Page 1

Book as passion & BalkanDownload

1


Book as passion & BalkanDownload

Džuli Džejms

Sve o ljubavi

2


Book as passion & BalkanDownload

1. Tri minuta nakon što se avion odvojio od piste, specijalni agent FBI-ja, Džon Separd, znao je da mu je odzvonilo ako odmah nešto ne bude preduzeo. Pored Džona, u sredini, sedeo je muškarac srednjih četrdesetih godina u odelu i košulji boje limete. – Čoveče, avion je večeras baš krcat. – Pružio je ruku i predstavio se. – Stiv Foks. Korporativni motivacioni govornik, konsultant o vođstvu i povremeno pisac, to jest kad se motivišem da pišem. – Nasmejao se sopstvenoj šali. – Pa... šta te vodi u Vetroviti grad? Posao ili zadovoljstvo? Naravno. Stiv u košulji boje limete bio je raspoložen da brblja. Mada, Džonu nije bio prvi put da ima pričljive saputnike. Bio se pomirio sa činjenicom da je u njegovom poslu to neizbežan rizik. Neko bi povremeno primetio značku FBI-ja strateški zakačenu za njegove pantalone za slučaj da neko primeti i glok 22 o njegovom desnom boku ispod sakoa. U takvim prilikama poneko pitanje je bilo neizbežno. ,,FBI? Kul! Motriš li na nekog u ovom avionu? Je li to tip na sedištu 10C? Sigurno je tip na 10C, zar ne? Unervozio se kad je stjuardesa pokušala da mu pomogne s ručnim prtljagom. Video si to, je li tako? Ooo, misliš li da unutra drži drogu? Ili nešto još gore? O, bože, nije valjda bomba, a? Uh. Pa, agente FBI-ja... Kako to izgleda?”

3


Book as passion & BalkanDownload

Ali te večeri, pošto je upravo bio završio osmomesečnu tajnu istragu, Džon se nadao da će imati malo vremena da predahne pre nego što avion sleti u Čikago. A i da počne da razmišlja o tome kako da popravi odnos sa svojom devojkom, Ališom. – Živim u Čikagu – odgovorio je Stivu. Izvadio je slušalice iz svoje torbe i priključio ih na rukonaslone, a onda se s osmehom izvinio. – Pomalo sam nervozan dok letim, Pomaže mi da slušam kontrolu leta. – Ta laž mu je s lakoćom skliznula s jezika. Kao tajni agent bio je uvežban u zamazivanju očiju. – Znaš šta još pomaže kod toga? – Stiv se iskezio. – Votka. U velikim količinama. – Tražeći sledeću metu, okrenuo je glavu i odmerio ženu s druge strane. Ona je držala elektronski čitač knjiga i pogledom mu jasno poručila: ,,Da ti nije palo na pamet, ortak”. Stiv je uzdahnuo i izvadio svoj laptop. Pošto je uspešno obuzdao brbljivca, Džon se okrenuo prema prozoru i posmatrao kako se blistava svetla Detroita polako gube u daljini. Uz malo sreće, proći će mnogo vremena pre nego što ponovo vidi taj grad. Nadao se da će to doći na red tek kad bude morao da pred sudom svedoči o svojoj istrazi. Nije da je imao nešto protiv Detroita. U stvari, to mesto mu je tri godine bilo dom, pošto je raspoređen u Detroitsko odeljenje FBIja nakon što je završio Akademiju u Kvanitku. Na početku karijere, Džon prvobitno nije planirao da radi za FBI. Neko vreme zapravo nije planirao ništa određeno. Pošto je diplomirao na Univerzitetu Viskonsina, stupio je u vojsku. Tako je dobio priliku da otplati studentski kredit i nešto vremena da razmisli šta želi da radi.

4


Book as passion & BalkanDownload

Ispostavilo se da bolju odluku nije mogao doneti. Vojnički život mu je odgovarao. Nakon osnovne obuke i napredne individualne obuke, upisao se u školu letenja, a onda se prijavio za Rendžerski program ocenjivanja i selekcije. Osam nedelja kasnije postao je ponosni član elitnog 75. rendžerskog puka. Upravo u Fort Beningu, gde je njegova jedinica bila stacionirana, prvi put mu je prišao Šon Pajser, operativac FBI-ja koji je regrutovao potencijalne pripadnike Tima za spasavanje talaca. – Mi smo jedina jedinica u okviru FBI-ja čiji je primarni cilj borba protiv terorizma – rekao mu je Pajser kad su se sastali u pabu u bazi. – Naš moto „servare vitas" znači „spasavati živote”, i to je upravo ono što radimo. Opasno smo dobri u tome. Džon je sedeo za barskim stolom naspram njega, u vojničkoj uniformi i, mora se priznati, odgovorio je prilično drčno. – S dužnim poštovanjem, gospodine, ja sam rendžer. Ako u radnoj biografiji treba da mi piše „opasan”, mislim da sam to već rešio. Pajser je na to nagnuo glavu. – Čujem da razmišljaš da pređeš u policiju kad završiš misiju ovog leta. – Sad je na njega došao red da bude drčan. – Mi smo FBI, Šeparde. Hoćeš da se baviš hvatanjem loših momaka? Pa, mi smo ti u tome najbolji, jebote. Zato bi mogao da saslušaš šta imam da kažem. Obaveštenje iz kabine prekinulo je Džona u razmišljanju. – Dobro veče, narode. U ime posade aviona želim da vam poželim dobrodošlicu. Izgleda da će let do Čikaga proći bez problema i da ćemo stići tačno na vreme – u dvadeset dva i dvadeset.

5


Book as passion & BalkanDownload

Džon je pogledao na sat. Za trideset minuta će biti na tlu, što znači da nema mnogo vremena da smisli logistiku svoje aktuelne misije: „Ponovo se naći u njenoj milosti”. Pre dva dana, kad je poslednji put telefonom razgovarao s Ališom, ona je zvučala... hladno. U stvari, poslednjih mesec dana često je zvučala tako, ali u njihovom poslednjem razgovoru to je delovalo posebno čudno. Zato je, da bi što pre počeo da je odobrovoljava, odlučio da krene kući ranijim letom i iznenadi je. Naravno, bio je svestan da Ališa nije oduševljena njegovim silnim putovanjima. I to je razumeo. U poslednje vreme je mnogo bio odsutan. Zvanično, sad je radio u čikaškoj ispostavi pošto je pre dve godine prebačen u svoj rodni grad kad je njegovoj majci dijagnostikovan rak pluća. Međutim, pozvan je nazad u Detroit kako bi se ponovo našao u staroj ulozi ubačenog agenta. Iako je, u suštini, njegova uloga ubačenog agenta bila privremena, poslednjih osam meseci je putovao u Detroit dva do pet puta nedeljno. Uvek je otvoreno govorio Ališi o kad je postalo jasno da se njegova prorediti, Ališa je počela da pokazuje vezu s povremenim momkom, kako je od njihovih noćnih razgovora.

svom načinu života. Ali putovanja neće uskoro mnogo manje poleta za to opisala tokom jednog

– Ovo neće trajati još dugo. Posle toga ću toliko biti kod kuće da ćeš tražiti način da me se otarasiš – našalio se Džon. Trudio se da razgovor zadrži u veselom tonu, uprkos nezadovoljstvu njenom odlukom da ponovo pokrene tu temu upravo u tom trenutku. Baš je bio krenuo iz svog lažnog iznajmljenog stana na ključan tajni sastanak s tipom koji ne samo da mu je ilegalno prodavao vatreno oružje već je natuknuo i da je spreman da uz određenu nadoknadu počini i ubistvo. Protuve s

6


Book as passion & BalkanDownload

kojima je imao posla bile su naoružane i bez sumnje opasne. Pošto je svaka reč koju je izgovarao pred njima bila laž, bilo je veoma važno da bude potpuno koncentrisan na tu igru. – Ma da. Koliko sam to puta već čula ove godine? – sarkastično je upitala Ališa. Iskreno, on je za sobom imao nekoliko napornih dana i noći i samo je želeo da pozove svoju devojku i čuje njen glas ne pokrećući opet istu prokletu svađu. – Ne mogu sad da se bavim time, Ališa – osorno je rekao. – Dobro. Verovatno te to i ne zanima, ali za vikend uglavnom neću biti u stanu ako budeš pokušavao da me pozoveš – rekla je. – Imam neke obaveze, a sledeće večeri izlazim s Bet i Miom. Onako iznerviran, Džon joj je rekao da radi šta hoće i da on ne očekuje od nje da sedi kod kuće i čeka njegov poziv. Dva dana kasnije ju je pozvao i oboje su se izvinili te jednostavno prešli preko te svađe. Ali posle toga njihov odnos nije više bio isti. Međutim, sad kad se vratio u grad, to će se promeniti. Odsad pa nadalje biće u Čikagu i moći će da obnove onu divnu vezu kakvu su imali pre osam meseci. Dobro raspoložen, pošto je avion sleteo na „O'Her“, svratio je u aerodromsku cvećaru i kupio buket. Bila je to prva faza operacije „Izvini što sam toliko dugo bio odsutan (ali znala si šta te čeka kad smo počeli da se zabavljamo)”. Onda je došao na bolju ideju. Dok se taksijem vozio kući s aerodroma, rekao je vozaču da stane i sačeka ispred pekare „Svit Mendi Bi”, gde je kupio šest Ališinih omiljenih kolača.

7


Book as passion & BalkanDownload

Bilo je prošlo jedanaest kad je izašao iz taksija, naoružan cvećem i kolačima. On i Ališa počeli su da žive zajedno godinu dana ranije. Iznajmili su stan na poslednjem spratu zgrade od sivog peščara u mirnoj ulici. Ona je u to vreme želela da kupe stan, ali on je oklevao smatrajući da su previše kratko u vezi za takav korak. Ali sad je smatrao kako je možda vreme da se ta ideja ponovo razmotri. Nije lako biti u vezi s tipom poput njega, tajnim agentom koji uvek ima torbu spakovanu za put i može bez najave biti poslat u drugu saveznu državu, ili stranu zemlju. Ipak, uprkos svim usponima i padovima tokom poslednjih osam meseci, Ališa je ostala uz njega. Džon je otključao vrata njihovog stana i video da su sva svetla ugašena. Pretpostavivši da je ona već legla, ostavio je kofer i manju torbu pored vrata i tiho otišao u kuhinju, gde je na radnu površinu spustio cveće i kolače, a onda i svoj glok. Olabavio je kravatu i krenuo niz hodnik s namerom da se uvuče u krevet pored nje i iznenadi je. Mašta mu se veoma brzo rasplamsala pošto je skoro mesec dana proveo bez seksa. Namrštio se postavši svestan toga i zastao je ispred samih vrata spavaće sobe. Mesec dana? Zar je zaista prošlo toliko otkako je spavao s njom? Premotavao je film u glavi pitajući se je li to moguće. U tom trenutku je čuo kako Ališa stenje u spavaćoj sobi. Ukočio se prepoznavši to stenjanje, taj niski, strastveni zvuk tokom seksa. I na trenutak je pomislio „Možda samo koristi svoj vibrator”. Ali onda se uključio i dublji, muški glas, stenjući u duetu s njom.

8


Book as passion & BalkanDownload

Zanemarivši oštar bol u srcu, Džon je otvorio vrata spavaće sobe i zastao na pragu prekrstivši ruke. Osvetljena mesečinom, Ališa je bila gola u njihovom krevetu i jahala je nekog tipa, koji ju držao za bokove. – Tako, dušo. Žestoko ću da svršim u tebe – stenjao je muškarac. – Da, dušo, nemoj da staješ zbog mene – suvo je rekao Džon. Ališa je iznenađeno ciknula i skočila sa svog ljubavnika. – Džone! O, bože, šta ćeš ti ovde? Dok mu je alatka mlatarala, tip se nespretno pokrio ćebetom. Na njegovom licu videlo se kajanje. – Džone... o sranje. Džon je zakoračio u sobu stisnuvši vilicu dok je gledao u oči čoveka koji je fircao njegovu devojku u njegovoj spavaćoj sobi. Čoveka koji je uvek bio slab na dugonoge brinete poput Ališe. Džon je to dobro znao pošto je do pre dve sekunde tog čoveka smatrao prijateljem. – Robe – reko je. On i Rob poznavali su se godinama, još s koledža, kad su sa još dvojicom momaka živeli u jednom stanu van studentskog naselja. U stvari, on i Rob su koliko pre dve nedelje bili na piću s još nekoliko ortaka kad je Džon navratio u grad za vikend. Rob ga je pitao kako stoje stvari između njega i Ališe i Džon je priznao da je pomalo napeto. Poverio mu se ni trenutka ne sumnjajući da bi iza njegovog pitanja mogao stajati neki skriveni motiv. – Izlazi – rekao je Robu. Ališa je plakala stojeći gola između njega i Roba. – Mnogo mi je žao. Džon nije mogao ni da je pogleda.

9


Book as passion & BalkanDownload

– I hteli smo da ti kažemo – kazao je Rob. – Ali Lukas i Met su rekli kako ne bi bilo u redu da ti to saopštimo dok si usred tajne misije. Zato smo odlučili da sačekamo da se vratiš. Džon je zatreptao, a u glavi mu se zavrtelo od najnovijeg saznanja. Lukas i Met su bili deo istog kruga prijatelja. Znali su da Rob spava s Ališom? I ništa mu nisu rekli? Udarci su sustizali jedan drugi. – Rekao sam: izađi – zarežao je. Rob je stajao i dalje s istim, bezvrednim pokajničkim pogledom, a onda je klimnuo glavom. Bez reči je pokupio svoju odeću s poda, načas pogledao Ališu, a onda izašao iz spavaće sobe. Džon je stajao nepomično čekajući da čuje ulazna vrata. Kad se okrenuo, video je da je Ališa obukla mornarsku majicu i donji veš. Najviše je volela da spava u toj majici i video ju je u njoj nebrojeno puta. – Džone, strašno mi je žao. Nisam htela da se ovo desi. – Pružila je ruku prema njemu. Ustuknuo je. – Nemoj. Spustila je ruku. Prodorno ju je pogledao pokušavajući da se izbori sa šokom zbog izdaje i s nevericom koju je osećao. – Koliko dugo? Obrisala je suze iz očiju. – Dva meseca. Ti i ja smo se posvađali i sledeće večeri sam izašla s Bet i Miom. Naletele smo na Roba u baru i počela sam da razgovaram s njim, prvo o nama, a onda, ne znam... jednostavno se desilo. Trebalo je da sve ostane na toj vezi za jednu noć, ali... – nije dovršila rečenicu. Pa, za jedno je bio u pravu. Posle te noći zaista više ništa nije bilo isto između njega i Ališe.

10


Book as passion & BalkanDownload

Pošto nije imao ništa više da kaže, otišao je do ormara po torbu koju je uvek imao spakovanu za posao. Kad se tome dodaju kofer i ručni prtljag koje je ostavio pored ulaznih vrata, imaće dovoljno stvari da pregura nekoliko sledećih dana. – Doći ću u ponedeljak ujutru po ostatak stvari. – Pošao je da izađe iz sobe. – Potrudi se da ne budeš ovde kad dođem. – Džone, samo mi dozvoli da... – Ne želim da te vidim ovde! – dreknuo je okrenuvši se na pragu. – Ne mogu čak ni da te pogledam... – Zaćutao je dok mu se grlo stezalo, a onda je odmahnuo glavom. – Žao mi je – prošaptala je Ališa. Da. Taj deo je već čuo. ★ Na putu u hotel Džon se odvezao do svog prijatelja Vesa u Lejkvjuu. Popeo se uza stepenice i pokucao na Vesova vrata, svestan da ponoć nije prikladno doba za iznenadnu posetu, ali u tom trenutku ga je bolelo dupe za to. – Jesi li znao? – upitao je čim je Ves otvorio vrata. Ves je stajao na vratima u farmerkama, go do pojasa. Nakrivio je glavu. – Jesam li znao šta? – Da Ališa spava s Robom poslednja dva meseca. Ves je razrogačio oči. – Šta? Zezaš me? – Znam da su Met i Lukas u toku. – Pošto je zabacio udicu, Džon je osmotrio Vesovo lice i govor njegovog tela tražeći znakove da ovaj nešto krije. Istina, obuka FBI-ja u poslednje vreme nije mu bila od velike koristi u otkrivanju obmane, ali od

11


Book as passion & BalkanDownload

svih ljudi s kojima se družio, Vesa je smatrao najbližim prijateljem. Posle svega što se dogodilo te večeri, on je jednostavno... Morao je da sazna da li je i dalje tako. Ves je raširio ruke. – Džone, kunem ti se, nisam imao pojma. Posle nekoliko trenutaka Džon je klimnuo glavom. Onda je uzdahnuo i prešao dlanom preko vilice. – Da. Izvini. Ves je otvorio vrata. – Hajde, uđi. Kler je na spratu, ali reći ću joj... Džon je podigao ruku. – Ne, u redu je. Ionako morani da krenem. – Džone. Hajde. Džon se pokajnički nasmešio. – Kaži Kler da se izvinjavam zbog drame koju sam napravio. – Okrenuo se i pošao niza stepenice ignorišući Vesovo dozivanje i seo u svoja kola. Zaustavio se da kupi burbon for rouzis. Posle toga je odseo u „Gesthausu”, hotelu u severnom delu grada. Gorko se zapitao šta pravila lepog ponašanja nalažu u ovakvim slučajevima. Da li bi trebalo i dalje da plaća svoj deo kirije za Ališin stan dok im za tri meseca ne istekne zakup? Pošto je raspakovao ono malo stvari koje je poneo, otvorio je burbon. Seo je na balkon s pogledom na nebodere u centru i natočio sebi prvu od mnogih čaša koje je planirao da popije te noći. Pogledao je u čašu i pomislio kako je pre samo dva sata kao neki mamlaz kupovao cveće i kolače za ženu koja se u tom trenutku verovatno svlačila sa svojim ljubavnikom. Njegovim prijateljem. – U to ime, naiskap – promrmljao je.

12


Book as passion & BalkanDownload

Zažmurio je i sručio burbon u grlo zabacivši glavu, uživajući u plamenu alkohola. ★ Ujutru se probudio s teškom glavoboljom i desetak glasovnih poruka na svom telefonu. Nekoliko ih je bilo od Ališe i Roba i njih je odmah obrisao. Dve su bile od Vesa, koji je proveravao kako mu je. Po jednu poruku su mu poslali Met i Lukas, očigledno upozoreni da je Džon obavešten da su znali šta se dešava, pa su sad pokušavali da izglade stvar. „Šepe, moramo da razgovaramo. Bio sam u nezgodnom položaju između tebe i Roba. Šta sam mogao da uradim?”, glasila je Matova poruka. „Evo predloga, smradu: možda si mogao da staneš na stranu onog ko ne firca tuđu devojku.” „Šepe, slušaj. Znam šta sad sigurno misliš”, započeo je Lukas. „Ali rekao sam Robu i Ališi da ću ti sve ispričati ako ti oni sami ne kažu čim se tvoja istraga završi. Mislim, kako sam mogao znati da ćeš ih uhvatiti na delu? Čoveče, to mora da je bilo stvarno grozno.” „Ma šta kažeš, gnjido?” Džon je obrisao i ovu poruku isključivši telefon kad je krenuo da se istušira. Jedna misao ga je celu noć mučila, uznemirila ga koliko i prizor njegove devojke i njegovog prijatelja u krevetu. Nijednog trenutka ništa nije posumnjao. On je agent FBI-ja. Obučen za tajne misije. Posao mu je da zapaža ono što običnim ljudima promiče, da uočava sumnjivo ponašanje i, posebno, da bude primeti ako neko nešto krije. Uprkos svemu tome, uprkos dvadeset jednoj nedelji obuke u

13


Book as passion & BalkanDownload

Kvantiku i dodatne tri nedelje obuke za tajnog agenta, četvoro ljudi, četvoro potpuno običnih ljudi, uspelo je da mu zamaže oči. Oslobodio se besa i ozlojeđenosti pretrčavši dvadeset pet kilometara duž jezera. Ostatak dana je proveo tražeći stan. U ponedeljak ujutru otišao je po svoje stvari. Ališa mu je bila ostavila poruku u koverti na kuhinjskom pultu, ali on ju je ignorisao. Neotvorenu kovertu je iskoristio da joj napiše da će on i Ves doći po njegov nameštaj u petak ujutru. Kola puna kutija parkirao je ispred zgrade FBI-ja. Klimnuo je glavom čuvarima dok je prolazio kroz detektore metala. Njegovo odeljenje, Odeljenje za organizovani kriminal, nalazilo se na petom spratu. Dok je išao ka svom stolu, pozdravilo ga je nekoliko ortaka s odeljenja čestitavši mu na hapšenju u Detroitu. – Čuli smo da si smaknuo državnog senatora. Radio si na crno u jedinici za borbu protiv korupcije? – našalio se Rajan, jedan od ortaka iz odeljenja. – Video sam da im treba pomoć – odvratio je on sedajući za svoj sto. Ostatak dana je proveo vraćajući se u tokove redovnog posla i trudeći se da pred kolegama ničim ne pokaže da nešto nije kako treba. Možda je ispao magarac koji je neočekivano zatekao svoju devojku kako se tuca s njegovim prijateljem, ali đavo da ga nosi ako dozvoli da njegove kolege s posla saznaju za to. U povratku u hotel svratio je po hranu. Kad je stigao u sobu, otvorio je pivo i vrteo kanale jedući na kauču. Pošto nije našao ništa što bi mu zadržalo pažnju, isključio je televizor. Dok je odmeravao gomilu neraspakovanih kutija, telefon ga je obavestio da mu je stigao mejl. Uzeo ga je i video da je poruka od Sona Pajsera, koji je pre šest godina došao u njegov rendžerski

14


Book as passion & BalkanDownload

puk u Fort Beningu da ga regrutuje za TST. Ostali su u kontaktu. Nekoliko puta godišnje su razmenjivali mejlove i znao je da je Pajser pratio njegov rad sve vreme otkako je Džon stupio u FBI. Verovatno ga je pratio veoma pomno, ako se ima u vidu kakav je Pajser. ★ „Odabir počinje za nedelju dana. Imamo slobodno mesto rezervisano za tebe, Separde.” Da... ponovo je taj period u godini. Džon je bio toliko obuzet detroitskom istragom da je potpuno zaboravio na to. FBI je svake godine organizovao dvonedeljni program odabira u Kvantiku za agente koji su želeli da se okušaju u Timu za spasavanje talaca. Agenti su morali da provedu najmanje tri godine kao istražitelji na terenu pre nego što se kvalifikuju za TST, ali pošto je Džona iz redova rendžera direktno regrutovao FBI– jev Program za taktičko regrutovanje, on je mogao da konkuriše već posle dve godine. Možda je došlo vreme da najzad pokaže Pajseru da je bio u pravu. Džon je sledeća dva dana proveo razmišljajući o tome. Kad je konačno odgovorio Pajscru obavestivši ga da će doći na testove, dobro se osećao. Osokoljeno. Nema sumnje da mu je život prošle nedelje zadao nizak udarac. Ali on će sad tom kučkinom sinu uzvratiti nokautom.

15


Book as passion & BalkanDownload

2. Tri nedelje kasnije Specijalni agent Džesika Harlou čekala je da čuvar prouči njenu FBI legitimaciju poredeći njeno lice sa slikom. – Ja bih rekao da se sve slaže – rekao je čuvar prijateljski se smešeći. – Dobro došli u Čikago, agente Harlou. Osmehnuvši mu se, Džesika je vratila novčanik u kom je držala legitimaciju u svoju aktovku. – Hvala. Gde se nalazi kancelarija glavnog specijalnog agenta? – Dvanaesti sprat. Na kraju hodnika. Nakon što je prošla detektore metala i izašla iz čuvarske kuće, Džesika je krenula širokim krivudavim pločnikom do glavnog ulaza u čikaško sedište FBI-ja, impresivnu zgradu od stakla i čelika, smeštenu tri kilometra od centra grada. Odvojen ogradom od javnosti, ovaj kompleks od tri zgrade, najveći među svim ispostavama agencije, bio je okružen drvećem i širokim stazama oivičenim zelenilom. Dok je ulazila u zgradu, uzdahnula je... ne baš nervozno. Čikago joj je, na kraju krajeva, bio dom, a pošto je prethodnih šest godina provela u Los Anđelesu, prijao joj je povratak u taj grad. Ali s profesionalne strane, bila je novajlija u ovom gradu.

16


Book as passion & BalkanDownload

Mnoge kolege iz Los Anđelesa smatrala je svojim prijateljima i imala je dobre odnose i sa šefom svoje jedinice i sa glavnim specijalnim agentom. Ovde, međutim, njene kolege i šefovi nisu imali predstavu šta mogu da očekuju od nje, a ni ona nije znala ništa o njima. U tom smislu, sve je počinjala iz početka. Ove godine je izgleda u svemu tako. Otišla je do liftova, gde su već čekala dvojica muškaraca. Po njihovoj odeći pretpostavila je da su agenti. Niži od njih bio je Afroamerikanac u dobro skrojenom odelu, koji je živahno gestikulirao dok je pričao o nečemu. – Samo kažem, ako smo već prijavljeni za bavljenje hitnim, manje hitnim slučajevima i onim koji nisu hitni, da li nam je zaista trebala i varijabilna varijanta? Zar to nije samo kombinacija svega onoga što već imamo? Viši muškarac, belac tamnih kose i očiju, nasmejao se. – Kako bi to pitanje prošlo kod Rejove? – Ne baš dobro. – Jer ovo nije dečji vrtić – rekao je viši muškarac. – Poslušaj nekog ko to zna. Guraj kolica, nosi teret i kad god zatraži tvoje mišljenje o nečemu, samo nakrivi glavu, napravi pauzu, a onda pokaži na nekog drugog. Džesika je suzbila osmeh dok su se vrata lifta otvarala. Muškarci. Viši muškarac joj je zadržao vrata. Klimnula je u znak zahvalnosti ulazeći unutra. – Prvi dan? – upitao je niži muškarac. – Toliko je očigledno? – dobroćudno je rekla Džesika pritiskajući dugme za dvanaesti sprat.

17


Book as passion & BalkanDownload

– Kad smo ulazili, čuo sam da si razgovarala s Rodžerom. – Niži muškarac je pružio ruku predstavljajući se. – Sem Vilkins. A ovo je Džek Palas. Obojica radimo u Odeljenu za nasilne zločine. – Džesika Harlou. Odeljenje za borbu protiv korupcije. – To je dobro odeljenje – rekao je Džek. – Tu je mnogo talentovanih agenata kao što je... Set Haksli na primer, – Okrenuo se svom partneru. – Poznaješ Hakslija, zar ne, Seme? – Znamo se. – Semov glas je bio pomalo hladan. – Između Sema i Hakslija postoji doza rivalstva – objasnio je Džek Džesiki. – Mislim da su se jednog dana obojica pojavili na poslu u istom odelu od hiljadu dolara i tako je sve počelo. – To govoriš ljudima deset sekundi nakon što se upoznam s njima? – Očajno odmahujući glavom Sem se okrenuo Džesiki. – Haksli je dobar agent. Samo mnogo voli da se hvali time kako je „Harvard” najbolji pravni fakultet. – Sem je s Jejla” – rekao je Džek Džesiki. – Nego šta. – Sem joj je uputio osmeh koji je govorio da je veoma ponosan na to. – Razumem. – Džesika je razmislila o tome. – Pa, agent Haksli očigledno nema pojma o čemu govori. Sem je zadovoljno klimnuo glavom, a lift je stigao do njegovog i Džekovog sprata. – Hvala ti. Vidiš? – rekao je Džeku. – A ovo je potvrda iz nezavisnog izvora, očigledno veoma mudrog. – Namignuo je Džesiki. – Jer svi znaju da je najbolji pravni fakultet na „Stanfordu” – nastavila je. Džek se nasmejao, a Sem je samo zinuo. Uhvatio je Sema za rame dok su se vrata lifta otvarala. – Sam si se namestio, ortak. – Klimnuo je glavom Džesiki izlazeći iz lifta. – Prijatan ti prvi dan.

18


Book as passion & BalkanDownload

Sem je tobože preteći upro prstom u Džesiku dok je izlazio. – Nismo završili, agente Harlou. Džesika se nasmešila dok su se vrata lifta zatvarala za njima i razmišljala kako su joj se ova dvojica prilično dopala. Njihovo prijateljsko peckanje podsetilo ju je na odnos koji je imala s Havijerom, svojim partnerom iz Los Anđelesa. Kao žena u profesiji u kojoj su osamdeset odsto njenih kolega bili muškarci, a među nadređenima je taj procenat bio još veći, brzo je shvatila da malo dobronamernog prozivanja može mnogo da pomogne u tome da je drugi ne smatraju ženom specijalnim agentom, već specijalnim agentom koji je, slučajno, žena. Nije pokušavala da skrene pažnju sa činjenice da je žensko, niti je imala želju da se pretvara kako je samo jedan od momaka. Prvo, čvrsto je verovala da to što je žena u mnogim okolnostima može biti prednost. Ljudi su imali urođenu sklonost da ženama veruju više nego muškarcima, što je bilo prilično zgodno kad neko radi kao tajni agent. I još nešto: jednostavno je obožavala da nosi lepe cipele s visokim potpeticama. Na dvanaestom spratu na kraju hodnika Džesiku je za stolom ispred kancelarije u uglu zgrade dočekala asistentkinja. – Gospodin Makol će vas ubrzo primiti. – Pokazala joj je malu čekaonicu. – Hvala. – Džesika je sela na stolicu i prebacila telefon na vibraciju kako ne bi zazvonio tokom sastanka. Naravno da je htela da ostavi dobar prvi utisak na čoveka koji će joj od danas biti šef. Uradila je svoj domaći zadatak i saznala da je Nik Makol pre pet godina postavljen na dužnost glavnog specijalnog agenta, ili GSA, kako su agenti među sobom

19


Book as passion & BalkanDownload

nazivali njegovu funkciju. Pre toga je radio u Odeljenju za borbu protiv korupcije, gde se specijalizovao za infiltraciju. Bar to im je bilo zajedničko. Vrata su se otvorila i iz kancelarije je izašao visok, dobro građen tamnokos muškarac. Njegove prodorne zelene oči zaustavile su se na Džesiki, a onda joj je prišao. – Specijalni agente Harlou. – Pružio je ruku. – Nik Makol. Upravo sam završio razgovor s vašim bivšim šefom. Ako je pola od onoga što kaže o vama tačno, onda smo zaista srećni što ćete raditi s nama. Džesika se nasmešila kad je to čula. – Hvala vam, gospodine. Drago mi je što sam ovde. – Ušla je za njim u kancelariju i sela na jednu od stolica ispred njegovog stola. – Pa, niste mogli da odolite zovu rodnog grada – počeo je Nik. To je bio razlog koji je Džesika navela svom šefu u Los Anđelesu kad je zatražila da je prebace u Čikago. Osim toga, želela je da krene iz početka i smatrala je da je Čikago najbolje mesto za to. – Moja porodica živi ovde. Kad sam čula da tražite agente obučene za infiltraciju, to mi je delovalo kao prilika koja se ne propušta. – Savezni tužilac iz ovog okruga i ja postavili smo sebi kao jedan od prioriteta obračun s korupcijom u vlasti na svim nivoima. A agenti Odeljenja za borbu protiv korupcije u potpunosti su ispunili svoju ulogu u tome. Trudim se da ih ne hvalim previše da im slava ne bi udarila u glavu, ali to je odlična grupa dobro obučenih agenata. To bih rekao čak i da ranije nisam bio deo tog odeljenja.

20


Book as passion & BalkanDownload

Džesika se nasmešila. U svakoj ispostavi FBI-ja postoji jedno pravilo: odanost svom odeljenju nikad ne prestaje. – Naravno. – Jedina začkoljica je povećan broj istraga. Odeljenju zato nedostaju agenti za tajne zadatke koji podrazumevaju infiltraciju – rekao je Nik. – Tu vi stupate na scenu. I ona je jedva čekala da počne. – Rekli ste da u odeljenju postoje još dva agenta obučena za taj posao? – To su agenti Haksli i Roberts – rekao je Nik. – Pošto su preopterećeni, bili su veoma zadovoljni kad su čuli da nam dolazite. Verovatno vas čekaju za vašim stolom s velikim natpisom dobrodošlice i gomilom od trideset slučajeva koje će vam predati. Nasmejala se. – Sa zadovoljstvom ću odmah početi. – Drago mi je. U stvari... – Nik joj je predao jedan dosije. – Trebalo bi da se ovim pozabavite odmah. U pitanju je istraga van Čikaga, delimično tajna misija. Odeljenje za borbu protiv korupcije iz naše ispostave u Džeksonvilu traži dva „sumnjiva čikaška preduzetnika”. Džesika je izvila obrvu. – „Sumnjivi čikaški preduzetnici“? – Njihov zahtev je doslovno tako sročen. Najbolje je to što stalno dobijam slične zahteve iz drugih ispostava. Kunem se da ljudi misle da mi po gradu i dalje jurimo s automatima u rukama i visimo po sumnjivim rupetinama. – Nik je pokazao na dosije. – Većinu zahteva moram da odbijem jer imamo manjak ljudi, ali ovo bi moglo biti vredno truda – Namignuo je. – Osim toga, ako najzad pristanem na jedan od tih zahteva, izgledaću kao timski igrač u očima drugih glavnih agenata.

21


Book as passion & BalkanDownload

Zainteresovana, Džesika je otvorila dosije. Nije bilo neuobičajeno da neka ispostava FBI-ja koristi agente iz druge ispostave za tajne zadatke. U stvari, u određenim okolnostima, kao što su istrage koje se bave metama visokog profila, to je bio najbolji način delovanja. Tako se rizik da agenti budu prepoznati svodio na najmanju meru. Dok je na brzinu prelistavala zahtev kolega iz Džeksonvila, shvatila je da je ovo upravo takav slučaj. Meta visokog profila osumnjičena za mito i korupciju. Glavni deo priprema za postavljanje klopke meti bio je obavljen. Timu iz Džeksonvila sad su trebala samo dva iskusna agenta sa strane da odigraju glavne uloge. Osetila je nalet uzbuđenja koji je dolazio sa svakim novim zadatkom. – Odmah ću početi da radim na svojoj priči za tajnu misiju. – Rad na takvom tajnom zadatku zahtevao je mnogo više od jednostavne promene imena i lažnih isprava. Za početak će joj kao preduzetnici trebati lažni posao koji je ostavio trag na internetu. Podsetila je sebe da stupi u kontakt s Odeljenjem za tehničku podršku i rekvizite, koje pruža tu vrstu pomoći u tajnim operacijama. Onda se podsetila i da treba da pita nekog gde se nalazi to odeljenje. Nik je klimnuo glavom. – Dobro. Pozvaću kolegu iz Džeksonvila i reći ću mu da si prihvatila zadatak. Ćaskali su još nekoliko minuta, uglavnom o njenom novom kraju i o tome kako je sredila stan koji je kupila nakon što joj je odobren premeštaj. Kad je krenula iz kancelarije, ponela je dosije slučaja iz Džeksonvila, ali stigavši do vrata, shvatila je da su

22


Book as passion & BalkanDownload

zaboravili nešto da razmotre. – Ovaj zadatak zahteva dvoje čikaških preduzetnika. Hoću li na ovom raditi s agentom Hakslijem, ili s agentom Robertsom? – Smatrala je da, bez obzira ko će joj od njih biti partner, odmah mogu početi da se bave logističkim pitanjima. – U stvari, ni s jednim od njih – odgovorio je Nik. – Obojica su trenutno angažovani na drugim tajnim zadacima. Partner na ovom slučaju biće vam agent iz Odeljenja za organizovani kriminal. Nik se nasmešio pošto je, izgleda, primetio sumnjičavost na njenom licu. – Ne brini, on je dobar agent. Jedan od najboljih u svom odeljenju. U stvari, upravo je prošao odabir za TST. „Hmm.” Neotesan ili ne, njen budući partner je sigurno prilično opasan tip ako je prošao testove za FBI-jev elitni Tim za spasavanje talaca. Za šest godina u FBI-ju Džesika je upoznala samo jednu osobu koja je planirala da se prijavi za TST. To je bio tip s njene klase kog je FBI regrutovao direktno iz Rendžerskog puka. Nije nameravala da sad gubi vreme razmišljajući o prošlosti, što ju je, između ostalog, progonilo ove godine, ali ona i taj tip s njene klase... pa, moglo bi se reći da se nisu baš najbolje slagali. A neko bi mogao reći i da joj je on jezivo išao na živce. „Hej, pogledajte me, vidite kako savladavam sve prepreke na poligonu jednom rukom i vezanih nogu. Ovo je dečja igra u poređenju s onim što sam radio kao rendžer, pičkice!” Dobro. On to verovatno nije rekao baš tim rečima, ali nije bilo nikakve sumnje da uživa u tome što je glavna zvezda u njihovoj klasi.

23


Book as passion & BalkanDownload

Srećom, taj tip je sad daleko. Nema sumnje da je već u Kvantiku s ostatkom Tima za spasavanje talaca. A što se tiče tog drugog tipa koji će joj biti partner, onog iz Odeljenja za organizovani kriminal, ako se njen novi Šef kune u njega, njoj je to dovoljno. Kao nova devojka u gradu, stvarno sebi nije mogla da dozvoli luksuz i ne pokaže se kao timski igrač u ovakvim okolnostima. Ostatak dana joj je protekao u kovitlacu upoznavanja, sastanku sa šefom novog odeljenja i obilasku kompleksa. U Los Anđelesu FBI je saveznu zgradu Vilšir delio s još nekoliko saveznih službi, ali je ovde, u Čikagu, imao ceo kompleks samo za sebe. Na kraju radnog vremena bila je izmoždena od prijateljskog ćaskanja i nije stigla da pregleda džeksonvilski dosije. Uzela ga je kad je krenula kući s namerom da ga pročita uz večeru. Svratila je u „Grin dortavern”, pab u blizini svog novog stana i kupila salatu. Sa salatom i aktovkom u ruci ušla je u predvorje višespratnice u kojoj je bio njen novi stan. Luter, jedan od vratara, nasmešio joj se iza pulta. – Agente Harlou. Kako je prošao prvi dan? Jeste li uhvatili nekog serijskog ubicu? Kad se prethodne nedelje uselila u zgradu, postarala se da se upozna sa svim vratarima. Luter, muškarac u ranim šezdesetim, bio je veoma zainteresovan za njen posao. U stvari, bio je toliko oduševljen da nije imala srca da mu kaže kako život agenata FBI-ja ne izgleda baš onako kako je prikazan na televiziji i u filmovima.

24


Book as passion & BalkanDownload

– Uglavnom u sređivanju dokumentacije i upoznavanjima – odvratila je. – Pa dobro. Sutra je novi dan. – Pritisnuo je dugme za otvaranje staklenih vrata prema liftovima. Pre nego što je pozvala lift, Džesika je zastala da proveri poštansko sanduče. Pored uobičajenih letaka i računa, unutra je bila i jedna „Fedeksova” koverta. Izvadila ju je i videla da je poslata iz kancelarije njene kalifornijske advokatice. Ubacila je kovertu u aktovku s ostatkom pošte, zaključala poštansko sanduče i krenula prema liftovima. Kad je ušla u stan, spustila je aktovku i salatu na sto u dnevnoj sobi, koja joj je služila i kao trpezarija i kao radna soba. U spavaćoj sobi se presvukla i obukla farmerke i majicu. Onda je otišla do frižidera i otvorila flašu najskupljeg vina koje je imala. Ma nek sve ide dođavola. Dobro je znala šta je u „Fedeksovoj” koverti i zaključila kako bi kraju jedne ere i presecanju poslednje veze s Los Anđelesom mogla da nazdravi čašom dobrog vina. Smestivši se za sto, uzela je kovertu iz aktovke i otvorila je. ,,Za tvoj arhiv”, pisalo je na samolepljivom papiriću s porukom od advokatice. Telefonirala joj je u petak, posle ročišta, tako da Džesika nije bila iznenađena. Međutim, kad je videla te reči, crno na belo, i kad su joj se ti papiri zaista našli u rukama, istina je postala mnogo zvaničnija. PRESUDA O RAZVODU BRAKA

25


Book as passion & BalkanDownload

To je sve, sudska presuda i potpisan ugovor o sporazumnom razvodu braka između nje i Aleksa. Kad su u pitanju razvodi, posebno u Los Anđelesu, Džesikina advokatica verovatno nikad nije lakše zaradila novac. Proces je od početka do kraja bio potpuno miroljubiv. Ona od Aleksa nije tražila nikakvu alimentaciju, niti deo prihoda od filmova koje je on producirao tokom njihovog trogodišnjeg braka. Jedino što je uzela, osim stvari koje su joj pripadale pre braka, bili su odeća, cipele i nakit koje joj je on kupio. Čak ni to nije uzela da bi mu napakostila, već iz praktičnih razloga pošto Aleksu te stvari očigledno nisu bile potrebne. – Pa, bar ću biti dobro odevena raspuštenica – pokušala je da se našali sa svojom najboljom prijateljicom Tarom, koja je doletela u Los Anđeles da joj pruži moralnu podršku, vikend pošto su Džesika i Aleks postigli sporazum o razvodu. – Bože, moram li stvarno da koristim reč raspuštenica? – prostenjala je. – To zvuči tako banalno. Tešile su se uz koktele u „Nori", eklektičnom američkom restoranu u Zapadnom I Iolivudu. – Nije mi jasno šta se dogodilo. Vas dvoje ste bili tako ludi jedno za drugim – rekla je Tara. To je bilo najteže u svemu. Ona i Aleks su se u početku dobro slagali. Njihovo vrtoglavo muvanje bilo je uzbudljivo i romantično. Upoznali su se u jednom restoranu tokom privatne zabave koju je organizovao njihov zajednički prijatelj. Kad je saznao da ona radi za FBI– aj, Aleks je zatražio njeno mišljenje o zapletu jednog napetog trilera čiji je scenario razmišljao da otkupi. Ostatak večeri su proveli u razgovoru. Našli su mesto u baru nakon što se zabava završila i ostali su do zatvaranja lokala. On ju je upitao da li bi sutra ponovo mogli da se vide, a onda su, odjednom, počeli da se zabavljaju. Uživala je u osvežavajućoj

26


Book as passion & BalkanDownload

činjenici da on ne igra nikakve igre. Tada je bilo dobro što se bave različitim poslovima. Njemu se dopadalo to što ona nije iz filmske industrije, a ona je, sa svoje strane, njegove zakulisne holivudske priče smatrala zabavnom promenom posle ozbiljnih zadataka s kojima se često suočavala na poslu. Nedaće su počele posle otprilike godinu dana braka. Isprva su to bile sitnice, na primer činjenica da se njoj nisu naročito dopali njegovi prijatelji s kojima su se često viđali. Svi oni su bili filmski producenti i skoro da nisu razgovarali sa Džesikom jer ih savršeno nije zanimao niko ko nema veze s Holivudom. S tim je mogla da se izbori, udala se za Aleksa, ne za njegove prijatelje, i zbog čoveka kog voli bila je spremna da podnese nekoliko smradova. Veći problem je bilo to što se Aleks menjao kad je bio u njihovom društvu. Uzdržan, duhovit čovek koji strasno voli film pretvarao se u nadobudnog tipa zabrinutog kakav će utisak ostaviti, koji s prijateljima zajedljivo ogovara glumce, scenariste i reditelje. Na kraju je, međutim, problem postao njen posao, a ne njegov. Počela je da se bavi tajnim zadacima i imala je mnogo uspeha na tom polju. Osim toga, zaista je uživala u tome. Prvi nagoveštaji želje da postane tajni agent verovatno su se pojavili još kad je imala osam godina. U to vreme bila je opsednuta serijom o Čudesnoj ženi. Feministkinja koja se budila u njoj uživala je svaki put kad bi loši momci napravili veliku grešku potcenjujući Dajanu Prins. Još kad bi FBI izumeo Laso istine koji bi se slagao s njenom odećom... Jedina mana tajnih zadataka, naravno, bila je njihova nepredvidivost. Mnogi njeni sastanci održavani su u večernjim satima i zakazivani iznenada. Nekoliko puta je morala da otkaže

27


Book as passion & BalkanDownload

ugovorene večere s Aleksom, a jednom i planirani odmor u Kabo San Lukasu. Osećala se užasno zbog toga i pokušala je da odloži to putovanje, ali ubrzo posle toga Aleks je počeo da snima film u Torontu i ti planovi za odmor nekako su skrajnuti. Kap koja je prelila čašu bilo je ono što se dogodilo pre osam meseci. Od nje je zatraženo da pomogne u istrazi protiv jednog gradskog odbornika Los Anđelesa, osumnjičenog za primanje mita tokom kampanje za svoj ponovni izbor. U sklopu te istrage, ona i jedan kolega glumili su par na nekoliko zabava za prikupljanje novca koje je taj odbornik organizovao. Tako su mogli da prate kome se od donatora ukazuje posebna pažnja. Aleks je od početka bio protiv njenog učestvovanja u toj istrazi. – Jesi li sigurna da se samo pretvarate da ste par? – upitao ju je neposredno pred njen odlazak na jednu od tih zabava, oslanjajući se na vrata spavaće sobe i gledajući je kako zašnirava haljinu. – Naravno da se samo pretvaramo. – Isto pitanje joj je postavio i prethodni put, a ona se trudila da se ne uvredi. Zaboga, pa on snima filmove, ceo njegov posao se zasniva na pretvaranju i glumi. Ne želeći da se ponovo svađa oko iste stvari, zašnirala je haljinu i nasmešila mu se odlučivši da se našali. – Kako izgledam? Nadam se da ne ličim na tajnog agenta. Odmerio ju je od glave do pete. – Nisam ti kupio tu haljnu da bi u njoj izlazila s drugim – hladno je rekao. Dani kad je voleo da je posmatra kako se oblači očigledno su odavno prohujali. Pustila je haljinu da joj spadne, iskoračila iz nje ostavivši je na podu spavaće sobe i nije rekla više ni reč dok je oblačila nešto drugo, a onda je izašla.

28


Book as passion & BalkanDownload

Nažalost, taj zadatak je potrajao duže nego što se očekivalo, i to u najgorem mogućem periodu. Dve nedelje nakon svađe zbog haljine bila je premijera jednog Aleksovog filma. Pošto je i dalje pod lažnim imenom radila na toj važnoj istrazi, morala je da otkaže dolazak na premijeru. – Biće paparaca na sve strane. Ne smem da rizikujem da neko vidi moju sliku i seti se toga na nekoj donatorskoj večeri. Mnogo mi je žao, Alekse. – Bilo joj je krivo, naravno da je htela da bude s njim u tako važnom trenutku. Ali do njega kao da nije dopiralo ništa od onoga što mu je govorila. Bio je toliko besan da je dva dana jedva razgovarao s njom. Posle premijere on je do kasno ostao na zabavi za glumce i filmsku ekipu. Ona ga je čekala jer je želela da čuje sve detalje, ali kad se vratio kući, bio je loše volje i rekao je da mu nije do razgovora. Posle toga kao da više nikako nisu mogli da obnove odnos koji su imali. Napetost između njih je rasla sve dok jednog jutra za doručkom ona nije predložila da odu u bračno savetovalište. – Ja sam već razgovarao s advokatom za razvode – rekao je Aleks ne gledajući je u oči. Ona je ćutala nekoliko trenutaka dok joj se grlo stezalo od tuge. – Dobro. Onda ću se iseliti ovog vikenda. – Ustala je od stola noseći svoje sudove u sudoperu. – Džes, ne moraš... – O, mislim da moram, Alekse – sarkastično mu je odbrusila brišući suze dok je izlazila iz sobe. ★

29


Book as passion & BalkanDownload

Džesika je vratila sudsku presudu u kovertu i stavila je sa strane. „Dosta je samosažaljevanja, Harlouova.” Pogled joj je pao na džeksonvilski dosije u aktovci. Ovaj tajni zadatak je upravo ono što joj treba. To je nešto čemu može potpuno da se preda. Nešto što će joj zaokupiti pažnju. Pošto je prethodnih šest meseci provela pitajući se kako je njen brak krenuo nizbrdo, biće prijatno jednostavno isključiti taj deo mozga na neko vreme. Zato je otvorila dosije, smestila se za sto sa čašom vina i počela da pravi beleške. Vreme je da ovim momcima u čikaškoj ispostavi pokaže koliko vredi.

30


Book as passion & BalkanDownload

3. Kad je u utorak ujutru ušao u kancelariju, Džon je zatekao grupicu kolega iz jedinice kako čekaju oko njegovog stola. – Pogledajte ko se vratio – rekao je Rajan sporo tapšući dok je Džon prilazio. – Pa? Je li bilo gadno kao što kažu? – Gore – odgovorio je Džon. To su dokazivali mišići koji su ga i dalje boleli. Dok se jutros tuširao, izručio je rafal psovki kad je samo pokušao da podigne ruke i opere kosu. – Jesu vas stalno muštrali? – upitao je Džin, drugi kolega iz odeljenja. – Recimo samo da su odredili tempo još prvog jutra kad su nas probudili u četiri ujutru za proveru fizičke spremnosti. Plivanje, trčanje i penjanje stepenicama s prslukom od dvadeset kilograma i ovnom od petnaest kilograma, sve to bez ikakvih pauza. A to je bio lak dan – rekao je Džon. Proces odabira za Tim za spasavanje talaca, kako su Džon i njegovi sapatnici ubrzo otkrili, bio je smišljen tako da kandidate slomi i mentalno i fizički kako bi odabrali najbolje. Drugim rečima, to su bile dve nedelje pakla. A Džon se odlično pokazao. I dalje se osećajući kao budala što nije znao da mu se devojka i prijatelj fircaju iza leđa, na odabir je došao besan i pun energije koju je trebalo isprazniti. Međutim, od prvog jutra kad

31


Book as passion & BalkanDownload

su ih ocenjivači iz TST-a probudili u četiri sata i rekli mu da navuče prsluk od dvadeset kilograma da bi uradili malo lakih vežbi, prestao je da razmišlja o sranju koje se dešavalo u njegovom ličnom životu. Umesto toga se oslonio na svoju rendžersku obuku usredsređujući se samo na dve stvari: pod jedan, preživeti i pod dva, izvršiti dobijena naređenja najbolje što može. – Pa, drago nam je što si se vratio – Rajan je drugarski uhvatio Džona za rame. – A mislim da govorim u ime svih nas kad kažem – odglumio je zbunjenost – brate, šta ti se desilo s kosom? Ostatak grupe se nasmejao dok je Džon prolazio prstima kroz kosu smešeći se. – Smatrao sam da je vreme da promenim izgled. – Inače je nosio malo dužu kosu pošto je bilo teško glumiti dripca iz sveta organizovanog kriminala ako izgledaš kao uredno podšišan agent FBI-ja. Međutim, pošto nije bilo pametno da ti tokom dve nedelje mokra kosa stalno pada preko očiju, a vezan rep ne može da stane pod šlem, skratio je kosu za nekoliko centimetara pre nego što je krenuo na testove za TST. Džin je odglumio da briše suzu. – Ali... nisam imao priliku ni da se oprostim s tvojom muževnom punđom. – I dalje terate s tim? – suvo je upitao Džon. Jednom je pogrešio i došao na posao kose vezane u punđu i, čoveče, kako su se njegovi ortaci s odeljenja sprdali s tim! Dve proklete nedelje sve vreme su mu dovikivali: „Zlatokosa! Zlatokosa! Raspleti kose!”, kad god bi se pojavio u kancelariji. Srećom, svi sočni komentari o njegovoj kosi potpuno su zaboravljeni kad je Brendon, mladi agent koji je nedavno došao u njihovo odeljenje, ušao s osmehom. – Pogodite s kim sam se vozio liftom?

32


Book as passion & BalkanDownload

– S direktorom? – našalio se Rajan. – S novom agentkinjom – rekao je Brendon. Odmah je pridobio punu pažnju cele grupe. – I jesu li glasine tačne? – nestrpljivo je upitao Džared. – Imamo li vizuelnu potvrdu da je slatka? – želeo je Rajan da zna. Brendon se naslonio na ogradu Džonovog radnog odeljka, očigledno uživajući u njihovoj znatiželji. – Imamo i te kako. Džon očigledno nije bio u toku. – O kome govorite, momci? – Da, ti juče nisi bio ovde – rekao je Brendon. – Nov tajni agent je stigao u Odeljenje za borbu protiv korupcije. Priča se da je bivša pravnica. Čujem da je spustila Semu Vilkinsu što je studirao na „Jejlu”. – U čemu je fora s tim bivšim advokatima i njihovim pravnim fakultetima? – upitao je Rajan gurkajući Džona. – Hej, koliko je magistarskih diploma potrebno agentu iz nekog mastiljarskog odeljenja da nauči da koristi pištolj? Džon je odglumio iznenađenje. – Zar njima dozvoljavaju da nose pištolje? Iskezio se kad su se ostali agenti prasnuli u smeh. Da, bila je to stara fora. Ako ćemo pošteno, bilo je mnogo dobrih agenata u antikorupcijskom i drugim „mastiljarskim” odeljenjima FBI-ja. Džon je mogao da posvedoči da je takvih bilo čak i među bivšim advokatima, uprkos tome što neki od njih kao da su se smatrali malo prefinjenijim i intelektualno nadmoćnijim od svih ostalih. Nije imao predrasude prema bivšim advokatima. Dobro, možda poneku.

33


Book as passion & BalkanDownload

Na Akademiji je upoznao jednu ženu, bivšu advokaticu koja je radila za najbolje čikaške kancelarije pre nego što je stupila u FBI. Ona i Džon su bili jedini polaznici iz Cikaga u svojoj klasi i moglo se očekivati da će se zbog toga sprijateljiti. Ali nije bilo baš tako. Jer, u ovom slučaju, pomenuta bivša pravnica bila je prava gnjavatorka. ,,Oh, pogledajte me, tako sam pametna, imam pravničku diplomu sa „Stanforda”. Trebalo bi ovde da predajem, umesto što sedim s vama bednicima.” Dobro, možda se nije izrazila baš tako, ali to je poručivala svojim stavom. Bila je pametna i snalažljiva, nadarena za ispitivanje, i nije bilo nikakve sumnje da je glavna zvezda njihove klase. I obožavala je da mu to nabija na nos kad god bi joj se ukazala prilika. Srećom, ta žena je danas na drugom kraju zemlje, u Los Anđelesu, i bez sumnje sve u tamošnjoj ispostavi oduševljava svojom briljantnošću ili čime već. – Imamo li još nekih informacija o novoj agentkinji? – upitao je Rajan Brendona. – Na primer, da li je slobodna? – Ti baš ne okolišaš, a? – rekao je Džon Rajanu. – Hej, pokaži razumevanja prema onima koji još nemaju božanstvenu devojku da ih čeka kod kuće – odvratio je Rajan. ,,Da.” Džon je pročistio grlo i pomislio kako bi svojim kolegama izokola trebalo da stavi do znanja da se više ne viđa s Ališom. – Jesi li bar saznao kako se zove? – upitao je Džin.

34


Book as passion & BalkanDownload

– Da znaš da jesam. Zove se... – Brendon nije dovršio rečenicu i snebivljivo je pogledao šefa njihovog odeljenja, specijalnog agenta Risa Gunara, koji im je prilazio. – Stvarno mi je žao što prekidam ovo poselo, gospodo – rekao je Gunar suvo – ali Šepard treba da krene na sastanak s glavnim specijalnim agentom. To je bila novost za Džona. – Stvarno? – Upravo mi je telefonirao i tražio da te pošaljem kod njega. – Gunarov pogled je pao na Džonovu nedavno skraćenu kosu i uglovi usana su mu se izvili u osmeh. – Ah. A ona muževna punđa je taman bila počela da mi prirasta srcu. Džon je pogledao u tavanicu odmahujuči glavom. ★ Na kraju hodnika na dvanaestom spratu asistentkinja glavnog specijalnog agenta mahnula je Džonu ne ustajući od stola. – Možete da uđete. Gospodin Makol vas očekuje – kazala je. Nik je podigao pogled sa računara kad je Džon pokucao na vrata. – Agente Šeparde. Ili si izdržao do kraja i prošao kroz proces odabira, za šta ti skidam kapu, ili si pao i poslednjih nekoliko dana proveo na odmoru za koji ti niko nije dao odobrenje. Džon je seo ispred njegovog stola. – Ako je to bio odmor, onda stvarno moram da promenim putničku agenciju. Nik se zakikotao. – Kad ćeš saznati da li si primljen u tim? – Za nekoliko nedelja. – Tokom razgovora posle obuke Džon je saznao da se proces donošenja odluke sastoji iz nekoliko koraka. Ako je zaslužio preporuku ocenjivača iz TST– a, njegova

35


Book as passion & BalkanDownload

prijava će biti prosleđena na odobrenje Taktičkom odeljenju FBIja. Nik se nasmešio. – Dao sam sebi slobodu da te angažujem u jednoj kratkoročnoj istrazi. Pod pretpostavkom da ti ne smeta da ponovo putuješ. – Uzeo je jedan dosije sa svog stola i dao ga Džonu. – Džeksonvilskoj ispostavi trebaju dva agenta iz Čikaga da im pomognu u jednoj tajnoj operaciji. Ovo će biti malo drugačije od tvojih uobičajenih uloga. Zainteresovan, Džon je uzeo dosije od Nika i otvorio ga. Brzo je preleteo rezime koji su sastavili agenti zaduženi za taj slučaj. – Privatni investitor? To je nešto novo za mene. – Smatrao sam da te treba pustiti da se malo zabaviš pošto ovo može biti tvoj poslednji tajni zadatak. „Poslednji tajni zadatak.” Te reči zvučale su pomalo gorkoslatko. – Vidim da ova tajna operacija zahteva dva investitora – rekao je Džon. – Imaćeš partnera iz Odeljenja za borbu protiv korupcije. Ona je nova, stigla je tek juče. – Nik je pogledao na svoj sat. – U stvari, trebalo bi da stigne svakog časa. Zamolio sam je da dođe kako bismo mogli da razmotrimo detalje vašeg zadatka. Zanimljivo... nova koleginica tajni agent, što verovatno znači ona slatka nova koleginica, tajni agent. Džon je mogao da zamisli izraz lica svojih kolega kad čuju za to. – Odakle je prebačena? – upitao je reda radi. – Iz Los Anđelesa. Ali kao i tebi, Čikago joj je rodni grad. Zbog toga ste oboje savršeni za ovaj posao. Vas dvoje bez foliranja možete da izgovarate hvalospeve pici s debelom korom, da objašnjavate zašto su „Kabsi” najbolji tim i zbog čega bi stavljanje kečapa na hotdog trebalo da bude kažnjivo zakonom.

36


Book as passion & BalkanDownload

Još kako bi trebalo, ali Džonovu pažnju sada je privuklo nešto drugo. – Radila je u losanđeleskoj ispostavi? – Poslednjih šest godina. – Nik je nakrivio glavu. – To znači da ste otprilike iz iste klase, je li tako? O, da... naravno da je tako. A to znači da je ovo ili neverovatna slučajnost ili će se Džon uskoro naći licem u lice s jedinom osobom na Akademiji koja nije samo uspela da ga iznervira već joj je za rukom pošlo i da od njega napravi magarca. I uradila je to namerno. Nik je pogledao prema vratima i nasmešio se. – A! U pravi čas. Baš smo razgovarali o vama. Agente Harlou, da vas upoznam da specijalnim agentom Džonom Šepardom, svog kolegu, „sumnjivog preduzetnika iz Čikaga” Džon je na trenutak zatvorio oči, a onda je ustao i okrenuo se. Bila je to ona. Stajala je na vratima u kostimu šivenom po meri i cipelama s visokim potpeticama. Izgledala je otmeno i uglađeno – savršeno oličenje agenta „mastiljara”. Primetio je da joj je kosa drugačija. I dalje je bila tople plave nijanse, ali umesto dugih repova koje je nosila na Akademiji, sada je imala ravnu prefinjenu frizuru do ramena. – Džone – rekla je, a njene svetlopluve oči raširile su se od iznenađenja. – Zdravo, Džesika. FBI ima petnaest hiljada specijalnih agenata raspoređenih u pedeset šest ispostava širom Sjedinjenih Država, a ona je morala da se pojavi baš u Čikagu na njegovom najverovatnije poslednjem tajnom zadatku. Kao njegova nova partnerka.

37


Book as passion & BalkanDownload

A on je mislio da su testovi za TST bili pakao.

38


Book as passion & BalkanDownload

4. Džon Šepard. Mora se priznati, Džesika je bila zatečena kad ga je ugledala u kancelariji svog novog šefa. Prvo, već je trebalo da bude u Kvantiku kao deo Tima za spasavanje talaca, a upravo u ovom trenutku trebalo bi da učestvuje u nekakvoj vežbi bliske borbe s upotrebom bojeve municije ili da se pentra uz desetospratnicu u plamenu. Verovatno viseći pritom naglavačke i držeći se za cigle samo malim prstom, čisto da bi bilo zabavnije. Osim toga, uh, izgledao je drugačije nego kad ga je poslednji put videla. Kad se pre šest godina pojavio na Akademiji FBI-ja, Džon Šepard je od glave do pete izgledao kao slika i prilika bivšeg vojnog rendžera. Podšišan vojnički kratko, kobaltnoplavih očiju, sa svojih metar devedeset pet napetih mišića, bio je zgodan kao tipičan Amerikanac koji puca od zdravlja. Izgledao je kao s reklame za žitarice. Međutim, muškarac koji je sada bio pred njom delovao je... čvršće. Više nije bio ošišan na keca. Umesto toga, njegova zagasitoplava kosa bila je pomalo neuredna, malo duža i blago talasasta. Izgleda da više nije imao ni brijač, ako je suditi po jednonedeljnoj čekinjavoj bradi koja mu je prekrivala snažnu vilicu.

39


Book as passion & BalkanDownload

Primetila je da nema ni kravatu. I da ispod sakoa nosi majicu bez kragne. U suštini, obe te stvari predstavljale su kršenje FBI-jevog pravilnika o oblačenju. Samo primećuje. – Zar ovo nije neverovatna slučajnost? – rekla je oporavljajući se od iznenađenja i smešeći se pred novim šefom dok je ulazila u kancelariju. Nik je sa svog mesta pokazao na nju i Džona. – Vas dvoje se poznajete? – Džesika i ja smo bili u istoj klasi na Akademiji – objasnio je Džon. Po njegovom opuštenom tonu videlo se da ni on ne namerava da uputi šefa u njihov mali lični sukob. – Zanimljivo. Svet je stvarno mali, a? – prokomentarisao je Nik. – Nego šta – rekao je Džon. – Ja mogu samo da se složim – kazala je Džesika istovremeno. Pogledali su se i zakikotali se kao da je sve to stvarno smešno. Hahaha, dobra stara vremena... Da, biće pravo čudo ako izguraju do kraja zadatka a da se ne dohvate za gušu. – Pa – rekao je Nik pljesnuvši rukama – pošto se vas dvoje već poznajete, mislim da odmah možemo da se bacimo na posao. Džesika, ako si stigla da proučiš dosije, da li bi uputila Džona u slučaj? – Naravno. – Potisnula je osećanja prema osobi pored sebe koja su bila daleko od ravnodušnosti i prešla na posao koji ih je čekao. Ipak je ona profesionalac, i uz to tajni agent s iskustvom. Umela je da glumi finoću tako da prevari i najbolje igrače.

40


Book as passion & BalkanDownload

Istina, samo da se zna, primetila je da Džonova divlja privlačnosti i izgled koji ukazuje na druženje s opasnim momcima nikako ne odgovaraju ulozi privatnog investitora. A treba da se zna i da joj je bilo drago što ne postoji nikakva beleška o tome da je pomislila kako je Džon Šepard divlje privlačan. Idemo dalje. – Meta je Patrik Bler, gradonačelnik Džeksonvila na Floridi – počela je. – Majka mu je nastavnica u srednjoj školi, a otac mornarički poručnik. Bler je završio pravo na Univerzitetu Floride i sa dvadeset šest godina postao najmlađi gradski odbornik u istoriji Džeksonvila. U izveštaju dobijenom od agenata koji rade na ovom slučaju nije bilo fotografije, pa sam je jutros našla na internetu. – Dala je jednu sliku Džonu. – Jedan primerak za vas, agente Šeparde. On je na njenu preteranu ljubaznost reagovao pogledavši je tako mrko da je očekivala da će se napolju začuti zloslutna grmljavina. „Veruj mi, dečko, ni ti meni nisi simpatičan.” – Četiri godine kasnije Bler se kandidovao za gradonačelnika i izgubio s razlikom od samo tri hiljade glasova od penzionisanog sudije, koji je bio nestranački kandidat – nastavila je. – Onda se ponovo kandidovao na sledećim izborima. U kampanji je stavio naglasak na svoje odborničko iskustvo i fokusirao se na ekonomski napredak Džeksonvila. Ovog puta je pobedio i postao gradonačelnik. Od dvadeset najvećih američkih gradova samo jedan ima mlađeg gradonačelnika. Njegova popularnost je rasla, naročito pošto je progurao zakon smišljen sa ciljem obnove ključnih delova grada preko ulaganja u privatni

41


Book as passion & BalkanDownload

sektor. Ove godine je osvojio drugi mandat sa zapanjujućih osamdeset pet odsto glasova. Prema svim izveštajima, veoma je šarmantan i posebno je popularan među ženskim glasačima. – Džesika se nasmešila. – Sigurna sam da to nema nikakve veze s činjenicom da je neoženjen i da je nedavno uvršten na listu najzgodnijih političara na svetu časopisa „Pipl“. Džon je frknuo prelistavajući dosije u svom krilu. – U čemu je onda caka? – Caka je u tome što dika i ponos Džeksonvila ima i posao sa strane: uzima mito u zamenu za političke usluge – rekla je. – Istraga je počela pre osamnaest meseci nakon što se jedan tamošnji lobista obratio agentima u džeksonvilskoj ispostavi s dojavom da neki drugi lobista, Entoni Morano, organizuje podmićivanje gradonačelnika. Ispostavilo se da je dojava tačna. Posle toga dvojica agenta su posetili Morana kod kuće i u opuštenom razgovoru objasnili mu prednosti saradnje s FBI-jem kad te uhvate kako se baviš korupcijom u javnoj službi. On je onda otkucao Blera i pristao je da ga ozvuče. – Tako su džeksonvilski agenti saznali da Bler ima nekoliko građevinskih preduzimača koji mu pune džepove. I ovde ne govorimo o nekoj sići. Ti tipovi plaćaju Bleru od pedeset soma pa naviše u zamenu za njegovu pomoć oko dobijanja raznih dozvola i prenamene građevinskih zona. To je zgodan poslić. Ako je cena odgovarajuća, Bler će pozvati telefonom nekoliko svojih prijatelja u Građevinskoj direkciji i, voala svi administrativni problemi i zastoji s kojima se preduzimači inače suočavaju – nestaju kao čarolijom. – Ima li dokaza da su i ti drugi gradski službenici umešani u korupciju? – upitao je Džon pogledavši Džesiku u oči.

42


Book as passion & BalkanDownload

Zastala je vrativši se šest godina unazad i setivši se brojnih prilika u kojima je videla taj fokusirani, odlučni sjaj u njegovim plavim očima. Samo što je u njenom slučaju taj pogled obično pratilo iznervirano stezanje njegove vilice. A, da. Evo ga. – To je jedno od pitanja koja sam postavila agentu Levitu iz Džeksonvila kad sam ga jutros pozvala da mu se predstavim – rekla je Džesika. – On kaže da je, koliko je njima poznato, u celoj toj družini korumpiran samo Bler. Nema dokaza da su drugi gradski zvaničnici svesni da on tako zarađuje. Iz njihovog ugla, oni samo pomažu gradonačelniku kad im zatraži uslugu. To je suština, pošto su političari. – Postoji li neka procena koliko je novca od mita Bler dosad prigrabio? – Nik je upitao Džesiku. – Oko petsto hiljada. Ali ono što brine tamošnjeg saveznog tužioca, jeste činjenica da su dosad svi koji iz prve ruke znaju za mito, Morano i preduzimači koji su plaćali Bleru, umešani u to. Znamo kako će se to završiti kad budu pohapšeni. Svi će se okrenuti protiv Blera kako bi izvukli olakšice za sebe. To je s jedne strane korisno, ali, s druge strane, daje im mogućnost da na unakrsnom ispitivanju sve poreknu i kažu kako su samo rekli ono što je vlada želela da čuje da bi sačuvali sopstvenu kožu. – A to pitanje bi Saveznom tužilaštvu zadavalo mnogo manje brige ako bi protiv Blera postojalo i svedočenje dvoje tajnih agenta koji su se lično uverili da ta šema postoji – rekao je Nik. – Odnosno ,,dva sumnjiva čikaška preduzetnika” – kazao je Džon. Baš tako. – Sve pojedinosti o zadatku su tu – rekla je Džesika pokazujući dosije koji je Džon držao. – Nas dvoje ćemo

43


Book as passion & BalkanDownload

glumiti partnere iz uspešnog privatnog investicionog fonda iz Čikaga zainteresovane za otvaranje restorana u Džeksonvilu. Morano će nam organizovati sastanak s gradonačelnikom pod izgovorom da bismo želeli da razmotrimo nekoliko pitanja o građevinskim zonama i dozvolama za nekretninu koju imamo na umu. Odatle nastavljamo da radimo. Nik je spustio ruke na sto. – Već sam obavestio džeksonvilsku ispostavu da bi tvoj rad na zadatku mogao biti ograničen – rekao je Džonu. – Uverili su me da ćete ti i Džesika ovo moći da završite u nekoliko putovanja. Iskreno, ili će Bler zagristi mamac ili neće. – Odmah ću početi da razrađujem svoj novi identitet – rekao je Džon. – Dobro. – Nik se osmehnuo. – Inače, kad sam razgovarao s džeksonvilskim glavnim agentom, pomenuo mi je da će vas, u sklopu vaše priče, smestiti u neki fensi hotel u Ponte Vedra Biču. Tako da, kad budete pili koktele pored okeana i ćaskali o dobrim starim vremenima na Akademiji, ne zaboravite kome treba da zahvalite što ste dobili ovaj zadatak. Džesika i Džon su se nasmejali kao da je to da pukneš od smeha. Haha, hihi, ah... dobra stara vremena na Akademiji. Da, ovo nikako ne miriše na dobro.

44


Book as passion & BalkanDownload

5. Džon je sam izašao iz šefove kancelarije iskoristivši priliku da se izvuče kad je Nik zadržao Džesiku da je pita kako joj je prošao prvi dan. Krenuo je pravo prema liftovima i pritisnuo dugme malo jače nego što je bilo neophodno. U sebi je oponašao njen samouveren glas. ,,To je jedno od pitanja koja sam postavila agentu Levitu iz Džeksonvila kad sam ga jutros pozvala da mu se predstavim.” Naravno da je već preuzela inicijativu i pozvala džeksonvilske agente da im se predstavi. I naravno da već zna svaku pojedinost tog slučaja uprkos tome što u čikaškoj ispostavi radi otprilike, pa, pet minuta, jebote. Tako to Džesika Harlou radi u stilu Džesike Harlou, jer ona daje pravo značenje reči „specijalni” u zvanju specijalnog agenta. Naravno. – Šeparde. Mi o vuku. Stisnuo je zube, okrenuo se i nasmešio se kad mu je prišla. – Da, agente Harlou. Izvoli? Na njegov osorni ton reagovala je pogledavši ga tako hladno da bi se od njenog pogleda zaledilo svih devet krugova pakla. Sasvim prikladna primedba, jer to je bilo samo devet od

45


Book as passion & BalkanDownload

bezbroj drugih mesta na kojima bi sada radije bio nego da radi s njom na ovoj istrazi. – Slušaj, ni ja nisam oduševljena. – Govoreći tiho zaustavila se pored njega ispred liftova. – Mislila sam da si već u Timu za spasavanje talaca. – A ja sam mislio da si ti u Los Anđelesu. Oči su joj načas blesnule pre nego što je nehajno odgovorila: – Promena plana. Lift se zaustavio na njihovom spratu i oboje su ušli unutra. Ona je pritisnula dugme za sedmi sprat, na kom su bile kancelarije Odeljenja za borbu protiv korupcije. Stojeći na suprotnom kraju kabine, on je pritisnuo dugme za peti sprat. Pogledali su se kad su se vrata zatvorila. Ona je prekrstila ruke na grudima i odmerila ga onim kristalnoplavim očima koje su tako lukavo umele da skrivaju osećanja. Što je on dobro znao. – Ovo ćemo nekako morati da obavimo – rekla je. – U ovom slučaju trebalo bi da se ponašamo kao poslovni partneri. Da, hvala, treba biti profesionalan, to mu je bilo jasno. Prišao joj je korak bliže. – To se zove „tajni” zadatak, Harlouova. Ako mogu da glumim bitangu koja kupuje oružje i odrađuje naručena ubistva, mislim da ću se snaći i u ulozi bogatog investitora koji bi da zaobiđe nekoliko tričavih zakona o građevinskim zonama. – Čak i bogatog investitora koji je očigledno toliki mazohista da spava s takvima kao što je ona. Profesionalno govoreći. – „Tričavih zakona o građevinskim zonama”? – ponovila je. Opa, sad ju je naterao da poludi. Stvarno je divno što ovako lako mogu da nastave baš onako kako su završili.

46


Book as passion & BalkanDownload

Prišla je bliže zabacivši glavu kako bi ga pogledala u oči. On je bio tridesetak centimetara viši od nje, ali primetio je da je ta razlika sad manja pošto je ona na nogama imala skupe cipele s potpeticama od deset centimetara. – Naša meta u ovoj istrazi jeste gradonačelnik trinaestog grada po veličini u Sjedinjenim Državama. To je za mene nešto veoma veliko. – Pokazala je na njegovu neurednu bradu i kosu. – I mada verujem da taj... buntovni i divlji izgled koji furaš može da ti donese poene kod kojekakvih dripaca koji kupuju oružje i naručuju ubistva, to baš i neće proći u ovoj tajnoj operaciji. – „Trinaesti grad po veličini u Sjedinjenim Državama”? – prezrivo je frknuo. – Reci mi, molim te, koliko si sati sinoć provela pregledajući dosije ovog slučaja? Slatko mu se nasmejala kad je lift stigao na njen sprat. – Dovoljno da se pokažem bolje od tebe. Onda su se vrata otvorila i ona mu je prijateljski mahnula, ponovo se pretvorivši u oličenje srdačnosti. – Baš mi je drago što smo ovako lepo proćaskali, agente Šeparde. Čujemo se uskoro. Posmatrao ju je kako samouvereno odlazi niz hodnik dok su se vrata lifta zatvarala. „Dovoljno da se pokažem bolje od tebe.” ,,Ne zadugo, dušo.” Vreme je da se i on baci na taj dosije. ★ – „Ponte Vedra in end klab”? Zvuči fino – oglasila se Tara iz dnevne sobe. – Imaju li spa?

47


Book as passion & BalkanDownload

Džesika je bila u spavaćoj sobi i posmatrala se u ogledalu na vratima ormara. – Imaju, ali sumnjam da ću stići da ga posetim. – Hej, ako treba da budeš uspešna poslovna žena, ja kažem da ćeš onda imati vremena za to – odgovorila je Tara. To jeste primamljivo, ali Džesika je sumnjala da će joj proći izgovor kako je neophodno da osoba za koju se izdaje ode na masažu bambusom. Tvrdice u Pokatelu u Ajdahu, sedištu Finansijskog odeljenja FBI-ja zaduženog za nadoknadu troškova, nikad ne bi poverovale u to. A pošto je sad ponovo sama i živi od državne plate, posete spacentrima u hotelima s pet zvezdica ne uklapaju joj se u budžet. Zastala je gledajući se u ogledalu, odjednom se setivši svog dvadeset devetog rođendana. Aleks joj je tada poklonio ceo dan tretmana u dnevnom spacentru „Beverli Hils”. Tek su se bili venčali i još uvek su bili u fazi medenog meseca. Kad se posle osam sati vratila kući, on ju je dočekao kao da je bila odsutna osam nedelja. Očiju blistavih od žudnje pozdravio ju je na vratima s dve čaše penušavog vina, a onda je počeo da je svlači... Pa dobro. Šta sad. Ne vredi plakati nad prolivenim prosekom. Duboko udahnuvši naterala je sebe da se osmehne i izašla u dnevnu sobu. – Pa? Prvi utisci su ključni u ovakvim operacijama. Ako to uzmeš u obzir, da li ti ova odeća govori: ,,evo direktorke privatnog investicionog fonda”? Držeći čašu vina, Tara je odmerila Džesikinu žutomrku poslovnu suknju i svetlosmeđi džemper kratkih rukava. – Srce, ta kombinacija ne govori skoro ništa. Pre bi se reklo da učtivo

48


Book as passion & BalkanDownload

šapuće: „Zdravo, ja sam dosadna” – Nakrivila je glavu. – I možda pomalo seksualno frustrirana. Džesika ju je mrko pogledala. Haha. Mada poslednja primedba nije bila sasvim netačna. – Pazi, treba da idem na poslovne sastanke. – Da, ali takva odeća je za advokate i računovođe. Ako želiš da izgledaš kao preduzetnica, treba ti nešto profesionalno, ali malo razmetljivije. To je tačno. – Sačekaj, mislim da imam nešto. – Džesika se vratila u spavaću sobu. Verovatno je preterivala s odabirom odeće koju će nositi na džeksonvilskom zadatku. Mali su izgledi, posebno u grupi muškaraca, da bilo ko primeti da je odevena konzervativnije nego što je uobičajeno u svetu investicionih firmi. Ali kad su tajne misije posredi, bila je perfekcionista, pa je vodila računa i o najsitnijim detaljima. Ako ona zna da nešto nije kako treba, nije važno da li to primećuje još neko. – Blago tebi. Dobila si tako zabavnu istragu već prve nedelje – rekla je Tara iz dnevne sobe. – Reklo bi se da te je čikaška ekipa FBI-ja dočekala raširenih ruku. U glavi joj se pojavila slika Džonovog namrštenog lica. „To se zove tajni zadatak, Harlouova.” „Ma šta kažeš, Šerloče!” – Većina u svakom slučaju – progunđala je. Dok je Džesika vezivala pojas sakoa, Tara je provirila i s odobravanjem klimnula glavom posmatrajući njenu novu odevnu kombinaciju: uski crni kostim i svilenu bluzu bez rukava boje ciklame. – To mi se već sviđa. – Kupila sam ovo na rasprodaji u „Saksu”. – Tri četvrt rukavi i tanki kaiš boje ciklame bili su previše fensi da bi ih nosila

49


Book as passion & BalkanDownload

na posao, ali kupila ih je za svečane izlaske pošto je to bila jedna od retkih odevnih kombinacija koja je skrivala njen pištolj, a istovremeno izgledala neodoljivo. Tara je sela na krevet. – Zašto si rekla da te je većina čikaških kolega lepo dočekala? Je li se nešto desilo? Džesika je izvukla tanki kaiš iz gajki i počela da se svlači. Nešto se stvarno desilo, ili bolje reći, neko se pojavio. – Ništa bitno. To je samo jedan tip iz moje klase na Akademiji koji me mrzi. Što mi ne smeta, pošto ni ja nisam njegov veliki obožavalac. – Tip s Akademije? – Tara je nakrivila glavu. – Misliš Džon Šepard? Džesika je iznenađeno ustuknula. – Otkud znaš kako se zove? – Pa, zato što si mi ga pominjala u dosta mejlova koje si mi poslala dok si bila na obuci. – „Dosta mejlova”? – frknula je Džesika smatrajući to očiglednim preterivanjem. – Mislim, pretpostavljam da sam ga jednom ili dvaput uzgred pomenula... – Bivši vojni rendžer, je li tako? Rekla si, iz Čikaga? Plava kosa, plave oči, građen kao Tor... – Sjajno, znači znaš o kome pričam – presekla ju je Džesika smatrajući da sad malo skreću s teme. – Reč je o tome da se vratio. Mislim, u suštini, ja sam se vratila, ali svejedno. Uglavnom, on sad radi u čikaškoj ispostavi i igrom slučaja – a kad je to rekla mislila je na groznu, okrutnu Šalu koju joj je sudbina priredila – on je moj partner u ovoj tužnoj misiji. Tara je razrogačila oči. – Stvarno? – Prasnula je u smeh. – Kako će to ići?

