Page 1

IskrA

ISSN 2334-9603 COBISS.SR-ID 203641868

magazin za 탑ene i o 탑enama sa invaliditetom

Zima 2015/16. godine / Izdanje za Srbiju / Besplatno izdanje


Dobrodošli na prostor “ISKRE”, magazin koji je fokusiran na žene sa invaliditetom. Cilj izdavanja časopisa je da se promeni način izveštavanja o osobama sa invaliditetom a naročito ženama sa invaliditetom. Medijske slike i priče utiču na razmišljanja i uspostavljanje društvenih normi. Žene sa invaliditetom su tokom svih ovih godina izdržale lažno predstavljanje i nedovoljnu zastupljenost u medijima. Strah i stereotipi o invaliditetu su duboko ukorenjeni u našem društvu i kulturi. Žene sa invaliditetom se retko vide kao pojedinke, izvan okvira invaliditeta. ISKRA je prostor namenjen opštoj populaciji, koji podstiče kritično i kreativno razmišljanje iz ugla rodnog invaliditeta. “ISKRA” povećava svest i razumavanje za žene sa invaliditetom.

D

obrodošli

Svojim sadržajima utice na stavove, ponašanja, kulturne promene u zajednici, stvara klimu za integrisanje žena sa invaliditetom u sve sfere društvenog života. Magazin pokriva aktivizam, mogućnosti, prava i sva pitanja značajna za svakodnevni život žena sa invaliditetom. Magazin “ISKRA” promoviše pozitivnu sliku o ženama sa invaliditetom. Reč urednice


Sadr탑aj


08 10 20 24 26 36

10 predrasuda o ženama sa invaliditetom

Žene u medijima

femicid

žena sa invaliditetom i njena porodica

mamografija za žene sa invaliditetom

Jutra bez sunca


IN MEMORIAM

L

epojka Čarević, potiče iz mesta Milutovac kraj Trstenika, kako je sama govorila „malog šumadijskog mesta prekrivenog predrasudama prema svemu što je drugačije i nije zdravo, crveno i jedro“. U osnovnoj školi počeli su njeni problemi sa hodom, i već na ranom uzrastu suočila se sa raznim vrstama predrasuda i diskriminacije, ali i načinima da se sa njima izbori i iznađe svoje mesto u školi i društvu. Sa odličnim uspehom završila je osnovnu školu u Milutovcu, srednju školu u Trsteniku i upisala Pravni fakultet u Kragujevcu. Tokom studija imala je veliku podršku majke i brata. Uz podršku porodice potvrđivala je da kretanje sa štakama ne donosi privilegije tokom studija, već zahteva dodatni napor da dokažeš da si jednaka sa drugima.

Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Kragujevcu. Prvo radno iskustvo stekla je u Humanitarnoj organizaciji Hrana za život. Od 1996. godine kada je prošla Instruktažu za rad na SOS telefonu, njen život se iz korena menja i poprima novu dimenziju. Želela je da pomogne ženama koje su slične njoj, da budu jače i spremnije za svakodnevnu borbu protiv stereotipa i prerasuda koji su bili na svakom koraku. U saradnji sa ženama sa invaliditetom, koje su imale vizije slične njoj, osnovala je 1998. god. Udruženje „...IZ KRUGA“ koje je uspešno vodila sve do svoje smrti 2015. godine. Tokom svog skoro dvodecenijskog angažmana u pokretu za prava osoba sa invaliditetom a naročito žena sa invaliditetom, Lepojka Čarević dala je veliki doprinos za unapređenje položaja žena sa invaliditetom. Bila je osnivačica više organizacija Civilnog društva, kao što je Centar za samostalan ćivot osoba sa invaliditetom, udruženje osoba ometenih u razvoju „Naša kuća“, udruženja za osobe sa invaliditetom Potencijal, ženske organizacije Gea... Tokom svog rada učestvovala je u raznim radnim grupama na izradi Zakona i podzakonskih akata. Nju poznaju i priznaju organizacije civilnog društva, resorne institucije, međunarodne organizacije, CEDAW komitet i članovi CRPD komiteta. Njen trag je dubok i velik. Bila je članica Saveta za rodnu ravnopravnost Vlade RS, i odnedavno članica Saveta za rodnu ravnopravnost grada Beograda. Kroz svoj angažman doprinela je da se žene sa invaliditetom prepoznaju kao višestruko diskriminisane u mnogim pravnim dokumentima. Nastojala je da žene sa invaliditetom dobiju podršku kao što je: sos telefon za žene sa invaliditetojm žrtve nasilja, servis asistenata, pomoć u kući. Autorka je akreditovanog programa obuke “Rad na SOS telefonu za žene sa invaliditetom žrtve nasilja”, kao i nekoliko publikacija i priručnika. Autorka je knjige „Priče Iz Kruga“ zbirka istinitih priča žena sa invaliditetom. Život i delo Lepojke Čarević zauvek će ostati važan deo istorije pokreta za prava žena sa invaliditetom u Srbiji.


