Page 1

IskrA

ISSN 2334-9603 COBISS.SR-ID 203641868

magazin za žene i o ženama sa invaliditetom

Zima 2016/17 godine / Izdanje za Srbiju / Besplatno izdanje


Do


Dobrodošli na prostor “ISKRE”, magazin koji je fokusiran na žene sa invaliditetom. Cilj izdavanja časopisa je da se promeni način izveštavanja o osobama sa invaliditetom a naročito ženama sa invaliditetom. Medijske slike i priče utiču na razmišljanja i uspostavljanje društvenih normi. Žene sa invaliditetom su tokom svih ovih godina izdržale lažno predstavljanje i nedovoljnu zastupljenost u medijima. Strah i stereotipi o invaliditetu su duboko ukorenjeni u našem društvu i kulturi. Žene sa invaliditetom se retko vide kao pojedinke, izvan okvira invaliditeta. ISKRA je prostor namenjen opštoj populaciji, koji podstiče kritično i kreativno razmišljanje iz ugla rodnog invaliditeta. “ISKRA” povećava svest i razumavanje za žene sa invaliditetom. Svojim sadržajima utice na stavove, ponašanja, kulturne promene u zajednici, stvara klimu za integrisanje žena sa invaliditetom u sve sfere društvenog života. Magazin pokriva aktivizam, mogućnosti, prava i sva pitanja značajna za svakodnevni život žena sa invaliditetom. Magazin “ISKRA” promoviše pozitivnu sliku o ženama sa invaliditetom.

<

obrodosli Zahvaljujemo se svima koji su učestvovali u realizaciji magazina.


<

ad rzaj


08 14

Srbija i 3 decembar

Izazovi za Ĺžene sa invaliditetom u Evropi?

18

103 nastavi i ti

20

Ljudska prava Ĺžena sa invaliditetom

22

IzmeÄ&#x2018;u ljubavi i predrasuda


Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama: neophodno čuti glasove žena sa invaliditetom


Iskr A

U

Evropi živi više od 46 miliona žena i devojaka sa invaliditetom i one predstavljaju 60% ukupne populacije osoba sa posebnim potrebama. Međutim, žene sa invaliditetom se često suočavaju sa duplim izazovom, jer su diskriminisane i na osnovu roda. Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom (United Nations Convention on the Rights of Persons with Disabilities UN CRPD) u članu 6 jasno ističe da su „žene i devojke sa invaliditetom izložene višestrukoj diskriminaciji“, te da države moraju preuzeti mere „da bi osigurale njihovo potpuno i ravnopravno uživanje ljudskih prava i fundamentalnih sloboda“. Iako je ratifikovala ovu konvenciju, Evropska unija za sada nije mnogo uzimala u obzir položaj žena sa invaliditetom pri sastavljanju strategija za rodnu ravnopravnost, kao ni za prava osoba sa invaliditetom, navodi se u saopštenju Komiteta za žene Evropskog foruma osoba sa invaliditetom (EDF) povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama. Statistički podaci nedvosmisleno pokazuju da su žene sa invaliditetom podložnije nasilju nego žene bez invaliditetom. U mnogim slučajevima one nemaju pristup zaštiti od nasilja ili pravdi zato što nisu u poziciji da same donose odluke; njihovi pravni zastupnici mogu biti i njihovi zlostavljači. Ženama sa invaliditetom često nisu dostupne informacije o njihovim pravima niti usluge podrške, ukoliko postoje. Veoma je zastupljeno seksualno nasilje nad ženama i devojkama sa invaliditetom, uključujući prinudnu sterilizaciju kojom se ovim ženama oduzimaju seksualno i reproduktivna prava, kao i pravo da imaju porodicu. Prinudna sterilizacija se dešava bez pristanka žene sa invaliditetom, a o tome odlučuju njeni zakonski čuvari/čuvarke - članovi/članice porodice, institucija u kojoj je smeštena, itd. U naročitom riziku od nasilja su institucionalizovane žene, kao i žene sa intelektualnim ili psihosocijalnim smetnjama. Trenutno u Evropi ne postoji zakonodavstvo kojim bi se žene i devojke sa invaliditetom zaštitile od nasilja. EU bi stoga trebalo hitno da ratifikuje Istanbulsku konvenciju, kao i da preduzme mere kako bi omogućila inkluziju žena i devojaka sa invaliditetom i njihovo učešće u donošenje odluka koje se tiču njihovih života, navodi se u saopštenju EDF-a. Izvor: Disability Voice

7


Iskr A

SRBIJA I

3 decembar Međunarodni dan osoba sa hedikepom, 3. decembar, obeležava se od 1992. godine, kada je Generalna skupština UN usvojila rezoluciju kojom se sve zemlje pozivaju na obeležavanje tog dana s ciljem da se unapredi i omogući osobama sa hendikepom jednako uživanje ljudskih prava i ravnopravno učešće u društvu. Prema podacima UN u svakoj zemlji približno 15 odsto svetske populacije živi sa nekim oblikom hedikepa. Na prostorima Balkana, zbog čestih nemira i ratnih dejstava zadnjih decenija, taj broj je verovatno nešto veći. U Srbiji se već tradicionalno ovaj dan obeležava raznim manifestacijama. Većina organizacija, ali i državnih institucija pokušava tog dana da javnosti skrene pažnju na probleme, predrasude, barijere ali i prava osoba sa hendikepom. Baš kao pred Novu Godinu, presabira se šta je urađeno, šta nije, a šta se planira. Kako često ističem, mislim da su predrasude najveći problem sa kojim se ove osobe u Srbiji susreću, a iz kojih proističu i neki drugi problemi, kao što su, visoka stopa nezaposlenosti, nizak nivo obrazovanja, arhitektonske

8

barijere i nemogućnost kretanja, ali i mnogi drugi. Mislim da se, i pored zakona koji regulišu zapošljavanje osoba sa hendikepom, još uvek ovakve osobe pre tretiraju kao socijalni problem nego kao društveni potencijal. Koliko god pokušavali pokrenuti sa mrtve tačke ovo pitanje, dobar deo poslodavaca je spreman da plati penale državi umesto da zaposli osobu sa hendikepom, penale koji su zakonski određeni ukoliko nemaju zaposlenu osobu sa hendikepom na određen broj svih zaposlenih. Iako im zakon nudi čak i finansijsku podršku da radno mesto prilagode ovakvom zaposlenom. Mislim da su u zapošljavanju u Srbiji generalno žene u nepovoljnijem položaju, a posebno kada su u pitanju žene sa hendikepom. Kao društvo gde uglavnom muškarci vode rukovodeća mesta, žene se smatraju manje sposobne, i manje obrazovane. Jedna od stvari koje me najvise pogađaju je ignorisanje. Čini mi se da nije tog 3. decembra, da se u nasem društvu, a i medijima, osobe sa hendikepom ne bi ni pomenule, sem ukoliko je neka preteška i pretužna priča u pitanju. Naime, da bi se promenila svest našeg društva, potrebno