50


Book as passion & BalkanDownload

– Obavestiću te čim shvatim – promrmljala je Džesika. U tom trenutku mobilni joj je zvučnim signalom skrenuo pažnju da je dobila poruku. Prišla je noćnom stočiću, uzela telefon i videla da joj piše njen brat Fin. „NIKAKO ne treba da izlaziš s hirurgom. Ogroman ego.” Njena sestra, Maja, takođe uključena u ovu razmenu poruka, odgovorila je skoro odmah. „Tvoj tip vozi mazerati. Da, on je prava radnička klasa.” Džesika je vratila telefon na noćni stočić. Njen stariji brat i starija sestra po ceo dan su ovako razmenjivali poruke. Iako bi se inače vrlo rado uključila u njihovu raspravu, u ovim okolnostima shvatila je da je najpametnije da se pravi da ne postoji. – Maja i Fin se svađaju oko toga ko će mi namestiti sastanak na slepo. Tara je otpila gutljaj vina. – A šta ti misliš o svemu tome? – Eh, posle trideset dve godine navikla sam se na njihovo stalno zadirkivanje. Valjda to tako ide s blizancima. Tara ju je pogledala preko ruba čaše. – Pitala sam te šta misliš o izlasku na sastanak. Da, Džesiki je to bilo jasno, samo je htela malo da se našali. Oruđe za skretanje teme, rekla bi njena majka psiholog, isto kao i njena sklonost da postane pomalo sarkastična kad se oseti ugroženo. – Razvod je završen, pa pretpostavljam da je vreme da se vratim u igru. Ali veoma oprezno – naglasila je sedajući na krevet pored Tare. – Međutim, ugovoreni izlazak s jednim od tobožnjih prinčeva na belom konju koje mi nameštaju moji brat i sestra deluje tako... zvanično. – U šali je zakolutala očima. – Osim toga, šta ako mi se neki od tih tipova stvarno dopadne? Bila bih osuđena da do poslednjeg dana živim sa saznanjem kako su Fin ili Maja bili u pravu.

51


Book as passion & BalkanDownload

„Srećo, ponovo skrećeš s teme.” „Znam, mama. Hvala.” – Već znaš šta ću ti reći – kazala je Tara. – Dođavola s „onim pravim”. Treba da se provodiš sad odmah, s nekim pogrešnim tipom kog ćeš bestidno iskoristiti za prljavi seks bez obaveza koji će ti pomoći da preboliš bivšeg. I tako sve dok oboje ne shvatite da je bilo dosta i dok se prijateljski ne raziđete bez ikakvog osećaja krivice. – Misliš da tako nešto stvarno postoji? – upitala je Džesika. – Čula sam da je to teoretski moguće. – Tara se osmehnula i stisnula Džesikinu ruku. – Zato ćemo s tim ići veoma polako. Napravićemo ti profil na Tinderu, počećeš s izlascima na kafu, možda na piće, i polako ćeš ići dalje. Prijaće ti da se vratiš u igru, je li tako? U stvari... Džesika se malčice zagrejala. To bi možda moglo biti zabavno. Nikad nije previše ni bila u igri, tako da joj je ovo prilika da se iživi, da uživa u novostečenoj slobodi i vrati se u sedlo. Osim toga, posle šest meseci koje je provela pitajući se, uz grižu savesti i povređena, šta je u njenom braku pošlo naopako, dobro bi joj došlo malo zabave. – Da. Dopada mi se taj plan – rekla je Tari. – Ali postoji jedna začkoljica. Dok se bavim tajnim zadacima, ne mogu da koristim Tinder. Niti bilo koju sličnu aplikaciju. Bilo bi previše rizično da na nekom od tih sajtova stoji moja slika s pravim imenom. Tara je trepnula. – Da. Naravno. – Ponovo je sela. – Znači, nema onlajn muvanja. Hm. – Pošto je ostala zbunjena i nije rekla ništa više, Džesika se nasmejala. – Ma daj! Muvanje nije moglo toliko da se promeni za poslednje četiri godine. Mislim, ljudi se

52


Book as passion & BalkanDownload

valjda i dalje sastaju bez pomoći društvenih mreža i telefonskih aplikacija, zar ne? Tara je sporo klimnula glavom. – Naravno... – Čula je da je i to moguće. Teoretski. Znači, odgovor nije ohrabrujuć. ★ Kad je Tara otišla, Džesika je obukla pidžamu i sela da večera uz televiziju. Činiju žitarica zalila je poslednjom čašom vina kojim je nehajno proslavljala svoj razvod. Onda se setila da je utišala telefon kako je ne bi ometale silne poruke koje su razmenjivali njeni brat i sestra: „Moj tip trči maratone”; „Moj tip je kolekcionar vina”.. Ponovo ga je uključila i videla da ima nekoliko pristiglih mejlova. Jedan od njih je poslao specijalni agent Džon Separd, a sastojao se od samo tri reči. „Treba nam vebsajt.” Zanimljivo. Izgleda da je dotični radio do kasno upoznajući se sa slučajem. Zar nije to onaj isti čovek koji ju je jutros ismevao upravo zbog toga? Odmah mu je odgovorila. „Dala sam sebi slobodu da nam zakažem sastanak s kolegama iz Odeljenja za tehničku podršku za sutra u tri. Nadam se da ti to ne remeti raspored.” Tišina na vezama. Zanemarivši činjenicu da joj nije odgovorio, spustila je telefon, uzela činiju sa žitaricama i pokušala da se opusti gledajući televiziju. Ali uhvatila je sebe kako ponovo razmišlja o nečemu što ju je Tara pitala.

53


Book as passion & BalkanDownload

– Podseti me, zbog čega se ono ti i Džon niste slagali na Akademiji? – namrštila se Tara pokušavajući da se seti. – Duga priča – progunđala je Džesika. Neko bi mogao reći da je to priča o odvažnoj potcenjenoj heroini koja se bori da se dokaže u surovom svetu FBI-jeve Akademije, a sve vreme je ometa umišljeni, fizički savršeno spremni bivši rendžer, zlikovac koji uživa u tome da joj na svakom koraku ide na živce. U svakom slučaju, bar se tako sećala...

54


Book as passion & BalkanDownload

6. (Njena priča) Pre šest godina Džesika je stigla na Akademiju u Kvanitku ponosna, uzbuđena, ali i neverovatno nervozna. Kampus FBI-ja bio je smešten u bazi marinaca i kad je prvi put prošla kolima kroz dvostruku zaštitnu kapiju i čula pucnjavu u daljini te ugledala vojni helikopter kako leti iznad nje, na tren se zapitala u šta se to uvalila. Ubrzo po dolasku shvatila je da je ona jedna od samo dve žene na obuci u klasi od četrdeset jednog polaznika. Povrh toga, na obuku se prijavila čim je završila pravo na „Stanfordu”, preko FBI-jevog programa za prijem pravnika. Tako je zaobišla zahtevani minimum od tri godine radnog iskustva, pa je zbog toga sa dvadeset šest godina bila najmlađa u klasi. – Ti si žena. Tek što si izašla s fensi pravnog fakulteta iz Lige bršljana sa samo godinu dana radnog iskustva. I niska si. – Na njihovom poslednjem sastanku pred odlazak u Kvantiko, njen regruter, specijalni agent Sten Ros, na prste joj je nabrojao njene osobine, pri čemu je poslednjom bio posebno nezadovoljan. – Da ne pominjem da izgledaš kao da si izašla iz reklame za šampon sa tom svojom... lepršavom kosom.

55


Book as passion & BalkanDownload

Nasmešila se jer, ah, za jedanaest meseci koliko je poznavala Rosa, to je možda bilo nešto najbliže komplimentu što joj je ikad uputio. Brzo je prestala da se smeši nakon što ju je pogledao onako kako samo on ume s porukom: „Ostalo mi je godinu dana do penzije i odavno sam prestao da trpim budale”. Dobro. ,,Ne doteruj lica svojega u FBI-ju.” – Ima ljudi koji te neće shvatiti ozbiljno. Oni vide lepu plavokosu devojku i na osnovu toga izvode zaključke – nastavio je. – Zato ih nateraj da te shvate ozbiljno. Nemoj im pružiti nijedan razlog da posumnjaju u tebe na Akademiji. Kad odeš tamo, Harlouova, bolje bi ti bilo da pokažeš šta znaš. Ako to uradiš, sve će biti kako treba. U stvari, biće i bolje od toga. Onda se zapanjila kad su se njegove usne izvile u osmeh. Uopšte nije bila svesna da mu ti mišići na licu „rade”. Pružio joj je ruku na rastanku. – Dobro došla u FBI, Džesika. Sad idi i pokaži im njihovog boga. Prvog dana na Akademiji polaznici su se okupili u slušaonici, svi odeveni u tamna poslovna odela. Instruktori su im rekli da se predstave, da kažu nešto o svom poreklu i opišu čime žele da se bave u FBI– ju. To je bila prilika za polaznike da odmere jedni druge i Džesiki je laknulo kad je videla da svi deluju pomalo nervozno i nesigurno jer ne znaju šta mogu da očekuju. Svi osim jednog. Odmah je primetila Džona. Dođavola, njega su svi odmah primetili. Viši i bolje građen od svih drugih, bio je klasa za sebe sa onim širokim plećima i vojničkom frizurom. Za razliku od svih

56


Book as passion & BalkanDownload

ostalih, koji su se samo molili da prvog dana previše ne zabrljaju, on je izgledao samouvereno, mirno i spremno. I ko zna zašto, nije skidao pogled s nje. Džesika je prvo to primetila kad je na nju došao red da se predstavi. Kad je ustala pred ostalim polaznicima i počela da priča kako je napustila advokatski posao kako bi započela karijeru u FBI-ju, krajičkom oka je videla da je Džon pažljivo posmatra. Kasnije, dok su ih vodili u obilazak kampusa, prišao joj je. – Čikago, a? – Džon joj je namignuo i nagnuo se prema njoj. – Treba da se udružimo, Harlouova. Predlažem da prvo sredimo ono troje polaznika iz Njujorka. To je bila šala. Znala je to. U stvari, jedan od polaznika iz Njujorka bio je neki uobraženi doktor lingvistike koji se hvalio kako govori petnaest nepoznatih jezika ili tako nešto, i, iskreno, ne bi joj smetalo da ga, u duhu zdrave konkurencije, tu i tamo saplete. Ali setila se i šta joj je Ros rekao. „Ima ljudi koji te neće shvatiti ozbiljno” I bila je i te kako svesna da su upravo u tom trenutku ona i Džon okruženi instruktorima i ostalim polaznicima iz klase, a činilo se da ih nekoliko njih radoznalo posmatra. Nije želela da bude gruba prema Džonu, bar ne u tom trenutku, ali pored pogleda, namigivanja i njegove na uvo prošaptane šale, smatrala je da nešto treba razjasniti. Kao jedna od samo dve žene u klasi nikako nije želela da prvi dan započne tako što će ljudima dati povoda da je ogovaraju zbog toga što se, kako izgleda, zbližila s onim neverovatno zgodnim bivšim rendžerom. Zato je Džonu odgovorila ljubazno, ali uzdržano, a

57


Book as passion & BalkanDownload

onda se udaljila i počela da razgovara s drugom polaznicom iz njihove grupe. Računala je da će zajedno biti bezbednije. Bez sumnje, Džesikina jača strana bio je teorijski deo obuke. Kao advokatica došla je na Akademiju dobro potkovana poznavanjem zakona i etike. Obuka za parničnog advokata koju je prošla na „Stanfordu”, kao i godina provedena u firmi, davali su joj dodatnu prednost u tehnikama vođenja razgovora. Ispostavilo se i da je prokleto dobra u praktičnim vežbama. Osetila bi nalet uzbuđenja kad god bi joj dodelili novi slučaj za vežbu. Da, rad na slučajevima je često bio stresan i, da, dešavalo se i da polaznici budu povređeni, kao onda kad je Džesika, nakon što je žestoko udarena laktom u rebra, na teži način naučila da je nekim glumcima rečeno da se opiru hapšenju kako bi sve delovalo što uverljivije. Ali, uprkos svemu tome, kad bi izašla na teren i vodila istragu, jednostavno se s lakoćom snalazila. S druge strane, nikako se nije snalazila u delu programa koji je zahtevao veći fizički napor, konkretno, u baratanju vatrenim oružjem i operativnim veštinama. U tim dvema oblastima morala je da zapinje iz petnih žila samo da bi ostala u igri. Ako bi morala da bude precizna, rekla bi da su tu i počele nesuglasice između nje i Džona. Bilo je to tokom fizičke obuke. Instruktori zaduženi za njihovi fizičku obuku, to jest sadisti u kaki pantalonama i crnini polo majicama FB-ija, bili su zaduženi da ih fizički pripreme dovoljno da (a) polože test fizičke spremnosti zahtevan od svih polaznika i (b) izdrže fizičke napore koje nosi posao specijalnog agenta. Bilo je zabavno baš onoliko koliko je zvučalo.

58


Book as passion & BalkanDownload

Dok su im davali uputstva i urlali na njih, Džesika i njene kolege su sprintali, trčali na duge staze, radili sklekove, trbušnjake i zgibove. Osim toga su boksovali, učili tehnike borbe na tlu i trčali „putem od žute cigle”, marinskim poligonom s preprekama dugim deset kilometara preko brdovitog i šumovitog terena. Tu su morali da se penju preko zidova, veru se uza stene, provlače se kroz blato ispod bodljikave žice i kreću se preko mreže. Pre nego što je došla na Akademiju, Džesika je redovno trčala i bavila se jogom te je smatrala da je u dobroj fizičkoj kondiciji. Ali fizička obuka u Kvantiku bila je potpuno drugačija od bilo koje vrste vežbanja s kojom se dotad srela. Povrh toga, svi u njenoj klasi bili su u dobroj kondiciji. To je značilo da je sa svojih metar i šezdeset zaostajala za ostalima jer je bila najniža i najsitnija. Da se ne lažemo: u prve dve-tri nedelje bilo je mnogo teških dana. Stvarno teških. Odlazila je u krevet s modricama i ojedom, besna na sebe što je opet poslednja stigla na cilj u nekakvoj trci, ili što ju je još jedan od njenih kolega pitomaca tako lako savladao u nekoj borbi. Zbog toga ju je ponekad... pomalo nerviralo kad vidi kako Džon sve to obavlja s lakoćom. Ona se stalno upinjala iz petnih žila i smatrala pobedom ako završi pretposlednja na nekoj fizičkoj proveri, dok je on briljirao u svakoj trci, drilu i takmičenju pritom se i ne oznojivši. Sve bi to bilo lepo i krasno, mislim, svaka mu čast, da se taj tip zbog svega toga nije stalno petljao u njena posla, što ju je strašno živciralo. Uzmimo za primer prvi put kad su zajedno trčali „putem od žute cigle”. To im je bila tek druga nedelja obuke i njih dvoje su raspoređeni u isti četvoročlani tim za takmičenje u kom se

59


Book as passion & BalkanDownload

merilo vreme. I tako je Džesika trčala gore dole po kamenjaru, valjala se po blatu, preskakala ograde i gacala kroz hladan, prljav potok sve vreme se nadajući da glupi tampon neće procuriti pošto je, da bi bilo zabavnije, toga dana dobila menstruaciju. I sve vreme jedino što je čula bio je Džonov duboki, moćni glas kako viče na nju. „Hajde, Harlouova!” „Brže, Harlouova!” „Uhvati taj konopac, Harlouova! „Saberi se, Harlouova! Sad kreni, kreni, KRENI!” Za boga miloga, bila je potpuno svesna da ona usporava njihov tim. Zar je morao da razglasi po celoj šumi? Ne treba ni reći da je bila pomalo mrzovoljna kad su stigli do prepreke s mrežom. – Možda bi mi radije vezao konopac oko struka i vukao me ostatak puta? – Nažalost, oštrica njenog sarkazma bila je otupljena činjenicom što je bila toliko zadihana da je jedva izgovorila te reči. Džon je samo slegnuo ramenima i otvoreno joj rekao: – Hteo sam da predložim da te prebacim preko ramena, ali ako voliš vezivanje, Harlouova, odgovara mi i rezervni plan. Haha, zar nije ludo zabavan? Mrko ga je gledala dok se penjala preko mreže. „Pokušaj ovo da izvedeš dok te muče grčevi, ortak, pa ćemo onda videti ko je čvršći.” Ili, drugi primer: četvrte nedelje obuke Džon je odlučio da je maltretira pred celom klasom tokom treninga. Njihov instruktor je morao da napusti obuku zbog hitnog telefonskog

60


Book as passion & BalkanDownload

poziva, pa je rekao Džonu da umesto njega nadzire polaznike dok rade trbušnjake. A Džon je i te kako uživao u tome! – Podigni leđa pod pravim uglom, Harlouova, inače ti se taj pokušaj neće brojati. I prestani da mrdaš kukovima – zarežao je hodajući pored nje. Popreko ga je pogledala jer... da li je to stvarno bilo neophodno? Već se izređao čitav niz instruktora koji su joj govorili šta sve ne radi kako treba. Nije joj bilo baš potrebno da se i on pridruži tom horu. Napetost koja je tinjala između njih, na strelištu je buknula u pravi požar. Nije došla bez ikakvog iskustva s pištoljima. Pripremajući se za Akademiju, išla je na kurs u jednom strelištu nadomak Čikaga, a uzela je i nekoliko individualnih časova. Ali svakako nije bila najbolji strelac na početku programa, dođavola, verovatno nije bila ni među prvih deset. Njihovi instruktori jasno su im stavili do znanja da je većina polaznika padala upravo na proveri korišćenja vatrenog oružja. Tek toliko da ih malo opuste. Njena klasa je toga dana bila na otvorenom strelištu. Stajali su postrojeni jedno pored drugog i pucali u mete udaljene petnaestak metara. Igrom slučaja, ona je stajala pored Džona i ko zna zašto, tog popodneva joj je bilo naročito teško da pogodi metu. Verovatno je bila iscrpljena, a ni sve veća ozlojeđenost nije joj išla naruku. Dok je ponovo punila glok, čula je Džonov glas s leve strane.

61


Book as passion & BalkanDownload

– Očekuješ prasak i trzaj kad ispaljuješ metke. Osim toga, ne valja ti držanje – rekao je bez okolišanja. „Jao, hvala na savetu.” Namestila je šaržer s namerom da ga ignoriše, ali Džon joj je iznenada prišao bliže. Preblizu. Spustio joj je šaku na rame. – Raširi noge i nagni se napred – rekao je stojeći iza nje. Kad se kolega s njene desne strane, umišljeni doktor nauka iz Njujorka, zakikotao na Džonove reči, Džesika se zacrvenela. Sjajno. Danas joj je samo još ovo trebalo. Čudno uznemirena zbog Džonovog dodira, trgla se i odmakla od njega. – Hej, polako, dečko. Džon se povukao kao da je iznenađen njenim tonom, a onda ju je oštro pogledao. – Ne laskaj sebi, Harlouova – rekao je. – Samo sam pokušavao da pomognem. Ali ako želiš da ispušiš na kursu zbog lošeg gađanja, samo napred. Džesika je trepnula. Ne želeći da pravi scenu, primorala se da ostane hladna dok se Džon vraćao na svoje mesto. Ne trepnuvši, ispalio je svojih šest metaka i svi su pogodili metu posred srede. – O, siguran sam da bi on voleo da ispušiš – podrugljivo je dobacio uobraženi doktor. Nimalo raspoložena, Džesika je jednostavno piljila u njega sve dok ovaj nije pročistio grlo i nastavio da gleda svoja posla. Pogledala je u svoj pištolj i trebao joj je samo trenutak da zanemari Džonov komentar. Onda je podigla glavu, uperila glok u metu i nanišanila. Dok je pucala, osetila je nalet uzbuđenja pomešan s gnevom.

62


Book as passion & BalkanDownload

U tom trenutku nešto se promenilo. Tokom poslednjih nedelja stalno je bila nezadovoljna sobom zbog loših rezultata na fizičkim proverama. Ali sad, prvi put otkako je došla u Kvantiko, osetila je još nešto osim ozlojeđenosti. Bila je besna kao ris. Džon Šepard smatra da će ona ispušiti, je li tako? Pa, možda nije građena kao vikinški bog s onim glupim velikim bicepsima, glupim pločicama na stomaku i prsima kao isklesanim od kamena, ali neće ispušiti. Ona je pametna, odlučna i hladnokrvna u kriznim trenucima, i zna kako da izvuče informacije od svedoka i osumnjičenih, a da oni pritom uopšte ne shvate da ih je obradila. Zato, dođavola sa Džonom Šepardom. Znala je da je dobar, ali znala je i koliko je njoj stalo do ovoga. I nameravala je da upravo to i dokaže. Tog trenutka ubacila je u petu brzinu i prestala da se samosažaljeva. Da, njena veština u korišćenju vatrenog oružja nije bila zadovoljavajuća. Srećom, za to je postojalo reftenje. Akademija FBI-ja imala je devet strelišta i čitav tim instruktora više nego zadovoljnih kad im se ukaže prilika da rade s nekim polaznikom koji želi dodatne časove gađanja. – Samo reci kad i dolazim – bez oklevanja joj je rekao instruktor, agent Balinski, kad je svratila u njegovu kancelariju da zamoli za dodatne časove. – Dođavola, neću zatvarati strelište cele noći ako hoćeš. – Onda je nakrivio glavu. – Za početak treba da poradimo na tvom stavu. Treba da raširiš noge i nagneš se napred malo više. Da, to su joj već rekli.

63


Book as passion & BalkanDownload

Sledećih nekoliko nedelja, umesto da uveče s kolegama iz klase odlazi na piće u „Bordrum”, bar na drugom spratu glavne zgrade Akademije, koji je, u suštini, bio kafeterija gde se prodaje pivo, ona je uglavnom bila na strelištu. Popravila je stav, izveštila se u korišćenju sačmara i karabina i pošto je naučila da puca ne puštajući obarač da se vrati do kraja, poprilično je poboljšala preciznost. Sva ta vežba se isplatila. Nije da se hvali, ali do sredine kursa smela je da tvrdi kako je među petoro najboljih strelaca u klasi. Nije bilo nimalo teško zaključiti ko je bio najbolji. Iako je bila veoma odlučna, bila je i realna. Znala je da nikad neće pucati bolje od Džona koji se godinama obučavao da puca iz svih vrsta oružja pod kapom nebeskom. Pošto je i dalje silno želela da ga ispraši posle onog komentara o „ispušavanju”, moraće da nađe drugi način da to postigne. Konkretno, u teorijskom delu i radu na slučajevima. Što se tiče rada na slučajevima, simulacije koje su uvežbavali u Hogans Eliju uglavnom su bile usmerene na kontrolisanje situacije i sprečavanje nasilja. A, igrom slučaja, ona je očigledno imala dara za to. – Šeparde! Treba civilizovano da izvedeš tipa iz bara da bi ti odgovorio na nekoliko pitanja, a ne da upadneš u to prokleto mesto pucajući iz svega živog kao da hvataš Bin Ladena u nekom pakistanskom logoru! – proderao se njihov instruktor posle jedne takve vežbe koja se završila tako što je polovina lažnih gostiju završila licem na podu, s rukama vezanim lisicama iza leđa jer se, kako se ispostavilo, neko od njih usudio da bude malo drzak prema Džonu. – Sad prati šta radi Harlouova – zagrmeo je instruktor na njega. – Gledaj kako ona ovo rešava.

64


Book as passion & BalkanDownload

Ah... Trenutak u kom je videla izraz na Džonovom licu posle te naredbe možda joj je najdraži iz te dvadeset jedne nedelje. Na časovima teorije bavili su se pravom, forenzikom, bihevioralnim naukama, etikom i naprednim tehnikama ispitivanja. Učili su i veštinu kojom svaki specijalni agent mora da vlada: pisanje izveštaja. Pošto je relativno skoro izašla s pravnog fakulteta, Džesika se lako vratila u rutinu predavanja i čak je držala časove grupi svojih kolega koji se nisu osećali tako sigurno u pogledu određenog gradiva. Mada, ni Džon nije bio za potcenjivanje što se tiče teorije. Koliko god joj bilo mrsko da prizna, tip je bio pametan, brzo je usvajao nova znanja i očigledno je dosta vremena posvećivao učenju. Zato je i ona počela da uči još više. Nije to bilo samo zbog pobede u nadmetanju sa Džonom, mada je i taj propratni podstrek bio dobrodošao. Pre svega je želela samoj sebi da dokaže nešto i da instruktorima pokaže svoju jaku stranu. Da, kako je vreme prolazilo, postala je jača i brža pa se popravila na fizičkim proverama. Ali popravili su se i svi ostali u klasi. Što je značilo da je, kao najniži i najmršaviji klinac u kraju, uslovno govoreći, ostala negde na začelju grupe u tom pogledu. Trebalo joj je nešto da napravi ravnotežu. Nije bilo nagrade za dobre ocene iz operativnih veština, a Džon je već bio viđen za najbolju ocenu u rukovanju vatrenim oružjem. To je značilo da joj je jedina prilika da bude najbolja u teorijskom delu. Ako je Džon Šepard mislio da će mu tek tako dozvoliti da osvoji trostruku krunu i u svemu bude najbolji u klasi, čekalo ga je iznenudenje.

65


Book as passion & BalkanDownload

Srediće ga u teorijskom delu makar to značilo da će morati da zalepi kapke selotejpom kako bi učila cele noći. Tako je bilo do kraja njihove obuke na Akademiji. Pošto ni ona ni Džon nisu hteli da se za njih priča kako nisu timski igrači, krili su uzajamnu netrpeljivost glumeći ljubaznost pred drugima, čak uspešno sarađujući kad se to od njih zahtevalo. Međutim, krišom su se peckali i vređali kad god bi im se ukazala prilika. A, naravno, takvih prilika je bilo mnogo. Sedamnaeste nedelje na Akademiji, nastupio je vrhunac. Polaznici iz njihove klase bili su u sali za fizičko i čekali da odrede parove za sledeću borbu. Na početku obuke rečeno im je da će svaki pitomac do kraja kursa sparingovati sa svakim od svojih kolega. Zato je Džesika od početka znala da će pre ili kasnije morati da se suoči sa Džonom na strunjači, ali ipak se u dubini duše nadala da će instruktori to jednostavno zanemariti jer je Džon bio tako upadljivo jači od nje. Ta nada je umrla u trenu jednog sunčanog petka posle podne. – Šeparde, ti si na redu. I ti, Harlouova – naredio im je instruktor odbrambene taktike. Džesikino srce počelo je divlje da lupa i malo je nedostajalo da na licu mesta povrati ručak. Njene borbene veštine su se popravile otkako je došla na Akademiju i bila je dovoljno srčana da je bezmalo pobedila nekoliko nižih i lakših kolega. Ali Džona Šeparda?! Mnogo puta ga je videla kako se bori. Sirova snaga i silina njegovih udaraca u spoju sa skladnim i lakim pokretima ruku i stopala bili su zaista zadivljujući. I to uprkos tome što se očigledno uzdržavao u svojim mečevima jer bi u stvarnom životu

66


Book as passion & BalkanDownload

taj tip verovatno sve do jednog protivnika mogao ubiti golim rukama, samo ako bi hteo. Usput bi im verovatno naneo užasan bol. Sad je morala da se suoči s njim jedan na jedan. S nekim koga je mrzela najviše u klasi. Bila je gotova. Tiho je i duboko udahnula i otišla do strunjače, gde ih je čekao instruktor. Podsetio je nju i Džona na pravila dok su navlačili rukavice za sparingovanje, štitnike za glavu i za zube: zabranjeni su udarci u prepone i drugi prljavi potezi, a borba se završava čim se jedno od njih dvoje preda. Krajičkom oka je videla kako se ostali polaznici okupljaju da gledaju, verovatno se kladeći koliko će sekundi trebati Džonu da je baci na zemlju i uhvati u čelični stisak. Onda je instruktor dunuo u pištaljku. Džon je jurnuo pravo na nju sa svoja skoro dva metra i sto kilograma čistih mišića. Sranje. Ona je podigla rukavice misleći kako bi ostalima bilo pametnije da se ne klade na sekunde, već na nanosekunde. Ali kad joj je prišao nadohvat ruke, Džon je usporio i počeo da kruži oko nje lagano poskakujući. Bio je potpuno svestan da ju je upravo nasmrt isprepadao. Njegove plave oči su se smejuljile dok ju je čekao da napravi prvi potez. A onda je Džesika nešto shvatila. On se poigravao njome. Istog trenutka u njoj je buknuo plamen. Da, nije imala izgleda da pobedi u ovoj borbi ako se uzme u obzir Džonova obučenost i činjenica da je bio tridesetak centimetara viši i četrdeset pet kilograma teži od nje. To je bilo

67


Book as passion & BalkanDownload

jasno kao dan. Ali ako je hteo da se kurči i pleše po strunjači kao mačka koja se igra mišem pre nego što ga celog proguta, ona bi to možda mogla da iskoristi. Pogledi su im se sreli i ona je brzo smislila plan. „Spremna sam, Džone Šeparde.” ★ Džesikin telefon je zazujao obavestivši je o novom mejlu i naglo je vrativši u sadašnjost. Shvativši da sedi na kauču sa činijom već bljutavih žitarica, odagnala je to sećanje i pogledala u telefon. Novi mejl od Džona. „Možeš da otkažeš sastanak s tipovima iz podrške. Džeksonvilski agenti su se već postarali za vebsajt. Trebaju im samo naše slike.” Namrštila se iznenađena tom informacijom. „Kad si razgovarao s agentima iz Džeksonvila?” Njegov odgovor je stigao posle nekoliko trenutaka. „Pre koji minut. Pozvao sam agenta Levita na mobilni računajući da i ja treba da mu se predstavim ” Džesika je zakolutala očima. Znači, tako će izgledati: Džon će se uvrediti kad god ona pokuša da preuzme inicijativu. Pa, taj momak će jednostavno morati da se navikne na to. Ovo je istraga korupcije, a ne organizovanog kriminala, i što se nje tiče, ona zbog toga treba da ima vodeću ulogu u ovoj tajnoj... Telefon joj je ponovo zazujao. Podigla ga je i videla novu poruku od Džona.

68


Book as passion & BalkanDownload

„Inače, dao sam sebi slobodu da kažem agentu Levitu da možemo da doletimo u Džeksonvil sledeće srede. Nadam se da se to uklapa u tvoj raspored”, dodao je uzvraćajući joj rečima koje je ona njemu ranije uputila. Nego šta. Biće to nekoliko dugih nedelja.

69


Book as passion & BalkanDownload

7. U nedelju uveče Džon je otišao kod oca na večeru. Bio je to običaj ustanovljen kad se vratio u Čikago. Tako su on i njegov mlađi brat, Nejt, imali zgodan izgovor da obilaze mamu, a da ne izgleda kao da su došli samo zbog toga. Ona nije htela ni da čuje da bilo ko bdi nad njom dok ide na hemoterapiju. Pošto su znali da bi Barbara Šepard to očekivala od njih, Džon, njegov brat i njihov otac, nastavili su da neguju taj običaj i nakon njene smrti, makar onoliko koliko su to dozvoljavala Džonova putovanja. Istina, sada su se nedeljni obroci sastojali uglavnom od naručene hrane, što njihova majka nikako ne bi odobrila, a za stolom, s jednom praznom stolicom sa Džonove desne strane, sada je bilo malo tiše. – Pa, kad ćeš saznati jesi li primljen u tim? – upitao je Džonov otac Erik. Njih trojica su jeli čikašku picu koju je Džon kupio usput. Bio je to njegov prvi susret s porodicom otkako se vratio iz Kvantika, pa im je pričao o testovima, to jest o onome o čemu je smeo da priča. Opčinjen čitavom tom procedurom, Nejt ga je stalno nešto zapitkivao. Ali njihov otac je bio neobično ćutljiv. – Za koju nedelju – rekao mu je Džon. – Ako budem primljen, moraću da budem u Kvantiku do Praznika rada. Otac je na to odgovorio progunđavši nešto i uzeo zalogaj pice.

70


Book as passion & BalkanDownload

„Dobro onda!” Džon je pogledao brata na drugom kraju stola, a ovaj je slegnuo ramenima. Njih trojica su nekoliko trenutaka jeli u tišini, a onda je otac uzeo još jedan komad hleba s belim lukom iz posude na sredini stola. – Meni se nekako čini da je ta odluka doneta preko noći. Mislio sam da obožavaš tajne zadatke – rekao je. – Šest godina sam čekao na ovo testiranje – rekao je Džon. – Ne bih baš rekao da sam tu odluku doneo naprečac. Njegov otac je otkinuo komad hleba s belim lukom i ubacio ga u usta. I... ponovo su zaćutali. Iskreno govoreći, Džon je očekivao da će njegov otac, koji je, baš kao i on, bio u vojsci pre nego što je stupio u čikašku policiju, potpuno drugačije reagovati. Mnogo puta u poslednjih šest godina otac je pokretao temu Tima za spasavanje talaca. Hvalio se prijateljima i rođacima kako Džona čeka prilika da se bori za mesto u tom timu kad god poželi. Ali sad, kad se prilika ukazala, njegova reakcija bila je, najblaže rečeno, mlaka. Ponovo je preko stola pogledao svog brata. „Možeš li malo da mi pomogneš? Vidiš da tonem.” Nejt je klimnuo glavom. – Jeste li videli da su „Kabsi” prodali Dojla? – Bilo je krajnje vreme – kazao je njihov otac. – Ove sezone je bio grozan. Napetost za stolom je popustila dok su njih trojica razgovarali o sportu, a onda je njihov otac upitao Nejta, menadžera popularnog irskog paba u severnom delu grada, kako mu ide posao.

71


Book as passion & BalkanDownload

Naizgled opušteniji pošto ih je Nejt razgalio dozom svežih šašavih priča jednog vlasnika bara, Erik se ponovo obratio Džonu. – Šta je s tobom? Jesu li ti dali nešto zanimljivo da radiš? – U stvari, upravo su mi dodelili tajni zadatak. Za jedno „mastiljarsko” odeljenje – rekao je Džon. – „Mastiljarsko”? – njegov otac se nasmejao spustivši ruke na sto. – Zar nisi napredovao u službi? Kakav je to zadatak? – Bivši inspektor odeljenja za ubistva uvek je pokazivao veliko zanimanje za Džonove istrage. – Odeljenje za borbu protiv korupcije iz druge ispostave ima tajnu misiju za nas. Partner i ja ćemo glumiti privatne investitore koji pokušavaju da mitom zaobiđu zakone o građevinskim zonama. Njegov otac je izvio obrve. – Imaš partnera na tom slučaju? Iako je uvek imao zaštitu agenata iz tima za podršku, Džon obično nije imao partnere u tajnim misijama. Dovoljno je teško bilo infiltrirati jednog agenta u mrežu organizovanog kriminala, a kamoli dva. Ali u svetu sofisticiranih kriminalaca stvari idu drugačije. – Agenti koji vode slučaj smatrali su da ćemo biti uverljiviji ako ovo budemo radili udvoje. – I Džon se složio s njima. Ti tipovi iz investicionih fondova retko su sami radili na projektima, a u ovakvom slučaju bili bi posebno podstaknuti da naprave veliku predstavu za gradonačelnika kako bi naglasili koliko je važno da imovinskopravna pitanja o kojima je reč budu povoljno rešena. – Pa, kakav ti je taj novi partner? – upitao ga je otac. U Džonovoj glavi se pojavila slika Džesike u onom njenom poslovnom kostimu koji je nosila pre neki dan kad su se sreli u

72


Book as passion & BalkanDownload

Nikovoj kancelariji. Otad se nisu videli pošto su oboje smatrali da je bolje da se dopisuju ukoliko treba razmotriti nešto u vezi sa slučajem. Međutim, glavni deo posla su obavljali agenti u Džeksonvilu. Sve dok su dobro pripremljeni za svoje uloge na tajnom zadatku, Džon i Džesika nisu imali mnogo šta da kažu jedno drugom. Što je njemu potpuno odgovaralo. – Tek je stigla u našu ispostavu. Upravo je prebačena iz Los Anđelesa. Nažalost – tiho je dodao Džon otpivši gutljaj piva. Njegov otac je čekao još informacija. – I? Ima li ona ime? Džon je već bio smislio nekoliko nadimaka za nju, ali nijedan od njih nije bio prikladan da ga izgovori pred ocem. – Džesika Harlou. Na drugoj strani stola Nejt je nakrivio glavu. – Džesika Harlou. Zašto mi to ime zvuči poznato? Džon se nelagodno promeškoljio na stolici. – To je verovatno jedno od onih imena koja svima zvuče poznato. Nejt nije delovao ubeđeno. – Možda. Njegov otac je nestrpljivo mahnuo rukom. – Daj, to je važno. Odavno nisi imao partnera. Reci nam još nešto o njoj. Džon nije bilo raspoložen za to. – Drugačije je kad imaš partnera u FBI-ju, tata. Nije to kao s tobom i čika Donom. – Čika Don je bio dugogodišnji partner njegovog oca u čikaškoj policiji. Krstili su decu jedan drugom, svake godine zajedno letovali, a i danas su se svakog petka uveče družiti u lokalnoj gostionici. U FBI-ju je, međutim, koncept partnerstva bio labaviji i manje zvaničan. Mlađi agenti koji bi tek stigli u neku ispostavu uparivani su s iskusnijim agentima radi obuke, a, naravno, bilo je

73


Book as passion & BalkanDownload

slučajeva i kad su dva agenta radila kao tim na određenoj istrazi. Ali to su obično bili kratkoročni aranžmani, a ne dugotrajni, bezmalo porodični odnosi kakvih se njegov otac sećao iz dobrih starih vremena dok je on radio u policiji. Njegov otac je na to samo odmahnuo. – Nemoj ti meni tu priču ,,u FBI-ju je drugačije”. Partner je partner. To je neko ko ti čuva leđa, neko kome veruješ. Da ti kažem nešto: malo je veza koje su čvršće od veze dva muškarca ili muškarca i žene spremnih da jedno drugom čuvaju leđa kad postane čupavo. Razumeš li šta ti govorim? Džon je zaključio da je najbolje da mu ne protivreči. – Važi, tata. – Otpio je još jedan gutljaj piva nadajući da se će to biti kraj priče. Njegov otac je klimnuo glavom. Delovalo je da je zadovoljan. – I kažeš da je iz Los Anđelesa, je li tako? Pa, onda verovatno ne zna mnogo ljudi u ovom gradu. Trebalo bi jednom da je dovedeš ovamo na večeru. – Mahnuo je rukom kao da je to rešena stvar. – Znaš, kao gest dobrodošlice. Džon se umalo zagrcnuo pivom. Da pozove Džesiku Harlou na porodičnu večeru?! Radije bi pojeo cipelu s roštilja. Ipak se pretvarao da je smiren pošto nije video nijedan razlog da objašnjava istoriju svog odnosa sa Džesikom. – To je dobar predlog. Ali njena porodica živi ovde, pa mislim da je, što se toga tiče, obezbeđena. Osim toga, to neće biti dugoročno partnerstvo. Posebno pošto postoje dobri izgledi da ja uskoro odem iz Čikaga. Odmah je shvatio da nije trebalo to da kaže.

74


Book as passion & BalkanDownload

Njegov otac je obrisao usta salvetom i ponovo postao osoran. – Da. Valjda ti znaš šta je najbolje, zar ne? Za stolom je ponovo zavladala tišina. Nejt je pogledao jednog, pa drugog, a onda se vedro na smešio. – Pa, šta kažete na „Blekhokse"? ★ Pola sata kasnije Džon i njegov brat su išli prema svojim koma parkiranim ispred kuće njihovih roditelja. – Mislim da i slobodno može reći kako tata nije oduševljen što sam bio sa testovima za Tim za spasavanje talaca. – Pomiriće se s tim – rekao je Nejt. – I ranije sam odlazio iz Čikaga – Džon je osećao potrebu a to istakne. – Kad se saberu fakultet, vojska i Detroit, otkako sam odrastao, veći deo života proveo sam van ovog grada. – Daj, znaš da je drugačije otkako je mama umrla. – Nejt je podigao ruku kad je Džon zaustio da nešto kaže. – Ne kažem da treba da osećaš krivicu što odlaziš ako te prime u tim. Naravno da treba da odeš. Koliko ljudi uopšte dobije takvu priliku? I tata to zna. Samo je u poslednje tri godine navikao da budeš ovde. Obojica smo navikli. Džon se nasmešio, dirnut. Retke su bile prilike u kojima je njegov brat, porodični šaljivčina, otvoreno pokazivao osećajnost. Onda je Nejt nastavio. – Mada ne znam zašto. Nisi baš naročito zanimljiv. Mislim, jasno je da si, postavši rendžer, stupivši u FBI i pentrajući se na četvorospratnice u plamenu bez zaštitne mreže, samo pokušavao da privučeš pažnju. Time si hteo da nadoknadiš to što već godinama živiš u senci svog mnogo šarmantnijeg mlađeg brata.

75


Book as passion & BalkanDownload

I... eto ga. Pre nego što je Džon stigao da odgovori, Nejt je podigao ruku kao da je nešto zaboravio. – Kad smo kod privlačenja pažnje, u petak uveče sam sreo Lukasa i Meta. Došli su u bar da se raspitaju za tebe. Met mi je održao čitav govor o tome kako je on samo žrtva u svemu ovome i da je ni kriv ni dužan upetljan u tu dramu između tebe, Roba i Ališe. Onda je Lukas rekao kako smatra da je glupo što si ga tako otkačio jer nije on taj ko ti je tucao devojku. Džon je bezmalo zarežao. – Je li tako rekao? Govnar. Nejt je podigao šake. – Hej, ne ubijaj glasnika. Znaš mene, volim da se družim s ljudima. Samo slušam šta mi govore, čak i ako su to gluposti. – Osmehnuo se. – Osim toga, kad sam ih saslušao, rekao sam obojici da se nose i izbacio ih iz svog paba. To je Džonu izmamilo jedva primetan osmeh. – Bravo. – Skoro da je zažalio što nije bio tamo da vidi izraze na Metovom i Lukasovom licu kad su dobili nogu u dupe od njegovog brata. Nejt se onda uozbiljio. – Jesi li uopšte razgovarao s Ališom? – Ne. – Džonu nije palo na pamet da to učini. To je gotovo. I ona i Rob su mu telefonirali dok je bio u Kvantiku na testovima za TST, ali on nijednom od njih nije imao šta da kaže. Život ide dalje. Da, ostao je bez doma, devojke i trojice bliskih prijatelja, i to sve odjednom. Povrh toga, trenutno je stanovao u malom, pomalo šugavom stanu u potkrovlju u Baktaunu pošto nije želeo da ulaže u nešto trajno dok ne bude znao da li će ostati u Čikagu. Osim toga, ako bi previše proučavao to što ga je snašlo, samo bi se još više izbedačio. Zato nije razmišljao o tome. Sasvim jednostavno.

76


Book as passion & BalkanDownload

Stigli su do kola, ali pre nego što je ušao u svoja, Nejt je zastao i pogledao Džona kao da o nečemu razmišlja. – Zašto mi ime Džesika Harlou zvuči tako poznato? – upitao je. – Rekao sam ti. To je verovatno jedno od onih imena koja svima zvuče poznato. – I dalje mi prodaješ tu priču, a? – upitao je Nejt. Nego šta, dođavola. ★ Džon je u ponedeljak došao u kancelariju rano ujutru, noseći kafu. Čekalo ga je nekoliko dana napornog istraživanja. Počeo je proverivši vebsajt koji je tokom vikenda postavilo džeksonvilsko Odeljenje za podršku. – Izgledaš otmeno – rekao je Rajan, pogledavši sliku na njegovom računaru. – Odakle im ta slika? Bilo je jasno da slika nije novijeg datuma jer je na njoj Džon bio sveže izbrijan, a sad je imao dvonedeljnu bradu. Iskreno, to je donekle bila posledica lenjosti. Ako se ima u vidu priroda njegovih tajnih zadataka, odvikao se od redovnog brijanja. Ali to nije jedini razlog. Kad je video kako njegov izgled uličnog momka ide na živce izvesnoj uglađenoj agentkinji iz Odeljenja za borbu protiv korupcije, odlučio je da ga „neguje” što duže. – Snimljena je pre koju godinu za jednu tajnu operaciju koja je provaljena u poslednjem trenutku. – Izgledaš kao da ti je mesto na sedmom spratu, gde bi upoređivao dugmad na manžetnama s ostalim „mastiljarima” i s lažnom skromnošću tobože uzgred pominjao da si magistrirao menadžment na „Harvardu” – rekao je Rajan.

77


Book as passion & BalkanDownload

Džon se nasmešio. Upravo to je hteo da postigne. Nastavio je da pregleda vebsajt zadivljen onim što je Odeljenje za podršku uradilo. Očigledno su već neko vreme pre postavljanja sajta radili na pripremama. Vebsajt je izgledao vrhunski, pregledno i, što je najvažnije, stvarno. Sve je bilo tu: odeljak „O nama”, koji je sadržao lažne biografije njega i Džesike, odnosno Dejva Rosera i Ešli Evers, kako će se zvati dok budu radili na ovom tajnom zadatku. Tu su bile gomile fotografija dvoje starijih partnera koji su navodno takođe radili u njihovoj firmi; nekoliko strana posvećenih strategiji ulaganja i tekućim i budućim projektima njihove firme; zatim odeljak „Vesti”, s lažnim saopštenjima za medije koje je njihova firma objavila o nekim od svojih najvećih projekata. I na kraju, ali ništa manje važno, bili su „Kontakti”, gde su se nalazili poslovna adresa, imejl adresa i broj telefona koji je zapravo bio povezan s administrativnim asistentom u čikaškoj kancelariji FBI-ja, zaduženim da glumi Dejvovog i Kšlinog poslovnog sekretara. Da, bili su i te kako lukavi. Sledeća dva dana, Džon je zaranjao u svet privatnih investicionih fondova. On i Ešli vodili su „Lejkšor kapital partners”, malu, ali unosnu firmu sa sedištem u Čikagu fokusiranu na ugostiteljski sektor, uglavnom na restorane i barove. Po veličini investicija firma je spadala u opseg onih između pet i dvadeset pet miliona dolara. Sudeći po njihovom vebsajtu, trebalo bi da se predstavljaju kao kreatori vrednosti koji sebi postavljaju ambiciozne ciljeve, traže partnere i pokazuju veliki talenat u oportunističkom pristupu investicijama uz spremnost na razne dogovore.

78


Book as passion & BalkanDownload

I, bio je siguran u to, moraće da uloži svu svoju veštinu tajnog agenta da bukvalno ne povrati ako ikad bude morao sebe da opiše kao kreatora vrednosti tokom ove tajne operacije. Sve sami „mastiljarski” izrazi. Plan delovanja u ovoj tajnoj operaciji bio je manje-više jednostavan. On i Džesika će se pretvarati da njihova firma razmišlja o ulaganju u nekoliko restorana i barova u Džeksonvilu, koji je, prema rečima agenata iz džeksonvilske ispostave, poslednjih godina počeo da stiče priznanje na državnom nivou zbog procvata svoje kulinarske scene. Namera im je da ispitaju tržište otvaranjem vinskog bara i picerije za imućnu klijentelu u kraju Riversajd i našli su savršenu lokaciju za svoj projekat: napuštenu zgradu od cigle u kojoj je ranije bila banka. Nažalost, oko tog prostora postoje određeni problemi. Pošto se zgrada nalazi u istorijskom delu grada, postoji nekoliko prepreka u pogledu dozvole za preuređenje i parkiranje. U tom delu grada trenutno nije moguće imati baštu u zadnjem dvorištu, što „Lejkšor kapital partners” smatra ključnim za uspeh restorana. Osim toga, treba im i dozvola za dodatno obeležavanje i preuređenje zelenih površina, kao i za kratkotrajno parkiranje na ulici isključivo za vozila restorana, pošto je drugi bitan faktor njihovog poslovnog plana bio da se mušterijama omogući naručivanje i kućna dostava. Međutim, uz malo sreće, zlatni dečko na mestu gradonačelnika Džeksonvila biće spreman da reši sve njihove nedaće s preuređenjem i parkingom. Uz odgovarajuću nadoknadu, naravno. U sredu ujutru, Džon je ustao pre zore da spakuje kofer. Taksijem se odvezao do aerodroma „O’Her”, na kom je, što nije bilo iznenađenje, vladala gužva iako je bilo veoma rano. Pošto je

79


Book as passion & BalkanDownload

zaobišao redove za bezbednosnu proveru, što je jedna od privilegija kad ste agent FBI-ja, ubio je vreme popivši kafu u „Starbaksu”. Posle toga je pokretnom trakom osvetljenom neonskim svetlima otišao do terminala C. Na gejtu je ugledao Džesiku, koja je već sedela u čekaonici i proveravala svoj telefon. Na trenutak ju je posmatrao kako iza uveta sklanja pramen plave kose koji je pao napred dok je bila nagnuta nad telefon. Bilo je neobično, a i prilično iritantno, što je još uvek mogao da se seti bezmalo svake dosetke, podrugljive opaske i prekog pogleda koje mu je do sada uputila iako je prošlo toliko vremena. A to nije bilo za potcenjivanje ako se ima u vidu obilje dosetki, podrugljivih opaski i prekih pogleda kojima je bio izložen tokom dvadeset jedne nedelje provedene s njom. Ali sad... Uzdahnuo je, stisnuo zube i krenuo prema njoj. Kad ga je ugledala kako se približava, na njenom licu se pojavio oprez. Seo je pored nje i spustio kofer. Pogledao ju je sa strane i na trenutak nijedno od njih ništa nije reklo. – Spremna? – najzad je upitao. – Verovatno ne – odgovorila je. Pa, onda nije jedina. Preleteo je pogledom preko crnog uskog kostima, ružičaste svilene bluze, tankog ružičastog kaiša i crnih cipela s visokim potpeticama koje su upotpunjavale njenu odevnu kombinaciju. – Jesu li ti sva odela tako glamurozna? – Nije čak ni znao zašto ga to nerviru. On je agent FB-ija. Stalno je okružen ženama u poslovnim kostimima.

80


Book as passion & BalkanDownload

Ali nijedna od njih u njima nije izgledala kao Džesika Harlou. – Da, sva su tako „glamurozna”. – Ona je zauzvrat odmerila njegove farmerke i duks, a onda joj se pogled zaustavio na njegovoj neobrijanoj bradi. – Znači, takav ćeš tamo da se pojaviš? Ne baš, ali ona to još nije morala da zna. – Imaš nešto protiv? U nameri da odgovori sprečila ju je objava da uskoro počinje ukrcavanje za njihov let. Džesika je stavila svoj telefon u torbu. – Postoji još nekoliko pojedinosti kojima bi trebalo da se pozabavimo pre nego što se sastanemo s agentima iz Džeksonvila. Možda bismo o tome mogli da razgovaramo tokom vožnje od aerodroma do hotela? Džon je ustao spremajući se za ukrcavanje. – I ja sam to imao na umu. – Avion državne avio kompanije očigledno nije odgovarajuće mesto gde bi dvoje tajnih agenata razmatrali pojedinosti svoje tajne operacije, pa će morati da sačekaju dok ne ostanu sami. – Dobro. Važi. – Duboko je udahnula kao da joj je laknulo, a onda je ustala. Videvši njenu reakciju, Džon je osetio kako ga obuzima ljutnja. Zar zaista ima tako ružno mišljenje o njemu da smatra da bi on mogao da se ponaša bilo kako drugačije osim profesionalno? Zaustio je da kaže nešto podrugljivo, ali onda je ona zastala, veoma blizu njega. Nakrivila je glavu i nešto u načinu na koji ga je tada pogledala u trenu ga je nateralo da zaboravi na grube reči. – Šta je? – sumnjičavo ju je upitao nelagodno se vrpoljeći. – Zašto me tako gledaš?

81


Book as passion & BalkanDownload

Izvili su joj se uglovi usana. – Samo pokušavam da zamislim kako si izgledao otpozadi s punđom na glavi. Bože! Izgleda da je priča o tome doprla do svakog kutka čikaške kancelarije. – Zadivljujuće uredni Džon Šepard kog sam poznavala pre šest godina nikad ne bi sebi dozvolio tako nešto – nastavila je. – Pretpostavljam da se mnogo toga promenilo. Nagnuo se prema njoj i tiho progovorio: – Ili možda samo misliš da si me poznavala pre šest godina, Džesika. Zadovoljan što je na trenutak primetio iznenađenje u njenim očima, ostavio ju je da razmišlja o tome. Krenuo je prema izlazu omogućavajući joj da lepo i natenane osmotri kako izgleda otpozadi, pošto je već bila toliko zainteresovana.

82


Book as passion & BalkanDownload

8. Stjuardesa je zastala pored njihovih sedišta s kolicima za piće. – Da li želite da popijete nešto? Džesika je s osmehom pokazala na flaširanu vodu zataknutu u džep na sedištu ispred sebe. – Meni ne treba ništa, hvala. Džon je sedeo pored nje. – Ni ja neću ništa – rekao je stjuardesi. – Pa, ako se predomislite i ako vam nešto zatreba, samo me obavestite. – Stjuardesa je još jedan trenutak gledala u Džona. – Bilo šta da vam treba. Posmatrajući to sa svog sedišta pored prozora, Džesika se jedva uzdržala da ne zakoluta očima dok je stjuardesa prilazila sledećem redu sedišta. Moguće je, pretpostavila je, da je stjuardesa odmeravala Džona iz čiste radoznalosti, pošto je na osnovu šifre na spisku putnika znala da su ona i Džon savezni agenti. Međutim, pošto je Džesiku jedva okrznula pogledom, pretpostavila je da njeno ponašanje ima više veze s činjenicom da Džon izgleda... pa, onako kako Džon Šepard uvek izgleda. On je bez sumnje bio čovek koji privlači pažnju. O tome je mogla da posvedoči iz prve ruke. Pre uzletanja je ustao da jednoj starijoj ženi pomogne da ubaci ručni prtljag u odeljak iznad sedišta i bukvalno su se začuli

83


Book as passion & BalkanDownload

uzdasi divljenja od žena s obližnjih sedišta kad je podigao pomenuti prtljag kao da podiže pero. „Da, dobro, narode, zgodan je. I tako naočit!” Shvatila je. Ali, samo da se zna, primetila je da čekinja na njegovom licu preti da uskoro pređe onu tanku granicu između divlje zgodnog frajera i brodolomnika koji je tri nedelje živeo od kišnice i algi. Samo kaže. Proverila je vreme na svom ajpedu koji joj je služio kao elektronski čitač i videla da je prošlo samo pet minuta otkako je poslednji put bacila pogled. Sranje. Bili su zajedno tek pola sata, i već je počelo da je nervira što ona i Džon nisu progovorili ni reči. Ruku na srce, ona je poticala iz pričljive porodice, neko bi rekao brbljive. Njen otac, advokat, i njena majka, psiholog, uvek su podsticali svoju decu da izražavaju mišljenja i osećanja. Tako da čak ni u savršenim okolnostima nije dobro podnosila neprijatne tišine. U ovom slučaju, međutim, trudila se da priguši nagon da prekine ćutanje pošto je videla da Džon ne pokazuje ama baš nikakvo zanimanje za razgovor s njom. Čim se avion odvojio od piste, on je iz svoje aktovke izvadio mali svežanj novinskih članaka o džeksonvilskoj kulinarskoj sceni i otad bezmalo da nije ni podigao pogled. Što je bilo u redu. Njih dvoje, partneri, samo će sedeti tamo, na jedva nekoliko centimetara udaljenosti, i neće razgovarati. Jok, to nije čudno. Baš nimalo. Nakon što je nekoliko puta pročitala isti pasus na svom elektronskom čitaču, ali i dalje nije imala pojma šta u njemu piše,

84


Book as passion & BalkanDownload

Džesika je odustala i odlučila da se u ovim okolnostima pokaže kao bolji čovek. – Pa, jesi li nekad bio u Heksonviki? – ljubazno je upitala prekidajući tišinu. Govorila je tiho iz predostrožnosti, iako su ona i Džon sedeli u jedina dva sedišta u njihovom redu i niko nije obraćao pažnju na njihov razgovor. Džon je podigao pogled sa članka koji je čitao i pogledao je kao da je upravo rekla da želi da otvori vrata za izlaz u slučaju opasnosti i iz čista mira iskoči iz aviona. – Naravno da jesam. S tobom, Ešli, kad smo dolazili da pogledamo moguće lokacije za restoran koji želimo da otvorimo. Sećaš se? Džesika ga je bledo pogledala. Ešli? O, pobogu... Šta je ovo? Neki poseban metod koji on koristi kako bi ušao u svoju tajnu ulogu? Nikad, ali nikad više neće raditi ni sa kim iz Odeljenja za organizovani kriminal. – Da. Dobro, Dejve – suvo je naglasila udovoljivši mu. – Ne znam kako sam to mogla da zaboravim. – Vratila se svom elektronskom čitaču razmišljajući kako će joj ovih nekoliko dana s Danijelom Dejom Luisom biti još duži nego što je očekivala. Posle nekoliko trenutaka podigla je pogled i videla da Džon čita neki članak, šakom zaklanjajući usta od nje. Spustila je elektronski čitač. – Ti me zavitlavaš. – Trebalo je da vidiš izraz na svom licu. – Protegao je noge, delujući kao da mu je mnogo udobnije nego što bi se očekivalo za čoveka njegove visine zbijenog na sedištu ekonomske klase. – I da odgovorim na tvoje pitanje, ne, nikad nisam bio u Džeksonvilu.

85


Book as passion & BalkanDownload

Džesika je čekala. Kad je on nastavio da čita, značajno je pročistila grlo. – A sad sledi deo razgovora u kom ti mene pitaš da li sam nekad bila u Džeksonvilu – rekla je slatko. Podigao je pogled. – O, dobro. Jesi li nekad bila u Džeksonvilu? – Ne. Ponovo je zavladala tišina. – Ovo baš i nije sjajan početak razgovora, zar ne? – upitala je. Dobro, pošto su završili s ispraznim ljubaznostima, postojalo je nešto čime je zaista želela da se pozabavi. – Šta si hteo da kažeš kad si rekao da samo mislim kako sam te poznavala pre šest godina? – Kopka te to, zar ne? Nije je kopkalo. Samo ju je... zanimalo. – Ta izjava mi je delovala čudno. Posebno pošto mislim da sam te pre šest godina prilično dobro upoznala. Oteo mu se kratak podrugljiv smeh. – Ma da. Hmm. Odgovarajući na njegov izazov, počela je da navodi činjenice. – Rođen i odrastao u Čikagu. Otac ti je bio inspektor Odeljenja za krvne delikte i zato si se zainteresovao za taj posao. Igrao si američki fudbal dovoljno dobro da dobiješ školarinu za Univerzitet Viskonsina, gde se, pretpostavljam, prvi put ispoljila tvoja ogromna želja za nadmetanjem... – Eto, vidiš. – Presekavši je usred rečenice podigao je prst i nagnuo se napred da bi je pogledao u oči. – O tome ti govorim. Kažeš da sam ja sklon nadmetanju jer u tvojoj glavi postoji predstava kako sam ja bio krivac za sve što se desilo na Akademiji.

86


Book as passion & BalkanDownload

Džesika ga je pogledala smatrajući da je to sasvim očigledno. – Pa... da. Odmahnuo je glavom. – A ja sam mislio da si možda, nekim slučajem, uspela da za poslednjih šest godina stekneš neko iskustvo i sagledaš to drugačije. Ali očigledno se i dalje zavaravaš svojom revizionističkom verzijom istorije. „O, moj bože! ’Revizionistička verzija istorije?’” Nagnula se prema njemu vodeći računa da ne diže glas uprkos uzburkanim osećanjima. – Koliko se ja sećam, a molim te, ispravi me ako u bilo čemu grešim, ti si veći deo obuke proveo progoneći me, ispravljajući me, govoreći mi da ću ispušiti, a onda bi popizdeo kad bi se ispostavilo da nisi u pravu. Čim je izgovorila te reči, desilo se nešto potpuno neverovatno. Džon Šepard je pocrveneo. – Samo sam jednom rekao da ćeš ispušiti – progunđao je. – I, naravno, to su jedini delovi kojih se sećaš. U očajanju je podigla ruke. – A čega drugog bi to trebalo da se sećam? Ako ti nisi bio problem pre šest godina, kako onda objašnjavaš sva naša neslaganja? Pogledao ju je dugo i značajno. – Stani. Kažeš da sam ja bila problem? – upitala je s nevericom. – Baš je gadno kad otkriješ da nisi savršena, zar ne? Džesika je taman krenula da mu žestoko odbrusi, a onda je zaključila da ne želi da mu priušti to zadovoljstvo. – Dobro, Šeparde. Da čujemo. Reci mi sve svoje muke. Jer baš bih volela da znam zbog čega sam ja bila takav negativac.

87


Book as passion & BalkanDownload

– Koliko god bilo primamljivo – mirno je odgovorio Džon – naš let će trajati još samo sat i po, a to jedva da je dovoljno da pokrijem samo prvu nedelju naše obuke. Ali ako želiš da ti dam određen primer... – Pogledao ju je pravo u oči. – Daj, Džesika. Znaš šta si uradila. Trebao joj je trenutak da se seti. – Ma idi. Nisi valjda i dalje ljut zbog toga? – Naravno da sam i dalje ljut zbog toga – rekao je bez uvijanja. – Zašto ne bih bio? – Ozbiljno? – Nego šta. Pogledala ga je s nevericom. On se tobože umiljato nasmešio. – Hoćeš li da me pitaš i treći put, da bi bila baš, baš sigurna? Džesika je pogledala u tavanicu aviona. Kad malo bolje razmisli, možda i ne bi bilo tako loše da se pozabavi glumačkim pripremama za njihove uloge. Posebno pošto je sud shvatila da u stvarnom životu želi da zadavi svog partnera. – Znaš šta? Hajde da se ipak manemo toga. Mislim da će prekopavanje po prošlosti samo pogoršati stvari, a ti i ja bismo sledećih dana morali da budemo u skladnim odnosima. – Meni to odgovara – rekao je. – Uostalom, nisam ja počeo da ćaskam o dobrim starim danima. – Veruj mi, neću ponoviti grešku. – Zavalila se u svoje sedište i pokazala na gomilu novinskih članaka ispred njega. – Osim toga, ti očigledno imaš dosta toga da pročitaš, a ja ne bih da te ometam. – Hvala ti – rekao je s lažnom ljubaznošću.

88


Book as passion & BalkanDownload

– Jasno ti je da praviš te drske pokrete glavom Čak i dok razmišljaš o tome šta bi mi rekla? – upitao je Džon. Džesika ga je mrko pogledala, ali ništa nije rekla. Posle nekoliko trenutaka Džon je pročistio grlo i podigao članak koji je čitao. – Ovde ima dosta zanimljivosti o kraju Riversajd kroz koji ćemo se danas voziti. Slobodno pogledaj kad ja završim – rekao je preko volje. Džesika se nasmešila. – U stvari, ja sam to već pročitala za vikend. A u drugom članku na tvojoj gomili postoji lep citat iz „Fajnenšel tajmsa” koji opisuje Riversajd kao „nešto najbliže Grinič Vilidžu što se može naći na Floridi”. Razmišljala sam o tome kako bih to mogla da ubacim u razgovor znaš već s kim. Namignula je. Džon se namrštio. O da, ponovo je bila jedan mali korak ispred njega. Ponosno se vratila svom elektronskom čitaču. Dobro, u redu. Možda je i ona pomalo sklona nadmetanju. ★ Džon je krajičkom oka pratio kako Džesika isključuje elektronski čitač i zavaljuje se u svoje sedište smeštajući se udobnije. Kad je zažmurila, odmahnuo je glavom i nastavio da čita. Neverovatno. Ta žena je potpuno ista kao pre šest godina. I dalje je davež, i dalje je odlučna u nameri da mu ne što nabije na nos kad god joj se ukaže prilika, ubeđena da je uvek u pravu. „I kažeš da sam ja bio negativac?” Najbolje je to što njeno iznenađenje nije bilo odglumljeno. Iskreno je verovala da je on bio uzrok svih nesuglasica između njih pre šest godina.

89


Book as passion & BalkanDownload

„Dobro došla u stvarnost, srce.” Ona kao da je zaboravila da je i on tada bio prisutan. A prema onome čega se on sećao u vezi s tom dvadeset jednom nedeljom na Akademiji, nikako se ne može reći da je on bio zlikovac u toj priči. Daleko od toga.

90


Book as passion & BalkanDownload

9. (Njegova priča) Pre šest godina, pošto je odradio svoju misiju u vojsci, Džon je preživljavao najteže leto u životu. Bio je u Čikagu, nije imao devojku i još uvek je, u dvadeset sedmoj godini, živeo s roditeljima, dok je čekao da u avgustu počne obuka za FBI. Bilo mu je dosadno da iskoči iz kože. Pošto je završio poslednju misiju, imao je četiri nedelje pauze pre odlaska u Kvantiko. Odlučio je da to vreme provede u kući svojih roditelja verujući kako će biti lepo boraviti na nekom poznatom mestu. Osim toga, stvarno bi bilo grozno da ceo mesec provede spavajući na kauču kod brata, ili kod nekog prijatelja. Bio je uzbuđen kad je avion sleteo na „O’Her”. Zamišljao je tu pauzu kao jedan dugačak odmor koji će provesti tako što će se posle dužeg vremena dobro naspavati, uživati u majčinoj hrani i družiti se s prijateljima i porodicom. Tako je i bilo... otprilike tri dana. Iznenadio se kad je shvatio koliko ima slobodnog vremena. Posle četiri godine vojničkog života, kao programiran se budio u cik zore uprkos tome Što se svojski trudio da nastavi da spava. Naviknut da dan počne fiskulturom, posle ustajanja je odlazio na dugačko trčanje duž jezera. Stigao bi kući taman na vreme da vidi oca kako odlazi

91


Book as passion & BalkanDownload

na posao i da s mamom opušteno doručkuje palačinke i jaja sa slaninom. Onda bi pogledao na sat i zapitao se šta kog đavola da radi sa sobom sledećih dvanaest sati. Naučio je da ne staje od jutra do mraka i da mu doslovno svaki trenutak u životu bude isplaniran. A stekao je i naviku da bude okružen ljudima, mnoštvom ljudi. Ali u Čikagu su njegov brat i prijatelji išli na posao, pa niko od njih nije bio slobodan preko dana. A kuća njegovih roditelja delovala mu je mnogo tiše nego što ju je pamtio. Pete večeri dobio je imejl od jednog momka iz svog voda koji je takođe upravo bio završio svoju misiju. ,,Ko bi rekao da će posle vojske biti ovako dosadno?” Da. Znao je kako mu je. Pošto nije bio sklon kukanju, Džon je odlučio da uzme stvar u svoje ruke. Začas bi obavio sve kućne poslove koje bi ga majka zamolila da uradi, a onda bi sam sebi smišljao zadatke. Očistio je garažu. Onda je sredio tavan. Posle toga je čak doveo u red svoju i Nejtovu sobu. – Čoveče, prerano je za posetu – promumlao je njegov brat kad je otvorio vrata svog stana žmirkajući na dnevnoj svetlosti, raščupan. – Podne je – rekao je Džon prošavši pored brata s dvema kutijama. – Kad radiš do četiri ujutru, podne je prerano. – Nejt je noću radio kao barmen, a preko dana je pohađao poslovne kurseve kako bi postao menadžer restorana. – Šta je to uopšte? – upitao je pokazujući kutije koje je Džon spustio na kuhinjski pult.

92


Book as passion & BalkanDownload

– Očistio sam tvoju staru sobu. Mama mi je rekla da je malo išla na časove slikanja, pa sam zaključio kako bi taj prostor mogla da koristi za slikanje, ili za nešto drugo – rekao je Džon. Nejt kao da se trudio da obuzda osmeh. – Nemoj pogrešno da me shvatiš, Džone, sve je to divno. Ali mislim da bismo morali da ti nađemo neki hobi. I to što pre. ,,Ma nemoj mi reći.” – Imam još samo tri nedelje. Snaći ću se. – U stvari, ostale su mu još dve nedelje šest dana i dvadeset jedan sat do početka kursa na FBI-jevoj Akademiji. Uprkos nervozi, Džon se trudio da ne otkriva šta oseća. Svi njegovi prijatelji s fakulteta navikli su na život u velikom gradu. Vredno su radili, a onda su se uveče žestoko provodili u fensi barovima, svako veče u nekom drugom. Nazdravljali su Džonovom povratku kući uz čaše sumanuto skupog burbona i raspitivali se o onom što je video i radio kao rendžer. Međutim, oni nikad neće zaista razumeti kroz šta je prošao, niti kroz šta upravo prolazi, kako mu sve kod kuće u isto vreme deluje poznato i potpuno strano, ili kako je često napet, kao da bi trebalo da radi nešto više. Zato je, naravno, uradio više. Oribao je tetkinu zadnju verandu, uveo još jednu turu trčanja u dnevni program vežbi, kupovao namirnice za baku u staračkom domu i kosio travnjak svojih roditelja. Svaki drugi dan. Kao i travnjake šest njihovih suseda. – Zvala je gospođa Mari iz naše ulice. Pitala je baviš li se i baštovanstvom – rekla mu je majka jedne večeri, dok su prali sudove.

93


Book as passion & BalkanDownload

Kad mu je dodala šerpu da je obriše, Džon je primetio tračak osmeha u majčinim očima. Znači, danas je možda preterao. – Zavisi od toga koliko plaća – našalio se. – Koliko poznajem gospođu Mari, verovatno ćeš dobiti čašu limunade s mnogo šećera i tanjir bajatih napolitanki. – Primamljivo. Majka se nasmešila i nastavila da pere sudove. Nekoliko trenutaka kasnije pogledala ga je. – Pretpostavljam da nije lako uhodati se po povratku kući. Da li se kaješ što se nisi prijavio za još neku misiju? – Trudila se da zvuči opušteno, ali uglovi očiju su joj se zabrinuto naborali. Očigledno nije uspeo da sakrije nervozu onoliko dobro koliko je mislio. Ne želeći da majka brine zbog njega, svestan da je već dovoljno brinula dok je bio u vojsci, ohrabrujuće joj se osmehnuo. – Ne kajem se. Nikad nisam ni nameravao da ostanem u vojsci. – I to je bilo tačno. Dok je bio vojnik, svakog dana je davao sve od sebe, ali sve vreme je planirao da se vrati civilnom životu kad isteknu te četiri godine. Sad mu je samo trebalo da ode na Akademiju FBI-ja kako bi stvarno mogao da počne s tim životom. Kad je tog avgustovskog dana stigao u bazu marinskog puka u Kvantiku, čuo pucnjavu u daljini i video vojne helikoptere u letu, nasmešio se osetivši navalu uzbuđenja. Da. To su već ljudi po njegovom ukusu. Posle toliko dana provedenih s tako malo obaveza i s toliko slobodnog vremena, bio je naoštren i spreman da se oznoji i isprlja, da mu naređuju, da urlaju govoreći mu da mrdne dupe i

94


Book as passion & BalkanDownload

da se ponovo nađe na strelištu. Dođavola, bio je toliko naložen da se radovao čak i povratku u školsku klupu. Tog prvog dana kad je trebalo da se predstave i kažu nešto o sebi, Džon je otkrio dve zanimljivosti. Prvo, polaznici su bili obrazovaniji nego što je on mislio kad se prijavio. Trideset jedno od četrdeset dvoje ljudi u njegovoj klasi imalo je diplomu postdiplomskih studija. Među njima je bilo i nekoliko advokata, kao i jedan inženjer biomedicine s doktoratom iz patogeneze, momak s doktoratom iz lingvistike, univerzitetski profesor s doktoratom iz šumarstva i tip koji je završio hemiju i hemijski inžinjering te napustio dobro plaćen posao u Silicijumskoj dolini da bi došao na Akademiju. A uočio je još nešto kad je ušao u učionicu: zgodnu koleginicu u svojoj klasi. Zvala se Džesika Harlou. To je saznao kad je na nju došao red da ustane i predstavi se. Zanimljiva slučajnost bila je što je i ona iz Čikaga. Kad je rekla da je advokat, Džon se nije začudio. Za razliku od drugih polaznika koji su izgledali nervozno tog prvog dana i čak im je bilo teško da se predstave, Džesika je delovala savršeno opušteno dok je opisivala kako se još kao dete zainteresovala za pravo slušajući oca, uspešnog parničara, dok za večerom govori o svojim slučajevima. – Imao je sjajne priče iz sudnice – rekla je dinamično – i koristio je reči koje su čak i jednoj osmogodišnjakinji delovale zadivljujuće i veoma dramatično: zahtev za poništenje, tužba i pravosnažna presuda. Ali kad bi moj otac završio priču, očigledno veoma ponosan na sebe, ja bih nastavila da sedim kao na iglama, dok najzad ne bih upitala: ,,Da, ali gde je onaj zanimljivi deo, kad nekog strpaju u zatvor?”

95


Book as passion & BalkanDownload

Nasmešila se kad je to izazvalo opšti smeh smanjivši malo napetost u učionici. Onda je promenila ton i najozbiljnije objasnila da želi da se bavi profesijom u kojoj može da služi svojoj zemlji i zajednici i unese dobre promene u život ljudi. Bio je to elokventan govor i u njemu su bila dobro izražena osećanja svih prisutnih u toj prostoriji. Kad je završila, od kolega je dobila jači aplauz nego bilo ko od ostalih, a Džon ju je gledao kako seda na svoje mesto. Ako su ova predstavljanja bila prvi test za polaznike, a on je pretpostavljao da jesu imajući u vidu činjenicu da je nekoliko instruktora sedelo u zadnjim redovima i slušalo ih, onda mu je Džesika Harlou upravo bacila rukavicu. Zanimljivo. Pošto su bili iz istog grada, odlučio je da joj priđe kad su završili i lično joj se predstavi. – Čikago, a? Treba da se udružimo, Harlouova. Predlažem da prvo sredimo ono troje polaznika iz Njujorka. – Namignuo je da bi joj pokazao da se šali. Njen govor je bio duhovit, pa je odlučio da i on razgovor počne šalom. Ona mu se na to samo uljudno osmehnula. – Verovatno i oni smišljaju sličnu zaveru protiv nas. – Onda se udaljila i otišla da razgovara s drugom polaznicom ostavivši ga da stoji tamo. Ha! To nije ispalo onako kako je očekivao. Nije joj zamerio što se tako ponela. Možda je bila pomalo nervozna kao mnogi drugi jer im je pomoćnik direktora za sutradan najavio proveru fizičke spremnosti, prvu od tri na kursu. Za nekoliko polaznika prva provera je poslužila kao poziv na buđenje.

96


Book as passion & BalkanDownload

– Trinaestoro vas je palo – rekao je pomoćnik direktora uzdržano kad su se sutradan okupili u učionici. – To je neprihvatljivo. Očekujemo više od vas, vaša zemlja očekuje više od vas. Zapnite iz sve snage. Zahtevajte više od sebe. Jer, verujte mi, mi ćemo od vas tražiti mnogo tokom sledeće dvadeset jedne nedelje. Džon nije bio lažno skroman. Što se tiče fizičkog dela programa, ono što se od njega zahtevalo bilo je, pa... prilično lako. Nije hteo da se pravi važan, ali s obzirom na to odakle dolazi, trbušnjaci, zgibovi, trčanje stazom s preprekama dugom deset kilometara neće mu biti problem. Dođavola, rendžeri su sve to radili pod punom ratnom opremom, s punima rancima. Uprkos tome, bio je svestan da fizičke provere za ostale nisu šala. U stvari, neki su se stvarno mučili. Među njima i Džesika. Bila je ozlojeđena jer uvek završava među poslednjima ili poslednja. Ali jedno je video: ta žena je bila odlučna. Sva blatnjava i znojava trčala bi „putem od žute cigle” kao da će se svakog časa srušiti od iscrpljenosti, ali ipak bi našla način da iz sebe izvuče još snage i nastavi. Mogao je da je razume. Bilo je nekoliko slučajeva kada je u vojsci bio izložen tako žestokim naporima da je bio na ivici da se slomi i sagori. Da bi to prebrodio, pomogli su mu narednici, ili drugi momci iz jedinice, uz malo oštrog podsticanja. I zato je on isto tako podsticao Džesiku kad god su radili kao partneri ili kad bi mu se učinilo da se muči. „Hajde, Harlouova!” „Brže, Harlouova!” „Uhvati taj konopac, Harlouova!