Da li znate ko je Lepojka Čarević-Mitanovski? Ja nisam znao. I zato me je sada stid. I sve vas koji takođe ne znate treba da bude stid. Lepojka, osim što je imala lepo ime, bila je i jedno prelepo ljudsko biće. Jedno od najlepših koje je ovo naše ne tako lepo društvo imalo prilike da ima, i naravno, kao i većinu lepog i dobrog da zanemari. Dok nam naši dragi sugrađani koji rade u medijima (mada oni zapravo i ne znaju šta rade... i nama i svojoj deci i sebi i svima), elem, dok nam oni dakle pune glave i troše život na kojekakve gluposti, na lažne heroje i uopšte na lažne ljude (neću ni “profesije” da im spominjem, a kamo li imena) tiho i neprimetno, napustila nas je ova divna i plemenita žena. Ono što takođe ne znate je da to nije bila obična žena. Ona je bila jedna od retkih - slobodna žena. A slobodom koju je sebi dala, uprkos invaliditetu, ona nije bespomoćno sedela i čekala da neko drugi rešava probleme već se hrabro, uporno i strpljivo borila. I tako ceo život. I ne samo za sebe, već mnogo više i za druge. Najviše se borila za žene koje su žrtve nasilja i žene sa invaliditetom. Mada, to je sve ista stvar, jer je svaka dehumanizacija zapravo - nasilje, u ovom lažno humanom društvu. Ali ona nije bila lažna. Ona nije pristajala na poraz i ništa manje od ispravnog. Za svog veka je samo snagom svoje volje uticala na hiljade ljudi i menjala njihove sudbine, tako da preživljavanje ili lagano umiranje postane život i jedna časna borba. Borba za život, borba za dobro, borba za sve nas. I ne samo to, ona je svojim životom osobe sa margine, životom zanemarene osobe koja nije imala podršku niti prirode, niti društva, uspela ličnim primerom da pokaže koliko je zapravo vredno i moćno svako ljudsko biće i koliko smo svi mi zapravo glupi i primitivni što to ne shvatamo i ne čuvamo.

Svima nam je održala lekciju iz života. Sve naše razlike su zapravo bogatstva, jer upravo zbog različitosti, više učeći jedni od drugih, svet možemo bolje da vidimo. Iz različitih uglova sve se bolje vidi. Sve možemo bolje da razumemo, konačno ispravnije i srećnije da živimo. Zato je Lepojka jedan autentičan heroj ovog naroda i nadam se da nas sada odnekud gleda i da će nam oprostiti sve naše gluposti i neznanja. A tebe dragi čitaoče, ako misliš dobro i sebi i svojoj deci, svojoj porodici, roditeljima i prijateljima, molim te, da sutra kada sretneš neku od osoba iz bilo koje od ugroženih manjinskih grupa - seti se ove priče. Tada malo bolje pogledaj to ljudsko biće, seti se svega ovoga, pa pogledaj i sebe i svet malo i očima koje nisu tvoje. Očima koje nose iskustva i svedočenja o kojima ti pojma nemaš. Tada ćeš moći bolje vidiš, bolje da razumeš, da voliš i živiš ispravnije, konačno, da zajedno sa svim dobrim i slobodnim ljudima, nastaviš tamo gde nam je ova velika žena pokazala... ...Jer tako se živi život vredan življenja. Hvala ti Lepojka Predrag Stakić https://www.facebook.com/predrag stakic?pnref=story


10 Predrasuda 1: Mi ne možemo da govorimo za sebe.

Da li ste ikada primetili kada ste u restoranu i konobarica pita osobu sa kojom ste, gde biste želeli da sednete? Znaš šta? U mogućnosti smo da same komuniciramo! Čak i ako neko ne može da govori, postoje mnogi drugi načini da se izraze. Vodimo aktivne, sadržajne živote i nemam problem sa odgovorom na pitanje kao i ni sa pronalaženjem drugog restorana.

Predrasuda 2: Ako ste u braku,“ mora da ste se udali pre nego što ste doživeli svoju povredu / invaliditet“. Ne, u stvari mi se zabavljamo i imamo aktivan društveni život. Imamo mnogo toga da ponudimo u našoj vezi. Mnogi mogu videti naše snage, atribute i lepotu! Predrasuda 3: Žene sa invaliditetom nemaju seksualni

život. Možemo. Idemo. Volimo. Žene sa invaliditetom imaju iste potrebe i želje kao i svi ostali. One su takođe kreativne i razmišljaju trezveno, zato pazite!

Predrasuda 4: Vaš suprug mora da je takođe u kolicima. Da, neke od nas imaju supružnike u invalidskim kolicima, ali mnoge od nas ne. To je kao pretpostavka da izlazimo samo sa ljudima kao što smo mi!


Iskr A

predrasuda o ženama sa invaliditetom Predrasuda 5: Žene sa invaliditetom nisu sposobne da budu majke. Nije istina! Žene sa invaliditetom su pune ljubavi i to ih čini sposobnim da budu majke. Ima dosta proizvoda i uređaja koji su prilagođeni i mogu da pomognu majkama da brinu o svojoj deci, na način koji njima najviše odgovara. Predrasuda 6: Sve žene sa invaliditetom

Predrasuda 9: Žene sa invaliditetom ne mogu da rade. Još jedna saradnica je iznela, “Radila sam 29 godina. Kad god sam morala da zakažem termin kod lekara ili, naročito, kod medicinske kompanije za snabdevanje, oni su bili toliko iznenađeni kada bih im rekla da radim! Imala sam utisak da su mislili da sedim u kući po celi dan“.

su “posebne’’ i prema njima se treba ophoditi na taj način. Ovo ne može biti ni blizu istine! Da, mi smo super neverovatne, ali mi zapravo želimo da budemo tretirane kao i ostali, kao ravnopravne. Da, imamo izazove, ali zar ih nemaju svi? Jedina razlika je što su naši vidljivi. Sasvim je u redu da se žale i nama - želimo da znamo da možemo biti od pomoći i zahvalne smo da budemo tretirane kao i svaki drugi prijatelj.