Iskr A

je da osobe sa hendikepom postanu vidljive. Međutim, ne vidljive samo fizički, što je naravno vrlo značajno, već i u sferama socijalne slike društva i društvenog života generalno. Ni same osobe sa hendikepom često nemaju želju da se postave kao ravnopravni članovi društva, iz straha od odbacivanja ali i ignorisanja. Malo se ovih osoba usudi podići glas za svoja prava. Tek poneko se politički angažuje ili pokrene parnicu protiv diskriminacije. Strah od toga da ne izgube i ono malo, što je gotovo ništa, sprečava ih da traže više. Naravno, drugi ih stalno ubeđuju kako to i nije trenutak za bunu, jer je uvek nešto preče a novca gotovo nikad nema. Predrasude ma koliko bile deo naše kulturološke tradicije, i ma koliko bile jake, mogu se jedino ukloniti kada počnemo pričati o problemima, a onda ćemo ih i rešavati. Kada svako od nas počne da razmišlja šta je to u čemu može dati doprinos da bi svi zajedno živeli lepše i kvalitetnije, tek onda ćemo moći graditi društvo bez barijera. Veliku ulogu u tome igraju i politika i političari. Koliko

je dobra vlast jedne države, ogleda se u tome, koliko ona brine o svojim najobespravljenijim građanima. Na žalost, u našoj državi se političari sete ovog dela populacije uglavnom pred izbore, da bi ubrali koji politički poen više. Daju razna obećanja i slikaju se, možda reše neki sitniji problem, ali u suštinu niko od njih ne zalazi. Niko se ne usudi zagrebati ispod površine. Jedino kad se još oglase, to je upravo ovaj dan. Uglavnom žale zbog trenutne situacije i obećavaju više u narednom periodu, ali sve ostaje na rečima. U svakom slučaju, ovaj, kao i predhodni Međunarodni dan osoba sa hendikepom, u našoj zemlji će verovatno proteći u par sitnih dešavanja i kulturnih programa, uz nezaobilazne prazne govore i obećanja aktuelne vlasti. Ali baš kao što i oni kažu svaki put, nadam se da će se do sledećeg 3. decembra stvari popraviti i da ćemo bar malo živeti bolje. Snježana Jolić

9


Iskr A

Džinovski telefon zvoni na uzbunu u centru Beograda

Beograd - Kancelarija UN u Srbiji za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women) priključila se svetskoj kampanji “16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama”. Tim povodom je na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama na Trgu republike u Beogradu postavljena umetnička instalacija u vidu SOS telefona koji je zvonio svih 16 dana, do 10. decembra, radi podizanja svesti građana i građanki o ovom važnom problemu. Svako ko je podigao slušalicu mogao je čuti poslednje i potresne statistike o nasilju nad ženama u Srbiji, navodi se u saopštenju kancelarije. Kako se navodi, proteklih godina u Srbiji gotovo da ne prođe dan bez vesti o nekom obliku nasilja nad ženama. Iako raste broj prijava, broj žrtava se, nažalost, ne smanjuje. Statistike pokazuju da je svaka druga žena pretrpela neki vid nasilja u porodici. Prema podacima Mreža žene protiv nasilja, 30 žena je ubijeno u porodično-partnerskom nasilju u Srbiji od početka 2016. do danas, a u 2015. godini je zabeleženo 35 femicida (rodno zasnovano ubistvo, izvršeno nad ženama, devojkama, devojčicama i bebama ženskog pola od osoba muškog pola). Istraživanje o percepciji nasilja nad ženama u Srbiji, koje je sproveo istraživački tim “Nove srpske političke misli” za potrebe projekta “Vreme protiv nasilja”, na uzorku od 1.200 ispitanika na teritoriji Srbije (bez Kosova) 2016. godine, pokazalo je da 70 odsto građanki i građana smatra porodično nasilje velikim problemom. Koji oblik nasilja nad ženama je najviše zastupljen u Srbiji - najčešći komentari su bili da su fizičko i psihičko maltretiranje povezani i isprepletani, dok je razlog nasilja za većinu ispitanika isti - ekonomski problemi. Od svih odgovora dobijenih u ovom istraživanju, možda najviše treba da zabrine to što je 60,8 ispitanika odgovorilo “ne” na pitanje - da li mislite da žrtve nasilja imaju poverenja u nadležne službe koje se bave ovim pitanjem.

10


Iskr A

Predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Vlade Srbije Zorana Mihajlović izjavila je da je ponosna što se Srbija uključila u kampanju “16 dana aktivizma u borbi protiv nasilja nad ženama” i apelovala na sve da prijavljuju nasilnike. Kampanji, koja je trajala do 10. decembra, priključio se i Savet Evrope, a šef misije Saveta Evrope u Srbiji Tim Kartrajt rekao je da je nasilje nad ženama užasno kršenje ljudskih prava. “Nasilje nad ženama je najčešći oblik kršenja ljudskih prava u Evropi”, rekao je on. IZVOR: TANJUG

11


â&#x20AC;&#x153;


proizvod

Ono što jesmo,

“ Buddha

razmišljanja.

vlastitog

smo


Iskr A

Koji su to izazovi

za žene sa invaliditetom u Evropi?

P

itali smo dve žene sa invaliditetom da objasne koje su to glavne teškoće sa kojima se žene i devojke sa invaliditetom suočavaju u današnjoj Evropi i kako vlade mogu da zaštite njihova prava. Pirkko Mahlamaki je Generalni sekretar u Finskom forumu osoba sa invaliditetom i članica Odbora EDF-a. Takođe je nedavno izabrana za članicu Odbora Evropskog ženskog lobija.

Lidia Best je potpredsednica Evropske federacije osoba oštećenog sluha. Ona je iz Poljske, ali živi u Ujedinjenom Kraljevstvu. I Pirkko i Lidia su članice Ženskog komiteta EDF-a. Koji su to glavni izazovi sa kojima se suočavaju žene i devojke sa invaliditetom u vašoj zemlji? Pirkko Mahlamaki: Ja sam iz Finske i tokom ovih vremena štednje, bilo je smanjenja beneficija i povećanja zdravstvenih troškova, na primer, što se tiče cena krucijalnih lekova za pacijente. Ovo je izazvalo teškoće, posebno za veliku većinu žena sa invaliditetom koje nemaju plaćeni posao, već moraju da se oslanjaju na minimalnu penziju za život. U Finskoj se najniže penzije i beneficije za osobe sa invaliditetom nisu povećale da bi pokrile više troškove života i posebno troškove koje se odnose na invaliditet. Dalje, servisi za osobe sa invaliditetom i budžet za asistenciju osobama sa invaliditetom će značajno biti umanjeni. U obrazovanju je, takođe, redukovana podrška studentima sa invaliditetom. Rizik od isključivanja raste i u mnogim oblastima života se suočavamo sa sve manjom podrškom inkluziji u društvu; povlače se pristupačnost izgrađenog okruženja i stambenih objekata, a servisi za osobe sa invaliditetom se redukuju ili kriterijumi za dobijanje ovih servisa postaju sve strožiji. Konačno, u Finskoj je nasilje nad ženama i rodno zasnovano nasilje na veoma visokom nivou, posebno pogađajući ranjive žene i devojke sa invaliditetom. Lidia Best: Ja sam građanka dve zemlje: Ujedinjenog Kraljevstva i Poljske. U Ujedinjenom Kraljevstvu su žene sa invaliditetom zbog mera štednje postale osetljivije, a žene sa invaliditetom mogu teže da održavaju balans između posla i ličnog života. U Poljskoj su žene sa invaliditetom još uvek marginalizovane. U slučaju nasilja u porodici žene koje imaju oštećeni sluh ili su gluve imaju teškoće prilikom odlaska u sud ili prilikom prijavljivanja ovih slučajeva, zbog nedostatka pristupa pravdi. Ovo može, na primer, biti zbog toga što ne postoje sistemi koji bi pružili podršku u njihovoj komunikaciji, kao što su indukcione petlje, podrška za pretvaranje govora u tekst itd.