97


Book as passion & BalkanDownload

„Saberi se, Harlouova! Sad kreni, kreni, KRENI!” Naravno, pošto nisu bili u vojsci i pošto on zapravo nije bio narednik zadužen za njenu obuku, ona je na to reagovala dosta drčno. U stvari, to mu se prilično dopadalo. – Pošto očigledno nemaš šta da radiš, umesto što vičeš na mene tokom čitave obuke, zar ne bi mogao da nađeš neko drvo i da ga iščupaš golim rukama, ili da baciš neku stenčugu? – upitala je slatkim glasom za vreme desetokilometarske trke oko baze u Kvantiku tokom koje su se na svakih osamsto metara zaustavljali da rade gimnastiku. – Da iščupam drvo? To nije nimalo ekološki, Harlouova – odbrusio joj je pre nego što su oboje nastavili da trče. Prvih nekoliko nedelja su ušli u rutinu uzajamnog šaljivog peckanja, koje je on tada smatrao sasvim dobronamernim. U međuvremenu je i on imao nedaća kojima je morao da posveti pažnju. Naravno, razbijao je na fizičkim proverama i u korišćenju vatrenog oružja, što je polovina programa, ali što se tiče teorijskog dela, bio je osrednji. A njemu to nije pristajalo. Nije mogao da se seti kad je poslednji put bio samo prosečan. Na Univerzitetu Viskonsina bio je dobar, više nego dobar za jednog sportistu. Diplomirao je s najboljim ocenama i nosio je onu fensi svečanu odoru zajedno sa svim ostalim pametnjakovićima na svečanoj dodeli diploma. Ali i drugi polaznici u njegovoj klasi bili su pametni. Stvarno pametni. FBI je svake godine primao oko sto hiljada prijava za specijalne agente, ali manje od hiljadu prijavljenih je birano za Akademiju. Na časovima su se posebno fokusirali na

98


Book as passion & BalkanDownload

tehnike obavljanja razgovara i saslušanja. Akademija je unajmila profesionalne glumce da igraju svedoke i osumnjičene. Agenti na obuci dobijali su određeni cilj, na primer da za trideset minuta od svedoka izvuku što više informacija. Praktične vežbe su snimane da bi polaznici mogli da pogledaju kako su se pokazali. Instruktori za razgovore i saslušanja često su im prikazivali snimke pred celom klasom i ocenjivali njihov učinak. I Džon je dobio sopstveni poziv na buđenje nakon što je odgledao svoj prvi snimak. Nije bio baš grozan. Međutim, nikad nikog nije saslušavao, unakrsno ispitivao ili ispitivao pod zakletvom, i to se videlo. Svedocima je dozvoljavao da predugo pričaju o nečem nebitnom i tokom razgovora je sigurno pedesetak puta rekao „dobro”. S druge strane, advokati iz njegove klase i neki od tipova koji su imali neko radno iskustvo u snagama reda, delovali su vešto i opušteno u radu sa svedocima. Umeli su da uspostave dobar odnos, znali su kako da brže dođu da najvažnijih informacija i nisu imali nikakve verbalne tikove ni navike koje su otkrivale nervozu. A kad su polaznici prešli na složenije zadatke kao što su pokušaji izvlačenja priznanja, činilo se da advokati i policajci već imaju arsenal trikova za obradu neprijateljski raspoloženih svedoka. Džesika se posebno izdvajala. Džon je to dobro znao jer je tokom obuke njihov instruktor za razgovore i saslušanja pustio skoro svaki od njenih snimaka kao dobar primer šta treba uraditi u bilo kom zadatom scenariju. Džon je, s druge strane, tek morao da nađe svoj stil. Pošto je pre toga bio profesionalni vojnik, njegova sklonost da bude malo grublji i pokaže ko je gazda bila je prirodna, ali to je samo

99


Book as passion & BalkanDownload

navodilo svedoke da galame kako imaju pravo da se brane ćutanjem i traže advokata. – Rekao sam da „preuzmeš kontrolu” nad situacijom, Šeparde, a ne da isprepadaš tipa – rekao je njihov instruktor za obavljanje razgovora jednog popodneva nakon što je Džon završio vežbu s glumcem u ulozi vojnog snabdevača osumnjičenog za krađu vojnih planova radi prodaje stranom obaveštajcu. Džon je nevino podigao ruke. – Rekli ste da u ovom delu ispitivanja treba da krenem napred i priđem mu neprijatno blizu. To sam i uradio. Instruktor, nizak, ćelav muškarac u ranim pedesetim, odmahnuo je rukom. – Da, ali kad ti to radiš, deluje posebno zastrašujuće. Džon se iskezio. Pa... da. Njegovim venama teče rendžerska krv. Dobri građani Sjedinjenih Država ne izdvajaju svoj teško stečeni novac da bi najelitniji bataljon u vojsci činila gomila slabića. – To nije bio kompliment, Šeparde. Dobro. Izbrisao je osmeh s lica. Instruktor ga je načas proučio. – Postoji li neki način da ostaviš utisak da si... manji? Nema potrebe isticati da Džonov snimak nije bio jedan od onih koji su toga dana prikazani polaznicima kao dobar primer. Kasnije tog popodneva njegova klasa je krenula na fizičku obuku. Ponovo su sparingovali, a kad je Džon saznao ko će mu biti partner, spremio se za suočavanje s naletom proseravanja. Nije da se brinuo zbog borbe. Iskreno, nije se plašio nijedne borbe, ali na tim mečevima su postajala nepisana pravila lepog

100


Book as passion & BalkanDownload

ponašanja. Niko nije želeo da se ozbiljno povredi i tako bude primoran da napusti program. Jedini izuzetak je bio ,,dan razjarenog bika”, posebno određen dan kad su im instruktori govorili da se bore najžešće što mogu, jer su želeli da polaznici shvate kako mogu da prime udarac i nastave da se bore. U drugim prilikama polaznici obično nisu pokušavali da glume Rokija. Svrha tih vežbi bila je da se nauče tehnike i način kontrole protivnika u sukobu prsa u prsa, a ne da jedni druge mlate na mrtvo ime. Ali, naravno, uvek je postojao po jedan krelac u klasi koji je udarao iz sve snage, i to doslovce, i koji je svaki put kidisao na najslabiju tačku protivnika. Da, to je bio doktor lingvistike. Džon se inače trudio da bude velikodušan prilikom sparingovanja i ne koristi prednost što je daleko obučeniji i iskusniji od svog protivnika. Ali kad bi instruktor odbrambene taktike dunuo u pištaljku i doktor lingvistike se zaleteo na njega mašući pesnicama i psujući na nekom stranom jeziku u pokušaju da ga zbuni, Džon nije imao izbora osim da (a) zastane na trenutak trudeći se da se ne nasmeje i (b) da odmah obori tipa na zemlju i postavi ga u položaj za stavljanje lisica. Posle treninga Džon se zadržao u razgovoru s instruktorom i kasnije je stigao u svlačionicu. Neposredno pre nego što je skrenuo u red u kom se nalazio njegov ormarić, načuo je doktora lingvistike kako nešto govori. – Sranje je što nas uparuju s njim – blebetao je. – Svi znaju da je Šepard ovde samo zato što je regrutovan za TST. Taj tip je balvan, jebote. Misliš da bi na drugi način prošao odabir s diplomom Univerziteta Viskonsina? Džon je stajao s druge strane reda ormarića i stezao vilicu.

101


Book as passion & BalkanDownload

Iako je zamisao da jurne tamo i reši to kao pravi balvan bila veoma primamljiva, ostao je pribran dok je skretao u red s njegovim ormarićem. Doktor lingvistike je odmah zaćutao i pravio se da gleda nešto u svom ormariću. Njegov drugar, tip iz Silicijumske doline s dve diplome, prebledeo je i odjednom posvetio punu pažnju vezivanju pertli. Džon je otvorio svoj ormarić i svukao majicu. Bacio ju je u svoju sportsku torbu, gledajući doktora lingvistike u oči. – Treba li o nečemu da razgovaramo? Tip se sav zajapurio i skrenuo pogled. – Samo sebi dajem malo oduška, Šeparde. – Možda bi drugi put to mogao da radiš tiše. Pošto izgleda nije imao šta da kaže na to, doktor lingvistike se užurbano obukao i napravio pasivno-agresivnu predstavu zalupivši svoj ormarić kad je krenuo. Njegov drugar iz Silicijumske doline smogao je snage da se nervozno nasmeši Džonu pre nego što je i sam otišao. Nekoliko trenutaka kasnije, još jedan od polaznika iz njihove klase, inspektor iz San Franciska, izašao je ispod tuša s peškirom oko struka. – Možemo li jednostavno da tog tipa dobro nalupamo i završimo s tim? Džon se nasmejao zahvalan na solidarnosti. U vojsci su tipovi s problematičnim ponašanjem, poput doktora lingvistike, brzo završavali vezani, prekriveni penom za brijanje i gurnuti u prazan ormarić. – Nažalost, mislim da od nas ovde očekuju da budemo gospoda. – Onda ćemo obući odela i kravate pre nego što ga isprašimo. – Inspektor Odeljenja za ubistva je klimnuo Džonu

102


Book as passion & BalkanDownload

glavom idući prema svom ormariću. – Ne obraćaj pažnju na njegove baljezgarije, Šeparde. Tip samo loše podnosi poraz. I Džon je to tako protumačio. Uglavnom. Ostatak večeri ipak se pitao da li i drugi polaznici u njegovoj klasi to misle. Da on, običan diplomac s Univerziteta Viskonsina, nije na istom intelektualnom nivou kao većina njih, da je obična sirovina i da ga FBI nije regrutovao zato što će biti dobar specijalni agent, već zato što misle da će im dobro doći u oružanom obračunu. Već sledećeg dana je dobio odgovor na to pitanje. Tokom obuke za rukovanje vatrenim oružjem, Džon je na otvorenom strelištu bio raspoređen pored Džesike. Zapazio je da joj je teško da pogodi metu i da se posle svakog hica sve više nervira. Njihov instruktor je radio s nekim na kraju reda, pa je Džon odlučio da joj on pomogne. – Očekuješ prasak i trgneš se kad god pištolj opali – rekao je. – Osim toga, nije ti dobro držanje. Ona ga je mrko pogledala, gurnula šaržer i ponovo zauzela stav za gađanje, loše. Džon je potisnuo osmeh. Mnogo je tvrdoglava. Prišao je bliže da joj pokaže. – Raširi noge i nagni se napred – rekao je spustivši joj ruku na rame. Ona je ustuknula. – Hej! Polako, dečko. Izraz njenog lica ga je iznenadio. Potpuno nedvosmisleno mu je poručivao da odbije. U tom trenutku Džon je shvatio da je krajnje pogrešno protumačio odnos koji se razvio između njega i Džesike. Proteklih nekoliko nedelja mislio je da je između njih nastala

103


Book as passion & BalkanDownload

dobra vibracija, a da su dosetke i zadirkivanja verovatno samo način prikrivanja određene seksualne napetosti za koju su oboje znali da je uzaludna jer su bili na Akademiji i posle diplomiranja će biti poslati u različite ispostave. Ali ne. Izgleda da je Džesika Harlou jednostavno mislila da je on krelac. Osećajući se kao glupan, odbrusio joj je: – Ne laskaj sebi, Harlouova. Samo sam pokušavao da pomognem. Ali ako želiš da ispušiš na kursu zbog lošeg gađanja, samo napred. Da, to što je rekao bilo je grozno. Ali s druge strane, on je samo pokušao da joj pomogne savetujući je kako da puca. Proteklih nedelja sve vreme je samo pokušavao da joj pomogne. A ako joj je smetao njegov pristup, ili joj se nije sviđalo njegovo ponašanje, mogla je da ga odvede na stranu i nasamo razgovara s njim. Ali, umesto toga, ona je odlučila da ga isproziva pred celom klasom. Kao da ju je... šta? Kao da ju je muvao? Nije nego. Imao je on pametnija posla. Do kraja gađanja nisu progovorili ni reč. Ali kasnije, kada se vratio u sobu nalik studentskoj koju je delio s trojicom kolega iz klase, ponovo je razmislio o svom odnosu sa Džesikom. I sad ga je video u potpuno drugačijem svetlu. „Polako, dečko.” „Možda bi mi radije vezao konopac oko struka i vukao me ostatak puta?” „Zar ne bi mogao da nađeš neko drvo i da ga iščupaš golim rukama, ili da baciš neku stenčugu?” Naravno. Jer on je balvan koji se oslanja na sirovu snagu, zar ne?

104


Book as passion & BalkanDownload

Imajući to na umu, postavio je sebi novi cilj. Možda nije imao magistraturu ili doktorat i možda nije došao na Akademiju s pravničkim ili policijskim iskustvom, ali prokleto brzo je učio. I svako ko misli da je on samo gomila mišića bez mozga, uskoro će shvatiti da se grdno prevario. Kako zna i ume mora da dobije visoke ocene iz teorijskog dela. Da bi to ispunio, sledećeg dana je posetio kancelariju svog instruktora za saslušanja da ga pita kako bi mogao da unapredi svoju tehniku na tom polju. Instruktor je delovao iznenađeno. – Dobro ti ide, Šeparde. Odlučno stisnute vilice Džon je u vojničkom stavu stajao na vratima. – S dužnim poštovanjem, gospodine, „dobro” nije dovoljno. Instruktor ga je posmatrao jedan trenutak. – Dobro. – Pokazao je prema stolici ispred svog stola. – Sedi. Sledeće večeri su pregledali neke od Džonovih snimaka. Njega je to podsetilo na gledanje odigrane utakmice iz vremena dok je trenirao fudbal. Ali ovog puta se nije usredsredio na to kako bolje da pretrči zadatu rutu ili na svoju sklonost da prebaci težinu na zadnju nogu pre nego što krene s linije skrimidža. Ovog puta su radili na poboljšavanju njegovog neutralnog pristupa razgovorima uz izbegavanje agresivnosti. – Pokušaj da malo proćaskaš – posavetovao ga je instruktor. – Vi vojnici ste navikli da radite brzo i oštro: uletite, obavite posao i odete. Ovde moraš da usporiš. Nađi neke dodirne tačke sa svedokom. Raspitaj se čime se bavi, ili šta mu je hobi. Ako se razgovor obavlja u kancelariji svedoka ili kod njegove kuće, pitaj ga nešto o slikama njegove porodice koje bi tu mogle da se

105


Book as passion & BalkanDownload

nalaze. Kreni blago i, što je najvažnije, pusti svedoka da govori. Agenti umeju da zapnu ne bi li dobili priznanje, ali to ne uspeva uvek. A veoma detaljna laž je, posle priznanja, nešto najbolje što može da se dobije. Dodatno vežbanje se isplatilo. Sledećih nedelja Džon je prestao da ponavlja „dobro” i mnogo bolje se snalazio u suptilnom praćenju razgovora, umesto da sledi unapred zadati spisak pitanja. Zahvaljujući tome konačno je uspeo da nade svoj stil. Imajući u vidu svoju građu i vojničku prošlost, pošao je od pretpostavke da će on više biti tip „lošeg” policajca prilikom razgovora i saslušanja, ali ustanovio je da suprotan pristup i stvaranje veze sa svedokom mogu biti mnogo delotvorniji. – Deluješ mi zabrinuto, Karen. Reci mi šta te muči – rekao je saosećajno osumnjičenoj kad je njihova klasa došla na sledeći čas tehnika saslušanja. Uveče, dok su ostali polaznici sedeli uz pivo u „Bordrumu”, on je proučavao tehnike razgovora. Čitao je o prepoznavanju emocija, tehnici koju koriste pregovarači FBI za krizne situacije, o analizi izjava i o tome kako nečiji govor tela, ili čak određeni jezički markeri, mogu ukazivati na obmanu ili sumnjivo ponašanje. Opčinjen ovom temom, upijao je sve informacije do kojih je mogao da dođe. Zato je postao dobar na vežbama. Jedina začkoljica je bila u tome što je i Džesika napredovala. Šta god on uradio i koliko god učio, nije mogao da odmakne od te proklete žene. Instruktori su je obožavali. Bili su oduševljeni kad su videli koliko se popravila u gađanju, instinktom koji pokazuje u Hogans Eliju, sprečavanjem nasilja u zadatim situacijama, blablabla. Naravno, u drugačijim okolnostima, on bi možda njene veštine i odlučnost smatrao dostojnim divljenja, kao i činjenicu da

106


Book as passion & BalkanDownload

je nekom čarolijom uvek uspevala da izgleda slatko, čak i sva znojava, u sportskom šortsu. Ali njegov stav prema Džesiki se promenio onog dana na strelištu. Sad kad je ispravno protumačio njihov odnos, to jest činjenicu da ga ona smatra svojim najvećim neprijateljem, i on je skinuo rukavice. Ako Džesika Harlou želi da bude najbolja u teorijskom delu obuke, prvo će morati da nadmaši njega. Jer ovaj balvan se neće predati bez borbe. Sedamnaeste nedelje obuke bukvalno je došlo do te borbe. – Šeparde, ti si na redu. I ti, Harlouova – prozvao ih je instruktor odbrambene taktike dok su se polaznici postrojavali u sali. Dok je navlačio opremu, Džon je pogledao u Džesiku na drugom kraju strunjače. Vezala je kosu u rep i spremila se za borbu, a onda je duboko udahnula, kao da je nervozna. Videvši to, ispunila su ga pomešana osećanja. Prvo ozlojeđenost. Da, ne slažu se. Nema sumnje da mu je ona trn u oku. Ali zar zaista misli da bi je on povredio? Bože, nije verovao da ona ima tako loše mišljenje o njemu. Drugo, svest o tome da je ona nervozna kod njega je izazvala... nelagodu ili tako nešto. Džesika Harlou je bila drska, sarkastična i samouverena, ona nije pokazivala nervozu. Zato je želeo da je trgne jer dosad je trebalo da ga bar dva puta mrko pogleda i prošapuće makar jednu zajedljivu primedbu. Pošto to nije učinila, uznemirio se. Dok su stajali jedno naspram drugog na strunjači, shvatio je šta treba da uradi. Kad je instruktor dunuo u pištaljku označavajući početak meča, Džon je jurnuo pravo na Džesiku kao da namerava da se

107


Book as passion & BalkanDownload

žestoko obračuna s njom. Ona je razrogačila oči i navukla rukavice, ali nije ustuknula. Zaustavivši se tik ispred nje, Džon je promenio smer izazivački joj se osmehnuvši i počeo da kruži oko nje po strunjači. Iskra prkosa i besa sevnula je u njenim očima kad je shvatila da se on poigrava njome. To je već bila Džesika Harlou koju poznaje. Neka igra počne. Tokom obuke njihovi instruktori su naglašavali da ne postoje razlike između polova i da muškarci protiv svojih koleginica treba da se bore kao protiv svakog drugog. Ipak, viteštvo još nije bilo mrtvo. Zato, umesto da okonča meč za dve sekunde, što je očigledno bio u stanju, Džon je Džesiki dozvolio da mu zada nekoliko udaraca kako bi mogla da pokaže da je dobro savladala tehniku borbe. Naravno, njegova velikodušnost nju kao da je samo još više naljutila. Eto velikog iznenađenja. – Prestani da plešeš naokolo, Šeparde. – Govorila je pomalo nerazgovetno zbog štitnika za zube, ali se po njenom tonu sasvim jasno čulo da je iznervirana. – Stani. Ti misliš da bi ovo trebalo da bude borba? A ja sam taman mislio da malo vežbam tango. – Čuo je kikot nekoliko polaznika, ali ostao je usredsređen na Džesiku. Krenuo je napred, izbegao njenu pesnicu i uhvatio je. Ona je promenila težište, zauzela stabilniji stav i odgurnula ga, ali umesto da se povuče kao što je on očekivao, napala je i podlakticom ga udarila u dno grkljana, usmerivši svu svoju snagu u tu slabu tačku.

108


Book as passion & BalkanDownload

On se zateturao unazad kašljući i jedva se zadržao na nogama. Sad je na nju došao red da se nasmeši. – Izgleda da bi trebalo malo da poradiš na tom tangu – rekla je dok su kružili jedno oko drugog. I – Eh! Imam nekoliko poteza koje još nisi videla. – Svi tako kažu, Šeparde. Ostali polaznici su se ponovo nasmejali, očigledno uživajući u predstavi. Džon se pravio da gleda prema njima znajući da će Džesika pokušati da iskoristi njegovu trenutnu nepažnju. Zakoračila je da ga udari u solarni pleksus, još jednu slabu tačku, ali on je odbio taj udarac i uhvatio je. Ona je pokušala da se otme. Da bi zadržao kontrolu, oborio ju je na strunjaču, opkoračio je i pribio je leđima uz pod. Pogledi su im se sreli i samo na delić sekunde Džon je shvatio da pod sobom, zaglavljenu između svojih nogu, ima veoma lepu ženu. Istina, ženu sa štitnikom za zube i bokserskom kacigom. Malo se nasmešio jer su njeni pokušaji da ga pobedi bili neodoljivi. Koristeći tehniku samoodbrane naučenu na kursu, izvila je kukove pokušavajući da ga zbaci i uspelu je da se prevrne na bok. Zakačila se za njegovo stopalo vukuči ga preko svoje noge i istovremeno mu laktom odgurujući koleno u pokušaju da se izmigolji ispod njega. Bio je to dobar potez. Protiv nekog sitnijeg taj manevar bi joj zaista dao velike izglede da se izvuče. Ali ne protiv ovog čoveka.

109


Book as passion & BalkanDownload

Džon se ponovo uhvatio u koštac s njom. Prevrnuo ju je na stomak i uhvatio joj lakat u polugu. Tako je završio borbu ne povredivši je. Povređen joj je možda bio samo ponos. Prikleštena ispod njega, obraza pritisnutog uz strunjaču, Džesika je tiho opsovala i lupila šakom u znak predaje. I... njegov posao je bio završen. Džon je skočio na noge i skinuo rukavice. Odoleo je porivu da se šepuri, ali od mnogih pobeda koje je ostvario u ovim mečevima, ova mu je, iako sasvim očekivana, bila posebno slatka. Džesika ga je u protekla četiri meseca naterala da se pomuči na mnogo načina, ali borilište je bilo njegov teren, a gospođica „Polako, dečko”... I dalje je bila na strunjači. Stao je čim je to primetio gledajući Džesiku kako se polako diže na jedno koleno. Teško dišući, svukla je rukavice i izvadila štitnik za zube kao da ne može dobro da udahne. Onda se namrštila i dodirnula grudni koš, tačno tamo gde ju je bio pritisnuo kolenima. Bila je povređena. Osećajući kako nešto u njemu smekšava, prišao joj je. Sagnuo se pružajući ruku da joj pomogne. – Džesika, tako mi je... Nije mu dala priliku da dovrši rečenicu. Jednom rukom ga je zgrabila za ručni zglob, a podlakticu druge ruke mu je snažno zarila u triceps i tako ga iskoristila kao oslonac da ga izbaci iz ravnoteže, a onda se podigla i povukla ga dijagonalno naniže. Pao je licem na strunjaču. Trepnuo je zapanjen, a onda je stisnuo zube kad mu je Džesika zabila jedno koleno pod lopaticu. Drugim kolenom je

110


Book as passion & BalkanDownload

blokirala njegovu ispruženu ruku. Sad je on bio uhvaćen u polugu. – Nego, Šeparde, kako ono bi? Da li bih u ovom položaju osumnjičenom pročitala prava pre stavljanja lisica ili posle toga? – upitala je glumeći nevinašce. Svi prisutni u sali su zanemeli. Svima je, kao i Džonu, verovatno trebao koji trenutak da shvate šta se upravo dogodilo. Onda se njihovom instruktor nakratko oteo smeh. Čitava sala je eksplodirala u oduševljenoj mešavini aplauza i klicanja. Dovoljno pametna da ne izaziva sreću, jer, na kraju krajeva, Džon je i jednom slobodnom rukom i slobodnim nogama mogao da uradi mnogo toga, Džesika ga je pustila i ustala. Ignorišući aplauz, Džon je skočio na noge i ispljunuo štitnik za zube. Onda je potražio svoje rukavice, koje su mu izletele iz ruku kad ga je ona tresnula o pod. Okrenuo se i video da ih Džesika drži. S veselim sjajem u očima prišla je i dala mu rukavice. Šake su im se dodirnule dok su se gledali u oči. – Nisam se predao – rekao je. Njene usne su se izvile u osmeh. – Nije važno. – Okrenula se i pozdravljena je „bacanjem koske” kad se pridružila ostalim polaznicima. Mesec dana kasnije niko se, naravno, nije iznenadio kad je Džesika dobila najvišu ocenu na teorijskom delu, čime je zvanično proglašena „Najpametnijom među njima”. I Džon je na neki način postao legenda na Akademiji kao opasan vojni rendžer, koji je, osim što je bio najbolji u rukovanju vatrenim oružjem i na fizičkim proverama, završio kao drugi u klasi na

111


Book as passion & BalkanDownload

teorijskom delu. Ostao je upamćen i po tome što je tokom cele borilačke obuke samo jednom oboren na zemlju. A to je uradila advokatica od metar i šezdeset.

112


Book as passion & BalkanDownload

10. Džesika je pogledala i videla da se Džonova vilica ponovo trza. Poslednjih pola sata leta ćutao je, očigledno razmišljajući o nečem ne baš lepom. Potisnula je osmeh jer je imala osećaj da tačno zna šta ga je toliko pogodilo. – To je bila šala, Šeparde. Tobože ležerno je pitao: – Šta to? ,,Ma daj.” – Bezmalo vidim kako se pušiš od besa. Znam da si razmišljao o našoj borbi. Prekinulo ih je obaveštenje iz pilotske kabine. Saopšteno im je da počinju da se spuštaju ka odredištu i da će uskoro biti na zemlji. Džon joj se približio i ljutito prašaputao: – Poštedi me toga i ne glumi nevinašce. Oboje znamo da to nije bila obična šala. Htela si nešto da dokažeš i uspela si. Ali ne pokušavaj sad da me ubediš kako tokom te dvadeset jedne nedelje tebi nije bilo stalo do toga da budeš najbolja koliko i meni. Jer ja se nikad nisam pretvarao da sam povređen, niti sam ponizio drugog polaznika pred celom klasom. Naravno da ne! Moćni Džon Šepard nije morao da se oslanja na takve trikove. Ipak, Džesika se promeškoljila na svom sedištu osećajući se pomalo neprijatno kad je on to tako opisao.

113


Book as passion & BalkanDownload

Pošto je rekao šta je imao, Džon se vratio svom štivu. Između njih je zavladala neprijatna tišina. Pusti ga, rekla je sebi. Nema svrhe objašnjavati. Ali njegove reči joj nikako nisu dale mira te je na kraju popustila i nagnula se prema njemu. – Verovao ili ne, meni tog dana nije bio cilj da te osramotim. – I ona je šaputala kao on malopre, kako ih niko ne bi čuo. – Htela sam da pokažem instruktorima da umem da se snađem u trenutku, čak i protiv daleko nadmoćnijeg protivnika; da im pokažem da ne odustajem; da, uprkos tome Što sam sitna, moji budući partneri i kolege iz odeljenja mogu da računaju na to da ću ostati pribrana i čvrsta u fizičkom sukobu. Da, videla sam priliku i iskoristila sam je. Ako se ikad budeš borio protiv džina od dva metra koji je dvostruko teži od tebe, sigurna sam da ćeš i ti postupiti tako. Džon dugo ništa nije rekao. Samo bi je povremeno besno pogledao kao da pokušava da smisli nekakav ubojiti odgovor, ali mu ne uspeva. Kad je konačno progovorio, zvučao je ogorčeno. – Dobro. Ali i dalje smatram da nisi morala da budeš onako bezobrazna. – Oponašao je njen glas: – „Nego, Šeparde, kako ono bi? Da li bih u ovom položaju osumnjičenom pročitala prava pre stavljanja lisica ili posle toga?” Džesika se nasmešila. Tog dela se nije sećala. – To sam rekla? Ooh, to je stvarno bilo bezobrazno. – Kad se namrštio, samo je odmahnula rukom. – Hajde, molim te. Zaslužio si to jer si mi pred celom klasom rekao da ću ispušiti. Vilica mu se zategla i baš kad je Džesika očekivala njegov odgovor, avion se naglo nagnuo udesno. Posegnula je za

114


Book as passion & BalkanDownload

rukonaslonom, na kom je tada slučajno bila Džonova podlaktica, i pod prstima osetila njegove snažne, čvrste mišiće. Pocrvenela je i sklonila ruku. – Izvini. Neobičnu uznemirenost zbog prisećanja na to kakvo telo Džon Šepard ima ispod te ulične odeće sakrila je gledajući kroz prozor dok su se približavali aerodromu. Oboje su dugo ćutali, a onda je on progovorio. – Nisam te „progonio” tokom fizičke obuke – tiho je rekao. Džesika se okrenula. – Pokušavao sam da te motivišem – nastavio je odlučno, mada tihim glasom. – A da ti nisi bila tako tvrdoglava i nepristupačna i da nisi tako brzo zaključila kako sam ti neprijatelj, možda bi to shvatila. „Jao, baš ti hvala.” – Drago mi je što smo to razjasnili – suvo je rekla. – I još nešto. Šta ti je uopšte značilo ono „dečko”. Baš je glupo. Šta bi bilo da ja tebe počnem da oslovljavam s „damice” dok smo na ovom zadatku, pa da vidimo kako ti se to sviđa? Izvila je obrvu. „Ne sviđa mi se nimalo.” – Baš tako. Ali bez obzira na to... – Zastao je kao da mu treba malo vremena. – Onog dana na strelištu... nije trebalo da kažem da ćeš ispušiti. Posebno zato što je to bilo daleko od istine. – Pogledao ju je u oči. – To je bilo grubo, rečeno je bez povoda i izvinjavam se. Džesika je trepnula. Oh! Kad je iznenađeno zaćutala, kako zbog izvinjenja, tako i zbog činjenice da joj je Džon Šepard uputio iskren kompliment,

115


Book as passion & BalkanDownload

on je klimnuo glavom kao da mu je drago što je to obavljeno i stavio u svoju aktovku novinske članke koje je čitao. ★ Kao po dogovoru, do kraja leta nijedno od njih više nije pokretalo temu Akademije. Nakon što su se iskrcali iz aviona, sledili su znake do dela aerodroma gde se preuzima prtljag. Tamo ih je čekala žena u srednjim tridesetim godinama, duge smeđe kose, u mornarskoplavom poslovnom kostimu i s natpisom EVERS/ROSER u rukama. Rukovala se sa Džonom i Džesikom kad su joj prišli. – Gospodine Roser, gospođo Evers, drago mi je što sam vas upoznala. Ja sam Sandra iz „Sanšajn limuzina”. Treba li da uzmete prtljag? Džesika je pokazala na svoj i Džonov ručni prtljag. – Ne. To je sve. – Ta žena se zapravo nije zvala Sandra i nije bila vozač „Sanšajn limuzina”. Zvala se Džasmin Čopra, specijalni agent Odeljenja za podršku džeksonvilske ispostave FBI-ja. Zadatak joj je bio da Džonu i Džesiki obezbedi sve rekvizite, lične stvari i dokumenta potrebne za uloge koje će igrati u tajnoj misiji. Vukući svoje torbe, pratili su agentkinju Čopru kroz izlaz s natpisom „Ugovoreni kopneni transport”. Napolju ih je čekala crna limuzina. Pošto su ubacili torbe u prtljažnik, Džesika i Džon su se smestili na zadnje sedište, gde ih je oboje čekala po jedna sportska torba. U Džesikinoj torbi bio je mobilni za jednokratnu upotrebu, kao i nekoliko ličnih predmeta: novčanik sa vozačkom dozvolom, kreditne kartice i kartica osiguranja, sve na ime Ešli Evers, zatim sat, torbica i naočare za sunce. Pošto je bila bogata privatna

116


Book as passion & BalkanDownload

investitorka, bilo je očekivano da poseduje skupe verzije tih stvarčica. FBI je i u tom pogledu vodio računa o detaljima kao u svim ostalim delovima tajnih operacija. – Vaša tašna će sasvim odgovarati ako biste radije nju koristili – rekla je agent Čopra dok je vozila. Pogledala je u Džesikin odraz u retrovizoru i nasmešila se. – Nisam očekivala da ćete se pojaviti s tašnom miu miu. Džon je radoznalo pogledao Džesiku kad je ova pocrvenela. Da, specijalni agenti na budžetu obično ne nose tašne od hiljadu osamsto dolara. Tu torbu je zadržala kao deo brakorazvodne pogodbe i nije videla razloga da je pusti da sakuplja prašinu u ormaru. Posebno pošto je to bila stvarno strava torba. – Dobila sam je na poklon – jednostavno je rekla Džonu. Promenivši temu pokazala je na novi sat koji je on stavljao na ruku. Kao ona, i on je za ovaj posao dobio skupe modne detalje. – Lep roleks. – Nagnula se zavirivši u njegovu torbu. – Ima li izgleda da se unutra nalazi mašinica za brijanje? – Napravila se blesava kad ju je on popreko pogledao. – Ne osuđujem. Samo pitam. Koji minut kasnije skrenuli su na pristupni put koji je vodio ka malom napuštenom aerodromu. Pored neupadljive bele zgrade bio je parkiran otmen siv mercedes roudster. Kad su njih troje izašli iz limuzine, agent Čopra dala je Džesiki ključeve kabrioleta. – Kola su registrovana i na Ešli i na Dejva. Za sve smo se postarali. Samo ih ostavite na parkingu za rentakar na aerodromu kad krenete nazad u Čikago. – Nekoliko minuta je razgovarala s njima o tajnom zadatku koji ih čeka, a

117


Book as passion & BalkanDownload

onda se pred odlazak rukovala s oboma. – Ako vam zatreba još nešto dok budete ovde, ne ustručavajte se da tražite. Čim se ona odvezla limuzinom, Džesika i Džon su otišli do mercedesa. – Moram priznati, Harlouova, vi iz „mastiljarskih” odeljenje stvarno imate fine igračke – rekao je. Nasmešila se. Nego šta nego imaju. ★ Tokom četrdesetominutne vožnje do hotela, Džesika i Džon su utvrdili ostale pojedinosti o svojim likovima na tajnom zadatku. Prema profilima koje su sastavili džeksonvilski agenti, firma „Lejkšor kapital partners” zasnivala se na njihovoj saradnji u koju je svako ulagao ono u čemu je najbolji. Dejv se ranije bavio građevinarstvom i uglavnom je bio zadužen za izvođenje projekta. Pošto bi dobili odobrenje za rad, on se bavio građevinskom logistikom i radio s izvođačima i podizvođačima na svakoj novoj zgradi ili rekonstrukciji nekog prostora. Ešli je, s druge strane, bila usredsređena na širu sliku. S menadžerskom diplomom sa „Stanforda” (detalj koji je Džesika cenila pošto je znalački mogla da govori o tom univerzitetu) smišljala je koncept i viziju novih projekata, poznavala je ekonomske prilike u gradu i u kraju u kom su želeli da kupe nekretninu i bila zadužena za kontakte s investitorima i njihovo pridobijanje za učešće u projektima.

118


Book as passion & BalkanDownload

Nakon što su usaglasili pojedinosti o tome kako su se Dejv i Ešli upoznali i zašto su odlučili da se bave zajedničkim biznisom, Džon je pokrenuo poslednju temu koju je trebalo obraditi. – Šta je s Ešlinim ličnim životom? – upitao je dok su izlazili na magistralu da bi skrenuli na autoput koji vodi prema plaži. – Je li slobodna? Udata? Ima li dece? Džesika je vozila i sad je nagazila na gas razmišljajući o tome kako bi veoma lako mogla da se navikne da na raspolaganju ima sve te konjske snage. – Neudata. – Ako zadatak nije zahtevao drugačije, uvek je govorila daje neudata kad je radila na tajnim operacijama. Nema razloga pominjati porodicu i posle brinuti da bi neko mogao zatražiti da vidi njihove slike na njenom telefonu. – Ti? – Isto. Tako je lakše. Očigledno postoji bar nešto oko čega mogu da se usaglase. Pošto su promenili vremenski zonu, kad su stigli do hotela, bilo je skoro podne. Hotel „Ponte Vedra in and klab” odabrali su džeksonvilski agenti. Bio je to luksuzni objekat na plaži na samom izlazu iz grada. Džesika je preko interneta ustanovila da hotel ima živopisnu lagunu, privatni teren za golf i spacentar. Činilo se da je na savršenom mestu za smeštaj dvoje bogatih investitora koji su poslom došli u grad. Ili, u ovom slučaju, dvoje tobožnjih bogatih investitora. Vozila je kroz bujno zelenilo do glavne zgrade, gde je čekalo nekoliko radnika hotelskog parkinga. Istog trenutka sva napetost koja je još mogla postojati između nje i Džona potisnuta je u drugi plan. Od sada pa nadalje, kad su u javnosti, Džesika Harlou i Džon Separd ne postoje, niti postoje njihove nesuglasice i

119


Book as passion & BalkanDownload

problemi. Oni su sad Ešli Evers i Dejv Roser, dvoje inteligentnih, pronicljivih poslovnih ljudi koji su na ovo putovanje pošli samo s jednim ciljem: da prijateljski proćaskaju s gradonačelnikom Džeksonvila. – Jesi li spremna? – upitao je Džon s iznenadnim sjajem u očima. Isto to pitanje postavila je sama sebi na aerodromu, ali ovog puta u njenom odgovoru nije bilo sarkazma. – Potpuno. – Osetivši nalet uzbuđenja koji ju je preplavio i posle desetina tajnih zadataka, zaustavila je kola. Nasmešila se radniku hotelskog parkinga izlazeći iz vozila. – Odsedate ovde? – upitao je pridržavši joj vrata. – Da, hvala vam. Jedno pored drugog, ona i Džon su ušli u hotel vukući kofere za sobom. Predvorje je ostavljao utisak starog bogatstva s mermernim podovima, lajsnama na tavanici od tamnog mahagonija i slikama plaža na zidovima. Pošto su se prijavili u hotel pod lažnim imenima, Džesika je utvrdila kad ona i Džon treba da se sastanu u predvorju i krenula u svoju sobu. Nisu imali mnogo vremena, pa je usput u hotelskoj delikatesnoj radnji uzela sendvič i kafu. Ne želeći da izaziva sreću s računovođama FBI-ja, za sebe je rezervisala najjeftiniju raspoloživu sobu na raspolaganju koja je imala samo delimičan pogled na okean. Nakon što je spustila kofer na svoj kingsajz krevet sa stubovima, nakratko je izašla na balkon. S leve strane protezala se plaža s belim peskom načičkana ležaljkama i suncobranima, a iza su se videli talasi iskričavoplavog Atlantskog okeana kako spokojno zapljuskuju obalu.

120


Book as passion & BalkanDownload

Duboko je udahnula topao morski vazduh. E ovo je zadatak po njenoj meri. Osećajući blagu nostalgiju za Kalifornijom, vratila se u sobu da raspakuje kofer. Obukla je jednu od Ešlinih odevnih kombinacija: sivu usku suknju, belu bluzu kratkih rukava s nabranim okovratnikom i sive cipele s visokim potpeticama. Da bi malo razbila jednoličnost, stavila je veliku ogrlicu i vezala kosu u labavu punđu s nekoliko puštenih pramenova koji su joj uokvirivali lice. Zadovoljna što je uspela da postigne izgled prefinjene poslovne žene, ostavila je glok u sefu u sobi, uzela tašnu i izašla. Pošto je bila na drugom spratu, sišla je stepenicama i krenula hodnikom koji je vodio prema glavnoj zgradi, gde je trebalo da se nađe sa Džonom. Kad je stigla u predvorje, ugledala ga je okrenutog leđima, pored stola s maketom jedrilice. Okrenuo se, verovatno pošto je začuo zvuk potpetica na mermernom podu a ona je umalo protrljala oči od neverice kad ga je videla. ,,Au, jebote!” Životinjski privlačni, neobrijani agent Odeljenja za organizovani kriminal je nestao. Zamenio ga je uredni, neverovatno zgodni poslovni čovek u dobro skrojenom odelu. Sad je bio glatko izbrijan, što je isticalo njegovu snažnu četvrtastu vilicu. Gustu kosu boje tamnog zlata začešljao je i doterao tako da je plava boja njegovih očiju nekako postala još upečatljivija. Brzo se pribravši, Džesika mu je prišla odlučna da se ponaša nonšalantno. – Rekao bih da odobravaš moj novi izgled – rekao je Džon. Toliko o nonšalantnosti.

121


Book as passion & BalkanDownload

– Dobro, umeš da se dovedeš u red. Nije to tako veliko dostignuće. – Ignorišući njegov samozadovoljni izraz lica, izvadila je naočare za sunce iz tašne i izašla iz predvorja na blistavo floridsko sunce. Vreme je da se Ešli i Dejv bace na posao.

122


Book as passion & BalkanDownload

11. Prilikom obavljanja zadataka u drugim gradovima tajni agenti uglavnom su izbegavali tamošnje ispostave zbog mogućnosti da bi ih neko mogao videti kako ulaze u zgradu ili izlaze iz nje. Zato su se Džon i Džesika odvezli do neupadljive kancelarije u tajnom vlasništvu FBI-ja, koja je korišćena u različite svrhe u tajnim operacijama. Pošto su se stepenicama popeli na drugi sprat, dočekala su ih dvojica kolega koji su vodili istragu o Bleru, specijalni agenti Levit i Tod, obojica iz Odeljenja za borbu protiv korupcije. Tod je bio srednjih četrdesetih godina i bio je strogo poslovan, dok je Levit, mlađi od dvojice agenata, bio sportske građe i držao se opuštenije. – Čija je zamisao bila da Ešli ima menadžersku diplomu „Stanforda”? – upitala je Džesika dok su ih džeksonvilski agenti vodili u malu salu za sastanke. – To je fin detalj. – Mislio sam da će ti se to dopasti. Istina, pošto sam ja završio „Djuk”, umalo sam umro dok sam unosio taj podatak – našalio se Levit. Džon je pogledao na sat. Zadivljujuće. Ovaj tip je posle tri minuta uspeo da se pohvali svojim fakultetom. Da bi upotpunio „mastiljarski” paket, samo je još trebalo da pomene postdiplomske studije s lažnom skromnošću. – Jesi li na „Djuku” završio ekonomski fakultet? – upitala je Džesika.

123


Book as passion & BalkanDownload

– U stvari, studirao sam ekonomiju i pravo – rekao je Levit. – Očigledno mi nije bilo dovoljno da vraćam studentski zajam za svega tri godine osnovnih studija. Pogodak! Pošto su se sve četvoro smestili za konferencijski sto, Levit je otvorio sastanak zahvalivši Džesiki i Džonu na pomoći. Onda im je dao kratak pregled istrage. Veći deo toga Džonu i Džesiki je već bio poznat iz dosijea o slučaju koje su dobili. Kad su završili s tim, odmah su prešli na detalje sutrašnje tajne operacije. – Kakav je plan podrške? – upitao je Džon. Pošto je gradonačelnik smatran metom niskog rizika, svi su se složili da bezbednosna podrška može biti na minimumu. Nije bilo potrebe za udarnim timovima, niti za specijalnim jedinicama. Dovoljni će biti Levit i Tod u kolima parkiranim dva-tri bloka od restorana, odakle će preko sićušnih mikrofona koje će Džesika i Džon nositi slušati šta se dešava. – Pretpostavljam da nijedno od vas sutra neće nositi oružje? – upitao je Ted Džesiku i Džona. Džesika je pogledala Džona. – Ne vidim nijedan razlog da rizikujemo da Bler primeti oružje. – Slažem se. Postoji li nešto o restoranu što bi trebalo da znamo? – upitao je Levita. – Večeraćete u bistrou „Eks” – rekao je Levit. – To je jedno od gradonačelnikovih omiljenih mesta. Uvek dobija isti sto, separe u zadnjem delu restorana koji omogućava izvesnu privatnost. Akustika je loša, ali ništa gora nego u bilo kom drugom restoranu. Dobro je to što će se Bler osećati dovoljno komotno da govori otvoreno ne brinući da će ga neko čuti.

124


Book as passion & BalkanDownload

Sledećih dvadeset minuta proveli su baveći se ostalim logističkim pitanjima. Onda je agentu Todu zazvonio telefon. – To je Morano – rekao je misleći na lobistu koji je sad radio za FBI. – Rekao sam mu da mi se javi kad stigne. Nakon što je Tod izašao, Džesika je pogledala Levita. – Je li Morano dobro upućen u našu priču? – upitala je. Levit je klimnuo glavom. – Prešli smo je toliko puta da bi mogao da je izrecituje u po noći. Ako gradonačelnik Bler pita Morana odakle poznaje Ešli i Dejva, plan je bio da ovaj kaže kako njih troje imaju zajedničkog poznanika, Moranovog starog prijatelja s fakulteta koji živi u Čikagu. Kad je taj prijatelj čuo da Ešli i Dejv žele da ulože u restorane u Džeksonvilu, rekao im je da se obrate Moranu, koji poznaje doslovce svakog na severoistoku Floride. – Delovao je pomalo napeto kad smo se Tod i ja juče sastali s njim – nastavio je Levit. – Siguran sam da je to samo trema pred akciju. Morano je bio veoma spreman na saradnju tokom istrage. Džon se uzdržao od komentara, ali cinik u njemu je primetio da bi Morano, da nije bio spreman na saradnju, odležao između deset i dvadeset godina iza rešetaka zbog svoje uloge u krupnom korupcijskom skandalu. Zanimljivo je kako su ljudi u takvim okolnostima skloni da budu srdačni prema FBI-ju. Pročitao je izveštaj o Moranu, u kojem je opisan kao čovek kog je napustila sreća, pa je nepromišljeno rešio da nađe lakši, što znači protivzakonit, način da se izvuče iz nevolja. Iako ga je javnost doživljavala kao šarmantnog i harizmatičnog zlatnog dečka, gradonačelnik Džeksonvila je iza zatvorenih vrata bio potpuno drugi čovek: pohlepan, gladan moći i narcisoidan. Pošto

125


Book as passion & BalkanDownload

je pristao da u gradskoj skupštini progura tu prvu dozvolu za točenje alkohola i pritom na brzinu inkasirao deset soma, Bler je shvatio da ima priliku da dođe do ozbiljne zarade, a za to je dovoljno samo da porazgovara s nekoliko ljudi i obavi nekoliko telefonskih poziva. On i Morano su se složili da moraju biti oprezni. Razradili su šemu: Morano će, koristeći prave fraze i fine nagoveštaje, ispipati druge tipove dubokih džepova koji bi takođe mogli biti zainteresovani za sporazume na obostranu korist. Kad bi se utvrdilo da postoji zainteresovanost, ugovarana je cena, a nakon što bi gotovina promenila vlasnike, srećni lovator bi iznenada ustanovio da su sve birokratske prepreke koje su mu zadavale glavobolje – nestale. Morano je uzimao dvadeset odsto. On je to nazivao nagradom za nalazača. Posle tri godine i on i Bler uspeli su da nagomilaju lepe svotice. Sve je delovalo tako lako, to jest sve dok agenti Levit i Tod nisu jedne večeri pokucali na Moranova vrata s nalogom za njegovo hapšenje. Prema izveštajima agenata, Morano je doslovce plakao kad su mu rekli da znaju sve o njihovoj korupcijskoj šemi i odmah je priznao, što je veoma iznenadilo njegovog advokata. Međutim, na Moranovu sreću, FBI je lovio krupniju ribu. Gradonačelnika Blera. Tako je postignuta nagodba. Željan da se iskupi, Morano je Levitu i Todu rekao sve što zna o Bleru i pristao da ga ozvuče. Tokom sledeće godine, FBI je strpljivo radio na tom slučaju, prikupljajući dokaze o korupcijskom lancu u koji nije bio uključen samo gradonačelnik već i nekoliko najuspešnijih poslovnih ljudi iz grada. Preostajalo je samo da FBI zada poslednji udarac

126


Book as passion & BalkanDownload

ubacujući svoje ljude u taj lanac. Posle toga će moći da uhapsi osumnjičene. Jasno, Džon u taj slučaj nije uložio ni izdaleka onoliko truda koliko su u njega uložili Levit i Tod. Ipak, ovo je bio važan zadatak i za njega. Ako ga prime u TST, u septembru će biti u Kvantiku, a ovaj posao sa Džesikom u Džeksonvilu biće njegova poslednja operacija u svojstvu ubačenog agenta. A on nikako nije nameravao da se oprosti uz neuspeh. ★ Kad je Morano stigao u salu za sastanke u pratnji agenta Toda, Džonov prvi utisak bio je da lobista deluje napeto i nervozno kao da je popio previše kafe. Dok je Tod tog niskog, nabijenog muškarca proređene smeđe kose u kasnim četrdesetim upoznavao sa Džonom i Džesikom, na čelu su bile izbile gaške znoja. – Entoni Morano, poluprofesionalni cinkaroš, vama na usluzi – rekao je Džesiki. Govorio je veoma glasno uz južnjačko otezanje. – Sutra nas čeka veliki dan, a? – zacerekao se, a onda se okrenuo da se rukuje sa Džonom. Razrogačio je oči kad je ugledao tipa tridesetak centimetara višeg od sebe. – Dođavola. Drago mi je što sam na vašoj strani. Kad je njih petoro selo za konferencijski sto, Levit je počeo da razrađuje plan za sutradan. Morano se dogovorio s gradonačelnikom Blerom da se sastanu u njegovoj kancelariji i njih dvojica će doći istim kolima. Džon i Džesika će ranije doći u restoran, što će im dati vremena da provere da li njihovi mikrofoni rade kako treba.

127


Book as passion & BalkanDownload

Morano je tu prekinuo Levita. – Drago mi je što ćete ovog puta vas dvoje biti zaduženi za mikrofone – rekao je Džesiki i Džonu. – Kad god sam morao da ih nosim na neku večeru, brinuo sam da ću nezgodno zakačiti košulju i, plus prokleto čudo će mi ispasti na Šniclu. Pa ti to posle objasniti a?– Potapšao je agenta Toda po leđima smejući se, a onda namignuo. – Nego, nešto sam razmišljao. Možda bi trebalo da imamo neku šifru. Znate, neki znak u slučaju da nešto krene naopako. Nešto neupadljivo što Bler nikad ne bi provalio. Na primer – napravio je dramsku pauzu – kolač s višnjama. Džon je uhvatio Džesikin pogled dok su se oboje borili da se ne nasmeju. Ah... civili! Sledećih pola sata Morano je nastavio da se ubacuje s pitanjima i predlozima, očigledno nervozan, ali istovremeno krajnje uzbuđen što će raditi s tajnim agentima. Govoreći o sebi, Džesiki i Džonu kao o ,,A timu”, želeo je da zna sve, od toga ko će gde sedeti u separeu (nije bitno) i da li će jedinica za podršku obezbeđivati okolinu restorana (neko je očigledno gledao previše kriminalističkih serija), do toga kako reagovati ako neko prepozna njega ili gradonačelnika i priđe njihovom stolu da se pozdravi (samo uzvratiti pozdrav). Levit je izgledao postiđeno zbog svih tih upadica, a Tod iznervirano, ali Džesika je ostala potpuno smirena. Strpljivo je odgovorila na sva Moranova pitanja. Bila je ljubazna i profesionalna i uspela je da diplomatski skrene razgovor s njegovih brojnih predloga, i to tako da ga nijednog trenutka ne uvredi. Gledajući sa strane kako Džesika Harlou radi ono u čemu je najbolja, Džon je uhvatio sebe kako joj se preko volje divi.

128


Book as passion & BalkanDownload

– Vidim da se i dalje držiš svoje uloge dobrog policajca – rekao joj je dok su se vraćali u svoja kola posle sastanka s Moranom. Sledeća tačka bila je provera nekretnine koju su Dejv i Ešli navodno hteli da kupe. Džesikin osmeh bio je istovremeno stidljiv i samouveren, – Kad prilike tako zahtevaju. – S naočarima za sunce na licu pružila je ruku dok su prilazili iznajmljenom mercedesu. Džon je zavukao ruku u džep pantalona tražeći ključeve. – Zar ćemo stvarno ovo da radimo svaki put? Da se smenjujemo u vožnji? Prsti su joj se očešali o njegove dok je uzimala ključeve. – Ako vam se tako više sviđa, agente Šeparde, sa zadovljstvom ću vožnju potpuno preuzeti na sebe. – Okrenula se i otišla do vozačeve strane. Džon je zadržao pogled na njenim visokim potpeticama i uskoj suknji pripijenoj uz bokove. „Prestani da razmišljaš o glupostima, mamlaze. Ona ti je partner. Stvarno treba da te podsećam šta se desilo prošli put kad si pomislio...?” O ne, nikako mu nije trebalo podsećanje. Džesikin prezrivi pogled onog dana kad ju je dodirnuo na strelištu ostao je jasno zabeležen u njegovom sećanju. Zbog toga je odlučio da ne obraća pažnju na to kako izgleda u toj ešlijevskoj odeći. Ušla je u kola omogućivši mu da na časak vidi još desetak centimetara njene glatke, gole noge. Vožnja je bila kratka, nepunih petnaest minuta i odvela ih je preko reke Sent Džons u stari deo grada Riversajd. Sa suvozačkog sedišta mercedesa Džon je posmatrao okolinu. Bila je to eklektična mešavina kul kafea, trendi butika, antikvarnica i

129


Book as passion & BalkanDownload

noćnih klubova. Džesika je krenula u King strit, centar restoranske i barske scene. Našla je mesto za parkiranje na ulici, nedaleko od prazne zgrade od cigle koju su Ešli i Dejv želeli da pretvore u budući dom svog vinskog bara i picerije. Niko van Biroa nije znao da je FBI vlasnik te zgrade preko jedne lažne korporacije. Kupio ju je za potrebe jedne tajne operacije po veoma razumnoj ceni kad se u obzir uzmu sve nedaće s građevinskim i drugim dozvolama. Pošto nisu želeli da se bakću svim onim što nosi javna ponuda zgrade na prodaju, odlučili su se za priču kako su Ešli i Dejv preko jednog prijatelja preduzimača čuli da vlasnik želi da proda zgradu i da će im je dati po povoljnoj ceni ako uspeju da se dogovore sami i poštede ga plaćanja provizije nekom agentu za nekretnine. Iskreno, Džon je sumnjao da će gradonačelnik Bler uopšte pitati za pojedinosti, ali, kao u svim drugim delovima tajne istrage, FBI je izuzetno brižljivo vodio računa da sve deluje uverljivo. Koristeći ključeve koje im je dao Levit, Džesika je otključala ulazna vrata, a Džon je ušao za njom. Prostor je, sasvim očekivano, izgledao kao napuštena banka. Pusti šalteri bili su zaštićeni staklom otpornim na metke, a duž zidova bio je niz napuštenih radnih odeljaka. U nekima od njih još su stajali radni stolovi. – Ovo baš ne nadahnjuje na otvaranje otmenog vinskog bara i picerije, zar ne? – upitala je Džesika. – Zavisi kako gledaš na to. – Džon je prošao kroz prostoriju. – Evo šta ja mislim: stavimo na sredinu veliki otvoreni bar s mnogo stolica. Na ovoj strani restorana, pored prozora, koji bi po lepom vremenu mogli da se sklone, postavili bismo klupe ugrađene u zid, a tamo četiri pet barskih stolova kao produžetak barske zone. Onda bih na ovoj strani duž zida – prešao je tamo –

130


Book as passion & BalkanDownload

postavio niz poluseparea. Iza bara bih postavio deo sa stolovima koji bi mogao biti korišćen za privatne zabave. – Pokazao je prema zadnjem delu prostorije. – Otvorena kuhinja s velikom zidanom peći za picu bila bi u sredini. Tamo bi bili toaleti, a u ovom uglu mogao bi da bude ugrađen zastakljeni vinski podrum. Što se tiče enterijera, mislim da bi trebalo ići s dosta hrastovine kako bismo dočarali atmosferu toskanskog vinskog podruma, ali sa crvenom kožom na klupama i barskim stolicama da bismo uneli primesu strasti. Džesika ja zinula u njega. Prvi put se činilo da je ostala bez reči. – Shvatiću to kao znak da se slažeš – pecnuo ju je. – Kako si, dođavola, smislio sve to? – želela je da zna. Slegnuo je ramenima praveći se naivan. – Samo radim svoj posao, Ešli. Ja sam u našem timu zadužen za dizajn, sećaš se? Čekala je izvivši obrvu. Dobro, u redu, odaće joj svoju tajnu. – U dosijeu ovog slučaja bio je plan zgrade. Pokazao sam ga svom bratu, koji vodi jedan restoran, i pitao ga šta bi on uradio s ovim prostorom. – Oh! – Prebacila se s noge na nogu. – Veoma domišljato. Namignuo je. – Ovo mi nije prvi rodeo. Izašli su da pogledaju dvorište. To je trenutno bio samo prazan betoniran prostor koji je banka ranije koristila kao parking. Onda su zaključali zgradu i otišli u šetnju po okolini kako bi stekli bolji utisak o tom kraju. Kad su se vratili do svojih kola, bilo je skoro šest sati. Umirući od vrućine na trideset šest stepeni, Džon je skinuo sako prilazeći vozačevim vratima mercedesa. Spustio je sako na zadnje sedište, a onda je ušao u kola i uhvatio Džesiku kako ga posmatra dok zavrće rukave.

131


Book as passion & BalkanDownload

Pretpostavivši da ga gleda s neodobravanjem, preduhitrio ju je pre no što je stigla bilo šta da kaže. – Pretpostavljam da ovo verovatno krši paragraf 2, tačku C o propisima odevanja mastiljarskih agenata, ali da vidim tebe kako se u julu šetaš Floridom u dugim rukavima i sakou. – To je, u stvari, tačka D. Tačka C kaže da sva naša odela moraju zadovoljavati određena merila elegancije. „Simpatično”. Pokrenuo je kola i pošao nazad prema hotelu. – Imaš li nekih ideja sad kad si videla kako izgleda kraj? – upitao ju je vraćajući se poslu. – Mislim da je glavno pitanje na koje ćemo morati da odgovorimo Bleru: zašto Džeksonvil? – rekla je Džesika. – Tačnije, zašto dobrostojeća firma za privatne investicije iz Čikaga želi da ulaže baš u ovoj oblasti? Bože, istopiću se ako ova klima na proradi kako valja. – Pojačala je hlađenje do kraja i podesila ventilatore na suvozačkoj strani tako da duvaju pravo u nju. – Ah... ovo je mnogo bolje – uzdahnula je. Sklopljenih očiju, s blaženim izrazom lica, izgledala je opuštenije nego što ju je Džon ikad video. Svestan da zuri u nju, ponovo se usredsredio na put. – Misliš li da možemo prodati priču da smo ono za šta se izdajemo? I da želimo da se uključimo i iskoristimo procvat kulinarske scene u ovom kraju? – Mislim da naša priča pije vodu, ali nekoliko pojedinosti koje su Levit i Tod smislili pomalo su... neuverljive. – Na primer? – Pa, Ešli i Dejv navodno žele da ulože u nekoliko restorana u Džeksonvilu, ne samo u ovaj. To mi je jasno. Hoćemo da Bler pomisli kako smo spremni da upumpamo gomilu novca u ovaj

132


Book as passion & BalkanDownload

grad ako prvi projekat prođe dobro. Prema priči koju su smislili Levit i Tod, ako Bler pita kakve još restorane imamo na umu, što će verovatno pitati, trebalo bi da kažemo kako razmišljamo i o otvaranju gastronomskog paba u istoj oblasti. Džon ju je pogledao. – A to je problem? – Nemoj pogrešno da me shvatiš, i ja volim da pojedem dobru pljeskavicu i popijem čašu vina. Ali dok smo se šetali krajem, nabrojala sam tri gastronomska paba u krugu od šest blokova. Ako sam uspešan investitor koji želi da se probije na kulinarsku cenu, tražiću neki nov koncept da ga ponudim tržištu, a ne nešto što već postoji. Razmislio je o tome. – Dobro. Kakav koncept restorana predlažeš umesto toga? – To još ne znam. – Ali onda je brzo dodala. – Večeras ću malo istraživati najnovije restoranske trendove i proveriti šta u Džeksonvilu trenutno nije toliko zastupljeno. Možda nešto vegansko, ili s hranom koja stiže pravo s farme... – Zamislila se. – U svakom slučaju, malo ću kopati, pa ću ti do jutra izneti bolju ideju za koncept restorana. On to nije radio tako. – Ako treba nešto da se istražuje, računaj na mene. Neću da kuliram u hotelskom baru pijući pivo dok ti sav posao preuzimaš na sebe. – Oh, to je lepo od tebe. Iako smatram da treba istaći kako to spada u Ešlin delokrug. Ipak je ona zadužena za širu sliku. – Sad smo partneri, Džesika. Radimo kao tim – odvratio je sasvim jasno. Usne su joj se izvile u osmeh. – Oh, samo hoću da istaknem kako bi verovatno ja trebalo da se pozabavim time jer je to deo posla koji obavlja moj lik. – Drsko je zastala. – Partneru.

133


Book as passion & BalkanDownload

Džon je odmahnuo glavom. Eto, on je pokušao da uradi nešto lepo, i tras, svejedno je dobio po njušci. – Samo da razjasnimo, ti to pokušavaš što više da me iznerviraš, ili to radiš spontano? – Verovatno ima pomalo i jednog i drugog. Progunđao je nešto pošto je i sam to pretpostavio, a onda se usredsredio na put dok je menjao traku. Nekoliko trenutaka kasnije pogledao je ka njoj i video da se smeši gledajući kroz prozor. Svestan da mu se pogled ponovo zadržao na njoj, opet se usredsredio na put. – Pa, što se tiče ovog istraživanja... zašto ne bismo uštedeli vreme pretvorivši to u radnu večeru? Zavirila je na sat. – U stvari, i ja sam htela to da predložim. – Pogledala ga je iskosa. – Naravno, moraćemo da naručimo hranu u sobu. Da, to se u njegovom predlogu podrazumevalo. Na kraju krajeva, dvoje tajnih agenata u tajnoj istrazi o gradonačelniku teško da bi mogli da izvade svoje računare nasred restorana i razgovaraju o poslu. Džonu je preostalo da postavi samo jedno pitanje. – Tvoja ili moja soba?

134


Book as passion & BalkanDownload

12. Pošto je obukla ležernu bluzu i farmerke, Džesika je užurbano počela da sklanja sve lične stvari u svojoj sobi. Gurnula je kofer u ormar zajedno sa čupavim ljubičastim papučama koje je uvek nosila na putovanja jer nije volela da bosa hoda po hotelima. Onda je još jednom pregledala sobu, za svaki slučaj. – Sve je čisto. Pogledala je na sat i videla da ima još dva minuta. Dobro je. Taman dovoljno da dođe do daha, nabaci ozbiljan izraz lica i smiri leptiriće koji bi joj zalepršali u stomaku kad god bi pomislila da će Džon doći u njenu hotelsku sobu. „Tvoja ili moja soba?” Bilo je smešno što uopšte razmišlja o tome. Ona je agent na tajnom zadatku, on takođe, i kad se baviš takvim poslom, brzo se navikneš na sastanke iza zatvorenih vrata. S obzirom na mali broj žena među specijalnim agentima, bezmalo uvek je radila s muškarcima. Međutim, još nijednom nije lupala glavu što će ostati sama s nekim muškarcem u okolnostima koje bi se, u drugačijem slučaju, mogle smatrati prisnim. A opet, nijedan od tih agenata nije bio Džon. Isti taj problem imala je na Akademiji. Stalno je... primećivala nešto kod njega. Na primer da je u stvari bio prokleto dobar partner: vispren i odlučan, ali nikad nadmen, niti sklon odbacivanju njenih ideja. Zapazila je kako se kul kreće s tačno

135


Book as passion & BalkanDownload

odgovarajućom primesom razmetljivosti. I to koliko je samouveren i spreman, uprkos tome što ova tajna operacija nema skoro ničeg zajedničkom s onim čime se Odeljenje za organizovani kriminal obično bavi. Primetila je i da je, sasvim slučajno, zgodan do bola. Odelo krojeno po meri koje je nosio nikako joj nije olakšavalo. Onako zakopčan i sav poslovan izgledao je neobično izazovno. Pošto je svojim očima na Akademiji videla Džona u znojavoj majici i šortsu, odlično je znala šta se krije ispod tog odela i kravate, a to je, ni manje ni više, bilo čvrsto kao kamen, savršeno izvajano telo. Nešto ranije, u kolima, kad je zavrnuo rukave košulje, malo je nedostajalo da pocrveni pri pogledu na njegove podlaktice. Ozbiljno. Kakve su to podlaktice! Kucanje na vratima prekinulo ju je u razmišljanju. Osećajući se bolje pošto je u glavi sve postavila na mesto, provirila je kroz špijunku, a onda otvorila. Ispred je stajao Džon u farmerkama i beloj majici zategnutoj preko mišićavih prsa i širokih ramenu, koja je otkrila najseksepilnije bicepse koje je Džesika ikad videla. Dobro, povlači ono što je ranije rekla. Bolje bi bilo da opet obuče odelo s kravatom. Ili, možda, široku duksericu. Možda bi najbolja bila neka kabanica od glave do pete. Tako više ne bi bilo preplanule kože, ni mišića. A onda je odjednom njen unutrašnji pragmatični glas, onaj koji joj je prethodno rekao da ne obraća pažnju na tako nešto, digao ruke predajući se. „Da, čak ni ja nemam šta da kažem na to.” Odmerio ju je i tiho rekao: – Nosiš farmerke. Prefinjena gospoda iz tvog odeljenja oduzela bi ti značku kad bi to videla.

136


Book as passion & BalkanDownload

Ah, dobro je. Već se iznervirao. I očas posla, vratili su se na staro. – Moraću da se oslonim na to da ćeš čuvati moju tajnu – hladno je rekla sklanjajući se s vrata da bi on mogao da uđe. Zatvorila je vrata i dala mu jelovnik za sobnu dostavu. – Reci mi šta hoćeš, pa ću pozvati i naručiti. Kad su to rešili, prešli su na posao. U njenoj sobi je postojala i čajna kuhinja, a pored su bili sto i stolice, gde su mogli da rade. Pošto je sto bio samo za dve osobe, jedva su se smestili tako da su im se monitori laptopova dodirivali. – Razgovarao sam s Levitom. Tražio sam da nam pošalje spisak drugih nekretnina koje bi Dejva i Ešli mogle zanimati kao potencijalne lokacije za restoran – rekao je Džon. – Kazao je da će nam to poslati mejlom za jedno sat vremena. Džesika je klimnula glavom. To je bio još jedan detalj njihove prateće priče za koji su oboje smatrali da je neuverljiv. Ako ih Bler slučajno pita koje su još lokacije razmatrali za svoj restoran, želeli su da znaju šta je još dostupno na tržištu. – Dobro. Hvala. Udobno se smestila ispred svog laptopa savivši noge poda se. – Dakle, najnoviji restoranski trendovi. – Pretraživala k na internetu i pregledala ponuđene rezultate odsutno grickajući kraj olovke. – Aha. Evo nečeg zanimljivog... Podigavši pogled sa svog laptopa, zbunila se primetivši da je Džon posmatra. Tačnije, posmatra njena usta. Pocrvenevši, prestala je da gricka olovku i spustila je. Loša navika, zna to. – Ovaj članak kaže da su „skupi porodični ručkovi” sve popularniji. Možda bismo u tome mogli da se oprobamo. – Nastavljajući istraživanje napravila je nekoliko

137


Book as passion & BalkanDownload

beleški u hotelskoj beležnici koju je uzela sa svog noćnog stočića. Čitala je članak nekog navodnog stručnjaka za hranu koji je tvrdio kako je kajgana ove godine jedan od najpopularnijih trendova (za razliku od prošle godine, kad je bila tako prevaziđena?) i baš je htela da se našali s tim kad ju je presekao Džonov glas. – Moraš li da radiš to s olovkom? Smeta mi – rekao je nabusito. Oh! Nije ni primetila da ponovo gricka olovku. – Izvini. Imam blagu oralnu fiksaciju. – Ili joj je, bar, tako govorila majka, psiholog. „Srce, to ti pomaže da se oslobodiš stresa. Pokušaj da otkriješ izvor stresa, umesto što probleme odagnavaš žvakanjem.” – Oralna fiksacija – ponovio je Džon. Vilica mu se trznula. Samo je slegnula ramenima. – To se tako zove. Gledao ju je još trenutak, a onda se vratio svom laptopu i počeo žestoko da kuca. Dobro. Izgleda da je neko malo loše volje. Hrana im je stigla posle pola sata. Dok su večerali, odlučili su se za priču prema kojoj Ešli i Dejv razmišljaju o još jednom restoranskom projektu u Džeksonvilu. To bi bio američki bistro u kom se služi sveže domaće voće i povrće i meso koje u restorane stiže pravo s obližnjih farmi. Jedna od glavnih ponuda bio bi branč vikendom, a ono najvažnije u ponudi – pazi sad – bila bi kajgana. – Tako si ponosna na to – rekao je Džon pre nego što je uzeo zalogaj svog takosa s ribom.

138


Book as passion & BalkanDownload

Džesika se nasmešila dok je nanosila majonez na svoj klub sendvič. U stvari, da, bila je ponosna na to. – Čujem da je u poslednje vreme veliki hit. – Dok je pružala noge, desnim stopalom je zakačila Džonovu nogu ispod stola. Talas vreline joj se proširio donjim delom stomaka. – Izvini. – Promenila je položaj na stolici kako bi napravila veći razmak između njih. – U redu je. – Nastavio je da jede, odjednom postavši veoma zainteresovan za ono što je čitao na svom laptopu. Za ime boga, ponaša se kao da je prvi put u društvu privlačnog muškarca. Njen bivši muž, i sam prilično sladak, bio je filmski producent. Bila je na brojnim zabavama i okupljanjima s nekim od najslavnijih i najzgodnijih glumaca na svetu. Posle nekog vremena provedenog u Holivudu, zgodni ljudi postaju uobičajen deo krajolika koliko i palme. Ali bilo je dovoljno da jednom slučajno dodirne nogu Džona Šeparda i da se sva usplahiri kao šiparica na koncertu Džastina Bibera. „Saberi se, Harlouova. Usredsredi se na zadatak ” Srećom, Levitov mejl je stigao dok su jeli, tako da su dobili nekoliko spiskova nekretnina koje je trebalo pregledati. Dok su proučavali fotografije jedne zgrade, Džesika je izvukla šnale iz kose. Ceo dan je žuljaju, prokletinje. – Jasno mi je da je Čikago prilično skup za život, ali možeš li da veruješ koliko su jeftine... – Džon je zastao kad je Džesiki kosa pala na ramena, talasasta i raspuštena nakon što je ceo dan bila skupljena u punđu. Pročistio je grlo i nastavio: – ... koliko su jeftine neke od ovih nekretnina? – Znam. Možeš da kupiš zgradu dovoljno veliku da u nju smestiš ceo restoran za manje novca nego što sam ja platila svoj

139


Book as passion & BalkanDownload

jednosobni stan. – Provlačila je prste kroz kosu pokušavajući da je ukroti kad joj je telefon zapištao. Dobila je novu poruku. Stigla je na njen privatni broj, a ne na jednokratni dobijen za zadatak. Nekoliko sekundi kasnije, stigla je još jedna poruka. – Izvini. – Ustala je od stola i otišla do noćnog stočića na kom je bio njen mobilni. Dok ga je uzimala stigla joj je još jedna poruka. „Moj tip kaže da mu još nisi poslala SMS“, napisao je njen brat. „Jesam li ti pomenuo mazerati?” Džesika je uzdahnula prelazeći na sledeću poruku. Nisu valjda opet počeli. „Samo šest puta”, bio je brzi odgovor njene sestre. „Džes, samo dođi u teretanu sa mnom. Kad vidiš mog tipa u šortsu i majici, neće te biti briga za neka glupava kola.” „Kaže žena čija partnerka vozi audi R8”, pecnuo ju je Fin. Pre nego što je Džesika uspela da se uključi, telefon joj je zavibrirao. Bio je to samozadovoljni Majin odgovor. „I izgleda prokleto dobro u njemu.” Odmahujući glavom, Džesika je otkucala svoj odgovor. Volela je brata i sestru i znala je da se samo ponašaju zaštitnički i brinu za nju posle razvoda. Ta činjenica ju je pomalo zabavljala pošto je ona bila naoružana glokom i mogla je oboje da ih nokautira ako bi joj to palo na pamet. Ali ponekad je bilo naporno biti treća osoba u razgovoru blizanaca kad se prepuste svojim igrama. „Sad sam veoma zauzeta”, napisala im je. Naravno, njena sestra je morala da zna šta je posredi. „Oooo... je li nešto opasno?” „Molim te, ne odgovaraj na to”, odmah je napisao njen brat.

140


Book as passion & BalkanDownload

Džesika je načas pogledala ka Džonu. Njegov savršeni biceps veličanstveno se napeo dok je otpijao gutljaj piva iz flaše naručene uz večeru. Progutala je knedlu, a usta su joj se odjednom osušila. „Nešto oko posla”, napisala je bratu i sestri. „Sad prestanite da mi šaljete poruke pre nego što me provale i ubiju.” Telefon joj je zamro istog trena. Nasmešila se. Pošto je sačekala nekoliko trenutaka, odlućila je da im prekrati muke. „Samo malo šale u stilu FB-ija, narode.” Ubrzo su stigli njihovi besni odgovori. „GROZNA si. Bio sam van sebe.” „Dobro ti je rekao.   ” Džesika se zakikotala vraćajući se na svoje mesto za stolom. E pa, tako im i treba. Sad će se možda odustati od planova da joj organizuju sastanak. Nije da kasnije neće biti zainteresovana za to, ali trenutno mora da se navikne na samački život. Dođavola, mastilo na brakorazvodnim papirima tek se osušilo. Džon je izvio obrvu. – Sve u redu? – Hmm? – Pokazala je prema telefonu. – O, da, sve je u redu. – Dečko proverava šta radiš? – šaljivo je upitao. „Dečko?” Ha, ta mu je dobra. – Ne, to su samo moji brat i sestra. Klimnuo je glavom, a onda otpio još jedan gutljaj piva. – Pa... postoji li neki dečko? – Zavalio se u svojoj stolici, a ton mu je bio opušten. – Nisi nosila burmu na poslu, pa pretpostavljam da nema muža.

141


Book as passion & BalkanDownload

To je već bilo pomalo neprijatno. Mada nije krivila Džona što ju je to pitao. Sad su partneri. Ako ćemo pošteno, bilobi čudno kad povremeno ne bi razgovarali o svom ličnom životu. – Nemam dečka. – Zastala je. – Imala sam muža. Ali nas dvoje smo pre nedelju dana okončali brakorazvodnu parnicu. – Izvini. Nisam hteo da zabadam nos. Blago se nasmešila na to. – Jesi, hteo si. Njegov osmeh je pokazao da je Džesika u pravu. Onda se uozbiljio. – Jesi li zato otišla iz Los Anđelesa? Slegnula je ramenima, otpila gutljaj vina i spustila čašu na sto pored svog laptopa. – Činilo mi se da ja ovo dobar trenutak za novi početak. Nego, ne volim baš da sedim u vrućoj stolici – našalila se skrećući razgovor na njega. – Šta je s tobom? Devojka? Žena? Deca? Možda Čopor plavokosih, ogromnih dečaka koji su već vrhunski sportisti i umeju da zapale vatru koristeći guzice svitaca? On se nasmejao na to. Ovog puta to je bio smeh iz srca, a ne ono podrugljivo smejuljenje na koje je bila navikla. – Valjda sam bio odsutan kad su nam to predavali u rendžerskoj školi. – Igrao se svojom bocom. – Ne... nemam ni ženu, ni decu, imao sam devojku, ali smo raskinuli pre nekoliko nedelja. Sudeći po napetosti koju je odavalo njegovo telo, Džesika je osetila da to nije sve. – Zbog toga si se prijavio na testove za TST. – Valjda mi se činilo da je to dobar trenutak za novi početak. Osmehnula se. Pošteno. Na trenutak su oboje ćutali. Kao da su otkrića o njihovom ličnom životu ostala da vise u vazduhu. Da bi prekinula nelagodu, Džesika je otpila gutljaj vina i vratila se poslu. – Pa,

142


Book as passion & BalkanDownload

dokle smo stigli sa spiskovima nekretnina koje nam je Levit poslao? – Proveravajući mejl koji im je Levit ranije poslao, spustila je čašu s vinom na ivicu stola. Preblizu ivice kako se ispostavilo. Čaša se prevrnula i razbila se kad je pala na pločice čajne kuhinje. Crveno vino se prosulo po podu i ormarićima. – Sranje. – Skočila je sa stolice, a skočio je i Džon. Postiđena zbog svoje nespretnosti i verovatno previše žureći, pokupila je jednu od većih krhotina i posekla prst. Tiho je opsovala kad joj je iz posekotine potekla krv. Džon je čučao na podu pored nje. Podigao je pogled i namrštio se. – Posekla si se. – Ma nije to ništa. – Pošto nije želela da krvari po celoj sobi, otišla je do sudopere u čajnoj kuhinji i pustila hladnu vodu preko rane. Džon je ustao i prišao da joj pogleda prst. – Daj da vidim. – Ma nije ništa, stvarno. – Daj da vidim – odlučnije je ponovio. Bez dalje rasprave izvukao joj je ruku ispod vode držeći je na svom dlanu da bi mogao bolje da vidi. Posle hladne vode, njegova pomalo hrapava šaka obavila je njenu poput toplog ćebeta. – Neću valjda morati na ušivanje, a? – Glave su im se dodirnule dok su posmatrali posekotinu. Džesika je podigla pogled i shvatila da su joj usta na samo nekoliko centimetara od njegovih. Bog je ubio ako mu usne nisu jednako savršene kao i ostatak tela.

143


Book as passion & BalkanDownload

Trepnula je i prenula se kad je Džon vratio njenu šaku pod hladnu vodu. – Da vidimo za koliko vremena će prestati da krvari. – Uzeo je papirni ubrus s radne ploče u čajnoj kuhinji i presavio ga. Zatvorio je vodu, ponovo je uhvatio za ruku i pokrio ranu papirnim ubrusom pritiskajući ga drugom rukom. Džesika je podigla pogled. Dok ga je posmatrala kako to radi, nešto je u njoj smekšalo. – Boli? – upitao je. Glas joj je bio promukao. – Ne mnogo. – Slavnu Džesiku Harlou sredila je vinska čaša. – Podigao je prst i ponovo odlučno progovorio. – Drži ubruse tačno tako dok ti ne kažem da pustiš. – Razumem, gospodine. – Umiljato se nasmešila kad ju je pogledao. Onda se njen osmeh pretvorio u negodovanje kad je uzeo još ubrusa i počeo da briše pod. – Džone... ne moraš to da radiš. – Mislim da je najbolje da moja partnerka sačuva sve prste za našu sutrašnju operaciju. „Haha.” Stajala je tamo osećajući se beskorisno dok je on kupio krhotine stakla i brisao vino koje se prosulo po podu i ormarićima. Otišao je do sudopere da nakvasi nekoliko ubrusa. – Osim toga, zabavno je gledati te kako se vrpoljiš. Ustuknula je ne znajući šta je time mislio. – Zašto bih se vrpoljila? – Jer ne možeš da podneseš da ti neko pomaže. Bar ne ja. – To je smešno – frknula je. – Kad je to meni teško padalo da prihvatim tvoju pomoć? I nemoj mi reći – zastala je kad je on

144


Book as passion & BalkanDownload

pokazao na njenu šaku dajući joj znak da treba čvršće da pritisne posekotinu – da računaš sve one prilike kad si pokušavao da me „motivišeš” urlajući na mene na fizičkoj obuci. Možemo se složiti da se ne slažemo oko navodne koristi koju donosi takva tehnika. Ignorisao je njen hladni ton. – U stvari, mislio sam na onaj dan na strelištu. A, to! „Očekuješ prasak i trzaj kad ispaljuješ metke. Osim toga, nije ti dobro držanje.” Ućutala je nelagodno se vrpoljeći zbog tog sećanja. Kao što je sutradan saznala od instruktora za vatreno oružje, Džonova procena bila je potpuno ispravna. Da. Iznenadio ju je kad joj je dodirnuo rame i, naravno, sve bi prošlo mnogo lakše da ju je jednostavno pitao da li želi pomoć. Ali ipak, gledano iz ovog ugla, možda je ono njeno „polako, dečko”, bilo malčice... preoštro. – Pazi sa staklom – upozorila ga je kad je kleknuo na pod da dovrši čišćenje. – Sitni komadi se teško uočavaju. Izgledao je kao da mu je njeno upozorenje zabavno. Samo, bilo je teško odrediti da li je razlog za to njena primedba da bi moćnog Džona Šeparda moglo da povredi obično staklo, ili to što je bio svestan da je izbegla razgovor o njihovoj svađi na strelištu. Nakon što je bacio poslednji ubrus, prišao je sudoperi da joj pregleda šaku. – Imaš li flastere? – U torbici za šminku imam mali komplet za prvu pomoć. – Gde ti je to? – Pored umivaonika u kupatilu. Samo donesi torbu i ja ću uzeti pribor – dodala je dok je on išao prema kupatilu.

145


Book as passion & BalkanDownload

Kad se vratio s torbicom za šminku i spustio je na pult, ona ju je odšnirala slobodnom rukom i izvadila pribor za prvu pomoć. Bez imalo oklevanja, on je prešao na dalju obradu posekotine. Dok ga je posmatrala, nešto ju je nagnalo da objasni. – Možda sam bila pomalo nagla onog dana na strelištu – priznala je. – Pre nego što sam otišla na Akademiju, regruter mi je održao govor o tome kako ne smem da uradim ništa što bi ljudima dalo izgovor da me ne shvate ozbiljno. To je glupo, ali istina je da postoje dvostruki standardi kad je nešto tako u pitanju, svi to znamo. Kao jedna od samo dve žene u klasi morala sam da pazim da ne uradim ništa što bi se, s razlogom ili neosnovano, smatralo neprofesionalnim. – Zastala je. – U to spada i flertovanje s najzgodnijim tipom u klasi. Naglo je podigao glavu očiju razrogačenih od iznenađenja. Ona je prezrivo frknula. – Daj, molim te. Činjenica da si zgodan nije baš državna tajna. I na trenutak moćni Džon Separd doslovce je ostao bez teksta. Onda se sa stidljivim osmehom na usnama vratio onome što je radio i zalepio veliki flaster preko gaze. – Koliko te je bolelo dok si to govorila? – Još više nego kad sam sebi skoro odsekla prst – promrmljala je. S osmehom je završio nameštanje flastera. – Tako. – Držeći njenu šaku osmotrio je šta je uradio. – Pazi da gaza ostane suva – upozorio je. – I do jutra ne zaviruj da vidiš kakva je rana jer bi ponovo mogla da prokrvari.