Predrasuda 10: Žene sa invaliditetom su ‘’ograničene’’ svojim invalidskim kolicima. Mediji prikazuje upotrebu invalidskih kolica ili drugih prilagođenih uređaja na negativan način. U stvari ona nam omogućavaju da uradimo sve stvari koje radimo svakog dana - da ustanemo iz kreveta, vodimo poslove, idemo na posao, podižemo našu dece, vežbamo a za neke, čak i da putuju i plešu. Mi nismo “ograničene njima”; mi ih samo koristimo kako bismo bile mobilne ŽENE!

Predrasuda 7: Zbog svoje invalidnosti, mora da si sve vreme depresivna i tužna Svi mi imamo svoje momente. Ne postoji osporavanje da postoje prepreke i stvari koje mogu biti povremeno frustrirajuće, ali mnoge od nas vode ispunjen, radostan život. U stvari, s obzirom da moramo da se suočavamo sa nedaćama, mi zapravo znamo da cenimo stvari u životu i da naučimo da ne patimo zbog malih stvari.

Kada ste u neizvesnosti o jednom delu stanovništva kao što su žene sa invaliditetom, naš najbolji savet je da ih pogledate u oči i razgovarate sa njima. Kada ne poznajemo jednu grupu, postoji barijera, ali kada se te granice slome, vidimo sličnosti sa sličnim ciljevima i suštinski, postajemo jedno.

Suština:

Predrasuda 8: Žene sa invaliditetom ne mogu da voze. Jedna od naših saradnica je iznela, “ Toliko puta u životu su me pitali kako sam negde stigla. Ljudi su uvek iznenađeni kada kažem, “ja sam vozila.” Volela bih da uđem u svoje kombi vozilo i odvezem se. To mi daje takav osećaj nezavisnosti “. 9


Slika 탑ena u medijima

istereotipna dalje


Iskr A

Beograd - Slika žena u medijima u Srbiji još je stereotipna i diskriminatorna, uz seksističko izveštavanje, a uloga medija je ključna u razbijanju stereotipa i njihova misija da ukazuju na nasilje nad ženama koje nije privatan, već ozbiljan društveni problem, rečeno je na predstavljanju istraživanja “Global medija monitoring”. Tri puta je manje žena u informativnim sadržajima u Srbiji, ne samo što ih je drastično manje, već i kad se pojave, njihova pojava je manje važna, i svodi se na zabavu, nalaz je globalnog istraživanja koje je predstavljeno u Skupštini Srbije u oraganizaciji Ženske parlamentarne mreže i Misije OEBS i u Srbiji urađeno 5. put. U 2015. godine žene čine 22 odsto osoba čiji se glas čuje, o kojima se piše ili koje se vide u štampi, televizijskim i radijskim vestima. Ovaj rezultat je malo ispod svetskog (24%) i evropskog (25%), pokazala je jednodnevna analiza. Kao akterke vesti, žene kao ekspertkinje se pozivaju u tek osam odsto slučajeva, a čak dve trećine žena je u rubrici glas javnosti ili kao svedoci nekih događaja, Živimo u informativnom svetu, koji je dominantno muški, rekla je danas profesorka Fakulteta političkih nauka (FPN) Snježana Milivojević, koja je u Skupštini Srbije predstavila rezultate istraživanja, koje je radio tim FPN u okviru Projekta polažaju žena u medijima.

Ženski glas se najmanje čuje u vestima kao stav ekspertkinje (7%), što je ispod evropskog proseka koji iznosi 18%, a u SAD 32%, ukazala je ona. Među onima koji su pravili vesti na dan monitoringa brojnije su žene, 71%. Muškarci su medijma češće na rukovodećim funkcijama. Dok su oko 58% svih reportera i novinara žene, po čemu je Srbija drastično iznad proseka u svetu (37%), broj prezenterki vesti raste do 80%, navela je Milivojević. Takođe, žene su uglavnom prikazane stereotipno i u veoma ograničenom broju društvenih uloga, mnogo ređe u važnim temama i udarnim vestima. Prema oceni Milivojević, medijsku zajednicu Srbije čine većinom žene, ali to je zbog toga što u toj profesiji nije moć i muškarci beže od nje, zbog čega je došlo do feminizacije novinarstva. Ona je takođe ukazala da je u poslednjem talasu privatizacije medija oko 1.000 novovara ostalo bez posla, ali da se još ne zna među gubitnicima tranzicije koliki je odnos žena i muškaraca. Predsednica Koordinacionog tela Vlade Srbije za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović rekla je da je činjenica da kada se govori o ravnopravnosti da se najčešće govori o nasilju nad ženama, a nedovoljno o njihovom položaju u javnom životu i da su manje plaćene i manje zaposlene.

Ona je rekla da vidljivost žena opada kako opada istaknutost i važnost teme.

Ona je kazala da za tri godine od kako je na javnoj funkciji skoro svakodnevno od medija dobija pitanja, koja novinari nikada ne bi pitali muškarce.

“U političkim temama koje dominiraju u medijima u Srbiji, žene čine samo 14% subjekata. U vestima o ‘poznatim ličnostima’, umetnosti, sportu one čine 44% svih subjekata”, pokazalo je istraživanje.

“Mene pitaju koje boje su mi čarape, da li tetovirate obrve, kada ćete se udati, da li ćete roditi dete”, kazala je ona i dodala da je jedno od pitanja bilo i da “li ćete se slikati goli za jedan magazin”.