14


Iskr A

Š

ta bi nacionalne vlade trebalo da urade da bi zaštitile prava žena i devojaka sa invaliditetom i promovisali njihovu inkluziju u društvu?

Pirkko Mahlamaki: Vlade bi trebalo da štite ljude sa minimalnim prihodima, kao što su to u mnogim slučajevima žene sa invaliditetom, od daljih smanjenja u njihovom standardu života ili servisima i asistenciji koje su ključne da bi one imale aktivnu ulogu u svojoj zajednici. S obzirom da danas mnogi ljudi dobijaju informacije koje su im potrebne online, vlade bi trebalo i da obezbede da nas ne izostavljaju iz digitalnog sveta. Vlade bi takođe trebalo da budu efikasne kada je u pitanju sprovođenje Konvencije Ujedjinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom i Istanbulske konvencije o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Sprovođenje Istanbulske kovencije zahteva da imamo više usluga i bolje servise koji će podržati žene žrtve nasilja, uključujući žene sa invaliditetom. Lidia Best: Vlade bi trebalo da imaju specifične programe i projekte usmerene ka podizanju svesti o pravima žena sa invaliditetom. Još jedan od načina da se poveća vidljivost i učešće je podsticanje žena da se u većem broju uključe u politiku. Pristupačno društvo u svim aspektima može da poveća zaštitu i promoviše inkluziju za sve. Šta bi Evropska unija trebalo da radi da zaštiti prava žena i devojaka sa invaliditetom na evropskom nivou? Pirkko Mahlamaki: Evropska unija treba da pomaže državama članicama da obezbede više i bolje mogućnosti za inkluzivno obrazovanje i zapošljavanje, bolju primenu odredbi o ljudskim pravima, nova sredstva za borbu protiv diskriminacije zasnovane na invalidnosti. Evropska unija bi trebalo da promoviše stvarnu i efikasnu primenu Konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom, posebno kada je u pitanju uključivanje žena i devojaka sa invaliditetom. Lidia Best: Evropska unija ima ulogu u obezbeđivanju platforme da bi organizacije podigle svest o pitanjima sa kojima se suočavaju žene sa invaliditetom, kao i u obezbeđivanju ciljanog finansiranja. Veoma je potrebna veća pravna zaštita od prisilne sterilizacije žena sa invaliditetom s obzirom da se ovo još uvek dešava u zemljama članicama.Ovde je pristup informacijama ključan. http://www.edf-feph.org/newsroom/news/what-are-challenges-women-disabilities-europe

15


Iskr A

Ž

ene sa invaliditetom sreću se sa raznim problemima. One su višestruko izložene diskriminaciju, često se ne smatraju kao žene, već kao osobe sa invaliditetom, ne uče se rodnim ulogama i uskraćena su im mnoga prava, na zdravstveno osiguranje, ginekološke preglede, na zaštitu zdravlja, na zaštitu od nasilja, na obrazovanje i zapošljavanje. Lepojka je tokom celog svog aktivizma apelovala na žene sa invaliditetom da se osnaže, poštuju sebe i bore se za svoja prava. „Svakom čoveku je njegov problem najveći. “Ja sam žena sa invaliditetom. Mi moramo da se osnažimo i budemo dovoljno jake da volimo sebe, bar onoliko koliko su nas majke volele dok su nas radjale. Moramo biti jake da bismo se izborile za svoje mesto u društvu. Život je prelep i jedan je jedini. Ako ga provedete zatvoreni u četiri zida, ne živite već životarite. Čovek je ljudsko biće koje voli život, voli društvo i druženje.” – govorila je Lepojka. Želela je da pomogne ženama koje su slične njoj, da budu jače i spremnije za životne nedaće i svesne da diskriminacija i nasilje nije njihova odgovornost. Lepojka je zelela da dokaže da i one kojima svakodnevno treba podrška i pomoć, mogu da pomognu drugima. To su razlozi koji su je podstakli da zajedno sa grupom zena osnuje …IZ KRUGA – Beograd, prvu organizaciju za podršku ženama sa invaliditetom, koju je od osnivanja do poslednjeg trenutka svog života uspešno vodila. Trudila se da kroz svoj aktivizam doprinese da se žene sa invaliditetom prepoznaju kao višestruko marginalizovana grupa, da se višestruku diskriminacija ugradi u zakone i da žene sa invaliditetom dobiju podršku kao što je: servis asistenata, pomoć u kući… i da kada odluče da budu majke i supruge, imaju u tome podršku. Zene sa invaliditetom žive u našoj zajednici 365 dana u godini. Svih tih dana oni se suočavaju sa brojnim nedaćama počev od problema pristupačnosti svog primarnog okruženja, gde nemaju mogućnosti da slobodno izadju iz svog doma i odu da kupe hleb, udahnu svež vazduh. Finansijska kriza pogađa nas sve, ali čini mi se da zene sa invaliditetom pogadja još više. Njihovi troškovi života usred neprilagođenog okruženja i sistemske neuređenosti društvene zajednice, pada svih moralnih društvenih vrednosti su daleko veći od troškova života jednog prosečnog gradjanina naše zemlje.

16

3 (treći) decembar je Međunarodni dan osoba sa invaliditetom. Obično se na taj dan očekuje da se čuje glas osoba sa invaliditetom. Taj dan kao i ovaj danas treba svima nama da bude jasno da je to dan kao i svaki drugi. Da li neko o problemima zena sa invaliditetom razmišlja još neki dan osim 3 decembra.. Mi iz organizacije “IZ KRUGA – Beograd kao i Lepojka smo želeli I uvek ćemo nastojati da to bude odnos svakog čoveka svakog dana, a posebno zelimo da na to ukažemo mladim ljudima, našoj deci, da im skrenemo pažnju, da su među njima drugari, drugarice sa invaliditetom sa istim stremljenjima, željama, htenjima za sebe i svoje najbiliže. Danas, moram da se zapitam ali i da upitam sve ljude: Da li smo mi zaista svesni svoje društvene uloge u životu? Kakav je smisao života i društvena uloga zene sa invaliditetom koja svoj život provede u 4 zida, bez obzira na novčana sredstva kojima raspolaže? Da li je njen život ispunjen? Da li ta osoba razmišlja o tome šta iza sebe ostavlja. “Ime na nadgrobnom spomeniku ili još nešto drugo?” pitam se. Da li ima smisla tiho čekanje smrti, dok život prolazi pored nas? Znam da ćemo se složiti da je odgovor težak, kao i samo breme života. Odgovornost za odgovore na ova pitanja leži duboko u svakom čoveku na određeni način. Društvena zajednica je odgovorna za stvaranje jednakih mogućnosti za uključenost i ravnopravnost svih ljudi u životne tokove u istoj toj zajednici. Ko je onda ta zajenica, ko je čini… naravno Mi svi. Pojedinačni uspesi su vredni i doprinose da zajednica bude vrednija. Danas, rekla bih, u ovom svetu krize, postali smo nezainteresovani, neosetljivi, nemarni, nemoćni, pogaženi. Lepojka se borila protiv toga, tražila od nas da je u toj borbi ispratimo i verujem da očekuje da je ubuduće nastavimo uz pomoć mladih ljudi… Zato svima koji su dali svoj doprinos pišući o zenama sa invaliditetom jedno Veliko Hvala jer na taj način podstičemo ljude da obrate pažnju na one koji nisu u jednakom položaju a koji od nas očekuju samo da im omogućimo da žive jednako kao I mi koji nemamo invaliditet. Dragi prijatelji, poštovani sugrađani , poštovane građanke i građani, potrebno je samo da se trgnemo, probudimo, osvrnemo oko sebe, i počnemo da rušimo svet predrasuda i stereotipa. Snežana Mađerčić