146


Book as passion & BalkanDownload

Htela je opet da kaže „razumem, gospodine”, samo da bi ga malo pecnula, ali onda se zaustavila. Možda bi jednom mogli da prođu i bez ruganja i peckanja. – Hvala ti – iskreno je rekla. Pogledao ju je u oči. – Nema na čemu. Možda je to bilo zbog njegovog dubokog, zavodljivog glasa. A možda i zbog toplog pogleda njegovih plavih očiju, Ali Džesika je odjednom shvatila koliko blizu ona i Džon stoje. Delilo ih je samo nekoliko centimetara. A on ju je i dalje držao za ruku. Izgleda da je on to primetio u istom trenutku kad i ona. Ona se odmakla korak unazad, a on ju je odmah pustio. – Pa. Verovatno bi trebalo da nastavimo s poslom – vedro je rekla pokušavajući da obuzda rumenilo koje joj je oblivalo obraze. Pokupila je omot od flastera i bacila ga u smeće. Onda je sela za sto ispred svog laptopa. Dok je Džon sedao na stolicu s druge strane stola, osećala je kako je gleda, ali se pravila da ne primećuje. – Izgleda da treba da pregledamo samo još dva spiska. – Kad Džon nije odgovorio, provirila je preko svog računara. Dok ju je ispitivački posmatrao, progovorila je trudeći se da zvuči vedro i ležerno kao obično. – Nemoj sad da mi se onesvestiš, Šeparde. Skoro smo stigli do cilja. On je nakrivio glavu kao da će nešto reći, a onda se izgleda predomislio. – Dobro. – Pročistio je grlo okrećući se svom računaru. – Pa, gde smo ono stali?

147


Book as passion & BalkanDownload

13. Došao je i taj dan, igra počinje. Pošto do večeri nije imao nikakvih obaveza, Džon je dugo spavao, a onda je otišao u hotelsku teretanu. Nakon jednog sata dizanja tegova i dalje je imao vremena i snage, pa je otišao na trčanje po plaži. Dok je trčao po vlažnom pesku, u glavi je prolazio kroz plan za večerašnji sastanak s gradonačelnikom Blerom. To je verovatno bilo nepotrebno. Ništa se nije promenilo u poslednjih dvanaest sati, a već je znao svaki detalj. Međutim, razmišljanje o poslu pomoglo mu je da skrene misli s nečeg drugog. Nakon što se dobro preznojio na jutarnjoj vrućini, osetio je kako ga mami plavo prostranstvo Atlantskog okeana. Skinuvši patike i majicu, zaronio je u vodu i lenjo plivao duž obale, prepustivši talasima da obavljaju veći deo posla. Onda se ispružio na hotelskoj ležaljci i sklopio oči dok je sunčeva toplota izvlačila svu preostalu napetost iz njega. Sigurno ima i gorih tajnih zadataka. Pola sata kasnije, pošto je dremnuo uljuljkan talasima koji su zapljuskivali obalu, obukao je majicu i patike i krenuo nazad u glavnu hotelsku zgradu. Malo ispred njega bilo je desetak žena koje su na plaži radile jogu. Pogled mu je pao na poznatu plavokosu od metar šezdeset koja se bosa istezala na prostirci. Džesika.

148


Book as passion & BalkanDownload

I sva napetost ga je u trenutku ponovo obuzela. „Samo produži. Ne obraćaj pažnju na gipku ženu u crnim helankama i ljubičastoj majici bez rukava.” Iako je bio veliki poduhvat zaista ne primetiti Džesiku, postao je pravi stručnjak u glumljenju da je ne primećuje, naročito posle onog sinoć. Prvo je bilo dodirivanja nogama ispod stola. Onda je ona onako seksi raspustila kosu izvadivši šnale i pustivši je da joj padne na ramena. Ako se ikad zapitao kako Džesika Harlou izgleda s kosom razbarušenom kao posle žestokog seksa, sinoć je dobio odgovor na to pitanje: prokleto dobro. A tu je bilo i ono s olovkom. Čak je i to s olovkom bilo nepodnošljivo. Kao da to nije bilo dovoljno izazovno, morala je da izjavi kako ima oralnu fiksaciju. Aha. Kako da ne. Samo mu je još to trebalo, pa da mu um podivlja od sladostrasnih fantazija. Nevolja je u tome što specijalni agent ne bi trebao da gaji sladostrasne misli prema svom partneru. Osim toga, o tome svakako ne bi trebalo razmišljati kad je u pitanju žena koja se jednom izbezumila samo zato što joj je dotakao rame. On i Džesika su se sad, zapravo, donekle slagali, bez obzira na podrugljive opaske i bockanja. Namera mu je bila da tako i ostane. U Džeksonvil je došao da obavi posao, verovatno poslednji tajni zadatak, a to je značilo da mora ostati usredsređen na posao i... Bože, sad je izvodila neku vežbu u kojoj je bila nagnuta u psećoj pozi dok joj je obla zadnjica bila podignuta visoko. Mora da ga zajebava tim sranjem.

149


Book as passion & BalkanDownload

Oduprevši se šakama o zemlju, u jednom gracioznom pokretu se prevrnula u stojeći položaj izbacujući ruke sa strane, a onda ih podižući prema nebu. Otvorivši oči, ukočila se kad ga je videla kako se približava u šortsu za trčanje i majici. Glumeći hladnokrvnost, klimnuo joj je glavom kao da pita ,,šta ima?” i produžio upinjući se da ne zadržava pogled na neodoljivoj guzi svoje mučiteljke, ni na drugim delovima njenog tela, lepo naglašenim u onoj pripijenoj opremi. Onda je otišao pravo u svoju sobu, istuširao se hladnom vodom i proveo ostatak popodneva za laptopom sređujući neke zaostale izveštaje iz prethodnih istraga. To je bilo nešto najmanje seksepilno čega je mogao da se seti. ★ S rustičnim zidovima od cigle, zakrivljenim bakarnim pultom za kojim je radio glavni kuvar, velikim ogledalima kao istaknutim detaljem, bistro „Eks” odisao je atmosferom pravog velegradskog bistroa. Jačina buke nije bila optimalna za skrivene mikrofone koje su Džon i Džesika nosili. Ali moraće da rade u datim uslovima pošto Džon još nije bio u restoranu pogodnom da tajni agent u njemu snima svoje kompanjone za večerom pomoću malog uređaja zakačenog za zadnji deo dugmeta na njegovoj košulju. U sedam sati, tačno po dogovoru, Morano je ušao u restoran u društvu gospodina gradonačelnika, Patrika Blera. U gradonačelnikovoj pratnji bila su dvojica policajaca iz Šerifske službe, njegov tim za obezbeđenje. Oni su gradonačelniku klimnuli glavom pre nego Što su zauzeli mesta za šankom.

150


Book as passion & BalkanDownload

Verovatno će ostati tamo do kraja večeri za slučaj da se ukaže potreba za njihovim delovanjem, ali inače će se držati po strani. Sa svog mesta u separeu u zadnjem delu restorana gde je sedeo sa Džesikom, Džon je posmatrao kako gradonačelnik odmah prelazi u političarski fazon. Stegao je vlasnika restorana za rame i čavrljao s njim kao da su stari prijatelji. Možda i jesu. Agent Levit je pomenuo da je ovo jedan od gradonačelnikovih omiljenih restorana. Na prvi pogled nije bilo teško zaključiti zašto je Bler uživao naklonost birača, a i zašto je bio privlačan časopisu „Pipl” Sa šarmantnim osmehom, savršeno podšišanom pepeljastosmeđom kosom, onako visok izgledao je kao mladi južnjački Džon Kenedi. Istina, bez obrazovanja na najboljim univerzitetima i bez bogate porodice. Džon je osnovano sumnjao da je upravo to utisak kakav želi da ostavi jedan ambiciozan političar. Dok je za domaćinom išao u zadnji deo restorana, gradonačelnik Bler se zaustavio i rukovao s nekoliko gostiju, ćaskajući i šaleći se dok je prolazio pored njih. Onda se Morano nagnuo i šapnuo nešto Bleru na uvo, pokazujući prema Džonovom i Džesikinom stolu. Kad se okrenuo prema njima, Bler je kratko osmotrio Džona, a onda mu se pogled zaustavio na Džesiki. Nakrivivši glavu, nasmešio se i krenuo prema njima. Džon je ustao da se pozdravi s njim, a Džesika je sledila njegov primer. Vreme je za predstavu. – Evo mojih omiljenih čikaških investitora! – zagrmio je Morano pokazujući svoj uobičajeni talenat za suptilnost – Ešli

151


Book as passion & BalkanDownload

Evers i Dejve Rosere, čast mi je da vam predstavim našeg poštovanog gradonačelnika, gospodina Patriku Blera. Bler je zakoračio napred pružajući ruku prvo Džesiki – Zadovoljstvo je upoznati vas, gospođice Evers. – Zadovoljstvo je moje, gradonačelniče Blere. I, molim vas, zovite me Ešli. – Onda Ešli. – Još trenutak ju je gledao u oči pre nego što se okrenuo Džonu. – Gospodine Roser. Džon je pružio ruku. – Gospodine gradonačelniče. Čast mi je. Seli su na svoja mesta, a Bler je seo naspram Džesike. – Pa... Vetroviti grad – započeo je Bler odmah preuzimajući glavnu reč u razgovoru. Poput Morana, govorio je s opuštenim južnjačkim otezanjem: – Bio sam tamo jednom pre devet godina. Nakon što sam položio pravosudni ispit, iznajmio sam kola i proveo tri nedelje vozeći se po Americi. Dva dana sam proveo i u Čikagu. Sjajan grad. Pakleno vreo i vlažan u avgustu. – Namignuo je Džesiki. – Kao da sam opet tamo. – Tri nedelje? To mora da je bilo posebno putovanje – rekla je ona. – Gde ste još bili? – upitao je Džon. Prekinuvši razgovor samo da bi sebi naručio votku s ledom, gradonačelnik ih je sledećih deset minuta zabavljao pričama o svom putovanju po zemlji. Bio je to, kao i većina političarskih priča, polugotov proizvod, začinjen unapred pripremljenim šalama i praznim frazama kao što je ,,u velikoj državi Oklahomi”, a sadržao je čak i nekoliko dirljivih anegdota vrednih pamćenja. Bila je to dobra predstava, primetio je Džon. Bler je bio harizmatičan i dinamičan, i znao je kako da zaokupi pažnju

152


Book as passion & BalkanDownload

slušalaca. Međutim, pošto je pročitao dosije, uključujući i rezimee razgovora koje je Morano vodio s Blerom dok je bio ozvučen, Džon je znao da ispod spoljašnjosti šarmantnog političara vreba prepredena, korumpirana bitanga koja s uživanjem koristi svoju moć i uticaj radi ostvarivanja lične koristi. – Vidi me kako sam se raspričao – rekao je Bler kad je konobarica došla da primi njihove porudžbine za večeru. – Kakav je svinjski odrezak dunas, Šarlota? – Isti kao uvek, gospodine gradonačelniče – odvratila je konobarica. Bler se iskezio Džonu i Džesiki preko jelovnika. – Šarlota voli da me zavitlava jer uvek naručujem isto jelo. Ali ako je nešto dobro, zašto ga menjati, zar ne? – Vratio je jelovnik konobarici. – Počeću salatom od cvekle. Kad je konobarica otišla, Džesika je prekrstila ruke na stolu, spremna da pređe na posao. – Gospodine gradonačelniče, dozvolite da vam na početku kažem da smo vam Dejv i ja izuzetno zahvalni što ste našli vremena da se sastanemo. Bler je velikodušno klimnuo glavom i pokazao prema Moranu. – Entoni je rekao da ste vas dvoje ljudi koje bi trebalo da upoznam, a Entoni nikad ne greši kad je tako nešto u pitanju. – Rekao sam gradonačelniku da vaša firma razmišlja o ulaganju u neke projekte u Džeksonvilu – uključio se Morano u razgovor. – To su sjajne vesti – rekao je Bler. – Snažno verujem da, podstičući i pomažući javna i privatna ulaganja u ovaj grad, možemo stvoriti zanimljive mogućnosti za otvaranje firmi i otvaranje radnih mesta. To mi je jedan od prioriteta od prvog dana na dužnosti gradonačelnika.

153


Book as passion & BalkanDownload

– Potpuno sam ubeđena da je to upravo ono što mi nudimo – rekla je Džesika. – Nisam sigurna koliko vam je Entoni rekao o našoj firmi, ali mi predstavljamo privatni investicioni fond koji traži mogućnosti za ulaganje u ugostiteljstvu, a spadamo među firme vredne između pet i dvadeset pet miliona. Naravno, treba pronaći odgovarajuće prilike. Zato tražimo koncepte i tržišta za koje verujemo da imaju dobar potencijal za rast. A nakon što smo obavili istraživanje, Dejv i ja verujemo da džeksonvilska kulinarska scena ima nino go potencijala. Gradonačelnik se nagnuo preko stola. – Šta vas je, tačno. toliko privuklo u Džeksonvil? Džesika se prepredeno nasmešila. – Mislite, osim činjenice da je „nešto najbliže Grinič Vilidžu što ćete naći na Floridi”? Bleru se oteo kratak smeh. – Stvarno ste dobro obavili istraživanje. – Dok je otpijao gutljaj votke, ponovo je zadržao pogled na Džesiki. Videvši to, Džon je jače stisnuo svoju čašu. Ako se ima u vidu koliko je to mučilo i njega samog, Džon teško da je mogao zameriti Bleru što je primetio da je Džesika lepa žena, posebno večeras. Sanjalačkih plavih očiju, plave kose puštene preko ramena u blagim talasima, s visokim potpeticama i u crnoj haljini do kolena koja kao da je skrojena za nju, izgledala je i prefinjeno i neverovatno privlačno. Ali bilo je još nečeg u Blerovom pogledu... nečeg predatorskog i proračunatog, što je ostavljalo utisak da prelazi granice obične muške pažnje. – Što se tiče dizajna – rekao je Džon ubacivši se u razgovor – mogu vam reći da bi se koncept restorana koji Ešli i ja imamo na umu savršeno uklopio u kraj koji smo odabrali.

154


Book as passion & BalkanDownload

– Čujem da ste razgledali nekretnine u Riversajdu. Lepa četvrt, zar ne? Ima bogatu istoriju i kulturu, ali bez pretencioznosti – rekao je Bler. – Upravo to tražimo – odvratio je Džon. Gradonačelnik je klimnuo glavom ponovo gledajući Džesiku. – Pa, Ešli, recite mi, kakav restoran imate na umu? Nastavilo se u tom stilu. Sledećih pola sata uglavnom je govorila Džesika predstavljajući Ešlin i Dejvov plan. Potpuno uverljiva u svojoj ulozi privatnog investitora, opisala je Bleru njihov koncept picerije i vinskog bara i s koliko poleta bi ušli u taj projekat. Pomenula je i njihov plan da ovo bude početna investicija, posle koje bi uložili u još nekoliko projekata u gradu. I Džon je obavio svoj deo iznevši ideje u vezi sa dizajnom. Međutim, bilo je jasno da Bler bolje reaguje na Džesiku, a u nekoliko prilika je čak našao način da je uvuče u uporedni razgovor. Tajni agent u Džonu bio je zadovoljan takvim razvojem događaja. Posao je posao i dok se čini da se njihova meta otvara i veruje im, bolelo ga je uvo što je on skrajnut dok njegova partnerka nosi glavni teret razgovora. Međutim, muškarac u njemu bio je u neobično velikom iskušenju da ovo reši kao pravi grubijan ako cenjeni gradonačelnik trinaestog grada po veličini u Sjedinjenim Državama ne prestane da zeva u izrez Džesikine haljine. – Jeste li odabrali lokaciju za restoran? – upitao je Bler Džesiku nakon što je konobarica odnela predjelo. – Pokušavamo. – Džesika je pogledala u Džona kao dasu o tome do sada već mnogo puta razgovarali. – U stvari, našli smo savršenu nekretninu u King stritu, malo južnije od Forbsa. Tu je

155


Book as passion & BalkanDownload

nekad bila banka. Ali postoji nekoliko prepreka oko uzimanja prostora koje moramo da savladamo pre nego što pokrenemo u posao. – Kakvih prepreka? – Bler je nakrivio glavu kao da mu je sve to novo, iako ga je Morano već bio upoznao s tim. Sve je to deo igre. Džesika je izložila o čemu se radi, ispričavši Bleru za nevolje s parkingom i građevinskim dozvolama oko zgrade banke. – Lokacija je, inače, savršena. Zapravo, Dejv i ja smo se juče još jednom prošetali tim krajem i već smo smislili kako bismo sve to uredili. Razmišljamo da dočaramo atmosferu toskanskog vinskog podruma s mnogo lukova i hrastovine. Iako ja nisam potpuno ubeđena u ideju da bismo crvenom kožom na klupama uneli „primesu strasti” u ambijent. – Pogledala je Džona s hladnom sumnjičavošću. Prateći njen mig, Džon se drčno nasmešio, kao da su mnogo puta vodili baš takve rasprave. – Eh! Promenićeš mišljenje kad ga otvorimo. Odmahujući glavom u očajanju, Džesika se ponovo okrenula Bleru. – U svakom slučaju, podnećemo potrebne zahteve za građevinske dozvole i za parkiralište Direkciji za građevinsko zemljište, ali... znate već kako to ide. Mogli bi proći meseci pre nego što neko uopšte pogleda našu prijavu. A, nažalost, mi ne možemo toliko dugo da čekamo. Naši investitori s nestrpljenjem čekaju da pokrenu posao. Spojivši prste, Bler je razmislio o tome. – Hmm. Dajte da malo razmotrim vaš slučaj. Ponekad je samo telefonski poziv upućen pravim ljudima dovoljan da reši ovakve nevolje. A u ovom gradu, naravno, ja imam sve prave ljude na brzom biranju

156


Book as passion & BalkanDownload

– dodao je uz nemalu dozu hvalisavosti. – Mada, siguran sam da razumete, ne mogu tek tako da uzmem telefon za svakog ko od mene zatraži uslugu. Moram da biram one predloge za koje osećam... najveću motivaciju. Pogodak. Džon je zamislio kako uzima kokice i zavalio se da posmatra Džesiku dok izvlači njihovu krupnu ribu. – Naravno, zato smo vam Dejv i ja zahvalni što ste izdvojili vreme da se sastanemo – rekla je. – I dok razmišljate o našem slučaju, ako smatrate da postoji bilo šta što bismo mogli da učinimo kako bismo lakše dobili dozvole za renoviranje i parking, molim vas, obavestite nas. – Gledala je gradonačelnika u oči odjednom i sama izgledajući prilično lukavo i proračunato. – Nama svakako ne manjka motivacija da ovo bude rešeno što pre. – Mislim da se odlično razumemo, gospođice Evers – odgovorio je Bler otežući, s jedva primetnim osmejkom. Podigao je čašu nazdravivši Džesiki i otpio gutljaj. Ubrzo posle toga konobarica je došla do njihovog stola da primi narudžbine za desert. Dok je konobar spuštao šoljice espresa na sto, Džesika se izvinila i otišla u toalet. Uvek džentlmen, Bler je ustao kad i ona iskoristivši priliku da joj spusti ruku na krsta dok je objašnjavao gde se nalazi toalet. Onda je zurio u njeno dupe dok se udaljavala. Džon je skrenuo pogled, smogavši snage da ljubazno zahvali konobaru na šoljici espresa. Bler je ponovo seo na svoje mesto i spustio ruke na sto. – Nešto sam se pitao, Dejve. Kako stoje stvari između tebe i Ešli?

157


Book as passion & BalkanDownload

Morano, koji je sedeo pored gradonačelnika, odjednom se veoma zainteresovao za to kako su mu postavljeni kašičica i viljuška za desert. Uz osećaj da tačno zna kud ovo vodi, Džon se zagledao u Blera. – U kom smislu...? – U smislu, da li je ovo samo profesionalni odnos, ili ste vas dvoje i u intimnoj vezi? – upitao je Bler. Čudno, ali Džon je došao u iskušenje da uradi suprotno od onoga za šta je obučavan i pruži neki neodređen odgovor na to pitanje, neki nagoveštaj koji bi gradonačelniku dao dovoljno povoda da ponovo razmisli da li će onako da odmerava Džesiku i tobože bezazleno je dodiruje. Ali. Kao što je dobro znao, bolje nego bilo ko, Džesika je izuzetno sposoban agent. Ne treba joj njegova zaštita u ovom slučaju, niti njegovo mešanje, a nije mu dala ni nagoveštaj da želi da promeni njihovu zvaničnu priču. To je značilo da će se on držati plana. Dogovorili su se da je Ešli slobodna onoliko koliko želi da bude. – To je samo poslovna veza – odvratio je Džon potpuno ležerno, kao da mu nikad ni na um nije palo da bi među njima moglo biti i nešto više od toga. – Ne mešam posao sa zadovoljstvom. Bler se nasmejao pokazujući zube dok su mu oči ponovo sevale onim predatorskim sjajem. – Srećom, ja nemam takvih problema sa skrupulama. E to je baš iznenađenje.

158


Book as passion & BalkanDownload

14. – Mislim da je prvi sastanak dobro prošao – rekla je Džesika dok je Džon mercedesom izlazio s parkinga pored restorana Krenuli su na ugovoreno mesto, napušteno skladište, samo pet kilometara istočno odatle, gde će se sastati s Levitom i Todom. – Rekla bih da je Bler zagrizao mamac. – Pre nego što su otišli iz restorana, ona i Dejv su ponudili da pokažu gradonačelniku mesto koje su imali u vidu za restoran kako bi mogli detaljnije da mu objasne svoje planove i ponovili su svoju želju da po ubrzanom postupku reše nedaće s dozvolama. – Čak smo uspeli da izguramo celu večeru a da Morano nijednom ne pomene „kolač s višnjama”. – Džon se nasmešio. – Istina. – Dok joj je uzbuđenje strujalo telom, Džesika je bila puna snage posle uspešne večere. Zbog ovoga je podnosila svu onu nepredvidivost, putovanja i proklete sate prekovremenog rada. U takvim trenucima, kad pripreme i vredan rad donose rezultat, kad nasamari lošeg momka kojeg će zahvaljujući tome ubrzo stići zaslužena kazna, u tajnom radu uživala je kao u dobrom seksu. Ako je pamćenje dobro služi. – Ko bi rekao da će Morano biti onako uzdržan? Levit i Tod su juče sigurno porazgovarali s njim kad smo nas dvoje otišli iz kancelarije – rekla je. – Siguran sam da su mu uterali strah u kosti pretnjom da će sledećih dvadeset godina provesti iza rešetaka ako svojim

159


Book as passion & BalkanDownload

mušicama zajebe ovu istragu. – Džon je pogledao Džesiku. – Inače, mislim da se klub tvojih obožavalaca večeras uvećao za jednog člana. Džesika se namrštila na to podsećanje. Da, nažalost, i ona je to primetila. Teško je bilo ne primetiti tako nešto. – Mislim da je Bler polovinu večere proveo razgovarajući s mojim sisama, što, u ovim okolnostima, i nije tako loše. – Sa zadovoljnim osmehom posegnula je u izrez svoje haljine. Zbog posla kojim se bavi imala je nekoliko grudnjaka s posebnim dodatkom: malim džepom skrivenim u postavi. Odatle je izvadila bežični mikrofon, metalni disk veličine novčića nalik na bateriju za fotoaparat. Ubacila ga je u kutijicu koju je izvadila iz pretinca za rukavice. – Dok si bila odsutna, Bler me je pitao jesmo li nas dvoje u vezi. – Džon je pogledao u Džesiku. Ona je nameštala izrez haljine, pa je vratio pogled na put. – Ma šta kažeš? – Džesika je odmah počela da razmišlja kako bi to mogli da iskoriste. – Šta si mu ti rekao? – Da ne mešam posao sa zadovoljstvom. – Džesiki se učinilo da je Džon to rekao s primesom gađenja. – On mi je jasno stavio do znanja da se ne drži takvih principa. Posle nekoliko minuta zaustavili su se kod napuštenog skladišta. Levit i Tod su već bili ispred svojih kola i čekali ih. – „Crvena koža na klupama da bismo uneli primesu strasti”? – našalio se Levit dok su Džon i Džesika izlazili iz mercedesa. – Ko je to smislio? Džon se osmehnuo i stisnuo Levitu ruku dok mu je ovaj čestitao. – Džesika i ja smo sinoć napravili nekoliko sitnih izmena u našoj priči.

160


Book as passion & BalkanDownload

– Bili ste sjajni. – Todov izraz lica odavao je dve trećine zadovoljstva i trećinu olakšanja. – Kad se Morano javi ne bi me iznenadilo ako nam kaže da je Bler već odlučio koliko će mu novca trebati da podigne slušalicu i pozove jednog od svojih „pravih” ljudi. Ponovo su prošli kroz najzanimljivije pojedinosti večere, a među njima je već počinjala da se oseća kolegijalna prisnost. Dok je pričao, Džon je raskopčao košulju iznad samog pupka i izvadio mikrofon pričvršćen za zadnji deo dugmeta. Ugledavši delić njegove glatke kože, Džesika je osetila kako joj vrelina obliva obraze. „Bože, ženo, saberi se.” Skrenuvši pogled, nasmešila se dok je Levit oponašao Blera kako izgovara da bira slučajeve za koje oseća najveću motivaciju. – Džesika, nismo mogli da ne primetimo da je Bler... pa, da je flertovao s tobom. Imaš li ideju kako ćeš to da rešiš?– upitao je Levit. Bila im je zahvalna što su joj prepustili inicijativu, mada, iz njenog ugla, postoji samo jedan način na koji može da se postavi. Njen posao zahteva da bude fina prema Bleru i ako to znači da će morati da trpi muvanje tog mamlaza na nekoliko poslovnih večera, nažalost, teško da će biti prva žena koja se suočila s tom nedaćom. – Ako treba da podilazim Blerovom egu i dozvolim mu da misli kako njegov „šarm” deluje na mene da bi se istraga brže razvijala, smatram da treba prihvatiti igru. – Okrenula se ka Džonu. – Šta ti kažeš? Zastao je pre nego što je odgovorio, a onda je klimnuo glavom. – Slažem se. Džesika je ponovo pogledala Levita i Toda. – Izgleda da je stvar rešena.

161


Book as passion & BalkanDownload

★ Tokom petnaestominutne vožnje do hotela, Džesika je govorila sebi da previše razmišlja o nekim stvarima. Sastanak s Blerom je prošao bez greške. Bila je zadovoljna kako se sve odvija, Levit i Tod su takođe bili zadovoljni i svi su očekivali da će Ešli i Dejv uskoro imati nov sastanak s gradonačelnikom. To veče je bilo uspešno u svakom pogledu i sad bi trebalo da razmišlja jedino o tome koje vino da odabere u hotelskom baru pre nego što krene u svoju sobu na dugu, opuštajuću kupku. Umesto toga, neprestano je razmišljala o Džonovom odgovoru na pitanje da li odobrava njen odgovor na Blerovo flertovanje. Oklevao je. Da, samo nakratko, i to verovatno ništa nije značilo, ali nikad nije videla Džona Šeparda da okleva zbog bilo čega. Baš nikad. U vojsci je obučen da bude samouveren, autoritativan i odlučan. Ako je imao neku manu na Akademiji, onda je to bila njegova sklonost da uvek uleće punom snagom, a da tek posle postavlja pitanja, pošto se svi nađu licem na zemlji, lisicama na rukama. Ali večeras, kad ga je pitala šta misli o onome što se dogodilo s Blerom, zastao je pre nego što je odgovorio. Njoj je tu nešto bilo čudno. Čak i na vrhuncu njihovog suparništva na Akademiji, koliko god joj je u to vreme bilo teško da prizna, divila se Džonovoj inteligenciji i njegovim taktičkim sposobnostima.

162


Book as passion & BalkanDownload

Nakon saradnje s njim u proteklih trideset šest sati, samo ga je još više poštovala. Verovala je da će biti uz nju kad zatreba i što je jednako važno, verovala je njegovim procenama. I zato, ako on zbog bilo čega sumnja u njenu odluku, htela je da zna zašto. I dalje je razmišljala da li da nešto kaže kad je on zaustavio kola kod glavnog ulaza u hotel i predao ih radniku hotelskog parkinga. S druge strane, razum joj je govorio da Džon sigurno ne bi oklevao da joj kaže ako smatra da je nešto pogrešno. Dođavola, veći deo vremena koje su na Akademiji proveli zajedno, radio je upravo to. Ipak, osećala je da nešto nije kako treba. A za šest godina na poslu tajnog agenta instinkt je dosad nijednom nije prevario. U predvorju, gde su se obično rastajali i odlazili svako na svoju stranu, prelomila je. – Znaš šta, mislim da ću te otpratiti do sobe, ako nemaš ništa protiv. Zaboravila sam da te pitam nešto u vezi s večerašnjim sastankom. Džon ju je na trenutak radoznalo pogledao, a onda je pokazao napolje prema stazi koja je vodila ka delu hotela u kom je njegova soba. – Ja sam u drugoj zgradi. Dok su išli stazom pored plaže, pogledala je u njega tražeći neki znak da nešto nije kako treba i primetila da on takođe proučava njeno ponašanje. Malo su ćaskali na putu do njegove zgrade, a kad su ušli, on joj je pokazao kuda se ide prema njegovoj sobi. – Veoma si tajanstvena. – Pred vratima je iz džepa izvadio karticu za otključavanje. – Stvarno? – Neodređeno se nasmešila vodeći računa da ničim ne oda šta joj je na umu. Ali onda je on otvorio vrata sobe i ona se istog trena zapanjila onim što je ugledala.

163


Book as passion & BalkanDownload

– Imaš pogled na okean? – Zinula je od čuda i ogorčenosti ulazeći u sobu. Spustila je tašnu na krevet. – Kako si ovo dobio uz naš budžet? – Kad sam se prijavljivao, častili su me boljom sobom. – Iskezio joj se bacajući karticu na sto. – Mislim da je recepcionerka flertovala s Dejvom „kreatorom vrednosti”. Ko zna zašto, pomisao na to zasmetala je Džesiki. „Naravno da jeste, pogledaj se samo”, samo što nije suvo procedila, ali onda je shvatila da bi to bila greška. Na kraju krajeva, ona ne bi smela da obraća pažnju na Džonov izgled, bar ne na taj način. Njih dvoje su partneri, zajedno rade na tajnom zadatku, a to znači da treba da prihvati njegov igrokaz i pravi se da nije svesna onoga što su sve druge žene primećivale. Na primer, njegovih prodornih plavih očiju. Ili brade koja je već počela da izbija na njegovoj četvrtastoj vilici. Ili guste tamnoplave kose koja je naprosto preklinjala ženske prste da prođu kroz nju. Ili činjenice da je u tom trenutku, dok je stajao na hotelskim vratima, otkopčanog gornjeg dugmeta bele košulje, s grubom muževnom prefinjenošću, onako stasit i plećat u sivom odelu koje mu stoji kao saliveno, bio nesumnjivo najprivlačniji muškarac kog je ikad videla. Tiho je uzdahnula sakupljajući čvrstinu i pogledala ga je uoči. Da. Dobro je da ne primećuje ništa od toga. Posmatrajući je, Džon je nakrivio glavu. – O čemu si htela da razgovaramo? Dobro. Došla je da bi razgovarala o poslu. Pošto je zaključila da će, ako bude otvorena, imati najveće izglede da

164


Book as passion & BalkanDownload

uhvati Džona nespremnog ukoliko zaista nešto krije od nje, odmah je rekla šta joj je na umu. – Zašto si oklevao kad sam te pitala da li se slažeš da udovoljim Bleru i flertujem s njim? Nešto je zaiskrilo u njegovim očima. Potrajalo je samo trenutak i da ga nije pomno posmatrala, ne bi ništa ni primetila, ali to je bilo dovoljno da shvati da je na tragu nečemu. – Nisam oklevao. Razmišljao sam – rekao je bez okolišanja. – Tražila si moje mišljenje, pa sam malo razmislio i odgovorio ti. Hmm. Ubedljiv odgovor. Ali njegova napeta ramena govorila joj je da tu nešto nije kako treba. – Zašto imam osećaj da mi nešto prećutkuješ? – Možda... jer si paranoična? – Prekrstio je ruke na grudima. – Molim te, reci mi da nisam prva osoba koja se usudila da se istog trena usprotivi velikoj Džesiki Harlou. Ovo peckanje je bilo dobar pokušaj da se skrene s teme, ali ona ga je ignorisala i postavila mu je još direktnije pitanje. – Misliš da je neprikladno da ohrabrujem Blerovo flertovanje? – Postojalo je čvrsto pravilo da agentima na tajnom zadatku nije dozvoljena nikakva vrsta seksualnog kontakta s metom istrage, ali ona se nadala kako se podrazumeva da nikad neće biti ni blizu da pređe preko te linije. U stvari, kao žena u poslu u kojem vladaju muškarci, posebno je vodila računa da se drži kilometrima daleko od te linije. Izraz Džonovog lica se ublažio. – To te je brinulo? – Prišao joj je korak bliže. – Džesika... mislim da se savršeno snalaziš s Blerom. Ni na tren nisam pomislio da se ponašaš neprikladno. On je taj koji se ponaša kao kreten. Stidljivo se prebacila s noge na nogu. – Znaš kako je, nikad se ne zna kako će to izgledati na sudu. Naravno, prilikom

165


Book as passion & BalkanDownload

svedočenja, mogu objasniti da nisam mogla reći Bleru daje perverznjak i izaći sa sastanka usred zadatka koji je planiran osamnaest meseci. Ali šta ako porota to bude drugačije videla? Šta ako zaključe da sam zloupotrebom seksepila neprikladno uticala na njega da primi mito? – „Zloupotreba seksepila”? Stvarno? – upitao je Džon kao da ga to zabavlja. Pogledala ga je. – To postoji. – Samo u Holivudu. – Spustio joj je ruke na ramena umirujući je. – Slušaj, niko neće smatrati da si u bilo čemu pogrešila. Ako se razmotre okolnosti, nisi imala izbora osim da prihvatiš Blerovo flertovanje. – Stisnuo joj je ramena. – U redu? Klimnula je glavom nasmešivši mu se s olakšanjem. – U redu. – Sačekala je trenutak, a onda je nakrivila glavu. – Pa... ako misliš da nisam imala izbora osim da udovoljim Bleru i prihvatim njegovo flertovanje, zašto si onda malopre oklevao? Džonov osmeh je nestao kad je shvatio šta se desilo. Provaljen je. Pustio je njena ramena. – Dođavola. Ne mogu da verujem da sam pao na tvoju glumu dame u nevolji. Nasmešila se zadovoljna što joj je to prošlo. – Ako će ti biti lakše, to je veoma upečatljiva fora. Mrko ju je pogledao. Dobro, neko u tom trenutku očigledno nije bio raspoložen za šalu. – Sam si kriv. Da si mi jednostavno rekao zašto si oklevao, ne bih morala da pribegavam trikovima. – Bože, zaboravio sam da si uporna kao mazga kad nešto naumiš – promrmljao je.

166


Book as passion & BalkanDownload

Sad se ona malo iznervirala. – Hej! Samo pokušavam da ustanovim zašto mi partner nešto prećutkuje. – Pošto je utvrđeno da on ne misli kako se na bilo koji način ponašala neprikladno s Blerom, zbog čega je isprva brinula, sad nikako nije mogla da nasluti u čemu je problem. – Rekao sam ti, nema problema. Podigla je ruke u očajanju, jer očigledno nešto nije shvatala. – Ako nema problema, onda mi jednostavno reci zašto si oklevao kad sam te pitala za Blera! Odgovorio joj je ljutito povisivši glas. – Jer mi se ne dopada način na koji te gleda! Iznenađeno je zatreptala. Oh! Džon je tiho opsovao i nastavio tiše: – Dva sata sam morao da sedim u onom restoranu dok je on zevao u tvoje grudi i dupe i nisam smeo da kažem ni reč. I zato, kad si me pitala slažem li se s tvojim planom koji podstiče Blera da nastavi s tim, da, Džesika, trebao mi je delić sekunde da se ne zagrcnem izgovarajući to prokleto ,,da”. I njoj je trebalo malo vremena da reaguje. – Kažeš to jer radimo zajedno? – htela je da razjasni. – Ne dopadati se kako me Bler gleda zato što smo partneri? Skrenuo je pogled i uzdržano odgovorio: – Da, Harlouova, zato što smo partneri. Šta bi drugo bilo? Uhvatio je kvaku pokazujući time da ovaj razgovor smatra završenim. Ako je pametna, Džesika će shvatiti njegovu poruku, poželeti mu laku noć i nikad više neće pomenuti ovu temu. Bio je naelektrisan, oboje su bili napeti i uzbuđeni posle završetka večerašnjeg zadatka.

167


Book as passion & BalkanDownload

Ipak, ona je zbog nečega ostala na mestu. – Mislim, pretpostavljam da bi posredi moglo biti nešto... više – trudila se da izgovori ležerno. Džon se ukočio, a onda je pustio kvaku. – Više – ponovio je. – U smislu, nešto više između tebe i mene. Prešao je preko sobe do nje, a njoj je srce počelo snažno da tuče. – Rekla sam da pretpostavljam da bi moglo biti nešto više. On je nemarno odmahnuo rukom. – Samo si... tek onako to natuknula? – Tek onako. Stao je tačno ispred nje. – Zašto si se onda zacrvenela? Zaustila je da to porekne, ili da odgovori nekom dosetkom, ali kad je u njegovim očima jasno ugledala plamen, reči su joj samo zgasle na usnama. „Odlazi”, naredio je glas razuma u njenoj glavi. A još bolje bi bilo da pobegne. Kao da se i u njemu odvija ista borba, Džon je na tren zastao, a vazduh između njih kao da se naelektrisao. Onda je pružio ruku i spustio joj dlan na obraz prelazeći palcem preko njene kože. Zažmurila je, a dah joj je zastao od njegovog dodira. Negde u daljini čula je svoj glas razuma kako iz sve snage urla: „Podigni ruke tako da ih vidim, Harlouova, i odmakni se od tog zgodnog tipa”. Znala je da je ovo ludo, da nikad dosad nije čak ni flertovala s nekim drugim agentom, a da su pre samo

168


Book as passion & BalkanDownload

trideset šest sati ona i ovaj trenutni saradnik jedva bili u stanju da kao ljudi prozbore dve reči jedno s drugim. A pošto je sve to bilo potpuno tačno, spustila je šaku na Džonove grudi. On je prišao bliže i usne su mu sada bile na samo nekoliko centimetara od njenih kad je progovorio dubokim glasom: – Treba da me zaustaviš. – Znam. – Ne bi morala da ga odgurne od sebe. Dovoljna bi bila samo jedna reč. Ali onda je osetila kako mu srce snažno i brzo tuče ispod njene šake, isto kao njeno, i pre nego što je shvatila šta radi, zgrabila ga je za košulju i privukla njegova usta na svoja. „Ma nek sve ide dođavola.” Ona je vladala situacijom oko dve sekunde. Odmah preuzevši inicijativu, što je bilo očekivano, Džon ju je pribio uza zid. Držeći je za lice prepleo je jezik s njenim pohotno osvajajući njena usta. Izvila se uz njega obgrlivši ga oko vrata. Njegove šake su skliznule niz njenu haljinu sve do struka, a onda preko njenih oblih bokova. – Džone, moramo da... – Njen glas, grleno mrmljanje, polako je zamro kad joj je spustio usne na vrat. Bože, kako to prija. Zavukla je prste u njegovu gustu kosu toliko napaljena da je mogla da se istopi istog trenutka i nestrpljivo vratila njegove usne na svoje. Njihov poljubac je postajao sve vreliji i strasniji sa svakim dahom i, sudeći po povećoj erekciji koju je osećala uz svoje noge, Džon je bio napaljen koliko i ona. Nagonski je posegnula za

169


Book as passion & BalkanDownload

reverima njegovog sakoa spremna da ga svuče, osećajući kako joj on upravo u tom trenutku zuvalači ruku pod haljinu. Tiho je zastenjala kad su joj njegovi prsti krenuli uz butinu. Dok ju je ponovo ljubio, iz grla mu je dopirao dubok, potmuo zvuk. Pokreti su im bili grozničavo užurbani i... Zazvonio je telefon. Ne. Oboje su se ukočili na taj zvuk, dok su polako shvatali šta se dešava. – Je li to tvoj jednokratni telefon? – Usne su mu i dalje bile na samo nekoliko centimetara od njenih. Džon je nakratko sklopio oči. – Ne. To je moj mobilni. Nešto kao da je promaklo između njih, ali telefon je onda ponovo zazvonio i trenutak je jednostavno... pobegao. Dužnost zove. Džesika je skliznula između Džona i zida oslobodivši se iz stiska, pa popravila donji deo haljine. – Džesika – začula je Džonov glas iza leđa. Pošto joj je trebao trenutak da se sabere, duboko je udahnula i okrenula se prema Džonu. – Trebalo bi da se javiš – mirno je rekla pokazujući njegov telefon na stolu. Džon ju je kratko osmotrio. Dobro, u redu, pokušavala je da savlada buru koja se uskovitlala u njoj jer ljubljene s kolegom, i to, ni manje ni više nego u prvoj tajnoj istrazi koja joj je dodeljena posle prelaska u drugu ispostavu, nikako nije bilo deo njenih planova. Iako agentima FBI–ja nije izričito zabranjeno da se spetljaju s kolegama, pa čak ni dok su na tajnom zadatku, ona se lično uvek držala onog da ne treba srati tamo gde jedeš. I za šest

170


Book as passion & BalkanDownload

godina provedenih u losanđeleskoj ispostavi ni jedan jedini put nije došla u iskušenje da prekrši sopstvena pravila. Ali posle samo trideset šest sati sa Džonom Šepardoni. bila je spremna da ga zaskoči. I potajna panika počinje za tri... dva... jedan. O. Moj. Bože. Džonov telefon je nastavio da zvoni i on je prišao stolu i uzeo ga. Pročistio je grlo pre nego što se javio. – Šepard ovde. – Zastao je, a glas mu je postao opušteniji. – Levite... šta ima novo? – Uhvatio je Džesikin pogled. – Naravno... pokušaj da uključiš Džesiku. Oboje su čekali dok je Levit pokušavao da dobije Džesiku, ali njen telefon je bio u njenoj sobi, u kojoj bi u ovom trenutku trebalo da se nalazi i ona ispijajući slavljeničku čašu vina. Nije joj bilo mesto ovde, sa Džonom, koga je upravo ljubila kao da će smak sveta. Posle, kako im se činilo, čitave večnosti, Levit je najzad odustao. – Nema problema. Ja ću joj preneti kad je vidim – rekao mu je Džon praveći se naivan. – Pa, šta je Morano rekao kad vam se javio? Džesika je sela na krevet gledajući Džona kako sluša drugog agenta. Košulja mu je ostala razdrljena na grudima pošto je bila delimično raskopčana u njihovom žaru. Na levom obrazu imao je crven trag, verovatno od flastera na njenom prstu.

171


Book as passion & BalkanDownload

– To bi trebalo da bude početkom ili sredinom sledeće nedelje? – Džon je uhvatio njen pogled. – Ne želim da dam konačan odgovor u Džesikino ime dok prethodno ne razgovaram s njom, ali oboje shvatamo da u ovome ne treba gubiti ritam. Siguran sam da možemo nešto da organizujemo. – Zastao je. – Naravno. Dogovorili smo se. Prekinuo je vezu i obavestio Džesiku o novostima. – Morano kaže da je Bler potpuno naseo. Već se hvali kako sve naše nedaće može da reši samo jednim pozivom nekom svom ortaku u Direkciji za građevinsko zemljište. Levit očekuje da će Bler odobriti Moranu da nam zakaže sledeći sastanak za nekoliko dana. Klimnula je glavom. – Čula sam da Levit govori o prvoj polovini sledeće nedelje. Mogla bih u to vreme ponovo da dođem u Džeksonvil. – Zamolio me je i da ti prenesem njegovu zahvalnost za dobro obavljen posao. Ne bih se iznenadio da večeras ponovo pokuša da te dobije na telefon, samo kako bi ti to lično rekao. Među njima je zavladala neprijatna tišina. – Nemoj da paničiš, Džesika – najzad je rekao Džon. Zvučao je kao da mu je sve jasno i da ga to pomalo zabavlja. Trgnula se iz zbunjenosti. Na stranu to što je bila možda pomalo zatečena njihovim poljupcem. Ali ženski ponos joj je nalagao da ne dozvoli da on to primeti. Ona koja je tog muškarca umalo zajahala morala je i da ga zauzda. Ili nešto slično, nije ni važno. Pogledi su im se sreli. – Ne paničim. On je prekrstio ruke na grudima i jednostavno čekao.

172


Book as passion & BalkanDownload

– Da li ti paničiš? – upitala ga je. – Još kako! Upravo sam se dohvatio s pripadnicom Odeljenja za borbu protiv korupcije. Moj ugled opasnog momka može zauvek da strada zbog toga. Mrko ga je pogledala. – Samo sačekaj. – Drsko se smeškao. – Ta šala će ti sutra izgledati mnogo smešnije. I uprkos svemu... uhvatila je sebe kako se bori da se ne nasmeši. – Ah, eto ga – rekao je. – Sad nam samo treba jedna od tvojih prepoznatljivih jetkih opaski i sve će ponovo biti tip top. Pogledala je u tavanicu i odmahnula glavom. – Ne mogu da verujem da sam te poljubila. – Ma daj! Ja ne mogu da verujem da sam poljubio tebe. – Prišao je krevetu i seo pored nje. Na trenutak je uhvatila sebe kako razmišlja da je u neku ruku simpatično što on namerno okreće na šalu da bi ublažio neprijatnost. Onda je potisnula tu misao shvativši da ovo teško da je trenutak za sentimentalna razmišljanja. Prvo ono glavno. Mora da se uveri u to da je njihov poslovni odnos ostao čvrst. – Pa – rekao je on očekujući nastavak razgovora. – Pa. Dobro, u redu, ona će prva reći ono što treba. Odrasli su ljudi i profesionalci, znaju kako stoje stvari. – Pa... Koliko god iznenađujuće uzbudljivo ono bilo – pokazala je mesto uza zid gde su se ljubili – mislim da oboje znamo da je najbolje da se to ne ponovi.

173


Book as passion & BalkanDownload

On je nakrivio glavu osmotrivši je na trenutak. – Verovatno si u pravu. Iako je njegov izraz lica ostao nepromenjen, a ton ležeran, nešto u načinu na koji je zastao nateralo je i nju da, pa... da zastane. Bilo je nesporno da između njih postoji privlačnost, a da bude iskrena, verovatno i potisnuta seksualna napetost zaostala još od one dvadeset jedne nedelje provedene u međusobnoj borbi na Akademiji. No to je, očigledno, bilo sve. Nije nameravala da se upušta u ljubavnu vezu s agentom. Nema ni deset dana kako je prebačena u čikašku ispostavu i ne pada joj na pamet da postane meta takvih ogovaranja. Ono što se desilo između nje i Džona bilo je samo posledica suludog impulsa podstaknutog uzbuđenjem i trenutkom strasti. I on je to znao. Zar ne...? Njeno razborito ,,ja” uhvatilo se za glavu. „I zato ne petljamo s drugim agentima. Nikad ne umači pero u firminu mastionicu. Ne pecaj sa firminog doka. Ne...” Da, hvala, shvatila je. Prešavši na kontrolu štete, požurila je da objasni. – Samo mislim, pošto moramo blisko da sarađujemo na tajnom zadatku, da ne bi bilo pametno da se uvlačimo u bilo kakvu... emocionalnu zbrku. – O, sranje, ne dozvoli da ovo ispadne neprijatno. – Osim toga, na ličnom planu, ja sam se upravo ispetljala iz brakorazvodne parnice i nisam želela da se odmah bacim u bilo kakvu ozbiljnu... Delovao je kao da ga ovo zabavlja. Podigao je ruku da je zaustavi. – Cenim tvoj govor u smislu „nije do tebe, do mene je”, Harlouova. Stvarno. Ali nije baš da sam nameravao da kleknem na koleno pred tobom. Osim što sam i sam upravo izašao iz duge

174


Book as passion & BalkanDownload

veze, postoje veliki izgledi da se sledećeg meseca preselim u Virdžiniju. Oh! Naravno, potpuno je zaboravila na to. Ako bude primljen u Tim za spasavanje talaca, vratiće se u Kvantiko. Ovog puta zauvek. Potisnuvši čudan osećaj u stomaku, pokajnički nasmešila. – Izvini. Samo mi se učinilo da si oklevao.

se

– Ja sam slobodan tip. Uopšteno govoreći, mi volimo da razmotrimo sve pre nego što svesno odbacimo mogućnost neobaveznog seksa. „Razumem.” Naravno da je to bilo sve. I to je dobro, u stvari, sjajno. – Dobro, onda smo se razumeli. – Uzdahnula je. Na trenutak je pomislila... pa, to sad očigledno nije bilo bitno. – Razumeli smo se. – Džon se naslonio na laktove ispruživši svoje stasito telo na krevet. – Naravno, pod pretpostavkom da ne planiraš da me opet startuješ. Ah... još revizionističke istorije. – Ja se ne sećam da je bilo baš tako, Šeparde. Ti si startovao mene. – Nakon što si ti stvorila mogućnost za to onim „moglo bi biti nešto više”. Ustala je s kreveta. – Znaš, koliko god bih volela da naknadno analiziramo ko je šta rekao, već je kasno, a mi rano ujutru imamo let. – Verujem da je to šifra za „znam da si u pravu, Džone, pa zato izmišljam izgovor kako bih izbegla da to priznam“. – Namignuo joj je. Kakav iritantan čovek sa tim zadovoljnim i samouverenim izrazom lica... Stvarno, zar mora da bude tako ispružen na krevetu, poluraskopčane košulje i s onim glupim, božanstvenim

175


Book as passion & BalkanDownload

plavim očima? I onim telom. Bože dragi, isto tako bi iznad glave mogao da ima i neonsku reklamu s natpisom: „Sjajan seksi provod! Samo izvolite!” Odbijajući da zagrize mamac, otvorila je vrata. – Nađimo se u predvorju u šest ujutru. Tako ćemo imati sasvim dovoljno vremena da stignemo na aerodrom, čak i ako usput upadnemo u saobraćajnu gužvu. Laku noć, Dejve – dodala je slatko, vodeći računa o tome za slučaj da neko prolazi hodnikom. Ne čekajući njegov odgovor, izašla je hladna kao špricer. Krenula je hodnikom koji je vodio van zgrade, stigla na pola puta do izlaza, a onda je nešto shvatila. Dođavola. Okrenuvši se u mestu, vratila se do Džonove sobe i zatekla ga oslonjenog na dovratak. Na jednom prstu je njihao njenu tašnu nehajno zviždućući. Stala je ispred njega a on joj je predao tašnu. – Da reč nisi rekao – upozorila ga je. Prepoznala je osmeh u uglovima njegovih očiju. – Laku noć, Ešli. Pa, bar je ponovo postao iritantan. U datim okolnostima zadovoljiće se i time.

176


Book as passion & BalkanDownload

15. U petak posle radnog vremena Džon je svratio u Baktaun, do svog iznajmljenog stančića u potkrovlju. Garsonjera s kuhinjom i majušnim kupatilom nije baš odisala luksuzom, ali bila je čista i imala je mašinu za pranje i sušenje veša. U vojsci i na testiranju za TST boravio je u mnogo gorim uslovima. Pošto se dvadeset minuta vozikao po kraju, našao je parking tri bloka od stana. Noseći aktovku i kofer s putovanja u Džeksonvil, zastao je pored svog sandučeta za poštu, a onda nastavio do drugog sprata. Među nepoželjnom poštom i računima bila je i velika koverta od Ališe. Stavio ju je pod mišku i poneo svoje uza stepenice. Nakon što je ušao u stan i spustio aktovku na kauč na razvlačenje, koji mu je služio kao krevet, protresao je Ališinu kovertu i čuo šuškanje papira unutra. Pre nedelju dana mu je poslala mejl tražeći njegovu adresu kako bi mogla da mu prosledi poštu koja mu je isporučena u njihov nekad zajednički stan. Ne želeći da podstiče komunikaciju, poslao joj je kratak odgovor. Sada se, otvarajući kovertu, nadao da neće naći neku poruku, ili još jedno izvinjenje koje je ubacila među poštu. Poslednjih nekoliko nedelja, dok je boravio u Kvantiku, a onda tokom istrage u Džeksonvilu, uspeo je da

177


Book as passion & BalkanDownload

skrene misli s onoga što se desilo s Ališom i Robom i želeo je da tako i ostane. Imao je sreće. Nije bilo ni poruke, ni izvinjenja, pa čak ni papirića na kom piše „evo tvoje pošte, A”, s prvim slovom njenog imena kao potpisom, kao što se potpisivala kad god mu je ostavljala poruke u stanu. Njemu je uvek bilo smešno što se uopšte trudila da se potpiše, jer teško da bi mu neko drugi ostavio poruku s obaveštenjem da će se kasno vratiti kući jer ima zakazano kod zubara i s molbom da podseti stanodavca da zameni pregorelu sijalicu iznad vrata garaže. XOXO, pisala je na kraju bukvalno svake proklete poruke. Zgužvao je kovertu u lopticu i bacio je u smeće. Onda je raspakovao putnu torbu. Presvukao se u farmerke i majicu kojom je prekrio glok za pojasom, a onda je uzeo odela koja je nosio u Džeksonvilu i odneo ih na hemijsko čišćenje u obližnju radnju. Tu je zaustavio taksi i dao vozaču adresu paba ,,Seridaus“ gde je trebalo da se nađe sa prijateljem Vesom. Nalazio u severnom delu grada, a vodio ga je njegov brat. To je godinama bilo jedno od Džonovih uobičajenih mesta za izlaske. Pab je bio uređen u stilu biblioteke, s tamnim parketom, ugradnim policama i toplim ambijentalnim osvetljenjem. Te večeri je bio krcat i Džonu je trebalo malo vremena da ugleda Vesa kako sedeo u dnu šanka. – Hej, evo ga – rekao je Ves smešeći se kad mu je Džon prišao. Džon je pokazao četiri čaše poređane ispred Vesa. – Jesi li ostavio nešto i za ostale?

178


Book as passion & BalkanDownload

– Tvoj brat je insistirao da probam novi viski koji im je upravo stigao. – Valja li čemu? Ženski glas se uključio u njihov razgovor. – Odličan je. I rekla bih to čak i da me tvoj brat ne plaća. – Šankerica Nađa je postavila salvetu pred Džona. – Dobro nam došao. Nejt kaže da si bio u Kvantiku u nekom kampu za izigravanje superheroja. Taj njegov brat je... nepopravljivi šaljivčina. – Nešto slično. Jel radi on večeras? – Tu je negde – odgovorila je Nađa. Agenti FBI-ja ne bi smeli da se opijaju dok nose oružje, pa je Džon odbio viski i umesto toga naručio burbon koval. – Pa? Kako je bilo? – upitao je Ves pošto je Nađa otišla da donese jelovnike za večeru. Džon je nakrivio glavu. – Šta kako je bilo? – U kampu za superheroje. Na testovima za Tim za spasavanje talaca. Je li stvarno prošlo toliko dugo otkad se nije video s Vesom? Džon je razmislio i shvatio da su se poslednji put videli kad mu je Ves pomogao da iznese nameštaj iz Ališinog stana. To baš i nije bila vesela prilika. – To je samo Tim za spasavanje talaca. To je sve. Ne teraju nas da zarobimo ljude pre nego što ih izbavimo – našalio se Džon. – To je smešno. Kad smo kod smešnih stvari, kakav ti je to novi izgled? – Ves je pokazao glavom prema Džonovoj kratkoj kosi. – To je za potrebe tajne istrage.

179


Book as passion & BalkanDownload

– Aha. Sudeći po gelu za kosu i sveže izbrijanoj bradi, rekao bih da pokušavaš da se infiltriraš u... grupu manekena za parfeme koja se otela kontroli? I nastavilo se u tom stilu. Sledećih sat vremena šalili su se i peckali jedan drugog prepricavajući novosti uz burbon i sendviče sa ćuftama, novu stavku na jelovniku koju su probali na Nejtov nagovor. Džon je zabavljao Vesa pričama o testovima za TST, a Ves je njemu pričao o poslu i o tome kako njegova devojka Kler želi da zajedno trče maraton. Džon se nasmejao. – Još joj nisi rekao da mrziš trčanje? To je bio Vesov start kad je na jednoj žurki upoznao Kler i počeo da je muva. Ona je pomenula kako obožava trčanje, pa se on pretvarao da ga to zanima i predložio joj da jednom zajedno odu na džoging. Otad je prošlo godinu dana, a on još nije smislio kako da se izvuče iz te bezazlene laži. – Pa, sad ne mogu da kažem. Otišao sam predaleko – rekao je Ves. – Istina. Dobra strana je sto će ti posle četrdeset dva kilometra, one trke od deset kilometara na koje te stalno prijavljuje, izgledati kao mačji kašalj – rekao je Džon. – Četrdeset dva kilometra... ko, dođavola, to smatra zabavom? – upitao je Ves. – Ti, kako izgleda. – Postoji još jedna začkoljica: pripremna grupa za maraton u koju hoće da nas prijavi na trčanje ide nedeljom ujutru. – Ves je pokazao na sebe i Džona. – A pošto od septembra krećemo na fleg fudbal... – zastao je i promeškoljio se na stolici. – To, ovaj, znači da mi za vikend nema dužeg snavanja. Među njima je zavladala neprijatna tišina.

180


Book as passion & BalkanDownload

Pa, eto ga. Džon se cele večeri nadao da će proći bez pominjanja bivših prijatelja. Svake jeseni on, Ves, Rob, Lukas i Met subotom ujutru su u Parku Linkoln igrali utakmice amaterske lige u fleg fudbalu. Posle toga su išli na ručak u „Šeridans” i navelikim televizorima u pabu gledali univerzitetski fudbal. Džon se svake godine radovao tome: prijateljskom nadmetanju, znojenju na prohladnom jesenjem vazduhu i opuštenom druženju sa starim prijateljima. Ali tome je došao kraj. Finito. Puf! Njegove zabavne sportske subote nestale su kao da ih nikad nije bilo, zajedno s njegovom devojkom, trojicom bliskih prijatelja i stanom. Otpio je gutljaj burbona pre nego što je odgovorio Vesu. – Samo pomeri fudbal za subotu po podne. Ja sam uvek navaljivao da igramo ujutru. – Ton mu je postao kiseo. – A mislim da se podrazumeva da ću ove sezone ostati van igre. – Da... tako sam i mislio. – Ves je uzdahnuo i obojica su zaćutali nelagodno se igrajući svojim čašama. – Bože, naš tim će biti grozan ove sezone. Uprkos svemu, Džonu je to izmamilo osmeh. I Ves se nasmešio. – Znam. Grozan sam u ovakvim okolnostima. Ovo je opšte rasulo. Nas petorica se družimo skoro petnaest godina, Šepe. Šteta je što je došlo do ovoga. Da, tako je. I mada je Džon cenio što Ves radi ono šta rade prijatelji, to jest pravi prijatelji, pokušavajući da saoseća sa Džonom koji se našao u usranoj situaciji, on se nadao da će večeras izbeći takve iskrene ispovesti. To je bilo neprijatno, a kad god bi pomislio šta su mu Rob i Ališa radili iza leđa, osetio bi se kao budala.

181


Book as passion & BalkanDownload

– Ovo je kraj jednog doba – rekao je sarkastično nadajući se da će time uticati na Vesa da se mane te teme. Nije bio te sreće. – Ono što je Rob uradio s Ališom... – Ves je pogledao Džona. – Nadam se da znaš da sam i ja završio s njim. Izgubio sam poštovanje prema njemu. Ali što se tiče Meta i Lukasa... dok si se ti vodio kao nestao u akciji zbog onih testovu za TST, dva tri puta sam se video s njima. I bilo je čudno jer sam se osećao da te na neki način varam. – Slegnuo je ramenima s pokajničkim osmehom. – Znaš šta mislim. Džon je cenio Vesovu odanost, ali nije želeo da meša prijatelje u sopstvene probleme. – Ne očekujem da prestaneš da se družiš s tim momcima. Ovo je između njih i mene. – Znaš da žele da razgovaram s tobom, zar ne? – upitao je Ves. – Nadaju se da će te to na kraju proći ako ti daju malo vremena. Džon je prešao dlanom preko usta razmišljajući da li da odgovori na to. Onda je pogledao Vesa. – Pre dva meseca nas petorica smo se sastali na piću u baru „Barel haus fletw u Parku Linkoln. Sećaš se te večeri? Ves je klimnuo glavom. – Sećam se. – Družili smo se i dobro se provodili. Rob je pomenuo da je toga dana prodao kuću, onu skupu koja je već dugo bila u ponudi. Da bih to proslavio, častio sam ga pićem. – Džon se nagnuo na stolici i nastavio dubljim glasom. – A Met i Lukas su znali. Znali su da mi Rob iza leđa tuca devojku. A ipak su mi dozvolili da mu platim to piće, jebote. – Zastao je. – Možda su u početku bili u procepu između nas dvojice. Ali te večeri su odabrali stranu. Nisu stali uz mene.

182


Book as passion & BalkanDownload

Pošto više nije imao šta da kaže o tome, Džon se vratio svom piću. I... tišina koja je posle toga zavladala između njih bila je veoma neprijatna. Onda se jedna šaka spustila na Džonovo rame. – Pa? Šta kažete za sendviče sa ćuftama? – upitao je njegov brat stojeći iza njega. – Dobri su, a? Spas u pravi čas. Džon se okrenuo zahvalan na toj upadici. – Ja sam oduševljen. Nejt je spustio ruku na naslon Džonove barske stolice kao da namerava da se malo zadrži s njima. – Hteo sam nešto da te pitam. Šta bi s onim o čemu smo razgovarali povodom tvoje istrage? – Okrenuo se Vesu da objasni. – Obavio sam jedan konsultantski posao za FBI. Džon je potisnuo osmeh misleći kako je to blago preterivanje. – Samo si pogledao plan jednog restorana. – I? Jesi li predložio crvenu kožu za klupe da se unese malo strasti kao što sam ti rekao? – upitao je Nejt. – Jesam. Ljudi s kojima radim bili su oduševljeni. – Pa naravno! – Nejt je izgledao skoro uvređeno, kao da to nijednog trenutka nije dovodio u pitanje. Onda se obratio Vesu. – Kad smo kod Džonove nove istrage... znači li ti nešto ime Džesika Harlou? „Za boga miloga!” – Opet se vraćamo na to? – zarežao je Džon. Nejt ga je dobro osmotrio. – Unervoziš se i uzvrpoljiš kad god se pomene njeno ime. Meni je to čudno. „Unervozi se i uzvrpolji?” Džon se uzdržao od smeha dok se udobnije nameštao na barskoj stolici.

183


Book as passion & BalkanDownload

Primetio je da ga brat posmatra i ukočio se. – Samo protežem noge. Video bih tebe da si visok metar devedeset tri i da sediš na ovoj prokletoj stolici. – Visok sam metar devedeset i sedim na tim stolicama svakog dana. – Ta tri centimetra su ključna razlika – zabrundao je Džon. – Uglavnom... – Nejt se ponovo obratio Vesu. – Džesika Harlou je Džonova nova partnerka. Ali ja imam osećaj da sam već čuo to ime. Ves se zamislio. – I meni zvuči poznato. Iako to može biti samo jedno od onih imena koja tako zvuče. Džon je zadovoljno pogledao Nejta. – Rekao sam ti. – Imaš partnerku? To ti je prvi put, zar ne? – upitao je Ves. – Već sam sarađivao sa ženskim specijalnim agentima. Ali, da, ovo je prvi put da imam partnerku na nekom tajnom zadatku. – Nego, stvarno, zašto si nervozan? – Ves se osmehnuo. – Da nije zgodna? Nejt je lupio po naslonu Džonove stolice. – To je to! Džesika Harlou, zgodna polaznica Akademije. – Okrenuo se Džonu podigavši prst. – Znao sam da mi to ime zvuči poznato! Džon je s nevericom podigao ruke. – Kako se toga sećaš? Ne možeš da zapamtiš čak ni kako nam se zovu rođaci. Nejt je odmahnuo rukom. – Samo oni u drugom kolenu. Oni tamo iz Minesote. – Iz Misurija. – Svejedno.

184


Book as passion & BalkanDownload

Ves se ubacio. – Stani, sad se sećam. Džesika Harlou je bila pametnica u vašoj klasi, je li tako? Mislio si da flertuje s tobom, pa si je startovao na strelištu... – Uh, ne. Samo sam pokušavao da popravim njeno držanje. – Džon ga je brzo ispravio jer su o tome već razgovarali, pre šest godina. Posle mesec i po obuke, polaznici su dobili slobodan vikend da odu kući i posete porodicu. Džon je to subotnje veče proveo u „Seridansu’ družeći se s prijateljima i bratom,k oji su hteli da znaju sve o Akademiji. Dok im je pričao, nekoga je pitao ima li zgodih žena na obuci, a Džon je uzgred pomenuo Džesiku. Brzo se pokajao što je to rekao jer su ga prijatelji i brat (a) odmah spopali glupim pitanjima tipa „koliko je tačno zgodna?” (veoma); „krešeš li ti to?” (Ne), „Vežbaš li tehnike pretresa na njoj?” (Takođe ne, ali to je možda bio predmet njegovog veoma živopisnog sanjarenja na smrtno dosadnom predavanju o bihevioralnoj analizi grafita bandi); i (b) još vise su ga spopali kad je posle deset nedelja ponovo došao kuci, kad su on i Džesika već prešli u fazu otvorenog neprijateljstva. On je nadrkano odbrusio bratu i prijateljima da ga poljube u dupe kad god pomenu njeno ime. I sad je sve počelo iz početka. – Pa, vas dvoje radite zajedno na tajnom zadatku. Zvuči fino – rekao je Nejt. Ves je počeo da se njiše na stolici i peva: – „Ponovo zajedno i tako je dobro...” Džon je pogledao u tavanicu. – Da me ubijete ako znam zbog čega sam izbegavao da s vama dvojicom razgovaram o tome – rekao je.

185


Book as passion & BalkanDownload

Nejt se iskezio. – Dobro, dobro. Trudićemo se da imamo više razumevanja za tvoje nedaće sa zgodnom dušmankom. Je li rad s njom noćna mora? U Džonovoj glavi je iskrsla slika kako ljubi Džesiku uza zid hotelske sobe u Džeksonvilu. I dalje je mogao da oseti mekoću njene kože i čuje njeno zadihano stenjanje dok joj zavlači prste pod haljinu. To se teško može smatrati noćnom morom. – Bilo je... zanimljivo. – Završivši time, otpio je gutljaj burbona i namerno promenio temu. – Nego, kakvo je ono sranje, zašto svima pričaš da sam bio u kampu za izigravanje superheroja? – upitao je brata. – Neko mora da te spušta na zemlju. – Opušteno se osmehnuvši, Nejt je lagano otišao prema pultu za kojim je stajala hostesa. Posle toga se Džonov i Vesov razgovor vratio u normalu. Obojica su izbegavali da pomenu Roba, Lukasa i Mata. Veče se završilo tako što je Ves, koji je u tom trenutku već bio popio nekoliko pića, izjavio da ide kod Kler da lupi šakom o sto i kaže da neće trčati maraton. – Neka ti je sa srećom. Mada bi ti možda bilo bolje da tu snagu sačuvaš za četrdeset dva kilometra. Trebaće ti – rekao je Džon dok je Ves kretao prema vratima. Ves je na to odgovorio pokazavši mu srednji prst dok se udaljavao. Džon je nameravao da i sam pođe kući čim ispije piće. Ostavši sam sa svojim mislima, uhvatio je sebe kako se vraća na prethodne dve noći provedene u Džeksonvilu. ,,Ne mogu da verujem da sam te poljubila.”

186


Book as passion & BalkanDownload

Pa, verovala ona u to ili ne, taj poljubac je bio vreo. I da Levit nije telefonirao upravo tada, Džon je bio prilično siguran da bi on i Džesika otišli mnogo, mnogo dalje od jednog poljupca. A to je bila prilično zanimljiva pomisao. Ako ćemo pravo, slagao se s njom da bi najpametnije bilo da se oboje ponašaju kao da se sve to nikad nije dogodilo. Veza s kolegom uvek predstavlja rizik, a on i Džesika su već imali dovoljno zapaljiv odnos i bez seksa. Ako se to ima u vidu, da li bi on lično prekinuo ono što se dešavalo da ih nije omeo Levitov poziv? Dođavola, ne. Voz je već bio krenuo iz stanice, a njegovi ložači su poletno založili sav ugalj kako bi što brže jurio šinama. Ali posle toga je video izbezumljen izraz na Džesikinom licu i ona je sasvim jasno iznela svoja osećanja. „Mislim da oboje znamo da je najbolje da se ovo ne ponovi.” A pošto se on saglasio da bi sve bilo jednostavnije ako ostanu na platonskom odnosu, ubuduće će se truditi da ne razmišlja o tome kad je u njenoj blizini. Ili će se bar svim silama pretvarati da je tako.

187


Book as passion & BalkanDownload

16. Sledećeg popodneva, Džesika se popela stepenicama kuće svojih roditelja. Kuća u prerijskom stilu bila je iz perioda pokreta umetnosti i zanatstva. Nalazila se u okrugu Frenk Lojd Rajt, delu Ouk Parka, predgrađa petnaest kilometara zapadno od Čikaga. Ušla je ne pritisnuvši zvono na ulaznim vratima i pripremila se za ono što je čeka. Bezbednosni sistem njenih roditelja automatski se oglasio i nastao je pakao. Dva zlatna retrivera pojavila su se iza ugla jureći iz kuhinje, a pratio ih je krupan, crn njufaundlend njene sestre. Uzbuđeno lajući napali su je sa svih strana razmahanih repova, isplaženih jezika i uskovitlanih, čupavih tela. – Jesam li vam nedostajala? – upitala je Džesika potrudivši se da svakog pomiluje podjednako dok su skakali po njoj. Njena siva bluza bez rukava i farmerke bili su puni dlaka. Otresla ih je i krenula za psima u kuhinju. Renovirana pre koju godinu, sa crnim granitnim pultom i svetlosmeđim ormarima, bila je najmodernija prostorija u kući. Ostale sobe uglavnom su zadržale prvobitan izgled naglašen prirodnim drvetom i umetnički obrađenim staklom iz 1906, kad je kuća izgrađena. Psi su izjurili napolje kroz otvorena klizna vrata. Začuvši nekoliko glasova iza kuće, Džesika se poslužila čašom ledene vode pre nego što je izašla na vrelih trideset stepeni.

188


Book as passion & BalkanDownload

Kroz prozor iznad sudopere osmotrila je prizor u dvorištu. Po svemu sudeći neko je upravo bio uključio prskalicu njenih roditelja, istu onu rotirajuću ispod čijih su mlazova ona, njeni brat i sestra u detinjstvu trčali u ovom dvorištu tokom vrelih letnjih dana poput ovog. Psi njenih roditelja su mahnito pokušavali da napadnu prskalicu. Finovo dvoje dece se smejalo trčeći kroz mlazove. Maja je pokušavala da izbegne vodu dok je podizala prskalicu i pomerala je dalje od kuće. To je možda bilo objašnjenje zašto su ostali odrasli na verandi otresali mokre kese sa čipsom i štapićima. Fin je vikao na već delimično mokru Maju da pomeri prskalicu još dalje, a ona mu je uzvratila ubistveno mrkim pogledom. Oliver, Majin trogodišnji sin, sedeo je ispod drveta u uglu dvorišta i dao njufaundlendu da lizne njegovu lizalicu pre nego što ju je ponovo strpao u usta. Ah... nedostajali su joj ovi ljudi. Los Anđeles je svakako bio vredno iskustvo. Profesionalno govoreći, bila je ponosna na ono što je uradila u tamošnjoj ispostavi FBI-ja, a na ličnom planu, njen život sigurno nikad nije bio glamurozniji. Ona i Aleks živeli su na prelepom, klasičnom imanju u Holivud Hilsu, odlazila je na filmske premijere i privatne projekcije, večerala s nekim od najvećih filmskih i televizijskih zvezda. Bio je to dobar provod, pa, bar deo toga. Ponekad je sve delovalo prilično nestvarno, ali u srcu nikad nije prestala da se oseća kao devojka sa Srednjeg zapada. Izašla je napolje. – Da ponesem fen? – našalila se s mamom, koja je stresala vodu s pakovanja kifli za hotdog. Njena majka je podigla pogled. Lice joj je bilo zaklonjeno šeširom širokog oboda, ispod kog se videla plava kosa ošišana na paž. – Vidite ko je ovde! – Ozarila se. Prišla je s kiflama u ruci i zagrlila Džesiku. Njeni roditelji su prethodne dve nedelje proveli

189


Book as passion & BalkanDownload

na krstarenju Sredozemljem, pa je ovo bio prvi put da ih vidi otkako se doselila iz Los Anđelesa. – Tetka Džes! Deca su vrisnula i pritrčala joj. Džesika se nekoliko minuta pozdravljala s Finovom ženom Kim i Majinom ženom Kamilom. – Jao, jesu li to psi uradili? – zadirkivao ju je Fin pokazujući rupe na kolenima njenih farmerki dok ju je pozdravljao. – Haha. – Onda se okrenula tati, koji je napustio svoje stalno mesto pored roštilja tek toliko da bi je dohvatio u medveđi zagrljaj. – Vidi ti nje – rekao je snažno je stežući. Džesika se nasmešila primetivši da u svetlosmeđoj kosi njenog oca ima sve više sedih. Pročistila je grlo odjednom veoma srećna što se vratila u Čikago. – Hvala, tata. Popodne je provela opušteno, ćaskajući sa svima dok su ručali napolju ispod pergole. Maja i Fin su bili tako dobro raspoloženi da su ostali na samo tri žučne rasprave (jednoj političkoj, jednoj o podizanju dece i jednoj o tome koji je ruter najbolji za Instagram), i niko nije spomenuo Džesikin razvod, razloge za povratak u Čikago, niti bilo šta što imalo veze s njenim ličnim životom. Bar dok nisu završili s desertom. Njen otac je ispalio prvi plotun kad su njih dvoje ostali nasamo u kuhinji da operu svoje činije za sladoled. – Kako ti je u novom stanu? – upitao je. – Sviđa mi se. Zabavno je živeti u centru. U Los Anđelesu smo živeli u veoma izolovanom kraju. – Bilo joj je neobično da govori u množini misleći na sebe i Aleksa, ali nije joj zvučalo ispravno ni da taj kraj nazove svojim. Jeste se razvela od tog

190


Book as passion & BalkanDownload

čoveka, ali to nije bio razlog da se pretvara kako on nije ni postojao. Njen tata je ubacio obe činije u mašinu za sudove. – Reče da si uzela jednosoban stan? Džesika se naslonila na radnu ploču. – Da. Njen otac se namrštio. – A za to vreme, tvoj bivši muž i dalje živi u svojoj holivudskoj vili. – Pa... da. Imali smo predbračni ugovor, a Aleks je tu kuću kupio pre nego što je počeo da se zabavlja sa mnom. – Predbračni ugovor brakorazvodnim pregovorima.

je

samo

polazna

tačka

u

– Ionako ne bih želela ništa od Aleksovog novca. – Čak i dok su bili u braku, ona je uvek bila svesna razlike u njihovim zaradama i osećala se pomalo nelagodno zbog toga. Živeli su na određenom nivou jer im je to omogućavala Aleksova filmska karijera, a pošto su prednosti takvog života, uključujući kuću u Holivud Hilsu, odeću poznatih kreatora i lepa kola, bile daleko od onoga što je ona mogla da priušti sama, nijednog trenutka nije osećala kao da joj bilo šta od toga pripada. Naravno, da su imali dece, brakorazvodni dogovor bio bi drugačiji. Ili, možda čak i da su bili u braku duže od tri godine. Ali pošto nije bilo tako, od Aleksa joj nije trebalo ništa, niti je nešto želela. Možda se nije valjala u novcu holivudskog producenta, ali je solidno zarađivala kao agent FBI-ja. I pošto je bila svesna da u Čikagu počinje iznova, oslanjajući se samo na sebe, bilo joj je mnogo lakše da pregura prelazni period. – Mogla si bar da mu uzmeš porše – progunđao je otac. – Imaću to na umu prilikom sledećeg razvoda. – Nasmešila se kad ju je otac pogledao. – Šalim se, tata.

191


Book as passion & BalkanDownload

Posle toga joj je prišla sestra. Bila je u dnevnoj sobi i proveravala elektronsku poštu da vidi ima li nekih vesti od Levita i Toda o drugom sastanku s Blerom. – Pogledaj ovo – rekla je Maja prigušenim glasom pokazujući Džesiki ekran svog mobilnog telefona. Na njemu je bila fotografija atraktivnog tamnokosog muškarca na trača za trčanje. Ovo je počelo da izmiče kontroli. – Snimila si tipa dok je vežbao? – upitala ju je Džesika. – Pusti čoveka da diše. Maja je na to samo odmahnula rukom. – Vidiš li ovo telo? I još je hirurg. Da smo i dalje u onom dobu dok sam se pretvarala da volim momke, on bi bio na vrhu mog spiska tipova na koje se tobože ložim. Džesika je sumnjala u to pošto je Maja prestala da se pretvara kako voli momke čim je napunila osamnaest godina, a tip na ovoj fotografiji izgledao je kao da mu je oko trideset pet. Pre nego što je stigla da to prokomentariše, u sobu je ušao Fin. Videvši da Maja drži telefon, upro je prstom u nju. – Sad ćemo tako da radimo, znači? – Svisoka je pogledao svoju bliznakinju. – E pa, onda, i ja imam sliku. – Potražio je nešto na svom telefonu pa pokazao sliku Džesiki i Maji. – To su kola – kazala je Džesika. – To je mazerati. – Fin je pokazao na fotografiju kao manekenka iz kviza „Prava cena”. – Ozbiljno, Džes. Samo zamisli sebe na suvozačkom sedištu ovog lepotana dok te moj tip munjevito odvozi u svoj stan na Zlatnoj obali da degustiraš vina iz njegove zbirke. – Zajebi degustaciju vina. Moj tip vozi snoubord – trknula je Maja.

192


Book as passion & BalkanDownload

– To će mu baš dobro doći na ovim planinama u Čikagu – odbrusio joj je Fin. Onda se nasmešio Džesiki. – Sportske vrline? Moj tip je vrhunski golter. Kad je Maja odglumila hrkanje, Džesika je zaključila da je vreme da reaguje. – Sve je ovo veoma informativno, ali zar ne mislite da su osobine koje vas dvoje ističete kod tih tipova pomalo... površne? Blizanci su je pogledali. – Pa, pošto smo odlučili da ih spojimo s našom mlađom sestrom, pretpostavili smo da nema potrebe isticati da su obojica zaista dobri momci – uvređeno je rekla Maja. Džesika je bila iznenađujuće dirnuta. – Uh... vas dvoje ste stvarno divni. – Naravno da brinemo o tebi, Džes. – Fin joj je prebacio ruku preko ramena i stegao je. Džesika je naslonila glavu na njega uživajući u jednom od retkih trenutaka otvorenog pokazivanja bratske ljubavi. – U stvari, moj tip bi mogao da bude i serijski ubica, ne poznajem ga baš dobro – rekao je Fin. – Ali izgledala bi baš kul u njegovim kolima. Namignuo joj je i Džesika se nasmešila. Divno je ponovo biti kod kuće. ★ Kasnije, kad su svi otišli a njen tata ostao u dvorištu da očisti roštilj, Džes je sedela na kuhinjskom pultu i gledala kako njena majka pravi limunadu.