11


Iskr A

Ona je ocenila da je ipak u saradnji sa medijima moguće promenirti položaj žena u srpskom društvu, da one postanu vidljive i da se o njima izveštava kao i o ostalim učesnicima javnog života i to i u ozbiljnim temama. Kad ih budemo posmatrali kao profesionalce, da rade, razvijaju i doprinose društvu, tada će i zemlja biti na putu većeg privrednog rasta, zaključila je Mihajlović. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković ukazala je da je statistika poražavajuća i da često reaguje zbog neprimerenih medijskih sadržaja o ženama, a da je izveštavanje često seksistčko. Preovlađuju u medijima stereotoipne ženske uloge, ili zabavljačke ili majke i domaćice, što donosi sliku žene kao inferiorne i nekompetentne, upozorila je Janković. Šef Odeljenja za demokratizaciju Misije OEBS Jan Luneburg izjavio je da se očekuje da će izveštaj istraživanja i njegovi nalazi doprineti da izveštavanje medija uvažava rodne razlike i podigne svest medija za izbalansiran pristup i zapošljavanje ženskih kadrova. Koordinatorka Ženske parlamentarne mreže Vera Paunović naglasila je da je Skupština Srbije prvi put u istoriji parlamentarizma usvojila rodno odgovoran budžet, prema potrebama žena i muškaraca. Članica Saveta Regulatornog tela za elektornske medije (REM) i novinarka Gordna Suša rekla je da je REM sproveo istraživanje na sedmodnevnom uzorku informative RTS i došao do sličnih podataka, da 90,3% programa javnog servisa rade žene, ali kao izvršioci. Ona je navela da se u najgledaniju emisiju RTS Dnevnik 2 ne pozivaju žene kao eksperti. Suša je ukazala i da direktor RTS i Radio Beograda nikad nije bila žena. Glavni urednik lista Danas Zoran Panović rekao je da je “perfidno” što se na televizijama u Srbiji ne mogu videti stariji ljudi, kao na BBC i da je i “vremenska prognoza erotizovana”. Međutim, mediji napreduju i danas su neuporedivo bolji, nego što su bili, zaključio je on. U jednodnevnom monitoringu, koji se sprovodi u 70 zemlja, praćeno je 18 srpskih medija i 258 tekstova. AUTOR: FONET http://www.danas.rs/danasrs/ukratko/slika_zena_u_medijima_i_dalje_stereotipna_.83.html?news_id=102317

12


Za sve što želimo postići moramo platiti cenu, a cena je rad, strpljenje,

ljubav i žrtva

John Burroughs


Iskr A

Banja Luka: Šetnjom kroz centar obilježen Međunarodni dan lica sa invaliditetom Povodom 3. decembra – Međunarodnog dana lica sa invaliditetom, Mreža žena sa invaliditetom u Bosni i Hercegovini organizovala je šetnju centrom Banjaluke i Sarajeva. Šetnja u Sarajevu organizovana je ispred Katedrale srca Isusova, a u Banjaluci ispred Narodnog pozorišta Republike Srpske pa do Parka Petar Kočić gdje su stand-up komičari iz AKT Alija Sirotanović priredili satirični skeč kako bi pokazali odnos vlasti Bosne i Hercegovine prema licima sa invaliditetom. Ova šetnja organizovana je kako bi lica sa invaliditetom skrenula pažnju na sebe i kako bi pokazali javnosti da oni nisu samo lica sa nedostacima, nego su isti kao i svi ostali građani te kao takvi treba da imaju ista prava. Oni žele da prikažu svoj nepovoljan položaj u društvu prema kojem bivaju diskriminisani. Ovom malom šetnjom žene invalidi dižu svoj glas protiv diskriminacije i traže da se prepozna i poštuje njihova različitost i da im se pruži jednaka mogućnost za obrazovanje, zapošljavanje, političko učešće, porodicu, dom, zdravlje. Tokom današnje šetnje pokušali su da prikažu svoj položaj u društvu kroz transparente na kojima je pisalo: želim da budem majka; privlačna; želimo da postanemo vidljivi... Jedna od koordinatorica Mreže žena sa invaliditetom Tanja Mandić objašnjava šta za nju pretstavlja ova šetnja: „Žene sa invaliditetom su odlučile da 3. decembar – Međunarodni dan lica sa invaliditetom, proslave tako što će u fokus staviti jednu od najosjetljivijih društvenih grupa – žene sa invaliditetom. U toku je akcija 16 dana aktivizma – akcija koja upozorava na rodno uslovljeno nasilje i mi smo se na taj način pridružili ženskoj mreži BiH pod sloganom ni jedna žena nije nevidljiva.“ Tanja naglašava da žene u društvu imaju jako nepovoljan položaj i imaju iskustvo da ih ne posmatraju ravnopravno i ne vide sve njihove društvene uloge koje one mogu da obavljaju ili im često zameraju što društvene uloge koje su im nametnute ne obavljaju onako kako društvo zamišlja da bi trebalo da bude. Ova šetnja imala je podršku institucija i nevladinih organizacija. Žene sa invaliditetom traže podršku kroz implementaciju Konvencije Ujedinjenih nacija o osobama sa invaliditetom, CEDEW konvencije i da se formira politika i strategija koja će jasno prepoznavati žene sa invaliditetom kao društvenu grupu.

