtiti. Ispred dvorane, čekao je taksi rikša, bogato ukrašena belim balonima, sa vozačem koji je na sebi imao elegantno belo odelo umesto uobičajenih pohabanih farmerica i majice. Markus mi je pomogao da uđem i krenuli smo. Vozili smo se ulicama Londona, sa čašama šampanjca u rukama. Automobili su nam trubili, ali nimalo u stilu „Sklanjajte se!” Veče je bilo toplo, ali smo ipak osećali svež povetarac zbog vožnje. Markus mi je prebacio svoj sako preko ramena. Izgleda da me je mamurluk stigao ranije, pošto mi je u glavi bubnjalo, a bilo mi je i malkice muka. Markus me je privukao sebi i ja se priljubih uz svog dečka - verenika - iako sam se, uprkos tome, osećala čudno odvojenom od njega. „Nisam znala da znaš da pevaš”, rekla sam. „Uzimao sam časove”, rekao je. „Samo zbog mene?” Klimnuo je glavom. „Impresionirana sam.” „Nadao sam se da ćeš biti.” Markus me čvršće zagrli. „Ipak, moj repertoar je prilično ograničen. U stvari, to je jedina pesma koju znam da pevam.” Nasmejala sam se. „Pa, bilo je divno od tebe što si se toliko mučio.” Pogledao me je u oči i nežno klizio prstom po mom licu. „Želeo sam da budem siguran da ćeš da pristaneš.” Pitala sam se da li je zbog toga izabrao tako javno mesto da me zaprosi? Ili je to jednostavno bio pravi Markus?


„Mislim da bi trebalo da se venčamo što je pre moguće”, rekao je. „Ne vidim nijedan razlog za čekanje, a ti?” Da budem iskrena, ni ja - mada od same pomisli na to - stomak mi se zgrčio. Biću udata. Za Markusa. Ako to budem često izgovarala, možda ću početi i da verujem u to. „Dopada mi se ideja o zimskom venčanju”, nastavi Markus. Zima nije tako daleko. „Prolećna venčanja su divna”, suprotstavih se. „Mislio sam da bismo mogli da napravimo ogromno slavlje”, reče moj verenik. (Ne, još uvek ne mogu da se naviknem na tu reč.) „Nećemo da štedimo. Želim da svi naši prijatelji i familija vide kada ti se zakunem na večnu ljubav.” Lično, uvek sam više volela da neprimetno odem i da se tiho venčam na nekoj beloj peščanoj plaži, bilo gde, daleko od sve te uobičajene zbrke. „Mogli bismo da priredimo nešto malo, samo za nas.” „Ne dolazi u obzir”, reče Markus. „Sada kada sam odlučio da to uradim, uradićemo to sa stilom!” Pretpostavljam da bi trebalo da pozovem svoje putujuće roditelje i saopštim im lepu vest, ali u ovom trenutku ne mogu da se nateram na to. U svakom slučaju, već je kasno. I sutra će biće sasvim okej. Oni su sreli Markusa samo nekoliko puta, ali znam da im se stvarno dopadao. Osim toga, nikada im nisam pričala koliko često mi je slamao srce u poslednjih nekoliko godina. Ono što oko ne vidi, za tim srce ne plače - jesam li u pravu? Nikada nisam volela da ih opterećujem. Ipak, u ovom trenutku ne bi trebalo da imam tako negativne misli. Ovo je vreme za radovanje. Trebalo bi takođe da telefoniram i članicama Kluba ljubitelja čokolade, ali bih radije ostavila da im to kažem lice u lice. Znam da gaje sumnje u pogledu Markusove iskrenosti, ali sam sigurna da će biti apsolutno oduševljene zbog mene - kada jednom shvate da je to ono što želim. „Volim te”, reče Markus meko. „Želim da ti govorim to svakog dana dok sam živ.” Naslonio je telo na moje i strasno me poljubio. Sa usana mi se oteo uzdah. Želela sam da se opustim, ali iz nekog razloga, uhvatila me je panika. Biću udata. Biću udata. Dok sam zatvarala oči i pokušavala da se prepustim Markusovim nežnostima, pred očima mi je neprestano bilo tužno lice Simpatičnog i tome nisam mogla da se oduprem.


ŠEZDESET DEVETO POGLAVLJE

na Čokoladnom raju, a na vratima stoji znak ZATVORENO. Bilo je veče posle prijema u mojoj firmi i ja se još uvek borim sa posledicama. Ceo dan sam provela pokazujući svoj verenički prsten u Targi i obavila sam veoma malo posla. Simpatični se danas nije pojavio u kancelariji i nije odgovorio ni na jedan moj telefonski poziv - od kojih su svi, naravno, bili hitni i vezani za posao. Helen, šefica onih svađalica iz kadrovskog odeljenja, rekla mi je da će se on vratiti na posao u ponedeljak. Svi članovi Kluba ljubitelja čokolade sedeli su šćućureni oko mene, uključujući Klajva i Tristana. „Pa?”, reče Nađa. „Odaj nam tajnu. Šta je to tako veliko što imaš da objaviš i zbog čega si nas sve ovde pozvala?” Duboko sam udahnula. „Udajem se.” Oko stola je zavladala tišina usled zaprepašćenja - što sam ja na neki način i očekivala. Ista takva tišina usled šokiranosti zavladala je i kad sam telefonirala svojim roditeljima. Ljudi se venčavaju svakoga dana, ali očigledno moje bliske prijateljice i moji roditelji nisu videli mene u toj priči. Konačno, Klajv razbi led zapljeskavši. Svi smo poskočili. „Doneću šampanjac”, reče on. Opet smo svi bezizrazno gledali u njega. „Pa, proslavljamo, zar ne?”, upitao je oklevajući. Nađa me pogleda. „Da li proslavljamo?” „Naravno!”, uzviknula sam. „Udajem se.” „Za Markusa”, primeti Šantal. „Zar to ne dokazuje da se promenio?” Moje prijateljice razmeniše zabrinute poglede koji su govorili da nisu ubeđene. „Bilo je divno”, rekoh im. „Zaprosio me je na prijemu u firmi. Popeo se na pozornicu i otpevao pesmu.” „To je Markus uradio?” Nađa je izgledala zapanjeno. „Onda je iznajmio rikšu da nas čeka ispred i vozili smo se po Londonu. Bilo je veoma romantično.” DRVENE

ROLETNE SU SPUŠTENE


Otum me je uhvatila za ruku. „Lusi, to zvuči apsolutno divno”, rekla je. „Tako mi je drago zbog tebe.” Onda je, kako bih ja to nazvala, uputila jedan prodoran, možda ljutit pogled drugima. „Svima nam je drago, zar ne?” „Oduševljeni smo”, reče Nađa iznenada promenivši ton. Mislim da je bilo i nekog šutiranja ispod stola. „Hajde da vidimo prsten.” Pokazala sam svoj verenički prsten. „Vau!”, rekla je Šantal. „Neko ko izdvoji toliki keš, sigurno je ozbiljan. Predivan je.” I ja sam počela ponovo da mu se divim. Zaista me je osvojio. Šantal je prišla i zagrlila me. „Čestitam ti, Lusi. Ne obraćaj pažnju na Nađu i mene. Pretpostavljam da nas je to što smo u poslednje vreme odvojene od svojih muževa pretvorilo u cinične stare babe.” „U pravu je”, složila se Nađa. „Ti i Markus imate isto toliko šansi da vam ovo uspe kao i bilo ko drugi.” Mislim sam da je ovo bio kompliment. „Doneću to piće”, reče Klajv uz uzdah olakšanja. I Tristan je ustao. „Voleo bih da si nas obavestila, pa bih umesio nešto specijalno. Naravno, dozvolićeš nam da napravimo svadbenu tortu, zar ne?” „To bi bilo divno”, rekla sam, iako nisam ni razmišljala o svadbenoj torti. Obojica, Tristan i Klajv, otperjaše srećno u zadnji deo radnje. „Jeste li odredili datum?”, upitala je Otum. „Ne još”, odgovorila sam. „Markus želi da se venčamo što je moguće pre, ali ja ne želim da požurujem stvari. Želim da sve bude dobro.” Moje prijateljice još jednom razmeniše poglede. Ovoga puta su mi pričale da treba da odvedem Markusa pravo u crkvu bez čekanja. Ali da budem iskrena, meni je potrebno neko vreme da se naviknem na ovo novo stranje. Ako ću, posle svih ovih koraka napred i nazad, konačno da budem mlada, onda bih volela da to ide lagano da bih mogla da uživam u tome. Klajv se pojavio sa flašom šampanjca i čašama. Tristan ga je pratio sa čokoladnom tortom. Ne znam šta je učinilo da mi srce brže zakuca. U stvari, da, znam, Stavili su tortu ispred mene. „Vežbaj sečenje”, rekao je Tristan, dajući mi veliki nož. „Hajde, iseci tortu.” Uradila sam kako mi je rečeno i izvela dramatičnu predstavu sečenja debele čokoladne glazure. Svi su zapljeskali. Činilo mi se kao da su mi oči zasuzile. Sigurno bih mogla da se naviknem na svu ovu pažnju. Tristan je uzeo od mene tortu i stručno je isekao na velike parčiće. Do sada je već uvideo naše kapacitete, tako da je odlično znao da mi nismo žene za male parčiće. Zatim je podelio tanjire. „Ovo je predivno”, rekla sam posle prvog zalogaja. „Možda bi trebalo da imam čokoladnu tortu na svadbi.” „Meni zvuči dobro”, reče Nađa.


„Da li je Simpatični bio na prijemu?”, upita Šantal. „Jeste.” Iznenada sam se zasitila torte. „Je l’ i njemu drago zbog tebe?” „Ne znam”, promrmljala sam. „Ništa nije rekao.” Sada mi je u oku definitivno bila suza. Spustila sam tanjir sa tortom. Kako mogu da im kažem da ne mogu da podnesem pomisao na njegovo tužno lice u trenutku kad sam rekla da? Kako mogu da im kažem da me je reakcija Simpatičnog mnogo više uznemirila nego što bi trebalo u ovakvoj situaciji? Sve što treba da uradim je da izguram vikend, a onda ću, u ponedeljak, kada se vrati na posao, znati šta misli. „Sigurna sam da će biti uzbuđen”, lagala sam. „Zašto ne bi bio?” Trebalo bi da to pitanje postavim i sebi - zašto ne bi bio? Zar ja ne bih bila oduševljena kada bi Simpatični objavio da će se oženiti Šarlotom Bludnicom? Odgovor je: Ne, ne bih.


SEDAMDESETO POGLAVLJE

U MARKUSOVIM SMO KOLIMA, JURIMO prema periferiji. Marun fajv i Pesme o Džejn trešte iz zvučnika. Baš je lepo kada toliko volite nekoga da mu posvetite čitav album - čak i ako ta veza ima grozan kraj. (A zar nemaju sve veze takav kraj?) Možda će to biti Markusov sledeći veliki gest. Umesto da samo peva sentimentalne pesme, on će ih i pisati. Pošto je podigao naše poslednje izlaske na strahovito visok nivo, pitala sam se šta je sledeće što namerava da uradi kako bi održao ovo stanje uzvišene romanse. Da li će preostali deo mog života sa njim biti ispunjen njegovim emotivnim krizama? Brzo sam potisnula ovu misao. „Ovo je sjajno mesto”, reče Markus. „Dopašće ti se. Znam da hoće.” Išli smo da gledamo mesto za venčanje koje je Markusu priraslo za srce. Sve mi je pomalo izgledalo poznato, ali Markus nije hteo da mi kaže gde idemo, želeo je da to bude iznenađenje. Samo sam se nadala da tamo neće da nas dočekaju gomile balona sa natpisom LUSI I MARKUS i da neće biti dve stotine gostiju koji čekaju da Markus i ja razmenimo zavete na večnu ljubav. Mada, ovih dana, sa Markusom nikada niste načisto. Bila sam veoma nervozna. Poželela sam da sam, za svaki slučaj, oprala kosu i izgubila koji kilogram. Da bih smanjila nervozu, za utehu sam grickala Klajvovu ekstramlečnu čokoladu. I Markusu sam ubacila jednu kocku u usta. „Volim te.” Ruka moga verenika je klizila po mojoj butini. „Nismo više daleko.” Vrlo brzo smo skrenuli u užu traku i odmah zatim prošli kroz veliku kapiju od kovanog gvožđa, idući prema jezeru i fontani u obliku delfina. Tačno sam znala gde smo. Užasnuto sam gledala kroz prozor. „Ovo je to mesto?”, jedva sam izgovorila. „Prelepo je, zar ne?”, reče Markus, misleći da sam ostala bez reči od oduševljenja. Hotel Trington menor svakako izgleda zapanjujuće lepo na dnevnoj svetlosti, ali ja ne mogu da se venčam ovde, na mestu gde smo izvele našu sramnu krađu nakita. Šta ako me neko prepozna?