193


Book as passion & BalkanDownload

– Čula sam da se Maja i Fin svojski trude da ti nađu momka – rekla je majka uklanjajući semenke iz limunade. – Mislim da se to više pretvorilo u njihovo nadmetanje – odgovorila je Džesika. – Da, donekle. Takvi su Fin i Maja. Njih dvoje su se nadmetali još dok su se spuštali kroz porođajni kanal. – Njena mama se nasmešila. – Ali imaju dobre namere. Toliko su navikli da se tako ponašaju jedno prema drugom da su zaboravili kako nekom ko nije deo njihovog dueta to može da dosadi. Majka ju je osmotrila na trenutak. – Znaš... ako bi im rekla da još nisi spremna da se viđaš s nekim, oni bi se povukli – nežno je rekla. Džesika se nasmešila, zahvalna majci na brizi. Dok je bila u Kaliforniji, nedostajali su joj ti razgovori koje su često vodile upravo na ovom mestu, dok je ona sedela na pultu. I neretko su razgovarale o momcima i muškarcima. Naravno, razgovarali su telefonom i posećivali jedni druge dok je ona živela u Los Anđelesu, ali to nije bilo isto kao dok sedi ovde, opušteno pije limunadu u sunčano nedeljno popodne, znajući da sutra ne mora na avion. – Spremna sam za izlazak – kazala je majci. – Samo me, valjda, ne zanima nijedan od tih momaka. – Mislim da je to zato što su savršeni – zaključila je. Njena mama se zakikotala. – Zar postoji tako nešto? – Naravno. Pet godina nisam izlazila. Ne želim da svoje zarđale veštine obnavljam s nekim ko bi mogao biti kandidat za nešto ozbiljno. – Mislim da je to kao vožnja bicikla, srce.

194


Book as passion & BalkanDownload

– Kaži to Tari. Zapanjila se kad sam joj rekla da ne smem da imam profil na Tinderu zbog posla kojim se bavim. Izgleda da se klinci danas tako upoznaju. Majka ju je pogledala. – Ma daj! Ovo čak nije bilo ni toliko sarkastično – pobunila se Džesika. – Kad smo kod Tare... Ona je sušta suprotnost Finu i Maji. Misli da moram da se klonim ozbiljne veze i da se od razvoda oporavim zabavljajući se s Gospodinom pogrešnim. Njena mama je ubacila led u bokal s limunadom, – Mislim da je pravo pitanje šta ti misliš. To je, zaista, bilo pitanje dana. U stvari, to se pitala poslednjih Šest meseci. Džesika je shvatila da je možda bila pomalo naivna kada je razmišljala kako karijera utiče na njen lični život. Nije da agenti FBI-ja ne mogu da imaju srećne, dugoročne veze. Zapravo, većina agenata s kojima je radila u Los Anđelesu bili su u braku. Ali tajni zadaci svakako nose neke izazove. Istrage su nepredvidive. Morala je da putuje i menja planove u poslednjem trenutku, a čak i kad je bila kod kuće, neretko je bila zaokupljena poslom. Davala se bez zadrške na svakom zadatku, jer, jednostavno, njen posao je to zahtevao. Svaki agent koji se ne bi do kraja posvetio svojoj ulozi u tajnoj misiji, ugrožavao je svoju karijeru, celu istragu, a vrlo verovatno i sopstveni život i život drugih ljudi. Nije se pokajala zbog svojih odluka. Bila je ponosna na posao koji radi za FBI i, iskreno, smatrala je da je Aleks mogao da bude fleksibilniji i pokaže više razumevanja za to što je, nažalost, bilo trenutaka kad je morala dati prednost poslu.

195


Book as passion & BalkanDownload

Ali i dalje ju je bolelo to što je digao ruke od njihovog braka. Razvod nije bio nimalo zabavan, iako su ona i Aleks bili pristojni jedno prema drugom tokom celog procesa. To je, u stvari, samo pogoršalo stvari. Nije mogla da ga mrzi jer bi se on našalio ili rekao nešto lepo da ublaži neprijatnost prilikom dogovora o brakorazvodnom sporazumu, a ona je samo sedela tamo s knedlom u grlu pitajući se kako je među njima sve pošlo tako naopako. Džesika je videla da njena mama čeka odgovor, pa je klimnula glavom. – Mislim da ne bi bilo loše da se malo zabavim. U stvari, mislila je da bi to moglo biti sjajno. Iznenada je ponovo bila slobodna i vratila se u Čikago, svoj rodni grad. Naravno, verovatno neće proći mnogo vremena pre nego što biološki sat počne da je opominje, ali zasad joj je i sama pomisao na bilo kakvu ozbiljnu vezu delovala naporno. – Pa, dobro. Onda se zabavi – rekla je njena mama. Pošto su to raspravile, nasula im je po čašu limunade i pitala Džesiku kako joj je na novom radnom mestu. – Prilično dobro. Sledećih nekoliko nedelja ču putovati zbog jedne tajne istrage, ali ne smeta mi to. I prija mi kad sam nečim zaokupljena. – Džesika je otpila još jedan gutljaj, trudeći se da izgleda opušteno. – Imam novog partnera na tom zadatku. – Kakav je? Ili kakva je? – Muško je. – Džesika je imala toliko toga da kaže o Džonu. Mogla bi da kaže kako su bili u istoj klasi na Akademiji i kako tada nisu mogli da smisle jedno drugo. Ili kako je, odmah pošto je dobila taj zadatak, bila ubeđena da je ovo neka neslana šala sudbine. A mogla bi i da ne kaže baš ništa o Džonu i izbegne odgovor na pitanje uopštenom pričom o istrazi.

196


Book as passion & BalkanDownload

Ali umesto toga... – Zgodan je. Malo je nedostajalo da lupi glavom o pult. „O, moj bože... zar opet ima trinaest godina?” Njena mama je nakrivila glavu. – Baš zgodan? Setila se Džona u hotelskoj sobi one večeri, s dopola raskopčanom košuljom, kako onako stasit i plećat leži ispružen na krevetu. „Naravno, pod pretpostavkom da ne planiraš da me opet startuješ.” – Baš zgodan – progunđala je Džesika. – Ako tražiš samo zabavu, srce, mislim da tu nema mesta za ono baš zgodan. – U očima njene majke videlo se da je ovo zabavlja. Slegnula je ramenima kad ju je Džesika pogledala. – Samo kažem. ★ Dok je bila zaglavljena u saobraćajnoj gužvi na autoputu na povratku u grad, Džesiki je zazvonio mobilni. Videvši daje zove Levit, javila se preko blututa. – Uspeli smo – zadovoljno je rekao Levit. – Morano me je pozvao pre nekoliko minuta. Pokušaću da se povežem sa Džonom, pa ću vam oboma reći novosti. Telefon je utihnuo na nekoliko trenutaka, a onda se Levit ponovo oglasio. – Džesika, jesi li još tu? – Jesam. – Džone, šta je s tobom? Njegov duboki, prijatni glas dopro je iz zvučnika u Džesikinim kolima. – I ja sam ovde.

197


Book as passion & BalkanDownload

– Dobro. Pa, Bler hoće pedeset hiljada u gotovini kako bi se obratio svom prijatelju u Direkciji za izgradnju – rekao je Levit. – Agent Tod i ja smo razgovarali o tome i smatramo da predaju novca treba da obavite u restoranu. Mesto je tiho i dovoljno izolovano, pa Bler neće osećati potrebu da vodi svoje obezbeđenje. To je bilo ključno, pošto Bler sigurno ne želi da primi keš za svoju protivzakonitu uslugu pred dvojicom džeksonvilskih policajaca. – To je dobra zamisao. Dok budemo tamo, možemo reći Bleru kakve velike planove Ešli i Dejv imaju za taj prostor – kazala je Džesika. – Dejv je zaključio da mu je veoma stalo do klupa sa crvenom kožom – rekao je Džon. – Zato se nadam da je Ešli spremna da se bori do kraja. Džesika je zakolutala očima mada Džon to nije mogao da vidi. Levit se nasmejao. – Tod i ja smo ranije razgovarali o toj tobožnjoj surevnjivosti koju ste ubacili u svoje tajne uloge. Odlično deluje, bezmalo kao da ste dugo vežbali. Ma šta kažeš?

198


Book as passion & BalkanDownload

17. Jedna od prednosti koje imate kao agent FBI-ja jeste i to što ne morate da čekate u zloglasno dugim redovima za bezbednosnu proveru na čikaškom aerodromu „O’Her”. Džon se zbog toga osećao prilično opušteno dok je u utorak ujutru prema gejtu. On i Džesika imali su let u deset i petnaest. Tako će imati sasvim dovoljno vremena da se smeste u hotel i stignu na sastanak s Blerom i Moranom zakazan za sedam uveče. Bler je odabrao vreme, verovatno jer je ostatak dana imao obaveze u svom izbornom štabu i bio zauzet smišljanjem kako da do kraja iskoristi publicitet koji je imao u poslednja dvadeset četiri sata. Gradonačelnik Džeksonvila bio je gradski junak. Guverner Floride, član stranke koja je bila protivnik Blerovoj, za vikend se sastao s malom grupom viđenijih poslovnih ljudi i istaknutih državnih službenika te rekao da u Džeksonvilu nema ničeg posebnog. To je snimljeno diktafonom i procurilo je u štampu. Našalio se daje najupečatljivije u tom gradu miris pržene kafe koji dopire iz pržionice „Maksvel haus”. Nastavio je primetivši kako je „Everbenk fild”, stadion džeksonvilskih „Jaguara”, okružen zatvorom, napuštenim zgradama i starim zagađenim brodogradilištem koje se prostire na dvadeset hektara.

199


Book as passion & BalkanDownload

Nema potrebe isticati da ponosni žitelji trinaestog američkog grada po veličini nisu bili zadovoljni ovom izjavom. Prirodno, guverner je pokušao da ublaži štetu koju je izazvalo curenje njegovih opaski u javnost. Tvrdio je kako je samo pokušao da objasni zašto podržava zakon koji će dati poreske olakšice firmama koje se presele na Floridu. Uprkos tome, u ponedeljak po podne, kad je gradonačelnik Džeksonvila izašao na podijum kao glavni govornik na dodeli nagrada za lokalna dostignuća, gradska štampa je čekala zadržavši dah. Pošto nikad nije propuštao prilike, Bler je medijima dao upravo ono čemu su se nadali. Kratko je prokomentarisao guvernerove ocene, a onda je počeo govor. Opisao je Džeksonvil kao veliki grad sa čarima male varoši. Ponosno je govorio o glavnim gradskim prednostima, uključujući četiristo pedeset kvadratnih kilometara parkova, više nego u bilo kom drugom gradu u Sjedinjenim Državama, kilometre peščanih plaža, zbog kojih je oblast Džeksonvila i dobila nadimak Prva obala, o procvatu restoranske i umetničke scene i o mornaričkoj bazi koja zapošljava trideset hiljada aktivnih pripadnika vojske. – Ako sve to nije dovoljno upečatljivo – grmeo je Bler pred salom u kojoj su ljudi već stojeći tapšali – šta kažete na to da je ovo grad iz kog dolazi Linard Skinard? Možda dobri guverner treba da dođe ovamo iz Talahasija pa da sa mnom popije pivo u jednoj od naših devet zanatskih pivara, da poslušamo „Free bird” i ,,Sweet Home Alabama ”, pa da porazgovaramo o tome šta je posebno, a šta nije. Publika je podivljala. Kao i ostatak grada, nakon što su sve lokalne novine i televizije u svim svojim vestima prenele gradonačelnikove izjave. Prema Levitu, koji je prethodne večeri

200


Book as passion & BalkanDownload

telefonom obavestio Džona i Džesiku o novostima, u ovom trenutku je ceo Džeksonvil bio ludo zaljubljen u Blera. Očekivalo se da visok procenat podrške koji je Bler već imao među biračima sada probije sve granice. – Sef me je obavestio da, u svetlu velikog publiciteta koji Bler sad uživa, savezni tužilac posebnu pažnju poklanja napretku naše istrage – rekao im je Levit u jučerašnjem razgovoru. – Zato se nadam da vas dvoje niste od onih koji pokleknu pod pritiskom. – Zakikotao se, onda kratko zaćutao i progovorio ozbiljno: – Niste valjda, zar ne? Pošto je bio na ratištu i na tajnim zadacima za FBI-jevo Odeljenje za organizovani kriminal imao posla sa stvarno zajebanim tipovima, Džon je bio prilično siguran da će moći da izađe na kraj s jednim gradonačelnikom, šarmantnim seratorom. Dok je išao prema svom gejtu, ugledao je „Starbaks” i odlučio da popije kafu pre ukrcavanja. Vukući torbu za sobom, probio se kroz masu ljudi koji su se kretali u oba smera i krenuo da stane u red za kafu. Onda ju je ugledao. Džesika je stajala negde na početku reda i pognute glave gledala nešto na telefonu. Džon ju je odmerio pogledom, uživajući u prefinjenosti njenog svetlosmeđeg kostima i visokim potpeticama. Nije bio siguran da li ga ova slučajnost zabavlja ili je posredi samo nešto potpuno očekivano. Ponovo je bila dva koraka ispred njega. Izvadio je telefon i poslao joj poruku. ,,Ja ću srednju tamno prženu.”

201


Book as passion & BalkanDownload

Podigla je pogled sa telefona, pogledala oko sebe i ugledala ga pri kraju reda. Napadno je pogledala na sat. „Lepo od tebe što si se jutros pojavio”, odgovorila mu je porukom. Izašao je iz reda i prišao joj. – Bolje neka bude velika šolja. Osećam da si danas posebno raspoložena za peckanje, pa će mi dobro doći. Uzeo je njenu tašnu kako bi joj ruke bile slobodne za kafu. Onda je odvukao njihove kofere do slobodnog stola. Tu je primetio crn ranac ostavljen bez nadzora na stolici. Pogledom je preleteo po masi upravo kad je neka iznurena žena žurno prišla gurajući dečja kolica, uzela ranac i nastavila svojim putem. Pošto je to pitanje rešeno, Džon je ponovo manje-više opušteno posmatrao oko sebe dok je čekao Džesiku. Kad je uzela kafu, otišla je do drugog dela bara i sačekala da dvoje ljudi ispred nje dodaju zaslađivače i mleko u svoje napitke. Posmatrao ju je kako uvlači slamku među usne i odsutno je gricka. „Bože, nemoj to opet da mi radiš.” „Imam blagu oralnu fiksaciju.” E pa, ako ta žena uradi bilo šta makar malo erotično s tom prokletom slamkom tokom njihovog dvočasovnog leta, ta moka s ledom će izleteti kroz izlaz za vanredne situacije. Čak i muškarac koji obično ne puca pod pritiskom ima svoje granice. Kad je dodala šećer i mleko, prišla mu je i dala mu njegovu kafu. Hodajući rame uz rame, povukli su kofere prema svom gejtu.

202


Book as passion & BalkanDownload

– Naš prijatelj je jutros dospeo na CNN – rekao je Džon govoreći tiho i namerno nerazgovetno mrmljajući. Iako nije bio glavna vest, Blerov verbalni napad na guvernera Floride pojavio se u političkim rubrikama vebsajtova nekoliko medija s pokrivenošću u celoj zemlji. – Videla sam. – Džesika je usporila dok su prolazili pored knjižare prelećući pogledom izložene bestselere. – Gledala sam snimak njegovog govora. Naš prijatelj svakako zna kako da obrlati masu. – Uzela je knjigu u mekom povezu s nekim prizorom s plaže na koricama i prelistala je. Džon je čekao dok je ona vraćala tu knjigu i uzimala drugu. Onda je sačekao još malo dok je pregledala i treću knjigu. – Zaboravila si svoj elektronski čitač? – pecnuo ju je. Primetio je da joj je ta sprava bila verna saputnica na njihovim prethodnim letovima. – Ne, ovde mi je. Ali kupujem i knjige u mekom povezu. – Slegnula je ramenima. – Uglavnom za čitanje u kadi. Džon se trudio da ostane hladnokrvan. ,,Da ti nije palo na pamet da je zamišljaš u kadi.” Počeo je da je zamišlja u kadi. Pokušavajući da iz glave izbaci sliku Džesike mokre, nasapunane i gole, dograbio je knjigu koja mu je bila najbliža na pultu i gurnuo je prema njoj. – Šta kažeš na ovu? Prelistala ju je i naglas pročitala sažetak. – ,,U žestokoj poteri za najopasnijim serijskim ubicom u San Francisku u poslednje dve decenije, specijalni agent FBI-ja, Kit Mančini...” Ne, hvala. – Vratila je knjigu na pult i otišla do obližnjeg stalka s novinama.

203


Book as passion & BalkanDownload

Džon se nasmejao. Ni on nije mogao da čita knjige o FBIaju. – Ali siguran sam da je krajnje napeta. I verodostojna... kao. Frknula je. – Kladim se da specijalni agent Kit Mančini nikad... – zaćutala je ugledavši naslovnu stranu nekog časopisa na stalku pred sobom. Naglo se uozbiljila i užurbano posegnula za časopisom. Džon se namrštio i prišao joj. – Šta je? Nije odgovorila. Umesto toga je počela da lista novine, našla je ono što je tražila i počela da čita. Džon je pogledao naslovnu stranu. Časopis „Pipl”. Progovorio je tiho, tako da ga samo ona čuje. – Je li to Bler? Šta je, jesu li ga proglasili nejzgodnijim kenjatorom na svetu? – Pitanje je bilo samo napola šaljivo jer nije imao pojma šta je toliko privuklo Džesikinu pažnju. Ona je odmahnula glavom i tiho odgovorila kad je završila čitanje. – Nije Bler. – Posle nekoliko trenutaka zatvorila je časopis i nemarno ga vratila na stalak. – Izvini, samo sam... O čemu smo ono razgovarali? Izgledala je uzdrmano. Džesika Harlou nikad ne izgleda uzdrmano. Džon je spustio ruku na njena krsta i nagnuo se. – Džesika, šta je bilo? – Ma ništa. – Pokazala je fotografiju u donjem levom uglu naslovnice. – Samo nisam očekivala da vidim bivšeg muža na naslovnoj strani časopisa. „Bivši muž?” Džon je pažljivije pogledao. Na slici je bio par koji se drži za ruke sav ozaren pred kamerama, na nekoj filmskoj premijeri, ili sličnom svečanom događaju. Prepoznao je ženu. Bila je to neka glumica, brineta u dvadesetim godinama, čijeg imena

204


Book as passion & BalkanDownload

nije mogao da se seti. Muškarac koji je stajao pored nje, Džesikin bivši muž, kako izgleda, bio je tamnokos, srednjih tridesetih godina i prosečne građe. Iznad srećnog para bio je kratak naslov: „Trudna i verena!” Džesika je ispravila ramena. – Pa, verovatno bi trebalo da krenemo prema izlazu i zauzmemo mesta u redu za ukrcavanje. – Usiljeno se nasmešila. – Znaš kako je, treba se izboriti za prostor za ručni prtljag. Ne čekajući njegov odgovor, okrenula se i otišla. ★ On je bio najmanje kvalifikovan za taj posao. Retke su bile prilike u kojima je Džon to mogao da kaže. Ne bi da se hvali, ali uopšteno govoreći, krasile su ga brojne sposobnosti. Umeo je da uđe u različite likove na svojim tajnim zadacima i imao je dara da pročita ljude. Petnaest puta je bio na ratištu i bio je smrtonosno precizan sa svim vrstama vatrenog oružja, uključujući jurišne puške, automatske puške, snajpere i raketne bacače. Osim toga, obučen je za borbu na svim tipovima terena, od pustinje do planina. Da, još nije naučio kako da upali vatru s dva štapa ili koristeći guzicu svica, ali bio je u stanju da deset dana preživi u močvari s minimalnom zalihom hrane i s manje od tri sata spavanja tokom noći, noseći pritom trideset pet kilograma oružja i opreme i prevaljujući preko trista kilometara na temperaturama višim od trideset stepeni. Ali u ovom slučaju, nije imao odgovarajuće kvalifikacije. Džesika je sedela pored njega i zurila kroz prozor aviona. Bila je ćutljiva. Tokom prvih pola sata leta rekla je ukupno desetak reči. Čak joj ni njen verni elektronski čitač nije držao

205


Book as passion & BalkanDownload

pažnju. Uređaj je počivao na njenom krilu pošto je odavno prešao u pasivni režim rada. Treba da kaže nešto. To je jasno. Ali šta? Teško da se mogao smatrati stručnim za razgovore o osećanjima i vezama. Dođavola, poslednji put kad je sam prolazio kroz to, napio se, a onda potpuno izbegao bavljenje tim pitanjem tako što je otišao u Kvantiko i podvrgao se čistom fizičkom i mentalnom mučenju u trajanju od dve nedelje. U tom trenutku to mu je delovalo kao savršeno razborita odluka. Njegov brat, šarmer, znao bi šta da kaže u ovakvim okolnostima; njegov brat bi do poletanja aviona uspeo da nasmeje Džesiku, odmah otklanjajući neprijatnost mučnog trenutka i popravio bi joj raspoloženje nekom samokritičnom opaskom; šalom o tome kako su muškarci grozni, ili nečim sličnim. Džon je sumnjao da bi njemu prošla fora „muškarci su grozni”. Ali možda... nije morao da se meša. Umesto toga bi mogao da mahne stjuardesi da im donese dve od onih minijaturnih flaša viskija, naspe sebi i Džesiki piće i jednostavno... započne razgovor o sportu. Muškarci stotinama godina uspešno komuniciraju na taj način. Ona bi svakako shvatila da on, time što ne govori ništa o onome što je tišti, zapravo govori veoma mnogo. Pogledao je ka njoj i video da i dalje zuri kroz prozor. Nešto u njemu je smekšalo kad ju je video tako ranjivu. Uvek je bio slab na to. – Žao mi je što si ovako morala da saznaš za svog bivšeg muža – iskreno je rekao.

206


Book as passion & BalkanDownload

Ona je okrenula glavu od prozora. – Nije ono što misliš. – Zastala je predajući se. – Dobro, nije baš potpuno ono što misliš. Nije reč o tome što je Aleks krenuo dalje. To je bilo neizbežno, za oboje. Ali u časopisu piše da mu je verenica u petom mesecu trudnoće. – Dala mu je vremena da razmisli o tome. – Aleks i ja smo se rastali pre samo šest meseci. Ah. – I ti sad misliš da...? – Naravno da to mislim. Pretpostavljam da su se smuvali odmah pošto smo se Aleks i ja rastali. Ali poznajem tu glumicu. Radila je s Aleksom na jednom filmu neposredno pred raspad našeg braka i sad ne mogu a da se ne zapitam da li... – Nemoj. Džesika je trepnula iznenađena njegovom upadicom. – Molim? – Ne razmišljaj o tome – rekao je bez okolišanja. Naslonila se na sedište i počela da se pravda. – Pa, nije da želim da razmišljam o tome. Ali to bi svakako dalo neka objašnjenja u vezi s našim razvodom. – I dalje nema potrebe da to saznaš. Zaustila je da nešto kaže, ali onda je zaćutala, kao da se predomislila. – Mislim da ja mogu bolje da procenim šta želim da znam, hvala lepo. Pošto sam ja ta koja je upravo saznala da ju je bivši muž verovatno varao. – Onda ga je mrko pogledala i ponovo ućutala. Pa... ovaj razgovor je baš dobro napredovao. – Muškarci su grozni – pokušao je Džon. Okrenula se i pogledala ga kao da mu je u tom trenutku niklo treće uvo. – Da, znao sam da mi to neće proći – promrmljao je.

207


Book as passion & BalkanDownload

Odmahnula je glavom, a onda se ponovo okrenula prema prozoru. Među njima je zavladala tišina, koja se otegla dok je Džon razmišljao da li da pokuša na drugi način. – Kod nas je drugačije – konačno je rekao toliko tiho da niko u blizini nije mogao da ga čuje. – Misliš da ćeš steći mir ako saznaš da li te je bivši muž varao, ali ne razmišljaš o onome što dolazi posle toga. – Šta se dešava posle toga? Prosvetli me – suvo je rekla. – Premotavaćeš u glavi svaki razgovor koji si vodila s njim. A i s njom. Razmišljaćeš i o najbeznačajnijim sitnicama pokušavajući da shvatiš da li je bilo ikakvih znakova da ti petljaju iza leđa. – Znalački ju je pogledao. – Jer nekih znakova je moralo biti, zar ne? Pogled, nagoveštaj, nešto što je jedno od njih reklo, nešto što ti je promaklo, a da si samo malo više obratila pažnju, mogla si sebe da poštediš poniženja da se osećaš kao budala što ništa nisi posumnjala. Ako kreneš tim putem, veruj mi, nećeš dobiti odgovor ni na jedno od pitanja koja te kopkaju otkako si videla onaj časopis. Na kraju ćeš nepotrebno samo još više sumnjati u sebe. – Zvuči mi kao da imaš ličnog iskustva s tim. – Moglo bi se reći. – Video je da ona čeka nastavak. Dobro, sad bi valjda mogao i da joj kaže kad je već napravio ovakav uvod. – Prošlog meseca sam svoju devojku zatekao na delu sa sada već bivšim prijateljem. Razrogačila je oči. – Ne. Usred seksa? – Sudeći po tome što je on stenjao: „Žestoko ću da svršim u tebe”, rekao bih da su se bližili kraju odnosa – kiselo je rekao.

208


Book as passion & BalkanDownload

Ona je pokrila usta rukom. – O, moj bože, šta čoveku opšte treba da radi u takvim okolnostima? Jesi li izmlatio tog tipa? – Nažalost nisam – progunđao je Džon. I dalje nije bio siguran da je tada doneo pravu odluku. – Skočio je iz kreveta, potpuno go, kita mu je landarala naokolo. Nisam baš želeo da mu prilazim. Namrštila se. – Razumem te. – Zastala je, a onda oprezno nastavila. – Jesi li dugo bio s tom devojkom? – Dve godine. – Malo je nedostajalo da završi na tome, ali onda je iznenadio sebe nastavivši. – Veza nam je bila u krizi nekoliko meseci. Stalno sam putovao u Detroit zbog posla, zbog čega je ona bila nezadovoljna. Zvala me je povremenim dečkom. Džesika je planula. – Zar nije znala čime se baviš kad je počela da se zabavlja s tobom? Džon je klimnuo glavom. – Hvala ti. To sam joj i ja rekao. Ponovo su zaćutali kad je stjuardesa zastala da ih pita šta žele da popiju. – Kod mene i Aleksa su moji tajni zadaci bili stalni izvor napetosti – rekla je Džesika tiho nakon što je stjuardesa otišla. – Prvo je postao ljubomoran na moje partnere. – Pogledala ga je. – Tebe ne bi mogao da smisli. Džon je, ko zna zašto, pretpostavljao da bi to osećanje bilo uzajamno. – Onda smo počeli da se svađamo kad god sam zbog posla morala da menjam naše planove – nastavila je. Džon je frknuo, to mu je bilo dobro poznato. – Kao da želiš da menjaš planove. Jer te to baš zabavlja.

209


Book as passion & BalkanDownload

– Znam. Kao da ja ne bih radije bila na nekoj meksičkoj plaži nego na poslu. Ali šta sam mogla? Da upropastim celu istragu samo da ne bih morala da odložim naš odmor? – Pokušaj to da objasniš šefu. – „Izvinite, gospodine, Okružna kancelarija šerifa za Los Anđeles izvući će se nekažnjeno za brojna kršenja građanskih prava i tešku korupciju, a ja sam protraćila novac poreskih obveznika na trinaestomesečnu istragu koja je sad postala besmislena” – glumila je. – „Ali ove nedelje moram u Kabo. Sve holivudske face će biti tamo.” Džon se odmakao od nje. – Stani malo. Ti to govoriš o operaciji „Pandorina kutija”? Prošlog leta je istraga okružnog zatvorskog sistema Los Anđelesa bila jedna od tajnih operacija FBI– ja o kojima se najviše govorilo. O njoj su izvestili najvažniji mediji. Uhapšeno je pet visokih zvaničnika Serifske službe Los Anđelesa. – To si bila ti? – To sam bila ja. Odmerio ju je pogledom. – Svaka ti čast. Nasmešila se zbog njegove pohvale, a onda ponovo ućutala. Nekoliko trenutaka su tako sedeli jedno kraj drugog dok ona nije nagnula glavu prema njemu. – Krivo mi je zbog otkazivanja odmora – rekla je uozbiljivši se. – I u poslednjem trenutku mi je nešto iskrslo pa nisam mogla da odem na premijeru jednog od Aleksovih filmova. Mislim da je to bila noć kad je... Pa, recimo samo da posle toga ništa više nije bilo isto. Džon je klimnuo glavom. Da, i on je prošao kroz to. – Ne razbijaj glavu time. Ako tvoj bivši nije mogao da shvati koliko ti je važno ono što radiš, dođavola, koliko je to

210


Book as passion & BalkanDownload

važno za celo društvo, onda je on na gubitku, a čikaški FBI na dobitku. – Pogledao ju je u oči. – Sjajan si agent, Džesika. Jedan od najboljih, ako ne i najbolji s kojim sam dosad radio. Pocrvenela je zbog njegovih reči, a onda je pročistila grlo i odlučila da se našali ponavljajući njegove reči od pre neki dan. – Koliko ti je bilo teško da to kažeš? – Teže nego kad je drugi kandidat za TST ispustio ovna od petnaest kilograma na moje stopalo. – Jao. – S osmehom je pogledala na svoj elektronski čitač kao da je tek sad shvatila da ga ima. Sklonila ga je s krila i udobnije sela, a onda ga je pogledala iskosa. – Hvala ti. – Na čemu? – Znaš na čemu. – Značajno ga je pogledala u oči. Džon je osetio kako mu se nešto steže u grudima. – U svako doba, Harlouova.

211


Book as passion & BalkanDownload

18. Zakasnivši dvadeset minuta, Bler i Morano ušli su na glavni ulaz napuštene zgrade banke koja će uskoro postati dom Ešlinog i Dejvovog vinskog bara i picerije. Navodno. – Izvinite što ste čekali – rekao je Bler dok su on i Morano prilazili nizu praznih niša za bankomate, gde su stajali Džon i Džesika. – Trebalo mi je više vremena da obavim nešto na poslu nego što sam očekivao. – Ne držeći previše do učtivosti, prešao je pogledom preko uske bele haljine koju je Džesika obukla u hotelu. – Nema problema – rekla je ona. – Dejv i ja smo ubijali vreme slušajući „Free bird” i ,,Sweet home Alabama” preko mog telefona. Bler se zasmejao. – Znači, čuli ste moj govor, a? – Gospodine gradonačelniče, mislim da su bezmalo svi u ovoj zemlji čuli taj govor. – Sve to ide u rok službe. – Bler joj je namignuo, očigledno uživajući u laskanju, a onda je pokazao oko sebe. – Znači tako. Ovo će biti vaša picerija i vinski bar u toskanskom duhu. I Morano je osmotrio prostor. – Koliko vam treba da ovo pretvorite u restoran?

212


Book as passion & BalkanDownload

– Savršeno bi bilo kad bismo otvorili krajem jeseni – rekao je Džon. – Evo, pokazaću vam kakav smo enterijer zamislili. Džesika se oslonila na jedan šalter dok je Džon vodio Blera i Morana u kratak obilazak. I on se presvukao u hotelu. Obukao je svetlosivo karirano odelo, belu košulju i kravatu skoro iste tamnoplave boje kao njegove oči. Verovatno bi trebalo da prestane da obraća pažnju na takve detalje. – Šta kažete? – upitao je Morana i Blera nakon što su završili obilazak. – Mislim da će biti hit. Obavezno ću reći svom asistentu da mi rezerviše sto na otvaranju. – Bler se vratio do Džesike i oslonio lakat na pult bankomata. – Dobro. Da pređemo na vaše nevolje s dozvolama. – Da, trebalo bi. – Džesika ga je pogledala u oči. – Entoni kaže da ste pristali da nam pomognete. – Jesam. – Bler je pogledao naniže u torbu pored njenih nogu. – Pod pretpostavkom da u toj aktovci imate ono što očekujem. Što se toga tiče, Džesika je, u stvari, imala malo iznenađenje za njega. – Pre nego što pređemo na aktovku, Dejv i ja imamo nekoliko pitanja. Bler je pogledao prvo nju pa Džona. – Kakva pitanja? – Samo želimo da se uverimo da smo se dobro razumeli. Pre nekoliko godina Dejv i ja smo imali problem oko građevinskih dozvola u Čikagu. Poverovali smo da smo sklopili dogovor s jednim gradskim odbornikom, koji je u stvari pokušao da nam iskamči novac dajući obećanja koja nije mogao da ispuni.

213


Book as passion & BalkanDownload

Otad smo oprezniji. – Nasmešila se. – Sigurna sam da nas razumete. Bler je nadmeno sevnuo očima. – S dužnim poštovanjem, gospođice Evers, ja nisam odbornik. – S dužnim poštovanjem, gospodine gradonačelniče, ne bismo vam platili pedeset hiljada za jedan telefonski poziv da jeste. Ali pošto planiramo da uložimo u nekoliko projekata u Džeksonvilu, ovo vise smatramo ulaganjem u dugoročan ! odnos koristan za obe strane. Bler ju je kratko osmotrio. – Dobro. Šta vas zanima? – Entoni je pomenuo da imate prijatelja u gradskoj Građevinskoj direkciji. – On nije samo član direkcije, već njen direktor. Pol Raj. – I on će se postarati da dobijemo tražene građevinske dozvole i dozvole za parking? – upitala je. – Hoće ako ga ja zamolim. – Šta ako vas on pita zašto želite da izda te dozvole? – zanimalo je Džona. – Jasno je da ovaj dan mora ostati među nama. – Mislite? – Bler je frknuo. – Pol me ništa neće pitati. Ja sam gradonačelnik. Kad ja od nekoga tražim uslugu, dobijem je. I to je sve. – Postoje i određeni problemi s rokovima, a jedan od njih i je mogućnost da izgubimo ovu nekretninu – rekla je Džesika. – Pošto vam damo novac, koliko brzo se možete obratiti Raju u naše ime? – Pozvaću ga sutra. – Samouvereno je nakrivio glavu. – Je li vam to dovoljno brzo?

214


Book as passion & BalkanDownload

Džesika je iskosa pogledala Džona kao da mu govori: „Dobra sam, a? Šta kažeš?” Klimnuo je glavom. – Dobro onda. – Uzela je aktovku koja joj je stajala pored nogu i predala je Bleru. Njegovi prsti su prešli preko njenih dok je preuzimao torbu. Džesika je bila sasvim sigurna da to nije slučajnost. Bler je otvorio torbu, zavirio unutra i namrštio se. Protresao je aktovku. – Je li ovo neka šala? – To je polovina novca – odgovorila je Džesika. – Ostalih dvadeset pet hiljada biće vaše čim direkcija izda dozvole. Morano je zakoračio s izrazom iskrenog iznenađenja. – Uh, nismo se tako dogovorili. Niko nije spomenuo plaćanje na rate. I zaista, o tom delu plana nisu razgovarali s Moranom. Uprkos činjenici da je sarađivao s FBI-jem, nije bio upoznat sa svim pojedinostima strategije koju su koristili agenti. – Kao što ste rekli pre neki dan, gospodine gradonačelniče, mislim da se razumemo. Zato sam sigurna da shvatate zašto Dejv i ja smatramo da nam je u ovim okolnostima potrebna neka garancija. Bler je zatvorio aktovku. Onda je prišao korak bliže Džesiki i progovorio tiše: – Čuvaj se, Ešli. Krajičkom oka je primetio da ih Džon gleda. Kao i Džesika, bio je spreman da reaguje ako zatreba, iako naizgled nije promenio položaj pošto se i dalje opušteno oslanjao na pregradu. Bler se zaustavio na samo nekoliko centimetara od nje, a ivica aktovke joj je dodirivala nogu. Progovorio je dubljim, tobože stidljivim glasom: – Da sam malo naivniji, pomislio bih da želite da me ponovo vidite.

215


Book as passion & BalkanDownload

Vodeći računa o obavezi da se u sklopu svoje uloge ponaša predusretljivo, Džesika mu je odgovorila s usiljenim osmehom: – To je samo bonus, gospodine gradonačelniče. On ju je izazivački pogledao u oči pre nego što se okrenuo i pošao prema vratima kao da je sve ovo između njih bilo samo deo igre mačke i miša. A, naravno, tako je i bilo. Samo što mišu još nije bilo jasno ko je ko.

★ – Levit i Tod su delovali zadovoljno ishodom ovog susreta – rekla je Džesika dok je vozila mercedes udaljavajući se od napuštenog skladišta koje im je služilo kao mesto za sastanke s agentima iz Džeksonvila. – Kao što bi i trebalo – kazao je Džon sa suvozačkog sedišta. – Kad se objave rezultati ove istrage, mediji ima da se bace na onaj deo gde se Bler hvali kako je on gradonačelnik. Imaš dara da od tog tipa izvučeš ono šta treba. – Mi imamo dara za to – ispravila ga je. On ju je značajno pogledao. – Ma daj! Jasno je da Bler bolje reaguje na tebe nego na mene. Moja uloga u ovoj fazi tajnog zadatka svela se na blokiranje njegovih seksualnih pokušaja. Džesika se od srca nasmejala na to, misleći kako ona to ne bi baš tako opisala. – Pa, to je zaista ključna uloga. – Naravno da jeste. Kad bi zatrebalo, mogla je i sama da se snađe u takvim okolnostima. Ali bilo je zgodno imati Džona u blizini kako ne bi došlo do toga.

216


Book as passion & BalkanDownload

U stvari... nimalo nije bilo loše imati ga u blizini. Tačka. Pogledala ga je. Večernje sunce naglasilo je tamne nijanse njegove zlatne kose, kroz koju je samo pet večeri ranije provlačila prste dok su se ljubili uza zid njegove hotelske sobe. Zbog tog sećanja morala je nešto da kaže. – To je samo gluma, naravno. Nije baš da uživam u flertovanju s Blerom. Njemu taj komentar kao da je bio zabavan. – Misliš, nisi potajno zaljubljena u korumpiranog egoističnog političara koji će uskoro otići u zatvor na petnaest do dvadeset godina? Da, mislim da sam to provalio. Nasmešila se jer, naravno, to je trebalo da bude jasno samo po sebi. Ali imala je osećaj da Aleks, da je još udata za njega, saznavši da u sklopu tajne istrage flertuje s drugim muškarcem, nikako ne bi pokazao takvo razumevanje. Nije htela da poredi njih dvojicu. Ona i Džon nisu bili u ljubavnoj vezi, ako se izuzme vatreni poljubac uz mršenje kose, a činjenica da je i on tajni agent značila je da bi trebalo da razume okolnosti u kojima se našla. Ipak, prijalo je biti s nekim ko to jednostavno shvata. Džesika je skrenula s puta 1-95 na Bulevar Batler, kojim će stići do plaže. Džon je iznenada prekinuo tišinu. – Ipak, i dalje mi se ne sviđa kako te gleda. Začuvši njegov dubok, skoro grub glas, pogledala ga je. On je nakratko izdržao njen pogled, a onda se okrenuo i usmerio pogled na put ispred njih. ★

217


Book as passion & BalkanDownload

Pošto su ostavili kola na parkingu, ona i Džon su krenuli u hotel. Polako su se zaustavili pored jednog od belih mermernih stubova u predvorju. – Znači, ideš u svoju sobu? – upitao je. – Mislim da ću naručiti da mi donesu čašu vina i desert. To je neki moj ritual posle posla. – Posle tajne misije uvek se osećala uzbuđeno. – A ti? Slegnuo je ramenima. – Verovatno ću otići na trčanje. Klimnula je glavom i zamislila Džona kao trči plažom u sumrak, znojeći se na toplom večernjem vazduhu dok mu se majica pripija uz mišićave grudi. Pročistila je grlo, a usta su joj se malo osušila. – Onda, da se nađemo ovde ujutru? Recimo u sedam? – Važi. U sedam – saglasio se. Zavladala je tišina. Ni ona ni Džon nisu pokazivali nameru da krenu. Konačno, ona je pokazala ka svojoj sobi, ne znajući zašto okleva. – Pa, valjda bi trebalo da krenem. Laku noć, Dejve. Klimnuo joj je glavom i odgovorio promuklim glasom. – Laku noć, Ešli. Dok je išla prema sobi, govorila je sebi da je smešno što joj je krivo zbog tog rastanka. Da, pretpostavljala je da je mogla predložiti da popiju piće, to je svakako radila s drugim tajnim agentima posle posla da bi se malo izduvala. Ali onda se veoma živo i detaljno setila šta se desilo prethodnog puta kad su ona i Džon bili zajedno u ovom istom hotelu dok im je telom kolalo sve ono uzbuđenje posle obavljenog tajnog zadatka. Bolje je ne izazivati sudbinu. Zato će se večeras opustiti uz toplu kupku, čašu dobrog vina i desert i ugnezditi se s knjigom u rukama.

218


Book as passion & BalkanDownload

Stigavši u svoju sobu, svukla je haljinu, izula cipele i navukla majicu bez rukava i helanke. Uzevši ponudu za sobnu dostavu, bacila se na krevet i baš se dvoumila između kabernea i pino noara kad joj je telefon zapištao obavestivši je da joj je stigla poruka. Protegla se preko kreveta, uzela telefon s noćnog stočića i videla da je poruka od Tare. „Jesi li videla ovo? Pozovi me.” Uz Tarinu poruku bila je dodata fotografija iz časopisa „Pipl” na kojoj su bili Aleks i njegova trudna verenica. Bože, to. Džesika je bila potpuno zaboravila da ju je bivši muž možda varao. Skočila je s kreveta i izvukla laptop iz aktovke. Smestila se za sto i spremila se za malo kopanja po prljavom vešu. Aleksova verenica bila je prilično poznata glumica. Negde na internetu, na tračerskim sajtovima TMZ, Perez Hilton, „Ju-Es vikli”... sigurno mora biti nekih priča o njenoj trudnoći i veridbi. Ali baš kad je počela da ukucava ime glumice u pretraživač, Džonov glas joj je odjeknuo u glavi. ,,Ne želiš da znaš.” Ali ona to u stvari želi. „Veruj mi... Na kraju ćeš samo još više sumnjati u sebe.” Uzdahnuvši, Džesika se zavalila u stolicu. Čim je ugledala onaj časopis na aerodromu, počela je da lupa glavu pitajući se da li je bilo nekih znakova da je Aleks vara. Ali možda je Džon u pravu. Da li bi joj potvrda da joj je Aleks bio neveran donela mir? Njihov brak je završen, ona je krenula dalje, a očigledno i on. Ona je bar, za razliku od Džona, i dalje mogla da

219


Book as passion & BalkanDownload

izabere da živi u ubeđenju da je neko kome je nekad verovala i koga je volela nije tako izdao. „Prošlog meseca sam svoju devojku zatekao na delu s jednim svojim bivšim prijateljem.” Naježila se pri pomisli na to. Dovoljno je teško boriti se s mogućnošću da ju je Aleks varao. Nije mogla ni da zamisli kako bi bilo da je to i videla. Telefon joj je ponovo signalizirao da je primila SMS. Džesika je trepnula na taj zvuk i trgla se iz sanjarenja. Opazivši glumičino ime na ekranu računara kako i dalje čeka da pritisne „enter”, obrisala ga je i zatvorila laptop. Kad bolje razmisli, možda je ipak bolje da se ne upušta u to. „Rekao sam ti”, bezmalo je mogla da čuje Džona kako joj govori. ,,Da, da”. Izgleda da je taj čovek čak i u njenoj mašti jednostavno morao da bude u pravu. Uzela je telefon sa stola očekujući da ugleda još jednu poruku od Tare, koja proverava kako joj je. Ali ova je bila od Džona. „Mogu li da dođem u tvoju sobu?” Vidi ti to. Džesikino srce je poskočilo dok je pokušavala da se seti koliko je fino donje rublje koje trenutno ima na sebi. ,,Ne zbog toga”, brzo je dodao. Pih! Pa naravno. Svakako da je znala da on ne misli na to. Idemo dalje. Ne znajući šta se dešava, poslala mu je broj svoje sobe. Osmotrila je prostoriju da proveri je li sve koliko toliko pristojno. Onda je u mislima preletela moguće razloge zbog kojih bi Džon

220


Book as passion & BalkanDownload

želeo da je vidi. Možda ga je Levit pozvao zbog nečeg što je iskrslo u istrazi? Mada, teško da je to u pitanju. Džeksonvilski agent je dosad svaki put pozivao oboje kad je imao nešto da im kaže. Možda je neki problem u Čikagu? Možda nešto lično, pa Džon noćas mora da se ukrca u avion i odleti kući? Zabrinuta da posredi može biti nešto tako, požurila je da otvori vrata kad je on pokucao nepuna dva minuta kasnije. – Zdravo – rekao je Džon stojeći na pragu. Presvukao se u farmerke i mornaričku majicu, a obrazi su mi bili blago zajapureni kao da je bukvalno dotrčao čim joj je poslao poruku. – Zdravo... je li sve u redu? – upitala je. Pogledao je u stranu proveravajući ima li koga u hodniku. – Mogu li da uđem? – Naravno. – Pridržala mu je vrata. Ušao je u sobu i sačekao da se vrata zatvore. – Pa, došlo je do novog razvoja događaja. Nakrivila je glavu. – S Blerom? Šta se desilo? – Ne radi se o Bleru. Džesika je čekala. Čudno ju je gledao pa nije mogla da protumači njegov izraz lica. – Dobro... šta je onda? Uglovi usana su mu se polako izvili u osmeh. – Primljen sam u Tim za spasavanje talaca. Oh! Opa! Džesika je osetila oštro probadanje u grudima, ali to je brzoj potisnula. – Primljen si? O, moj bože, to je neverovatno! Čestitam! – Zagrlila ga je. Kad su njegove šake skliznule na njen struk, zažmurila je osećajući leptiriće u stomaku dok se privijala uz njega.

221


Book as passion & BalkanDownload

– Hvala – rekao joj je promuklim glasom na uvo. Zadržavši se u njegovom naručju toliko da je nedostajao samo tren da postane neprijatno, Džesika se odmakla i vedro se nasmešila. – Sigurno si presrećan. Provukao je prste kroz kosu. – Još nisam svestan šta se desilo. Javili su mi pre samo nekoliko minuta. – Uzdahnuo je, a onda se osmehnuo. – Ludo, a? Ona je, zadirkujući ga, samo odmahnula rukom. – Ah! Ja i nisam naročito iznenađena. Sećaš se mog početka na Akademiji. Trčao si ukrug oko mene na „putu od žute cigle”, urlao naređenja i komentarisao koliko loše radim trbušnjake. – Kažem ti, hteo sam da te motivišem. – Kako da ne! – Ta interna šala ostala je da visi u vazduhu i on ju je na trenutak samo gledao. Osećajući se čudno nezaštićeno pod njegovim pogledom, osmotrila je svoju odeću. – Pa, jasno je da moram da se pre svučem. Nakrivio je glavu kao da se ne slaže s tim. – Ja, u stvari, baš volim helanke, ali ako si osetila nagli poriv da počneš da se svlačiš kad si čula da sam primljen u TST, samo izvoli. Mrko ga je pogledala. Haha. – Htela sam da kažem kako treba da se presvučem pre nego što krenemo u bar da proslavimo. Izraz njegovog lica se ublažio. – Džesika... ne moraš to da radiš. Već si se spremila za spavanje. Prišla mu je korak bliže gledajući ga u oči. – Upravo sam saznala da je moj partner primljen u najelitniju antiterorističku jedinicu u saveznoj policiji. Mislim da to zaslužuje piće ili dva. Samo mi daj nekoliko minuta.

222


Book as passion & BalkanDownload

19. Džon je otkrio da su im mogućnosti ograničene. Hotelski bar na plaži ne služi piće posle zalaska sunca, što će, kako im je barmen naglasio, nastupiti za pet minuta. Uputio je Džona vijugavim stepeništem do „Sihors grila”, glavnog hotelskog restorana. Hostesa u crnom kostimu srdačno ga je pozdravila. Zatražio je sto za dvoje, a onda je brzo osmotrio to mesto. Stolovi su bili pokriveni belim stolnjacima, tavanica zasvođena, s golim gredama, a iza zavesa od poda do tavanice pružao se zadivljujući pogled na Atlantski okean. Pokazao je na svoje farmerke. – Je li u redu što sam ovako obučen? Hostesa ga je odmerila. – Srce, ti bi mogao da uđeš unutra u buretu i mislim da niko ne bi imao ništa protiv. – Uzela je dva jelovnika i nasmešila se. – Ovuda. Povela ga je do slobodnog stola kod prozora u sredini restorana. Džon je ugledao još jedan sto u suprotnom uglu za kojim trenutno niko nije sedeo. Tu će on i Džesika moći da razgovaraju tako da ih niko ne čuje. – Možemo li da dobijemo onaj sto? – upitao je pokazujući. Ona je srdačno klimnula glavom. – Naravno. Nakon što je seo, poslao je Džesiki poruku obavestivši je o promeni mesta. Onda je naručio burbon s ledom kad je naišla

223


Book as passion & BalkanDownload

konobarica. Bila je to jedna od retkih večeri kad nije nosio glok, a nije morao ni da vozi, što je značilo da slobodno može da pije i opušteno proslavi ako mu tako dođe. Dok je čekao, posmatrao je Atlantski okean i dalje pokušavajući da shvati sve što se desilo. Tim za spasavanje talaca. Dođavola, uspeo je. – Nadam se da si ostavio mesta da konačno upišeš ,,opasan” u svoj CV – rekao je Pajser kad ga je pozvao da mu saopšti vesti. – U timu si, Šeparde. Dobro došao na najbolji posao u FBI-ju. Znao je da život u TST-u neće biti lak. Operativcima TST-a tim je uvek na prvom mestu. Ali pošto nema devojku, ženu, ni decu, u tom pogledu je savršen kandidat. Dobra strana Ališine prevare bila je što mu je omogućila da bez griže savesti iskoristi ovu priliku. Pruža mu se mogućnost da napokon razmišlja samo o sebi. ★ Džonov mobilni je zazujao na stolu kad mu je stigla poruka. Pogledao je u njega da je pročita. „Izvini, stižem. Džesika.” Da mu je pre šest godina neko rekao da će ona biti prva osoba koja će ga častiti pićem što je primljen u TST, nasmejao bi mu se u lice. Ali eto, tako je. „Najzad. Koliko je teško svući helanke?”, odgovorio joj je. Ekran njegovog telefona na trenutak se ugasio, a onda je ugledao tri tačke koje su ukazivale da ona kuca odgovor. Spremio se za njen odgovor, a onda se ekran ponovo ugasio.

224


Book as passion & BalkanDownload

„Večeras ti ne ide s jetkim opaskama?”, zadirkivao ju je. „Ponekad mi se stvarno ne sviđaš.” Nasmešio se i spustio telefon. Ova razmena poruka podsetila ga je kako ga je peckala na Akademiji. Ali ovog puta je, u stvari, bio siguran da nije tačno da joj se ne sviđa. Dođavola, čak ga je zagrlila kad joj je rekao da je primljen u TST. To je bio lep gest, ali ga je stavio i na muke, jer mu je neverovatno prijalo kad se pripila uz njega onako u majici bez rukava. Kad su mu ruke skliznule na njen struk, brzo je morao da podseti sebe da su se dogovorili da ne komplikuju poslovni odnos time što će se fizički zbližiti. Dobro, ona je to rekla, a on se nije usprotivio. Rekao je da je više neće ni pipnuti osim ako ona njega ne startuje i nameravao je da drži reč. Ali kad god bi ga onako pogledala, setio bi se njihovog poljupca. Kao na znak, Džesika je ušla u restoran. On je odmah čvršće stegao svoju čašu s pićem. Ta žena očigledno uživa da ga muči. Večeras je svoju uobičajenu poslovnu odeću zamenila dugačkom letnjom haljinom s izrezom sa strane. Laka tkanina se razdvajala dok je Džesika hodala dajući mu priliku da povremeno pogleda u njenu glatku, golu nogu, sve do sredine butine. I pošto je sad nosila sandale s potpeticama, prvi put je primetio da su joj nokti na nogama nalakirani ljubičasto. Nije imao pojma zbog čega se ložio na to, ali, čoveče, baš se ložio. – To je bilo dvanaest minuta – progunđao je kad je stigla do stola. – Ne pet.

225


Book as passion & BalkanDownload

– Već si nadrndan na mene? Tek sam stigla. – Razmislila je o tome jedan trenutak, a onda se nasmešila. – To je zadivljujuć rezultat, čak i za mene. „Lepo”. Stegao je vilicu kad je sela naspram njega još više razgolitivši nogu. Naručila je mohito kad je konobarica došla do njihovog stola. Kad su ostali sami, nagnula se prema njemu i progovorila tiše. – Znači, Tim za spasavanje talaca. – Njene plave oči su zaiskrile. – To će neverovatno prijati tvom egu, zar ne? – Verovatno bi trebalo da se pripremiš da večeras podneseš nepodnošljivo visok stepen hvalisanja. Nasmejala se. – Hvala na upozorenju. Džon se nasmešio razmišljajući kako je lepo što mogu da se jednostavno ovako šale. Stvarno je bilo šteta što se to dešava tek sad. Baš kad su prestali da se ne podnose, on mora da ode. To mu je na trenutak zasmetalo, ali potisnuo je taj osećaj i otpio gutljaj burbona. Nema smisla sad razmišljati o tome. Ona je ponovo progovorila tiho s radoznalim sjajem u očima. – Nikad nisam radila s nekim ko je primljen u TST. Ali čula sam priče o njihovim testovima. – Kakve priče? – upitao je Džon glumeći stidljivost i uživajući u toj retkoj prilici da zna nešto što sjajna Džesika Harlou ne zna. Džesika je zastala dok joj je konobarica posluživala piće, a onda je otpila gutljaj mohita. – Za početak, čula sam da vas praktično izgladnjuju, a onda vam daju hrane za pola grupe da bi videli ko je sebičan, a ko brine o drugovima iz tima. – Hmm. To bi bila zanimljiva provera.

226


Book as passion & BalkanDownload

– Čula sam i da vas teraju da pod punom opremom trčite trideset pet kilometara „putem od žute cigle”. To je bilo četvrtog dana i, u stvari, trčalo se trideset šest kilometara. Međutim, što se tiče pune opreme, bila je u pravu. Svaki kandidat je nosio svoj ranac i ličnu opremu teške ukupno dvadeset kilograma i na smenu su nosili još jednu torbu od dvadeset pet kilograma napunjenu medicinskim loptama. Džon je posle toga, pošto su porcije podeljene, večerao jednu bananu. To nije bio jedan od lakših dana. – Ne sećam se baš najbolje. Negde posle dvadeset i nekog kilometra sve ti se pomeša – našalio se. Džesika se nije dala pokolebati. – A čula sam i da postoji test kalustrofobije, kad vas teraju da vezanih očiju puzite kroz toplovod Akademije. I to je tačno, samo što je po Džonovom mišljenju bilo mnogo gore kad su njega i ostale kandidate naterali da plivaju kroz kužnu vodu kanalizacije. – Čula si mnogo toga. U njenom glasu se osećala mešavina divljenja i neverice. – Kako ti to uspeva? Ja sam jedva prošla test sa bibersprejom. Nasmejao se ponovo se setivši Kvantika. Na Akademiji su se užasavali testa sa bibersprejom. Instruktor odbrambene taktike ih je prsnuo bibersprejom, a onda ih naterao da tako onesposobljeni odbrane svoje oružje i svog napadača bace na zemlju. Džon je kao rendžer prošao sličan test, pa je znao šta da očekuje. Drugima je bilo teže. Ali ono čega se Džon najživlje sećao bila je Džesika kako kašlje, suznih i crvenih očiju, izvlači

227


Book as passion & BalkanDownload

svoj pištolj za obuku i prisiljava napadača da legne na zemlju autoritativnim povikom: ,,FBI! Stoj!” U stvari, taj deo vežbe bio mu je prilično seksi. – O čemu pričaš? Toga dana si se dobro pokazala – rekao joj je. – Ti si se dobro pokazao. Ja sam prošla. – Namrštila se. On se izazivački nasmešio i nagnuo se prema njoj. – Ne moraš iz svega da dobiješ deset plus, znaš. – Kaže čovek koji se svim silama borio da mi preotme jedinu najbolju ocenu koja mu već nije bila osigurana. To je tačno. Džon je otpio još jedan gutljaj burbona, a onda ju je na trenutak pogledao i zapazio da su plave šare na njenoj haljini skoro iste nijanse kao njene oči. Ona je nagnula glavu primetivši njegov pogled. – Šta je? Nešto je morao da otkrije. – Jesi li me tad stvarno mrzela? Ona kao da je bila iznenađena tim pitanjem. – Bila sam ogorčena. Veći deo vremena sam želela da te zadavim. I bila sam ljubomorna na tebe, naravno, svi smo bili ljubomorni. Ali da sam te mrzela? Ne. Pogledao ju je u oči. – Jesam li te privlačio? Njen izraz lica ništa nije odavao. – Već sam ti priznala da si bio najzgodniji tip u našoj klasi. – Nisam te to pitao. S blagim osmehom se predala. Takav osmeh ga je naveo da se ponovo zamisli. Ovog puta je razmišljao o svilenkastoj mekoći njene kože koju je osetio dok je prstima klizio uz njenu butinu. – Želite li vas dvoje još jednu turu? – upitao je glas s njegove leve strane.

228


Book as passion & BalkanDownload

Džon je trepnuo iznenađen kad se konobarica pojavila, a onda je pogledao u njihove skoro prazne čaše. Gledajući Džesiku u oči, odgovorio je za oboje. – Da. Želimo.

★ Kad im je stigla druga tura pića, naručili su desert u skladu s tradicijom koje se Džesika pridržavala posle tajne operacije. Uz kolač od tamne čokolade s prelivom od slane karamele i sladoleda od vanile Džon je glumio dobrog pandura ispitujući Džesiku o njenoj porodici, novom stanu i o tome kako joj izgleda čikaška ispostava. Imao je dva razloga za to. Prvi je bio iskrena radoznalost i želja da sazna nešto više o njoj. Drugi je bio taj što je, dok je ona govorila, on gledao u njene usne. Stvarno je voleo da gleda njene usne. U jednom trenutku ih je prekinula lavina poruka od njene sestre i brata, Maje i Fina, kako mu je rekla da se zovu. Oni su, izgleda, želeli da organizuju zabavu povodom godišnjice braka njihovih roditelja i nisu mogli da se dogovore oko lokacije. – Koliko dugo će to da rade? – upitao je Džon opčinjeno posmatrajući Džesikin telefon na stolu. Ona je isključila zvuk čim su blizanci počeli da šalju poruke, ali njen telefon je svaki čas vibrirao i ekran bi zasvetleo kad god stigne poruka. – To obično traje oko pola sata, a onda se umore. – Osmehnula se s ljubavlju. – Znam da izluđuje, ali ja sam navikla. U stvari, dok sam bila u Los Anđelesu, radovala sam se njihovim

229


Book as passion & BalkanDownload

svakodnevnim izlivima poruka. Bezmalo sam mogla da ih čujem kako se svađaju. Osećala sam se kao da sam ponovo kod kuće. Pažnju mu je privukao njen izbor reči. Njen dom je bio Čikago, a ne Los Anđeles, iako je tamo živela nekoliko godina. Posle kratke čarke oko jedine maraskino trešnje u desertu, upitao ju je kako je počela da se bavi tajnim zadacima. To ga je, pored ostalog, zanimalo još otkako mu je dodeljena kao partnerka. – Druge godine mog boravka u Los Anđelesu, Odeljenje za nasilne zločine zamolilo me je da im pomognem u jednoj istrazi otmice – rekla je. – Ušli su u trag osumnjičenom i trogodišnjoj devojčici, njegovoj pastorki. On je koristeći ukradenu kreditnu karticu bio iznajmio sobu u hotelu „Fermont” u Santa Moniki. Motrili su na njega iz susedne sobe i pokušavali da smisle kako da ga navedu da otvori vrata tako da ne moraju da pribegavaju ekstremnim merama koje bi mogle ugroziti dete. – Naravno. – I tako... zamolili su me da se obučem kao sobarica. Džonu se oteo smeh. – Ma daj! Naravno, tako nešto liči na losanđelesku ispostavu. To je kao iz nekog filma. – Možda. Ali uspelo je. Obukla sam uniformu, dogurala hotelska kolica do vrata tog tipa i rekla mu da sam došla da promenim posteljinu. On me je pustio da uđem i... pa, recimo samo da je trideset sekundi kasnije ležao na stomaku s mojim lisicama na rukama. – Nasmešila se setivši se toga, a onda se uozbiljila. – Kad smo devojčicu vratili majci... taj trenutak nikad neću zaboraviti. To čak nije ni bio moj slučaj, imala sam jedva sporednu ulogu, ali tad sam se stvarno zagrejala za tajne zadatke. Kod nas agenata, veliki deo posla odvija se iza scene, ali na tajnim

230


Book as passion & BalkanDownload

zadacima si na prvoj liniji. Ponekad je iscrpljujuće i nepredvidivo, ali kad god krenem na neki zadatak, osećam isto ono uzbuđenje kao pre četiri godine. – Pocrvenela je kao da se stidi što je toliko dugo pričala. – Znaš već kako je to. Da, zna kako je to. Pokazala je na njega. – A ti? Kako si ti počeo? Nalaktio se na sto. – Dve godine sam radio u Detroituu Odeljenju za organizovani kriminal kad su me angažovali za jednokratnu ulogu. Drugi agent iz odeljenja pokušavao je da se infiltrira u bajkerski klub koji je bio pod istragom zbog serije kriminalnih aktivnosti. Hteli smo da naš agent stekne ugled kao opasan tip. Zato smo odlučili da insceniramo prepirku u baru za bajkere. Nakrivila je glavu. – Kakvu prepirku? – Ah... kako si naivna, mastiljarska moja prijateljice, kad uopšte moraš da pitaš tako nešto. Vidiš, život u Odeljenju za organizovani kriminal ne svodi se na hotele na plaži i fensi odela. Kod nas je malo žešće. Stvarnije. – Vidim da smo došli do onog dela s nepodnošljivim hvalisanjem – suvo je rekla. On se nasmejao. Nije se uvredio. – Plan je bio da drugi agent uđe u bar, glumi pijanog gosta i započne svađu s tajnim agentom koji pokušava da se dodvori članovima bajkerskog kluba. Trebalo je da svađa preraste u tuču u kojoj bi drugi agent ubedljivo izgubio, a članovi kluba bi videli kako je prvi agent žestok tip. – A ti si bio taj drugi agent? – upitala je. – Da.

231


Book as passion & BalkanDownload

– Razumem. – Njene plave oči su zaiskrile. – Pa... u suštini, tvoj prvi tajni zadatak bio je da budeš nalupan. Pogledao je u tavanicu. – Osećam da ću se pokajati što ti pričam o tome. – Znaš, umesto da te nalupa, drugi agent je mogao samo da se pretvara kako je povređen, da te obori na zemlju i uhvati ruku u polugu. Čula sam da to može biti veoma delotvorno protiv muškarca tvoje građe. Džon ju je ošinuo pogledom. – Samo polako. Za još šest godina ta šala će ti biti stvarno smešna – drsko je rekla. – I, šta je bilo? Jesi li stvarno povređen? – Ne baš. Samo sam dobio šljivu na oku, nagnječena rebra i petnaest šavova na ruci. Razrogačila je oči, a glas joj je odjednom postao ozbiljan. – O, bože. Šta se desilo? To mu je, u stvari, bio omiljeni deo priče. – Kolega i ja smo imali razrađenu koreografiju za celu tuču, sve do upečatljivog udarca pivskom flašom, koji bih izbegao u poslednjem trenutku. Sve je prošlo kao što je planirano, samo što je nešto stakla od razbijene flaše završilo na podu pored naših nogu. I tako smo kolega i ja krenuli u akciju. On je glumio žestokog tipa, a ja sam mumlao praveći se da sam mrtav pijan. On me je na kraju „bacio” na zemlju – prstima je pokazao navodnike, jer je drugi agent bio tip od metar sedamdeset pet i sedamdeset sedam kilograma i... – i moja šaka je udarila pravo u komad stakla od pivske flaše. Džesika se namrštila. – O, to je grozno. – Ne, bilo je savršeno. Staklo mi je raseklo ruku i svuda je bilo krvi, po meni, njemu, celom baru. Zato je tuča izgledala uverljivo. Šef mog odeljenja bio je toliko oduševljen da je mene i

232


Book as passion & BalkanDownload

momke iz tima za podršku odveo na pivo čim sam pušten iz hitne pomoći. Posmatrala ga je nekoliko trenutaka. – Mislim da ste vi iz organizovanog kriminala možda pomalo ludi. On se ponosno osmehnuo. – Mi o tome radije razmišljamo o „posvećenosti zanatu”. Razmislila je o tome, a onda mu je mahnula da joj pokaže ruku. – Dobro. Daj da vidimo ožiljak iz te tvoje „savršene” tuče. Pružio je levu ruku preko stola. Ožiljak se protezao preko vrha dlana u dužini od pet centimetara. Nosio ga je ponosno kao odlikovanje tokom ove četiri godine od svog debija na tajnom zadatku. Bio je to simbol njegove posvećenosti poslu i spremnosti da se potpuno uživi u ulogu. Džesika je uzela njegovu šaku da je pogleda, obmotavši mu prste oko nadlanice. On je zaćutao kad ga je dodirnula. Namrštila se, a onda mu okrenula šaku kao da nešto traži. – Jesi li siguran da je to ta ruka? – Haha. – Krenuo je da povuče ruku, ali ona je nije puštala. – Šalim se. – Ponovo mu je okrenula dlan i nežno prešla prstom preko ožiljka. Naglo je udahnuo. Ona je podigla pogled. – Boli? Uhvatio je njen pogled. – Ne. – Obraze mu je oblilo rumenilo i nijedno od njih nije se pomerilo, niti progovorilo, a vazduh između njih kao da se naelektrisao.

233


Book as passion & BalkanDownload

Onda je ona pročistila grlo i pustila mu šaku kad im je prišla konobarica. – Kad budete spremni, bez žurbe – rekla je konobarica s ljubaznim osmehom stavljajući račun na sto. Kad je konobarica otišla, Džesika je pogledala preko ramena i videla da je restoran prazan. – Nisam primetila da smo ostali do fajronta. On je primetio. Samo što mu je bilo previše lepo da bi mario za to.

★ Pošto je veče bilo prijatno, odlučili su da se do hotelskih soba prošetaju stazom pored plaže. Mesec je bio skoro pun, a laki povetarac s okeana probijao se kroz težak vlažan vazduh. – Šta je tvoja porodica rekla kad si im javio za TST? – upitala je Džesika. Džon je krišom još jednom pogledao kad joj je vetar razmakao haljinu. Kakve noge. Zamislio ih je obmotane oko sebe, kako se potpetice njenih sandala zarivaju u njegova leđa dok je... Pogledala ga je s iščekivanjem. Dobro. Sad se šetaju i razgovaraju. Verovatno bi trebalo da pokupi jezik s pločnika pre nego što se ona saplete o njega na tim potpeticama. – Brat mi se rugao, što je bilo očekivano. Pitao me je hoću li morati da nosim hulahopke i plašt pošto sam sad prošao punu obuku u „kampu za superheroje”. A moj otac... Njemu još nisam rekao. Hoću lično da mu saopštim. Nije bio oduševljen kad sam otišao na testiranje.

234


Book as passion & BalkanDownload

Džesika se iznenadila. – Ne želi da se baviš time? – Mislim da ne želi da se odselim u Virdžiniju. Otkako mi je majka umrla pre godinu dana, ostali smo on, brat i ja. – Namrštio se. – Moram da smislim kako to da sredim. – Sigurna sam da će na kraju prihvatiti. Bio je policajac. Zna kakva je to prilika za tebe. – Džesika ga je pogledala. – I žao mi je zbog tvoje mame. – Hvala. – Nasmešio se, shvativši nešto. – Ona bi bila oduševljena da me vidi s tobom. – Čim je to izgovorio, ispravio se. – Mislim, da nas vidi kao partnere. – Zašto? – Povetarac je umotao uvojak Džesikine kose oko fine zlatne ogrlice i ona je počela da je raspetljava u hodu. – Bila je velika feministkinja. U stvari, tako je i upoznala mog oca. – On i njegov brat čuli su tu priču stotinak puta. – Deseti maj 1980. Bila je na demonstracijama u Grantovom parku s još osamdeset hiljada aktivistkinja koje su podržavale Amandman o jednakim pravima. Govorile su Beti Fridan i Glorija Stajnem. Posle toga su svi krenuli Kolambas drajvom noseći bele ešarpe u čast feministkinja iz dvadesetih godina. – I tvoj tata je učestvovao u tom maršu? – Džesika je pitala zadivljeno. – Bio je baš napredan. – U stvari, on je bio policajac zadužen za obezbeđivanje protesta. Stajao je na Kolambasu pazeći da ne dođe do nereda. Dok su demonstranti marširali pored njega, video je jednu ženu kako se sapliće i pada. Zabrinut da bi mogli da je pregaze, probio se kroz masu i pomogao joj da ustane. Ispostavilo se da je ta žena, moja mama, gadno uganula članak, ali je tvrdoglavo insistirala da nastavi. Moj otac ju je gledao kako hramlje ulicom još tridesetak metara, a onda odustaje i seda na ivičnjak. Pre toga on verovatno

235


Book as passion & BalkanDownload

nikad nije ni razmišljao o Amandmanu o jednakim pravima, ali nešto u razočaranju na licu moje majke dirnulo ga je. Zato joj je prišao, uzeo je u naručje i nosio je ostatak puta da bi mogla da dovrši marš. Džesika je stavila ruku na grudi. – O, bože, to je nešto najromantičnije što sam čula. Namignuo joj je. – Mi Šepardovi umemo sa ženama. – A čujem i da ste skromni. Nasmejao se. Baš je prgava. – Suština je da bi se moja mama oduševila tvojom pričom. Džesika ga je zbunjeno pogledala dok je pokušavala da odmrsi kosu iz ogrlice. – Nisam znala da imam „priču”. – Daj, molim te. Šta je s tim što si bila jedna od samo dve žene u našoj klasi? Dominirala si u teorijskom delu, a uz to si dodatno vežbala na strelištu i radila na fizičkoj spremi? Imaš priču. Dođavola, bezmalo sam mogao da čujem pesmu ,,Maniac” kako svira u pozadini kad god bi kročila u teretanu. Ona je na to ostala upadljivo nema. – To je bila tvoja pesma na Akademiji, zar ne? – upitao ju je. Ona se nasmejala kao da je to nešto najzabavnije. – Moja pesma... da. – Mrko ga je pogledala, videla da se ceri i digla ruke. – Dobro, kako si uopšte to mogao da znaš? – Moć uma. – Nasmejao se kad ga je bocnula u rame. – Dobro. Svakog jutra pre fizičkog mogao sam da čujem tu pesmu na tvom ajpodu. Frknula je na to delujući pomalo uvređeno. – Mora da si se vrzmao opasno blizu mene.

236


Book as passion & BalkanDownload

Slegnuo je ramenima i odgovorio prepredeno: – Verovatno jesam. – Nakratko su se šetali u tišini, a jedini zvuk koji su čuli bio je postojani ritam okeanskih talasa. Nije mogao da odoli. – „She s maniac, maniac on the floor” – tiho je zapevao. Ona je odmahnula glavom i kao da se borila da se ne nasmeši. – Dobro, samo se ti smej. – Na kraju je prestala da se bori s ogrlicom i spustila ruke niz bokove. – Odustajem, zapetljala sam se. – Dođi ovamo. – Prišao joj je bliže i oboje su zastali na šetalištu. Pognuvši glavu pažljivije je pogledao ogrlicu. – Kosa ti se obmotala oko kopče. – Samo je istrgni. Ostatak moje kose će pokriti ćelavo mesto. – Uprkos pokušaju da to kaže nehajno, glas joj je bio grleniji nego obično. – Sad bih mogao da se našalim kako ti sa mnom neće faliti ni dlaka s glave. – Ali to u stvari nije bila šala. Ona je kod njega uvek pobuđivala želju da ispolji svoju zaštitničku stranu. Čak i kad joj nije trebala zaštita. Počeo je strpljivo da odmotava pramen njene kose upetljan u ogrlicu. Trebalo mu je nekoliko trenutaka dok nije oslobodio poslednji pramen iz kopče. – Tako. – Kad je to obavio, sklonio joj je kosu preko ramena. Stojeći na samo nekoliko centimetara od njega, gledala ga je božanstvenim plavim očima. – Hvala ti. Prišao joj je još bliže. – Znaš, u običnim okolnostima, uz ovu romantičnu pozadinu, mesečinu i plažu, verovatno bih te poljubio baš u ovom trenutku. – Ma ne bi valjda? – izvila je obrvu.

237


Book as passion & BalkanDownload

Ali nije se odmaklu. Slegnuo je ramenima glumeći nonšalantnost. – Pa, pošto si ti slobodna i pošto sam ja slobodan i pored svih ovih šala i ovolikog smeha večeras, to je nekako... očekivano. – Očekivano? – Usne su joj se izvile u osmeh dok je razmišljala o tome. – Pa šta te onda sprečava? – Obećao sam da te neću startovati. U stvari, to baš i nije bilo pravo obećanje. Više sam se saglasio da ti ne protivrečim. – Znači, hoćeš da kažeš da sam ja na potezu? Sagnuo je glavu zaustavivši se trenutak pre nego što su njegove usne dotakle njene. – Sve vreme sam samo čekao tvoj potez, Džesika – rekao je promuklim glasom. – Od prvog trenutka kad sam ti prišao na Akademiji. Kratko ga je pogledala, onda se propela na prste i izvila se prema njemu. Čim su njene usne dotakle njegove, Džon ju jednom rukom obujmio oko struka, a drugu joj je zavukao u kosu. Bilo je krajnje vreme.

238


Book as passion & BalkanDownload

20. Ovog puta su Džesika i njena razborita strana bili u potpunom skladu. Ako Džon nastavi ovako da je ljubi, niko neće moći da je okrivi za bilo kakve nedolične postupke koje će učiniti na licu mesta, tu, na plaži. Prvo joj je upleo prste u kosu držeći je uza se dok se poigravao ispitujući njena usta. Onda je krenuo malo dalje i produbio svoj poljubac, a njoj su kolena klecnula kad se njegov vreli jezik prepleo s njenim. Da. To. Predugo su obigravali jedno oko drugog, ali noćas je tome došao kraj. Zakačivši prst za pojas njegovih farmerki, privukla ga je bliže, najbliže što je mogla, i osetila kako joj se čvrst ud pribija uz stomak. Pa... nije želela da ga oseti baš tu. – Preveliki si – promrmljala je. Osetila je njegova usta na svojim kako se razvlače u osmeh. – Mislim, previsok. – Mada, sudeći po onom što se dešava u njegovim farmerkama, nije pogrešila još onda kad ga je prvi put nazvala dečkom. Otpozadi joj je uhvatio za butine i podigao je tako da je mogla da obavije noge oko njegovog struka. – Bolje?

239


Book as passion & BalkanDownload

– Mnogo bolje. – Pošto se za promenu našla oči u oči s njim, dlanovima mu je obujmila lice i poljubila ga. Usta su im se spojila. Držao ju je za zadnjicu dok su im se usne i jezici preplitali u vrelom poljupcu. Odmakao se da je pogleda na trenutak. Oboje su bili pomalo zadihani. Bez reči je krenuo stazom ka najbližoj zgradi. Nasmešila se. – Ne možeš ovako da me odneseš u svoju sobu. Ako neko naiđe, znaće šta nameravamo. On je pokazao bradom. – Onda imamo sreće što je moja soba odmah ovde. Pogledala je preko ramena, a onda se ogorčeno okrenula prema njemu. – Ponovo si dobio sobu s pogledom na okean? On se osmehnuo povlačeći je prema sebi. – Za to možeš da me prozivaš kasnije. – Njegova usta su pokrila njena, a njegov poljubac joj je zaokupio svu pažnju dok nisu stigli do ulaznih vrata njegove zgrade. Spustio ju je na zemlju i iz zadnjeg džepa izvadio karticu za otključavanje. Brzo je provukao karticu, otvorio vrata, uhvatio je za ruku i povukao je u hodnik... Upravo u tom trenutku jedan muškarac šezdesetih godina u trenerci i majici izašao je iz svoje sobe nešto dalje niz hodnik. Džesika i Džon su čedno u tišini produžili kad je čovek krenuo prema njima. Oboje su ga u prolazu pozdravili klimnuvši glavom. – Lepa noć za šetnju – rekao je. – Veoma – rekla je Džcsika s opuštenim osmehom. – Nego šta – saglasio se Džon. Sačekali su da čuju zatvaranje ulaznih vrata, a onda su se ponovo bacili jedno na drugo.

240


Book as passion & BalkanDownload

Pokretom tako brzim da joj se skoro zavrtelo u glavi, Džon ju je pribio uz hotelska vrata. Držeći joj ruke sa strane, nagnuo se i poljubio je, dugo i duboko. – Džone – zastenjala je. Morali su da uđu u sobu. Odmah. – Potpuno poludim kad tako izgovoriš moje ime. – Pogledao je naniže u njene oči. – Zašto sad? Rekla si da ne želiš da komplikuješ naš odnos. Da, rekla je. – Pa... sad odlaziš. – Zastala je pokušavajući da se seti da li je on uopšte rekao da je prihvatio mesto u timu. – Odlaziš, je li tako? Kratko ju je pogledao, a onda klimnuo glavom. – Da. Ponos i divljenje uz primesu istinske radosti zbog njegovog uspeha mešali su se s gorkoslatkim osećanjem. Usredsredivši se na ponos, dodirnula mu je obraz. Svaka mu čast. Ovo je prilika kakva se jednom pruža. Treba da ode. – Onda to umnogome pojednostavljuje stvari između nas, zar ne? – Njene reči bile su nežne, ali nedvosmislene. Nešto mu je zatitralo u očima. – Da. Tako je. – Sagnuo je glavu i poljubio je. Strast ih je obuzela dok su, ispreplitanih udova, stajali oslonjeni na vrata. Ruke su im se grozničavo kretale, skoro očajnički nestrpljivo. Obujmivši je jednom rukom, provukao je karticu kroz bravu i otvorio vrata. Posrćući su ušli u sobu, a ona je zgrabila okovratnik njegove majice još pre nego što su se vrata zatvorila za njima. Da bi joj pomogao, Džon je strgnuo majicu preko glave. Bože dragi. Trepnula je ne znajući gde pre da pogleda. Grudi su mu bile izvajane kao oklop, ramena široka, a ruke snažne, napete kao

241


Book as passion & BalkanDownload

struna. Između isklesanih trbušnjaka pružala se linija tamnoplavih malja koja se izazovno spuštala u njegove farmerke. – U koliko nam je sutra let? – upitala je. – U devet. – Dobro je. – Pokazala je na njegovo telo. – Trebaće mi malo vremena sa svim tim. Vragolasto se nasmešio a njegove tamnoplave oči su se zamaglile dok joj je prilazio. Kliznuvši rukom uz njena leđa našao je šnjir haljine. Ona je drhtavo uzdahnula kad je Džon povukao šnjir naniže izlažući njena leđa hladnom vazduhu hotelske sobe. Gledajući je u oči, polako joj je svukao jednu naramenicu, a onda i drugu. Haljina je pala na pod i nabrala se oko njenih stopala. Pogled mu je krenuo naviše od njenih sandala s potpeticama, preko svilenih tangi, sve do grudnjaka bez naramenica. – Ovo je još bolje nego što sam zamišljao – promrmljao je. Ne gubeći vreme, raskopčao joj je grudnjak, koji je pao na pod pored haljine. – Šta si još zamišljao? – upitala ga je. Usne su mu se izvile u osmeh. Brzim pokretom ju je pribio uza zid uhvativši joj obe ruke. Ona se pokorno nasmešila kad su im se pogledi sreli. Ovo je već bilo nešto konkretnije. Njegova usta su se spustila na njena, a njegov poljubac je bio zahtevan i posesivan. Pustio joj je ruke i podigao je tako da ga je ponovo obujmila nogama. Njegove usne su našle njene grudi, a onda ga je uhvatila za kosu na potiljku kad je jezikom počeo da se

242


Book as passion & BalkanDownload

poigrava jednom njenom bradavicom. Tiho stenjući, izvila se pribijajući se uz njegov kao kamen tvrd ud. On je grleno zarežao. – Mislim da ovo neću moći da uradim na fin način, Džesika. – Dobro je. I ne želim da budeš fin – prostenjala je. Pošto su to skinuli s dnevnog reda, odneo ju je u kupatilo. Držeći je samo jednom rukom nastavio je da je ljubi dok je drugom rukom preturao po svom neseseru tražeći, kako se nadala, kondom. Kad je to obavio, stigli su samo do pola hodnika gde ju je spustio uza zid. Ruke su im se grozničavo razletele. Strgnuo joj je gaćice dok je ona raskopčavala dugme njegovih farmerki. Oboje su teško disali. Dao joj je kondom i odbacio farmerke i bokserice, a onda jednako brzo svukao čarape i cipele. Imala je delić sekunde da se divi njegovom nagom telu, a onda se on opet našao na njoj, velik i čvrst, dok mu je ona stavljala kondom. Spremna i obuzeta požudom, obuhvatila ga je nogama kad ju je ponovo podigao. Osetila ga je između svojih nogu, a onda ju je on uhvatio za zadnjicu i pribio je uza zid da bi imao oslonac. Zažmurila je i zastenjala dok je ulazio u nju potpuno je ispunjavajući. Bože, kako je to dobro. Otvorila je oči i ugledala Džonov zažaren, prodoran pogled. Gledajući je pravo u oči, ritmično se kretao. Njen isprekidani dah ispunjavao je tišinu sve dok je nije preplavila prisnost tog trenutka te je zažmurila zabacivši glavu i predajući se dok je on žestoko prodirao, celu je ispunjavajući. Stigla je do vrhunca, a onda se vinula preko nje dok su je jedan za drugim preplavljivali talasi neizrecivog užitka.