14


Iskr A

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST Tražimo jednake mogućnosti i vidljivost za žene i djevojčice sa invaliditetom Povodom – Međunarodnog dana žena sa invaliditetom, Mreža žena sa invaliditetom u Bosni i Hercegovini će u okviru 16. dana aktivizma protiv rodno uslovljenog nasilja organizovati mirne ulične akcije u centru Banjaluke i Sarajeva te na taj način dati doprinos kampanji Niti jedna žena nevidljiva! Ovom šetnjom želimo podići svijest građanstva o postojanju i nevidljivosti žena sa invaliditetom u našim zajednicama. Dovoljno dugo smo bile ignorisane, nevidljive i potcjenjene! Smatramo da nismo samo osobe sa invaliditetom, mi smo žene sa invaliditetom u svoj raznovrsnosti i ljepoti tog značenja i suočavamo se sa mnogostrukim izazovima invalidnosti i rodne diskriminacije. Mi dižemo svoj glas protiv svih oblika diskriminacije i tražimo odgovore na pitanja: Zašto nam ne priznate pravo da budemo supruge i majke ako to želimo? Zašto nam oduzimate nasljedstva, imovinu i pravite se da nas izdržavate? Zašto ste ljuti jer ne igramo društvene uloge koje ste nam nametnuli? Zašto je naša različitost toliko teška vašem komformizmu? Zar ne prepoznajete našu ljepotu i sposobnosti? Zašto nemamo mogućnosti da se brinemo o svom zdravlju, zašto nam ne omogućavati da obavljamo osnovne zdravstvene preglede bez nelagode i srama? Zašto trebamo umirati od oboljenja koja smo mogla prevenirati da smo imale mogućnosti da se pregledamo? Zašto nemamo adekvatan javni gradski saobraćaj, i zašto ne možemo ući u institucije? Zašto nas stalno ignorišete i objektivišete? Tražimo da prepoznate i poštujete našu različitost, da nam pružite jednake mogućnosti za obrazovanje, zapošljavanje, političko učešće, porodicu, dom, zdravlje! Tražimo da samostalno odlučujemo o svojim životima i da same sebe zastupamo, tražimo da nam pružite podršku tamo gdje nam je potrebna kroz implementaciju Konvencije Ujedinjenih nacija o osobama sa invaliditetom, CEDAW konvencije i formirate politike i strategije koje će jasno prepoznavati žene sa invaliditetom kao društvenu grupu. Mreža žena sa invaliditetom u BiH Banja Luka/Sarajevo Objavljeno u BANJA LUKA, VIJESTI

15


Iskr A

NIJEDNA ŽENA

MANJE NI JEDNA MRTVA

VIŠE Do početka novembra u porodičnom nasilju u Srbiji ubijene su 33 žene!!!

16


Iskr A

O

ve godine aktivistkinje “…IZ KRUGA” prvi put realizuju svoje aktivnosti u okviru Kampanje bez svoje predsednice Lepojke Čarević –Mitanovski, koja nas je prerano napustila… Nastavljamo njenim putem sa tugom u srcima ali i sa svešću da je nasilje nad ženama sa invaliditetom i dalje prisutno u svim segmentima društva. Nastavljamo sa radom osnažene svim što smo uz nju naučile i postigle, dajući sve od sebe da njena vizija o životu bez nasilja jednom postane i realnost žena sa invaliditetom. Kampanja “16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama” obuhvata pet važnih međunarodnih datuma koji povezuju žene, nasilje i ljudska prava: 25. novembar- Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama 1. decembar- Svetski dan borbe protiv AIDS-a 3. decembar - Međunarodni dan osoba sa invaliditetima 6. decembar - Godišnjica Montrealskog masakra 10. decembar – Međunarodni dan ljudskih prava Povodom obeležavanja Međunarodne kampanje “16 dana aktivizma protiv muškog nasilja nad ženama”, ženske NVO u Srbiji održale su niz akcija i aktivnosti kako bi skrenule pažnju javnosti u Srbiji o zabrinjavajućim činjenicama kada je reč o femicidu i nasilju nad ženama koje je postalo svakodnevna pojava. Udruženje žena Peščanik organizovalo je 27.11.2015. u saradnji sa Mrežom Žene protiv nasilja, Forumom mladih sa invaliditetom, Trstenik i Mrežom žena Rasinskog okruga, trening za novinare i novinarke Rasinskog okruga, na temu:” Medijsko izveštavanje o muškom nasilju prema ženama.” Trenerice su bile Aleksandra Nestorov i Vedrana Lacmanović iz Mreže žena protiv nasilja i Snežana Jakovljević, Peščanik. Na treningu su predstavile rezultate istraživanja o medijima iz ugla roda, podatke o rasprostranjenosti nasilja prema ženama i primere dobre i loše prakse medijskog izveštavanja o nasilju. Organizacija…Iz Kruga – Beograd, je na Međunarodni dan osoba sa invaliditetom, 3.decembara, prisustvovala radnom sastanku sa gradonačelnikom Beograda, Sinišom Malim i njegovim saradnicama/cima, održanom