Hans Christian Andersen

“Nije dovoljno samo živeti!” - reče leptir, “Potrebno je imati malo sunca, malo slobode i malo cveća!”


Iskr A

103 nastavi

iti 18

Za ovu, 2016. godinu, odlučeno je da se nagrada dodeli za najbolji literarni rad mladih od 15 do 25 godina na temu ŽENA SA INVALIDITETOM I NJENA PRAVA. Komisija u uzela u obzir najrazličitije aspekte pri proceni priča/tekstova i to: kompletnost same priče, formu (dijalog, pesma, proza), stil pisanja, poruku, jezik/terminologiju. Svima koji su dali svoj doprinos pišući o zenama sa invaliditetom jedno Veliko Hvala


„103 - настави и ти....“

Слађана Глигорић

Допуни диван низ, а затим се осврни се око себе, потруди се да се лепa особинa, скривенa у жени са инвалидитетом претвори у њено људско право, а оно у још лепшу стварност.

слободна. достојанствена сигурна нежна савршена амбициозна оптимистична заинтересована способна искрена толерантна креативна забавна комуникативна запослена духовита несебична омиљена испуњена пажена самостална женствена неодољива истрајна позвана срећна потребна шармантна продуховљена грациозна похваљена непоновљива културна независна популарна остварена еманциповна брижна обожавана осећајна радосна заводљива љубазна проницљива јединствена заљубљена задовољна доследна ангажована дивна весела пријатна своја јака расположена радознала свестрана активна образована предузимљива храбра просвећена дружељубива блистава љупка упорна инспиративна посебна динамична запажена интересантна препознатљива талентована мила успешна авангардна прихваћена заштићена примећена савремена доступна ведра позитивна блага модерна драга покретљива безбедна негована атрактивна дотерана присутна насмејана Лепа одважна вољена безбрижна енергична срдачна самоуверена милостивна укључена снажна

Прaво је жене са инвалидитетом да сваког дана буде....

I MESTO


Iskr A

II MESTO

Ljudska prava žena sa invaliditetom Invaliditet nije lični izbor, ali diskriminacija koja ga u stopu prati, on je spletka izrasla na supstratu samoljublja i samouverenosti, nađubrena mišljenjem da čovek ima pravo da sudi drugome, kao da je on njegov tvorac, a zalivana uverenjem koje glasi: „Ja sam najbolji, a tvoje postojanje je greška. Ti si jedna velika greška“. Surovost, neko bi rekao. „Slepa sam“, mek, tih glas izvajao je ove reči. Govorila je mirno, sedeći u svojoj fotelji. Osećala se sigurno u toj sobi, prepunoj nadražaja, okupanoj u čulnim stimulansima. Tiha muzika, španski zid, stolovi sa stepenastim ivicama, miris jorgovana, miris dunja, miris kafe, fotelje sa mekim presvlakama, reljefni porcelan u vitrini, slike koje kao da se prelivaju preko ivica svojih ramova i razlivaju boje po nežnom, vunenom tepihu, toplina... Pomerala je prste kao da prede nit. „Čovek pomisli da je dovoljno da ime leka utisne Brajevom azbukom, da je to dovoljno... Nije dovoljno“, uzdahnula je. „Kad si mlad nije te briga, ali onda ostariš, iskopniš, pa te još više iscrpe i zabole one pogrdne reči izgovorene davno, oni osuđivački pogledi koje osetiš na sebi, osetiš da bodu tvoje telo dok se boriš sa najobičnijim ulaskom u gradski prevoz. Ne palim svetlo uveče. Svetlo grebe, svrbi, boli. Mrak, to je moja sredina, tu sam dobra, to je moja šansa. Sedim. Mrak oko mene, mrak u mom srcu, mrak u meni. Mrak u mraku“, naglo se okrenula i pogledala pravo u mene, kao da... vidi. Skamenila sam se. „Plašiš se?“ „Ne“, rekoh odlučno, „ne plašim se“. Još uvek je plela zamišljenu nit, sve više šireći ruke, kao da je produžava. „Da li bi bilo uvredljivo da vas pitam da li vam je teško?“. Nasmešila se. „Da znaš da bi. Znaš li zašto?“. Nesvesno sam klimnula glavom, no zatim brzo dodala: „Ne. Zašto?“ „Uzmi kafu. Uzmi makar gutljaj. Niko kod mene nije popio kafu. Zašto bi bilo uvredljivo?“, oborila je glavu, „zato što sam se kroz čitav život sudarala samo sa ispraznim frazama, samo sa hladnim rečima, pukim formalnostima. Ošamare ti klišei više nego uvreda, udari ta bezosećajnost, a nigde ruke da pomiluje bolno mesto. Smeta li ti?“, upitala je aludirajući na muziku. „Ne, ne, zaista ne smeta. Kafa je divna“. „Hvala“, nasmešila se, ozarenog lica, a zatim dodala, „nikada ne gasim muziku. Mrak me ne plaši, ali tišina... ona me izjeda. Ona me seća na odsustvo svih onih koji su mi potrebni, ona ostaje onda kada svi okrenu leđa. Tišina me vređa“. „Koliko dugo niste razgovarali sa nekim?“ „Dugo, jako dugo. Ni kada na semaforu pitam da li je zeleno, ni tada ne dobijem odgovor. Ljudi se groze. Plaše se. Misle da sam prljava, da sam u duši prljava. Govorili su mi kako sam sve ovo zaslužila, kao da sam im svima nanosila zlo svojom pojavom. Gurali su me. Nekada su me namerno gazili da bi kasnije govorili kako želim konflikt. Nalazili su izgovore da me udare. Znali su da mi došapnu na času: „Blago tebi, ti ne moraš da prepisuješ“, ali nikada nisu bili tu da mi pomognu da siđem niz stepenice. Nikada nisu želeli da ostvare kontakt sa mnom. To im je bilo strano. Čovek je sam sebi najveći zatvor“. „Imam još jedno pitanje i neću vas više zamarati“ „Izvoli“, prebacivala je zamišljenu nit iz ruke u ruku. „Šta vas najviše muči sada?“ „Pokvaren sat u mojoj sobi. Bez njegovog takta ostaje pusta tišina. Priđi.“, rekla je mirno. Obmotala je ruke oko mog vrata i „zavezala“ onu nit. „Nosi sa sobom samo ono od srca stvoreno“, držala je moju šaku u svojoj, „to je moja mantra“. Začuđujuće gadan bio je miris spoljašnjeg sveta koji me zaplahnuo kada sam napustila toplu kućicu. Ta žena, tako je obična. Njena kuća slična je mnogim drugim kućama u kojoj žive starice, pegice na njenom licu tako su jednostavno zasule njenu staračku kožu, i bore, sve je tako obično. Sama njena pojava je jednostavna. Ali ona ima osobinu koja nije ni nalik drugima. Ne, to nije njeno slepilo. To je harizma njene ličnosti, to je način na koji ona oseća, način na koji osvetljava svoj večiti mrak. Borbu sa svakodnevnim poteškoćama na koje nailaze osobe sa invaliditetom, a koje se ogledaju u nemogućnosti ostvarivanja svakodnevnih poslova, ne može razumeti čak ni osoba puna empatije. Ljudi se bahate rečima, ne razmišljaju o drugima. Odavno su već prešli prag tolerancije, odavni postali previše surovi i sebični. Ovo nije feminizam, ovo je glas razuma. Glas koji apeluje da se ženama, potčinjenom polu u ovoj surovoj realnosti, zaista dodele prava koja za sada stoje samo na papiru, jer one su stub našeg postojanja. Invaliditet nije osobina ličnosti, on je samo barijera u fizičkom svetu, ne dozvolimo da se ta prepreka proširi i na onaj bitniji, emocionalni svet. Milica Petrović