„Rezervisao sam nam sto za ručak”, reče moj verenik. „Ali, mislim da bi trebalo prvo da pogledamo okolinu.” Nisam želela da razgledam okolinu. Ovo mesto već previše dobro znam. „Imaju i sopstvenu kapelu”, reče mi Markus dok je parkirao auto ispred ovog sjajnog zdanja. Moram da priznam da nisam primetila kapelu tokom našeg „napada.” „Mala je”, nastavio je. „Moglo bi da se stisne oko sto ljudi.” „Sto!” Znala sam da jedno duže vreme neću moći da progovorim. „Dušo”, nasmeja se Markus snishodljivo. „Napravio sam samo površnu listu i trebaće nam minimum sto mesta. Kako stvari stoje, neki ljudi će morati da dođu samo na prijem.” Nisam znala da imam sto prijatelja. Samo tri prijateljice bi mi odgovarale: Šantal, Nađa i Otum. Mogla bih da živim i sa idejom da moji roditelji ne budu prisutni. To znači da Markusu ostaje devedeset sedam mesta na listi. Iskočio je iz auta i povikao: „Hajde, Lusi. Dođi da pogledamo okolinu.” Jedva sam izvukla umornu zadnjicu iz auta. Zašto nikada ništa nije jednostavno u životu? U mom životu? Markus me je uzeo za ruku, požurujući me uz stepenice prema recepciji. Zahvaljivala sam bogu što je bilo sunčano, pa sam mogla da stavim naočare za sunce. Jedino što je nedostajalo bio je mercedes gospodina Smita koji je u međuvremenu, od moje poslednje posete, bio izvađen iz jezera. Ali, na nesreću, na dužnosti je bila ista recepcionerka kao one noći kada smo izvele krađu - bila sam sigurna u to. Molila sam Boga da me ne prepozna. Zadržavala sam korak, čvrsto nabila naočare na oči i pustila da mi kosa pada preko lica, dok joj je Markus pričao da imamo zakazan sastanak za organizatorom venčanja. Šta ako je gospodin Džon Smit odlučio da ponovo poseti ovo mesto u nekim drugim kolima koja sada vozi? Samo bih ja mogla da budem takve sreće. Nervozno sam bacila pogled na bar. Zašto nismo nosile perike dok smo izvodile krađu? Ili smešne brkove? To je bio ozbiljan nedostatak mog plana. Ali ipak, nisam računala da ću tako brzo da se vratim ovde. I svakako nisam predvidela da ću posle tako kratkog vremena da se venčam ovde. Stigla je žena koja se bavila organizovanjem venčanja. Zvala se Mišel i povela nas je do kapele. Bio je veličanstven, sunčan dan i bašta je bila ispunjena mirisom svih mogućih vrsta cveća čija imena čak ne znam ni da nabrojim. Pružao se veličanstven pogled na najlepše britanske seoske predele i kamenu terasu, koja bi bila savršena za naše goste i njihovo uživanje. Prešli smo preko travnjaka i stigli do kapele. Mišel je sve vreme pričala o različitim paketaranžmanima, o hrani koja je na raspolaganju i o hotelskom smeštaju za bezbrojne goste koje Markus namerava da pozove. „Stavili smo prelepu senicu od cveća ispred vrata kapele”, reče Mišel, ali ja sam se pravila da nisam čula. Tako sam sigurna da neću da se venčam ovde,


iako je mesto nesumnjivo prelepo. Kapela je iz četrnaestog veka i napravljena je od masivnog neobrađenog kamena. Njena unutrašnjost je tako idilična da sam ostala bez daha. Sunce koje se probijalo kroz vitraže pravilo je po podu šare u duginom bojama. Čak i sa mojim naočarima za sunce, izgledalo je divno. Odlučila sam da rizikujem i da bacim pogled preko njih. Ovo bi izgledalo prelepo kada bi bilo dekorisano belim cvećem. Mogla sam već da vidim sebe kako hodam kapelom u beloj satenskoj haljini. I naših stotinu gostiju bi se, bez sumnje, ovde osećalo veoma prijatno... Ali, nemam nameru da se ovde venčam, pa zato ništa i nije važno. Markus me steže za ruku i upita: „Da li ti se dopada?” „Da”, rekoh, „ali...” Mišel nas je povela iz kapele i vratila u glavnu zgradu hotela. „Pokazaću vam salu za bankete”, rekla je. „Postavljena je za večeru, koja se održava večeras. Može da primi dvesta ljudi.” „Fantastično”, rekao je Markus. Dvesta? Moraćemo da iznajmimo ljude kako bismo popunili taj broj. Mišel je širom otvorila vrata od banket sale i ja sam skoro ponovo ostala bez daha. Zasvođeni prozori od kamena sa svetiljkama na jednom zidu, stvarali su prozračnu i nestvarnu atmosferu. Desetine stolova imalo je čiste bele stoljnjake; na njima se caklio srebrni escajg i besprekorno izbrisane kristalne čaše. Prostorija je bila krcata pastelnoroze ružama i ljiljanima koji su neverovatno mirisali - bilo ih je na stolovima, na prozorskim oknima, na visokim gvozdenim postoljima. Izgledalo je apsolutno savršeno. „Mislio sam da bismo mogli da imamo nešto ovako”, rekao je Markus. „Da”, rekoh ja, „ali...” „Hajde da ručamo.” Markus me uzbuđeno povede kroz vrata. „Možemo još malo o tome da diskutujemo.” Pozdravili smo se sa Mišel i krenuli prema baru. „Šta želiš da popiješ?”, upitao je Markus dok smo čekali da nas usluže. „Vino”, rekla sam jednostavno. „Potrebno mi je vino. Mnogo vina.” Markus mi se popustljivo nasmejao. Onda je stigao barmen. „Zdravo, ponovo”, obratio se meni. Toliko o mom savršenom skrivanju iza naočara za sunce. Skinula sam ih i stavila ih u tašnu. „Zdravo.” Uputila sam mu jedan nesiguran osmeh i počela da gledam netremice kroz prozor kako ne bi pokušao da me uvede u dalji razgovor. „Jednu veliku čašu suvog belog vina i đus od narandže”, rekao je Markus. Dok je barmen odlazio, moj verenik se okrenuo prema meni. „Jesi li bila ovde ranije?” „Nikada”, rekla sam, nadajući se da nisam previše crvena u licu. „Mora da me je zamenio sa nekim.” Kako sam mogla da kažem Markusu da smo,


poslednji put kada sam bila ovde, moje prijateljice i ja obavile krađu? Čak i ako je to bila krađa nečega što je tehnički pripadalo jednoj od nas, nisam sigurna kako bi zakon - ili moj verenik - gledali na to. Možda bismo se Markus i ja smejali toj priči, a možda mu uopšte ne bi bilo smešno. „Možda imam sestru bliznakinju.” „Ne dao bog!”, reče Markus. Barmen je doneo piće i, srećom, odmah otišao. Markus i ja se kucnusmo, on sa svojim đusom, a ja sa vinom i srknusmo jednoglasno. U stvari, Markus je srknuo, a ja sam iskapila. „Sjajno je, zar ne?” „Fantastično.” Zaista je bilo fantastično. Ovo bi bilo prekrasno mesto za venčanje. Samo pod drugačijim okolnostima. „Ali neizvodljivo je da se ovde venčamo.” „A zašto ne?” „Pa... pa...” Ovo je mogao da bude pravi trenutak da sve razjasnim. Ali nisam. Umesto toga sam rekla: „Preskupo je. Moji roditelji ne bi toliko platili... ne bih ih čak ni pitala da to urade - a ja svakako nemam nimalo ušteđevine koja bi mogla ovo da pokrije.” Ništa nisam slagala. Sve ovo je bilo tačno. Markus me uze za ruku. Vrteo je svojim prstima moj verenički prsten. Krug od dijamanata se presijavao na svetlu. „Ne želim da ti o bilo čemu brineš”, rekao je uz nežan osmeh. „Ja imam dovoljno novca. Ja ću sve srediti.” „Markuse...” „Ovde ti se stvarno dopada?” „Da”, rekla sam, „ali...” „Tako mi je drago”, rekao je moj verenik uz zadovoljan osmeh. „Jer sam ovo već rezervisao.”


SEDAMDESET PRVO POGLAVLJE

TED JE KONAČNO ODGOVORIO NA JEDAN Šantalin telefonski poziv i pristao da se nađu, što je bilo stvarno iznenađujuće. Insistirao je na tome da ona odredi mesto njihovog randevua, pa je ona izabrala Čokoladni raj jer je to bilo mesto na kome se osećala najprijatnije. Ako je već morala da se suoči sa Tedom pod tako teškim okolnostima, onda je isto tako mogla i da se okrepi svojom omiljenom hranom. Šantal je sedela za stolom u prozorskom udubljenju i Klajv joj je doneo parče čokoladne torte i kapućino. Bila je prilično zabrinuta dok je čekala svog supruga. Klajv ju je potapšao po ruci u majčinskom maniru. „Glavu gore. Izgledaš sjajno, dušo”, rekao je teatralno. „Neće moći da ti odoli.” „Nadam se da si u pravu”, odgovorila je Šantal i u tom trenutku vrata Čokoladnog raja su se otvorila i ušao je Ted. Kada je ugledao Šantal, kruto se nasmešio i krenuo prema njenom stolu. Ona je ustala, ali pre nego što je dobila priliku da ga zagrli, on se spustio u stolicu sa nelagodnošću. Njegovo privlačno lice delovalo je umorno i ispijeno. Možda je malo i oslabio. „Šta bi želeo da ti donesem, Tede?”, upitao je Klajv, na šta je njen suprug bio zapanjen zbog toga što ga je oslovio imenom. „Izvini”, rekao je Klajv. „Trebalo je da te oslovim sa gospodine Hamilton, ali osećam kao da te znam godinama. Šantal toliko mnogo govori o tebi.” Ted je zbog ovoga što je čuo izgledao još zaprepašćenije. „Nema problema”, rekao je. Šantal se nadala da će Klajvov stil neobaveznog ćaskanja uroditi plodom. „Uzeću i ja isto.” Pokazao je glavom na Šantalinu tortu i kapućino. „Prava stvar.” Klajv joj je namignuo iza Tedovih leđa i izustio: „Kakav zgodan tip!”, pre nego što se okrenuo da ode. Nasmejala se uprkos svojoj napetosti i ponovo sela. „Tede, lepo je videti te.” Njen suprug se vidljivo opustio, svukao jaknu i okačio je o stolicu. Bar je planirao da neko vreme ostane. „Izgleda mi čudno da se ovako nalazimo”, priznao je. „I jeste čudno”, složila se ona i zagledala se u kafu da ne bi morala da podnosi njegov intenzivan pogled. „Ipak, drago mi je što si došao.”


„I meni.” Zavalio se u stolicu dok je razgledao lokal. „Znači, ovo je to mesto gde provodiš sve te sate sa svojim drugaricama?” Šantal je klimnula glavom i srknula kapućino. „Lepo je mesto”, rekao je, upravo kada je Klajv stigao sa njegovom porudžbinom. „Pa, hvala, Tede!”, Klajv je rekao afektirajući i njoj se činilo da ne greši što misli da Klajv flertuje sa njenim mužem. Kada je otišao, ona se nasmejala i rekla: „Mislim da je Klajv pomalo zaljubljen u tebe.” „Je li on jedini?”, upitao je Ted koji se iznenada uozbiljio. „Ne”, odgovorila je. „Ja te još uvek mnogo volim.” Njen suprug je ukočeno gledao kroz prozor. Sada se on trudio da izbegne njen pogled. „Nedostajao si mi”, rekla je Šantal. Shvatila je da želi nazad svoj brak i došla je danas ovde sa željom da se pomiri, ne vodeći računa o tome da meri ko je kome više učinio i šta i ko je prvi počeo. Ako imaju šansu da ponovo budu zajedno, onda bi morali sve da ostave za sobom. Ted se ponovo okrenuo prema njoj. „Viđao sam se sa drugim ženama”, rekao je. „Otkako si ti otišla.” „Oh.” Nije joj padalo na pamet da će, sada kada ona nije deo njegovog života, on krenuti svojim putem. „Nešto ozbiljno?” „Ne.” Zavrteo je glavom. Onda je duboko uzdahnuo i Šantal je osetila da joj se utroba prevrće. „Ne želim da ponovo budem sam”, nastavio je. „Užasno je. I suviše sam star da izlazim na randevue. Žene su... pa, promenile su se. Tako su... teške.” Pokušao je da se nasmeje. „Pretpostavljam da nisam shvatao koliko zapravo imam sreće.” Ovo je dobro, pomisli Šantal. Veoma dobro. „Ipak, to ne znači da još uvek želim da budem u braku sa tobom”, priznao je i njeno srce, koje je za trenutak zatreperilo od radosti, sada je skoro prestalo da kuca. „Shvatam da ti nisi jedina koju treba kriviti za naš rastanak. Znam da i ja moram da preuzmem svoj deo odgovornosti. Udaljili smo se i znam da tu ima i nešto moje krivice. Ja jedino ne mogu da se pomirim sa rešenjem koje si ti odabrala.” Hvala bogu da nije otkrio da je Džejkobu zapravo plaćala za seks. To je nešto za šta je mislila da joj nikada ne bi oprostio. To je tajna koju namerava da odnese sa sobom u grob. Ako bi Ted ikada otkrio šta je radila, stigla bi u grob mnogo brže nego što se nadala. Ted je prikrivao svoju rastrojenost time što je usmerio pažnju na tortu. „Ovo je dobro”, rekao je.