u Skupštini Grada Beograda. Sastanku su prisustvovale brojne organizacije osoba sa različitim vrstama invaliditeta, čiji rad delom finansira Grad Beograd. Dogovoreno je da se formira Savet za osobe sa invaliditetom u koji će ući predstavnici organizacija OSI i predstavnici svih gradskih službi, kako bi zajedničkim radom identifikovali i rešavali konkretne probleme, utičući na poboljšanje položaja osoba sa invaliditetom. Naš cilj je da i u ovom telu svojim aktivnim učešćem zastupamo prava i interese žena sa invaliditetom. Neformalna grupa socijalnih radnica zajedno sa studentkinjama socijalnog rada uspešno je sprovela dve ulične edukativne akcije pod nazivom “Ujedinjene u borbi protiv nasilja prema ženama” na pijacama “Kalinić” i “Zeleni venac”. Njihov cilj je bio podizanja svesti o nasilju prema ženama. Podelile su edukativne materijale o nasilju prema ženama i brojeve SOS telefona za psihosocijalnu podršku ženama. Pijace su odabrale zbog nezaposlenih žena, žena koje žive u siromaštvu, starijih žena, Romkinja, a kojima nisu često dostupna sva sredstva informisanja. Povodom Dana sjećanja na žene ubijene u Montrealskom masakru 1989. godine, aktivistkinje Žena u crnom i Mreže Žene protiv nasilja održale su 07.12.2015. uličnu akciju u centru Beograda. Tom prilikom tražile su kažnjavanje svih neodgovornih državnih službenika koji su propustili ili neadekvatno reagovali na prijavu muškog nasilja prema ženama i na taj način propustili da zaustave ponavljanje nasilja i ubistvo žena. U svom proglasu rekle su: “Muškarci širom planete, u svim državama sveta, ubijaju žene, samo zato što su žene! Femicid se nalazi na samom kraju kontinuiranog muškog terora, koji podrazumeva različite oblike muškog nasilja nad ženama, sve do njenog fizičkog uklanjanja. Svake godine oko 66.000 žena nasilno je ubijeno širom sveta. U Srbiji su od početka godine do 1. decembra, u porodičnopartnerskom kontekstu ubijene 34 žene. Više od polovine ubijenih žena prijavljivale su nasilje nadležnim institucijama. Pitamo institucije Republike Srbije koje su primile prijavu, zašto ovih žena nema među nama?”

17


Iskr A

Samo dan posle, poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije su na sednici održanoj 08.12.2015. svojim ćutanjem odbili amandman na Zakon o policiji o uvođenju policijskog ovlašćenja za udaljavanje nasilnika iz kuće/stana po hitnom postupku (sada i ovde) na 14 dana. Prethodno, Autonomni Ženski Centar je isti amandman podneo ministru unutrašnjih poslova, u postupku javne rasprave o nacrtu novog Zakona o policiji. Ministar unutrašnjih poslova je predlog takođe odbio, sa obrazloženjem da se radi o neustavnom i nezakonitom predlogu, što nije tačno. Konvencija Saveta Evrope protiv nasilja prema ženama, koju je Srbija ratifikovala 2013. godine, u čl. 52 obavezuje države da uvedu “hitne mere zaštite”. Predlog Autonomnog ženskog centra je podržala predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, gospođa Zorana Mihajlović, kao i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, gospođa Brankica Janković. Poslanik Dušan Milisavljević pokušava da uvrsti amandman u dnevni red Skupštine Srbije, većina poslanika i dalje ignoriše. Autonomni Ženski Centar je svoju kampanju realizovao pod sloganom: “Pozdrav iz Srbije”. Zemlje u kojoj svakih deset dana jednu ženu ubije partner! Zemlje u kojoj nasilnici prema ženama šetaju slobodno! Zemlje u kojoj žene žrtve nasilja moraju da napuste svoj dom! Reči imaju rok trajanja, sa reči u akciju! Ove poruke mogu se čuti na spotovima i pročitati na razglednicama koje građanke i građani mogu da pošalju predsedniku Vlade Srbije, ministru pravde Republike Srbije i Ministarstvu unutršnjih poslova, pozivajući ih na odgovornost za zaštitu žena koje su preživele nasilje. Na Međunarodni dan ljudskih prava, organizaciji ... Iz Kruga – Vojvodina, uručeno je godišnje priznanje za rodnu ravnopravnost. Rad Organizacije ovim je prepoznat kao hrabra inovativna programska politika razvoja ravnopravnosti polova, a posebna vrednost je u njenim zalaganjima za afirmaciju socijalnog modela invalidnosti i vrednovanje različitosti uopšte. Priznanje u oblasti ravnopravnosti polova Pokrajinskog sekretarijata za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova dodeljuje se u kategorijama pojedinac/ ka (građani i građanke) i organizacija (udruženja građana, preduzeća, organi i organizacije) sa teritorije AP Vojvodine. Organizacija se nagrađuje za poseban doprionos u ostvarivanju politike jednakih mogućnosti za žene s invaliditetm u oblastima socijalne zaštite, informisanja, obrazovanja i zaštite žena s invaliditetom od porodičnog nasilja. U detaljnom obrazloženju razloga za dodelu nagrade navodi se jedinstveno istraživanje na temu seksualnosti žena s