20


Iskr A

Verujem u to da svako ima pravo da živi kako god želi, sve dok ne povređuje druge.

Džo Namat

21


Inkluzija-život bez predrasuda III MESTO


Večita borba

Kao dvanestogodišnjakinja saznala sam istinu. Bio je to težak udarac za mene. Hiljadu pitanja, mnoštvo izlivenih suza i dva izbora ispred sebe. Ili da odustanem ili da se borim. Izabrala sam borbu. Rekla sam sebi: ,,Moraš pronaći način kroz koji ćeš iskazati svoja osećanja i sposobnosti.’’ Posedujem sve što jedan čovek treba da ima život, zdravlje i znanje. Kada je došlo vreme da se zatvori jedno poglavlje mog života, nisam tugovala... Naprotiv, bila sam srećna. Ponela sam sa sobom sve za šta sam smatrala da će mi biti potrebno u daljim životnim iskušenjima. Pronalaženje načina proizilazi iz jasnog stava. Želim. Hoću. Mogu. Bez okolišanja. Ako nešto ne znam, pitaću. Nije me sramota. A nisam znala, ni razumela mnogo materiju... Period adaptacije pamtim kako prelomni. Prelom je početak bavljenja glumom. Kada se osvrnem na ceo taj proces shvatam koliko mi je umetnost pomogla da prihatim kako sebe, tako i druge oko sebe. Da umesto gorčine koju osetim u momentu ne razumevanja, tuđih srahova i mnogih izazova života ostanem prisebna i strpljiva. Pustila sam ih da govore, a ja sam čekala svojih pet minuta. Ne zameram nikome, ali ne volim kada se o nekome ili nečemu sudi pre vremena. Naravno, za neke ljude uvek ću bivati lice sa dijagnozom, a za one druge jadnica ili heroina. Ne! Ja sam čovek. Nemam nikakve posebne potrebe, niti smetnje u razvoju. Ja naprosto volim život sa svim njegovim osobenostima. Sećam se.. Bio je čas Infornatike. Svako od nas je imao zadadatak da napravi prezentaciju na temu koju je prethodno sam odabrao. Ja sam se odlučila za Inkluzivno obrazovanje. Kao neko ko je krenuo sedam godina pre donošenja zakona želela sam da im što je bolje moguće dočaram te godine. Naslovila sam je Inkluzija-životni put svakog čoveka. Uistinu ona nije ništa drugo nego – život. Tokom predavanja kroz svoje životne situacije pričala sam kako se izborih sa iskušenjima i da je vema važno imati čvrstu osnovu. A čvstu osnovu čovek gradi postepeno. Znam... Ništa od ovoga ne bi bilo da nisam imala dovoljno vere. U sebe i u bolje sutra. Trenutak koji već godinama pominjem kao najlepši komliment jeste onaj kada mi je profesor vratio slajd na kome se nalazila slika motivacionog govornika Nika Vujičića i rekao: ,, Želim ti da dosegneš visine ovog čoveka.’’ Mogu reči da je ova rečenica na neki način obeležije mojih srednjoškolskih dana. Bila je to za mene velika životna lekcija. Znate... Najbitne je neprestano raditi na sebi. Truditi se. Danas kada sretnem nekog od svojih profesora najlepše mi je što me uvek podrže i raduju se svakom mom uspehu. Tu su i da posavetuju kada je to potrebno. Svi mi bijemo neke svoje bitke samo je od izuetnog značaja kada shvatimo da smo je izgubili samo ako ništa iz nje nismo naučili. Mnogi ljudi misle da učenje prestaje onog trenutka kada im bude uručena diploma. Međutm...Čovek se uči dok je živ. Jelena Marić


la doš va t e bi sv na odice stala e j o a a or kad tale p ao sva ci, on u , a a s pan ona nije k vršnj alima lituli a nov i ji st i a slik svo uži o beruć om, r a o r h a e a d k a um o u ta pri am e b ećn o is a se oljan ritkim otical iris Ali sr k m a d t r p b u i. n pet ogla kuće stila e to p an jkival o k gda oš e m j a a l e , u k e e e m š a j s sv ,m p ni o do riž čij iu an u su p tom njenu meh uga ikada obodn j je na oba,a r p o d v u i s a oj o sl jo ad ok ,n sa ž tvar z a joj o . Ona m ali i k Tak kraja la da a sila dišnj n e . a c u s je h d v o d eg alna su se borb ih ko a sun rado tali svog mog ka viš se g s , m o n a e u m i e z n j n d z šk od ma i a ni o, n ala s i da apre nje le nor rudil loga em o ma te iti, e j n i o n v i d ć i n r z e e T i le u ć rn b ov ka nj ra sp e. oč oji bac pro se svi ona napo drug a. Ni uskra , sme a p nja su a dalj ima ništa i sa k o od j dani j ć n i e a a a o o l t d at jo su or ak li že e s ca la k vim ilo tel ro ot jed g p tiha p da m i te k o živ ari bi e te o ga su se i je je to kojoj najom rati te šetnj pute enja b jno le o e n j e , e v i ć z a o e đ c to k a av st da ij aju Bio . Ona a spo oz m dug davimod ro e neh g d repnj rival dar i na za su u da je Zbog za, ča pozn ali zli o a u u r t j n b t i v e k n i e r a e o julj će ogla o kri joj j reme saja rige, s i ohra o seb belež a ljud atila j ćina. rna su ni ne joj pa orno . i l a d o m d o e p V m p u e , e a p ai št je. a ije og ebe. B bili tu sam m je o ljude k. Shv kao v la bis njoj, uši su e neu okaž tv r dec ada n ciklim Sve to likan t j d s i i p a o e e u j o j a t o l e e a v i v s j o v , e d nik nji bi veće. nje i s .. e o sam z u staln a je ži emi k sio no k bio nisi i a i zas rasud a nju e ko e da s ovodi nim j a . s ž m z vo sko c a pisa orbe. reći d azov koji s ažu d probl dono duve o što icam pred epili o bre e šan ja pr a u o aju. vad om z ene b dno bio iz one j pok veni an je eku o o zat repav maju u se l nosi t ikakv ja, ko e sreć pozn vaki dar ku nj slobo i dan var za da jo ravst ovi d k čov i. Sam vim t ljudi i koji s čega u bez nadan a da j istinu vala s ji bi zna žemo e svak lna st leli su su zd vaki n čove ukčij gara neki dima zbog stran ove, shvat ji je u kraša a ko adu Mo ome j orma ne, že ila da . A s da je si dr d je u kako pogle o svi, na u ima sn nosti ni ko j je u očim po gr u k icu, n skliz shvat sobom tila je to sto , neka kuči alim ije ka klonje koja otpu i su o oja jo lenim rolio rod ica ne nom si sa . Shva mo za ntom da do adozn ega n la bi s ojku ja u p . Retk ajna k a stak rak p sa l reme tro no dstoji ati sa om ti teško si sa r zbog č i biva bi dev še, ko za to ajna, t eda s i se m je v ko ju k pre egav i crn jako se no itala di. Al ideo se, pi šansu bio t ani m čim b sva ba te ti i izb bojen joj je o da se i p ilago šine v šava j da eko je n pliš noći, bor etira bili o . Bilo mučn ekad se pr povr , usav ko jo Taj n brao Svake etik ekad skrao joj je a. Pon se da ispod a čita , malo srži. jedan giju. pon eki i . Bilo ih leđ rudila ebao a, koj ume ko do e bio ao ma pon oljno njen lih. T zagr zvežđ ko to je ona ajna j očinj dov ati iza d osta i neko ći sa malo ozna . Ta t a zap šap aja o kad b atraju . Ali o je p rljale zvezd odv amo posm arima oga k ke um lošću A s noći m stv la nek ne ru n svet nje manji e ima i zlob gonje naj ona j oji b veo i Ali arel k ći oži akv ke no sva