„Najbolje.” Kao što je i naš brak nekad bio, želela je da doda. „Spavao sam sa jednom od žena koje sam viđao”, nastavio je. „Mislio sam da bi to moglo da pomogne.” „Pa, je li pomoglo?” „Ne. Samo je učinilo da shvatim da si ti ta sa kojom želim da budem.” Ovo mora da bude dobro, pomisli Šantal. „Samo jednostavno nisam spreman da ponovo budemo zajedno”, rekao je. „Potrebno mi je vreme da budem sam i da se saberem.” „Tede, možemo da se ponašamo po tvojim uslovima”, rekla je, znajući da zvuči očajno. „Rešićemo ovo na koji god način ti želiš.” „Pakleno boli, zar ne?”, glas mu je bio hrapav, nabijen emocijama. „Naravno da boli.” Želela je da ga dodirne, da pokaže da joj je stalo, ah se nije usudila da ispruži ruku. Šta ako je otkači kao što je tako često radio u poslednje vreme? „Gde živiš?” „Iznajmila sam stan u Islingtonu”, rekla mu je. „Nije kao naš dom, ali je dobar za sada. Delim ga sa svojom prijateljicom Nađom. Ona je i osoba kojoj sam pozajmila novac.” Ted nije rekao ništa na ovo njeno priznanje. „Bili su u dugovima do guše. Ja sam joj pomogla da se izvuče. Sada je napustila muža i preselila se kod mene. Ima i malog sina Luisa. On ima četiri godine.” „I on živi sa vama?” „Da” Ted podiže obrve. „Ti dobrovoljno deliš svoj dom sa jednim malim detetom?” „On je sjajno dete”, rekla je uz topao osmeh. „Naučio me je mnogo toga. Odgledala sam sve Diznijeve crtane filmove koji su ikada snimljeni. Znam sve pesme iz Male sirene, Kralja lavova i Meri Popins. Umem da crtam prstima. Umem da recitujem više pesmica iz vrtića nego što sam ikada i pomislila da postoji. Takođe mogu, uz mnogo napora, da dotaknem nos palcem od noge.” Ovo je nateralo Teda da se nasmeje. „Stvarno impresivno.” „Nikada nisam pomislila da može da bude tako zabavno imati decu”, rekla je, iako je znala da prelazi na klizav teren. „Pretpostavljam da kad god bi videli decu naših prijatelja, ona bi jednostavno upala u naše živote i poremetila ih. Pošto je Luis tu sve vreme, prilično sam se navikla na njega. Nije tako teško jednom kada se navikneš na njihov ustaljeni način života.” „Znači, javio ti se materinski instinkt?” „Samo kažem da više ne mislim da je ideja o deci tako grozna kao što sam ranije mislila.” Šantal nije rekla Tedu da skoro svakog vikenda provodi po jedan


sat hodajući po stanu sa posudom punom vode kako bi oprala fleke od bojica i male otiske prstiju umrljanih čokoladom koji se nekim čudom pojavljuju po celom stanu. O nekim stvarima je još uvek bilo teško da se razgovara. „Zašto nikada nisi sa mnom razgovarao o tome kako se osećaš?” „Da li muškarci razgovaraju o tim stvarima?” „Možda i ne”, rekla je Šantal. „Ali trebalo bi.” „Mislim da treba o tome polako da razgovaramo”, rekao je Ted. „Veliki je rascep među nama i ne znam da li to možemo da prevaziđemo.” „Trebalo bi da pokušamo.” Ted je zbrisao i poslednji komadić svoje torte i iskapio kapućino. „Hajde da izađemo na večeru”, rekao je. „Krajem nedelje.” „Volela bih.” Brzo joj je stisnuo ruku. „Zvaću te sutra.” Šantal se osećala kao da će da zaplače. Možda će, ako počne ponovo da izlazi na sastanke sa svojim mužem, on ponovo otkriti šta je to što je jednom voleo kod nje.


SEDAMDESET DRUGO POGLAVLJE

MARKUS JE REZERVISAO VENČANJE za Dan svetog Valentina. Četrnaesti februar je dan D. U mojoj glavi je D sinonim za „užas.” To je datum koji ne bi trebalo da me ispunjava užasom, ali je tako. Normalno, moja jedina briga je da li će me Markus stvarno šutnuti ili ne. Buljila sam kroz prozor, pokušavala da se saberem i da se usredsredim na to koje cveće da izaberem za svadbeni buket, kad je Simpatični doskakutao u kancelariju. Svi iz tima za prodaju ustali su pozdravili ga aplaudirajući, što je on prihvatio uz veselo mahanje. Ja sam se još više zagnjurila u svoj sto, pretvarajući se da sam preko glave zatrpana poslom. Prognoze u vezi sa prodajom nikada nisu bile tako fascinantne i moje srce je prosto gruvalo u grudima. Šta to nije u redu sa mnom? Onda sam ugledala par štaka i začula Ejdenov glas: „Zdravo, gospođo Lepotice.” Moje srce poče još jače da bije. Njegove oči su potražile moj verenički prsten. Sklonila sam ruke sa stola i sela na njih. „Zdravo.” „Kako smo danas?” „Ja sam okej”, rekoh. Još uvek pokušavam da pronađem način da se ne venčam u Trington menoru, iako je Markus već dao ne baš tako mali depozit ali gospodin Ejden Holbi nije morao da zna ništa od toga. „Mnogo je važnije, kako si ti?” „Uskoro ću biti onaj stari”, uveravao me je Simpatični. „Ne mogu da dočekam”, zadirkivala sam ga. „Nedostajala si mi.” Spustio je glas da bi mi rekao „Dobro je da se čovek vrati ovde, mada ja nikada nisam ni pomislio da ću čuti sebe kako to kažem za ovo mesto.” „Kancelarija je bila veoma tiha bez tebe.” „Je li to dobro ili loše?”, želeo je da zna. „Veoma je loše.” Razmenili smo neusiljene osmehe. „Uživao sam u nedeljnim isporukama čokolade”, rekao je. „Drago mi je. Nadam se da su učinile da se osećaš bolje.” A onda sam brzo dodala: „Samo mi reci ako ti još nešto treba.”


„Moraćeš da odeš i da mi doneseš kafu”, opomenuo me je. „Na sat. Svakog sata. Ne mogu da skačem i da nosim šoljicu u isto vreme. Otkad mi se ovo desilo, moram da pijem sve stojeći u kuhinji pored čajnika.” „Zbog toga se osećam užasno”, rekoh mu. „Najmanje što mogu da uradim je da budem tvoj rob u vidu aparata za kafu, dok potpuno ne staneš na noge.” „Mmm”, reče Simpatični. „Dopada mi se kako to zvuči. Ima li još nekih oblasti gde misliš da možeš da se povinuješ mojim zahtevima?” „Ne preteruj.” Nisam bila sigurna da mogu više da se nosim sa ovom hemijom koja je vladala među nama dok se šalimo - sada kada sam verena. Da li je ova vrsta ponašanja prihvatljiva u modernom radnom okruženju. Da li bi trebalo energično da obeshrabrujem Simpatičnog u flertovanju sa mnom sada kada sam zvanično nečija verenica? Ako bih to uradila, moji radni dani u Targi bili bi mnogo monotoniji. Ne kažem da bi se to verovatno pretvorilo u nešto više. Ovde sam prilično dugo i do sada je to uvek bilo veoma bezazleno i otvoreno. Osim jednog veoma malog poljupca. Zašto bi se to sada menjalo? Možda bi bilo sigurnije da razmislim o mogućnosti da dam ovde otkaz i da potražim drugi posao kako ne bih došla u iskušenje. Onda sam se setila da sam kratko i porazno bila zaposlena u velikom broju kompanija u Londonu i Targa je, sasvim iskreno, jedina kompanija koja izlazi na kraj sa mnom i mojom aljkavom radnom etikom. I još jedna stvar: dosta bih se udaljila od Čokoladnog raja. Na stranu to što je zarada mizerna i što je posao smrtno dosadan, ovo je, ipak, sjajan posao. Osim toga, mislim da je cela ova priča sa Simpatičnim samo proizvod mog nedovoljno angažovanog mozga, u odsustvu pravog posla. Čim budem počela užurbano da organizujem svoje venčanje, neću imati vremena ni uzgred da pomislim na njega. Ejden Holbi nije toliko dražestan. Stvarno nije. Simpatični je izgledao kao da hoće da odskakuće nazad u svoju kancelariju, ali se zaustavi i reče: „Pretpostavljam da bi trebalo da ti čestitam na predstojećem venčanju.” Pogledala sam ga ispod trepavica. „Hvala.” „Markus je zaista priredio predstavu.” „Jeste, zar ne?”, pokušala sam da se nasmejem, ali nisam uspela. Simpatični, ostavši da stoji tu gde je i bio, pročisti grlo. „Da li je to ono što želiš?” „Da”, rekla sam. Brada mi je sama prkosno krenula nagore. Zašto niko ne može da veruje da se udajem? Zar niko ne može da me vidi kao razumnu, porodičnu ženu? Ili im je problem da Markusa zamisle u toj ulozi... „Zašto ne bi bilo?” „Onda se nadam da ćete biti stvarno srećni zajedno.” „Sigurna sam da hoćemo.” Okrenuo se i skakućući stigao na pola puta do svoje kancelarije, a onda se vratio nazad do mog stola. „Postoji samo jedna stvar koju želim da ti kažem.”


Stajao je ispred mene, rastrojeno vukući pramen svoje kose. „Samo bih voleo da sam te pozvao da izađemo dok sam imao priliku za to. To bi možda značajno smanjilo moj životni vek, ali mislim da smo ti i ja, Lusi Lombard, mogli ludo da se zabavimo.” Onda je odskakutao. Samo tako. Ostavljajući me u stanju potpune zbunjenosti da sam morala da posegnem za najbližom grin end blek čokoladom.


SEDAMDESET TREĆE POGLAVLJE

JEDINI PROBLEM KOD odlaska na selo je taj što užasno smrdi. Nađa namršti nos kada je Tobi kolima ušao na parking Medlijeve otvorene farme. Luis, koji je do tada bio vezan na svom sedištu, iskoči srećno iz auta. „Jesmo li već stigli?” „Jesmo, dušo, stigli smo.” Umesto da je Tobi u subotu izašao sam sa Luisom, odlučili su da izađu kao porodica. Poslednja stvar koju je Nađa želela bila je da Tobi postane jedan od onih očeva koji vode svoga sina u Mekdonalds, mada je bila apsolutno sigurna da Luis ne bi imao ništa protiv da tamo malo češće odlazi. Tobi je propustio da bude sa njima za Luisov rođendan, zbog čega se ona osećala užasno i nadala se da će mu ovaj izlet pomoći da se iskupi za to. Kako je dogovoreno, pokupila je svoga muža ispred njihove kuće nešto pre deset sati i sada, sat vremena kasnije, bili su duboko u seoskim predelima Bedfordšira, okruženi beskrajnim poljima, talasastim brdima i oporo svežim mirisom prirode, tj. štalskog đubreta. Atmosfera između njih u kolima bila je opuštena i, na neki način, sve je izgledalo kao u stara dobra vremena. Nije bilo sumnje da ona još uvek voli svoga muža i on joj je dovoljno često govorio u poslednjih nekoliko nedelja da i on voli nju. Sve što je trebalo da on sada uradi bilo je da dokaže to svojim delima. Izneo je Luisa iz auta i dečak je trčao ispred njih prema ulazu u dečju farmu, pucajući od uzbuđenja. Možda su i bili miljama udaljeni od Londona, ali cene nisu bile ništa manje astronomske. Bilo je nekih zadovoljstava koje zaista nisu mogli da priušte, ali ako će to pomoći njenom sinu da se oseća kao da se porodica nije potpuno raspala, bilo je vredno boriti se za svaki peni kojim bi se to platilo. Takođe, Nađa je na ovo gledala kao na obrazovni momenat, pošto je shvatila da se Luisova sposobnost da razlikuje životinje sa farme nije popravila uprkos tome što je Šantal provodila sate sa njim podučavajući ga. Tobi je platio gotovinom i svako od njih je dobio markicu sa likom praseta i malu kesu sa hranom za životinje. Njihova prvo pristanište bio je ambar. Grupa pigmejskih koza u velikim torovima bi se okupila blejeći puna nade, čim bi ugledala novu srećnu gomilu koja se približavala sa hranom. Nađa i Tobi su čučnuli i pomogli Luisu da