motornim invaliditetom koje je organizacija sprovela i objavila prethodne godine, kao i prvi koraci u osnivanju feminističkih studija invalidnosti na Univerzitetu u Novom Sadu. Istog dana, organizacija …Iz Kruga - Beograd, imala je promociju istraživanja pod nazivom: “Pravo žena sa invaliditetom na roditeljstvo i porodicu”. Autori/ke prvog istraživanja na ovu temu u Srbiji, su Lepojka Čarević Mitanovski ispred organizacije …Iz Kruga - Beograd i Marko Milanović, “IDEAS “- Centar za istraživanje i razvoj društva. Jedan od ciljeva istraživanja je da kroz intervjue sa ženama sa invaliditetom koje su postale majke ali i onih koje se na to nisu odlučile, identifikujemo teškoće sa kojima se suočavaju u roditeljstvu i odgajanju dece, i na koje sve načine je to uticalo na neke od njih da ne ostvare svoje pravo da rode ili usvoje decu. Istraživanje je ukazalo na niz sistemskih i pravnih nedostataka u institucijama koje postoje da bi štitile prava žena sa invaliditetom u ovom segment njihovih života. Promocija je održana uz podršku u prostorijama Zaštitnika građana. Prisustvovali su predstavnici/ce institucija: Zaštitnika građana, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Kancelarija za ravnopravnost polova Srbije, Kancelarija RNP Vračar, Republički Zavod za socijalnu zaštitu, Sekretarijat za dečiju i socijalnu zaštitu, Gradski centar za socijalni rad, CSR Savski venac; zatim ŽNVO AŽC i Mreža žena protiv nasilja. Od NVO osoba sa invaliditetom: Udruženje slepih i slabovidih “BELI ŠTAP”, CIL, I SPIKS. Nažalost,od pozvanih medija, prisustvovao je samo Studio B. Aktivistkinje i aktivisti Alternativnog centra za devojke iz Kruševca, uličnom akcijom skrenuli su pažnju javnosti na problem elektronskog/digitalnog nasilja i ujedno podržali/e kampanju “Potpisujem” za primenu Konvencije protiv nasilja prema ženama. Akciju su podržale i aktivistkinje Udruženja žena Peščanik i Romani cikna. Udruzenje Romkinja Osvit - SOS telefon na romskom i srpskom jeziku je 10. decembra u sali SG Niš, organizovalo konferenciju Zaustavimo nasilje! Sa reči - u akciju i time obeležio Dan ljudskih prava i završnicu obeležavanja 16 dana aktivizma u borbi protiv nasilja Istog dana Udruženje Roma Novi Bečej održalo je akciju i ulični marš pod nazivom “Dosta više žrtava, STOP FEMICIDU!” Aktivistkinje LABRIS-a, organizacije za lezbejska ljudska prava obeležila je na dan ljudskih prava 20 godina rada kroz sećanja, izložbu fotografija i film. Proslava je održana u Kultutnom centru REX koji je dostupan i za žene sa invaliditetom. I ovom prilikom im srdačno čestitamo i nadamo se uspešnoj saradnji još dugi niz godina. Olivera Ilkić

18


Iskr A

Ne trebam zaslužiti ljubav. Ljubav dobijam zato što postojim. Louise Hay

19


fem


Iskr A

UN Specijalna izvestiteljka za praćenje nasilja nad ženama poziva sve zemlje članice da prate femicid Ženeva (25 novembar 2015) – Specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za praćenje nasilja prema ženama, njegovih uzroka i posledica, Dubravka Šimonović, povodom Međunarodnog dana posvećenog eliminaciji nasilja prema ženama, uputila je poziv zemljama članicama da se fokusiraju na prevenciju rodno zasnovanih ubistava žena tako što će ustanoviti praćenje femicida. Govoreći u susret Međunardonom danu posvećenom eliminaciji nasilja prema ženama, Šimonović je naglasila da se države moraju posvetiti prevenciji rodno zasnovanih ubistava žena. “Nasilje prema ženama je najsvirepija manifestacija sistematske i široko rasprostranjene diskriminacije i neravnopravnosti sa kojom se žene i devojke širom sveta i dalje suočavaju. Žene i njihova deca su i dalje žrtve rodno zasnovanih ubistava, često učinjenih na svirepe načine. Slabosti nacionalnih sistema za prevenciju, nedostatak adekvatnih lista za procenu rizika i oskudica ili loš kvalitet podataka su najveće barijere u prevenciji rodno zasnovanih ubistava žena i razvoja smislenih strategija za prevenciju. Ove slabosti rezultiraju u neprepoznavanju, prikrivanju i nedovoljnom prijavljivaju rodno motivisanih ubistava čime se nekažnjivost za ova ubistva obnavlja. Zato, pozivam zemlje članice da ustanove praćenje femicida ili rodno zasnovanih ubistava žena i objave svakog 25. novembra broj femicida ili rodno zasnovanih ubistava žena u jednoj godini, podatke o starosti i polu, počinioca ubistva, kao i podatke o relaciji između počinioca i žrtve/i. Informacije u vezi sa gonjenjem i kažnjavanjem počinioca takođe treba da budu prikupljane i objavljene. 16 dana aktivizma protiv nasilja prema ženama bi trebalo da bude povod da se ovi podaci objave, i diskutuju akcije neophodne za prevenciju i sprečavanje ubistava žena. Najvažnije, svaki slučaj rodno zasnovanog ubistva bi trebalo da bude pažljivo analiziran kako bi se utvrdili svi propusti u zaštiti, u svetlu poboljšanja i unapređenja daljih preventivnih mera. Prilikom prikupljanja, analize i objavljivanja ovih podataka, države bi trebalo da sarađuju sa nevladinim organizacijama i nezavisnim isntitucijama koje deluju u oblasti ljudskih prava, akademijama, predstavicama/ima žrtava, kao i sa relevantnim međunarodnim organizacijama i drugim zainteresovanim stranama. Ovi podaci bi trebalo da budu dostupni javnosti na nacionalnom nivou, dok UN i druge organizacije treba da obezbede objavljivanje ovih podataka na regionalnom i globalnom nivou.” Website of UN Special Rapporteur on Violence against Women http://www.ohchr.org/EN/Issues/Women/SRWomen/Pages/SRWomenIndex.aspx

icid

21


Ne troši svoje vreme okrivljujući sebe. Ni jedna osoba, mesto ili stvar ne može imati kontrolu nad tvojim emocijama.