Iskr A

m z I i i v a b jl u

24


Iskr A

u d e

a d u s a r d e r p

e jen N . vi ja ćni evala, vet e r s n is kad mo s a boj ca su i n a s a , d ita ai lak ma je akuće de sv ezde, je e j i i v a j bila o ko da sk j. Hilj tlije z tvarn bi , a e s e e el dn da ne la j njo sv obo e pred . Mog čnim u naj nije i kla, ta rajalo l s se je pe sli et rep var a j e la j Bil Vide ivotin dima se na nest oči i I to j nom ve . o . d e ž e .S u u e a v a! pov svud udne ži sa lj zili su ivao s zarila pokoj . Naj ništio gove i i č ru ku je je li zlo e u Vo az is se a ru ila su biljke a se d ova. j pok i joj tehe etalo je sv i, ali n done u z jo a b i u uš ji gl izn id zeo od ne isu io e u rila, v , šare olen ova i u noć st koj io reč nije ina ko u ma nca n etvor ako j i b ak p izn vak lno laz inu dž vao i su e pr se k ga ude iše da a l s me su bi zne lj a mir enjeri ebo i io rea eda n stolov glava eznja i zrac iv sv itala og če a oči a je ra oje, d dini f pao n slom en m u pu mna je isč j. Prv a je d em i p je zb ilju i d oj del voje b i i me m ce i dan bi nj noćn a ogro meda ije kra više, d stenj pitao u vod inilo j o u s njen šapico god b . Tada ajenu ojavil deli, ovo n ema đu ke ao i u zvezd ati. Č . I tak vi, bili da je I kad spas uobič se p se pre le da eće n u me ć priš voju par s sebe austa me dele. njena ovu anina ili su ovori ra i sr u park mladi bila s njom sti od da z opre bila u njih iza pl o,gub u joj g ze mi neva edan e izgu ao sa ga pu ogao odg ree ć j j j l m s č a a i n no dok slo i esta oči ne o opod oj je la da i pri eli d nije a o esme anog , h sve zatre om n mične a nje tog p tku j ovori aj nje ne ž niko i š p o li al ost pisala nio p e sam e sve djedn nepo la je d edela trenu e odg eo kr se da smeh d j d j o o o j s i s je klene hvat a je ija njemu pokl pokaz da bu bu tom a mu n je ilo jo jihov č a S U n a e n g O o j oja me u s st ost. krha vot. , on lje. t, či ali, n dru a je joj j rad eo. S koz ži ogled za da ečnos učest reči. e ona je. On ndan solu k ivot u deči p ž o p j p v u e i pe dalje žan mapu avu stali da s što od n rođ ju b e da kras će a taj tu ema aje čit su po ogao smeta voli k u. Za a svo atila j da je im nje n pozn usreti nije m i mu to on a ruk et im . Shv i me bez a ga ovi s niko a da l ono š ržao z da op znaje Plišan se d . Njih sreću upital nost rsto d ala je je po upa. i bi ovu ga je poseb je čv a. Zn og ko veli sk njih nom je ta e, on očim a nek u pro Jed io da stihov enim da im ivot s vor vala stakl la je ceo ž cito du sa . Zna an. I me sreće i i div Jelena Marić put alj, al erke. ć div ove njih

25


Iskr A

KAD

S

E HOĆE, ve SE MOŽE

26

Oduvek sam bila okružena sa puno prijatelja i poznanika, i sa svakim od njih sam imala mesta gde smo odlazili. Sa nekima sam se viđala u restoranima uživajući u nekom ukusnom jelu, sa nekima sam odlazila na kafu, bilo je tu i onih sa kojima je noćni izlazak u provod bio obavezan, a sa nekima sam volela odlazak u kupovinu, jer sam cenila njihovo mišljenje pri izboru onoga što kupujem. Nikada nisam bila za neke preterano divlje izlaske, mada moram priznati, bilo je par zaista ludih provoda. Verovatno većina ima slično iskustvo. Međutim, ako imate neki hendikep, kao što je u mom slučaju, a pri tom se krećem uz pomoć kolica, onda je odabir mesta za sve ovo pomalo komplikovan. Često kafići i restorani imaju stepenice na ulazu, ili nepristupačne toalete, a ni sa prodavnicama, bioskopima i klubovima nije bolje. Ipak, od kad su se otvorili tržni centri u Beogradu, sve je nekako lakše. Sve je na jednom mestu, i sve je dostupno za kretanje. Međutim, u jednom tržnom centru sam morala bukvalno da bijem bitku da bi toalet koji je namenjen osobama sa hendikepom, tu funkciju i dobio. Naime, iako je bio namenjen nama, u njemu su i žene koje su zadužene za higijenu tržnog centra, prale kante i menjale vodu i držale četke, metle i ostali pribor. Valjda vođeni mišlju da se ti toaleti retko kotiste, došli su na ideju da joj nađu još jednu namenu. Pored toga, držači za papir i sapun bili su pokidani, a pod prljav. Svi znamo koliko je bitno da sve bude čisto, uredno i funkcionalno osobama koje teško ili nikako ne hodaju kada koriste javne toalete. Naime, većina nas prosto mora da sedne na wc šolju i da se osloni na lavabo dok pere ruke, i zato je higijena jako bitna. Posebno za nas žene. Pored toga, nikome nije prijatno ako vam tokom boravka u toaletu milion puta pokuca neko na vrata, ili ako ih ne zaključate da vam stalno neko upada. Ja lično, ako sam sama, ne volim da zaključam vrata od toaleta, jer se plašim da, ukoliko mi se nešto desi, neće