polomi loptice hrane u ruci dok su se koze međusobno gurkale kako bi svaka uzela hranu iz njegove ruke. Luis je radosno stajao pored njih. „Ovo je lepo”, rekao je Tobi tiho. „Trebalo bi ovako nešto češće da radimo.” Nađa nije mogla da se ne složi. Odlazak iz grada vikendom pružao je divno osećanje. Kada su koze pojele svu hranu, preselili su se do mesta gde su deca mogla da miluju životinje. Tu su bili postavljeni redovi bala od slame kako bi deca mogla da sednu i Tobi podiže Luisa na jedno mesto pored ostale dece. Njihov sin je sedeo kao hipnotisan dok mu se grupa predivnih domaćih zečeva i morskih prasića kotrljala oko nogu. Povremeno bi se, poneki baš ležeran zec muvao sasvim blizu želeći da mu sedne u krilo ili da mu gricka čizmicu. Luis je bio na sedmom nebu i Nađa se ponovo pitala zašto su odlučili da žive u Londonu. Koje su bile prednosti toga ovih dana? Bilo je prednosti ukoliko cenite umetnost pisanja grafita i đubre svuda oko vas. Zar ne bi bilo bolje da odluče da se presele na neko ovakvo mesto? Ne bi mogli da dobiju nešto mnogo za malenu kuću sa tri spavaće sobe i terasom, ali bi možda mogli da uštede neku manju svotu od novca koji im ostane posle otplaćivanja te nekretnine tako što bi se preselili u jeftiniji kraj. Pitala se šta Tobi misli o toj ideji i u istom trenutku je shvatila da mnogo razmišlja o njima kao o porodici, zaboravljajući da je njihova kuća, u stvari, data na prodaju. Dok je njen sin bio zaokupljen milovanjem jednog izuzetno mirnog, strpljivog zeca paperjastog krzna, ona je upitala: „Ima li nekih vesti o kući?” Tobi je trljao nogu o blatnjavi pod, na isti način na koji je to činio i Luis kada se osećao nelagodno. „Ima mnogo interesovanja. Neko dođe da pogleda, ali nema još nikakve ponude.” Nađa je slegnula ramenima. „Pa, još je rano.” „Nađa, ja i ne želim da se to desi”, Tobi je rekao iskreno. „Nema potrebe za dm. Rešiću ovo jednom za svagda. Dao sam laptop drugaru da ga drži dalje od mene. Prekinuo sam i internet konekciju. Nisam prišao ni blizu nekom od onih prokletih kazina od kada si otišla.” „Drago mi je”, rekla je ona iskreno. „Ovo je bolest”, reče joj njen suprug. „Tako su rekli u društvu Prestanite da se kockate” „Možda je to bolest”, reče Nađa, „ali nije bolest kao što su prehlada ili male boginje. To nije bolest koju zakačiš. To je bolest koju biraš da dobiješ. Isto tako biraš i da je ostaviš.” „Nameravam da se oporavim od te bolesti”, rekao je Tobi. „ Obećavam ti.” Nađa je uvukla svoju ruku u njegovu i čvrsto je stisnula. „Nadam se da će biti tako.” „Vidim da se Luisu ovako dopada i ne želim da se razdvojimo.”


„Ni ja to ne želim”, rekla je. „Ali sve dok ne budem bila sigurna da možeš da staviš svoga sina i svoju ženu iznad te ljubavi prema onlajn kazinu, mora da bude ovako.” Osim toga, trebalo je da još nešto uskoro reše. Šantal je bila izvanredna prijateljica, ali Nađa je znala da ne može zauvek da živi na račun njene dobrote. Bilo joj je veoma drago zbog Šantal jer je izgledalo da ona i Ted polako rade na pomirenju, ali je takođe morala da razmotri i pitanje šta će se dogoditi sa njom i sa Luisom ako se Šantal vrati u svoju kuću. Nije bilo šansi da bi Nađa mogla sama da priušti iznajmljivanje takvog stana na Islingtonu. Kada je počeo da gubi interesovanje za zečeve, Luisa su odveli da pogleda novorođene prasiće koji su skičali i meškoljili se u svom oboru. Tobi ju je zagrlio dok su bili naslonjeni na metalnu kapiju i nije sklanjao ruku ni kada su išli da toplim mlekom iz flašice za bebe nahrane gladne jagnjiće koji su revnosno pili. Zaustavili su se da, u stilu piknika, ručaju sendviče sa šunkom i čokoladne kocke koje je ona toga jutra napravila. Kocke nisu bile ni blizu onih iz Čokoladnog raja, ali Nađa je pre svega imala zahvalnu publiku. Ona i Tobi su hvatali oskudne sunčeve zrake dok se Luis popeo na drvenu tvrđavu i crvenom plastičnom kanticom sipao pesak u sopstvene čizme. Sunce joj je postepeno zagrevalo kosti, popuštajući napetost u njenom vratu i smanjujući bolove kojih skoro da nije bila ni svesna. Možda je bilo nečega u ovom seoskom vazduhu, ali ona nije mogla da se seti kada je poslednji put videla Luisa tako srećnog ili kada se i ona sama osećala tako zadovoljno. „Popodne imamo još da jašemo magarca i da pokupimo jaja u kokošinjcu. I uz to da pomuzemo kravu, ako umete”, nasmejala se. „Nadam se da će posle ove vesele zabave naš dragi sin biti u stanju da pravi razliku između krave i ovce.” „Ako ja budem pomuzao kravu, nadam se da ću ja umeti da pravim razliku između krave i bika.” Nađa se zakikotala. Njen suprug je mrsio njenu kosu između svojih prstiju. Na obrvi mu se pojavila zabrinuta bora i on reče oklevajući. „Ne želim da se ovaj dan završi.” „Ni ja”, reče Nađa.


SEDAMDESET ČETVRTO POGLAVLJE

OTUM JE PAŽLJIVO STAVLJALA zrnca olova na svetlohvatač sa kojim se Frejzer još uvek borio. Tobože, trebalo je samo da mu pomogne, a u stvari, ona je obavljala čitav posao umesto njega dok je on, njen student, naslonjen na radni sto čežnjivo gledao Tasmin, koja je bila na drugom kraju učionice. Devojka se studiozno pretvarala da ne primećuje da je neko posmatra dok radi. „Frejzere, da li obraćaš pažnju na ovo što radim?” „Ne, gospođice.” Bar je bio iskren. „Veoma je teško biti usredsređen kada si zaljubljen.” „Ne bih znala”, rekla je Otum i u glasu joj se osetila nota žaljenja. Klimnula je glavom prema Tasmin i snizila ton. „Da li objekat tvoje pažnje oseća isto?” „Ne još”, reče Frejzer uobičajeno se razmećući hrabrošću. „Ne još.” Oh, kako je mlad i tako pun optimizma, pomisli Otum. Uvek se divila klincima koji ostaju pozitivni uprkos poraznim situacijama u kojima se nađu. Možda bi i ona mogla da nauči nešto od Frejzera ako se ugleda na njega. U mislima se vratila nazad u noć Operacije vraćanja Šantalinog nakita - to ne bi bilo prvi put da su veštine njenih studenata dobro došle. Iako je bila neraspoložena što je Ričard morao da ode u Ameriku, u neki centar u kakvom i sama radi, na neki način se smirila. Definitivno se primećivalo da nema više one turbulencije u vazduhu kakva je postojala poslednjih meseci. Ona je volela Ričarda - on je bio njen brat, šta je još mogla da uradi? - ali nije bilo sumnje da je njen nivo stresa značajno porastao dok je on živeo kod nje. Nijedna količina čaja od kamilice, crkvena pesma ili čokolada ne bi mogli da joj pomognu da izađe na kraj sa njim. Od kada je bio na klinici za rehabilitaciju, slao joj je mejlove, ali njegove poruke bile su bezlične i neodređene. Rekao je da je dobro, ali bilo je nemoguće čitati između redova. Nije imala pojma da li je stvarno bio dobro, osim da se sklonio od neposredne opasnosti. Kad bi samo mogla da ga poseti. Sve što je mogla da uradi sa ove daljine bilo je da se nada da će on uspeti da se organizuje i da svoj život vrati na pravi put. Danas se sunce probijalo kroz prozor proteravši turobnost i unoseći retku toplotu u praznu učionicu. Otum je osećala da je sebična jer je mislila da je dobro što ne mora da brine o tome šta može da je snađe kada ode kući. Zamenila


je bravu na ulaznim vratima svoga stana, za svaki slučaj, i stavila sigurnosnu rezu. Uz to, trudila se da veruje da, sada kada je njen brat otišao, nju neće uznemiravati daljim upadima u stan. To joj je pomagalo da se noću lakše odmori, umesto da osluškuje i najmanji šum. Vrata umetničke učionice su se otvorila i ona, podigavši pogled, ugleda Edisona Dikona kako proviruje. Nasmešila se kada ga je videla. Poslednjih nekoliko nedelja nije mnogo dolazio u centar i nedostajao joj je. Niko nije mogao tako da je oraspoloži kao on kada bi svratio da prijateljski proćaskaju. Veseli osmeh njenog prijatelja već je bio na svom mestu. „Imam čokolade. Imam cveće”, reče Edison vadeći jednu malu bombonjeru ekskluzivnog izgleda i buket belih ruža. „Rezervisao sam i sto u jednom malom restoranu na kraju ulice. Proverio sam da li imaju dosta svog specijalnog tiramisua. Tu je i flaša crvenog vina. Ipak prestao sam da dišem, čekajući da kažeš da.” Otum je pocrvenela i pogledala oko sebe, svoje studente, dok je primala poklon od Edisona. „Ovo je divno.” Udahnula je nežan miris ruža, mada je, iskreno, čokolada bila ono na čemu joj je oko sa oduševljenjem zastalo. „Verovatno nećete dobiti bolju ponudu, gospođice”, obavestio je Frejzer iako ga niko nije pitao za mišljenje. Ako su čak i klinci shvatili da je njen ljubavni život bio suvoparan, kako poslovica kaže, kao najsuvlja pustinja, onda je definitivno bilo vreme da se nešto uradi. Frejzer je dodao: „Edison je kul.” Nasmejavši se svome udvaraču, Otum je rekla: „Mislim da ne možeš da dobiješ bolju preporuku.” „Znači, pristaješ?” „Oh!” Otum stavi ruku na čelo. „Imam večeras sastanak nastavničkog veća. Za petnaest minuta.” Onda se namršti. „Mislila sam da si ga ti sazvao?” „I jesam”, priznao je Edison. „To je sastanak samo za tebe i mene.” „Kako onda mogu da te odbijem kada je čist biznis u pitanju?”, zadirkivala ga je. „Želeo sam da budem siguran da ćeš opomenuti brata da dolaziš kasno kući.” „Ričard je otišao”, rekla mu je. „Živeće u Americi neko vreme. Sada nemam kome da podnosim izveštaj.” „Onda nemaš izgovor.” „Ne treba mi izgovor”, reče Otum. „Volela bih da večeram sa tobom.” „Sjajno.” „Kul”, dodao je Frejzer uz zadovoljno klimanje glavom. „Treba samo da pospremim ovde.” Otum ponovo obrati pažnju na skupljač svetla. Frejzer uze alat za lemljenje iz njene ruke.


„Gospođice, ima važnijih stvari u životu od bojenog stakla”, obavestio je. „Ja ću da završim ovo, a onda ću da pospremim učionicu.” „To je još jedna ponuda koju ne mogu da odbijem”, reče Otum uz zahvalan osmeh. „Pozvaću Tasmin da mi pomogne”, reče njen student i namignu joj raskalašno. Neka bog pomogne jadnoj devojci, pomisli Otum. Neće moći da se odupre kada je Frejzer obaspe svojim šarmom. Edison je već držao vrata otvorena, srećno joj se osmehujući. Otum je odlučila da se opusti i da uživa u ovome. Činilo se da je ljubav u vazduhu.


SEDAMDESET PETO POGLAVLJE

MARKUS MI JE VRATIO ključ od njegovog stana. Rekao je da ne želi da čeka da se venčamo pa da se preselim kod njega, i da bi to trebalo da uradim što je moguće pre. Tako sam ja za subotu unajmila čoveka sa kombijem da prenese sve moje ovozemaljske stvari u Markusov stan. Njegov stan je mnogo zdraviji od mog, pogotovo sada kada se oslobodio pokvarenih škampa - nečeg što sam sigurna da će postati jedna od priča kojima ćemo se smejati za večerom u godinama koje dolaze. Mada, mislim da ćemo u dogledno vreme potražiti neki veći stan za zajednički život. Ako ćemo da stvaramo porodicu - takođe u dogledno vreme bilo bi lepo živeti na nekom mestu koje ima i malu baštu. Držala sam ključ u ruci i igrala se njime, pošto sam ga uzela sa noćnog stočića. Nije još ni pola šest ujutru, a ja sam, što je prilično neobično, potpuno budna. Saobraćaj na Kemden roudu već je postao živ, a od teških kamiona tresli su se prozori, tako da sam mislila da će da ispadnu iz rama. Veći deo noći provela sam prevrćući se po krevetu. Hiljadu različitih stvari mi je prolazilo kroz glavu i jednostavno nisam mogla da zaspim iako sam imala najmanje još jedan sat pre nego što sam morala da ustanem za posao. Možda sam mogla da kod kuće, na brzinu, improvizujem jedan čas aerobika - ipak, to mi je izgledalo suviše energično za ovo doba dana. Mogla sam čak i da izađem na lagani džoging pored Grand junion kanala, ali bih mogla da ostanem bez svog ajpoda koji je sada poslednji krik mode. Mogla sam da ostanem u krevetu i da samo vegetiram, ali, da budem iskrena, dok tu ležim, previše mislim na Simpatičnog i to ne na način koji posao zahteva. Čudno se osećam na mestima gde ne bi trebalo da se čudno osećate kada mislite na svog šefa. To nije dobro, zar ne? Sva ova stvar sa venčanjem čini me strahovito nervoznom - kao da sam upravo shvatila koliko se tu čovek stvarno predaje. Bez zafrkavanja. Normalno, uvek sam znala da je brak nešto veliko i važno, ali tek sada shvatam koliko se tu emocija unosi. Ustala sam iz kreveta i častila sebe jednim dobrim, toplim tuširanjem kada sam odlučila da odem i vidim Markusa kako bih sebi ulila malo samopouzdanja pre nego što odem na posao. Pošto sam ubacila ključ u džep od jakne, odšetala sam do podzemne železnice i uskočila u voz koji ide kroz centar. Sinoć se nismo videli zato što je Markus radio do kasno, a ja sam pakovala stvari. Međutim, zvao me je oko ponoći da mi kaže da me voli. Pomislićete da bi to trebalo da mi bude dovoljno,