243


Book as passion & BalkanDownload

On joj je još više raširio noge potpuno je potčinivši dubokim, neumoljivim udarima koji su je pribijali uza zid. Zastenjao je i svaki mišić u njegovom predivnom, moćnom telu kao da se zategao dok se izlivao u nju, isprekidanog daha i napet sve dok nije silovito uzdrhtao i polako se najzad zaustavio. Uhvatila je njegov pogled dok je pokušavala da dođe do daha. Opa! Glas mu je bio promukao, i dalje pomalo drhtav. – Jesam li te povredio? Ona je osetila kako joj se grudi stežu. – Daleko od toga. Njegov pogled je postao nežniji, a onda je sagnuo glavu i poljubio je odvajajući je od zida kako bi je odneo u krevet. Pažljivo je spustivši, skinuo je kondom. Džesika je s divljenjem odmerila njegovu zadnjicu dok je odlazio u kupatilo. Nekoliko trenutaka kasnije izašao je gutajući je pogledom dok je prilazio krevetu. Skliznuvši jednom rukom niz njenu nogu, uhvatio ju je za gležanj i podigao joj stopalo. Onda je raskopčao kaiš njene sandale i pustio je da padne na pod, pa je isto to ponovio s drugom. Seo je na krevet spustivši ruke pored njenih bokova i tako je zarobivši. Sagnuo je glavu i vragolasto se osmehnuo. – Sad sam spreman da to uradim na fin način. ★ Posle toga su ležali jedno pored drugog dok je on lenjo prelazio prstom preko njene ruke. – Kad odlaziš? – upitala ga je.

244


Book as passion & BalkanDownload

Njegovi prsti su zastali. – Za vikend na Praznik rada. „Tako brzo.” Za samo dve i po nedelje. Klimnula je glavom odlučivši da se našali. – Dobro je. Ionako sam planirala da ti otprilike u to vreme kažem da sam te sita. – Uh, ja već brojim minute do trenutka kad ću moći da zbrišem iz ove sobe. – Ovo je tvoja soba. – Sranje. Zeznuo sam se. Nasmešila se, a onda je okrenula glavu da ga pogleda. On joj je nežno sklonio pramen kose s očiju. Odjednom poželevši da bude još prisnija s njim, pomerila se, oslonila se na podlaktice i nagnula se da ga poljubi. On je spustio šaku na njen potiljak uplićući joj prste u kosu dok je odgovarao na poljubac. Druga ruka se spustila niz njena leđa. Bio je to lagan, zavodljiv dodir, od kog su joj kičmom prošli trnci. Imala ga je već dvaput te večeri, ali osećala je da tog čoveka ne može da se zasiti. Pošto je on, izgleda, slično razmišljao, zgrabio ju je za kukove i podigao je na sebe. Ona je raširila kolena opkoračivši ga i zacvilela od zadovoljstva kad je osetila njegov ud između svojih nogu. – Boli li te? – upitao je promuklo. Trebalo bi da se oseća čudno što je Džon Šepard pita tako nešto. Međutim, njoj je to delovalo prisno i erotično i, što je čudno, još više ju je napalilo. – Nekako ću izdržati – grleno je odgovorila. Okrenuo ju je na leđa strastveno je poljubivši pre nego što je ustao s kreveta. Onda joj je pružio ruku. – Hajde sa mnom.

245


Book as passion & BalkanDownload

Dala mu je ruku, a on ju je poveo u mračno kupatilo. Upalio je svetlo iznad malog ogledala, tako da je meko, ambijentalno svetlo ispunilo prostoriju, a onda ju je poveo pod tuš i pustio vodu. Ona se u sebi pomolila da njena vodootporna maskara opravda svoj naziv. Dok je para ispunjavala prostoriju, ušla je pod tuš za njim i zatvorila staklena vrata. Zaronila je pod mlaz zažmurivši dok je zabacivala kosu i osetila kako joj se mišići opuštaju pod toplom vodom. – Hmm. – Upravo se spremala da se našali na račun njihovog tajnog zadatka i kaže kako nema sile da popusti Dejvu oko crvene kože za klupe iako spava s njim, ali onda je otvorila oči i videla Džona kako je posmatra. Pogled mu je bio usijan od požude. – Izgleda da nam treba još jedan kondom – zadirkivala ga je. Oči su joj se spustile na njegov ud. Bože dragi! Nije ni čudo što ju je pomalo bolelo. On ju je pribio leđima uz mermerne pločice. – Imao sam nešto drugo na umu. Onda se spustio na kolena ispred nje. Oh... zaista joj se svidelo to što je nameravao. – Možda ne bi bilo loše da se uhvatiš za držač za sapun – upozorio ju je. Iako je bila napaljena do krajnjih granica, nasmešila se. – Jer će mi se svest pomutiti od užitka. – Da. Ali i zbog ovoga. Uhvatio ju je za jednu nogu i prebacio je preko svog ramena raširivši je za ono što je nameravao da uradi.

246


Book as passion & BalkanDownload

– Džone – zastenjala je mrseći mu gustu mokru kosu dok ju je lizao. – Rekao sam ti kako na mene deluje kad tako izgovaraš moje ime. – Raširivši prste preko njenih kukova čvrsto ju je uhvatio dok je jezikom prelazio preko njenog klitorisa. Naslonila je glavu na mermer razmišljajući o tome kako svest stvarno počinje da joj se muti od užitka. – Zašto ovo nismo radili pre šest godina? – upitala je dahćući. – Jer ti se pre šest godina nisam dopadao. Da. Zato.

247


Book as passion & BalkanDownload

21. Sutradan, čim se vratio u Čikago, Džon je organizovao sastanak s glavnim specijalnim agentom. Sastali su se kasno po podne u Nikovoj kancelariji. Nik je ustao od stola kad je Džon ušao. – Čudna slučajnost, Šeparde. Čuo sam da je TST juče pozvao one koji su prošli izbor. A onda mi je asistentkinja jutros rekla da si tražio sastanak. Džon nije video razlog za okolišanje posle takvog uvoda. – Primljen sam u tim. – Znam. – Nik je obišao svoj sto i iskreno stisnuo Džonovu ruku. – Čestitam, Džone. To je neverovatan uspeh i potpuno zaslužen. – Hvala, gospodine. – Džon je seo ispred stola, naspram Nika. – Za nekoliko nedelja ti počinje dodatna obuka? – upitao je Nik. Džon je klimnuo glavom. – U utorak posle Praznika rada. Nameravam da odem u Virdžiniju vikend pre toga. – Razmišljao je da pokuša da unapred iznajmi stan, ali zaključio je da to nije vredno cimanja. Umesto toga je rezervisao produženi boravak u jednom hotelu nadomak Kvantika i odlučio da stan potraži kad stigne tamo.

248


Book as passion & BalkanDownload

– Voleo bih da mogu da ti kažem kako te posle primanja u tim čeka lakši posao. Ali sumnjam da se bilo šta u TST-u može nazvati lakim. – Nik je govorio šaljivo, ali njegov ton je jasno pokazivao određenu primesu poštovanja. – Mislim da ću u veoma bliskoj budućnosti saznati koliko je to tačno. – Džon je s Pajserom razgovarao o programu obuke TST-a, pa je znao šta da očekuje. Sledeće trideset dve nedelje provešće u Školi za obuku operativaca, posle čega će on i njegove kolege biti raspoređene u snajperske i jurišne timove, u zavisnosti od potreba TST-a. Ako ga rasporede u snajperski tim, biće poslat u Marinski korpus na dodatnu osmonedeljnu obuku iz korišćenja snajperske puške. To sigurno neće biti nimalo lako. Džonu to niko nije morao da kaže. Ali saznanje o tome šta ga čeka pratio je i udar uzbuđenja, sličan onom koje je osetio kad je pozvan da stupi u 75. rendžerski puk. Samo ovog puta taj osećaj je bio još jači. Naravno, posle prve misije na ratištu, to uzbuđenje je splasnulo i Džon je odlučio da napusti vojsku i nastavi karijeru u policiji. Ali ovo je bio Tim za spasavanje talaca. Najbolji među najboljima. Odlučio se da pokuša nešto što malo ljudi može i primljen je. Iskreno, sama pomisao na to i dalje mu je bila neverovatna. – Kako stojiš sa slučajevima? – upitao je Nik. – Ima li nečeg što bi moglo biti prebačeno nekom drugom? – Jedina tajna operacija na kojoj aktivno radim jeste ona u Džeksonvilu, a to bi trebalo da završimo sledeće nedelje. Agent Harlou i ja ćemo predati gradonačelniku drugi deo keša čim on progura naše građevinske dozvole kroz Direkciju za građevinsko zemljište. Sve ostalo se može nekome prebaciti. Siguran sam da će moje kolege s odeljenja biti oduševljene kad to čuju.

249


Book as passion & BalkanDownload

Nik se nasmejao. – Drago mi je što to čujem. Nadam se da ti tezgarenje u Odeljenju za borbu protiv korupcije nije bilo previše teško. Džonu je kroz glavu proletela slika Džesike od sinoć, gole, mokre i božanstvene kako zariva prste u njegovu kosu dok je on lizanjem dovodi do vrhunca. To se baš i ne bi moglo nazvati teškim. – Snalazim se. – Odgovorio je ležerno. Nije želeo da njegov šef ni izdaleka nasluti da se između njega i Džesike desilo bilo šta što ne spada u profesionalni odnos. Ono što se desilo u Džeksonvilu nije se ticalo nikog osim njih. – Na ovom zadatku sam bar uspeo da dođem do nekoliko fensi odela. Mada, nije da će mi trebati tamo kud sad idem. Za razliku od drugih agenata FBI-ja, operativci TST-a na posao su dolazili u majicama i trenerkama. Nije imalo smisla zamarati se oblačenjem odela i kravate kad dan počinje dvočasovnim treningom u teretani. Nik je uhvatio Džonov pogled. – Pa, ne mogu reći da sam oduševljen što te gubim. Govorim kao bivši tajni agent i znam da si za taj posao ili stvoren ili nisi. Ti si stvoren za to. Kad si prvi put zatražio da te prebace ovamo, tvoj šef iz Detroita lično me je pozvao da te pohvali. Rekao mi je da imam sreće što dobijam agenta koji je toliko posvećen poslu. Kao dokaz, ispričao mi je priču o tvom prvom tajnom zadatku. – Delovao je kao da ga to zabavlja. – Pomenuo je neku „insceniranu tuču” u bajkerskom baru. Ta priča se ovih dan baš mnogo prepričavala. – Inscenacija nije sasvim uspela – skromno je rekao Džon. – Verovatno ne bi trebalo da ti kažem – nastavio je Nik – ali glavni specijalni agent iz Detroita mi je rekao da te je šef odabrao

250


Book as passion & BalkanDownload

za taj zadatak zbog tvoje građe. Smatrao je da će bajkeri biti pod još većim utiskom ako drugi tajni agent sredi jednog takvog rmpaliju. Ali kad je video koliko si predan tom zadatku, koliko si spremno prihvatio nezahvalnu ulogu u slučaju koji uopšte nije bio tvoj, znao je da ima posla s agentom koji će daleko dogurati. Talentovan si i pravi timski igrač, Džone. Sebično priznajem da bih voleo da si duže ostao u našoj ispostavi. Za dve godine koliko si proveo ovde, svakako si zadivio i šefa svog odeljenja i mene, baš kao što su nam momci iz Detroita garantovali. Ali ako te srce i ambicije vuku u TST, ja tu ne mogu ništa. Iskreno ti želim sve najbolje. Džon je progutao knedlu. Nije očekivao sve ovo. – Hvala vam, gospodine. To mi mnogo znači. Nekoliko minuta kasnije, dok se liftom spuštao ka svom odeljenju, razmišljao je o rečima svog šefa. „Ali ako te srce i ambicije vuku u TST, ja tu ne mogu ništa.” Međutim, kao ni mnogo toga u životu, ni ovo nije bilo tako jednostavno. Jesu li ga mučile sumnje zato što napušta uspešnu karijeru istražitelja i tajnog agenta? Naravno da jesu, to je velika odluka zbog koje mora da se preseli na drugi kraj zemlje i radi potpuno drugačiji posao. Da, mnogo je toga u Čikagu što će mu nedostajati: njegova porodica i Ves, njegov posao, ortaci iz odeljenja i... tako to. Ali odabrao je ovaj put onog dana kad je stigao u Kvantiko na testiranje i gajio je veliko poštovanje prema Timu za spasavanje talaca i onome za šta su njegovi pripadnici sposobni. Dao je odgovor Pajseru i sad će uraditi ono što je obećao.

251


Book as passion & BalkanDownload

Kad se lift zaustavio na petom spratu, Džon je izašao i krenuo prema svom stolu. Dvojica njegovih kolega, Brendon i Džared, bili su u Džaredovom radnom odeljku. Razgovarali su o istrazi trgovine drogom i novom tragu do kog su došli prisluškujući jedan telefonski razgovor. Ostale kolege sedele su oko njih za svojim stolovima manje-više u tišini zaokupljene svakodnevnim poslom: sređivanjem dosijea, onlajn istraživanjem i pisanjem izveštaja sa saslušanja. Još jedan razlog za stupanje u TST, pomislio je Džon. Manje proklete dokumentacije. Bar se tako nadao. Seo je za svoj sto i počeo da sređuje dosijee svojih slučajeva. Nije očekivao da će bilo ko od njegovih kolega iz odeljenja ko ih nasledi razumeti njegove maštovite metode. Desetak minuta nakon što se bacio na posao, na ekranu njegovog računara pojavio se imejl namenjen svim agentima. U zaglavlju je stajalo Džonovo ime. „Sa zadovoljstvom vas obaveštavam da će specijalni agent Džon Šepard ove godine krenuti na kurs u Školu za obuku operativaca...” Nekoliko oduševljenih povika začulo se od susednih stolova pre nego što je Džon i pročitao imejl. Džin se na svojoj stolici dokotrljao u centralni prolaz da bi ga video. – Jebote, Šeparde. Primljen si u TST?! – Dođavola, pa to je strava! – Rajan je ustao smešeći se dok je prilazio Džonu. – Kad si saznao?

252


Book as passion & BalkanDownload

Ortaci s odeljenja su ga okružili tapšući ga po ramenu i čestitajući mu. Dok su ga bombardovali pitanjima, njihov šef, kome je Džon ranije saopštio vesti, izašao je iz kancelarije i pridružio im se. – Kad je poslednji put neko iz ove ispostave primljen u tim? – upitao je Brendon njihovog šefa. Gunar je razmislio. – Otad je prošlo već pet godina. Rajan je Džonu čestitao udarcem pesnicom o pesnicu. – Tako se predstavlja svoje odeljenje. Džon je uživao u njihovim izrazima prijateljstva. Možda mogućnost za takvo hvalisanje nije bila dovoljno dobar razlog za stupanje u TST. Ali svakako je prijalo, jebote. ★ Te večeri Džesika je uhvatila taksi ispred svoje zgrade i rekla vozaču da je vozi u restoran „Sepija”. Kasnila je na večeru s Tarom jer se zaglavila u saobraćajnoj gužvi dok se vraćala iz severozapadnog predgrađa, gde je obavila razgovor u vezi s još jednim slučajem korupcije. Tu je predmet istrage bio službenik katastra okruga Kuk koji je primao gotovinu u zamenu za pripremanje lažnih zahteva za povraćaj imovine. Dok je taksi vijugao gradskim ulicama, ona je pregledala svoju elektronsku poštu kako bi se uverila da nije propustila ništa bitno dok je obavljala razgovore. Kad je videla imejl od glavnog specijalnog agenta sa Džonovim imenom u zaglavlju, na trenutak je zastala pre nego što ga je otvorila.

253


Book as passion & BalkanDownload

„Sa zadovoljstvom vas obaveštavam da će specijalni agent Džon Šepard 5. septembra ove godine krenuti na kurs u Školu za obuku operativaca. Agent Šepard je pet godina uzorno služio u našoj i u detroitskoj ispostavi i učestvovao je u nekoliko naših velikih istraga organizovanog kriminala. Zahvaljujući marljivosti i posvećenosti agenta Šeparda, imali smo brojna hapšenja i uspešna suđenja. Iako mi gubimo, TST ovim mnogo dobija.” Znači, sad je zvanično. Džesika je mogla samo da zamisli kako se na petom spratu slavilo kad je vest objavljena. Džonove kolege iz odeljenja sigurno su slavile i šepurile se što je jedan od njih odabran za tim, a onda su ga odvukli u neki bar na celonoćno bančenje. Bar se nadala da su to uradili. Agenti Odeljenja za organizovani kriminal možda jesu pomalo neotesani, ali pretpostavljala je da znaju kad čoveka treba častiti s nekoliko viskija. Razmišljala je da li da Džonu pošalje poruku, možda peckavu opasku o tome kako joj je partner postao zvezda ispostave, ali onda se predomislila. Ako je izašao da pije s ortacima iz odeljenja, postojao je preveliki rizik da jedan od njih nekako vidi njenu poruku. Kad se taksi zaustavio, gurnula je telefon u torbicu i platila vozaču. „Sepija” je bila u staroj zgradi pod zaštitom države, u kojoj se devedesetih godina devetnaestog veka nalazila štamparija. Lokal je imao imao prijatnu unutrašnjost koja je spajala rustične i moderne elemente: zidove od cigle sa starinskim grafikama, podne pločice u stilu secesije i raskošne lustere s modernim okruglim abažurima.

254


Book as passion & BalkanDownload

Hostesa je odvela Džesiku do stola skoro u samom dnu restorana, za kojim je uz čašu vina već sedela Tara. Kad je videla Džesiku kako dolazi, ustala je i zagrlila je. – Izvini što kasnim. U povratku u grad sam upala u groznu gužvu – rekla je Džesika. Tara ju je još jače zagrlila. – Ne brini zbog toga. Drago mi je da si uopšte došla. – Stvarno mi je milo što si ovo predložila – rekla joj je Džesika dok su sedale. Tara joj je tog jutra poslala poruku pozvavši je na večeru, a ona je to veoma rado prihvatila. Ako se ima u vidu šta se desilo u poslednja dvadeset četiri sata, imala je veoma sočne priče za svoju prijateljicu. Tarin ton je postao ozbiljan. – Naravno, ceo dan sam razmišljala o tebi. Džesika je nakrivila glavu pomislivši kako je to veoma čudno. – Stvarno? – Pa da. I dalje ne mogu da poverujem šta je Aleks uradio. A da, to. Džesika je opet bila potpuno zaboravila na bivšeg muža i njegovu novu verenicu. Istina, poslednjih dana joj se svašta dogodilo, počev od tajnog zadatka i putovanja u Džeksonvil, njenih drugih slučajeva i više nego vrele sinoćnje akcije s partnerom. Ili, ako ćemo precizno, četiri vrele sinoćnje akcije s partnerom. Požurila je da pokaže prikladan stepen ogorčenosti zbog Aleksa. – Znam. Čovek bi očekivao da prema meni pokaže bar toliko uviđavnosti da me upozori imejlom, da to ne bih morala da saznam iz časopisa na nekom aerodromu.

255


Book as passion & BalkanDownload

Tara je klimnula glavom. – Kakav krelac. Sranje što si tako saznala. – Kome kažeš. Tražila sam nešto za čitanje u jednoj knjižari, a onda sam se okrenula i tras, pravo ispred sebe sam ugledala taj časopis. – Džesika je pogledala vinsku kartu, a onda pokazala glavom prema Tarinoj čaši. – Nego, šta to piješ? – Sanđoveze. Zanimljiv izbor. – Valja li? – Sviđa mi se. Evo, probaj. – Tara joj je pružila svoju čašu. Džesika je otpila gutljaj. – Mmm. Mislim da ću i ja uzeti isto. – Nakon što je to odlučeno, odložila je vinsku kartu i usmerila razgovor prema nečemu prijatnijem od bivšeg muža. – Pa, šta ima kod tebe? Pošto stalno putujem, imam utisak da nismo razgovarale sto godina. Tara je zurila u nju. – Ovaj... je li to sve? – Šta to? – Zar nećeš da kažeš još nešto o ovome što se desilo s Aleksom? Da ga proklinješ? Da kukaš kako su muškarci grozni, a onda se napiješ i zajedljivo komentarišeš kako je poslednji film njegove verenice bio propast? Inače, stvarno jeste. Gledala sam ga u bioskopu pre mesec-dva i posle dvadeset minuta postalo mi je toliko dosadno da sam izvadila telefon i počela da igram „Kendi kreš”. Džesika je sumnjala da je film tako loš, ali cenila je njenu odanost. – Obavezno ću ga preskočiti kad postane dostupan na internetu – rekla je Džesika pomalo kiselo. Tara je pokazala prstom. – Eto! To je sarkastična Džesika koju poznajem. – Zastala je posle toga pošto je konobar prišao

256


Book as passion & BalkanDownload

stolu da primi Džesikinu porudžbinu pića i kaže im koji su specijaliteti kuće. Kad se konobar udaljio, Džesika se vratila aktuelnoj temi. – To je opasan teren – objasnila je. – Ako budem govorila o Aleksu, počeću da postavljam pitanja. Na primer, kad su se smuvali. Ili kako je zanimljivo što je njegova verenica u petom mesecu trudnoće, a nas dvoje smo pre samo šest meseci bili u braku. Ako krenem tim putem, ubrzo ću početi da pretražujem internet da bih iskopala svaku pojedinost o njihovoj veridbi. Tara je slegnula ramenima. – Ja bih tako uradila. Džesika je uzvratila osmejkom. – Izludelo bi me kad bih počela da mislim kako mi je promakao neki znak da me Aleks vara. Mislim da mi je bolje da ne kopam. Bezmalo je mogla da čuje Džona kako joj govori da krade njegove rečenice. Izgleda da taj čovek ni u njenoj mašti nije propuštao priliku da uživa u tome što je u pravu. Konobar je doneo Džesiki čašu vina i pošto su ona i Tara naručile večeru, njihov razgovor je prešao na manje opasne teme. Razgovarale su o poslu, o tome ko je ispao iz „Udavače” i o Tarinim najnovijim pričama strave i užasa s Tindera. Džesika nije žurila, sačekala je da im stigne predjelo pre nego što je glatko prešla na ono glavno. – Nego, sinoć se desilo nešto zanimljivo – počela je sekući šniclu. – Na poslu? Odavno nisam čulu neku tvoju ludu priču iz FBI-ja. Govori.

257


Book as passion & BalkanDownload

– U suštini, to se desilo nakon što smo završili s poslom – tajanstveno je rekla Džesika, a onda otpila gutljaj vina samo da bi produžila neizvesnost. Tara je nakrivila glavu. – Kakav je to pogled? – Jesi li spremna? – Za to treba da budem posebno spremna? Zašto? Šta si uradila? Džesika je spustila čašu s vinom. – Spavala sam s Dionom Šepardom. – Ma daj! – Tara se zakikotala, pa ju je Džesika utišala. – Ali ti ga ne podnosiš. – Razrogačila je oči. – Ooh... je li to bio seks iz mržnje? Oduvek sam želela to da probam. – Nije bio seks iz mržnje. – Džesika je u glavi premotala noć provedenu s Džonom. – To je bio samo stvarno dobar običan seks. – Uh, kako se samo bezobrazno smeškaš. Džesika se vratila u sedlo. – Tara je zaverenički utišala glas. – Nije baš da marim za to, ipak, da li vas dvoje uopšte smete da se spetljate? Znaš, pošto ste partneri. – Ne postoji nijedno pravilo koje to zabranjuje i garantujem ti da ovo nije prvi put da se tako nešto desilo. To je više stvar lične procene. – Ah! I šta ti je bilo ubedljivije dok si donosila „ličnu procenu”, njegovo lepo lice ili bogovsko telo? – To je čudno. Tara je namignula. – Pa hajde. Daj mi sve detalje: šta, gde, kad, mada mislim da već znam šta i kako. Džesika je razmišljala odakle da počne. – Pa, zapalo nam je da budemo partneri u ovoj tajnoj istrazi i zato smo putovali u

258


Book as passion & BalkanDownload

Džeksonvil. I... ne znam kako, jednostavno smo počeli da razgovaramo i da se slažemo. Prošle nedelje smo se posvađali, u stvari, pre bih to nazvala nesporazumom, što je dovelo do zaista neverovatnog poljupca... – Primetila je Tarin ogorčeni pogled. – Znam, htela sam da ti kažem za to, ali na poslu mi je bila ludnica i mislila sam da se tako nešto više neće ponoviti. Prošle noći smo popili dva-tri pića proslavljajući neke dobre vesti koje su mu stigle i šalili smo se, prepričavali dogodovštine s posla, a bili smo na plaži, pod mesečinom... i sve se desilo samo od sebe. – Nasmešila se tobože stidljivo. – I sve se desilo samo od sebe još tri puta posle toga. – Lepo. – Tara je svojom čašom kucnula Džesikinu. – Dobro, sad moram da se mentalno resetujem jer je sve što sam dosad čula o tom tipu bilo loše. Znači, više ne mrzimo Džona Šeparda? – Više ne mrzimo Džona Šeparda – potvrdila je Džesika. – I... tebi se Džon Šepard sad dopada? – Tara ju je značajno pogledala. – Ako ostavimo po strani plažu, mesečinu i odličan seks. Džesika je odmah zaustila da kaže nešto jetko, ali onda se zaustavila. Toliko toga se promenilo u njenom odnosu sa Džonom u poslednje dve nedelje da joj je i dalje bilo teško da to potpuno rastumači. Na onom prvom sastanku u kancelariji glavnog specijalnog agenta između njih se osećalo toliko gneva da je ona ozbiljno sumnjala da će moći da sarađuju. Ali sad, eto... Džon joj je stavio flaster na prst pošto se posekla na razbijenu vinsku čašu. (Istina, pritom je bio nadmen, ali svejedno.) Otpetljao joj je kosu iz ogrlice vodeći računa da ne

259


Book as passion & BalkanDownload

ošteti nijednu vlas. S njim je razgovarala o svom propalom braku nakon što je videla sliku bivšeg muža na naslovnoj strani časopisa. Usne su joj se izvile u osmeh kad je pomislila koliko su se stvari među njima promenile u odnosu na period u Kvantiku. – Da, dopada mi se. Tara je trepnula kao da je očekivala drugačiji odgovor. Onda se polako nasmešila. – Pa, ako se tebi dopada, meni je to sasvim dovoljno. – Nagnula se i uzbuđeno progovorila. – I šta to sad znači? Jeste li vas dvoje sad kao zajedno? Da li bi iz toga moglo da se izrodi nešto ozbiljno? – Ne. Ta reč je izletela donekle prebrzo, pa se Džesika smirila i usporila. – Znaš, trenutno ne tražim ništa ozbiljno. To je za mene bio povratak u igru. Moja zabavna, vrela avantura posle razvoda. Čak i kad bih, navodno, tražila nešto ozbiljno, to ne bi bilo s njim. Tara se namrštila. – Zašto? Upravo si mi rekla da ti se dopada? – Jer on odlazi. – Odlazi? Kuda? – upitala je Tara. – U Virdžiniju. Primljen je u Tim za spasavanje talaca i mora da se preseli u Kvantiko. – Videla je da je Tara gleda tupo, pa je objasnila. – To je elitna antiteroristička jedinica. U suštini, to su tipovi koje FBI šalje da rešavaju najveće krize u zemlji: talačke krize i terorističke napade, velike kriminalne pretnje i tome slično. Često ih šalju i u misije van zemlje. Mnogo puta operativci TST-a deluju u sklopu jedinica Mornaričkih foka ili komandosa iz odreda Delta. A kad nisu na misiji, na obuci su. Neprestano. Ne mogu ni da zamislim količinu testosterona koja kola tim kutkom Kvantika. Zamisli devedeset super alfa mužjaka koji jurcaju

260


Book as passion & BalkanDownload

naokolo s najnovijim igračkama, pištoljima, municijom i vozilima koje američka vlada može da nabavi. – Opa. – Tari je trebalo malo vremena da sve to obradi. – To onda znači da odlazi zauvek. Džesika je promućkala svoju čašu s vinom. U suštini, Džon neće biti operativac TST-a do penzije. Većina tih tipova se istroši posle pet-šest godina. Ali mali su izgledi da će se ponovo naći u krugovima kojima se ona kreće. Posle TST-a otvoriće mu se bezbroj mogućnosti, kao što je komandovanje specijalnim odredima na terenu, posao instruktora na Akademiji ili rad u sedištu FBI-ja. Međutim, umesto da se upušta u tako podrobno objašnjenje, jednostavno je rekla: – Da. Zauvek. Otpila je poveći gutljaj vina, primetivši da je Tara posmatra. – Šta je? Ma daj! Prestani da me gledaš kao da očekuješ da sad briznem u plač, ili nešto slično. Prvo, drago mi je zbog Džona. Stvarno. Drugo, to je ono što i ja želim, sećaš se? Ili, kako si mi ti rekla: da se provodim sad odmah, s nekim pogrešnim tipom kog ću bestidno iskoristiti za prljavi seks bez obaveza i s kojim ću se na kraju razići a da ne trepnem. – Tačno je da sam to rekla. Ali kad si mi maločas kazala da ti se Džon dopada, odavno nisam videla takav izraz na tvom licu. – Kakav izraz? Tara ju je pogledala u oči. – Izgledala si srećno. Džesika je trepnula zatečena njenim rečima. Ali tajni agent u njoj brzo se pribrao. – Pretpostavljam da dobar seks posle šestomesečne pauze može tako da deluje na ljude – šaljivo je odvratila. – Hmm. – Tara ju je posmatrala nekoliko trenutaka. – Vratimo se na ono „navodno” što si spomenula.

261


Book as passion & BalkanDownload

Džesika je uzdahnula. – Opet počinjemo. Tara ju je ignorisala. – Recimo da tražiš nešto više od toga da zaboraviš bivšeg. Uvek postoji mogućnost za vezu na daljinu, da znaš. U doba SMS poruka, fejsbuka i telefonskog seksa, to je, u stvari, sasvim izvodljivo. Džesika je odlučila da joj malčice izađe u susret. – Dobro i šta onda? Pod pretpostavkom da to funkcioniše nekoliko meseci. Da u pauzama Džonove neverovatno naporne obuke i mog krajnje nepredvidivog radnog rasporeda, uspemo da uglavimo nekoliko trenutaka ćaskanja preko interneta i malo vrelog telefonskog seksa. Koliko bi prošlo dok nam to ne dojadi? – Ne znam. Mislim da bi se ta veza ili polako ugasila ili ojačala, a onda... pretpostavljam da bi morala da odlučiš hoćeš li poći za njim u Virdžiniju. U tome je bila kvaka. – Nema tu šta da se odlučuje. Ne dolazi u obzir da se selim. Tek sam prebačena u Čikago. Prema pravilima FBI-ja, sledeće dve godine neću imati pravo na premeštaj. – Džesika je videla kako s Tarinog lica nestaje nada pa je blaže dodala: – Što ne znači da bih taj premeštaj i dobila. Realno, za to bi morale da prođu bar tri godine. – Oh! To jeste problem. – Tara je nakratko zaćutala. Onda je uhvatila Džesikin pogled i nežno se nasmešila. – Onda je valjda dobro što o tome razgovaramo samo kao o pretpostavci. Džesika joj je uzvratila pogled. – Da, dobro je. Poslednje što joj je trebalo bilo je da neko pomisli kako ono što se desilo između nje i Džona može postati ozbiljno. Takav način razmišljanja bi skoro sigurno doveo do razočaranja i, sasvim moguće, do slomljenog srca. A njoj je toga bilo više nego dosta za ovu godinu.

262


Book as passion & BalkanDownload

22. Sutradan uveče Džon je prišao kući svoje mete naoružan s dva najubojitija oružja koja je imao na raspolaganju. Čizburgerima i pomfritom iz „Fajv gajza”. Ulogu rezervne municije igrala su dva čokoladna šejka. Operacija „Dodvori se tati pre nego što mu saopštiš vesti” zvanično je bila u toku. Njegov otac je otvorio vrata, a oči su mu se zacaklile od radosti kad je video karirani crvenobeli logotip na šejkovima. – Ovo je iznenađenje. Mislio sam da ćeš doneti samo picu. Ima li slanine u tim čizburgerima? – Pretpostavljam da je to retoričko pitanje. Trideset sekundi kasnije sedeli su za kuhinjskim stolom, a pred njima su stajale kutije i papirni omotači. Dok su ćutke jeli, Džon je krišom posmatrao oca pokušavajući da dokuči kako je raspoložen. – I dalje radiš na onom tajnom zadatku? – upitao ga je otac. – Na onom za antikorupcijsko odeljenje? Džon je obrisao usta salvetom. – Skoro smo završili. Ostao nam je još jedan sastanak, a onda će agenti koji su vodili slučaj imati sve što im treba za hapšenje. – Kog je kalibra meta?

263


Book as passion & BalkanDownload

– Prilično velikog. – Pošto je istraga još trajala, Džon nije mogao da kaže mnogo više od toga. Njegov otac je izvio obrvu. – Dovoljno velika da ta istraga dospe u novine? – Moguće. – Džon je zamislio izraz Blerovog lica kad mu se na vratima pojave agenti Levit i Tod s nalogom za hapšenje. U stvari, pojaviće se Levit i Tod s timom za podršku. FBI nikad ne rizikuje, a tipovi poput Blera veoma su nepredvidivi prilikom hapšenja. Poštovani gradonačelnik trinaestog američkog grada po veličini nije bio okoreli ulični kriminalac za kog je boravak u zatvoru bezmalo obavezan obred. Ako ga FBI uhapsi, za njega će to biti smak sveta. Kad se iznenada suoči sa svešću da je njegovoj političkoj karijeri i blistavoj budućnosti došao kraj i da će, umesto toga, sledećih petnaest do dvadeset godina provesti iza rešetaka, nemoguće je predvideti šta bi mogao da uradi. Nažalost, Džon i Džesika neće moći da prisustvuju toj zabavi. Kao tajni agenti u toj istrazi oni neće učestvovati u hapšenju. Za spoljašnji svet on i Džesika će biti samo TA1 i TA2. Njegov otac je uzeo šejk i otpio gutljaj. – Nejt mi je pomenuo da je tvoja partnerka na tom slučaju, Džesika Harlou, bila u tvojoj klasi na Akademiji. Nejt je razgovarao s tatom o Džesiki? Džon je imao loš predosećaj da zna kuda ovaj razgovor vodi. – Je li tako? – Rekao mi je i da postaneš napet i uznemiren kad god se pomene njeno ime. Pogodak. Džon je u očajanju podigao ruke. – Zašto je Nejt toliko zapeo s tim? Zar nema drugih briga, na primer... da li da za branč u svom baru doda sendvič s piletinom na jelovnik?

264


Book as passion & BalkanDownload

Otac ga je proučavao. – Hm. Stvarno deluješ pomalo napeto. Sad je vreme da ućuti. Džon je uzeo griz svog čizburgera i počeo da žvaće žustrije nego obično. Kad je progutao zalogaj, primetio je da se njegov otac zabavlja posmatrajući ga. Ovog puta se odlučio za diplomatski odgovor. – Da, između mene i Džesike je na Akademiji bilo trvenja. Ali sad smo u dobrim odnosima. – U mislima ju je video opruženu na krevetu u njegovoj hotelskoj sobi, samo u sandalama s visokim potpeticama. O, da. Odnosi su više nego dobri. Njegov otac je klimnuo glavom. – Tako je bilo i sa mnom i čika Donom. Džon je potisnuo osmeh. Pa... verovatno nije bilo baš tako. U suprotnom, njegov tata i čika Don bili su neuporedivo prisniji nego što je on verovao. – Kad smo se upoznali, nisam mogao da ga podnesem – nastavio je njegov otac. – Smatrao sam ga nadrndanim drkadžijom. Ali kad ti je neko partner, nađeš način da s tim izađeš na kraj. – To je tačno. – Džon i dalje nije mogao iz glave da izbaci Džesikinu sliku. Zamršena plava kosa, njene božanstvene noge oko njegovih kukova dok se... – Čemu ti bleskasti osmesi? – upitao je njegov otac prekidajući ga u sanjarenju. Provaljen je. – Ovi čizburgeri su stvarno mnogo dobri – rekao je Džon i uzeo još jedan griz da bi to dokazao.

265


Book as passion & BalkanDownload

– Hmm. – Otac ga je sumnjičavo odmerio, a onda je uzeo krompirić. – Nastavio je opuštenije: – U svakom slučaju, dobro je što si popravio odnos s partnerkom. Bila bi šteta da karijeru istražitelja završiš uz neku neprijatnost pred odlazak u TST. Džon se sledio kad je to čuo. Prokleti Nejt. Otac je protumačio njegov izraz lica. – Ne krivi brata, nije mi rekao ni reči. Ti i ja nismo večerali radnim danom otkako ti se majka razbolela, a onda se odjednom pojaviš s klopom iz „Fajv gajza”. Džone, dvadeset pet godina sam bio inspektor. Mislim da toliko mogu da provalim. Džon je uzdahnuo. Toliko o postepenom načinjanju te teme. – Pozvali su me pre dva dana dok sam bio van gradu. – Kad odlaziš u Kvantiko? – Za vikend posle Praznika rada. – Džon se nagnuo oslonivši podlaktice na sto. – Slušaj, znam da nisi oduševljen time. Ali ovo je dobra prilika za mene i... Njegov otac je podigao ruku. – Savršeno dobro znam šta znači biti primljen u Tim za spasavanje talaca. – Pogledao je Džona u oči. – Ako to želiš, drago mi je zbog tebe, sine. Osim toga, neverovatno sam ponosan. Džonje trepnuo s nevericom. Očekivao je mnogo teži razgovor. – Oh. Pa... hvala ti. – Naslonio se na naslon stolice i odahnuo s olakšanjem. – Dobro onda. – Znam da sam bio oštar prema tebi u našem poslednjem razgovoru o TST-u. Bio sam... pa, sebičan. – Njegov otac se promeškoljio na stolici. Zvučao je mrzovoljno, ali i pomalo pokajnički. – Kad si prebačen ovamo iz Detroita, valjda sam pomislio da si došao na duže vreme. Bilo je lepo što si bio ovde

266


Book as passion & BalkanDownload

poslednjih nekoliko godina. Verovatno ovako nešto tebi i tvom bratu ne govorim dovoljno često, ali naše nedeljne večere su ono čemu se najviše radujem tokom cele sedmice. Džon je osetio kako ga krivica probada kroz grudi poput bodeža. – Tata... Otac ga je ponovo prekinuo. – Samo ti objašnjavam zašto sam onako reagovao prethodnog puta. Slušaj, jasno mi je da je to tvoj život, a ne moj. Moraš da uradiš ono što je najbolje za tebe. To što smo tvoja majka i ja odabrali Čikago za naš dom ne znači da si i ti vezan za ovaj grad. – Ovo neće trajati večno. Ko zna, za pet-šest godina ponovo bih mogao da se vratim. – Džon se trudio da to predstavi s vedre strane. – Osim toga, Virdžinija je na samo sat i po leta. I dalje ću imati slobodne dane, a tu su i praznici... – Zaćutao je. Nije želeo da obećava previše. Kad su na misiji, operativci TST-a rade dok se posao ne završi. Tu nema odmora za praznike. – Dolazićeš kući kad budeš mogao. Znam to. – Njegov otac je zastao, a oči su mu zasvetlucale. Onda je ustao i doneo dva piva iz frižidera. Jedno je pružio Džonu. – Utakmica „Kabsa” počinje za koji minut. Lester baca. Trebalo bi da bude dobra. Mogao bi da ostaneš da je pogledamo. S blagim smeškom Džon je uzeo jednu flašu. – Voleo bih to. – Muškarci iz porodice Šepard možda jesu bili dobri u mnogo čemu, ali otvoreno pokazivanje osećanja nije bilo na tom spisku. Dva-tri piva u toplo letnje veče i bejzbol. Tako su se oni opraštali. ★

267


Book as passion & BalkanDownload

U petak po podne Džesika je završila drugi dan razgovora u slučaju korupcije okružnog službenika i uspela da se vrati u grad pre najveće saobraćajne gužve. Kad se vratila u sedište FBIja, videla je da je neko ostavio poruku na Ešlinom mobilnom telefonu. Sudeći po pozivnom broju 904, zvao ju je neko iz Džeksonvila. – Ešli, ovde Patrik Bler. Imam vesti za vas. Javi mi se. Ta poruka je donekle iznenadila Džesiku. Ovo je bio prvi put da je gradonačelnik direktno kontaktirao s njom ili Džonom. Pre toga Morano je uvek igrao ulogu posrednika između njih. Želela je da bude na nekom tihom mestu pre nego što pozove Blera, pa je otišla u salu za sastanke na kraju hodnika i zatvorila vrata za sobom. Umesto da direktno pozove njegovu kancelariju, pozvala je interni broj FBI-ja na koji se javlja računar. Koristeći tastaturu svog telefona unela je šifru određenu za taj slučaj, broj Blerovog telefona i telefonski broj koji je želela da se prikaže na Blerovom mobilnom. U ovom slučaju to je bio Ešlin broj telefona. Onda je sela ne stolicu u sali za sastanke dok je računar pozivao Blerov telefon i počinjao da snima poziv. – Kancelarija gradonačelnika Blera – javila se njegova sekretarica. – Zdravo, ovde Ešli Evers, gradonačelnik mi je rekao da mu se javim. – Samo trenutak, gospođice Evers. Proveriću je li slobodan. Džesika je stavljena na čekanje i uključila se satelitska radiostanica koja je emitovala pesmu „Take My Breath Away” O, čoveče... ona obožava tu pesmu.

268


Book as passion & BalkanDownload

Pevušila je dok su joj kroz glavu prolazile slike zgodnih tipova u pilotskim jaknama i s naočarima. Muzika se prebrzo prekinula i na vezi je ponovo bila Blerova sekretarica. – Gradonačelnik će vam se odmah javiti, gospođice Evers. – Hvala vam. Nekoliko sekundi kasnije javio se i Bler. – Gospođice Evers. Uhvatili ste me baš kad sam se spremao da krenem iz kancelarije – otezao je. – Drago mi je da sam vas uhvatila. Vaša poruka mi je probudila radoznalost, gospodine gradonačelniče. Nadam se da imate dobre vesti. – Nego šta. Kažite svojoj sekretarici da vam za četvrtak rezerviše avionsku kartu za Džeksonvil. Džesika je osetila nalet uzbuđenja. Tako su blizu uspešnom završetku slučaja. Bezmalo je mogla to da oseti. – Zašto? Šta se dešava u četvrtak? – Imala je prilično dobru predstavu o tome, ali htela je da bude snimljeno kako to Bler izgovara. Samozadovoljno se zacerekao. – U stvari, trebalo bi da pitate šta se dešava u sredu? Kad je Bler ućutao, Džesika je shvatila da on stvarno očekuje njeno pitanje. Naravno da očekuje. – Dobro... šta se dešava u sredu? – upitala je prihvatajući njegovu igru kao pravi dobar tajni agent. – U sredu po podne zaseda Direkcija za građevinsko zemljište. Jutros sam igrao minigolf s Polom Rajom, direktorom. Rekao je da će očas posla progurati vaše dozvole. Prirodno, s velikim uzbuđenjem sam mu predstavio vaš projekat i podsetio ga koliko želim da stvorim povoljne uslove za ulaganja firmi van Floride. Kad je to čuo, Pol me je potpuno podržao.

269


Book as passion & BalkanDownload

– To su stvarno dobre vesti. – Očekujem da zvaničnu potvrdu o odluci Direkcije dobijete u sredu uveče. – Bler je nastavio tiše: – A onda ostaje da vi i ja završimo jedan posao. – Ako dobijemo tu potvrdu od Direkcije – naglasila je Džesika jer Ešli teško da je bila poslovna žena koja bi proputovala pola zemlje samo na osnovu nečijeg obećanja. – Dejv i ja ćemo biti u avionu sledećeg jutra. – Nema tu ,,ako”, Ešli. Ovo je gotova stvar. Rekao sam ti, u svom gradu uvek dobijam ono što želim. – Bler je završio i prekinuo vezu. Džesika je proverila je li veza stvarno prekinuta, a onda je uzdahnula. „Turning and returning To some secret place inside.” Da. Ta pesma će joj se celog dana vrteti u glavi.

270


Book as passion & BalkanDownload

23. Kad je izašla iz sale za sastanke, Džesika je prošla pored svog radnog prostora i krenula prema stepeništu kako bi obavestila Džona o novostima i o tome da će u četvrtak verovatno putovati u Džeksonvil. Naravno, znala je da bi mogla da mu telefonira ili pošalje poruku, ali smatrala je da ovo treba da mu saopšti lično. To je bila i prilika da... protegne noge. Da se malo kreće. To je izuzetno važno kad neko radi kancelarijski posao. Spustila se stepenicama dva sprata, a onda je hodnikom otišla do glavnog kancelarijskog prostora. Prošla je pored nekoliko radnih odeljaka tražeći Džonov i nasmešila se kad je ugledala pločicu s njegovim imenom iznad trenutno praznog stola pored prozora. DŽON M. ŠEPARD SPECIJALNI AGENT Zanimljivo... Džon M. Šepard. Odlučila je da kasnije proveri šta označava srednje slovo njegovog imena. Možda Majkl. Ili Metju? Radoznale umove zanima tako nešto. Ostavivši zasad to pitanje po strani, krenula je da vidi znaju li Džonove kolege gde je on. Bilo ih je petorica u radnim zonama

271


Book as passion & BalkanDownload

pored Džonove. Svi su bili zaokupljeni poslom i nisu primetili kad je prišla. – Izvinite. Zna li neko slučajno gde je Džon? Kad su je čuli, sva petorica agenta provirili su iznad svojih pregrada. Ćutke su je posmatrali delić sekunde, a onda su trojica ustali, naoko s namerom da se predstave. Visoki agent svetlosmeđe kose prvi je prišao Džesiki i pružio joj ruku opušteno se smešeći. – Ti si sigurno agent Harlou. Rajan Hanigan. Neko iza njega je pročistio grlo. Ne osvrćući se, Rajan je pokazao prema ostalim momcima. – To su agenti Čoi, Semjuels, Boč i Lanareli. Svaki od njih joj se nasmešio i pozdravio je. – Mi smo se pre dve nedelje sreli u liftu. – Boč, koji je izgledao najmlađe u tom društvu, zastao je kao da razmišlja šta bi još rekao. – Oboje smo išli naviše. Agent Čoi je oslonio ruku na pregradu. – Pa, čuli smo da si došla iz losanđeleske ispostave. Kako je tamo? – Toplo – kazala je Džesika. Sva petorica su se nasmejali kao da je rekla nešto strašno smešno. I ona se nasmešila. Da... Brzo je počela da stiče utisak kako u njihovom odeljenju nema mnogo koleginica. – Htela sam da razgovaram sa Džonom o nekim novostima u našem slučaju. – Pogledala je na svoj sat i videla da je pola pet. – Je li završio za danas?

272


Book as passion & BalkanDownload

– Izašao je malo ranije, rekao je da ide u teretanu – kazao je Rajan. – To je bilo pre samo dvadesetak minuta, tako da sam siguran da je još tamo. – Hvala. Proveriću. – Prijateljski im klimnuvši glavom, krenula je prema liftovima i pritisla dugme za drugi sprat, gde se nalazila njihova vrhunski opremljena teretana. U teretani nije bilo mnogo ljudi, što se moglo i očekivati u to doba dana. Nekoliko agenata trčalo je na pokretnim trakama, a dvojica su koristila kardiosprave. Pošto Džona nigde nije videla, prešla je u prostoriju s tegovima. Tamo ga je zatekla kako udara veliku vreću. U pripijenoj sivoj majici i šortsu, kretao se oko vreće kombinujući udarce. Svaki je bio snažan i kontrolisan, spoj glatkih pokreta kukova, ramena i ruku s plesom stopala. Majica mu se od znoja zalepila za široka, mišićava prsa, a snažne podlaktice i bicepsi su mu se napinjali sa svakim udarcem. A ona je spavala s tim muškarcem. Usne su joj se izvile u jedva primetan osmeh. Spavala je s njim, nego šta. Uhvatio je njen pogled u ogledalu iza teške vreće i ona se pribrala. Dobro. Prvo posao. Kasnije će da zeva u svog zgodnog partnera. Prešla je preko prostorije i oslonila se na stalak sa tegićima. – Tvoje kolege su mi rekle da si danas izašao malo ranije. On je odgovorio zastenjavši i nastavivši da udara vreću. Ugledala je njegov telefon na jednoj strunjači, primetila da je štoperica uključena i pretpostavila da radi nekakav trening u serijama. Štoperica je pokazivala da će to trajati još četrdeset šest sekundi.

273


Book as passion & BalkanDownload

Sačekaće. Na kraju krajeva, prizor pred njom nimalo nije bio loš. Udario je vreću brutalnim desnim krošeom, tako jakim da je Džesika na trenutak pomislila kako će vreća poleteti kroz prostoriju. Štoperica na njegovom telefonu se zaustavila i on je tu seriju završio još jednim desnim krošeom ispunjenim opasnim besom. Odmaknuvši se od vreće, pogledao je prema njoj, a onda je zubima raskopčao jednu rukavicu. Ona je prišla njegovom telefonu, sagnula se i pritisnula dugme kojim je zaustavila pištanje štoperice. Pored njegovog telefona bila je flaša vode, pa ju je uzela i dodala mu je. – Hvala – rekao je dahćući. – Nema na čemu. – Gledala ga je kako žedno pije dok su mu se graške znoja slivale niz lice. – Koliko još rundi? – Deset. Traju po tri minuta. Čekala je neku uobičajenu zajedljivu opasku ili peckanje, ali on je samo otpio još jedan gutljaj vode. Bez sumnje, nešto nije bilo kako treba. – Deluješ mrzovoljno – primetila je. – Da. Neko mi je prekinuo vežbanje – odvratio je. Hmm. Njegovo lice je dobro skrivalo osećanja i zvučao je prilično drčno, ali ona nije nasedala na to. Zato je jednostavno nakrivila glavu i čekala. Frknuo je. – Šta je, pokušavaš da glumiš dobrog policajca? – Moram li da glumim dobrog policajca? Pogledao ju je, a ona je izvila obrvu.

274


Book as passion & BalkanDownload

Rezignirano je uzdahnuo. – Ništa bitno, Harlouova. Danas sam drugom agentu predao svoj najveći slučaj. Jermenka ulična banda. Iznude, nasilni zločini, ilegalna prodaja oružja, trgovina drogom, ti tipovi se bave svim nezakonitim aktivnostima koje možeš da zamisliš. Prisluškivali smo dvadeset četiri telefonska broja i samo što sam ubedio jednog od njihovih ljudi da promeni stranu. Mesecima sam radio na tome. On ima puno poverenja da ću zaštiti njega i njegovu porodicu. – Slegnuo je ramenima. – Novi agent će se pobrinuti za njega, znam to. Ali.. jednostavno sam veoma nezadovoljan što tako odlazim. Džesika je klimnula glavom. Nedavno je i sama bila u takvom položaju. Kad je iz Los Anđelesa prebačena u Čikago, morala je da preda sve svoje slučajeve. Ali postojala je i vedrija strana. – Ima mnogo loših momaka i tamo gde odlaziš, Džone. I mnogo ljudi u veoma teškom položaju, koji će biti zaštićeni jer ćeš ti biti tamo da se postaraš za to. Na trenutak je delovao iznenađen njenom iskrenošću. Onda ju je pogledao osmotrivši njene visoke potpetice i kostim krojen po meri, a zatim joj je pružio rukavice. – Hoćeš da odradiš jednu rundu? – u očima mu se ponovo video izazivački sjaj. „Duhovito.” – Kad smo se poslednji put suočili na strunjači, nisi prošao baš dobro. – Tad si me omela i zavarala me. Ali sad znam tvoje trikove. Prepredeno se nasmešila. – Mislim da opet mogu da smislim način da ti odvratim pažnju.

275


Book as passion & BalkanDownload

Pogledi su im se sreli, a njene reči su ostale bez odgovora pošto su u prostoriju ušla dvojica agenata. Nazad na posao. – Bler me je danas pozvao – rekla je Džonu. – Lično tebe je zvao? – Njegov nimalo oduševljen izraz lica pokazivao je šta misli o tome, ali nije dalje komentarisao. – Šta je rekao? – Bler je ubeđen da će Direkcija odobriti naše zahteve. Telefoniraću Levitu kad se vratim u kancelariju i obavestiću ga šta se dešava. – Ja sam večeras dostupan ako hoće da razgovara s oboma. – Džon je pogledao dvojicu agenta na klupama za dizanje tegova, a onda ponovo u nju. – Planiraš li uskoro da kreneš? – rekao je ležerno, kao bilo koji drugi agent koji ćaska s partnerom petkom u pola pet po podne. Ali dok ju je gledao u oči, u njegovom pogledu se osećala toplina. – Mislim da se neću još dugo zadržavati. Verovatno još sat vremena. – Zaćutala je nakratko posle tih reči, a onda se nasmešila. – Obavestiću te ako Levit kaže bilo šta važno. U suprotnom... želim ti prijatan vikend, Šeparde. Okrenula se i izašla usput klimnuvši glavom drugoj dvojici agenata. Kad se vratila za svoj sto, pozvala je Levita, koji je bio iznenađen saznanjem da je u ovom slučaju zaobiđen. – Bler te je pozvao direktno? Rešio je da te nagazi – rekao je Levit. – Blago meni. – Onda su razmotrili logistička pitanja sastanka planiranog za četvrtak. Džesika je posle toga sebi

276


Book as passion & BalkanDownload

rezervisala hotelsku sobu i počela da proverava raspored letova za Džeksonvil. Dok je gledala koja su mesta u avionu slobodna, za nju pored prozora, a za Džona pored prolaza, kao i obično, odjednom je shvatila da će to biti njihovo poslednje zajedničko putovanje. „Kad krećeš?” „Za vikend posle Praznika rada.” – Je li sve u redu? Džesika je trepnula shvativši da već ko zna koliko dugo zuri u ekran svog računara. Okrenula se i ugledala kolegu iz odeljenja, Vona Robertsa, kako stoji u prolazu s aktovkom u ruci. – Da. Samo dovršavam organizaciju nekog putovanja. – Nasmešila se, opušteno, ali ne previše vedro, koliko da ne pobudi nikakvu radoznalost. – Krenuo si kući? Proćaskala je s Vonom nekoliko minuta. Bio je fin tip, novopečeni tata pun duhovitih priča o tome kako njegovu ženu njihova dvomesečna ćerka stalno drži u pripravnosti. Ubrzo posle toga i ona je zaključila da je dosta za taj dan. Dok je prolazila parkingom ka svojim kolima, mobilni joj je zavibrirao. Stigla joj je poruka. Od Džona. „Koja ti je adresa?” Nije morala da pita zašto ga to zanima, to je bio očigledno. Osvrnula se po parkingu, osećajući da nije sasvim u redu što se tako krišom dopisuje s partnerom dok je još na poslu. „500 W Superior”, otkucala je odgovor i poslala ga. Čekala je da se njena razborita strana oglasi primedbom kako to nije bila dobra zamisao, da ono što se desilo u Džeksonvilu treba i da ostane u Džeksonvilu, i tako dalje.

277


Book as passion & BalkanDownload

Ali umesto toga... ništa. Džesika se nasmešila za sebe. Očigledno je i njena strana razuma uživala u pogledu na Džona u znojavoj majici.

278


Book as passion & BalkanDownload

24. – Dame i gospodo, kapetan je rekao da je sada bezbedno da koristite svoje elektronske uređaje. Za nekoliko trenutaka stjuardese će obići kabinu kako bi vam ponudile... Džesika je sedela pored Džona i čim je ova objava pročitana, otvorila je aktovku i izvadila laptop. – Danas nema vernog elektronskog čitača? – upitao je. – Nažalost, moram da napišem dva izveštaja. Trebalo je da ih predam pre nekoliko dana. – Kasniš s dokumentacijom? Ccc, Harlouova. Mislim da to daje osnov da ti se oduzme najviša ocena iz teorijskog dela obuke. – Stavio je šaku na grudi. – Kao sledeći po uspehu rado ću preuzeti titulu od tebe. Već je bila počela da kuca i odgovorila je ne skrećući pogleda sa računara. – Nema šanse, Šeparde. Nauči da prihvatiš neuspeh. Potisnuo je osmeh dok je pogledom prelazio preko njenog tesno krojenog crnog kostima i cipela s potpeticama. Nisu se videli otkako je otišao iz njenog stana u subotu u zoru. Pristajalo mu je što je ponovo s njom u avionu i što tako peckaju jedno drugo. U stvari, uživao je u tome.

279


Book as passion & BalkanDownload

Zbog njenih obaveza na poslu i njegovih privatnih obaveza, te nedelje nikako nisu mogli da usklade raspored. U subotu se sa Vesom odvezao na Starved rok, na dva sata vožnje od grada, gde su kampovali. To je bila njihova tradicija. Počeli su s tim pre nego što je Džon otišao na osnovnu obuku, a nastavili kad je raspoređen u detroitsku ispostavu. U nedelju se vratio u grad taman na vreme za večeru u očevoj kući. Ostatak večeri je proveo igrajući košarku sa bratom na jednom od osvetljenih terena na Foster Biču. Dok su odmarali, Džon je seo na klupu pored reke i posmatrao obrise osvetljenog grada u daljini. – Misliš li da će ti nedostajati? – upitao ga je brat sedajući pored njega. – Naravno – rekao je Džon. To što mu se na nekom drugom mestu ukazala bolja prilika nije značilo da je lako oprostiti se svim onim što ostavlja za sobom. Nejt je nakratko ćutao. – Znaš da se šalim na račun kampusa za superheroje samo zato što mi rastanak teško pada? – Vratiću se. – Džon je zastao. – I te šale o kampusu za superheroje mi se, u stvari, dopadaju. – Naravno da ti se dopadaju. – promrmljao je Nejt tiho. Pogledao je Džona iskosa. A onda su se obojica nasmejali. Pošto je među njima zavladala prijatna tišina. Džon je pogledao brata. Uprkos međusobnom zadirkivanju i činjenici da se njihov odnos u velikoj meri svodio na pokušaje da do krajnjih granica iznerviraju jedan drugog, oduvek su bili bliski. Zato je odlučio da Nejtu za rastanak pokloni nešto u čemu će uživati godinama. Zadovoljstvo što je bio u pravu.

280


Book as passion & BalkanDownload

– Spavao sam sa Džesikom Harlou. Nejt je razrogačio oči. – Znao sam da se nešto dešava između vas dvoje. Kad? – Prošle sedmice, na poslovnom putu. A onda ponovo pre dve večeri. Nejt ga je stegao za rame. – Uh, to je velika vest. Posle šest godina konačno si je ubedio da spava s tobom. – Još jednom je stisnuo Džona za rame čestitajući mu. – Pa? Je li vredelo toliko čekati? Džon je otpio gutljaj vode da bi prikrio osmeh. Jasno, njegov brat nikad nije video Džesiku Harlou. ★ Na pola leta Džesika je napravila pauzu u pisanju izveštaja i protegnula ruke iznad glave. Pogledala je fascikle naslagane ispred Džona. – Šta je to? – upitala je. – Ovo su izveštaji o nekim od najvažnijih misija TST-a. Smatrao sam da ne bi bilo loše da ih pregledam pre nego što se pojavim u Školi za obuku operativaca. Nagnula se i pogledala izveštaj u njegovom krilu. – Vejko? To baš i nije lako štivo. Ma šta kažeš. Osamdeset šest mrtvih, među njima i agenti FBI-ja, u najpoznatijoj i najkontroverznijoj misiji TST-a. – Pa, kakav je to novi slučaj zbog kog si morala da putuješ? – upitao je pokazujući više zanimanja za razgovor o njenoj operaciji nego o onoj pre dve decenije. U ponedeljak joj je bio poslao poruku da pita hoće li da se vidi s njim, a ona mu je

281


Book as passion & BalkanDownload

odgovorila da je u poslednjem trenutku poslata na zadatak van grada i da se vraća tek u sredu uveče. Razumeo je, naravno, ali je ipak bio razočaran. – To je istraga koju vodi ispostava u Kolambiji – rekla mu je. – Jedan advokat iz Leksingtona u Južnoj Karolini obratio im se povodom žalbe koju je dobio protiv jednog gradskog policajca. – Leksington u Južnoj Karolini? – To je bilo nešto novo. – Na šta se odnosi žalba? – Jedna žena tvrdi da ju je seksualno uznemiravao policajac koji se javio na njen poziv. Navodno, ona i njen momak su se ranije te večeri posvađali. On ju je istukao u njihovoj kući, a onda je pobegao kad je ona pozvala policiju. Ona tvrdi kako ju je policajac, kad je stigao, umesto da joj pomogne, odveo u spavaću sobu, počeo da je dodiruje i spopada je, a onda ju je uhapsio zbog lažne prijave policiji. Džon je s gađenjem odmahnuo glavom. – Znam. To je grozno – rekla je Džesika. – Pošto veruje da ona govori istinu, advokat je slučaj predao FBI-ju kako bismo mi mogli da ispitamo moguće kršenje građanskih prava. Nažalost, nema dokaza koji bi potvrdili priču žrtve. A da bi sve bilo još teže, ona je te noći pila. Dobro znaš kako će to izgledati na sudu, posebno kad bude svedočila protiv policajca bez mrlja u karijeri. Da bi se to rešilo, agenti iz Kolambije koji vode slučaj smislili su kako da tog policajca uhvate na delu. I tu ja stupam na scenu. – Kakav plan? – upitao je Džon, iako je i te kako mogao da zamisli kud sve to vodi. – Pretvaraću se da sam žrtva porodičnog nasilja. Imaću lažne modrice, nameštaj će biti ispreturan, sve što ide... I postaraćemo se da taj pandur primi moj poziv. Postavićemo

282


Book as passion & BalkanDownload

kamere i mikrofone po celoj kući, a ja ću se ponašati kao da sam pripita. A kad pandur stigne... videćemo šta će biti. Pogledao ju je u oči. – To znači da ćeš videti hoće li pokušati da i tebe napastvuje. – Da. Posle jednog trenutka uprla je prstom u njegovu šaku. – Mislim da si uništio dosije Vejko. Spustio je pogled i shvatio da je toliko stisnuo pesnicu da je zgužvao izveštaj. Sjajno. Spustio je zgužvane papire na preklopni stočić. – Kolambijska ispostava nema nijednu agentkinju koja bi mogla da obavi taj zadatak? – upitao je trudeći se da zvuči hladno. – Ili... ispostava u Šarlotu? U Atlanti? Da li je Čikago sad preuzeo sve tajne zadatke, ili samo one u kojima šaljemo naše agente da ih napadaju naoružani seksualni manijaci? Značajno je nakrivila glavu. – S obzirom na osetljivu prirodu zadatka – rekla je Džesika – tražili su tajnu agentkinju sa velikim iskustvom na terenu. Ispostavilo se da je moje ime bilo prvo na spisku. – Izdržala je njegov pogled bez kolebanja. – I drago mi je zbog toga. Želim taj zadatak. Taj tip je napao ženu koju je upravo bio pretukao njen momak. Posao mu je bio daje zaštiti, a on ju je iskoristio na najgori mogući način. Zato ću ja sad da obavim svoj posao. I postaraću se da to đubre zauvek ostane bez policijske značke. Videvši kako njene plave oči sevaju, Džon je osetio kako mu se u grudima razliva toplina. Pa dobro. Teško je tome se usprotiviti. Malo je ćutao pre nego što je odgovorio. Kao muškarcu mu se nije dopadala pomisao da se ona nađe u okolnostima u kojima

283


Book as passion & BalkanDownload

će morati da dozvoli nekom kretenu da je spopada ili dodiruje. Ali, kao agent, znao je da u FBI-ju nema nikog ko je bolje obučen za taj posao. Na kraju krajeva, video je Džesiku na delu. Ona će to sranje obaviti kao od šale. – Ako taj tip nekako uspe da te pribije uz pod pre nego što stigne pomoć, iskoristi onaj potez nogom koji si toliko volela na Akademiji. To je dobar potez. Skoro da ti je prošao kod mene. Skoro – naglasio je. Kad su joj se usne izvile u osmeh, on se namrštio. – Šta je? – Sladak si kad se ponašaš zaštitnički – rekla je. On je frknuo. – Ne ponašam se zaštitnički. Samo ti dajem poslovni savet, kao kolega kolegi. – Ah! Dobro onda. Hvala ti. – Vratila se svom laptopu. Njena pauza je očigledno bila gotova. Nastavila je da kuca. Dok ju je gledao kako radi, nešto ga je navelo da progovori. – Možda se i ponašam pomalo zaštitnički. Podigla je pogled s računara i pogledala ga u oči. Odjednom osetivši da je priznao više nego što je želeo, promeškoljio se na sedištu. – Uglavnom zato što ti je izbor obuće veoma upitan. – Osorno je pokazao glavom prema njenim visokim potpeticama. – Polomićeš gležanj jureći nekog zlikovca u tome. Nasmešila se. – Kad si poslednji put čuo da je agent ,,mastiljar” trčao za nekim? Ono jeste.

284


Book as passion & BalkanDownload

25. Na putu do hotela Džesika je javila Levitu da su stigli. – Danas će vas na sastanku biti samo troje – obavestio ih je džeksonvilski agent preko zvučnika u kolima. – Izgleda da je Bler rekao Moranu da može da preskoči ovaj susret. Džesika se zgledala sa Džonom, koji je vozio. – To je iznenađenje. – Morano se razočarao. Mislim da se nadao da će imati poslednju priliku da naruči „kolač s višnjama” – našalio se džeksonvilski agent. Kad su završili razgovor s Levitom, Džesika se zamislila. – Misliš li da Bler pokušava da izbaci Morana kao posrednika? – Moguće. Bler misli da planiramo još nekoliko investicija u njegovom gradu. Stekao je poverenje u nas – rekao je Džon. – Zašto bi davao Moranu dvadeset odsto mita kad može da posluje direktno s nama? Tako će njegov profit ostati neokrnjen. I zaista, njihov predosećaj se potvrdio nekoliko sati kasnije kad su se sastali s Blerom na mestu tobožnjeg budućeg restorana. – Jesam li vam rekao da će Direkcija za građevinsko zemljište izdati dozvolu? – upitao je Bler ulazeći u zgradu nekadašnje banke.

285


Book as passion & BalkanDownload

Džon je pružio ruku i pozdravio se s gradonačelnikom smešeći se. – Samo da se zna, ja nikad nisam sumnjao u vas. Plaćanje na rate bilo je Ešlina zamisao. Igrajući svoju ulogu, Džesika ga je ošinula pogledom pre nego što se okrenula Bleru i rukovala se s njim. – Oduševljeni smo što je prepreka tako brzo uklonjena. Hvala vam, gospodine gradonačelniče. – Sve ide u rok službe. – Veran sebi, prešao je pogledom preko njene uske suknje i bele bluze kratkih rukava. – I mislim da je vreme da počnete da me zovete Patrik. Naslonivši se na bankomat, Džon je nakrivio glavu kao da je tek sad shvatio nešto. — Gde je Morano? – On je imao druge obaveze. Na večeri je s nekim klijentom – odvratio je Bler nehajno odmahnuvši rukom. – Pozdravio vas je. Svesna da se radi o laži, Džesika je motrila ima li promena u Blerovom govoru tela, izražavanju, ili ponašanju. – Žao nam je što nije mogao da dođe. – Odlučila je da baci mamac i vidi hoće li Bler zagristi. – Mislim da ćemo se nas troje sasvim dobro snaći i bez njega. Blerove oči su prepredeno sevnule. – Potpuno se slažem. – Pogledao je aktovku pored Džonovih nogu. – Pod pretpostavkom da mi i danas niste spremili neko iznenađenje. – Nema nikakvih iznenađenja. – Džon je uzeo aktovku i predao je Bleru. – Dvadeset pet hiljada u gotovini, kao što smo vam obećali. Uzevši aktovku, Bler je pogledao Džesiku, a onda Džona, kao da razmišlja da li da otvori torbu i prebroji novac. Pošto je u međuvremenu počeo da im veruje, spustio je aktovku pored sebe i pokazao na njihovo okruženje. – Kad počinjete renoviranje?

286


Book as passion & BalkanDownload

– Nadamo se za koju nedelju – rekao je Džon. – Već imamo spremne nacrte, tako da je sledeći korak nalaženje izvođača radova. – Jeste li razmišljali šta bi mogao biti vaš sledeći poduhvat u Džeksonvilu? – upitao je Bler Džesiku. – Da znate da jesmo. Ovog puta na umu imamo potpuno drugačiji koncept. Razmišljamo o lokalnom bistrou u kom bi se služila hrana donesena s domaćih farmi. Mislimo da bi vikendom privlačio veliki broj gostiju za branč. To bi bilo nešto moderno, a jelovnik bi se menjao svake nedelje zavisno od sezone i od toga koje su namirnice na tržištu najsvežije. Razmišljala sam da nam specijalitet bude kajgana s različitim dodacima. Možda i palačinke. To bi bilo mesto na koje bi ljudi redovno dolazili zbog odlične hrane i iz radoznalosti da vide šta je novo na jelovniku, ali bi se pritom osećali opušteno jer bi to bilo pristupačno mesto. – Specijalne kajgane i palačinke? To zvuči baš velegradski. – Bler je razmislio o tome. – Sviđa mi se. – Prišao je bliže, i šaljivo rekao: – Samo ne zaboravite kačamak, Ešli. Džeksonvil možda jeste veliki grad, ali je ostao južnjak u duši – otegao je. Nasmešila se. – Kačamak. Razumem. Zastao je odmeravajući je. – Trebalo bi da porazgovaramo o tom projektu kad ponovo dođete u grad. Možda uz večeru? Sa šest godina iskustva specijalnog agenta na terenu, od čega je nekoliko poslednjih godina uglavnom radila na tajnim zadacima, Džesika je naučila koliko je važno motriti na neverbalne znake. A upravo sada, ne izrazivši to rečima, Bler joj je govorio nešto veoma zanimljivo. Proširene zenice. Učestalo treptanje. Blago rumenilo, koje je ukazivalo na ubrzan puls. Način na koji je počeo da govori malo

287


Book as passion & BalkanDownload

brže otkako je slagao za Morana. Sve to ju je navelo na zaključak da je gradonačelnik ili uplašen ili uzbuđen. A po njenom mišljenju, teško da je bio uplašen. – Volela bih to. Pozvaću vaš kabinet da to ugovorim – kazala je. Bler je izvadio telefon iz sakoa. Dodirnuo je ekran nekoliko puta, a onda je Ešlin telefon zazvonio u Džesikinoj torbi. – Bolje pozovite ovaj broj. To je moj privatni telefon. – Namignuo joj je pa prekinuo poziv i vratio telefon u džep. – Onda, do sledećeg viđenja. Pružio je ruku. Kad ju je Džesika prihvatila, osetila je kako joj palcem namerno prelazi preko vrhova prstiju. Naprosto nije mogla da dočeka da vidi tog tipa u narandžastom zatvorskom odelu. – Do sledećeg viđenja – ponovila je. Bler se okrenuo Džonu pokazujući mnogo manje interesovanja. – Dejve. – Kratko se rukovao s Džonom za rastanak, a onda se okrenuo i izašao. Džon je sačekao nekoliko trenutaka dok nije bio siguran da je Bler otišao. – On nešto smera. Džesika se setila prepredenog sjaja u Blerovim očima. – Da, baš tako.

★ Kad su se sastali, Levit i Tod su bili toliko raspoloženi da je Džesika bezmalo očekivala da na licu mesta otvore bocu šampanjca.

288


Book as passion & BalkanDownload

– I to je, prijatelji moji, završen slučaj – rekao je Levit kad su Džesika i Džon izašli iz iznajmljenih kola. Tod se srdačno rukovao s oboma. – Svaka čast. – Široko im se osmehnuo, što je bilo odstupanje od njegove uobičajene uzdržanosti. – Večeras ću popiti dobar viski. Džesika se na to nasmejala. Pošto je i sama vodila nekoliko dugotrajnih i napornih slučajeva, dobro je znala kakvo je olakšanje kad se konačno privedu kraju. Nošeni uzbuđenjem i pobedničkim ushićenjem, njih četvoro su korak po korak obradili ceo sastanak nakon što su Džon i Džesika skinuli mikrofone. – Ko je došao na ideju s kajganom? – zanimalo je Levita. – To je bila Džesikina zasluga – kazao je Džon. Tod je pokazao na nju. – Kad si Bleru iznela svoju ideju, okrenuo sam se Levitu i rekao „dođavola, i ja hoću da jedem utom restoranu”. Iznad njih se zloslutno razlegla grmljavina. – Zvuk Blerovog pada – prošaptao je Levit glumeći dramatičnost, što je svima ponovo izmamilo osmeh. – Kad smo kod toga, kad ćete obaviti hapšenje? – upitala je Džesika. – Treba da sredimo još nekoliko sitnica, a onda će kancelarija saveznog tužioca hteti da sve proveri – rekao je Levit. – Ali znam da su željni da se to pokrene isto koliko i mi. Mislim da nema sile da to potraje duže od dve-tri nedelje. Nebom su sevale munje dok su padale prve kapi kiše. – Mislim da bi trebalo da krenemo. – Tod se rukovao s oboma zahvalivši im na pomoći. Levit je učinio isto, obećavši

289


Book as passion & BalkanDownload

daće sve pogurati sledećeg ponedeljka ako dotad još ne bude pokrenut postupak hapšenja. Džesika i Džon su stigli do kola nekoliko sekundi pošto je počeo pljusak. Ona je sela na suvozačko sedište i zalupila vrata za sobom dok je kiša nemilice tukla po kolima. – Zaboga – promrmljao je Džon. Provlačeći prste kroz mokru kosu Džesika je pogledala Džona, koji je pritiskao dugmad za podešavanje vozačkog sedišta dok su mu kolena skoro dodirivala bradu. – Možda bi ponekad mogla da vratiš sedište u prvobitan položaj pre nego što izađeš iz auta? – rekao je pomalo osorno. – Bar jednom. S mukom je potisnula osmeh dok se njegovo sedište polako pomeralo unazad. – Rekla sam ti agente Šeparde, nemam ništa protiv da ja vozim sve vreme. Pošto je konačno podesio sedište, pokrenuo je kola. Ona je nakrivila glavu radoznalo ga pogledavši. – Zašto nisi rekao Levitu i Todu da si primljen u TST? – Imao je savršen povod za to kad je Levit najavio da će ih pozvati sledećeg ponedeljka. – To obično preraste u dugačak razgovor. Ljude zanima kakvo je testiranje, raspituju se o Školi za obuku operativaca... sve ih zanima. Večeras nemam vremena da sve to objašnjavam. – Imaš velike planove? Džon je ubacio u brzinu i krenuo prema hotelu. Pogled u njegovim očima bio je dovoljno zažaren da se od njega zamagle stakla na kolima. – Veoma velike planove, agente Harlou.

290


Book as passion & BalkanDownload

26. Bilo je malo posle osam kad su stigli do hotela. Džon je zbog oluje odlučio da preskoči radnika hotelskog parkinga i parkira se što bliže svojoj sobi. Nije dolazilo u obzir da od predvorja do njegovog krila hotela pešače po takvom pljusku. Međutim, ispostavilo se da su i svi ostali gosti hotela došli na tu ideju. Parkirao se najbliže što je mogao, što i nije bilo od velike koristi, a onda je uzeo kišobran kupljen u prodavnici poklona, koji je ranije bio ostavio na zadnjem sedištu. Mali i boje limete, teško da je ulivao poverenje kao zaštita od nemilosrdne kiše. – Ostani ovde – rekao je Džesiki dok je kiša u snažnim talasima zalivala prozore kola. Otvorio je vrata, raširio kišobran, a onda izašao iz kola i obišao ih do suvozačeve strane. Otvorio je vrata i pružio joj ruku da bi joj pomogao da izađe. Stisnuti ispod kišobrana, pojurili su prema vratima kroz potoke koji su se slivali s neba. Kad su ušli, oboje su se nasmešili dok su procenjivali štetu. On je od ramena naniže bio potpuno mokar, a ni Džesika nije prošla mnogo bolje. Veći deo njene leve strane i donja polovina tela bili su natopljeni, a odeća se prilepila za nju. Taj deo mu nije smetao. Požurili su kroz ledeni hodnik, u kom je radio klima uređaj, i stigli do vrata njegove sobe. On ih je otključao, a ona je otišla

291


Book as passion & BalkanDownload

pravo do prekidača na zidu i isključila klima uređaj. Pošto joj, očigledno, još nije bilo dovoljno toplo, otvorila je vrata prema natkrivenom balkonu i pustila vlažni vazduh prožet mirisom okeana da ispuni sobu. Džon je otišao u kupatilo da im donese peškire. Dok je bio tamo, brzo je svukao odeću i cipele ostavši samo u boksericama. Mokru odeću je prebacio preko vrata tuš kabine da se suši. Izašavši iz kupatila, zatekao je Džesiku kako se oslanja na balkonska vrata posmatrajući kišu i okean. Kosa joj je bila uvijena i razbarušena od vlage, a noge su joj bile gole pošto se izula i svukla suknju. Izgledala je zadubljena u misli dok je raskopčavala košulju. Prsti su joj se lenjo poigravali jednim dugmetom. Kad ga je primetila kako stoji i posmatra je, nasmešila se. – Peškiri. Dobra ideja. Prišao je i dao joj peškir. – O čemu si razmišljala? Mogao je da se zakune da je na delić sekunde u njenim očima video iskru nečeg nedokučivog, ali onda je to nestalo. Odgovorila je veselo brišući stopala i noge. – Razmišljala sam koliko je nepošteno što ti mokar izgledaš još bolje, dok ja izgledam kao da sam krenula na audiciju za neki glamrok bend iz osamdesetih. – Spustila je peškir pored suknje prebačene preko stolice. Prišao joj je i stao naspram nje. Pružio je ruku da joj s lica skloni pramen kose. Kosa joj se ponašala veoma čudno. Kao da iz časa u čas postaje sve bujnija. I da, šminka joj se malo razmazala, oko njenih plavih očiju bile su mrlje od ajlajnera i maskare. Imala je čak i mali trag maskare na desnom obrazu. Ali ne mari.