Iskr A

niko moći da mi pomogne, a nemaju ni dugme za poziv u pomoć. Zato sam se ja prvo obratila zaposlenima, i preko njih upravi. Više puta sam im skretala pažnju zašto je to nama važno. Objašnjavala sam im da, ako i jednom mesečno uđe neka osoba sa hendikepom u taj toalet, treba da je sve uredno i čisto, i da služi samo onome za šta je i namenjeno, to jeste da bude toalet za osobe sa hendikepom. Međutim, skretanje pažnje nije bilo dovoljno. Jednom prilikom, usla sam u pomenuti toalet sa drugaricom koja je novinarka u jednim dnevnim novinama. Žena se zgranula kada je videla šta se dešava. Onda je ona napisala tekst u novinama i potkrepila slikama. Međutim, ni tada se situacija nije popravila. Toalet je i dalje imao više namena, a ni higijena nije popravljena. Nisam digla ruke, ali sam se odselila iz tog dela grada, i nisam više ni posećivala taj tržni centar. Ipak, posle par meseci sam se igrom slučaja ponovo našla tu, i zatekla još goru sliku. Odlučila sam da stvar izguram do kraja. Uslikala sam sve što mi je smetalo u tom toaletu, i okačila na svoj Facebook profil, napisala sam u čemu je problem, i označila u objavi pomenuti tržni centar. Moja drugarica koja je već pisala o tom problemu u dnevnim novinama, pitala me je da li da piše opet. Rekla sam joj, naravno. Pozvala me je nakon nekih nedelju dana. Ispričala mi je kako je poslala mlađeg kolegu da sve uslika i ispita, a onda da napše člana. Ono što je tamo našao, iznenadilo je sve nas. Naime, tolaeti su bili čisti i uredni, bez metli, kofi i ostalog pribora. Posle par dana je otišao ponovo, i opet je sve bilo kako treba. Dakle, ipak je moja prozivka na drustvenoj mreži uspela. Jednostavno, kad se hoće, sve se može. Mogli su i oni da tolaet dovedu u red kad su shvatili da sam ostala dosledna. Sa druge strane, i ja sam mogla da upornošću ispravim ono što je od starta bilo pogrešno. Često se osobe sa hendikepom, a posebno žene, povlače pred problemima i nepravdom, jer misle da su nemoćni da menjaju stvari. Drago mi je što sam pokazala da ne treba odustajati pre nego pokušaš, i da upornost uspeva. I na kraju pitam se, da li je stvarno trebalo da se desi sve ovo, da bi ispravila nešto što je od starta trebalo biti drugačije? Da prostorija služi u svrhu kojoj je i namenjena. Kakvo smo mi to društvo, u kome ni toalet nije toalet, već spremište? Snježana Jolić

27


Iskr A

Prepoznajte

ženu u meni REVIJA U KOJOJ SMO SVE JEDNAKE

Ženstvenost nema veze sa invaliditetom. Ona se krije u svakoj ženi i pojavljuje se na različite načine. Ljepota različitosti je ono što želimo pokazati. Međutim, okolina je često ta koja u ženama sa invaliditetom ne vidi dalje od invaliditeta. A ono što bi trebalo da vidi je prvenstveno da smo predivne žene. Svaka od nas ima svoju priču. Mi smo profesorice, pravnice, tehničarke, majke, supruge, sestre, prijateljice, djevojke, kćerke I još mnogo toga.

28


Iskr A

Ispod ovih redova potpisujemo Tanju Mandić Đokić. Banjalučani je prepoznaju. Njen osmijeh je nešto što ne možete da ne primijetite kada šetate gradom. Širok, ženski… Odiše srećom i pozitivnom energijom. Da, to je Tanja. Upravo ona i članice Udruženja žena sa invaliditetom „Nika“, uz podršku m:tela, 29. novembra u Muzeju savremene umjetnosti RS, sa početkom u 19 časova, organizuju reviju „Prepoznaj ženu u meni“ .

29


Iskr A

O

kolina je često ta koja u ženama sa invaliditetom ne vidi dalje od invaliditeta. A ono što bi trebalo da vidi je prvenstveno da smo predivne žene. Žene sa invaliditetom će se naći u ulogama manekenki i fotomodela kako bi pokazale da njihova ljepota leži u njihovoj jedinstvenosti. Na pisti će im se pridružiti žene iz javnog života – novinarke, pjesnikinje, političarke i glumice. Prepoznaćete Dušicu Lipovac, Vanju Čolić, Jadranku Ružičić, Milijanu Mitrić, Slađanu Zrnić, Daru Stojiljković, našu urednicu, Brankicu Raković, Snežanu Kutlešić Stević, Dijanu Tepšić, Bojanu Vukotić, Veru Bošković, Veru Sladojević, Sandru Radinković… Tako će se one, različitih dobi, visina, konfekcijskih brojeva, zanimanja i mogućnosti, ujediniti da poruče da ljepota i jednakost leže u našoj različitosti. Ovu jedinstvenu sliku sa modne piste pratiće i fotografije žena sa invaliditetom na temu stila 20-ih godina. „Mi možemo da iskažemo svoju ženstvenost, ali društvo ponekad ne može da je vidi zbog ustaljene percepcije kojoj su doprinjeli streotipni prikazi osoba sa invaliditetom u medijima. Istina je da se nije lako nositi sa takvom percepcijom pa se dešava da se žene sa invaliditetom povuku ili i same posumnjaju u svoju ženstvenost, ljepotu i snagu. Nadam se da će ova modna revija i nama samima pokazati koliko predivne jesmo, svaka na svoj način“, priča Tanja.

30


Iskr A

Ž

ene sa invaliditetom će se naći u ulogama manekenki i fotomodela kako bi pokazale da njihova ljepota leži u njihovoj jedinstvenosti. Na pisti će im se pridružiti žene iz javnog života – novinarke, pjesnikinje, političarke i glumice. Ističe da borba za sopstveno mjesto u društvu manje zavisi od oštećenja koje je uzrok invaliditeta, a više od društva, odnosno zajednice u kojoj živimo. „Što je zajednica prilagođenija svim njenim građanima i senzibilisanija prema drugačijima, to je lakše naći svoje mijesto u njoj, bez obzira na poteškoće. Istina je se predrasude definitivno razbijaju najviše pozitivnim primjerima žena koje se ne osvrću na očekivanja ili bolje rečeno strahove drugih i žive svoj život. Ali postoji stvar koja je vrlo važna da bismo mogle da živimo svoje živote i ponudimo najbolje od sebe, a to je zajednica u kojoj postoji podrška osobama sa invaliditetom i koja uzima u obzir različitost socijalnih uloga žena i muškaraca. Bez usluge personalne asistencije/pomoći uz podršku, prilagođenog prevoza, pristupačne okoline, pristupačnih informacija (na brajevom pismo ili na znakovnom jeziku) mi nismo u istoj poziciji kao drugi, uskraćene smo za jednaku mogućnost da uspijemo i pokažemo šta sve zapravmo možemo“, opominje Tanja.