ali... jednostavno sam želela da ga vidim danas. Skoro je pola sedam ujutru i uskoro bi trebalo da se probudi kako bi išao na trčanje. Možda bih mogla samo da se uvučem u krevet pored njega ako još uvek spava i da ga ubedim da bismo mogli da se oznojimo i nekom drugom vrstom vežbe... Marširala sam ulicom krupnim korakom da ga bih ga zatekla u krevetu. Kada sam stigla u njegov stan, tiho sam otvorila vrata i provirila unutra. Markus je već ustao i doručkuje, pomislila sam. Šta je on zapravo radio, ne mogu ni da počnem da opisujem. Mogu samo da kažem da je doručkovao jogurt sa izgnječenim jagodama i nešto muslija. Ovoga puta nije koristio činiju srednje veličine iz koje obično jede, već je opkoračio mladu damu na stolu, onu istu koja je sa njim bila poslednji put kada sam ga uhvatila u neverstvu. To neverstvo, koliko god tada bilo ponižavajuće, nije bilo ni približno ovome. Ona je ležala raširena pod njim, teško dišući u ekstazi. Lizao je jogurt sa njenih izuzetno živahnih grudi, jagode su bile zgnječene po celom njenom kao daska ravnom stomaku i iskreno, ne bih mogla ni da pomislim na musli tamo gde je njoj stajao. Ali, dovoljno je samo ako kažem da nikada nisam ni pomislila da bi neko ovako nešto radio ukoliko ne snima porno film. Za trenutak sam ovo posmatrala sa nekom vrstom užasa dok se zadnjica moga verenika pomerala gore dole. Ostale članice Kluba ljubitelja čokolade sve vreme su bile u pravu. Markus se nikada neće promeniti. Ako se udam za njega, ovo je nešto čemu se mogu nadati do kraja života. Dok sam razmišljala šta da uradim, primetila sam da je stenjanje prestalo. Markus i Džo su buljili u mene i nisam sigurna čije su oči bile više raširene od užasa. „Mislila sam da bismo mogli zajedno da doručkujemo”, rekla sam mirno. „Ali vidim da si počeo bez mene.” Markus je skočio i ja primetih da mu je intimni deo umazan jogurtom. U normalnim okolnostima, Markus pojede samo parče tosta. Pitala sam se ko je izašao da kupi sve te sastojke, a onda sam shvatila da bi samo žena kupila musli. Stajala sam i buljila u tu ženu pitajući se šta se dogodilo sa konceptom sestrinstva. Kada bi neke žene prestale da rade ovakve stvari drugim ženama, na ovom svetu bilo bi mnogo manje bola. Priznaću da su muškarci izgubljen slučaj što se toga tiče, ali mi bismo mogle da prestanemo da varamo druge žene sa njihovim muževima, momcima, verenicima. Džo se poduprla laktovima i uputila mi prkosan pogled, koji sam, da budem iskrena, želela da zbrišem sa njenog lica - po mogućstvu štapom za kriket. „Ko bi rekao da ću te tako mnogo viđati”, rekla sam. „I za tako kratko vreme.” Markusova devojka za doručak izgledala je prilično zbunjena. „Mogu da objasnim”, reče Markus dok je pokušavao da na neki način dostojanstveno sjaše sa stola. Bilo mu je vrlo teško da se siđe. „Sva sam se pretvorila u uvo.”


„Ovo je bilo poslednji put”, rekao je živahno. Pod kolenima su mu bile zgnječene jagode. „Poslednji put za sva vremena. Hteo sam još jednom da se prepustim uživanju pre nego što se skrasim. Čim se budeš doselila, biću potpuno i zauvek veran.” Izgledalo je da Džo ne zna za ovaj specijalan aranžman, pa je zato mrko gledala u mog verenika. Možda će se ona uvući u njegov stan da mu napuni odeću ostacima hrane i da pod madrac sakrije smrdljive škampe. Jer više je nego sigurno da se ja time neću ponovo gnjaviti. „Zvao si me da mi kažeš da me voliš, dok je ona bila ovde?” Džo očigledno ni o ovome nije ništa znala. Markus je grickao usnu. Buljila sam u Markusa kao da ga vidim prvi put. Izgledao je smešno - jogurt na intimnom delu, mrlje od zgnječenih jagoda po celim grudima i nogama, cerealije u kosi. Prsnula sam u smeh. I Markus se smejao - nervozno. „Oh, Markuse”, rekla sam, prekrstivši ruke. „Ne mogu da verujem da si ovo ponovo uradio.” Presavila sam se od smeha. „Volim te”, rekao je sumorno, a onda je nastavio da se smeje zajedno sa mnom, mada je njegov smeh zvučao usiljeno. Kada sam konačno povratila kontrolu nad svojim glasom, rekla sam meko: „Markuse, ja se ne smejem sa tobom. Ja se smejem tebi” Pošto sam skinula verenički prsten sa prsta, nežno sam ga spustila u činiju sa jogurtom koja je ležala pored Džoinih nogu. Onda sam podigla činiju i izručila je na Markusovu glavu. Jogurt se polako slivao niz njegovo lice. Lizao ga je sa usana. Možda bi Džo mogla da nastavi sa lizanjem kada ja odem. „Ovo je sada zaista poslednji put da si mi ovo uradio, Markuse.” Onda sam izašla na vrata i tiho ih zatvorila za sobom. Uzela sam ključ koji sam tek nedavno ponovo dobila i spustila ga u sanduče za poštu. Kada sam izašla na ulicu, mogla sam da čujem glas svog bivšeg verenika kako me zove kroz prozor, dok su se njegove molbe gubile u povetarcu. Dok sam išla prema podzemnoj železnici, još jednom sam dobila napad histeričnog smeha. Suze su mi se slivale niz lice dok sam koračala ulicom. Kada sam stigla do stanice, više nisam mogla da stojim na nogama i pala sam pored automata za kupovinu karata. Sklupčala sam se u uglu kao loptica. Smejala sam se dok su se putnici gurali pored mene da kupe kartu, potpuno nesvesni u kakvoj je nezgodnoj situaciji ta zbunjena žena pored njihovih nogu. A ja sam se smejala, smejala, smejala. Smejala sam se apsurdnosti situacije u kojoj se nalazim. Smejala sam se tome koliko sam bila glupa što sam poverovala da je Markus mogao da promeni svoj karakter. Smejala sam se pri pomisli na Markusov intimni deo umočen u jogurt i činjenici da je to verovatno nešto najtužnije što sam videla. Smejala sam se što sam još jednom sama i što ne znam kako ću dalje. Smejala sam se zato što sada neće biti potrebno da izmišljam razlog da se


ne venÄ?am u hotelu Trington menor. Toliko sam se smejala da sam u stvari plakala, plakala i plakala.


SEDAMDESET ŠESTO POGLAVLJE

KADA SAM STIGLA U KANCELARIJU, moje raspoloženje je bilo još mračnije. Moja histerična veselost je splasnula i ja sam pojela tri kranč čokolade da bih podigla nivo šećera, što je činilo da se osećam bolje. Markus me je zvao već trideset i šest puta i ja sam ignorisala sve njegove poruke sa govorne pošte, koje su, da budem iskrena, mogle i da se predvide: Volim te; Mogu da objasnim; Ona mi ništa ne znači. Zašto muškarci uvek misle da je bolje omalovažavati ženu sa kojom su uhvaćeni time što govore: „Ona mi ništa ne znači”? Da li bi zbog toga trebalo da se osećamo bolje? Ako već rizikujete da zafrknete svoju vezu, onda to bar uradite sa nekim do koga vam je zaista stalo! Ne vidim zašto bi nas ova sitnica sprečila da se venčamo bila je još jedna poruka koja me je skoro naterala da ponovo počnem da se histerično smejem. Simpatični je već bio u svojoj kancelariji kada sam ja konačno uspela da dođem u Targu, pa sam zato otišla do automata i rizikovala da imam problem sa tehnologijom kako bih mu uzela belu kafu sa dve kocke šećera. To sam odnela u njegovu kancelariju, zajedno sa tviks čokoladom koju sam mu kupila. Gospodin Ejden Holbi je sedeo zavaljen u svojoj stolici sa nogom u gipsu podignutom na sto. Spustila sam kafu i čokoladu ispred njega. „Ti si moj spasilac”, trljao je ruke. Dok je otvarao čokoladu, upitao je: „Kako si danas, gospođo Lepotice?” „Gospođice Lepotice”, ispravila sam ga, i ispružila ruku na kojoj više nije bilo prstena. „Ooo”, primetio je Simpatični. „Tako brzo?” „Dijamanti su večni”, rekoh mu. „Smaragdi su, izgleda, kratkog veka.” „Hoćeš li da mi ispričaš?” „Ne baš.” „Crvene oči i mrlje na obrazima”, primetio je. „Nikad dobar znak za devojku. Našla si ga kako ludi sa drugom ženom?” „Prilično.” „Kada?”


Pogledala sam na sat. „Pre skoro sat vremena”, rekoh. „Već sam završila sa tim.” Bol mi je zaparao srce. Više nikada neću da pijem jogurt. Ili da jedem jagode. Ili musli. Hvala bogu da Markus nije svoju kučku mazao čokoladom. „Izvešću te na ručak”, rekao je Simpatični odlučno. „Na neko specijalno mesto. Pretvaraćemo se da razgovaramo o poslu. Ti možeš da napišeš potraživanje, a ja ću da odobrim trošak. Je li to fer?” Klimnula sam glavom. „Imam i neke novosti koje želim da ti saopštim.” „Da li su dobre?” Mislim da danas više nijednu lošu vest ne bih mogla da podnesem. Simpatični je mrdao prstima na kraju gipsa i intenzivno ih proučavao. „Zavisi iz kog ugla gledaš.” Ovo je zvučalo kao nešto što ne želim da čujem, ali ako uz to ide i besplatan ručak, onda bih mogla da izdržim. „Bolje bi bilo da odem i da nešto odradim”, rekoh. Ili da se bar pretvaram da radim, jer u ovom trenutku moja produktivnost neće biti naročito velika. „Drago mi je što se ne udaješ”, rekao je Simpatični. „Iz čisto sebičnih razloga.” „A to su?” Gledao je u mene preko svojih prstiju. „Ako će se iko oženiti tobom, onda zaista mislim da bi to trebalo da budem ja.” „To čak nije ni smešno”, rekla sam i zalupila vrata kancelarije dok sam izlazila.


SEDAMDESET SEDMO POGLAVLJE

VREME DO RUČKA BESKRAJNO SE ODUŽILO. Zabavljala sam se unoseći u kompjuter podatke o prodaji, a onda bih ih potpuno izgubila. Pocepala sam čarape na cepki ispod stola i uložila žalbu kod Helen, šefice kadrovskog zbog užasnih zdravstvenih i bezbedonosnih uslova u kompaniji. Ona je uzvratila time što mi je rekla da moj privremeni ugovor možda neće biti obnovljen na kraju meseca, tako da bi trebalo da mi bude svejedno. Kao vrhunac događanja toga jutra, ignorisala sam još četrdeset i tri preklinjuća poziva od Markusa. Isključila sam zvono na telefonu i uključila vibraciju, tako da sam i dalje primećivala kako telefon manijački mrda po torbi, ali ga bar nisam čula. Nadam se da će Markus ozbiljno uganuti prst od tolikog telefoniranja. I nadam se da će mu ona stvar otpasti. Konačno, kada sam već bila ubeđena da je Simpatični zaboravio dogovor za ručak i kada mi je već došlo da legnem i počnem da plačem, moj šef se pojavio pored moga stola i rekao: „Lepotice, jesi li spremna?” Zgrabila sam kaput i krenula za njim do lifta, primetivši da je u poslednjih nekoliko nedelja postao prilično spretan na svojim štakama. Osetila sam da mi se srce otvorilo prema njemu, pa sam mu se u liftu toplo nasmešila. „Šta je bilo?”, upitao je zabrinuto. „Ništa, samo ti se smešim”, rekoh. „Osećam se lepo.” Simpatični udahnu vazduh i zavrte glavom. „Nisam siguran da mogu da se nosim sa tim, Lepotice.” Vragolasto sam ga udarila svojom torbom - možda i malo previše vragolasto - tako da sam ga, izbivši mu štaku iz ruke, srušila. „Oh, do đavola!”, skočila sam da mu pomognem. „Tako je već bolje”, rekao je uz zadovoljan smešak dok se uspravljao i čistio odelo od prašine. „To je Lusi kakvu znam i volim.” Kada smo konačno ušli u taksi, potrudila sam se da Simpatičnom svesrdno pomognem i da mu ne zalupim vrata od auta preko noge. Znate kako se kaže, u svakoj šali ima pola istine. Taksi nas je odvezao do Tauera, jednog od najpopularnijih restorana u gradu. Restoran je bio preuređeni magacin ili tako nešto na južnoj obali, sa