292


Book as passion & BalkanDownload

– Izgledaš prelepo – rekao je promuklo. Lice joj je postalo blaže, a onda je pocrvenela, na trenutak ne znajući šta da kaže. On je palcem nežno prešao preko njene donje usne. – Vidim kako se upravo spremaš za neku šalu na sopstveni račun. Ona se nasmešila. – Dobro me poznaješ. Da, tako je. Sagnuo je glavu i poljubio je. Prvo polako, ali onda su se njene usne željno razdvojile i on je prepleo jezik s njenim. Nestrpljivo ju je pomerio na stranu ne prekidajući poljubac i jednom rukom zalupio balkonska vrata. Pribivši je uz balkonska vrata zavukao je jednu nogu između njenih butina i do kraja joj raskopčao košulju. Ona je već disala ubrzano, a ni on nije mnogo zaostajao. Pošto je zbog zadatka prethodnih deset sati proveo glumeći hladnokrvnost, bilo mu je drago što konačno može da zbaci tu masku. Svukao joj je košulju s ramena i pustio je da padne na pod. Ona mu je zavukla prste u kosu na potiljku i dodirnula njegov jezik svojim, u sporom, vrelom poljupcu od kog mu se ud propeo napinjući bokserice. Ta žena ga je izluđivala svojim ustima. Podigao ju je uhvativši je za zadnjicu. Pošto je bio trideset centimetara viši od nje, bilo je lakše da se tako ljube. Dok se njegov ud pribijao uz nju, ona je drhtavo uzdahnula. Prestao je da je ljubi, odmaknuo glavu i video nesputanu želju u njenim očima. Onda je osetio... nešto. Nešto opasno.

293


Book as passion & BalkanDownload

– Skini grudnjak – tiho je rekao. Ona je otkačila kopču spreda i pustila naramenice da skliznu s ramena. Nije rekla ni reči dok je grudnjak padao na pod, ali zbog njenog drskog pogleda, taj pokret je izgledao izazovno. Usisao je ružičastu bradavicu njene dojke uživajući u njenom isprekidanom disanju dok ju je draškao jezikom. – Džone – zastenjala je. Eto ga opet, njegovo ime na njenim usnama, izgovoreno grlenim glasom koji ga je izluđivao, jebote. Pomerio se od vrata, odneo je do kreveta i spustio je na njega. Ona ga je s očiglednim divljenjem gledala kako svlači bokserice. – Lezi na leđa – rekao joj je. Video je vrelinu u njenim očima. – Večeras si pomalo zapovednički raspoložen. – Mogu da budem i mnogo oštriji, ako ti se tako više sviđa – odvratio je. Legao je na krevet pored nje i ljubio je dugo i strastveno. Ruka mu se spustila na njene grudi, pa preko stomaka nastavila naniže nestavši u njenim gaćicama. Glasno je udahnula kad je zavukao prst u nju. Dok ju je milovao u sporom, ujednačenom ritmu. Bradavice su joj se ukrutile, a ona se izvila pod njegovom šakom. – Sviđa ti se? – promrmljao je. – Da – prodahtala je. Gurnuo je još jedan prst, a onda joj palcem protrljao klitoris. Ona je zastenjala i malo više raširila noge.

294


Book as passion & BalkanDownload

Osećajući kako joj vrelina raste u donjem delu stomaka, podigao se i otvorio fioku noćnog ormarića u koji je ranije stavio pakovanje kondoma. Dok je vadio jedan iz kutije, Džesika se podigla na kolena i opkoračila ga. Videvši njen razigrani, nevaljali pogled, pružio je ruke i šakama obuhvatio njenu oblu, savršenu zadnjicu. – Treba da skineš ove gaćice. – Odmah ću. – Pomerajući kukove, protrljala se o njegovu alatku i s uživanjem zažmurila. – Mmm. „Bože” Držeći kondom, zavukao je šake pod čipkasti rub na njenom kuku. Snažno je trgnuo i njene gaćice su pale sa strane u dva dela. Problem rešen. S pomalo kiselim izrazom lica, zavukla je ruku između njih, izvukla prednju polovinu i bacila je na pod. On se vragolasto nasmejao. – Prvi put sam te lepo pitao. Recimo. – Kad smo kod pitanja, imam i ja jedno za tebe. – Nakrivila je glavu prelazeći dlanovima preko njegovih grudi. – Jesam li ti nekad rekla da imam... blagu oralnu fiksaciju? Oh... jebote, da. – Čini mi se da si to pomenula – odgovorio je trudeći se da zvuči hladnokrvno. Sa znalačkim osmehom, sišla je iz njegovog krila i spustila se s kreveta. Prstom ga je pozvala da se primakne ivici. On je to uradio spustivši stopala na pod. Onda je ona kleknula naspram njega.

295


Book as passion & BalkanDownload

– Džesika... – nije dovršio rečenicu. Ona još nije bila ni počela, a on je već pulsirao. Sam pogled na nju kako kleči pred njim bio je dovoljan da mu krv silovito jurne. Uzela je njegov ud među dlanove. – Reci mi šta voliš. „Sve u vezi s tobom”, rekao je glas u njegovoj glavi. – Možeš da ga uzmeš tim svojim lepim usnama. Zastenjavši kad je ustima skliznula uz njega, zavukao joj je prste u kosu. – Uzmi me dublje... baš tako. – Zavalio se i gledao kako ga najzavodljivija žena koju je ikad sreo nadražuje svojim ustima i šakama dovodeći ga opasno blizu tačke pucanja. – Pogledaj me. – Kad su im se pogledi sreli, osetio je kako ga obuzima nešto iskonsko i divlje. – Ti si najvatrenija žena koju sam sreo. I dalje ga gledajući u oči, izazovno je kružila jezikom oko njegovog glavića. Morao je da uđe u nju. Odmah. – Dođi ovamo – rekao je. Pustila ga je i nežno mu poljubila unutrašnju stranu butine, a onda se popela na krevet. On je uzeo kondom i dao joj ga. Mala đavolica ga je prepredeno pogledala. – Okreni se – zarežao je. Uradila je to oslonivši se na šake i kolena. On joj je rukom prešao preko leđa, pa preko oble zadnjice, a onda je uhvatio svoju alatku i gurnuo glavić u njen topli, vlažni otvor. Gledajući naniže pratio je kako uranja sve dublje u nju, ne zaustavljajući se dok nije prodro do kraja.

296


Book as passion & BalkanDownload

Ona je zastenjala, a telo joj se čvrsto steglo oko njega. Jebote, kako to prija. Zaškrgutao je zubima primoravajući se da ne mrda dok se ona nameštala na njemu. – Reci mi ako budem pregrub. – Nećeš biti. – Dahtala je dok je on klizio unutra i napolje. Kad je osetio da je spremna, stegao ju je za bokove, povukao se, a onda se zario brzo i duboko. Ona je jeknula od zadovoljstva, pa je to ponovio još jednom, a onda još brže. Tela su im se sudarala dok ju je žestoko uzimao. Njeno stenjanje i njegovo isprekidano disanje ispunili su sobu, a kad se ona spustila na laktove potpuno mu prepustivši kontrolu, zastenjao je od prisnosti tog trenutka. – Džone. Dodiruj me – rekla je glasom punim požude. Osećajući kako joj telo drhti, sagnuo se i posegnuo među njene noge i tiho, posesivno izgovorio: – Volim kad si tako blizu ivice. Tako si prokleto slatka. Samo moja. Kad je vrisnula, snažno se zario i svršio zajedno s njom stenjući dok mu se telo treslo prazneći se u tako jakom orgazmu da je pomislio da će mu oči iskočiti. Dahćući je skliznuo preko nje. Osećajući kako joj noge drhte, ispružio je ruku na krevet da je ne bi prignječio dok su padali. ★ Posto je skinuo kondom u kupatilu, Džon je oprao ruke i dobro se osmotrio u ogledalu. „Tako si prokleto slatka. Samo moja.” Pa, to poslednje mu se jednostavno omaklo. U zanosu strasti, naravno. Teško da je on prvi muškarac koji je u zanosu na ivici orgazma izgovorio tako krupne reči. Džesika je svakako shvatala da on time nije zaista mislio da je ona

297


Book as passion & BalkanDownload

njegova, njegova. Da... Jasno je da nije tako. Znao je da njihova veza ima rok trajanja. On će za osam dana odjahati u sumrak i početi novo poglavlje u Virdžiniji. On i Džesika nisu ni razgovarali šta će biti posle toga, niti je on očekivao da će tog razgovora biti. I ona će krenuti dalje, a ova njihova avantura ostaće tek puka uspomena, dobra zabava koje će se oboje s nežnošću sećati. Nadao se da će ostati prijatelji. Poslaće joj poneku poruku kad dođe u Čikago da poseti oca, Nejta i Vesa, i sastaće se na kafi ili piću. Pričaće joj o TST-u, a ona će njemu reći šta je novo u čikaškoj ispostavi i kakvi su slučajevi na kojima radi. Možda će čak uzgred pomenuti nekog tipa s kojim se viđa, finog momka koji je izvodi u otmene restorane, zasmejava je i koji je upoznao njenu porodicu, i... Džon je opustio vilicu, koja je odjednom počela da se steže. Nije važno. Vratio se u spavaću sobu i zatekao Džesiku kako potrbuške leži na krevetu, lica zagnjurenog u šake. Kad je seo na ivicu kreveta, ona se pridigla na lakat. – Je li sve u redu? – upitala je. Imajući na umu ono „samo moja” koje mu se omaklo, vodio je računa da zvuči sasvim ležerno. – Posle toga – značajno je glavom pokazao prema krevetu – sve je savršeno u redu. Žureći da skrene razgovor na drugu temu, uzeo je jelovnik za sobnu uslugu s noćnog stočića. – Zar ti nemaš, beše, običaj da naručiš čašu vina i desert posle okončanog posla? Trebalo bi da sledimo Todov primer i večeras se počastimo dobrom kapljicom. Uostalom, ovo mi je zvanično poslednji tajni zadatak. Ona je pogledala jelovnik, a onda se nasmešila.

298


Book as passion & BalkanDownload

– To svakako treba da se zalije nečim dobrim. ★ Kasnije te noći nakon što su zbrisali tart od limuna i slistili bocu vina (delimično su je ispili tokom vrelog druženja u ogromnoj kadi), Džesika je otišla da opere zube, a kad se vratila iz kupatila, Džon je već spavao. Sa smeškom je isključila lampu na noćnom stočiću i legla u krevet. Dok se smeštala, on se okrenuo na njenu stranu i prebacio ruku preko njenog kuka tako da mu se šaka našla na njenom stomaku. Verovatno je bio u polusnu i jedva svestan onoga što radi, ali ipak joj je prijala prisnost tog gesta. U stvari, to joj je bilo i više nego prijatno. Njena razborita strana se na to značajno nakašljala. Opusti se, to je samo malo maženja, umirila je Džesika taj glas. Nikad nije tvrdila da joj se Džon ne dopada, dobro, bar ne u poslednjih desetak dana. Bili su prijatelji i partneri, a mora se priznati, između njih je postojala i snažna fizička privlačnost. Ali postojala je granica do koje ta osećanja mogu da idu, granica do koje će im ona dozvoliti da odu. Pošto on za nešto više od nedelju dana zauvek odlazi, nije imala nekog izbora.

299


Book as passion & BalkanDownload

27. U četvrtak uveče Džon je osmotrio svoju garsonjeru u potkrovlju u kojoj je stanovao preko leta, zadovoljan napretkom koji su Nejt, Ves i on ostvarili za samo nekoliko sati. Prevoznici će doći sutra u sedam ujutru da utovare sav njegov nameštaj i kuhinjsko posuđe, kao i veći deo odeće i drugih ličnih stvari, u kamion koji će u Virdžiniju stići u sredu posle prazničnog vikenda. Pošto nije imao mnogo stvari, posebno posle raskida s Ališom, Džon je sumnjao da će prevoznicima trebati previše vremena. Uz malo sreće, na posao će stići do deset. Sad je već bio oslobođen svih svojih slučajeva, tako da nije ni imao nekih obaveza. Ali trebalo je da raščisti svoj sto; hteo je da vidi neke ljude pre nego što ode, a ako se ima u vidu da su se razgovori njegovih kolega često prekidali čim bi ga spazili kako prilazi svom stolu, slutio je da mu pripremaju oproštajnu zabavu. Iako im je on jasno rekao da to ne rade. Ali, ti dripci valjda nisu mogli da propuste priliku da ga još jednom, poslednji put izblamiraju. Kolegijalnost nije dozvoljavala ništa manje od toga. U maloj kuhinji Ves je spakovao čaše i sudove u jednu kutiju, zalepio je lepljivom trakom i markerom napisao „lomljivo” na vrhu i sa strana. Džon se zabavio pakovanjem odeće, ostavivši samo onoliko koliko mu treba za nedelju dana. To će spakovati u kofer i poneti sa sobom. Njegov brat je bio

300


Book as passion & BalkanDownload

zadužen za pakovanje fotoalbuma, uramljenih slika i drugih važnih predmeta koje je Džon za svaki slučaj odlučio da sam ponese. – Provali pidžamu s dinosaurusima na ovom momku. – Sedeći na podu dnevne sobe, Nejt je podigao album koji je njihov otac dao Džonu posle smrti njihove majke. Džon je prišao bliže nasmešivši se kad je ugledao sliku njih dvojice s mamom na božićno jutro pre tridesetak godina. – Kaže mi tip koji nosi zekicu s patkama. – Matori, ja tu imam, koliko, godinu i po? Meni to sranje lepo stoji. – Nejt ja zastao na trenutak posmatrajući fotografiju. – Mama izgleda tako mlado. Džon je klimnuo glavom. I njegov izraz lica se ublažio. – Tako je. – Onda je pokazao na drugu sliku na sledećoj strani – Provali tatine zulufe. Izgleda kao Vulverin. – Dok se Nejt cerekao, Džon je uzeo poslednju kutiju s odećom i složio je na ostale koje su stajale u uglu. Juče je bio kod oca na večeri, poslednji put pred odlazak iz grada. Taj rastanak mu nije lako pao, ali Džon je uglavnom uspevao da sve predstavi s vedrije strane. Tako se, zapravo, ponašao otkako se vratio iz Džeksonvila. Umesto da razmišlja o svemu onome što ostavlja za sobom u Čikagu, razmišljao je o svemu onom dobrom što ga čeka. Sledeće nedelje u ovo doba biće u Školi za obuku operativaca i uveliko će se pripremati da postane deo snajperske ili udarne grupe jedine policijske jedinice u Sjedinjenim Državama sposobne da u roku od četiri sata reaguje na terorističke ili kriminalne pretnje bilo gde u zemlji. „Servare vitas.”

301


Book as passion & BalkanDownload

„Nadam se da si ostavio mesta da konačno upišeš ’opasan’ u svoj CV.” „Dobro došao na najbolji posao u FBI-ju.” Da, dođavola, bio je naložen i spreman za to. – Pa, šta to imamo ovde? — rekao je Nejt prekidajući Džona u razmišljanju. Džon se okrenuo i video brata kako drži drugi fotoalbum koji je iskopao boga pitaj odakle. Bila je to nasumična zbirka slika koje je Džon snimio dok je bio u vojsci. Tu su bile ćušnute, pošto nije znao gde bi ih stavio jer nikad nije bio naročito dobar u pravljenju kartoteka, i dve slike njegove klase s Akadmije FBI-ja. Prva je snimljena na strelištu i svi polaznici na njoj bili su u uniformama novih agenata. Druga fotografija je bila napravljena u svečanijim okolnostima. Snimljena je u jednoj od slušaonica na dan diplomiranja i svi su bili u tamnim odelima i belim košuljama, a muškarci su nosili i zagasite kravate. Njegov brat je podigao jednu od dve slike dimenzija dvadeset sa trideset centimetara. – Znači, ovo je zloglasna Džesika Harlou. – Lukavo je pogledao Džona. – Pretpostavljam da je od dve žene u klasi, ona ova upadljivo zgodna plavojka. Pre nego što je Džon uspeo da odgovori, Ves je požurio preko sobe da vidi sliku. – Daj da pogledam. – Stojeći iza Nejta osmehnuo se s odobravanjem. – Aha, sad mi je jasno zašto si se toliko ložio na nju. Džon je odmahnuo glavom dok im je prilazio. U ovom trenutku više nije čak ni vredelo odgovarati na njihove opaske. Uzeo je sliku od Nejta i video da je to ona koja je snimljena na strelištu. – Ovu sliku nisam video godinama.

302


Book as passion & BalkanDownload

Na noj su bili svi, četrdeset jedan polaznik, u plavim polo majicama, kaki pantalonama i cipelama za pešačenje. Džon je gledao Džesiku, koja mu je stajala zdesna, u prvom redu. Ves je provirio preko njegovog ramena. – Zar nije malo preniska za specijalnog agenta? Džon se nasmešio. Sad kad je Ves to pomenuo, na ovoj slici je zaista izgledala niže nego obično. Mora da je to zato što nije bila u potpeticama. – Uživo se to ne primećuje. Zrači veoma snažnim autoritetom. Nejt i Ves su se zgledali. Prilično siguran da ne želi da zna zašto su to uradili, Džon je vratio sliku bratu. – Šta misliš, hoćeš li moći ostatak albuma da spakuješ u jednu kutiju? Meni ponestaje prostora u koferu. Odlučan u nameri da nastavi pripreme za selidbu, Džon je izvadio kofer iz ormara i počeo da pakuje ostatak odeće. ★ Dva sata kasnije, posle tri pozdrava pesnicom o pesnicu i jednog šaljivog, ali čvrstog muškog zagrljaja, Džon je stajao na pločniku ispred svoje zgrade posmatrajući kako se Vesova kola udaljavaju. Na delić sekunde Džon se zapitao šta li rade Rob, Met i Lukas i da li im je Ves rekao da je on primljen u TST i da se seli u Virdžiniju. Pretpostavljao je, mada to ni u ludilu ne bi pitao, da se Rob i dalje viđa s Ališom, tako da to verovatno i ona zna. Činilo mu se da se sve to s njima desilo pre sto godina. Za osam nedelja koliko je prošlo otkako je zatekao Ališu i Roba, prošao je pakao testiranja za Tim za spasavanje talaca,

303


Book as passion & BalkanDownload

saznao da je primljen i učestovao u tajnoj istrazi čija je meta bio gradonačelnik jednog od najvećih američkih gradova. I, naravno, tu je bila i Džesika. S njom će se oprostiti na kraju. Nije je video nekoliko dana. Ona je bila u Južnoj Karolini i spremala se za tajnu operaciju planiranu za to veče. Međutim, plan im je bio da sutrašnje veče i noć provedu u njenom stanu. On se, naravno, našalio na tu temu rekavši kako mu treba mesto da prenoći pošto će u to vreme njegov krevet biti na pola puta za Virdžiniju. Ali istina je da ni sa kim ne bi radije proveo svoje poslednje veče u Čikagu. A to ga je podsetilo na nešto. Izvadio je telefon iz džepa farmerki. Pošto su razgovarali o njenom novom slučaju pre nego što je otišla, znao je da Džesikin glumački debi u Leksingtonu u Južnoj Karolini ne bi trebalo da počne pre ponoći. U to vreme će u smeni biti ono pandursko đubre koje voli da spopada žene žrtve nasilja. Sada je verovatno bila s agentima koji vode slučaj i timom za podršku te su zajedno pripremali hotelsku sobu koju je FBI odabrao za mesto navodnog porodičnog nasilja. Džon je bezmalo mogao da vidi odlučan sjaj u njenim očima dok odbrojava minute do početka predstave. „Pošalji mi poruku noćas kad završiš”, napisao je. Biće ona dobro. Znao je to. Samo je hteo da to čuje lično od nje kad se sve završi. Tajni agent u njemu možda ju je bodrio s tribina, a možda je čak kao kolega bio pomalo ljubomoran zbog nekih detalja njene akcije jer su angažovali čak i profesionalnog šminkera za specijalne efekte koji će joj napraviti lažne modrice, što je baš kul. Međutim, muškarac u njemu bio je zaokupljen time da je ona sad udaljena više od hiljadu kilometara, na zadatku čiji

304


Book as passion & BalkanDownload

je najpoželjniji ishod da naoružani policajac pokuša da je napastvuje. Džon je na trenutak razmislio o tome, a onda je svojoj poruci dodao još jednu rečenicu. „Kad god da završiš.” Poslao je poruku, a onda se vratio u stan. Tamo je zatekao brata kako se odmara na kauču s pivom u jednoj ruci i telefonom u drugoj. Džon je iz frižidera uzeo pivo za sebe i seo pored brata. – Malo sam istraživao o tvom kampu za superheroje – rekao je Nejt ostavljajući telefon. – Iskreno, dok ga ti nisi pomenuo, nikad nisam ni čuo za Tim za spasavanje talaca. Mislio sam da si to možda samo izmislio da bi se pravio važan. Džon je otpio gutljaj piva. – I jesi li zadovoljan što si saznao da stvarno postoji? – Nego šta! A prema onome što sam pročitao, tu nema zajebancije. – Nejt je zastao. – U stvari, pročitao sam da su dvojica operativaca TST-a poginula pre samo koju godinu tokom neke obuke na obali kod Virdžinija Biča. – Pogledao je brata. – Pretpostavljam da ti već znaš za to. Džon je klimnuo glavom i progovorio ozbiljno: – Da. – Dvojica operativaca su vežbala brzo spuštanje iz helikoptera niz konopac, nešto je krenulo naopako i pali su u vodu s visine od pedeset metara. Za FBI ne postoje prihvatljivi gubici i čini se sve što je moguće da se spreče takve nesreće. Zato obuka u TST-u i jeste tako jaka. Ipak, svaki operativac koji stupa u tim potpuno je svestan rizika. Nejt je okrenuo glavu i pogledao Džona u oči. – Samo se čuvaj, znaš već.

305


Book as passion & BalkanDownload

Džon se malo nasmešio. Tobožnja opuštenost njegovog brata nije ga prevarila. Bio je dirnut jer Nejt je retko pokazivao da brine. – Hoću. Klimnuvši glavom, reklo bi se zadovoljan što mu je tu kamen pao sa srca, Nejt se ponovo zavalio i podigao noge na stočić. – A sad da pređemo na tu Džesiku što „zrači autoritetom” o kojoj stalno pričaš. – Prilično sam siguran da je jedini razlog što stalno pričam o njoj to što je ti stalno pominješ. Nejt nije reagovao na to. – Baš je šteta što su stvari između vas počele da se zagrevaju baš sad kad treba da kreneš. Džon je razmislio o tome. – Od toga verovatno ne bi ispalo ništa ozbiljno čak i da ne odlazim. Ona se upravo razvela i ne traži vezu, posebno ne s kolegom. Dođavola, čak mi je i rekla da je spavala sa mnom samo zato što odlazim. – Ili se možda i njoj dopada kako ti zračiš, samo ne želi to da prizna – rekao je Nejt. – I koliko ćeš sad da me gnjaviš s tim zračenjem? – Samo kažem da te nikad nisam čuo da tako govoriš o nekoj ženi – odgovorio je Nejt. Džon je otpio još jedan gutljaj piva razmišljajući daje najbolje da ovo prećuti. Pošto ga je kratko pogledao, Nejt je slegnuo ramenima. – Pa, meni ovo deluje kao da si izbegao metak. Od njegovog brata se moglo očekivati da kaže tako nešto. – Znaš, ne misle svi muškarci da vezu treba izbegavati po svaku cenu, kao hlamidiju ili zatvorsku kaznu u nekoj zemlji trećeg sveta.

306


Book as passion & BalkanDownload

Nejt ga je značajno pogledao. – Hteo sam da kažem nešto drugo. Da je Džesika želela nešto ozbiljnije, ti bi morao da odeš u Kvantiko sa svešću da si možda imao pravu priliku da budeš s njom. Te reči su poput olova potonule između njih, a Džon se ućutao. Onda je nakrivio glavu i ponovo ležerno rekao: – U pravu si. Valjda sam stvarno izbegao metak. – Pokazao je na skoro praznu flašu svog brata. – Hoćeš još jedno? Ne čekajući odgovor, ustao je i otišao do frižidera osećajući bratovljev pogled na leđima. ★ „Nadam se da nećeš završiti u nekom šugavom ljubičastom trikou i hulahopkama kad vam podele uniforme, čak ni superheroj ne može ništa da kresne u tome.” To su, naravno, bile oproštajne reči njegovog brata dok su se grlili za rastanak. Ostao je spadalo do kraja, ali Džonu nije promaklo kako je Nejtov glas postao malo potmuliji. Pogledao je na telefon i video da je pola jedanaest, odnosno pola dvanaest u Leksingtonu u Južnoj Karolini. Još pola sata pre nego što Džesika uputi uznemireni poziv policiji i pokrene celu akciju. Džon je pomislio kako će ona posle toga imati dobru priču s tajnog zadatka, još jednu u svojoj ionako zadivljujućoj kolekciji. Razmišljajući o tome, uzeo je drugo pivo iz frižidera i seo na kauč da provede dugu noć menjajući televizijske kanale. I agent i muškarac u njemu znali su da nema šanse da bilo koji od njih zaspi dok od nje ne stigne poruka da je sve u redu.

307


Book as passion & BalkanDownload

★ – I šta se onda desilo? Džesika je podigla drhtavu ruku da skloni uvojak kose s očiju glumeći trzaj kad su joj prsti očešali lažnu modricu na jagodici. – On je, ovaj, pobegao kad sam pozvala policiju. Verovatno je uzeo kola i otišao. Policajac, narednik Latrel, stajao je nepun metar od nje zapisujući to u malu beležnicu. – Koja je registracija tog vozila? Džesika se namrštila nerazgovetno izgovarajući reči, – Rc gistracija je SFK... 739, čini mi se. Ili možda 793. – Boja, marka i model vozila? – Crveni izgovarajući s.

ševrolet.

Silverado.

Ponovo

je

zapela

Scena je bila pripremljena i zasad se sve odvijalo po planu. Ranije toga dana Džesika se pod imenom Beki Soer prijavila u hotel „Komfort svits” u Leksingtonu, u centralnom delu Južne Karoline, dvadesetak kilometara od Kolambije. Priča je bila da su se ona i njen dečko, Džona Rid, dovezli iz Grinsboroa u Severnoj Karolini da bi prisustvovali zabavi iznenađenja za trideseti rođendan jednog od Džoninih starih prijatelja iz studentskog bratstva. Popili su po nekoliko pića u hotelu pre toga, a onda i na zabavi. Dobro su se provodili sve dok Beki nije dobila poruku od svog bivšeg dečka, Rajdera. Bilo je to nešto potpuno bezazleno. Da, bivši joj je ponekad slao SMS poruke i šta s tim? Ali Džona je uvek bio posesivan i posebno ljubomoran na Rajdera. Jednostavno je poludeo. Strašno su se posvađali na zabavi, a onda je Beki izjurila odatle i vratila se u hotel.

308


Book as passion & BalkanDownload

Međutim, to je Džonu samo još više razljutilo. U kratkoj haljini s jednom pokidanom tankom naramenicom i s modricama na obrazu i rukama, Džesika je sedela na ivici king sajz kreveta u hotelskoj sobi. Na komodi koja je služila i kao postolje za televizor, stajala je poluprazna boca burbona. Skoro odmah po ulasku u hotelsku sobu, policajac Latrel, njena meta, opazio je polupraznu bocu burbona, kao i hotelski telefon, koji je, razlupan, u komadima ležao pored zida. Ono što nije primetio, niti će ikad primetiti, bili su sićušni mikrofoni i kamere skriveni po celoj sobi. Nije imao pojma ni da se u susednoj sobi, s druge strane vrata koja su je spajala sa Džesikinom sobom i koja su, iako su izgledala zaključana, mogla lako da se otvore, nalazio šestočlani tim specijalaca FBI-ja naoružanih remingtonkama i glokovima. Džesika je imala dva izraza koji su služili kao šifre, jedan u slučaju opasnosti, a drugi da prenese da je od mete izvukla sve što je bilo potrebno. Obe šifre će biti znak za specijalce da odmah ulete u sobu i delujući brzo i precizno obore Latrela na pod pre nego što stigne i da pomisli da potegne pištolj. Ali Džesika je pre toga morala da obavi svoj posao. Prišavši bliže, policajac Latrel je podigao jednu prevrnutu stolicu i stavio je ispred stola. – Koliko je vaš momak popio večeras? Džesika se blago klatila na krevetu. – Ne znam. Mnogo. – A koliko ste vi popili, gospojice? – upitao je Latrel. Sela je uspravnije. – Samo dva pića. – Pogledala je pandura trepćući kao da pokušava da se usredsredi. – Možda tri... ili četiri.

309


Book as passion & BalkanDownload

Latrel je razmislio o tome, a onda je otišao do svog partnera, mlađeg policajca od dvadeset tri ili četiri godine, koji je stajao pored vrata. Za slučaj da je panduri pogledaju dok budu razgovarali između sebe, Džesika je prošla prstima kroz kosu postaravši se da joj se oči ponovo zamagle od suza. Ako će Latrel zagristi mamac, sada bi trebalo da izmisli neki izgovor kako bi se otarasio svog partnera, koji mu je, očigledno, bio podređen. – Zašto ne odeš da razgovaraš s ljudima u susednim sobama? Vidi da li je neko nešto čuo ili video – predložio je Latrel mlađem kolegi. Kad je to čula, Džesika je osetila navalu uzbuđenja. Počelo je. Latrel je nastavio tiše: – Kladim se u deset dolara da ćemo tog Rida naći u jednom od barova u Glavnoj ulici s još više modrica nego što ih ona ima. – Onda je progovorio još tiše tako da je Džesika razaznala samo deo razgovora. Pominjao je došljake, zabavu i trežnjenje. – Da li da pozovem vozilo? – upitao je mlađi policajac. – Samo proveri da li je na parkingu. Naći ćemo se u predvorju kad završim ovde. Džesika je gledala kako mlađi policajac izlazi iz sobe. Vrata su se snažno zatvorila za njim ostavivši je samu s policajcem Latrelom. – Rekao bih da vaš momak nije u stanju da vozi – kazao je Latrel prolazeći kroz sobu. Uzeo je stolicu od radnog stola, obrnuo je i seo okrenuvši se prema Džesiki. Bio je toliko blizu da su mu kolena dodirivala njena.

310


Book as passion & BalkanDownload

Kratko ju je osmotrio. Pogled mu je prešao preko izreza haljine do njenih golih nogu. – Ne treba da dozvoljavaš da se tako ponaša prema tebi. Jedna tako lepa i fina žena može da nađe nekog malo boljeg. Primetivši sjaj grabljivca u njegovim očima, Džesika je sagnula glavu. – Takav je samo kad popije – tiho je rekla. Latrel je stavio jednu ruku na njenu nogu, odmah iznad kolena. – Razgovaraj sa mnom, Beki. Rado bih ti pomogao ako mogu. Džesika je posmatrala kako Latrelova šaka klizi još dva-tri centimetra uz njenu nogu. Duboko je udahnula glumeći da pokušava da se sabere, ali bila je potpuno smirena i pribrana. Podigla je uplakano lice kako bi pogledala policajca u oči. Gotov si, smradino.

311


Book as passion & BalkanDownload

28. – Rekao sam ti da ćemo završiti za manje od dva sata. Voleo bih da su mi svi poslovi ovako laki. Majk, šef tima za selidbu, dao je Džonu priznanicu. Njih dvojica stajali su pored kamiona za selidbe parkiranog na ulici ispred Džonove zgrade. – Pa, šta ima u Virdžiniji? – Novi posao – rekao je Džon. – Kul. Nek ti je sa srećom. – Rukovao se sa Džonom i rekao mu da će mu se njegovi momci javiti u utorak da mu kažu kad otprilike stižu. Stojeći na ivičnjaku Džon je gledao kako kamion s njegovim stvarima odlazi. Kad je na kraju ulice skrenuo i nestao, uzdahnuo je shvativši da sad više nema nazad. To je bilo sve. Naravno, znao je da taj dan, njegov poslednji dan u Čikagu, dolazi. Spremao se za to protekle dve nedelje. I deo njega jedva je čekao da se sutra nađe na putu za Virdžiniju, gde će početi novo poglavlje njegovog života. Međutim, drugi deo njega, koji se poslednjih nekoliko dana svojski trudio da ignoriše, bio je pomalo... uznemiren. Posebno kad god bi pomislio na to da je ovo poslednja noć koju će provesti sa Džesikom.

312


Book as passion & BalkanDownload

To što se slučajno našao u neobaveznoj šemi s pametnom, duhovitom, prelepom ženom kojoj nimalo ne smeta što on ne može da joj ponudi ništa više, za muškarca od trideset i nešto godina u njegovom položaju bilo je ravno otkriću zlata. Znao je to. Selio se na drugi kraj zemlje i spremao se da počne izuzetno naporan posao, koji će zahtevati sve njegovo vreme, snagu i posvećenost. To teško da je bio pravi trenutak da započne vezu. Posebno veze na daljinu. Ipak, nije da mu je prijala pomisao na rastanak sa Džesikom. Zbližili su se tokom pet nedelja otkako je ona počela da radi u čikaškoj ispostavi i koliko god mu bilo nepodnošljivo da to prizna, za srce su mu prirasle čak i njene drske opaske. Odlično su sarađivali, ona mu je postavljala izazove, zasmejavala ga, a da bude iskren prema sebi, sve to će mu nedostajati kad ode. Mnogo će mu nedostajati. Stan mu je sad bio prazan ako se izuzmu koferi i nekoliko preostalih kutija koje će prebaciti svojim kolima. Džon je zaključao garsonjeru i krenuo na posao. Dok se zaustavljao na parkingu zgrade FBI-ja, telefon mu je zazujao pošto mu je stigla poruka. Pogledao je u držač za šolje pored kontrolne table, gde mu je stajao telefon, i video je da je poruka od Džesike. Razmenili su nekoliko kratkih poruka u dva po ponoći, nakon što ga je obavestila da je završila tajnu operaciju u Leksingtonu i da je sve prošlo dobro. Imajući u vidu prirodu tog zadatka, i muškarac i agent u njemu želeli su da znaju nešto više o onome što se desilo, ali ona u tom trenutku nije mogla da razgovara pošto je imala da obavi još nekoliko poslića s agentima iz ispostave u Kolambiji. Međutim, obećala mu je da će mu ujutru poslati poruku o tome kad poleće za Čikago.

313


Book as passion & BalkanDownload

Kad je parkirao kola, Džon je uzeo telefon i video da je njena poruka duža nego što je očekivao. „Pomoćnik saveznog tužioca koji će voditi slučaj hoće da se nađe s kolambijskim agentima i sa mnom u jedan. Rekla sam im da MORAM da završim do pola tri da bih stigla na let u 4.17. Sleće u 5.29. Izvini što ću kasniti... Mogu da kažem svom vrataru da ti da ključeve mog stana kako bi mogao da uđeš.” Odmah posle toga poslala mu je i drugu poruku. „Ali nemoj da zaviruješ u kesu s poklonom na kuhinjskom pultu.  ” Osetio je kako mu se u grudima razliva toplina. Kupila mi je nešto? Nasmešio se pri pomisli da je nešto kupovala za njega. „To je samo poklončić za rastanak.” Njegov osmeh je nestao. Tako je, poklon za rastanak. Trebalo je to da pretpostavi. „Javi mi kad se ukrcaš”, odgovorio joj je. „Ja ću verovatno visiti u kancelariji dok ti ne stigneš kući.” Ipak mu je ovo bio poslednji dan u čikaškoj ispostavi. Njegovih poslednjih nekoliko sati na dužnosti specijalnog agenta. Mogao bi da natenane uživa u tome. Poslednji radni dan mu je proleteo. Ortaci s odeljenja odveli su ga na ručak i poslednji razgovor, raščistio je svoj sto, kog se toliko užasavao, a u četiri po podne iznenadili su ga oproštajnom zabavom. Čak su doneli i tortu ukrašenu obeležjima TST– a: orlom koji nosi pokidani lanac iznad reči „Servare vitas”. Iskreno zahvalan i pomalo postiđen, Džon je s nekoliko reči zahvalio svima. I dok je gledao u lica svojih kolega, svog šefa, agenata iz drugih odeljenja s kojima je radio poslednjih godina, pa čak i glavnog specijalnog agenta koji se postarao da uvrati, u njemu su se iznenada uskovitlala osećanja.

314


Book as passion & BalkanDownload

Da bi to prikrio, završio je govor šaljivim pitanjem koliko će vremena proći pre nego što njegov radni odeljak dodele nekom drugom. – Petnaestak minuta – s osmehom je odvratio Nik, glavni specijalni agent. Svi su nasmejali, uključujući i Džona. „Razmišljaj o onome što te čeka”, podsetio je sebe. Džon je išao naokolo u želji da porazgovara sa svima i nije imao priliku za predah sve dok pet sati nije uveliko prošlo. Dotad su otišli skoro svi osim agenata iz njegovog odeljenja koji su zabavu odavno bili pretvorili u zezanje na njegov račun pričajući priče o njegovim slučajevima i koristeći priliku za poslednje šale i peckanja. – Kad smo kod zanimljivih slučajeva, tvoja saučesnica iz „mastiljarskog” odeljenja nije se pojavila – primetio je Rajan. – Kakav je uopšte njen status? – interesovalo je Džina. – Kako to misliš „njen status”? – upitao je Džon. – Je li slobodna? – otvoreno je upitao Brendon. Džon se nasmejao pre nego što je odgovorio i primetio da sva petorica oko njega stoje i čekaju ne dišući. Ispod oka je pogledao Rajana. – Nemoj mi reći da si se i ti uključio u one tračeve. Rajan je slegnuo ramenima s osmehom. – Ne bih imao ništa protiv ako bih saznao da je slobodna. Pre neki dan sam samo nekoliko minuta razgovarao s njom, ali ostavila je snažan utisak na mene. Džon je osetio kako ga obuzima neobjašnjiva posesivnost. ,,U stvari, viđa se s nekim. Sa mnom.”

315


Book as passion & BalkanDownload

Naravno, to nije mogao da kaže. Prvo, on i Džesika su svoju vezu držali u tajnosti. Drugo, ta tvrdnja već od sutra više neće biti tačna. On će biti u Vridžiniji, a Džesika će moći da izlazi s kim god poželi. Teško da će opet početi da se viđa s nekim kolegom. Ali radoznalost njegovih ortaka grubo ga je podsetila da će se muškarci udvarati Džesiki, i to dobri momci kao što je Rajan, koji bi mogli da joj ponude pravu vezu, a ne samo tronedeljnu avanturu. Momci u koje bi mogla da se zaljubi. Džon je opustio šake pošto je shvatio da ih je maločas stisnuo iza leđa i svojim kolegama ponudio diplomatski odgovor. – Meni nikad nije pomenula da ima dečka. Pošto je skrenuo razgovor na drugu temu, Džon se izvinio i ostavio ih. Želeći da se osami, krenuo je hodnikom prema toaletu izvadivši usput telefon. Tokom govora je bio isključio zvono i video je da je propustio jedan poziv od Džesike i dve poruke u kojima ga obaveštava da joj je let odložen. Džon je okrenuo njen broj u želji da dobije pun izveštaj. Možda zato što je konačno postao sasvim svestan da sutra odlazi. Možda i zato što je bio pomalo uznemiren nakon razgovora o Džesiki sa kolegama. Jednostavno je goreo od želje da sazna kad će je videti. ★ Ubrzo nakon što je stjuardesa zamolila sve putnike da spakuju svoje torbe i sednu što je brže moguće, Džesiki je zazvonio telefon.

316


Book as passion & BalkanDownload

– Pa gde si ti? – upitala je. Satima je pokušavala da dobije Džona. Nažalost, nije bila sigurna koliko dugo će moći da razgovara pa mu je prvo prenela samo ono najvažnije. – Loša vest je da je moj let odložen zbog oluje. Dobra vest je da sam najzad u avionu i da svakog trenutka treba da krenemo. Kažu da slećemo u Čikago u pet do sedam. – Nastavila je tiše iako je uspela da dobije jedno od pojedinačnih sedišta na levoj strani aviona regionalnog prevoznika, gde je teško neko mogao da je čuje u svoj onoj gužvi koja je pratila ukrcavanje. – Propustila sam tvoju oproštajnu zabavu, Džone. Stvarno mi je krivo. Pošto je postala svojevrstan stručnjak da razočarava druge zbog poslovnih obaveza, spremila se za prekore. I zaslužila je njegovu ljutnju. Ovo je bio veliki dan za Džona, a ona se nije pojavila. Ali on je odgovorio zadirkujući je. – Na kraju zabave svi su počeli da me prozivaju. Da si i ti bila tamo, sigurno bi došla u iskušenje da razgališ okupljene pričom o jednoj našoj borbi na Akademiji. A nisam siguran da bi naša veza izdržala iznošenje te priče u javnost. Nasmejala se. „Bože kako mi nedostaješ.” Te reči su joj skoro skliznule s usana pre nego što je uspela da se savlada. Uh! To je baš jako. Takve reči žena bi rekla nekom s kim je u pravoj, ozbiljnoj vezi. Ne muškarcu koji sutra zauvek odlazi. Kao što je činila celog dana, kad god bi pomislila na to, Džesika se trudila da ignoriše neprijatan osećaj u stomaku i usredsredila se na ono konkretno. – Hoćeš li da odeš u moj stan? Već sam telefonirala vrataru i rekla mu da te pusti ako naiđeš.

317


Book as passion & BalkanDownload

– Ne treba. Popiću pivo u bratovljevom baru i sedeti tamo dok ne sletiš. – Promenio je temu. – Nisi mi rekla kako je prošla sinoćnja akcija. Prvo ono najvažnije: jesi li dobro? Kad je Džesika to čula, osetila je kako se topi. Kasnila je, i to mnogo, da s njim provede njegovu poslednju noć u rodnom gradu. Upravo je propustila njegovu oproštajnu zabavu. Ali njega je pre svega zanimalo da lije ona dobro. Jer Džon Šepard je takav tip momka. Stvarno dobar momak. Džesika je pogledala kroz prozor aviona pokušavajući da se usredsredi, a grlo joj se odjednom steglo. Saberi se, rekla je sebi. Verovatno je samo preterano osetljiva i iznurena od poslednjih događaja. – Dobro sam – uspela je da izgovori opušteno i samouvereno. – Moja meta je uglavnom volela da spopada žene koje je smatrala ranjivim. Nema potrebe da ti kažem da su mu se neki delovi tela brzo smežurali kad su na vrata upala šestorica tipova s pancirima i sačmarama. Stjuardesa joj je dala znak da ostavi telefon jer uskoro poleću. – Moram da prekinem – rekla je Džonu. – Spremamo se za poletanje. – Razgovaraćemo još kad stigneš kući. Hoću da čujem ostatak priče – rekao je. – Ova bi mogla da nadmaši i onu kad sam bila u ulozi hotelske spremačice. – Pošto se pozdravila s njim, prekinula je vezu i još trenutak gledala u telefon. „Razgovaraćemo još kad stigneš kući.”

318


Book as passion & BalkanDownload

U drugim okolnostima, kad Džon sutra ne bi zauvek napuštao grad, verovatno bi bilo lepo imati nekog poput njega da mu se vratiš kući posle iscrpljujuće istrage. U stvari, to bi bilo mnogo lepo. Duboko udahnuvši, primorala je sebe da se nasmeši saputniku koji je sedeo u susednom redu. – Putujete u Čikago zbog posla ili zbog zadovoljstva? – upitala gaje. – Radna konferencija – odgovorio je. – Vi? – Vraćam se kući. Radim za FBI u Čikagu – kazala je. – FBI? Opa! – Muškarac se radoznalo okrenuo prema njoj. – Kako to izgleda? Očajni trenuci zahtevaju očajničke mere. On do kraja leta neće prestati da je zapitkuje o koječemu, a njoj je upravo to bilo potrebno. Nešto, bilo šta, što će joj pomoći da ne razmišlja o Džonu.

319


Book as passion & BalkanDownload

29. Dva sata kasnije, međutim, Džesika je bila opasno blizu da izgubi živce. Kao i svi ostali putnici u avionu. Nova oluja je naišla skoro čim su se odvojili od gejta. Ne želeći da izgubi njihov red za poletanje, pilot je zadržao avion na pisti u nadi da će poleteti čim se razvedri. Ali kad je oluja s grmljavinom stigla u tu oblast, otkazani su svi letovi i avioni su vraćeni na terminal. – Zbog vremenskih neprilika kontrola leta je, nažalost, otkazala sve letove planirane do kraja večeri. – Radnica avio kompanije koja je stajala za pultom delovala je izmoždeno dok je ponavljala svoj govor, isti onaj koji je izdeklamovala petorici putnika koji su stajali u redu pre Džesike. – Izvinjavam se zbog neprijatnosti i sa zadovoljstvom ću vam zakazati prvi sledeći let sutra uju... – Ne, ja moram da poletim večeras – naglasila je Džesika. – Bilo kojim avionom. Nije važno. Platiću koliko god treba. Ali neophodno je da stignem u Čikago. Petorica putnika pre nje bili su neuspešni u svojim naporima da se te večeri ukrcaju u neki drugi avion. Ali ona je imala keca u rukavu. Izvadila je svoju legitimaciju FBI-ja. Nikad svoj posao nije iskoristila da bi izvukla neku korist, čak ni da bi izbegla kaznu za pogrešno parkiranje. Ali večeras je bila i te kako spremna da to

320


Book as passion & BalkanDownload

iskoristi samo ako će tako uspeti da se ukrca u neki avion. – Ja sam specijalni agent FBI-ja. Večeras moram da stignem u Čikago. Radnica aerodroma je odmahnula glavom skoro i ne pogledavši njenu legitimaciju. – Stvarno mi je žao. Ali ništa ne mogu da učinim. Očekuje se da će oluja potrajati još najmanje četiri sata i svi letovi s ovog aerodroma otkazani su do kraja večeri. – Dobro. Onda me prebacite na neki let iz Šarlota. Ili Čarlstona. Iz Mertl Biča. Dođavola, poleteću iz Atlante ako moram. – Džesika je čak i samoj sebi zvučala pomalo očajnički. – U Šarlotu je vreme isto kao ovde. I oni su otkazali sve letove. A Čarlston i Mertl Bič su na više od sto pedeset kilometara odavde. A pošto je ovako kasno, Čak i da odmah nađete neki taksi, nećete stići ni na jedan avion koji poleće večeras. – Aerodromska službenica ju je saosećajno pogledala. – Žao mi je, ali plašim se da večeras nećete stići u Čikago. Na trenutak Džesika je samo stajala kao ukopana. – Ali... moram da se vratim tamo – rekla je. – Moj prijatelj odlazi sutra ujutru i moram da ga vidim. Ne znam kad ću ga ponovo videti posle toga. Ako ga ikad više vidim. Progutala je pljuvačku shvatajući polako težinu svojih reči. Ispravivši ramena, pokazala je prema računaru. – Povucite sve veze koje morate. Možete da me ubacite u prokleti transportni avion. Samo nađite neki način da stignem kući. Njen govor nije delovao. Nije upalio ni petnaest minuta kasnije kad ga je Džesika ponovila šefici one službenice za pultom. Bila je neopozivo zaglavljena.

321


Book as passion & BalkanDownload

Prošavši prstima kroz kosu, zastala je na trenutak ne bi li se malo smirila pre nego što pozove Džona. – Tvoj let je otkazan – tiho je rekao čim se javio. – Proveravao sam kakvo je stanje. – Sve je otkazano. Ne mogu noćas da poletim odavde. – Odmahnula je glavom. – Džone... tako mi je žao. Ne znam čak ni šta da ti kažem. Ne mogu da verujem da se ovo događa. Mada, možda ne bi trebalo da budem iznenađena. – Ugrizla se za usnu pokušavajući da se našali. – Ako si se nekad zapitao zašto sam se razvela, mislim da je ta misterija sad rasvetljena. – Nemoj tako – rekao je Džon. – Takav je posao, Džesika. Meni je to jasno. Znala je i to. Ali u tom trenutku zbog toga se nije osećala ništa bolje. – Gde ćeš noćas da spavaš? – Otići ću kod brata. Klimnula je glavom iako on to nije mogao da vidi. – Mogu da me ubace na let u sedam ujutru, koji u Čikago stiže u osam i trinaest. Znam da si hteo da kreneš što ranije sutra, ali možeš li da sačekaš dok se ne vratim? Zaista bih volela da se lično oprostim s tobom. – Pa, nikako ne bih voleo da odem bez svog poklona. – Onda mu je glas postao ozbiljniji. – Mogu da sačekam. Nekoliko trenutaka kasnije Džesika je prekinula vezu i pogledala na pistu kroz prozor. Proverila je vremensku prognozu. Očekivalo se da će kiša prestati tek za nekoliko sati. Da, vreme bi trebalo da se popravi do jutra, ali kao iskusna putnica, znala je da, kad se radi o avionskim letovima, nema nikakvih garancija. Ako ujutru bude bilo kakvih zastoja, izgubiće priliku da se oprosti sa Džonom.

322


Book as passion & BalkanDownload

Nije smela da rizikuje da se to desi. Vukući svoj ručni prtljag, odlučno je otišla do pokretnih stepenica i spustila se na donji nivo. Pošto je vreme bilo presudno, prišla je prvom šalteru rentakara koji je ugledala i izvadila vozačku dozvolu i kreditnu karticu. – Trebaju mi kola – rekla je službeniku „Herca” za pultom. – I lokacija najbližeg „Starbaksa”. Pošto je trebalo da prevali skoro hiljadu i trista kilometara, valjalo je spremiti se za dugu noć. ★ Za to vreme, u živahnoj atmosferi koja je petkom uveče vladala u „Seridansu”, Džon je spustio svoj telefon na šank nakon što je završio razgovor sa Džesikom. Osetio je oštar bol razočaranja, ali odmah ga je potisnuo što je dublje mogao. Možda je, dugoročno gledano, ovako najbolje. Ceo dan je brojao sate do trenutka kad će on i Džesika ponovo moći da budu sami, a takva vezanost je opasna. Verovatno se previše zbližio s njom i ako zajedno provedu noć, biće mu još te/c da je ujutru napusti. Mora da se drži na odstojanju. Za svoje dobro. Nejt se osmehnuo izašavši iza šanka. – To je prilično smrknut pogled za nekog ko će uskoro provesti noć s devojkom svojih snova. Kao uvek, njegov brat je imao nepogrešiv osećaj kad da se pojavi. – Neću prenoćiti kod Džesike. Zaglavljena je u Južnoj Karolini do jutra – rekao je Džon.

323


Book as passion & BalkanDownload

Nejt se snuždio. – Sranje, Džone, nisam znao. Šta se desilo? Džon je slegnuo ramenima. – Nevreme. Otkazali su sve letove do ujutru. Mogu li večeras da prespavam kod tebe? – Naravno. – Brat ga je pogledao. – Sranja se dešavaju, Nejte. Ne moramo sad da raspredamo o tome. – Džon je otpio gutljaj piva. Nejt kao da je hteo da kaže nešto, ali onda je uzdahnuo i samo klimnuo glavom. – Ako ti tako kažeš.

324


Book as passion & BalkanDownload

30. Nošena kofeinom, živahnom muzikom s telefona i čistom snagom volje, Džesika je stigla u Čikago za tačno dvanaest sati i dvanaest minuta. Znajući da je u trci s vremenom, ostavila je svoja iznajmljena kola rizično parkirana ispred zgrade, projurila pored vratara Lutera obećavši mu da će se zadržati samo nekoliko minuta, a onda se liftom popela na svoj sprat. Kad je ušla u stan, oprala je zube, na brzinu popravila Šminku kako baš ne bi izgledala kao da je vozila dvanaest sati i obukla farmerke i majicu. Izlazeći iz stana, pokupila je kesu s poklonom s kuhinjskog pulta. Poslala je Džonu poruku obavestivši ga da stiže kod njega za deset minuta. U stvari, trebalo joj je osamnaest minuta, od čega je poslednjih osam provela vozeći se po Džonovom komšiluku u potrazi za parkingom. Na kraju joj se posrećilo kad se neko isparkirao s mesta prekoputa njegove zgrade. Stigavši do njegovog ulaza, zastala je na trenutak da se pribere. Naravno da nije bilo lako oprostiti se s nekim kojoj je u proteklih mesec i po postao prijatelj, istina, s povlasticama. Ali njene emocije su morale da se zadrže na tome. Za njeno sopstveno dobro, jednostavno treba da... ostane pribrana.

325


Book as passion & BalkanDownload

Pozvonila mu je preko interfona i posle nekoliko sekundi vrata su zazujala i otključala se. Popela se stepenicama na drugi sprat i prošla hodnikom do njegovog stana. Ulazna vrata bila su širom otvorena. Ušavši unutra, zatekla je Džona u potpuno praznoj dnevnoj sobi kako trakom oblepljuje jednu kutiju. Po svemu sudeći, bio je potpuno spreman za polazak. Od te pomisli osetila je tup bol u stomaku, pa je to prikrila osmehom. – Mogla sam biti provalnik. – Provalnici ne zvone na interfon. – U farmerkama i sivoj majici, Džon je spustio lepljivu traku na kutiju. – Stigla si. – To su ti čari putovanja avionom – oporo se našalila. Zavladala je kratka tišina i ona je stekla čudan osećaj da je on proučava. Tobože ležerno, osmotrila je garsonjeru. – Znači, ovo je tvoj stan. – Poslednje dve nedelje, kad god su se nalazili, ne računajući putovanja u Džeksonvil, on je uvek dolazio kod nje. – Ovo je bilo privremeno rešenje. Znao sam da postoje izgledi da me prime u TST i da se ponovo preselim, pa nisam mnogo birao. – I sad je došlo vreme za selidbu. Klimnuo je glavom. – Tako je. Ponovo je zavladala tišina. Dobro. Pružila je kesu s poklonom. – Tim povodom... Uzeo je kesu od nje. Našalio se odglumivši da će je ispustiti. – Šta si mi kupila? Kuglu za kuglanje? – Male tegove, da ti se nađu. – Rukom je napravila pokret kao da diže tegove. – Ne smemo dozvoliti da se u Kvantiku

326


Book as passion & BalkanDownload

pojaviš manje napumpan i super muževan od ostalih tipova iz TST-a. Baš duhovito, poručio joj je njegov pogled pre nego što je zavukao ruku u kesu. Izvadio je flašu ilajžda krejga, dvadesetjednogodišnjeg singl barel burbona i pogledao je, reklo bi se, zatečen. – Džesika. Ovo je stvarno dobar izbor. Pocrvenela je i odmahnula rukom. – Razmišljala sam da bi mogao da je otvoriš kad diplomiraš u Školi za obuku operativaca. Možda da je popiješ s drugovima s klase. Sigurna sam da će dotad svi biti raspoloženi za gutljaj dobrog pića. Džon je pogledao u flašu, a onda klimnuo glavom. – Hvala ti. Ovo je sjajno. – Vratio je flašu u ukrasnu kesu i spustio je na pod pored nekoliko kutija. Pokušala je da kaže vedro: – Pa, izgleda da si spreman za pokret. – Uglavnom. Samo još da ovih nekoliko kutija ubacim u kola. – Rekao si da boraviš u hotelu nadomak Kvantika? – upitala je. – Samo nakratko, dok ne nađem kuću. Pošto ću se tamo zadržati duže vreme, nisam hteo da žurim s kupovinom. Klimnula je glavom. To ima smisla. Na kraju krajeva, od danas mu je Virdžinija zvanično dom. Džon je uhvatio njen pogled. Kad ga je pogledala, ali zaista dobro pogledala, nešto u njoj je omekšalo. – Mnogo mi je žao zbog prošle noći. A bila sam planirala da te izvedem na večeru. Prišao joj je korak bliže. – U redu je. Dešava se. Rekao sam ti, razumem to. – Oporo joj se osmehnuo. – Ali učinila si uslugu

327


Book as passion & BalkanDownload

mom bratu. Dobio je dodatnih dvanaest sati da se sprda sa mnom na račun toga kako ću u „kampu za superheroje” nositi ljubičaste hulahopke i triko. Nasmejala se zamislivši taj prizor. – Najbolje bi bilo da meni prvoj pošalješ sliku ako se to desi. I on se nasmejao, a onda se uozbiljio. – Dođi ovamo – promuklo je rekao i privukao je uza se. Kad su se njegove ruke obavile oko nje i čvrsto je stisnule, oči su joj zasuzile. Upotrebivši svu svoju veštinu tajnog agenta da ne zaplače, iskoristila je tu priliku da još trenutak uživa u njegovom dodiru. A onda se odmakla. – Pa – uzdahnula je – pošto znam da jedva čekaš da kreneš na put, trebalo bi da pođem. Klimnuo je glavom. – Otpratiću te do kola. Naravno, on nije znao da je cele noći vozila iznajmljena kola. Sigurno je pretpostavio da je došla letom u sedam kao što mu je sinoć rekla. To sad nije bilo važno. Glavno je bilo da je stigla na vreme da se oprosti s njim. Ali, ko zna zašto, dok je tako stajala s njim i dok su proticali njihovi poslednji zajednički trenuci, postidela se zbog silnog truda koji je uložila da bi ga videla. Zato je slagala. – Došla sam taksijem. Nisam htela da brinem zbog parkinga. – Otišla je do vrata, a onda se okrenula. – Nego, slušaj. Čuvaj se tamo, dečko. – Nastavila je šaljivo uhvativši ga za majicu i povukavši ga. – Znam da je to TST, ali to ne znači da svuda moraš da upadaš kao da je to neki pakistanski logor u kom se skriva Bin Laden.

328


Book as passion & BalkanDownload

On je odmahnuo glavom na tu šalu, podsećanje na onaj dan kad mu je instruktor u Hognas Eliju naložio da se ugleda na nju. – Prošlo je šest godina, a ti se još sećaš toga. – Naravno da se sećam. To mi je najdraži dan na Akademiji. – Kako bi prikrila podrhtavanje usana, propela se na prste i poljubila ga. – Doviđenja, Džone – nežno je rekla. Onda je otvorila vrata njegovog stana, prošla kroz hodnik i spustila se stepenicama. Kad se našla napolju na pločniku, nastavila je da hoda prošavši pored svojih iznajmljenih kola za slučaj da je Džon gleda kroz prozor. Ako je vidi, zapitaće se zašto je slagala da je došla taksijem. Po ta kola će se vratiti kasnije. Sada joj je trebalo samo da nastavi da se kreće. Srce joj je ubrzano tuklo i osećala je da bi, ako se zaustavi ili uspori, ili uradi bilo šta drugo umesto da nastavi da ide napred, mogla da uradi nešto neverovatno glupo. Zato je samo nastavila da hoda. ★ Džon je zatvorio vrata svog stana kad je Džesika otišla. Nekoliko trenutaka je stajao tamo i dalje držeći kvaku. Onda ju je polako pustio. Okrenuo se, udaljio se od vrata i pogledao preostale kutije sa stvarima. Morao je da izađe odatle. Odmah. Pošto je spakovao kofere u prtljažnik svojih kola, zaključao je stan poslednji put. Ključeve je ostavio u poštanskom sandučetu kako bi ih njegov brat kasnije uzeo u pustio ljude iz službe za čišćenje.

329


Book as passion & BalkanDownload

Onda je seo u svoja kola i pokrenuo motor. Na suvozačkom sedištu bila je ukrasna kesa sa Džesikinim poklonom. Nije želeo da je stavi u prtljažnik pošto je mislio da bi vrućina mogla upropastiti burbon. Uzeo je kesu i spustio je na pod ispred zadnjeg sedišta, sklonivši je s očiju. Stisnute vilice pokrenuo je kola i usredsredio se na put ispred sebe.

330


Book as passion & BalkanDownload

31. Dve nedelje kasnije Džesika je ušla u „Ombru”, restoran u delu Čikaga pod nazivom Andersonvil, i ugledala Taru kako sedi u separeu pored ulaznih vrata. Zinula je od čuda dok joj je prilazila. – O, moj bože, kakva frizura. Predivna je – rekla je pozdravljajući prijateljicu zagrljajem. Tara je zauzela pozu. Ranije je njena kao abonos tamna kosa bila duga i kovrdžava, a sad joj je bila ravna do ramena. – Juče sam išla da se šišam. Imala sam osećaj da sto godina nosim istu frizuru. – Odmerila je Džesikino odelo i torbicu dok su sedale u separe. – Nemoj mi reći da si upravo došla s posla. Osam je sati u petak uveče. Džesika je sela u separe naspram Tare. – Znam. Dobila sam slučaj koji mi oduzima mnogo vremena. – To si rekla prošlog petka kad sam te pitala hoćeš li da izađemo – kazala je Tara. – Stvarno sam to rekla. Ovo je drugi slučaj. – Opa! – Tara je nakrivila glavu. – Reklo bi se da u poslednje vreme baš mnogo radiš. – Znaš kako kažu: „pravda nikad ne spava”. – Namignuvši, Džesika je promenila temu. – Šta je s tobom? Kako ti je na poslu?

331


Book as passion & BalkanDownload

Kao i Džesika, Tara je napustila pravo ubrzo pošto je diplomirala i radila je na unajmljivanju pravnika za jednu malu firmu u centru. Njih dve su popričale o poslu, a onda je Džesika pitala Taru šta se dešava s onim novim slatkim tipom s kojim se dopisivala na Tinderu. – Dosta mi je tog sranja – rekla je Tara vadeći telefon. – Nedelju dana sam ćaskala s njim i delovalo je da sve ide dobro. Onda mi je jutros poslao poruku da me je prošle noći sanjao i probudio se ovako. – Podigla je telefon pokazujući Džesiki sliku muške šake koja drži penis u erekciji. „Opa!” – Poslao ti je to iz čista mira? Tara je spustila telefon. – O, da! Jer, očigledno, u današnje vreme, kad žena kaže: „Hej, deluješ mi kul, možda bismo mogli da se nađemo na kafi”, to predstavlja šifru za „napaljena sam, molim te, pošalji mi sliku svog penisa”. Što je najgore, svi ti tipovi isprva izgledaju tako normalno da pomislim da možemo da se zbližimo i da sam nekim čudom uspela da nađem dobrog, slobodnog tipa od trideset i nešto godina. A onda, tras! Slika kite. – Tara je zastala kad je konobarica došla do njihovog stola. – Izvinite što ste me zatekli usred ovog ispada. – Tinder? – upitala je konobarica. Tara se okrenula Džesiki. – Vidiš? Treba da ti je drago što ne možeš da ga koristiš. Mislim da bih radije ostala sama do kraja života nego da se dalje ponižavam ovakvim sranjima. Džesika se nasmešila konobarici. – Imate li neku preporuku za vino? Kad su naručile piće i predjelo, Tara je promenila temu. – Dobro. Reci mi šta se dešava sa Džonom.

332


Book as passion & BalkanDownload

Spremna za takva pitanja, Džesika je slegnula ramenima. – Otišao je. Pre dve nedelje je otputovao u Kvantiko. – Kako se ti boriš s tim? – Dobro sam. – I Džesikin ton i njen izraz lica bili su opušteni. – Njegov odlazak baš i nije bio iznenađenje. – A kako se Džon snalazi? Mislim, u Kvantiku – rekla je Tara. Džesika je zastala zatečena tim pitanjem. – U stvari, nisam se čula s njim. Ali sigurna sam da mu je sasvim dobro. Tara je izvila obrvu. – Rekla si mi da je prijem u Tim za spasavanje talaca velik uspeh. Zar te ne zanima kako mu ide? – To je ogroman uspeh. Ali, veruj mi, ako iko može tamo da se snađe, onda je to Džon Šepard. On je jedan od onih koji su dobri u svemu. – Zar ne mrziš takve ljude? Džesika se nasmejala. – Da, ponekad. Iako, iz poslovnog ugla, nije loše kad imaš takvog partnera. – Istina. Ipak, ako je toliko dobar, možda i nije tako loše što je otišao. – Tara se vragolasto nasmešila. – Sad ne moraš da se boriš s njim za mesto glavne zvezde vaše ispostave. Svesna da se Tara samo šali, Džesika se nasmešila. – Baš tako. Daleko mu lepa kuća. Ali onda, potpuno neočekivano, oči su joj zasuzile. Brzo je skrenula pogled i pročistila grlo. Tara se nagnula prema njoj i stisnula joj šaku. – Jao, Džes. Žao mi je. Samo sam htela da se našalim. Mislila sam da tako to radimo kad razgovaramo o tebi i Džonu.

333


Book as passion & BalkanDownload

– Baš tako – čvrsto je rekla Džesika. Da, rastanak sa Džonom joj je pao teže nego što je očekivala. I da, možda je radila više nego obično kako ne bi razmišljala o njemu. Ali ako je to neophodno, onda neka tako bude. Džon je otišao. To je bila neumoljiva stvarnost. Zato je što pre morala da se otarasi te uporne tuge, ili šta god da je to što ju je mučilo. Poput ranojutarnje magle koja se zadrži do popodneva, i taj osećaj je odavno trebalo da nestane. – Biću dobro – dodala je opazivši Tarin sumnjičav pogled. – Stvarno. Samo nastavi sa šalama. Tara kao da se zamislila, a onda je klimnula glavom. – Važi. Pošto je to pitanje rešeno, obe su se opustile dok im je konobarica sipala vino. Po njenom pokajničkom osmehu bilo je jasno da je načula poslednji deo Džesikinog i Tarinog razgovora. – Kunem ti se da inače nismo ovako melodramatične. Uhvatila si nas na veoma čudan dan – rekla je Džesika. Konobarica se nasmejala. – Bez brige. Vratiću se do vas za nekoliko minuta. Pošto je ona otišla, Tara se pridržavala dogovora i povela lak i neobavezan razgovor. – Pa, pretpostavljam da je pre Džonovog odlaska pao makar vreli oproštajni seks. Džesika je na to odmahnula glavom. – Nažalost nije. Bila sam na tajnom zadatku u Južnoj Karolini, a kad je trebalo da se vratim za Čikago, počela je jaka oluja. Ostala sam zaglavljena tamo. – Uh! Baš šteta. Je li ti avioprevoznik bar platio hotel za tu noć? – U stvari, nisam prenoćila u Južnoj Karolini. Iznajmila sam kola i dovezla se kući.

334


Book as passion & BalkanDownload

Tara je trepnula. – Vozila si od Južne Karoline? Koliko ti je trebalo? Četrnaest sati? – Dvanaest sati i dvanaest minuta – ponosno je odgovorila Džesika. Ako ništa drugo, tog dana je bar ostvarila odlično vreme. – Dvanaest sati i dvanaest minuta. Po nevremenu – rekla je Tara. – Da budemo precizni, vreme se popravilo od Tenesija. Ali da, tako je bilo. Tara ju je pogledala u oči. – Sve to samo da bi videla Džona. Ta neuvijena primedba na trenutak je zatekla Džesiku. Ali onda je frknula. – Mislim... samo sam htela da stignem kući. Valjda je tu donekle bilo i želje da ga vidim. Prijatelji smo, znaš. – Otpila je gutljaj vina tobože opuštena. – Hmm. Da. Videvši da se uglovi Tarinih usana trzaju naviše, Džesika je uzdahnula. – Nećemo sad od toga da pravimo nešto veliko. – O, srce, sad je već kasno za to. Kasno je od trenutka kad si mi rekla da si vozila preko pola zemlje, tokom noći, samo da bi se pozdravila s njim. – Imala sam poklon za njega, flašu odličnog burbona. Nisam htela da propadne. – Kad je videla da se Tara na to samo još više nasmešila jer, dobro, čak ni ona nije mogla da proda tu priču, odlučila se za pragmatičniji pristup. – Slušaj, možda je to nešto značilo. Ali ne mora da znači sve. Džon je u Virdžiniji. Ja sam ovde. Tako je kako je. – Značajno je pogledala Taru. – I pre nego što kažeš bilo šta što ti se vrzma po glavi, ne zaboravi da se u prethodne dve nedelje ni moj telefon nije baš usijao od njegovih poziva. Nije mi se javio nijednom otkako je otišao.

335


Book as passion & BalkanDownload

– Možda pati i izbegava da se suoči s tim, isto kao i ti. Džesika je odjednom osetila titraj nade. Odlučna da ostane razborita, brzo ga je ugasila. – Ja ne patim. – Zna li Džon da si vozila čak iz Južne Karoline da bi ga videla? Džesika je odmahnula glavom. – Nismo imali mnogo vremena tog jutra kad smo se opraštali. Osim toga, bilo mi je neprijatno da mu to kažem. Tara je nakrivila glavu gledajući je s radoznalošću. Džesika se namrštila. – Šta je? – Samo pitam... – počela je Tara. Džesika je zastenjala. – O, sranje, nemoj opet s tim. Tara ju je ignorisala. – Postoji li neki način da se zaobiđe to pravilo FBI-ja o premeštajima? Ima li nekih izuzetaka, na primer zbog opasnih tajnih agenata s vrhunskim dostignućima? – Nije valjda da me to ozbiljno pitaš zbog tipa s kojim sam spavala samo dve nedelje? – Južna Karolina, Džes. Kroz koliko si saveznih država morala da prođeš tokom vožnje? Sedam? – Šest. A tri od njih su veoma male – odvratila je. – Osim toga, Džona poznaješ duže od dve nedelje. Zato se mani te priče. Postoje li bilo kakvi izuzeci od tog pravila o premeštajima? – Tara nije odustajala. – Ne. Najmanje dve godine ne bih smela ni da pokušam da zatražim premeštaj. – Oh! – Tarina ramena su se opustila. – Dovraga. Među njima je zavladala tišina i Džesika je znala da bi jednostavno trebalo da pusti da taj razgovor zamre.

336


Book as passion & BalkanDownload

Ali nešto ju je nateralo da nastavi. – Međutim, vašingtonska ispostava se obično smatra najlakšim mestom za rad jednog specijalnog agenta. Tamo su većinom oni koji bi da napreduju u karijeri, a ne da stvarno rade svoj posao. Prema tome, iako ne bih zvanično mogla da se prebacim tamo, bar još dve godine, mogla bih, naglašavam mogla, da pokušam sa PD-om. Uslovno rečeno. – Šta je PD? – upitala je Tara. – Privremena dužnost. – Razumem. – U Tarinim očima je ponovo blesnuo sjaj. – A... Vašington je blizu Kvantika, je li tako? – Na četrdesetak kilometara. Tara se sada široko nasmešila. – Znači, postoji mogućnost ako ti i Džon želite da pokušate. Džesika je podigla ruke ne verujući da uopšte vode takav razgovor. – Mislim... u suštini, da. Ali to nije dobro rešenje. Prvo, ne bih ni tražila PD dok u Čikagu ne provedem bar godinu dana. Ne mogu stalno da tražim da se seljakam. Onda bih ispala problematična. – Dobro, znači moramo da rešimo neka pitanja poslovne politike. Ipak, sad već govorimo o jednoj godini razdvojenosti od Džona, umesto dve-tri. – To je najmanje godinu dana tokom kojih nas dvoje jedva da ćemo imati prilike da razgovaramo, a kamoli da se viđamo. On će biti na višemesečnoj intenzivnoj obuci u Kvantiku, a slaće ga i na posebne kurseve širom zemlje. – Džesika je onda pokazala na sebe. – A ni ja baš nemam radno vreme od devet do pet. Kako, onda, da gradimo vezu? Dođavola, nisam uspela da održim ni svoj brak s rasporedom koji je bio mnogo manje haotičan.

337


Book as passion & BalkanDownload

– Neće biti lako – saglasila se Tara. Džesika je nastavila, ne shvatajući šta joj prijateljica govori. – A sve to se zasniva na pretpostavci da ću ja biti spremna da se preselim u Vašington; da ću biti spremna da napustim dom, iako mi prija što sam se vratila i što ste mi moja porodica i ti blizu. I sve to uprkos tome što mi se karijera u Čikagu razvija u odličnom smeru. – Znači da bi morala da se odrekneš mnogo toga. Ali, ako je reč o izuzetnom momku... Džesika je odmerila prijateljicu. – Zašto ti toliko navijaš za ovo? Ti si me ohrabrivala da se zabavim s Gospodinom pogrešnim, kog ću bestidno iskoristiti za prljavi seks bez obaveza kako bih lakše prebolela razvod. – Ja ne navijam za to. Majku mu, ne želim da se odseliš u Vašington. – Tara je uzdahnula. – Ne znam, možda si me samo zatekla u čudnom raspoloženju nakon što sam jutros na Tinderu imala posla s još jednim kretenom. Ali kao neko ko ima mnogo iskustva na tom polju, mogu ti reći da je, kad nađeš nekog ko te usrećuje, ko te razume i poštuje, to nešto posebno. I valjda želim da verujem kako dvoje ljudi koji tako nešto osećaju jedno prema drugom, na neki način, mogu da nađu rešenje da to uspe. Džesika isprva nije rekla ništa, a onda se nelagodno promeškoljila na stolici. – Bože, dobiješ sliku kite i postaneš sladunjava kao film na „Holmarku”. Tara se nasmejala. – Onda ne obraćaj pažnju na mene. Ionako sve ovo govorimo samo teoretski, zar ne? – Da. – To je zvučalo pomalo nesigurno, pa je Džesika ponovila ubedljivije: – Da.

338


Book as passion & BalkanDownload

★ U ponedeljak ujutru Džesika je stigla na posao ranom zorom. Celog vikenda se osećala pomalo čudno, još od onog razgovora s Tarom, i zato je jedva čekala da se vrati poznatoj radnoj rutini. Kancelarija je bila manje-više tiha. Većina agenata iz njenog odeljenja još nije bila stigla. Odgovorila je na nekoliko imejlova dok je pijuckala kafu, a onda je, kao svakog jutra u protekle dve nedelje, otključala gornju fioku svog stola u kojoj je držala Ešlin mobilni, privremeni telefon koji je koristila dok je bila na tajnom zadatku u sklopu džeksonvilske istrage. Levit ju je prošlog četvrtka imejlom obavestio da je kancelarija saveznog tužioca iznela Blerov slučaj pred veliku porotu i da je protiv gradonačelnika i svih osam preduzetnika koji su ga potkupili podignuta optužnica. Levit je očekivao da će njihova hapšenja uslediti čim budu rešena sva logistička pitanja. Pošto je planirano da Bler i osmorica preduzimača budu uhapšeni, svi u isto vreme, u toj akciji će džeksonvilska ispostava FBI-ja angažovati četrdeset pet specijalnih agenata podeljenih u petočlane timove za hapšenje. Otvorila je fioku i uključila telefon očekujući da nađe isto ono što je nalazila svakog jutra u poslednje dve nedelje: ništa. Ali ovog puta je videla da ima propušten poziv i novu glasovnu poruku. S Blerovog privatnog telefona. Džesika je preslušala poruku, pa je pustila još jednom. Onda je uzela svoj telefon i pozvala Džeksonvilsku ispostavu. – Da li sediš? – rekla je kad se Levit javio na telefon. – Da... zašto? – upitao je.

339


Book as passion & BalkanDownload

– Mislim da ćeš hteti da odložiš Blerovo hapšenje.

340


Book as passion & BalkanDownload

32. Sutradan, na više od hiljadu kilometara odatle, Džon i šestorica njegovih kolega iz klase postrojili su se na obali reke Džejms, nekoliko kilometara južno od zaliva Čizapik. Dok im je davao uputstva, ispred njih je kao i obično stajao Tom Vots, njihov koordinator u Školi za obuku operativaca. Šturim, oštrim tonom saopštio im je da oni koji ne žele da učestvuju u toj aktivnosti slobodno mogu da ostanu na obali. Džon se neupadljivo zgledao s momkom do sebe, Tonijetn Riverom, specijalnim agentom iz Nevade. Bez obzira na to da li je neki zadatak bio neobavezan, stvar ličnog izbora, on i njegovi drugovi znali su da je to još jedan test. Skok u reku Džejms bio je godišnja tradicija Škole za obuku operativaca, obred inicijacije za nove članove TST-a. Nijedan regrut nije bio spreman da izgubi poštovanje svojih kolega preskočivši taj izazov. Kako im je Vots objasnio, zadatak je bio sasvim jednostavan: popeti se dvadeset metara uz mornarske lestve do vrha starog teretnog broda usidrenog u reci, sačekati na znak i skočiti. – Nožni prsti moraju vam biti upereni naniže, a telo uspravno i zategnuto. Ako se loše dočekate, biće kao da ste udarili u zid od cigle brzinom od sedamdeset kilometara na sat.

341


Book as passion & BalkanDownload

To neće biti prijatno. – Vots je pokazao glavom prema Toniju. – Rivera, ti si prvi. Šeparde, na palubu. Dok se grupa kretala prema teretnjaku, bilo je malo dobroćudnog prozivanja i provociranja. Prema tradiciji, njihovi skokovi će biti ocenjeni, tako da su svi bili nošeni uzbuđenjem i takmičarskim duhom. Ostale Džonove kolege iz klase bile su iz raznih krajeva zemlje, a pre dolaska u FBI, bavili su se različitim poslovima. Tu je bio jedan građevinski inženjer, jedan stručnjak za nadzor, mornarički narednik, agent imigracione službe, jedan policajac i jedan vojni pilot. Činili su solidnu grupu. Svaki od njih je bio samouveren, sportski tip i izuzetno sposoban. Njih sedmorica su se zasad lepo slagali, što je bilo dobro ako se uzme u obzir da će zajedno provoditi šesnaest sati dnevno. Dan im je počinjao tačno u pet ujutru. Vots ih je vodio kroz rutinske vežbe spretnosti, trčanje na duge staze, intenzivne treninge u serijama i vežbe borbe prsa u prsa. Popodneva su obično provodili na strelištu, gde su se obučavali za korišćenje vojnog vatrenog oružja, a posle večere su imali predavanja. Pored toga, tokom sledećih osam meseci imaće nekoliko specijalnih obuka: iz korišćenja eksploziva za razvaljivanje vrata, iz vezivanja čvorova, brzog spuštanja niz konopac iz helikoptera, spuštanja niz litice pomoću konopcu, iz pucanja bojevom municijom na posebnom strelištu, iz brze vožnje uz izbegavanje prepreka i iz zaštite zvaničnika. Džon i njegove kolege s klase svakog dana su testirani. Instruktori su ih gonili do granice izdržljivosti, pa i preko toga. Pritiskali su ih da se kreću brže, trče dalje, vise duže, pucaju bolje i nateraju sebe na veće rizike. Dani nisu bili nimalo laki, ali u Školi za obuku operativaca nije bilo žalbi. Svaki regrut

342


Book as passion & BalkanDownload

dobrovoljno se prijavio za taj posao i, kao što su ih često podsećali, ako im se nešto ne dopada, slobodno mogu da odu. Spremali su se za akcije u kojima će na kocki biti životi i ništa manje od potpune posvećenosti timu nije bilo prihvatljivo. Džon se trgnuo i vratio u stvarnost kad je Rivera pljusnuo u vodu. On i njegovi drugovi s obale počeli su da kliču kad se nekoliko sekundi kasnije Riverina glava pojavila na površini. Nekoliko ronilaca TST-a koji su s Votsom čekali u gumenom čamcu uz obalu, uzviknuli su Riverine ocene. Onda je došao red na Džona. Popeo se mornarskim lestvama do najviše tačke na palubi teretnjaka. Nikad se nije plašio visine pa je, došavši na vrh, osmotrio vidik dok je podešavao kaiš na šlemu. Reka Džejms pružala se kilometrima. Na njenim obalama gusto je raslo drveće koje je tek počelo da poprima jesenje nijanse. S te visine nije mogao da čuje žamor svojih drugova na obali, niti Votsa i ronilački tim u čamcu. Sve je bilo tiho i mirno. U stvari, vladalo je prilično spokojstvo. Dok je stajao na ivici čekajući Votsov signal, Džon je iskoristio priliku da uživa u svemu tome. Pre šest godina došao je u Kvantiko kako bi stigao upravo ovamo, baš na ovo mesto. Ljudi u onom čamcu, njegovi drugovi iz klase koji su stajali na obali i ostali operativci u kompleksu TST-a, bili su najbolji među najboljima, deo tima, bratstva, koje ga je ocenjivalo tokom testiranja i zaključilo da je dostojan da postane jedan od njih. Duboko je udahnuo, čekajući da oseti zadovoljstvo. Ali, umesto toga, dok je stajao dvadeset metara iznad površine reke, u glavi je začuo glas svog brata.