Izvor: http://lolamagazin.com/2016/11/25/prepoznajte-zenu-u-meni-revija-u-kojoj-smo-sve-

jednake/

31


Iskr A

Ne vid lji ve

U okviru obeležavanja Nedelje žena sa invaliditetom koja traje od 17- 23. novembra., u USTANOVI KULTURE PALILULA održana je predstavu u vidu FORUM TEATRA pod nazivom (NE)VIDLJIVE, koja obrađuje živote, teme i probleme žena sa invaliditetom, i na ovaj način želi da problematiku približi široj javnosti, smanji predrasude koje vladaju i pokrene konkretne promene/akcije neohodne za bolji život žena sa sa invaliditetom. Forum teatar je vrsta interaktivnog pozorišta u kome su svi učesnici aktivni, na pozornici i u publici. Ova vrsta teatra smatra se sredstvom pomoću koga se može doći do socijalnih promena. Forum teatar osmislio je i razvio brazilski pozorišni pedagog i reditelj Augusto Boal, kao specifičnu formu otvorenog pozorišta koje svojim predstavama reaguje na aktuelne i osetljive teme. Forum Teatar pripremile su i izvode žene “Iz Kruga Niš”, “Centra za devojke Niš” i mreže “Iz Kruga Srbija”.

32


Iskr A

33


Svestrana Marli


Iskr A

R

ođena u jevrejskoj porodici poljsko ruskog porekla, udata za policajca više od dve decenije i majka dve ćerke i dva sina, američka oskarovka Marli Matlin je svoj glumački debi imala kada joj je bilo svega sedam godina. Tada je glumila Doroti u predstavi Čarobnjak iz Oza u dečijem pozorištu Međunarodnog centra za gluve i umetnost.

Zahvaljujući svom radu u ovom pozorištu dobila je ulogu u filmu po kome je najpoznatija - Deca manjeg boga, snimljenom 1986. godine. Uloga mlade gluvoneme žene, kojoj je neophodna osoba bez invaliditeta da je pokrene i izvede iz izolacije, inače čest stereotip kada je u pitanju predstavljanje osoba sa invaliditetom na filmu, donela joj je Zlatni globus za najbolju glumicu u drami i Oskara za najbolju glumicu. Marli je tako postala prva i za sada jedina gluva glumica koja je osvojila Oskara. Kasnije je više puta bila nominovana i za Emi nagradu. Od ostvarenja poznatih našoj publici, pojavljivala se u Ulici Sezam, Zapadno krilo, Urgentni centar, Red i zakon, Mesto zločina: Njujork, Očajne domaćice, a pozorište joj je očigledno ostalo u duši, pa je nedavno glumila na Brodveju u mjuziklu Buđenje proleća. Vrlo svestrana, učestvovala je u emisiji Ples sa zvezdama, objavila je nekoliko, uglavnom autobiografskih, knjiga, u kojima je pisala o svom detinjstvu, seksualnom zlostavljanju, zavisnosti od droge, burnoj vezi sa glumcem Vilijamom Hartom, koji je bio fizički nasilan, a 2009. je dobila svoju zvezdu na Bulevaru slavnih u Holivudu. Gluva je od malena i istaknuta je članica Nacionalne asocijacije gluvih. Aktivna je u brojnim humanitarnim organizacijama, a 2010. godine je na znakovnom jeziku održala govor povodom dvadesetogodišnjice Zakona o Amerikancima sa invaliditetom. Znakovni jezik je koristila i u nekim ulogama, dok je u drugima govorila. Krajem osamdesetih je dobila počasni doktorat na Univerzitetu Galodet. Dvadeset godina kasnije postala je i članica odbora ovog Univerziteta. Voli da se šali na svoj račun: „Često razgovaram sa ljudima telefonom, a onda me oni posle desetak minuta pitaju: „Čekaj malo, kako možeš da me čuješ?“. Zaboravljaju da imam prevodioca koji mi sve prevodi na znakovni jezik. „Znaš šta? Sredom mogu da čujem,“ odgovorim“. Učestvujući u rijaliti programu The Celebrity Apprentice (Slavi šegrt), gde se takmičila da osvoji novac za svoju fondaciju, ušla je u finale i osvojila drugo mesto. U samo jednoj epizodi sakupila je više sredstava nego što je ikada sakupljeno tokom jednog događaja u nekom televizijskom programu – 986.000 dolara. Donald Tramp je tada donirao dodatnih 14.000 dolara da bi suma bila zaokružena na milion. Više njenih kolega i saradnika je potvrdilo da joj se Donald Tramp tokom snimanja često rugao, povezujući njenu gluvoću sa mentalnim invaliditetom, izmevajući njen glas, govoreći o njoj kao „retardiranoj“. Marli je na ovo, između ostalog, odgovorila: “Kao osoba koja je gluva, kao žena, kao majka, kao supruga, kao glumica, ja imam glas. I taj glas koristim da biste me čuli... i da bih glasala.“ Prevela: Jelena Milošević

35


NovogodiĹĄnja dekoracija stola


Iskr A

Sve veći broj ljudi odlučuje se da proslavi novogodišnje veče kod kuće. Ipak, ono što kod kuće možete imati a nemate kada se odlučite da izađete negde, jeste svakako prijatna domaćinska atmosfera, domaća hrana i dekoracija po vašoj želji. Ako dočekujete svoje drage goste, nemojte propustiti da sto bude dekorisan onako kako bi trebao. Novogodišnja dekoracija stola u svemu ima i svoju simboliku, pa se potrudite da bude raskošno i veselo – baš kao što želite i da vam bude naredna nova godina. Mi vam donosimo ideje kako sa malo detalja i truda možete upotpuniti svoju trpezu i obradovati svoje goste.

Za novogodišnju trpezu možete iskoristiti papirne dekoracije koje će visiti sa plafona: pahulje i zvezde. Još ako se uklope sa bojom i dezenom stola i ostalih dekoracija, napravili ste pun pogodak! Stari dobri karirani stolnjak. Kada je u pitanju novogodišnja dekoracija stola, ne možete omašiti, pogotovo ako iskoristite crvenu boju! Svemu tome dodajte neki centralni ukras, odgovarajuće salvete i žurka može da počne! Šišarkice, zimske bobice i par zimzelenih grančica – inspirisaće svakoga i podstaći na uživanje. Malo etno- prirodnog stila, začiniće vaš novogodišnji provod.

37


Hrabrost koja se bori bolja je od slabosti koja traje.

Hegel


“ISKRA”, magazin za žene i o ženama sa invaliditetom, izlazi periodično, cena: BESPLATNO Osnivač: “...IZ KRUGA - Beograd”, organizacija za zaštitu prava i podršku ženama sa invaliditetom, Sredačka 2, 11000 Beograd, Tel/fax redakcije: +381 (11) 3448044, E-mail: redakcija@izkruga.org, Web: www.izkruga.org; Glavna i odgovorna urednica: Snežana Mađerčić, snezana@izkruga.org Dizajn: kvART kreativni studio, office@kvart-doo.com Izdavač: “...IZ KRUGA - Beogard”

Štampanje ove publikacije realizovano je uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

ISKRA DEVETI BROJ