pogledom na reku. Vodi ga jedan od onih poznatih TV kuvara - ne onaj koji mnogo psuje, već onaj drugi. To je mesto gde ne bih želela da jurim zrna graška - ili melange de petits pois (mešavinu graška) - po tanjiru ili podu ili da na neki način izložim sebe podsmehu. Otišli smo liftom do četvrtog sprata, gde su nas odveli do stola kraj prozora. Simpatični je spustio štake pored naših nogu. „Ovo je divno”, rekla sam pitajući se da li je ovde dovodio Šarlotu Bludnicu ili Donu iz obrade podataka. Kladim se da nije! Pogled sa mesta na kojem smo sedeli bio je spektakularan. Turistički brodovi su zujali po srebrnastoj traci Temze. Danas je sijalo sunce i činilo da se voda presijava i svetluca poput srebra. Godinama živim u Londonu i nikada se nisam vozila ovim turističkim brodovima - možda ću to uraditi sledećeg leta. Sam bog zna da ću imati sve vreme ovoga sveta. Meni je bio fantastičan i bogat, a moj primerak je bio bez cenovnika, što mislim da niko više ne radi, zbog jednakosti polova i svega toga. Ipak, kladim se da ništa nije bilo ispod pet funti, čak ni čaša vode. Pošto je Targa plaćala račun, odabrala sam veoma malo. Naručili smo, i Simpatični je rekao: „Hajde da uzmemo šampanjac. Treba mi dosta pića, a mislim i tebi.” Konobar je doneo nešto neverovatno skupo i sipao u čaše za šampanjac. Simpatični mi je nazdravio uz kuckanje čaša. „Lepotice, ovo liči na randevu”, rekao je uz nervozan osmeh. Ponovila sam njegove reči i dodala: „U pravu si, liči.” Onda sam otpila veliki gutljaj. „Smem li nešto da te pitam?”, rekla sam brzo, pre nego što se predomislim. „Da li si počeo da me zoveš Lepotice zato što ne možeš da mi se setiš imena?” „Ne”, rekao je Simpatični. „Zato što si lepa.” „Oh” Gledao je u mene sa iščekivanjem. „Onda je u redu”, dodala sam velikodušno. Ponovo se nasmejao i, na moje iznenađenje, pružio ruke preko stola i uhvatio moje. Srce je počelo da mi udara kao ludo. „Trenutak istine”, rekao je. „Ja sam bio taj koji ti je u kancelariju poslao onaj nenormalno skup buket.” „Ti?” Klimnuo je glavom. „A ja sam tu zaslugu pripisala Markusu!” „Da. Bio sam prilično ljut zbog toga. Satima sam bio u agoniji smišljajući prikladnu poruku, a onda je Prljavi Derek izgubio posetnicu. I izgubio mi devojku, takođe.” „Pa, nije potpuno izgubljena”, ispravila sam ga.


„Čekao sam čitavu večnost da te pozovem da izađemo”, rekao je sa žalosnim izrazom na licu, dok su mu prsti bili upleteni sa mojim. „Ne znam zašto nisam.” „Zato što si ženomrzac ili imaš fobiju od žena?” „Ili sam možda samo stidljiv i nesiguran.” Oboje smo se nasmejali na to. „I oboje smo bili u vezama”, dodao je. „Prilično nesrećnim”, podsetih ga. „Popiću u to ime, Lepotice”, rekao je i podigao šampanjac. „Pa, sada sam na raspolaganju”, rekoh nimalo stidljivo. Šampanjac je očigledno počeo da deluje. „Bolje bi bilo da me što pre ščepaš, pre nego što postanem kaluđerica. Ili lezbijka. Ili i jedno i drugo.” „Možda ću da sačekam”, razmišljao je Simpatični. „Zvuči kao da bi moglo da bude zabavno.” Uzdahnuvši prema njemu, rekoh zavodnički: „Zar ne misliš da smo dovoljno dugo čekali?” „Planirao sam da te dovedem danas ovde i da pokušam da te ubedim da napustiš Markusa”, priznao je, blago pocrvenevši. „Drago mi je da me je poštedeo te muke.” Počela sam da se smejem, ali ne na ivici ludila kao što sam to radila ovoga jutra. „Umesto toga, sve što treba da uradim je da te ubedim da se udaš za mene”, reče. „Nisam sigurna da će mi trebati mnogo ubeđivanja.” Teoretski, znala sam da bi mi trebalo neko vreme da budem sama kako bi se moje slomljeno srce oporavilo, ali pošto sam to već nekoliko puta ranije radila, shvatila sam da ne funkcioniše. Ako mene pitate, mogli biste posle toga ponovo da se strmoglavite u drugu vezu i da opet bude prokleto loše. Simpatični je naprćio usta prema meni. „Postoji tu još jedna mala prepreka ” Zašto nisam iznenađena? „Dobio sam unapređenje.” „Fantastično. Čestitam.” Ponovo smo se kucnuli čašama i otpili šampanjac u to ime. Svet je počeo da se vrti malo brže nego što bi trebalo. „Pa, zar to nije dobra vest?” „Biću međunarodni direktor za prodaju.” „Vau! Osećam se kao da bi trebalo da ti skinem kapu.” „Pa nemoj da te ja sprečavam”, reče Simpatični. „Slobodno je skini.” Zagnjurila sam glavu u šampanjac. „Prvi posao će mi biti da pokrenem tržište...”


„Bićeš odličan u tome.” „... u Australiji.” Ova reč je odjeknula kao vrisak. „Australiji?” „To nije tako daleko”, brzo je rekao Simpatični. „Zaista nije.” Miljama je daleko, pomislih. Miljama i miljama. I još jednom miljama. Upravo onoliko koliko vam treba da se povratite od svega. Čak i u današnje vreme kada je relativno udobno putovati avionom, kada je svet postao veoma mali poput jednog globalnog sela, Australija je još uvek PROKLETO DALEKO. I naravno, ne putuje se tamo Izi džetom za deset funti, pošto je klasirano kao daleka destinacija. „To je samo na šest meseci”, nastavio je Simpatični. „To je sve i onda bi trebalo da se vratim nazad u Britaniju.” Šest meseci. Svašta može da se desi za to vreme. Kakve su mu šanse da izbegne lokalne atrakcije za dvadeset i šest nedelja? Mogu samo da ga zamislim kako trči Bondi bičom, polagano, sa nekom prsatom blajhanom plavušom, Bejvoč tipa, sa daskama za surf ispod ruku, dok im toplo sunce greje bronzana tela. Ta slika mi se nimalo nije dopala. „Stvar je u tome...”, reče Simpatični i ja očajnički pokušah da odvratim svoju pažnju od depresivnog sanjarenja. „Stvar je u tome... Ja bih želeo da pođeš sa mnom, Lepotice.” Sada sam ja bila u punoj pripravnosti. „Ja? Da pođem sa tobom? U Australiju?” Moj glas je bio glasniji nego što bi trebalo da bude na tako luksuznom mestu - ili na bilo kom drugom mestu. „Ja? Da pođem sa tobom? U Australiju?”, ponovila sam s nevericom. Eto zašto nikada nisam bila najbolja u školi. Spore duhovne mogućnosti u trenucima krize. Zato su mi ispiti bili pravi pakao. „Celo jutro nisam ni o čemu drugom razmišljao. To bi bila fantastična stvar.” Simpatični mi je ohrabrujuće stisnuo ruku. „Ovo je pravo vreme - na neki način. Šta je to što te zadržava ovde? Ti i Markus ste propali. Ti imaš besmislen posao bez ikakve perspektive. Nemaš nikakvih obaveza.” Nisam sigurna da mi se baš dopalo kako je gospodin Ejden Holbi opisivao moj život koristeći prilično omalovažavajuće reči. Zvučalo je suviše precizno. „Ovo može da nam pruži priliku za novi početak. Možemo da dopustimo našoj vezi da procveta nasuprot svim ovim glupostima.” Napravio je širok, ekspanzivan pokret. „Šta možemo da izgubimo? Zar ne misliš da se dovoljno dobro poznajemo da bismo shvatili da možemo da uspemo u ovome?” Ponovo sam počela da se smejem i ovoga puta sam opet bila na ivici histerije, pretpostavljam zbog velike količine alkohola u krvi. „Mogli bismo”, rekla sam bez daha. Čim sam to glasno izgovorila, shvatila sam da bismo mogli - da bismo zaista mogli. Kako Ejden kaže, šta je to što me ovde zadržava? Jedine osobe koje bi mi iskreno nedostajale su devojke iz Kluba ljubitelja


čokolade. Nema sumnje da će u mom životu postojati velika praznina bez njih, ali ko je taj bez koga se ne može? Nema toga. A i u Australiji imaju čokoladu, zar ne? Moraju da imaju. Ili bih mogla od Klajva da dobijam hitne pošiljke sa zalihama. A možda bih na suprotnom polu mogla da otvorim i jedan ogranak Kluba ljubitelja čokolade. „Da li to znači da?” Simpatični je zvučao nervozno. „Hoćeš li da pođeš da mnom?” „Da!” Reči su izletele iz mene uz kikot. „Da, hoću.” Namestivši polomljenu nogu, Ejden se pružio preko stola i povukao me sebi. „Ne znaš koliko me to čini srećnim.” Onda su njegove usne pronašle moje i poljubio me je. Usred ovog otmenog restorana, dok su svi gledali. Čulo se klepetanje pribora za jelo. Imala sam osećaj da su mi se zrna graška rasula po podu, ali nije me bilo briga. Usne su mu bile tople i meke i imale su ukus šampanjca. Kroz telo mi prostruja uzbuđenje sve do vrhova prstiju na nogama, zaustavljajući se na svom putu na nekim prilično interesantnim mestima. Pomislila sam da mi je veoma drago što sam rekla da.


SEDAMDESET OSMO POGLAVLJE

NARUČILI SMO JOŠ JEDNU FLAŠU šampanjca i ispili je previše brzo. Mehurići su odlazili pravo u moju glavu i činili da se osećam kao da mi mozak pliva. Ipak, bila sam više opijena od sreće nego od bilo čega što možete da dobijete iz flaše. „Kada misliš da ćeš da ideš?”, upitala sam sanjalački. „Kada ćemo da idemo, Lepotice”, ispravio me je Simpatični i ja opet na čudnim mestima osetih uzbuđenje. „Čim skinem ovo.” Bacio je pogled na svoju nogu u gipsu. „Očigledno da nije dozvoljeno da se leti sa ovakvom nogom. Trebalo bi da mi skinu gips sledeće nedelje. Onda ću verovatno krenuti nedelju dana posle toga.” Pa, to je za dve nedelje! „Moram da nađem nekoga kome ću izdati stan.” Takođe treba da kupim šortseve, majice, kremu za sunčanje sa faktorom 500 i sredstvo koje odbija insekte. „Ja ću ti platiti kartu.” „Ne bih ni sanjala o tome”, rekla sam, više se razmećući hrabrošću nego što mi je to dozvoljavao bankovni račun. „Ti verovatno imaš mnogo toga za plaćanje. Ja mogu ovo da izguram.” Zadužiću maksimalno kreditnu karticu. Pitam se da li vas dugovi prate na drugi kraj sveta? Više je nego verovatno. „Bićemo u Sidneju”, rekao mi je Simpatični. Počeo je pomalo nerazgovetno da priča i ja sam pomislila da bi trebalo da smanjimo piće, ali flaša je već bila prazna. Kako se to dogodilo? „Nikada nisam bio tamo, ali pretpostavljam da je divno. Targa mi je iznajmila stan.” „Nama”, ispravih ga i oboje počesmo detinjasto da se smejemo. „Bože, šta li će reći kada se vratimo u kancelariju?” „Koga je briga?”, reče Simpatični, igrajući se mojim prstima. „Mislim da će biti iznenađeni”, rekoh mu ja. „Ja sam iznenađena.” Čekaj samo da Šarlota Bludnica čuje za ovo! Ha, ha! Kakav rezultat! Mršava, divna osoba - nula. Bucmasta čokoholičarka - jedan! „Hoću li moći i ja da radim nešto tamo?” „Ne znam”, priznao je Ejden. „Možda će Targa moći nešto da ti sredi.”