343


Book as passion & BalkanDownload

,,Da je Džesika želela nešto ozbiljnije, otišao bi u Kvantiko svestan da si možda imao pravu priliku da budeš s njom” – Sranje – promrmljao je Džon. Stisnuvši zube kad je video Votsov signal, pogledao je prema horizontu i skočio. ★ U svlačionici u jednoj od zgrada TST-a među regrutima je vladalo odlično raspoloženje posle skoka u reku. Dok su se oblačili, Džon se šalio sa svojim drugovima i pridružio se međusobnoj prozivci zbog postignutih rezultata. Veštine koje je stekao kao tajni agent u tom trenutku bile su mu dobrodošle. Svima je izgledao hladnokrvno i opušteno kao obično. Međutim, bio je besan i u mislima je prekorevao sebe. Nije bio potpuno siguran u kom smeru je njegovo razmišljanje bilo krenulo dok je stajao na vrhu broda, ali je znao da to nije ni vreme ni mesto da mu misli lutaju. Posle ručka on i drugovi iz klase ukrcaće se u UH-60 blekhok, helikopter za uvežbavanje spuštanja niz uže, i za to je morao da bude usredsređen i potpuno bistre glave. Šta god da se dešava, tačnije, šta god da se ne dešava na njegovom ličnom planu, moraće da sačeka. Dok je ovde, u Kvantiku, tim je na prvom mestu. Tačka. Pošto je navukao majicu, uzeo je telefon iz ormarića i po navici proverio ima li poruka ili poziva pre nego šta ga je gurnuo u džep pantalona. Neočekivano, imao je poruku od Levita. – Ideš li? – upitao je Rivera izlazeći iz svlačionice da bi s ostalim momcima otišao na ručak.

344


Book as passion & BalkanDownload

– Odmah dolazim. – Ne dižući pogled s telefona, Džon je preleteo Levitovu poruku. Izgleda da je došlo do novog razvoja događaja u slučaju Bler. Džeksonvilskog agenta je zanimalo da li će Džon kasnije toga dana biti slobodan za konferencijski razgovor s njim, agentom Todom i s dvoje pomoćnika saveznog tužioca koji će podneti optužnicu protiv gradonačelnika i osmorice preduzimača koji su ga podmitili. U razgovoru će učestvovati i Džesika. U tišini prazne svlačionice, Džon je seo na klupu i ponovo pročitao imejl trudeći se da nađe bilo kakvu dodatnu informaciju o tome šta se, kog đavola, dešava s tom istragom. Prošle nedelje Levit mu je bio poslao imejl obavestivši ga da je velika porota spremila optužnicu protiv Blera i preduzimača, pa je pretpostavljao da će za taj slučaj ponovo čuti preko CNN-a, kad se sazna da su gradonačelnik Džeksonvila i osmorica uglednih lokalnih biznismena uhapšeni u skandalu povezanom s mitom i korupcijom. Ali izgleda da se nešto u međuvremenu promenilo. Kratko je razmislio da li da Džesiki pošalje poruku. Mogao bi opušteno da pita u čemu je fora s tim pozivom. Ali onda bi ga ona skoro sigurno pitala kako mu ide u TST-u. Posle toga bi usledila razmena poruka u kojoj bi ona verovatno rekla nešto provokativno što bi ga podsetilo na sve one trenutke koje je tokom protekle dve nedelje iz sve snage pokušavao da zaboravi. Najbolje je držati se na odstojanju, podsetio je sebe. Kad je to rešio, odabrao je opciju za slanje odgovora svima koji su primili Levitov imejl i napisao kratku i sažetu rečenicu. „Može li 6 po podne po istočnom vremenu?”

345


Book as passion & BalkanDownload

★ Tokom pauze za večeru pre večernjeg predavanja, Džon je otišao u praznu učionicu TST-a. S telefonom u ruci seo je za stolicu i pogledao Levitov cirkularni imejl s telefonskim brojem koji treba pozvati za konferencijski razgovor. Pošto je ukucao broj, s druge strane su tražili da se predstavi. Naveo je svoje ime a onda su ga povezali s ostalima. – Džone! – oglasio se Levit. – Drago mi je što si se javio. Kako ti je u tamo? – Nije tako loše. Ali pitaj me ponovo kad počne požarna obuka – našalio se. Uhvatio je sebe kako u smehu koji je usledio pokušava da razazna Džesikin glas. Ha! Možda se ona još nije uključila. – Svi smo ti zahvalni što si pozvao – rekao je Levit. – Siguran sam da u Kvantiku nemaš mnogo slobodnog vremena, pa ću pokušati da sve objasnim što brže mogu. Ovde je i agent Tod, kao i Mark Dafi i Kristin Lefler iz kancelarije saveznog tužioca. Kao što sam pomenuo u mejlu, njih dvoje će podići optužnicu. Nažalost, Džesiki je u poslednjem trenutku iskrsao problem i ona nam se neće pridružiti. U pitanju je nešto s promenom datuma suđenja zajedan od njenih starih slučajeva pa je morala da uhvati avion za Los Anđeles. Oh! Možda je tako... najbolje. Džon je želeo da se drži na odstojanju i upravo to je i dobio. – Žao mi je što nam se ona neće pridružiti – rekao je pre nego što se pozdravio i razmenio nekoliko reči s pomoćnicima saveznog tužioca. Levit je prešao na stvar. – Pa, Džone, trebalo bi da te uputimo u događaje. Već znaš da je velika porota prošle nedelje pripremila optužnice protiv gradonačelnika Blera i svih osam

346


Book as passion & BalkanDownload

preduzimača. Naš plan je bio da svu devetoricu uhapsimo ove nedelje. U stvari, upravo smo bili pri kraju priprema za to kad me je Džesika juče ujutru pozvala i obavestila da joj se Bler javio tokom vikenda. – Po svemu sudeći, zaključio je da su Ešli i Dejv pogodni da im izmuze još više novca. I sad pokušava da završi još jedan posao. Ovog puta se ustremio na onaj drugi restoran o kom ste mu vas dvoje pričali, lokalni bistro s hranom s okolnih farmi i različitim vrstama kajgane kao glavnim specijalitetom. – Ja i dalje tvrdim da neko stvarno treba da otvori taj restoran – ubacio se Tod, na šta su se svi nasmejali. – U poruci koju je za vikend ostavio Džesiki, Bler kaže da zna za lokaciju koja bi bila savršena za taj bistro. To je jedna napuštena zgrada u San Marku, zaštićenom delu grada– rekao je Levit. – Kad je Džesika pozvala gradonačelnika i izrazila zanimanje za tu nekretninu, Bler joj je rekao da bi mogla da je dobije bezmalo džabe. I u pravu je. Proverili smo adresu koju joj je dao i ustanovili da se ta zgrada zaista prodaje ispod tržišne cene. Džon je iskreno sumnjao da je Bler Džesiki skrenuo pažnju na to iz čiste dobrote. – U čemu je caka? – Caka je u tome – odgovorio je Levit s tračkom uzbuđenja – što Direkcija za izgradnju mora da promeni upotrebnu dozvolu za tu zgradu da bi ona mogla da se pretvori u restoran. Ah. – Da pogodim: Bler je spreman da nam pomogne da dođemo do te dozvole. Naravno, uz naknadu – rekao je Džon. – Nije to izričito rekao, ali svakako je navodio na to – odgovorio je Levit. – Pomenuo je piceriju i vinski bar primetivši

347


Book as passion & BalkanDownload

da ne vidi zašto potrebne dozvole za drugu nekretninu ne bi mogle da se dobiju jednako lako. Uključio se Mark, jedan od pomoćnika saveznog tužioca. – Ovo je nešto novo za Blera. Pod pretpostavkom da je s ovim krenuo u smeru u kom mi mislimo da jeste, ovo je prvi put da je sam tražio mito za sebe. Ranije je sve poslove sklapao Morano. U ovakvim slučajevima korupcije moramo računati na to da će Blerovi advokati tvrditi kako se ovde radi o nameštaljci. Sumnjam da će im takva taktika doneti uspeh, ali Kristin i ja ništa ne uzimamo zdravo za gotovo. Bler je veoma popularan gradonačelnik. Ako samo jedan porotnik poveruje u suludu teoriju kako mu je FBI smestio i daje namamljen da uzme mito, neće biti dobro. Kristin, druga pomoćnica saveznog tužioca, nastavila je. – Ali ako imamo dokaz da Bler lično traži mito za sebe, to će bezmalo onemogućiti svaki pokušaj odbrane zasnovane na priči o podmetanju. Uzevši u obzir koliko bi dragocen bio takav dokaz, Mark i ja, kao i agenti Levit i Tod, verujemo da bi vredelo ponovo otvoriti tu istragu. Juče smo o tome razgovarali s agentkinjom Harlou i ona će se u svojoj tajnoj ulozi ponovo sastati s gradonačelnikom Blerom. Džon se ukočio. – Kad? – Ove subote će doleteti ovamo da ruča s njim – odgovorio je Levit. – Bler je predložio da njih dvoje posle toga kolima odu do te zgrade u San Marku kako bi i sama mogla da je osmotri. „Nimalo ne sumnjam da je to predložio”, ogorčeno je pomislio Džon. – Naravno, svi smo oduševljeni razvojem događaja – rekao je Mark. – To samo pokazuje koliko ste dobro vi i agent Harlou

348


Book as passion & BalkanDownload

obavili svoj posao. Da niste stekli Blerovo poverenje za tako kratko vreme, ne bismo imali tu sreću. – Pročistio je grlo. – Međutim, postoji jedna začkoljica. Dok smo preslušavali audiozapise vaših sastanaka s Blerom, Kristin i ja smo primetili da je gradonačelnik... upućivao neke predloge lične prirode agentkinji Harlou. – To je advokatski izraz za flertovanje – našalila se Kristin. – Znamo da ste vas četvoro razmotrili kako izaći na kraj s tim i smatramo da ste doneli dobru odluku. Međutim, pomalo nas brine da bi Bler, kad se nađu nasamo, mogao da ode korak dalje u flertovanju. Ili nekoliko koraka dalje. To bi agentkinju Harlou moglo dovesti u nezgodan položaj. Džon je taman hteo da kaže kako će agent Harlou uraditi ono što treba u kakav god položaj da je dovedu, kad ga je Mark iz kancelarije saveznog tužioca preduhitrio. – Imamo puno poverenje u sposobnost agentkinje Harlou da se snađe u takvim okolnostima — rekao je. – Ali mislim da se svi slažemo da bi najbolje bilo da je ne dovodimo u takav položaj. – Značajno je zastao. – Kao i dosad, ako još neko bude na sastanku pored nje i Blera, njega će to primorati da ostane više usredsređen na posao. – Sada ne možemo da ubacimo nekog drugog agenta – rekla je Kristin. – Bler bi zbog toga postao sumnjičav. A ne možemo da pošaljemo ni Morana jer ga je gradonačelnik namerno izbacio iz šeme. Prema tome, ako hoćemo da imamo još nekog na subotnjem sastanku, to morate biti vi, agente Separde. Svi su čekali Džonov odgovor. On na trenutak ništa nije rekao. U suštini, nije postojala stvarna prepreka da prisustvuje sastanku. Čak su i polaznici

349


Book as passion & BalkanDownload

Skole za nove operativce povremeno dobijali slobodne vikende, a sasvim slučajno, jedino što je imao u planu za tu subotu, bilo je traženje kuće. Ipak, Levit i kancelarija saveznog tužioca od njega su tražili veliku uslugu i bili su svesni toga. Džon je sad bio operativac i račune je polagao Timu za spasavanje talaca. Tajni zadaci, Džesika i slučaj Bler pripadali su prošlosti, bili su deo života koji je ostavio za sobom. Kao da mu čita misli, Levit se oglasio. – Jasno nam je da mnogo tražimo jer si sad na obuci operativaca. Ako ne možeš, Džone, razumećemo. U stvari, Džesika me je naterala da obećam da ću ti preneti njenu poruku. Rekla je da u slučaju potrebe može sama da izađe na kraj s Blerom i da zna dobar potez nogom koji će ga dovesti u red. Pretpostavljam da je to neka vaša interna šala. Džon se i protiv svoje volje nasmešio, raznežen. – Jeste. Tada je shvatio šta mora da učini. Možda više nije specijalni agent i, da, sad ima nov život u Kvantiku. Ali on i Džesika su partneri u ovome. Zajedno su počeli ovaj tajni zadatak i sada će ga, poslednjim sastankom s Blerom, zajedno i dovršiti. Pošto je to raščistio sa sobom, odgovorio je Levitu i ostalima. – Večeras ću rezervisati let.

350


Book as passion & BalkanDownload

33. Sama za stolom u zadnjem delu prepunog restorana „Aleksander gril” u Džeskonvil Biču, Džesika je polako i duboko udahnula da bi se smirila. Gradonačelnik će stići svakog trenutka, ali to nije bio razlog što je osećala leptiriće u stomaku. Znala je kako da izađe na kraj s Patrikom Blerom i bilo joj je sasvim jasno šta treba da izvuče iz njega tokom današnjeg sastanka. Fino će ručati uz mnogo neobaveznog ćaskanja, malo razgovora o poslu i, s obzirom na to koliko poznaje Blera, uz ne baš suptilno flertovanje s njegove strane. Posle ručka će se odvesti do nekretnine koju je gradonačelnik našao za Ešlin i Dejvov drugi restoran. Tu će se, pošto razgledaju zgradu, saglasiti da je to zaista savršeno mesto za njihov bistro s lokalnom hranom za branč i s gurmanskom kajganom s različitim dodacima kao glavnim specijalitetom. Međutim, nije bila tako sigurna kako će reagovati kad ponovo vidi Džona. Kad su je ranije te nedelje Levit i Tod obavestili da kancelarija saveznog tužioca namerava da ponovo otvori istragu slučaja Bler i da će zamoliti Džona da i on učestvuje u tom tajnom zadatku, ona je odgovorila onako kako treba, kao bilo koji drugi agent u tim okolnostima. – Ako Džon može to da uklopi u raspored svoje obuke, više je nego dobrodošao da se pridruži zabavi – ležerno je rekla.

351


Book as passion & BalkanDownload

Iskreno, ni trenutka nije pomišljala da će on pristati. Pretpostavljala je da je prezauzet u Kvantiku, gde se s ostalim TST-ovcima pentra na zgrade u plamenu držeći se samo malim prstom, baca šokbombe i trči naokolo sa šlemom ukrašenim malim žbunovima. I kako bi Džonu stavila do znanja da mu ništa ne zamera, da je shvatila da on ima druge obaveze i da to poštuje, rekla je Levitu rekla da mu prenese jednu malu internu šalu. Ali sad su tu gde jesu i ponovo rade zajedno. Tog jutra su počeli s jednim sitnim problemom. Džonov let iz Virdžinije je odložen i on će zakasniti deset minuta na sastanak s Blerom. Pošto su razmenili gomilu imejlova s Levitom i Todom, uspeli su da smisle kako da objasne zašto Dejv i Ešli nisu zajedno doleteli iz Čikaga. Profesionalno gledano, to kašnjenje nije bilo naročito važno. Džesika će zagovarati Blera dok Džon ne stigne. Ali na ličnom planu to je značilo da uopšte neće imati vremena da bude nasamo sa Džonom pre ručka i otkrije kako mu je, pre nego što uđu u uloge Ešli i Dejva. Mada, ono čemu se nadala, ako bude imala vremena da porazgovara sa Džonom, bilo je da mu postavi pitanje na koje nije bila sigurna da želi da zna odgovor. Najlakše bi bilo, naravno, da, kad sretne Džona, oseti nešto u njegovim rečima, recimo... nežnost i toplinu. To je sve vreme bio njen plan, da se njih dvoje rastanu kao prijatelji. Nakon što završe posao s Blerom, mogli bi da popiju piće pre nego što odlete svako na svoju stranu i u šali nazdrave tome što su najzad stvarno završili tu istragu. On bi joj pričao o TST-u, ona bi njega zadirkivala kako je postao umišljeni specijalac. Onda bi se zagrlili, možda trenutak duže nego što je neophodno, tek tako, pa bi otišli svako svojim putem.

352


Book as passion & BalkanDownload

Njena razborita strana bila je veliki poklonik najlakšeg scenarija. U stvari, cele nedelje se molila za to. Ali nešto dublje u Džesikinoj duši, neki glas koji je pokušavala da ućutka još od onog jutra kad se oprostila sa Džonom, neprestano ju je pitao šta planira ako ga sretne i oseti... nešto više od nežnosti i topline. Jednostavna, zastrašujuća istina u tom slučaju bila je da nema blage veze. A druga jednostavna istina bila je da trenutno mora da zaboravi na te i sve druge strašne istine i pitanja šta bi bilo kad bi bilo. Jer, došlo je vreme za predstavu. Poštovani gospodin gradonačelnik, Patrik Bler, pojavio se na vratima restorana u pratnji dvojice policajaca iz šerifske službe, koji su bili njegovo lično obezbeđenje. Dok su dvojica policajaca zauzimali mesta u prednjem delu bara, Bler je izveo svoj uobičajeni političarski nastup: smešio se, mahao i zastajkivao da se rukuje s nekim od gostiju dok je za hostesom išao prema Džesikinom stolu. Kad je stigao do nje, Džesika je ustala da ga pozdravi. – Gospodine gradonačelniče – srdačno je rekla pružajući mu ruku. Stisnuo joj je ruku i prišao bliže. – Mislio sam da smo se dogovorili da ćemo zaboraviti na titulu. – Ali tako vam dobro stoji. – Nasmešio se, nije mogao da se ne složi s tim, i seo naspram nje. Onda je nakrivio glavu odmeravajući dve prazne stolice pored njih. – Danas ste sami? – Oči su mu odjednom zasijale. – Dejv će doći malo kasnije. Leti iz Detroita i avion mu kasni.

353


Book as passion & BalkanDownload

– Oh! – Bler se namrštio. – Šta radi u Detroitu? Odabrali su Detroit jer je to bio grad koji je Džon poznavao pa će moći da odgovori na moguća Blerova pitanja o putovanju. – Istražuje nova mesta za naš restoran. Bler je raširio salvetu preko krila i progovorio pomalo s visine. – Nisam znao da Detorit ima neku naročitu kulinarsku scenu. „Nisam ni ja do pre sat vremena.” Čim su smislili priču za Blera, Džesika je na brzinu obavila ispitivanje detroitskog tržišta. Onda je informacije do kojih je došla mejlom prosledila Džonu kako bi se njihove izjave poklapale. – U stvari, eksplodirala je u poslednjih nekoliko godina. Sajt „Zagat” stavio je Detroit na treće mesto među američkim gradovima koji najviše obećavaju na kulinarskoj sceni. „Vašington post” je upravo objavio zanimljiv članak o tome kako se u Detroitu odigrava prava „kulinarska revolucija”. Prema tom članku, prihod restorana u toj državi trebalo bi da se poveća za 5,2% ove godine. – Tobože se skromno osmehnula. – I to je verovatno sve što biste poželeli da znate o detroitskoj kulinarskoj sceni. – Verovatno. Ipak je zanimljivo slušati vas kako govorite o tome. – Bler se oslonio podlakticama na sto odmeravajući je. – Odlični ste u svom poslu. „Brate, ne možeš ni da zamisliš koliko.” – Imam sreće što se bavim poslom koji volim. Nakratko su bili prekinuti kad je konobarica došla do njihovog stola da pita šta bi gradonačelnik popio. Kad je otišla, Bler se zavalio u svoju stolicu i ležerno prebacio ruku preko naslona stolice pored sebe.

354


Book as passion & BalkanDownload

Nije ni pokušavao da sakrije zadovoljstvo s kojim je gledao Džesiku. Ona je nosila usku tamnoplavu haljinu i visoke potpetice iako je bio vikend, jer je smatrala da Ešli ne bi nosila ništa neformalnije na jednom poslovnom sastanku. – Kad smo kod posla... šta se dešava s vašom picerijom i vinskim barom? – upitao je Bler. – Pre neki dan sam se provezao tuda i nisam primetio da ste počeli s radovima. – Moramo malo da izmenimo planove na osnovu preporuke našeg glavnog izvođača. Ali nadamo se da ćemo početi sledeće nedelje – slagala je. – Pretpostavljam da ćete češće biti u gradu kad počnete s radovima. Džesika je imala predosećaj da ta primedba nije bila uzgredna kao što je zvučala. – Dejv se bavi većinom tekućih poslova, ali ja ću verovatno dolaziti dva-tri puta mesečno da mu pomognem u nadziranju projekta. – Drago mi je. – Bler ju je pogledao u oči. – Morate mi dozvoliti da vas jednom povedem u razgledanje grada. – Vi ste bez sumnje vrstan turistički vodič. – Iskoristila je taj Blerov komentar da kupi još malo vremena do Džonovog dolaska. – Evo jednog hipotetičkog pitanja za vas, gospodine gradonačelniče. Recimo da sam turista koji je u Džeksonvil došao na vikend, šta bih obavezno morala da vidim? Kao što je i očekivala, Bler je sledećih nekoliko minuta proveo nabrajajući ono što najviše voli: odlazak na plažu, vožnju kajakom po reci Sent Džons, ručak od mesa zmije i aligatora u „Klarks fiš kampu”, vožnju kabrioletom putem AIA od Džeksonvil Biča do Sent Ogastina, jahanje na ostrvu Amelija i posebno spravljene koktele u restoranu „Grejp end grejn

355


Book as passion & BalkanDownload

eksčejndž”, u prostoriji u kojoj se u vreme prohibicije tajno točio alkohol. Po njegovim rečima, oni prave odlično piće od votke, borovnice i crnog čaja. Džesika je klimnula glavom pažljivo ga slušajući i misleći kako, uprkos svim manama, gradonačelnik zaista voli svoj grad. Bila je prava šteta što je toliko zastranio. Ako se zanemari činjenica da je iznajmljivao moć svoje funkcije po ceni od pedeset hiljada dolara i nimalo fino se nabacivao ženama i piljio im u grudi, odisao je harizmom zahvaljujući kojoj bi verovatno daleko dogurao u politici. – Igrate li golf? – upitao ju je Bler. – Ne onoliko dobro koliko bih želela – odvratila je Džesika. Uto je Džon ušao u restoran. Videvši ga prvi put posle tri nedelje, Džesika je odmah uočila nešto zbog čega je poželela da se nasmeši. Ošišao se. Zgodan kao uvek u sivom odelu i svetloplavoj košulji, Džon je osmotrio restoran i ugledao je. Pogledi su im se sreli dok je prilazio njihovom stolu i na delić sekunde Džesika se mogla zakleti da su se vratili kroz vreme. S kratkom ko som, sveže izbrijan i u odelu, izgledao je skoro isto kao prc šest godina, prvog dana kad su se sreli na Akademiji. „Čikago, a? Treba da se udružimo, Harlouova. Predlog da prvo sredimo ono troje polaznika iz Njujorka.“ Progutavši knedlu, Džesika je ostala u ulozi. – Evo i Dejva. Neposredno pre nego što je stigao do stola, Džon je uputio Džesiki kratak, prisan osmeh. Hajde da obavimo ovo, govorio je njegov pogled.

356


Book as passion & BalkanDownload

To je bilo upravo ono što je želela da vidi. S obzirom na njihovu prošlost, bilo je prilično čudno ponovo se sresti s Džonom tu, u ovakvim okolnostima, a da u prethodne tri nedelje nisu progovorili ni reči. Toliko toga je želela da ga pita: kako je, kako mu je na obuci i, više od svega, želela je da mu kaže kako joj je drago što ga ponovo vidi. Bože, stvarno joj je drago. Ali. U tom restoranu se odvijalo nešto mnogo važnije od onog što se dešavalo između nje i Džona. Mnogo ljudi je računalo na njih da će tu dovršiti svoj posao. Zato će upravo to i da urade. – Vidi ko je najzad stigao – rekla je Džonu s opuštenim osmehom. – To su ti čari putovanja avionom – rekao je. Bila je to još jedna njihova interna šala. Te reči ona je uputila njemu jutro nakon što je ostala zaglavljena u Kolambiji. Onda se okrenuo Bleru s vedrim osmehom. – Gospodine gradonačelniče. Izvinjavam se zbog kašnjenja. – Pošto se rukovao s Blerom, seo je pored Džesike. Bler je odmerio Džona. – Nova frizura, a? Izgledaš kao da si upravo stigao iz mornaričke baze. Zaključivši kako bi najbolje bilo ne ulaziti u tu priču, Džesika je brzo promenila temu. – Kako je bilo u Detroitu? – upitala je Džona. – Obećava. Ispričaću ti više dok se budemo vraćali u Čikago – odgovorio je. Konobarica je došla do stola da primi Džonovu porudžbinu za piće i razgovor za stolom se kraće vreme zadržao na opštim temama. Bler je nastavio da očijuka sa Džesikom, ali pošto je sad i Džon bio tu, njegove opaske više nisu bile tako otvorene, pa je

357


Book as passion & BalkanDownload

ona slobodno mogla da se pretvara kako je zadivljena anegdotama koje je Bler samo sipao i kako je sve to zabavlja. Međutim, nakon što su im stigla predjela, Džesika je razgovor usmerila na posao. Koliko god Ešli uživala slušajući Blera kako priča o partiji golfa, ona i Dejv nisu doleteli čak u Džeksonvil samo da bi vodili prazne razgovore uz odreske. – Recite nam više o toj zgradi koju treba da vidimo posle ručka – kazala je Bleru. – Nalazi se u istorijskoj četvrti San Marko. U zgradi je nekad bila radnja za hemijsko čišćenje, ali već pet godina je prazna. Sjajna cena – dodao je Bler. – Pametni preduzetnici bi smesta ugrabili taj prostor i napravili nešto od njega. – Kakav je taj kraj? – želeo je Džon da zna. – Uopšteno govoreći, to je mešavina stambene, poslovne i trgovačke četvrti, ali taj konkretan deo je bezmalo potpuno trgovački. U njemu se nalaze butici, umetničke galerije i slično. – Bler je otpio gutljaj votka-martinija. – Videćete. Lepo mesto. – Zašto je onda prazno pet godina? – upitala je Džesika. – Kao što sam pomenuo preko telefona, postoje neka ograničenja u toj zoni koja su verovatno odbila moguće kupce. – Šta znači to „neka”? – zanimalo je Džona. Bler se nagnuo prema njima s neskrivenim zadovoljstvom. Progovorio je tiho iako je u restoranu bilo dovoljno bučno da niko nije mogao da ih čuje. – Evo o čemu se radi: ta zgrada je trenutno označeno kao trgovinsko-stambeni prostor. Da biste je koristili za restoran, morali biste da dobijete odobrenje od Gradske građevinske direkcije da promenite njenu namenu. To bi vam omogućilo da služite alkohol i primite do sto pedeset gostiju. Džesika je izvila obrvu. – Kako to da izvedemo?

358


Book as passion & BalkanDownload

– Ništa lakše. Ako poznajete prave ljude. – Sačekavši da njegove reči ostave željeni utisak, pogledao ih je oboje. – Znate da ja to mogu da sredim. – Uz određenu naknadu – primetio je Džon. Bler se nasmešio kao oličenje šarma. – Pa, ja sam zauzet čovek, Dejve. Kao što sam vam već rekao, ne mogu da pomognem svakome ko zatraži uslugu od mene. Moram da biram ono što me najviše motiviše. – Ponovo biste se obratili istom onom prijatelju u Direkciji? Onom Polu Raju? – upitala je Džesika. – Da. I ponavljam, on nije običan član Direkcije. On je njen direktor. – To me i brine – rekao je Džon. – Taj Raj može postati sumnjičav i poželeti da zna zašto tražite drugu izmenu propisa u korist naše kompanije. Bler je nemarno slegnuo ramenima. – Onda ću mu reći istinu. – Zbog istine ćemo svi završiti u zatvoru, gospodine gradonačelniče – suvo je rekao Džon. – Istina je, bar što bi Pola trebalo da se tiče, da govorimo o zgradi koja nije iznajmljivana poslednjih pet godina. Imate prelep kraj s praznom zgradom koja naprosto bode oči. Naravno da ću podržati ponovno korišćenje te nekretnine. Pola neće zanimati ništa osim toga. Džesika je zaćutala kao da razmišlja o tome. – Dobro, recimo da smo zainteresovani. Koliko će nas koštati vaša motivacija da nam pomognete?

359


Book as passion & BalkanDownload

– Ne pokušavam da vas opelješim – frknuo je Bler. Pogledao ju je u oči. – Pedeset hiljada. Isto kao prošli put. Ovo ostaje među nama. Morano ne mora da zna ništa o tome. „I to je sve, narode.” Džesika je već zamišljala Levita i Toda kako sede u svojim kolima parkiranim nekoliko blokova dalje i jedan drugom bacaju petaka dok ovo slušaju preko mikrofona skrivenog u njenom grudnjaku. Džeksonvilski agenti i savezno tužilaštvo hteli su dokaze da Bler sam traži mito za sebe i sad su dobili upravo to. Pogledala je Džona. – Šta ti misliš? On se načas zamislio. – Ako zgrada odgovara našim potrebama, možda bi bilo dobro da sklopimo taj sporazum. Okrenula se i odgovorila Bleru. – Slažem se. Bler se nacerio. – Dobro. Odvešćemo se tamo posle ručka. Mislim da nećete biti razočarani. – Uzeo je svoj nož i počeo da seče meso. Zaključivši da je zaslužila gutljaj vina za dobro obavljen posao, Džesika je posegnula za svojom čašom. I Džon je podigao svoje piće i zamislio kako se kucnuo s njom. „Živeli, partnerko.” I baš kad je sve bilo onako kako treba, desilo se nešto nezamislivo. – Džone Šeparde! – zagrmeo je neko. Pravo prema njihovom stolu, sa širokim osmehom na licu dolazio je tip u srednjim tridesetim godinama. Nosio je farmerke i majicu, a po izrazu njegovog lica jasno se videlo da je prepoznao Džona. Uzbuđeno je raširio ruke. – Brate, otkud ti ovde? – obratio se Džonu. – Poslednje što sam čuo o tebi bilo je da radiš za FBI u Čikagu.

360


Book as passion & BalkanDownload

O sranje! To je bila najgora noćna mora svakog tajnog agenta: da ga prepoznaju dok je na zadatku i tako ga odmah razotkriju. Džesika je zbog toga svojim prijateljima i rodbini govorila da joj nikad ne prilaze ako je slučajno ugledaju negde na javnom mestu. Ali za ovakav nesrećan splet okolnosti nijedan agent nije mogao biti spreman. Džon se poneo hladnokrvno iako je u tom trenutku sigurno bio van sebe. Postupio je najbolje što je mogao u datim okolnostima. Mirno je spustio piće na sto. – Ovaj... mislim da ste me pobrkali s nekim. Tip se na to samo nasmejao. – Baš si smešan, Šepe. – Onda je primetio ko još sedi za stolom. – Družiš se s gradonačelnikom. Lepo. – Okrenuo se Bleru pokazujući Džonu. – Zajedno smo bili u 75. rendžerskom puku kad su došli iz FBI-ja da ga regrutuju. Rekli su Šepu da bi do kraja života mogao da zatvara loše momke iza rešetaka, a on je jedva dočekao da prihvati. O, moj bože, ovo postaje sve gore. Džesika se umešala osetivši potrebu da nešto učini. – Imaš brata blizanca u FBI-ju? Baš uzbudljivo – pecnula je Džona. – Izgleda da je tako – odgovorio je a na licu su mu se smenjivali zbunjenost i zabavljenost. – Žao mi je, ali stvarno se obraćate pogrešnom čoveku – rekao je svom prijatelju iz vojske. Drugi tip je zaustio da nešto kaže, a onda je zastao. – Oh! – Prebledeo je kao da je upravo shvatio šta se dešava i koliko je zabrljao. – Izvini zbog toga. Mnogo ličiš na njega. Ali... da,

361


Book as passion & BalkanDownload

pogrešio sam. – Nervozno se promeškoljivši mahnuo im je izvinjavajući se. – Izvinite što sam vas prekinuo. Okrenuo se i otišao prema izlazu iz restorana. Džesika nije želela da zuri za njim, pa je pogledala u Džona i ostala u svojoj ulozi. – Pa, ovo je bilo baš čudno. – Mislim da je neko popio previše uz ručak – rekao je Džon. To je bilo najbolje što je mogao da učini u tim okolnostima. Ali Bler nije bio budala. – FBI? – ispljunuo je to gledajući ih oboje. Onda se njegov pogled zaustavio na Džesiki. – Kurvo jedna – podrugljivo se nacerio. – Pazi, Blere – zarežao je Džon. Gradonačelnik ga je ignorisao, i dalje usredsređen na Džesiku. – Kako je to moguće, jebote? Tip koji je garantovao za vas godinama poznaje Morana. Zajedno su studirali i on je rekao... – Zastao je, a onda preneraženo pogledao. – Kolega s fakulteta uopšte ne postoji, je li tuko? I Morano je umešan u ovo. Džesika je jednim okom motrila na Blerovu šaku, a drugim na njegovo lice dok se naginjao prema njoj. – Taj kurvin sin! Je li sklopio dogovor s vama da me proda? – besno je upitao Bler. – Spustite nož, gospodine gradonačelniče – tiho je rekao Džon. Bler je trepnuo i pogledao u svoju šaku kao da nije bio svestan da sve vreme drži nož za biftek i maše njime na sve strane. Na trenutak je pogledao nož, a onda je ponovo pogledao Džona.

362


Book as passion & BalkanDownload

Džon nije ni trepnuo. – Izgubićete. Bler je progutao pljuvačku, onda je spustio nož na sto ispred sebe. Nekoliko sekundi ukočeno je sedeo na svojoj stolici, a onda je nakrivio glavu kao da mu je nešto upravo palo na um. – Niste naoružani. Nijedno od vas. – Pogledao je Džesiku i Džona kao da čeka da oni to potvrde. – Ne možete me zadržati ovde. Ovog trenutka mogu da odem iz restorana. – Tako je, možete – rekla je Džesika mirno. Po Blerovom pogledu videla je da je na ivici očaja jer je sateran u ćošak i htela je da smiri strasti. – Slobodno možete da odete, gospodine gradonačelniče. Ona i Džon nisu mogli da spreče Blera da ode. Bili su nenaoružani, a nisu imali ni lisice, niti legitimacije FBI-ja. Povrh svega, ovo nije bio njihov slučaj. Agenti Levit i Tod su donosili odluke i mogli su da čuju šta se dešava preko mikrofona koji je Džesika nosila. Pošto su Džon i Džesika raskrinkani, oni su sigurno već krenuli i pozvali pojačanje. Bler je pogledao Džesiku u oči. – I šta će biti ako odem? Džesika je ćutala, baš kao i Džon. Nijedno od njih nije imalo zgodan odgovor. – Šta? Hoćete li me uhapsiti? Ja sam gradonačelnik ovog grada. Ne mogu... – potpuno ošamućen, Bler je počeo da zamuckuje. – Samo sam.. učinio nekoliko usluga nekim ljudima. Sve što sam ikad uradio, sve pogodbe koje sam sklopio, sve je to bilo deo mog posla. Sve je bilo za dobro ovog grada. Ionako niko ne daje ni pet para na ta građevinska ograničenja. – Prezrivo je frknuo. – Bože dragi, pored svega što se dešava u ovoj zemlji, FBI nema ništa pametnije da istražuje?

363


Book as passion & BalkanDownload

Kad je uzeo čašu, ruka mu je zadrhtala otkrivajući da je njegov nadmeni ton samo gluma. Otpio je gutljaj pića, a onda ih je pogledao. – Ne idem u zatvor. – Sačekao je, a onda lupio šakom o sto. – Kažite nešto, dođavola. Krajičkom oka Džesika je primetila da ljudi radoznalo pogledaju prema njima. – Ne bi trebalo tako da se ponašate ovde, gospodine gradonačelniče – rekao je Džon. – Evo šta ćemo da uradimo: Dejv i ja ćemo ostati i platiti račun, a vi ćete ustati i otići – kazala je Džesika. – Tek tako? – upitao je Bler. – Tek tako – odgovorila mu je. On ju je prvo samo odmerio bez reči. – Nosite bubice, je li tako? Progutao je pljuvačku, a na njegovom licu se ocrtala izbezumljenost. – Znam ja šta vi radite. Šaljete im signal. Ostatku vašeg FBI tima. Govorite im gde da me nađu. – Usne su mu se iskrivile u prezriv osmeh. — Jebite se. Jebite se svi. Rekao sam vam, neću u zatvor. – Naglo je ustao. Nagonski, ustali su i Džesika i Džon. Ona je imala veoma loš predosećaj. – I dalje imaš izbora, Patriče. Ne radi ništa zbog čega ćeš se pokajati. Na delić sekunde, Blerovim licem je preletela senka. – Bojim se da je prekasno za to, gospođice Evers. Onda je bez upozorenja pokazao na Džesiku i Džona i počeo da viče iz sveg glasa. – Imaju pištolje! Pucaće! Bežite svi! Sklanjajte se odavde! O, sranje!

364


Book as passion & BalkanDownload

Na to Džesika nije bila spremna. Zbog izbezumljenih reči koje je izgovorio voljeni gradonačelnik u restoranu je nastao haos. Ljudi su skakali od stolova, vrištali, grabili decu i trčali ka vratima. Čaše i tanjiri su se razbijali padajući sa stolova oborenih u pometnji. – Kučkin sin – zarežao je Džon kad je Bler iskoristio priliku i potrčao odgurujući ljude s puta. Pojurio je prema zadnjem delu restorana, verovatno gledajući kuda da pobegne. – Ide prema zadnjem delu restorana – rekla je Džesika u mikrofon da bi je čuli Levit i Tod. – Panduri – upozorio ju je Džon. Probijajući se kroz masu, pravo prema njima dolazila su dvojica policajaca zaduženih za zaštitu gradonačelnika. Ne želeći da rizikuju, Džesika i Džon su odmah podigli ruke u vazduh. – Mi smo FBI. Nenaoružani smo – povikala je Džesika, a Džon je učino isto. Nažalost, njihove reči su se izgubile u gunguli. Oboje su se odmakli jedan korak od stola kako bi policajci mogli da vide da nemaju nikakvo oružje kod sebe. Panduri su se probili kroz masu, izvukli pištolje i uperili ih u Džesiku i Džona. – Ne spuštajte ruke i smesta lezite na zemlju! – dreknuo je jedan od njih. Džon je prišao korak bliže Džesiki. – Mi smo FBI. Nismo naoružani – ponovio je. – Spustićemo se na kolena. A onda je u deliću sekunde sve krenulo naopako. Baš kad je Džesika krenula da posluša naređenje policajaca, neko ju je, kasnije je saznala da je to bio radnik obezbeđenja van

365


Book as passion & BalkanDownload

dužnosti koji je sedeo za stolom pored njih, s leđa uhvatio oko vrata i povukao je na zemlju. Preplašena, ona je ciknula. Džon se munjevito okrenuo. – Skloni se. Ona je iz FBI-ja! – povikao je. Pošto je Džonova pažnja trenutno bila usmerena na drugu stranu, dvojica policajaca su iskoristili priliku. Zajedno su se bacili da ga uhvate. Jedan ga je uhvatio za ruke, a drugi ga je gurnuo na zemlju. Sva trojica su se nespretno zateturali i dok je padao, pošto nije mogao da upotrebi ruke da povrati ravnotežu, Džon je s tupim udarom tresnuo glavom o ivicu stola. Sručio se na pod i ostao nepokretno da leži. Ne! Videvši ga na zemlji, Džesika je pokušala da se otme iz stiska radnika obezbeđenja. – Pusti me! Skloni se! Mi smo tajni agenti, dođavola! Njene reči su izgleda doprle do onih kojima su upućene. Radnik obezbeđenja ju je pustio govoreći nešto, možda se izvinjavajući, ali ona ga bezmalo nije čula. Pridigla se sa zemlje i pojurila do Džona. – Pustite me da ga vidim. – Nadneti iznad njega, policajci su joj napravili mesta i ona je kleknula pored Džona. I dalje se nije mrdao. Stariji od dvojice policajaca već je preko svog radija zvao hitnu pomoć. – Imamo povređenog osumnjičenog i hitno nam treba... – Imamo povređenog saveznog agenta – rekla mu je Džesika, a onda se ponovo okrenula prema Džonu. Niz jednu

366


Book as passion & BalkanDownload

stranu lica mu je curila krv iz posekotine na čelu. Sagnula se i prinela obraz njegovim ustima. – Diše. Pored nje je stajao mlađi policajac, otprilike u kasnim dvadesetim. Izgledao je potreseno. – Čuo sam da govorite kako ste iz FBI-ja, ali pošto je gradonačelnik vikao o pištoljima, nisam hteo da rizikujem. – Pokazao je na Džona. – Samo sam hteo da mu stavimo lisice dok se sve ne razjasni. Nisam hteo da ga povredim. Metež oko njih je počeo da se stišava, a nekoliko preostalih gostiju restorana držalo se na bezbednom rastojanju. Džesika nije htela da pomera Džona plašeći se da je povredio vrat kad je udario u sto. Spustila mu je šaku na rame. – Džone. On nije reagovao. Pogledala je policajca koji je pozvao pomoć. – Za koliko će stići hitna pomoć? – Krenuli su – odgovorio je policajac. Džesika je ponovo pozvala Džona po imenu. – Džone. – Ovog puta mu je i nežno stisnula rame. Ništa. „Probudi se, dušo.” Svaki sekund joj je delovao kao večnost. Šta ako je slomio vrat? Šta ako se nikad ne osvesti? Šta ako ona nikad više ne bude u prilici da razgovara s njim, ili ga zadirkuje, ili da on nju nervira, ili da čuje njegov smeh, ili... Otvorio je oči. „Hvala bogu.” Džesika mu se nežno nasmešila. – Hej. Dobro si zveknuo glavom. Tupo ju je gledao.

367


Book as passion & BalkanDownload

„Reci nešto”, molila je u sebi. Bilo šta. Onda je trepnuo. – Kako to da stalno završavam na zemlji pred tobom na najgluplji mogući način? – prostenjao je podižući glavu. Džesiki su navrle suze na oči dok se borila da priguši jecaj olakšanja. – Valjda sam takve šugave sreće. Kad je počeo da se podiže sa zemlje, ona se pobunila. – Stvarno mislim da ne bi trebalo da se pomeraš dok... – On je to ipak radio. Svuda oko njih ljudi su pljeskali i klicali kad se Džon podigao u sedeći položaj i naslonio na jednu stolicu. Džesika je uzela salvetu s najbližeg stola. Prišla mu je bliže i pritisnula je na posekotinu na njegovom čelu. – Krvariš. Štrecnuo se. – To doprinosi verodostojnosti cele scene. Ma daj! Nasmešio se primetivši njen nezadovoljni pogled. – Samo polako. Ta šala će ti biti mnogo smešnija za koji sat. Džesika se zagledala u njegovo čelo. – Možda ćeš morati na ušivanje. Jel’ te mnogo boli glava? – Mnogo više mi je stradao ponos – suvo je rekao. Dok mu je ponovo pritiskala salvetu na glavu, izraz njegovog lica je postao drskiji. – Ali bez sumnje pomaže što si ti... Značajno je pročistila grlo pogledavši na svoje grudi. I dalje je imala mikrofon u grudnjaku. – Što si tu da mi obrišeš krv – nedužno je dovršio Džon. Odgurnuo se od zemlje i ustao, a onda joj pružio ruku.

368


Book as passion & BalkanDownload

Bacila je salvetu na zemlju. Očigledno su završili s onim delom kad se stara o čoveku koji je upravo bio onesvešćen. Uhvatila ga je za ruku, a on joj je pomogao da ustane. – Osećaš li vrtoglavicu? – Bilo je još mnogo toga što bi ga pitala u tom trenutku da nisu bili okruženi gomilom ljudi i da i dalje među grudima nije nosila mikrofon koji je prenosio svaku njenu reč. To baš i nije bio trenutak za lične razgovore. – Dobro sam. Šta je s Blerom? – upitao je Džon. Iza njih se začuo poznat glas koji je odgovorio na to pitanje. – Sigurno je pobegao na zadnji izlaz. – To je bio Levit u jakni FBI-ja. Obišao je gomilu razbijenog stakla i krenuo prema njima. – Tod je poslao dvadeset agenata i dva tima specijalaca da ga traže. Bler neće daleko stići. – Trebalo je da i ti budeš s njima – rekao je Džon. – Šta? Pa da propustim ovu zabavu? – Levit je stisnuo Džona za rame i nastavio ozbiljno: – Zabrinuo si nas, Šeparde. Dođavola, čak je i Džesika zvučala nervozno. Nisam mislio da je to moguće. Džon je pogledao Džesiku. Ona je pocrvenela i izvukla se šalom. – Dobra strana je to što je Džon dobio priliku da se vidi sa starim ortakom iz vojske. – Trebalo je da vidite mene i Toda u kolima kad se to desilo – nasmejao se Levit. – Pogledao sam ga i rekao: „Sunce ti jebem, je li to neko upravo viknuo Džone Šeparde?” Razmatrali su ono što se desilo. Svima im je trebao mali predah posle nekoliko napetih minuta. Na mesto događaja stiglo je još agenata FBI– ja. Došlo je i još policajaca, kako iz stanice u Džeskonvil Biču, tako i iz šerifske službe. Među njima i sam šerif.

369


Book as passion & BalkanDownload

– Ko je, majku mu njegovu, napravio ovo sranje? – upitao je šerif uletevši u restoran u pratnji pomoćnika. Levit je pogledao Džesiku i Džona. – Mislim da je ovo za mene. – Krenuo je prema šerifu topeći se od ljubaznosti. – Šerife! Specijalni agent Ben Levit, FBI. Kako ste? Džesika je posmatrala Levita kako se udaljava. – Nikad mi nije bilo ovako drago što ne vodim ovaj slučaj. Džon se okrenuo prema njoj. Na licu je imao tragove sasušene krvi. – Da. Hvala bogu što je nama zapao lakši deo posla. Džesika se nasmešila. Bože kako joj je nedostajao njegov opor smisao za humor. Preplavljena najrazličitijim osećanjima, podigla je ruku i dodirnula njegovu kratku kosu. – S tom frizurom trebalo bi da te slikaju za pakovanje žitarica. Pogled mu je omekšao, no u tom trenutku je uletela hitna pomoć. Onda je uzdahnuo. – Hoćeš li me stvarno naterati na ovo? Zar ne možeš jednostavno da me odvezeš u bolnicu? – Učini mi, dečko. – Videla je koliko je jako udario glavom o sto i nije želela da rizikuje. Osoblje hitne pomoći joj je dozvolilo da pođe sa Džonom na urgentno odeljenje. Istina, ona im nije ni dala mnogo izbora. Levit ih je otpratio do kola hitne pomoći obećavši da će im javiti čim nađu Blera. Pre nego što je ušla u kola hitne pomoći, Džesika je posegnula u svoj dekolte, izvukla mikrofon iz grudnjaka i dala ga Levitu. Ešli i Dejv su zvanično penzionisani.

370


Book as passion & BalkanDownload

34. U bolnici, kad su se našli u zasebnoj sobi, lekar je obavio detaljan pregled pre nego što je dozvolio Džonu da skine cervikalnu kragnu, koju su mu tehničari iz hitne pomoći stavili iz predostrožnosti. – Najzad. – Sedeći na stolu za preglede, Džon je pomerio glavu kako bi protegao vrat. – Pa, nema nikakvih simptoma potresa mozga. – Lekar je pogledao Džesiku, koja je sedela na stolici pored stola. – Koliko dugo je bio u nesvesti? – Oko tri minuta. – Sto osamdeset sekundi koje su joj delovale kao večnost. – Je li bio ošamućen ili dezorijentisan kad je došao svesti? – upitao je lekar. Džesika je osećala da je Džon gleda dokje odgovarala. – Kao da me nije prepoznao tek što je otvorio oči. Ali čim smo počeli da razgovaramo, zvučao je pribrano. Lekar je klimnuo glavom i ponovo se okrenuo Džonu. – Uradićemo magnetnu rezonancu da bismo bili sigurni da nema potresa mozga. Što se tiče posekotine na čelu, mislim da neće morati da se ušiva. Poslaću bolničarku da vam nanese medicinski lepak za kožu. To bi trebalo da završi posao. – Nasmešio se. — Sve u svemu, moglo bi se reći da ste imali mnogo sreće, agente

371


Book as passion & BalkanDownload

Šeparde. – Pošto je nešto zapisao u Džonov karton, lekar je izašao. I ostavio Džesiku i Džona nasamo prvi put toga dana. Džesika je uzdahnula sva iscrpljena pošto je uzbuđenje splasnulo. – Lekar je u pravu. Stvarno si imao sreće. – Uhvatila je Džonov pogled. – Videla sam šta si uradio kad su panduri uperili pištolje prema nama. Pomerio si se prema meni. – Značajno je zaćutala. – Da bi mogao da me zakloniš ako zapucaju. Na trenutak nije mogla da protumači njegov izraz lica, a onda je slegnuo ramenima. – Smatrao sam da tako treba da postupi jedan kavaljer. Ustala je sa stolice, prišla mu i stala pored stola za preglede na kom je on sedeo. – Kad bih i mrvicu verovala u to oholo objašnjenje, još više bih se ljutila na tebe – rekla je bez imalo stvarne srdžbe. On je izvio obrvu. – Ljuta si jer sam hteo da te zaštitim? Ranije si mi rekla kako je to baš slatko. – Ne, besna sam jer si se povredio pokušavajući da me zaštitiš. – Pogledala ga je u oči. – Da mi nisi prišao, ne bi udario u onaj sto kad ste ti i panduri pali. Povredio si glavu zbog mene. Nežno ju je pogledao. – Džesika... – Nemoj ti meni „Džesika”. – Podigla je prst. – Imaš li bilo kakvu predstavu, Džone Šeparde, koliko je malo nedostajalo da mi pretvoriš život u knjigu Nikolasa Sparksa? To ti nikad ne bih oprostila. Džon se na to grohotom nasmejao. – Nemam pojma šta ti to znači. Ali ako moram da pogađam, rekao bih da pokušavaš da mi kažeš, u drskom stilu Džesike Harlou, kako bih ti nedostajao da sam nastradao.

372


Book as passion & BalkanDownload

Mrko ga je pogledala. – Naravno da bi mi nedostajao ako bi nastradao. Uozbiljilo se. Nakrivio je glavu. – Pa... da li sam ti nedostajao? Vazduh između njih odjednom kao da se naelektrisao. Mogla je da se našali. Na kraju krajeva, to bi ličilo na nju. Ali pošto ga je videla povređenog nakon što je malo nedostajalo da ga zauvek izgubi, više joj nije bilo do šale. Niti do izbegavanja istine, uprkos tome što je ta istina bila zastrašujuća i što je nametala pitanja na koja nije bilo jednostavnih odgovora. U svom srcu je znala šta je istina čim ga je ugledala kako ulazi u restoran. U tom trenutku njena osećanja su odavno bila prešla tačku srdačne nežnosti. U stvari, usudila bi se da kaže da je zaljubljena u Džona Separda. – Da. – Glas joj je podrhtavao od ganutosti. – Nedostajao si mi svakog dana. Toliko da to boli. On se ukočio. I samo ju je pogledao. Dobro... to baš i nije bila reakcija kojoj se nadala. Neko je pokucao na vrata i u sobu je ušla bolničarka široko se smešeći. – Gospodine Šeparde... ili, bolje reći, agente Šeparde. Vreme je za magnetnu rezonancu. Džon je još trenutak nastavio da gleda Džesiku, a onda je pogledao bolničarku. – Da. – Ustao je duboko udahnuvši. – Vratiće se za nekih četrdeset pet minuta – bolničarka je rekla Džesiki pre nego što se ponovo nasmešila Džonu. – Ovuda.

373


Book as passion & BalkanDownload

Kad je Džon izašao iz sobe, Džesika je klonula na sto za preglede. O, bože! Ruke su joj se tresle dok je provlačila prste kroz kosu. Dobro, on očigledno ne oseća isto, ali moći će da se izbori s tim. Bar mogu da ostanu prijatelji. Mogla bi da slaže, bila je prokleto dobra u tome, i kaže mu da ju je poneo trenutak. – Izvinite. Možete li da sačekate jedan trenutak – čula je Džona kako se obraća sestri dok je njegov duboki glas odzvanjao hodnikom. Džesika je podigla pogled. Kad se Džon pojavio na vratima, njeno srce je počelo ubrzano da tuče. Ispunjeno nadom. Ušao je u sobu i krenuo prema njoj, a na licu mu se jasno videla odlučnost. Onda ju je uhvatio, privukao je u naručje i poljubio je. Njegova usta su posesivno uzela njena, vrela i neumoljiva. Obujmivši mu lice dlanovima, uzvratila mu je poljubac. Sva osećanja koja je pokušavala da sakrije poslednje tri nedelje, dođavola, verovatno i duže, izlila su se u tom trenutku. Kad su konačno prestali da se ljube, dodirnuo joj je obraz. – Treba da razgovaramo – promuklo je rekao. Klimnula je glavom neobično potresena u tom trenutku. – Da. Prešao je palcem preko njenog obraza. – Znaš li koliko dugo čekam da me tako pogledaš?

374


Book as passion & BalkanDownload

Pretpostavila je da je zadirkuje. – O čemu pričaš? Otkad smo se upoznali, uglavnom ti se nimalo nisam dopadala. Sagnuo je glavu pre nego što se okrenuo da pođe i tihim samouverenim glasom joj šapnuo na uvo: – A možda sam jednostavno mnogo dobar tajni agent. ★ Nažalost, kad se Džon vratio s magnetne rezonance, ustanovio je da ga, osim Džesike, čeka polovina žitelja prokletog trinaestog grada po veličini u Sjedinjenim Državama. Među posetiocima bili su šef odeljenja za borbu protiv korupcije i glavni specijalni agent džeksonvilske ispostave FBI-ja. Obojica su svratili da lično vide kako je Džon i da njega i Džesiku obaveste da je Bler uhapšen. – Uhvatili smo ga u marini na Priobalnom kanalu s ključevima broda jednog njegovog prijatelja i sportskom torbom punom gotovine. Izgleda da je planirao da pobegne čak na Kubu – obavestio ih je glavni specijalni agent. – Agenti Levit i Tod su odveli gradonačelnika u pritvor i sa zadovoljstvom ga obavestili da će FBI spisku krivičnih dela za koja je optužen dodati i podsticanje na nerede. Došla su i dvojica policajaca koji su napali Džona. Činilo se da im je mnogo laknulo kad su čuli da mu je dobro. – Bez uvrede, iako si rekao da ste iz FBI-ja, imao si ovakav izraz lica – mlađi policajac je napravio ljutitu grimasu pokazujući kako je Džon izgledao. Džon je nevino raširio ruke. – Rekli ste mi da ne spuštam ruke i da kleknem. Ja sam uradio upravo to.

375


Book as passion & BalkanDownload

Stariji policajac je nakrivio glavu. – Da, ali kad ti to radiš, prilično je zastrašujuće. Džesika se nasmešila dok se Džon mrštio. Da, to su mu već rekli. Posle toga na Džonova vrata je pokucao Den Frejzijer, Džonov prijatelj iz rendžera koji ga je razotkrio u restoranu. – Kako si znao gde da me nađeš? — upitao je Džon nakon Što su se zagrlili i potapšali po leđima. – U vestima su rekli da je jedan savezni agent doveden ovamo na urgentno odeljenje. – Den je pokazao na Džesiku. – Tvoja partnerka me je videla u čekaonici kako se raspitujem za tebe i rekla mi gde mogu da te nađem. – Na licu mu se jasno videlo da ga muči krivica. – Baš sam zabrljao, Šepe. Ni pomislio nisam da ste na tajnom zadatku. Džesika je krenula prema vratima. – Izaći ću na nekoliko minuta. Ostaviću vas da se ispričate. Džon se jedva uzdržao da ne krikne ,,ne” i spreči je da izađe. Znao je da ona ne želi da im smeta i razumeo je to. Baš kao što je razumeo da su Den i svi ostali samo hteli da se uvere da mu je dobro. Ako uskoro ne ostane nasamo sa Džesikom, leteće glave. ★ Dvadeset minuta kasnije, pošto je Den otišao, Džesika se vratila u Džonovu sobu s dve šolje kafe. – Iz bolničke je kafeterije, tako da je piješ na sopstveni rizik. Bez reči, Džon joj je prišao i uzeo obe šolje od nje. Spustio je kafe pored umivaonika, a onda navukao zavese pored kreveta.

376


Book as passion & BalkanDownload

Džesika je izvila obrvu. — To će izgledati sumnjivo svakom ko svrati u sobu. – Još bi sumnjivije bilo kad bi nas videli da radimo ovo. – Džon ju je jednom rukom uhvatio oko struka i privukao je da bi je strastveno poljubio. – Odlazimo – rekao je tonom koji nije dozvoljavao protivljenje kad su se napokon razdvojili. Ona je stisnula usne. – Ne dok ti lekar ne dozvoli. Džesikina briga dirnula je nešto duboko u Džonu. Preplevši prste s njenim, podigao je njenu šaku i poljubio je. – Slatka si kad se ponašaš zaštitnički. – Ovaj, agente Šeparde? – oglasio se lekar s druge strane zavese. Džesika je Džonu izvukla košulju iz pantalona da bi sakrila njegovu erekciju. On je jednako brzo popravio njenu haljinu i spustio je, a onda su se razdvojili. – Izvolite. – Džon se ležerno nasmešio kad je lekar sklonio zavesu. – Izvinite. Imao sam more posetilaca. Mislio sam da će mi zavesa dati malo mira. – Mislim da vam možemo dati i više od malo mira – veselo je rekao lekar. – Možete da idete. Dobio sam rezultate vaše magnetne rezonance i nema znakova potresa mozga. Ipak, izričito vam savetujem da noćas neko motri na vas i budi vas na svaka dva sata. – Okrenuo se Džesiki. – Sve što treba da radite jeste da mu postavite dva-tri pitanja kako biste se uverili da je priseban. Džesika je trepnula. – Oh! Uh... mislim da ste ovo pogrešno protumačili. Ja noćas neću biti sa Džonom. Ne. – Nasmejala se pokazujući na njega i sebe. – Nas dvoje smo samo partneri.

377


Book as passion & BalkanDownload

Lekar se nasmešio. – Naravno. – Pogledao je Džona dok je izlazio. – Ako vam zatreba nešto protiv glavobolje, držite se paracetamola. Bez ibuprofena ili aspirina. Kad je on izašao, Džesika je odmahnula glavom. – Ovo mi je bila najneuverljivija obmana u karijeri. – I deluje kao da si malo ispala iz štosa. – Džon je nastavio da je zadirkuje. – Čuo sam da si u jednom trenutku čak bila nervozna. Pogledala je u tavanicu i uzdahnula. – Znala sam da će mi se to obiti o glavu. ★ Tokom kratke vožnje do hotela, Džon je odložio let u Virdžiniju za sledeći dan. – Kad imaš let? – upitao je Džesiku, koja je vozila. – Sutra u petnaest do pet. – Prvobitno je bila rezervisala raniji let, ali ga je pomerila dok je Džon bio na magnetnoj rezonanci. – Uzeću taj u pet i petnaest – rekao je preko telefona službeniku aviokompanije. Džesika je pogledala na sat na komandnoj tabli. Bilo je skoro pet. To znači da su imali manje od dvadeset četiri sata da budu zajedno pre nego što se vrate svojim životima koji su ih čekali u Čikagu i Kvantiku. To nije mnogo. Ali bolje išta nego ništa. Kad su stigli u njenu hotelsku sobu, Džon se nasmešio ugledavši okean. – Konačno si dospela u višu klasu. – Izgleda da mi se posrećilo iz četvrtog puta. – Džesika je spustila tašnu na sto i zbacila s nogu cipele s visokim

378


Book as passion & BalkanDownload

potpeticama. – Hoćeš li sad da odeš do radnje? – Pošto nije planirao da prenoći, Džon nije sa sobom poneo kofer s odećom i stvarima za ličnu higijenu. – Kasnije. – Skinuo je sako i prebacio ga preko stolice pored balkonskih vrata. – Sada bi trebalo nečim da se pozabavimo. Na primer, činjenicom da sam ljut na tebe. Iznenađeno se trgnula. – Ti si ljut na mene? Šta sam uradila? Prekrstio je ruke na grudima. – Znaš li zašto sam u stvari bio ljut na tebe onog dana kad smo morali da se borimo na Akademiji? Džesika je zbunjeno ćutala, pitajući se zašto opet poteže tu temu. – Jer sam upotrebila trik da bih te pobedila? – U stvari, to mi se mnogo svidelo – rekao je. – Ljut sam jer sam primetio koliko si nervozna bila pre borbe. Kao da si mislila da ću stvarno da te povredim. Kad je to čula, opustila se. – Mislim da sam najviše bila nervozna jer sam se plašila da ću napraviti budalu od sebe. – Nakrivila je glavu. – Ali zašto sad razgovaramo o tome? – Jer ti ni posle šest godina još nije jasno. Nije ga razumela. – Šta mi nije jasno? – Danas si mi očitala bukvicu što sam ti se primakao kad su panduri uperili pištolje u nas. Kao da je to moglo da se odigra na bilo koji drugi način. – Prišao joj je bliže i pogledao je s nežnošću u tamnoplavim očima. – Džesika... moraš da znaš da bih primio metak za tebe bez imalo premišljanja. Steglo joj se grlo i na trenutak nije bila u stanju da bilo šta kaže.

379


Book as passion & BalkanDownload

– I ne, nisam to uradio samo zato što smo partneri. – Netremice ju je gledao u oči. – Uradio sam to jer te volim. Mislim da sam te uvek voleo, još od onog prvog jutra u slušaonici kad si ustala i celu klasu nadahnula svojim govorom. Divio sam ti se svakog dana na Akademiji, a sad kad smo se ponovo našli i kad si, za promenu, stvarno fina prema meni – dodao je sa smeškom – ta osećanja su samo još jača. Oči su joj se ispunile suzama. – Nisam znala. – Pa, i meni samom je bilo teško da to prihvatim – priznao je. Obrisao joj je suzu s obraza. – Posebno kad sam saznao da sam primljen u TST. Onda sam ubedio sebe da je bolje da to između nas bude neobavezno. Ali kad si mi u bolnici rekla da sam ti nedostajao, osetio sam da je sve drugo sporedno. Tada sam znao da više od svega želim da provedem život s nekim ko me izluđuje na najbolje moguće načine. Obrisala je još jednu suzu. Sad se već bila potpuno raspekmezila. – Samo da se zna, razbio si ovim govorom. – Uvek si me terala da dajem sve od sebe, Harlouova. Preplela je prste s njegovim. – Fizički smo udaljeni. Tačnije, nekih hiljadu dvesta kilometara. Klimnuo je glavom i namrštio se. – Da, tako je. Ohrabrujuće mu je stisnula ruku. Mnogo je razmišljala o tome u bolnici dok je Džon bio na magnetnoj rezonanci. I, kako izgleda, u poslednje vreme nije samo Tara bila sladunjavo sentimentalna kao filmovi na „Holmarku”. – Jasno je da ću neko vreme morati da ostanem u Čikagu. Ali razmišljala sam da bismo mogli da pokušamo s vezom na daljinu, a onda, posle godinu dana, tražiću da me prebace na privremenu dužnost u vašingtonskoj ispostavi.

380


Book as passion & BalkanDownload

Pažljivo ju je pogledao. – To ti stvarno ne bi bilo teško? – To mi stvarno ne bi bilo teško. Bilo bi mi zadovoljstvo. Mogu da budem specijalni agent bilo gde. Dobro, ne baš bilo gde. U jednoj od pedeset šest ispostava FBI-ja u velikim gradovima širom Sjedinjenih Država i u Portoriku. – Kad su se Džonove usne izvile u osmeh, ona mu je obavila ruke oko vrata. — Ali neću naći nikog kao što si ti. I znam da nikad ni sa kim ne bih bila srećnija. – Pogledala je naviše u njegove oči. – Prema tome, kud ti, tu i ja Glas mu je treperio od emocija. – Ne znaš koliko mi to znači. – Zadenuo joj je pramen kose za uvo. – Ali već sam rešio da napustim Tim za spasavanje talaca. – Šta? Ne! – Povukavši se u zaprepašćenju, Džesika je odmahnula glavom. — Ne možeš da napustiš TST, Džone. Izuzetno je malo ljudi koji mogu ono što ti možeš. – Tačno. Ali to što nešto mogu ne znači da to treba i da uradim. – Nakrivio je glavu. – Bila bi iznenađena koliko ti se sve razbistri kad stojiš dvadeset metara iznad palube. – Ali to je Tim za spasavanje talaca – naglasila je. – Da, tačno. A da bi se za tim uradilo ono što je potrebno, svaki operativac mora biti potpuno predan. – Pogledao ju je bez oklevanja. – Ja duhom nisam tamo. I nikad neću biti. Ne dok razmišljam o onome što smo ti i ja mogli da imamo. Ona je odlučno zakoračila napred i stala uz njega. – Ne moraš da biraš. Poći ću s tobom. – Ali biću odsutan. Često. A ti ćeš ostajati sama u mestu koje nijedno od nas ne smatra domom. Ne želim tako da živimo. – Nežno se nasmešio. – Neko mora da bude kod kuće da nauči

381


Book as passion & BalkanDownload

naš čopor plavokosih devojčica kako da zapale vatru dupetom svica. A ona je mislila da ne može više da se raspekmezi. – Bojim se da ćeš se pokajati. I na kraju ćeš meni prebacivati. Obujmio je njeno lice dlanovima i pogledao je pravo u oči. – Veruj mi da znam šta hoću. Klimnula je glavom. Već je bila spremna da Džonu poveri svoj život. Ako će stvarno da urade ovo, onda mora biti spremna da mu poveri i svoje srce. – Važi – nežno je rekla. – Važi – ponovio je. Taj pogled joj je bio poznat. — Sad ćeš da me poljubiš, je li tako? Pretvarao se da razmišlja. – Pa, pored ovakvog izliva osećanja to se jednostavno... očekuje. Nasmešila se dok je on spuštao glavu da bi je dugo i strastveno poljubio. Poveo ju je prema krevetu usput joj raskopčavajući haljinu. – Moram nešto da ti priznam – rekla je Džesika. – Onog jutra kad smo se oprostili slagala sam te da sam do tvog stana došla taksijem. Zapravo sam se dovezla iznajmljenim kolima. A iznajmila sam ih u Kolambiji prethodne noći. Zastao je. – Te noći si vozila čak od Južne Karoline? – Da. – Zašto? Jer nisam htela da se oslonim na avio kompanije, mogla je da kaže, ili: „Jer sam htela da budem sigurna da ću stići da se pozdravimo”. Ali, u suštini, sve se svodilo na jedno.

382


Book as passion & BalkanDownload

– Zato što te volim – rekla je. Njegove usne su se izvile u osmeh. – Trebalo ti je baš dugo da to shvatiš. – Prišao joj je bliže. U njegovim plavim očima gorela je vatra. – Imam opravdanje. Možda bih to shvatila ranije da me prvih šest meseci našeg poznanstva nisi neprestano progonio. Svukao joj je haljinu niz ramena i ona je skliznula na pod. – Nisam te progonio. Rekao sam ti, hteo sam da te motivišem. – Podigao ju je držeći je za zadnjicu, pa je spustio na krevet. – Moramo se složiti da se povodom toga i dalje ne slažemo rekla je. Nagnuo se napred oslonjen na podlaktice pribivši je uz postelju. – Imam osećaj da ćemo to često ponavljati tokom našeg zajedničkog života, Harlouova. Spojila mu je prste na potiljku i privukla ga bliže. – Možeš da se kladiš da hoćemo, Šeparde.

383


Book as passion & BalkanDownload

35. Dve nedelje kasnije Džon se parkirao u ulici oivičenoj drvoredima, a Džesika ga je pogledala pre nego što je otvorila vrata. – Jesi li spreman? — upitala je. Ovim će zvanično završiti svoju turneju upoznavanja porodice i prijatelja. Pošto je napustio TST i ponovo dobio posao specijalnog agenta u Čikagu, Džon je spakovao svoje stvari i vratio se kući. Džesika ga je pozvala da živi kod nje i on je pristao. Nije bilo premišljanja, ni natezanja. Oboje su znali da je to dobro i hteli su da budu što više zajedno. Onda su shvatili da većina njihovih prijatelju i članova porodice uopšte ne zna da se njih dvoje zabavljaju. Bilo je jasno da će morati da daju neka objašnjenja. Prvo su „obradilli” Džonovu stranu, smatrajući da je tako lakše jer Džesikina porodica (osim njene mame) nije ni znala za Džona. Džesika je upoznala Džonovog brata i Vesa istog dana kad se Džon vratio u Čikago. Njih dvojica su pomogli Džonu da se preseli i pojavili su se na Džesikinim vratima kezeći se od uva do uva. – Zloglasna Džesika Harlou. Najzad se upoznajemo – rekao je Nejt.

384


Book as passion & BalkanDownload

– Čuli smo sve o tebi. – Ves je nakrivio glavu radoznalo je gledajući. – Ha! Džon je u pravu. Uživo si stvarno viša. – Pred odlazak iz grada moj brat se razmetao tvojom slikom s Akademije – objasnio je Nejt. – „Razmetao se”? – Ne bih rekao da je bilo baš tako – suvo je rekao Džon stojeći pored Džesike. Nejt je ušao u stan i potapšao Džona po ramenu. – Mislim da si gotov, burazeru. – Obratio se Džesiki šapućući teatralno: — Nek ovo ostane među nama: sviđaš mu se. Kad je Džon podigao pogled prema tavanici i odmahnuo glavom, Džesika je stekla utisak da će joj se ova dvojica veoma dopasti. Te nedelje ona i Džon su otišli na večeru kod njegovog oca. Ona je bila pomalo napeta dok se spremala, što je Džona, izgleda, zabavljalo. – Samo hoću da ostavim dobar utisak – rekla mu je presvlačeći se drugi put. Džon je stajao na vratima garderobe i gledao je kako se presvlači. – Pametna si, umeš da pucaš iz pištolja i imaš čitavu zalihu priča o hapšenju zlikovaca. Kaži mu da navijaš za „Kabse” i bićeš njegova snaja iz snova. – Snaja? – Džesikin puls se malo ubrzao. – Ti i ja još nismo razgovarali o tome. – Onda bi verovatno trebalo da se pripremiš. Pokazala je na sebe. — Razgovaraćemo o venčanju dok stojim u donjem vešu? – To je najbolji trenutak za razgovor. O bilo čemu. – Zažarenog pogleda zakoračio je u garderobu i privukao je uza se.

385


Book as passion & BalkanDownload

Na kraju su petnaest minuta zakasnili na večeru kod njegovog oca. Kako bi kolegama objasnili šta se dešava, morali su više da se potrude. Pošto nisu želeli da se priča kako je Džon Šepard napustio TST zbog Džesike Harlou, razvili su plan. Druge nedelje po povratku u Čikago, Džon je, eto, sasvim slučajno bio u teretani s nekoliko kolega kad je Džesika sasvim slučajno naišla. Ugledala ga je i krenula prema njemu. – Čula sam da si se vratio u grad, Šeparde. Nisi mogao da odoliš čarima tajnih misija? – Začuvši njen glas, sva petorica Džonovih kolega odmah su podigli glave sa sprava na kojima su vežbali. – Izgleda da ne mogu – rekao je Džon Džesiki sležući ramenima. – Bar se tako „priča” – rekao joj je Džon praveći navodnike prstima dok je ležao na klupi na kojoj je jačao mišiće zadnje lože. – Oni misle da sam izbačen — objasnio je Džon Džesiki. – Ah! Pa, sigurna sam da si imao svoje razloge da odeš — rekla je tobože diplomatski. – Gle, oslobodila se sprava za mišiće nogu. – Hej, trebalo bi da odemo na kafu i proćaskamo – rekao je Džon kad se ona okrenula da pođe. – Sutra sam ovde ceo dan. Pusti mi poruku kad budeš hteo na pauzu. – Izašla je s osmehom. Džon je namerno još trenutak zadržao pogled na njoj, a onda se okrenuo prema svojim kolegama. Sva petorica su mu se kezila. – Dobar potez – rekao je Džared s odobravanjem podižući bočice iznad ramena.

386


Book as passion & BalkanDownload

– Samo idemo na kafu. – Džon je još jednom pogledao prema Džesiki, a onda je zaškiljio u kolege. – Je li ona uvek bila ovako slatka? Brendon je frknuo. – Ti si to tek sad provalio? Svi su se vratili svojim vežbama. Svi osim Rajana, koji je pomno posmatrao Džona na klupi za dizanje tegova. Pažljivo ga je zagledao. – Agent Harlou je u ovoj ispostavi duže od dva meseca i nijednom je nisam video da vežba u ovo doba. Baš je zanimljivo to što smo danas slučajno naleteli na nju. – Valjda sam imao sreće – ležerno je odvratio Džon. Kad ga je Rajan sumnjičavo pogledao, dođavola, uvek je bio najpametniji u timu, Džon se prebacio na rezervni plan. Progovorio je tiho: – Ima prijateljicu po imenu Tara, koja je slobodna, a uz to izgleda potpuno isto kao ona zelena ženska iz „Čuvara galaksije”. Ako budeš ćutao, srediću da se upoznaš s njom. Rajan se nasmešio. – Može. ★ Džon se okrenuo da sa zadnjeg sedišta uzme cveće za Džesikinu majku i bocu jednog od omiljenih vina njenih roditelja. – Pa, imamo tvoju mamu i tvog tatu, Fina, Kim, Kajlu i Endrua, Maju, Kamilu, i Olivera. Jesam li nekog izostavio? – upitao je. – Ne, to je sve. – Pogledala ga je iskosa. – Nemoj mi reći da si sad nervozan. – Mislila je da je tako nešto nemoguće. – Samo se pitam šta tvoja porodica sad misli. Nikad nisu čuli za mene i odjednom se pojavljujem kao tip koji živi s tobom.

387


Book as passion & BalkanDownload

Mora se priznati, njena porodica je bila iznenađena kad im je Džesika saopštila vesti. S roditeljima je razgovarala telefonom da bi im objasnila šta se dešava, ali je, zabave radi, Maji i Finu poslala samo poruku. „Dovodim tipa kod mame i tate u nedelju. Inače, nas dvoje živimo zajedno. Čujemo se!  ” Posle te poruke telefon joj se na sat vremena usijao od njihovih poruka. Kao odgovor na Džonovo pitanje samo je slegnula ramenima. – Pa, pošto sam prilično uravnotežena i dobro procenjujem ljude, mislim da će moja porodica jednostavno morati da pretpostavi kako si prokleto dobra prilika. Džon se nasmešio i delovalo je da je veoma zadovoljan tim komplimentom. – Ne moramo tome da pridajemo naročitu važnost – dodala je. On se nasmejao i nagnuo se prema njoj zavukavši joj prste u kosu. – I dalje si jednako vickasta. – S tobom uvek. – Nekoliko sekundi kasnije telefon joj je zapištao. Stigla joj je poruka. A onda još jedna. Odvojivši se od Džona, proverila je telefon da vidi da na poslu nije iskrslo nešto hitno. „Prestani da se ljubakaš s njim. Jedva čekamo da ga upoznamo”, napisala je Maja. „Molim te reci da si donela one kolače sa slanim karamelom”, dodao je Fin. „Ako već moram da stojim ovde i gledam te kako se ljubiš s dečkom, bolje bi ti bilo da si donela te kolače.”

388


Book as passion & BalkanDownload

Džesika je podigla pogled s telefona. Parkirali su se dve kuće od doma njenih roditelja i kroz vetrobran je ugledala celu svoju porodicu kako stoji na travnjaku ispred kuće. Svi zajedno su mahali Džonu i Džesiki, a deca su vikala: – Tetka Džes! – zbog čega su se psi uzbudili i počeli da laju i jurcaju po dvorištu u haotičnim krugovima. – Da. To bi bila moja porodica – rekla je Džesika. Džon joj je namignuo. — Hajde da to obavimo. Izašli su iz kola i krenuli prema kući. Njena porodica je srdačno dočekala Džona grleći ga i šaleći se kako je on Džesikin tajanstven muškarac. Ona je osetila da im se odmah dopao. To se kasnije potvrdilo kad su druženje nastavili u dvorištu iza kuće. – Pa, svaka čast. – Maja je pokazala glavom prema roštilju, gde je Džon razgovarao s njihovim tatom. – Tvoj dečko je potpuno nadmašio onog mog. – I mog. Iako nema mazerati. A to mnogo govori. – Fin je zagrlio Džesiku. – Pa, čemu tolika tajnovitost? – Nismo očekivali da će naša veza postati ozbiljna, ali onda... – Džesika je zastala u pola rečenice gledajući kako njen trogodišnji bratanac prilazi Džonu i bez ustezanja mu pruža slani štapić. Kleknuvši na jedno koleno Džon je odlomio polovinu štapića i dao je Oliveru, a onda su obojica uzeli po griz. – O, moj bože, potpuno si se zatreskala – rekla je Maja Džesiki. Fin se nasmejao. – Oči su ti se bukvalno pretvorile u srca, Džes. Ozbiljno, u tri poteza bi bacila ovo dvoje lakrdijaša na zemlju pre nego što shvate šta ih je snašlo.

389


Book as passion & BalkanDownload

Kad je hrana bila spremna, deca su prostrla ćebe na travu i sela na njega okružena psima, a odrasli su se okupili oko stola na verandi. Dok su jeli, Džesikin tata je pitao Džona na kakvim je slučajevima radio. – Ja sam u Odeljenju za organizovani kriminal. Često radim na tajnim zadacima kao Džesika – rekao je Džon. Maja je uperila ćevap prema njemu. – I tako ste se upoznali, zar ne? Na tajnom zadatku? Inače, to bih već znala da se neko potrudio da me o vašoj vezi obavesti podrobnije, umesto što mi je samo poslao poruku. – Značajno je pogledala Džesiku. – Tačno. Ali ovako je zabavnije – kazala je Džesika. – U stvari, upoznali smo se na Akademiji. Pre šest godina – rekao je Džon Maji. Fina je to zainteresovalo. – Stvarno? Nisam znao. – Izazivački je pogledao Džesiku. – Jesu li ti se i tamo oči pretvarale u srca kad ga vidiš? – ,,U srca”? – Džon se nasmejao. – A, ne. Pre bih rekao da su sevale. – Džon i ja se nismo baš najbolje slagali na Akademiji – objasnila je svojoj porodici. – Između nas je postojala određena doza suparništva. – Hmm. Ja bih rekla da se tu krije neka priča – primetila je njena majka. Džesika se zgledala sa Džonom. Da, stvarno je postojala priča. Priča o odvažnoj heroini i neustrašivom bivšem vojnom rendžeru koji su prevalili dug put od svog prvog susreta na Akademiji FBI– ja. Usput su naišli na nekoliko prepreka, ali šest godina kasnije stigli su tamo gde treba.

390


Book as passion & BalkanDownload

– Hajde, Džes, nemoj nas držati u neizvesnosti. Ispričaj nam – rekao je Fin smešeći se. Džesika je ispod stola zavukla svoju šaku u Džonovu. Njegove usne su se izvile u osmeh kad su im se prsti prepleli. – Mislim da sad moraš da im ispričaš – rekao je. I ispričaće im. Što znači da je ostalo samo još jedno pitanje. Vragolasto se nasmešila. – Tvoju ili moju verziju?

391

Julie james sve o ljubavi  
Julie james sve o ljubavi  
Advertisement