„Razgovaraću sa svađalicama iz kadrovskog.” Sigurna sam da će biti oduševljene da mi organizuju nešto u Australiji ako bi to značilo da će mi videti leđa na neko vreme. Odlično smo se razumeli u vezi sa desertom. Između nas je bio ogroman tanjir sa čokoladom i ja sam pokušala da stavim Simpatičnom u usta poslednji zalogaj musa od bele čokolade, ali sam promašila i umesto toga ga pogodila u nos. Blesavo smo se smejali dok je on pokušavao da se obriše svojom maramicom. „Jesi li siguran da ovo želiš?”, upitala sam trezveno, koliko sam mogla da se saberem. „Da podelim sa tobom tvoj desert?” „Ne, glupane. Da se iselimo zajedno.” Ponovo smo dobili napad smeha. „Siguran sam”, rekao je. „Jesi li ti sigurna?” Topila sam se od emocija kada sam odgovorila: Sigurna sam.” Jedna suza se skotrljala niz moj obraz i Simpatični je nežno obrisa svojim palcem. „Želim da brinem o tebi.” Netremice je gledao u mene sanjalačkim očima. „Želim da te čuvam i pazim.” „I ja to želim”, složila sam se bez daha. Uzela sam njegovu ruku i prislonila je na svoj obraz. „Hajde da se ne vraćamo u kancelariju”, predložila sam. Iskreno, želela sam da to čuvanje i paženje počne što pre. „Nikome nećemo nedostajati. Hajdemo kod mene u stan.” „To zvuči kao izuzetno dobra ideja, Lepotice.” Nekako smo uspeli da platimo račun i da stanemo na noge. Simpatični je bio veoma nestabilan i cupkao je okolo dok je pokušavao da podesi štake u pravi položaj. „Jesi li dobro?” U dahu mu se malčice osetio alkohol dok je pokušavao da se uspravi i da izgleda trezno. „Fino sam”, uveravao me je. „Fino.” Pokušala sam da ga vodim dok smo napuštali restoran, sklanjala sam mu stolice sa puta i čistila prolaz, mada sam i ja malo krivudavo hodala. Ona druga flaša šampanjca bila je loša ideja. Veoma loša ideja. Čim smo izašli iz restorana i našli se u mirnom hodniku, Simpatični me je ponovo privukao sebi. Naslonila sam se na zid i on se celom dužinom tela pripi uz mene, ljubeći me strasno. Ruke su mu lutale po mom telu i ja poželeh da mi je odeća tanja, svilenija ili, po mogućstvu, da je uopšte nema. Sve u meni se pretvorilo u vatru. Privijala sam se uz njega, a da ranije pojma nisam imala šta znači privijati se. Koliko je malo ostalo razuma. Nisam mogla da sačekam da ovog čoveka odvedem kući. „Jesmo li ludi što ovo radimo?”, šapnuo mi je Ejden u kosu.


„Jesmo”, bila sam bez daha. „Mi smo ludi i veoma nesmotreni. Ali mislim da je fantastično.” „I ja.” Bilo je jasno da me je Simpatični želeo isto koliko i ja njega. Zašto restorani nemaju sobe koje bi mogli da iznajmljuju na sat? To bi bila veoma dobra usluga koju bi mogli da ponude. Mora da ima i drugih parova koji se ovako osećaju posle dobrog ručka i dosta pića. Par! Simpatični i ja smo par! Mi smo par\ Pre nego što smo oboje eksplodirali, uspeli smo da se razdvojimo, da dovedemo odeću u red, da razmenimo čežnjive poglede i da nastavimo put iz restorana. Sve je išlo prilično dobro dok nismo stigli do lifta. Na njemu je stajao veliki natpis NE RADI. „Hulje”, rekla sam. „Šta sada?” „Mogu da savladam stepenice”, rekao je Simpatični junački. „Na četvrtom smo spratu.” Na licu mu se pojavi nesiguran izraz. „Siguran sam da mogu.” „Jesi li već probao da ideš niz stepenice sa štakama?” „Ne baš”, priznao je. „Hajde da vidimo da li imaju lift za poslugu”, predložila sam. „To će možda značiti da se siđe zajedno sa povrćem, ali će biti bolje nego skakutati niz tolike stepenice.” „Biću dobro”, rekao je Simpatični. „Apsolutno dobro.” Počeo je da se spušta, skačući oprezno na svaki stepenik. Srce mi se popelo u grlo. Uopšte nije izgledao stabilno. I ja sam pomalo bila nesigurna na sopstvenim nogama, a da nisam imala nezgrapne štake kojima bih manevrisala. Jedva sam mogla da ga gledam. Spustili smo se niz nekoliko stepenika kada se Simpatični grozno zaljuljao. Štake su mu skliznule, ali je uspeo da povrati u ravnotežu. Kikotao se dok je hvatao vazduh. „Bilo je prilično blizu”, uspeo je da kaže. „Dozvoli da ja idem ispred tebe”, molila sam. „Pokušaću da ti učvrstim štake.” „Nema potrebe.” „Ima, veruj mi.” Krenuli smo ponovo i sada sam ja bila ispred njega. Simpatični je cupkao prema meni. Mislim da je sada izgledao malo stabilnije. „Hajde”, ohrabrivala sam ga. „Tako. Hodaj polako.” „Lusi, dobro sam. Zaista. Pazi gde ti staješ.” Ja sam držala ispružene ruke u slučaju da padne. „Lagano. Lagano.” „Stepenište iza tebe se sužava”, rekao je Simpatični.


„Molim?” Okrenula sam se da pogledam i ne znam šta se tačno dogodilo, ali nekako sam iskrenula zglob. Izgubila sam ravnotežu i spotakla se. Simpatični je odmah ispustio štake i nagnuo se napred, pokušavajući da me uhvati. Međutim, okliznuo se i potpuno me promašio. Onda sam počela da padam. Da padam, padam i padam kroz vazduh.


SEDAMDESET DEVETO POGLAVLJE

DAVINA JE SKAKALA KAO LUDA. Ja ne, s obzirom na situaciju. Ležala sam na sofi, uživajući u kutiji bendiks gordžus čokoladnih bombona. Kutija je balansirala na mom stomaku, a ja sam se pretvarala da jednostavnim gledanjem vežbi na videu apsorbujem njihov uticaj osmozom. Moja polomljena noga, zajedno sa šokantno roze gipsom stoji poduprta gomilom jastučića. Osećam se kao da mi unutar noge mili hiljadu mrava gore-dole i to me izluđuje. Ne mogu da verujem da je Simpatični prošao kroz sve ovo, a da se nije ni požalio. S druge strane, ja prosto proždirem tablete za umirenje bolova i kukam nad svojom zlom srećom svakome ko je dovoljno glup da me sluša. Čak i svojoj majci telefoniram svakoga dana da bih se izjadala - sada možete da vidite koliko je loše. Ipak, nekako mislim da sam dobila ono što sam zaslužila posle svog spektakularnog pada niz stepenice u restoranu Tauer. Čulo se veselo kucanje na vratima i odmah zatim je ušao Ejden. On je sada, kakva ironija, bez onog tereta u vidu gipsa, iako se pomaže štapom, koji mu daje veoma sofisticirani izgled. Moj dečko je prišao i poljubio me. „Kako se osećaš danas, Lepotice ?” „Namćorasto”, rekoh mu dok sam ostavljala čokoladu - ali tek pošto je i on malo gricnuo. „Glavu gore”, rekao je i još jednom me poljubio. Sada je bilo već nedelju dana kako su Ejdenu skinuli gips i, naravno, on je morao da pođe u Australiju, gde će biti internacionalni direktor prodaje sa zadatkom da razvije novo tržište za Targu. Danas putuje. Bez mene. „Imaš li dovoljno čokolade da te održi u životu?” Frižider puca od zaliha čokolade. Ja pucam od čokolade. Uprkos tome što imam vatrenog dečka, čokolada je trenutno moja jedina uteha. Zbog mog privremenog hendikepa, Simpatični i ja još nismo krunisali našu vezu na pravi način - što je više nego malo frustrirajuće. Prepustili smo se staromodnom, ali dobrom francuskom poljupcu, ali ponekad on jednostavno nije dovoljan, zar ne? Naročito kada se neko sprema da iščezne u nepreglednom plavom prostranstvu za narednih šest meseci. „Doneo sam ti još malo.” Ejden je na stočić spustio široki asortiman grin end blek čokolada i bombonjera. „Za slučaj da ti ponestane.”


Kada bude došlo vreme da stanem na noge, biću velika kao lađa sa ružnim aknama na licu. Ali, na jedan bizaran način, uprkos svojoj trenutnoj nesposobnosti, zadovoljnija sam nego što sam ikada bila. Popravilo mi se samopoštovanje. Imam bolju sliku o sebi. Čak se vidi i mali pomak u mom tužno istrošenom samopouzdanju. Možda je pomak veoma mali, ali definitivno postoji trunka sreće koja preti da naraste i da se rascveta u meni. O svemu sam detaljno razmislila, o vremenu provedenom sa Markusom, „bitangom od dečka koji je došao iz pakla”, i o tome kako sam ga prebolela uz pomoć Simpatičnog i njegovog smirujućeg uticaja - Simpatični, koji je bio apsolutno čudo ovih poslednjih nekoliko nedelja. Kako sam uspevala bez njega sve ovo vreme? Kako ću uspeti bez njega kada ode? Hvatala me je panika. Uzeću čokoladu. Ješću čokoladu. Uzdahnula sam zadovoljno. Moram samo da sačuvam nerve dok je on na drugoj strani sveta. Sve devojke iz Kluba ljubitelja čokolade ove nedelje su došle da me vide, takođe naoružane čokoladnim proizvodima različitih oblika i iskrenim saosećanjem. Donele su mi i neke knjige o čokoladi koje su našle na polici u Čokoladnom raju da se malo zabavim i dva DVD-ja Čarli i fabrika čokolade i Čokolada, oba sa Džonijem Depom u glavnoj ulozi. Pitam se da li je i on strastan ljubitelj čokolade? Još više bih ga volela ako jeste. Trenutno se probijam kroz Prijatelje, Ljubavnike, Čokoladu Aleksandra Mekol Smita i čuvam Džonija Depa za kasnije, kada stvarno budem loše volje. Devojke dolaze ponovo kasnije da pokušaju da me malo razvesele. „Divno cveće”, rekao je Ejden. Na mom stočiću je bio ogroman bledoroze holandski buket. „Stigle su ovoga jutra.” Ovoga puta su bile od Markusa. Kakav drzak čovek! Ne znam kako je bitanga od mog bivšeg verenika saznala za moju polomljenu nogu, osim ako ga nije obavestio jedan zajednički poznanik. Posetnica, zajedno sa patetičnom porukom koju je naškrabao, završila je odmah u kanti za đubre. Šaljem ti poljupce. Još uvek te volim. Žao mije. Budalaštine. Sve sam to već čula, Markuse. Više ne pije vodu. Već imam fantastičnog dečka koji te je zamenio. Ha! Ipak, cveće mi se previše dopadalo da bih ga bacila. Iskreno, bila bi prava šteta. „Od jednog starog prijatelja”, rekoh Simpatičnom, pošto nisam čak želela ni da pomenem Markusovo ime, a kamoli da mu odam priznanje na tako dobrom ukusu za cvetne aranžmane. Ako je moj muškarac i gajio neke sumnje u pogledu porekla ovoga cveća, on to nije izgovorio. „Ne želim da te ostavim”, rekao je Ejden. Gladio me je po kosi, nežno je nameštajući iza uva. „Biću ja dobro”, rekoh mu pošto sam briznula u plač.


Pošto me je uzeo u naručje, on reče: „Neće ovo trajati dugo. Čim ti skinu gips, doći ćeš kod mene.” Do tada mogu da prođu nedelje i nedelje. Znam to iz prethodnog iskustva. Obrisao mi je suze rubom moje majice. „Sve ću pripremiti za nas. Možda je zapravo i bolje ovako.” Onda je shvatio kakvu je glupost rekao i oboje smo počeli da se smejemo. „Možda nije bolje ovako, ali ti znaš šta sam mislio.” Zavalila sam se nazad u jastuke. Čitav ovaj aranžman sada ima neku notu nerealnosti. Još uvek sam ubeđena da će samo minut pošto stigne na drugu stranu sveta, Simpatični zaboraviti na mene. U glavi mi se ponovo razmotavao film o plavuši sa plaže. „Ne mogu da ostanem dugo”, rekao je Ejden i time skratio film u mojoj glavi koji je pretio da postane pomalo pornografski. „Uskoro mi stiže taksi, a još uvek imam mnogo toga da spakujem.” „Nadam se da će ti sve krenuti dobro. Stvarno ćeš mi nedostajati.” „I ti ćeš meni nedostajati, Lepotice.” Prišao je i kleknuo pored mene stavivši ruke na moje kukove. Samo minut kasnije strasno smo se ljubili. Onda je polako otkopčao moju bluzu odozdo nagore i počeo da me obasipa sitnim vrelim poljupcima po celom stomaku. „Želim da te baš ovakvu upamtim.” „Kakvu? Debelu, neurednu, jadnu, nesposobnu i potpuno frustriranu?” „Ne”, rekao je. „Divnu, kao i uvek.” „Mogli bismo bar jednom da vodimo ljubav”, rekla sam sa nadom. „Ovde. Sada. Mogli bismo da budemo brzi.” „Ja ne želim da budemo brzi.” Namrštio se Ejden. „Toliko dugo smo čekali da budemo zajedno, želim da to bude kako treba.” „Meni bi odgovaralo i da ne bude kako treba.” „Možemo da sačekamo.” On možda i može, ali nisam sigurna da ja mogu. „Dođi i lezi pored mene.” Pomerila sam se i Simpatični je legao pored mene. „Samo me čvrsto drži.” Naravno, u roku od jedne sekunde radili smo sve drugo osim da se držimo. Usne su nam se još jednom grozničavo srele i počele da istražuju. I oktopod bi bio ponosan na to kako su nam ruke radile. Skinula sam Ejdenu košulju, moja bluza je nestala, a moj prslučić je poleteo za njom. Strast je nabujala. Grudi - i druge stvari - stajale su uspravno. Svako mesto koje je trebalo poljubiti bilo je poljubljeno - a možda i ono koje nije trebalo. Sve je išlo glatko. Savršen seks, savršen kao u knjizi. Uzdahnula sam radosno. „Oh, Lusi”, Ejden je mrmljao pored mog uva. Ovo je pravo blaženstvo. Svaki nerv u mom telu bio je probuđen, napunjen nekom divnom energijom. Ejden mi je otkopčao suknju. Uz dosta muke uspeo je da mi je svuče preko kukova i gipsa. Možda sam na neki način bila sputana svojim hendikepom, ali moć boginje ljubavi nimalo nije bila smanjena - oh, ne.


Jedino što je ostalo na putu do ekstaze bio je par majušnih, vrlo seksi gaćica - stvarno dobar izbor za ovo jutro. I to ne zato što sam mislila da će se ovo dogoditi. Ha, ha! Simpatični zakači palčeve za moj donji veš i, komentarišući da je bila laž moja davnašnja pretnja da mu nikada neće prići ni blizu, poče da ga svlači. „Sačekaj, sačekaj”, rekoh. „Dozvoli mi da ih ovako zavrtim da ne bude previše lako.” Bilo je to mnogo lakše reći nego uraditi. Zanjihala sam nogu prema Simpatičnom i, ne znam kako se to dogodilo, ali možda sam je i previše zanjihala. „Oh, Lusi!”, povikao je Ejden, ali ne od radosti. Ispustio me je i ja se prevrnuh preko glave i nezdravo se strmoglavih na pod. Daren će pomisliti da ponovo vežbam uz Davinin DVD. „Jesi li dobro?”, pitao je Simpatični. Gvirnuo je dole prema meni, pokušavajući da se ne nasmeje. „Nisam polomila drugu nogu, ako si na to mislio.” Pomogao mi je da ustanem sa poda, otresao prašinu sa suknje koja mi je sada bila oko kolena i generalno doveo odeću u red. Osećala sam da je onaj čarobni trenutak prošao. To nekad jednostavno znate. „Trebalo bi da sačekamo da ne budeš zacementirana”, rekao je verovatno misleći na moju nogu, a ne na nivo alkohola u mom telu. „Ne želim da ti izazovem drugu povredu.” Jedino što je bilo povređeno, po ko zna koji put, bio je moj ponos. Simpatični zakopča košulju. „Lepotice, moram da idem.” „Mogla bih da dođem na aerodrom.” „Ja bih stvarno više voleo da ostaneš kod kuće i da ne ideš nigde dok to ne skineš sa noge.” Pokazao je na moj gips. „Kada si na svojim nogama, ne možeš da se uvališ u nevolju. Ne smem ni da pomislim kakvu bi pustoš napravila da si na štakama.” „Tebi je sasvim dobro uspevalo.” „To je zato što su muškarci superiornija bića kada dođe do... pa, u svemu.” Dobro sam ga tresnula jednim od svojih jastučića. „Podseti me, zbog čega te beše volim?” „Zato što ću te odvesti u bolji život kao svi dobri vitezovi u sjajnim oklopima, čim budeš mogla da hodaš.” Osećala sam da mi se suze ponovo skupljaju u očima. Bilo je vreme da Simpatični ode. Grizla sam usnu da ne bih zaplakala. „Volim te.” „I ja volim tebe, Lepotice.” „Nećeš me zaboraviti, zar ne?” Obuhvatio je moje lice svojim rukama i zvučno me poljubio. „Kako bih mogao?”


OSAMDESETO POGLAVLJE

„MOJ LJUBAVNI ŽIVOT NIJE NIŠTA osim doline suza kroz koju umorno koračam”, rekoh uz iskren uzdah poput romantične junakinje. „Vrlo brzo će”, reče Šantal, „tvoj ljubavni život postati prolećna dolina prekrivena poljskim cvećem kroz koje ćeš srećno skakutati.” „A to će biti pošto skinem gips sa slomljene noge?” „Naravno.” „Da li u Australiji imaju polja sa poljskim cvećem?”, želela sam da znam. „Lusi, prestani da kukaš”, javi se Nađa. „Uzmi još čokolade.” Bila bih srećna da sam mogla da je poslušam, ali nisam mogla da dohvatim tanjir sa čokoladom zbog ove proklete noge, koja je bila podignuta. Za to bi mi bio potreban jedan od mojih ekstremnih joga položaja. Nešto što mi u ovom trenutku nimalo nije blisko. Otum stavi tačku na ovu moju nepriliku tako što mi je ljubazno dodala jednu čokoladicu, pošto je završila potpisivanje crnim markerom na mom gipsu. Ovih dana sam u Čokoladnom raju sedela poduprta gomilom jastučića. „Ovo je samo privremeno”, podseti me Šantal. „Pitanje je trenutka kada ćeš se otisnuti u Australiju.” „Hoću li?” Način na koji se moj život uglavnom odvija ne obećava srećan završetak. „Simpatični ti šalje poruke i telefonira ti deset puta na dan”, rekla je Otum. Zadovoljno sam se nasmešila i zahvalila bogu na modernoj tehnologiji, koja nam pomaže da nastavimo komunikaciju uprkos činjenici da živimo u različitim vremenskim zonama. Nežno sam prigrlila jedan od Klajvovih ukrasnih jastuka. „Stvarno šalje.” „Dok ti stigneš tamo, on će te se strašno uželeti.” Iz nekih veoma vrućih poruka koje smo razmenili, mislim da se već strašno uželeo. Naš prekinuh pokušaj intimnosti na sofi očigledno ga nije zavarao. „Da h se ponovo javljao Markus Bitanga?”, upitala je Šantal. Zavrtela sam glavom. „Nije.” „Dobro. Nadajmo se da ga više nećeš nikada čuti.”


„To je upravo ono što želim.” „Možda će da se pojavi ponovo cvileći kada čuje da ideš u Australiju. Budi na oprezu!”, opomenula me je Nađa. „Ne mogu da verujem da ćeš da nas napustiš”, rekla je Otum. „Kako ćemo bez tebe?” Iskreno, ni ja ne mogu da verujem da odlazim. Šta ću ja bez mojih najboljih prijateljica? Kome ću da se obratim kad nastupi kriza? A, u to nema sumnje, čak i kada odem na drugi kraj sveta, krize će me pratiti kao čopor gladnih pasa. Toliko toga smo zajedno prošle u poslednjih nekoliko meseci. Šta ću ja bez redovnog „fiksanja” sa članicama Kluba ljubitelja čokolade? „Javljaćeš se?”, nastavila je Otum sa suzom u oku. „Za ime sveta”, rekoh. „Ne idem još. Proći će nedelje pre nego što ovo skinem.” Ponovo sam pogledala sa prezirom u rozikasti gips. „Bićete, u dogledno vreme, zaglavljene ovde sa mnom. I moraćete sve da sredite svoje živote pre nego što odem. A onda, želim redovne izveštaje u Australiji.” Klimnula sam glavom ka Otum. „ Tebi bi bilo bolje da mi pošalješ pozivnicu za venčanje ako sve bude išlo dobro između tebe i Edisona. Mogu odmah da dođem.” Otum je pocrvenela. „Lusi!” „Znam jedno dobro mesto za venčanje koje ima slobodan termin za Dan svetog Valentina”, rekoh joj. „Ne možeš da nađeš ništa romantičnije od toga.” „A ja pokušavam da održim svoj život na pravom kursu”, reče Nađa. „Skoro je mesec dana kako se Tobi ne kocka. Ovoga puta mu verujem kada kaže da je zauvek prestao. Ipak, želim da budem potpuno sigurna, pre nego što Luis i ja odjurimo nazad. Sve dok Šantal može da nas podnosi...” Ona pogleda u našu prijateljicu. „Verujte mi”, reče Šantal, „to je pravo uživanje. Svako veće dođem kući, a na stolu me čeka prekrasna večera i puna čaša vina. Možda bi trebalo da se razvedem od Teda i da se udam za tebe, Nađa. Ti si dobra prilika.” Sve smo se nasmejale iako su sada gej brakovi legalni, tako da bi, tehnički, one to mogle da urade. „Plus”, dodala je Šantal, „ja sam se već navikla na to da mi je tvoj klinac stalno u blizini. Ako se vratiš Tobiju, moraću da počnem da kupujem one ogromne kese sa čokoladnim dugmadima samo za sebe!” „Kako stoje stvari sa Tedom?” „Viđamo se”, reče ona sležući ramenima. „Jednom ili dva puta nedeljno. Išli smo u bioskop i u otmene restorane, na intimne večere. Još malo pa ću biti debela kao lađa.” Šantal je povukla kaiš. Možda je bio malo tesniji nego obično. Onda je uzdahnula, „Ne mogu da se otmem osećaju da se samo igramo.” „Možda moraš da mu daš malo vremena?”, predložila sam.


„To je bar nešto čega imam na pretek”, reče ona. „Ne brini, biću blizu njega dok ne savladam njegov otpor. Jedino želim da kažem da ne znam kako bih kroz sve ovo prošla bez vas, devojke. Vi ste sjajne prijateljice. Najbolje.” I, pošto je ona u duši još Amerikanka, sve smo joj odobravale tako što smo se uhvatile oko stola za ruke. „Za Klub ljubitelja čokolade”, rekla sam. „Da vladamo dugo.” „Za Klub ljubitelja čokolade”, ponovile su moje prijateljice i u to ime smo nazdravile šoljama iz kojih se pušila topla čokolada. A tu je još jedna velika istina da muškarci mogu da dolaze i odlaze iz naših života - mogu da nam donose zadovoljstvo, mogu da nam nanose bol - šta god se dogodilo, mi imamo jedna drugu i imamo čokoladu. To nam niko ne može oduzeti. Kraj pulta je stajao jedan visoki biznismen u divnom odelu kome je Klajv pomagao da napravi najbolji izbor čokolade. Povremeno je gledao u našem pravcu i smešio se. „Vau”, rekla je Šantal. „Medenjak!” Sve smo je mrko pogledale. Ona podiže ruke i brzo reče: „Samo gledam.” „Otum”, gurnula sam je. „Je li tvoj tip?” „Više mi liči na nekoga ko glasa za konzervativce, a ne za zelene”, reče ona, razmišljajući. „Da li izgleda kao neko ko bi ispirao limenke da ih da na reciklažu?” „Ne”, jednoglasno smo odgovorile. „Onda ću se držati Edisona”, reče ona uz zadovoljan osmeh. „On nije tipičan alfa-mužjak.” „Bolje bi ti bilo da se držiš njega”, rekoh ja. „Nema mnogo onih koji bi mogli da zadovolje tvoje stroge kriterijume.” Čovek se ponovo nasmejao u našem pravcu, a onda nam veselo mahnuo pre nego što je otišao. I mi smo sve mahnule, a onda počele da se kikoćemo. Klajv nam je brzo prišao. „Izgleda da imate obožavaoca, moje dame.” Naš „diler” je nosio tanjir najfinije čokolade. „Ovo je poslao za tebe.” Klajv mi pružio tanjir. „Za mene?”, upitala sam. „Ili za sve nas?” „Za sve vas. Ali je pitao ko si ti, Lusi.” „Baš ja?” „Ako želiš doslovno, rekao je: ’Ko je ona lepa plavuša sa gipsom?’” „Da”, rekla sam. „Da li je to pitao zato što mu je bilo žao što sam jadni stari bogalj ili zato što sam mu se dopala?” „Ne znam.” Klajv je napravio lice očajnika koje je govorilo: „Ja sam momak i ja sam gej; ti to treba da otkriješ”. Odmarširao je, ostavljajući nas sa našim poklonom. Sve smo zapanjeno gledale u prepun tanjir. „Mmm”, rekla sam. „Ko god da je, ima dobar ukus.”


Poslužila sam čokoladu i sve smo uzele svoje omiljene komade. Nađa je uzela začinjeni đumbir, čokoladu koja je bila posuta rendanim đumbirom. Sjajna čokolada za zimska jutra uz šoljicu jake kafe. Otum je bila sledeća i ona je polako birala dok nije izabrala englesku ružu - delikatan klasičan ukus koji je Klajv doveo do perfekcije, čokolada filovana čokoladnom smesom kombinovanom sa destilovanim laticama ruže - blaženstvo. Šantal je odabrala erl grej čaj sa osobenim ukusom bergamot narandže koji se u talasima oslobađa, ostavljajući jedan dugotrajan, blag ukus koji čini da se osećate kao da jedete dve čokolade po ceni jedne. A sada je na mene red. Na šta ja da navalim? Kao i uvek, ja čeznem za izborom. Moja ruka lebdi iznad tanjira - svaku od ovih čokolada podjednako volim i želim. Limun i timijan? Sečuanski biber? Zaustavila sam se na jednoj koja je specijalitet kuće - karamel sa morskom soli. Udobno se zavalivši u Klajvove jastučiće, za trenutak sam zastala da uživam u trenucima iščekivanja. Zatim sam ubacila čokoladu u usta i počela da uživam u mekoj, lepljivoj teksturi karamela i kremaste mlečne čokolade, dok to, zahvaljujući Klajvovom savršenom umeću, nije presekao ukus nerafinirane bretanjske morske soli. Karamel se predivno topio u mojim ustima. Sada sam se zaista nalazila u pravom čokoladnom raju i uzdahnula sam od zadovoljstva. Zaboravite dijamante. Mislim da ćete otkriti da je čokolada ženi najbolji prijatelj.


271325974 carole matthews čokoholičarka i drugarice