Louise Hay


Iskr A

Žena sa invaliditetom O tome kako smo se pronašle i i još bolje snašle – iskustvo u radu sa ženama sa invaliditetom

s

astajemo u Sredačkoj 2, nekoliko žena i ja. Naše druženje ima formu grupe za samopodršku. Možda ipak, malo grub izraz za nešto što predstavlja topao susret, iskren razgovor i bezbedno mesto da se kaže ono o čemu se obično ćuti. Heroine i ja se susrećemo, razgovaramo i najtoplijim bojama ilustrujemo zajednički provedene sate. To nas vezuje, bol u stomaku kada je tema tužna, a radost u celom telu kada na red dođu šale i zadirkivanja. Gradimo zajednički svet unutar naše grupe i on postaje veći i snažniji kako vreme prolazi. Taj svet ne možemo da izolujemo od kulture u kojoj živimo, koja insistira na ženskoj pokornosti i kretanju unutar ograničenja. Uprkos tome, naši razgovori imaju moć, da uliju snagu i smanje patnju. Takođe, su odlični u tome da probude ponos zbog sposobnosti u prevazilaženju neudobnosti i nebrojenih dnevnih prepreka i neprilika na koje one nailaze odmah po buđenju. Upravljanje fizičkim bolom za neke od njih predstavlja neprestani posao, življenje i ulaganje napora. To održavanje bola na nivo podnošenja, deluje iscrpljujuće i zamagljuje snagu emotivnog bola. Njihova sposobnost da se nose sa emotivnim naporima i telesnim bolom predstavlja vodeću vrednost. Priča o nastalom invaliditetu je priča o zoni odvajanja, realnoj i nametnutoj granici koja se formira kada i invaliditet. Dotad uloge supruge i majke i interpersonalni susreti u porodici kao mestu razmene potreba i energije gube svoj smisao. Žena sa invaliditetom ostaje sama. Gubi se bliskost, poverenje kroz komunikaciju, menjaju se pravila, vrednosti, verovanja i nestaje planiranje zajedničke budućnosti. Prilično često planiranje budućnosti se odnosi na izmeštanje žene iz porodice. Ona postaje teret.

24

Kada živi sa partnerom gubi priliku da sa njim kroz međusobna zbivanja ostvari zadovoljstva na emocionalnom, seksualnom i intelektualnom planu. U nekom trenutku u očima porodice prestaje da bude osoba koja ima želje, stremljenja, interesovanja i potrebe. Zamre razgovor. Na scenu onda nastupe nametanja koja su joj strana i neprihvatljiva. Tada nastaje unutrašnja borba kroz preispitivanja “šta ja mogu, a šta to ne mogu kada koristim kolica”. “Mogu li da nastavim da budem majka, sestra, ćerka, supruga ili je invaliditet granica kada sve moje uloge nestanu, budu mi oduzete”. Usamljenost uzrokovana nedobijanjem potrebne emotivne podrške budi u njima želju da se i same izoluju i zatvore. Tokom razgovora preispitujemo i tražimo načine za izgradnju porodičnog zajedništva i odnose koji bi bili bliskiji i korisniji u vremenima koja dolaze. Uvežbavamo, zamišljamo i priželjkujemo bolje odnose sa članovima/ cama porodice. Snežana Milčić, porodična savetnica


i

njena porodica


Mamografija

Iskr A

za žene sa invaliditetom

Pojedine žene sa invaliditetom korisnice invalidskih kolica izbegavaju medicinsku negu koja im je potrebna, ne zato što su nemarne ili ne žele da budu zdrave. Problem je reakcija medicinskog osoblja na njihov invaliditet i koliko je medicinski objekat pristupačan za korisnice kolica. Ovi izazovi čine inače neprijatnu situaciju još neprijatnijom ili prosto nemogućom misijom. Pre dva dana otišla sam u bolnicu na mamografiju. Imala sam pratnju, jer mi je zbog cerebralne paralize potrebna pomoć prilikom svlačenje i oblačenja i tokom obavljanja aktivnosti koje zahtevaju spretnost ruku. Upozorila sam svoju pratilju da osoblje nije uvek profesionalno kao što bi trebalo, ali da podnosim to zbog svog zdravlja. Budući da sam majka dvoje dece, od devet i dve godine, želim da živim onoliko dugo koliko je to moguće. Moj prijatelj je ostao da čuva decu, a mi smo otišle na pregled. Prijemna administracija protekla je jednostavno i imala sam osećaj da sam tretirana jednako kao svaka prosečna četrdesetogodišnjakinja. Rekla sam svojoj pratilji da možda i neće biti tako loše kao što sam očekivala. Uputili su nas na odeljenje za mamografiju. Tu su bile dve tehničarke i prilično mala čekaonica. Jedna tehničarka me pitala da li bih mogla da skinem naslone za ruke ako je potrebno. Odgovorila sam potvrdno. Onda je predala mojoj pratilji ogrtač i pokazala nam gde je svlačionica. Nažalost, svlačionica je bila veličine ormara. Manevrisanje mojim kolicima uz pratilju u svlačionici bilo je veoma komično. Ona mi je pomagala dok smo se nespretno gurkale u skučenom prostoru. Vešto manevrišući, uspela sam da nekako izađem iz svlačionice. Čekala sam u čekaonici pokušavajući da obuzdam svoju cerebralnu paralizu da razgrne moj mali ogrtač i izloži moje telo tuđim pogledima. Konačno su me prozvali i moja pratilja i ja smo ušle u sobu za preglede. Učinila sam ono što su tražili od mene, trpela bol koji me je i dalje mučio i brojala do deset. Ovo je moje treće iskustvo sa mamografijom i još uvek sam osećala da je od svih ovaj pregled najbolji. Ali tehničarka je nešto prošaputala i nestala ostavljajući moju pratilju i mene u čudu. Onda su me zamolili da se vratim u malu čekaonici u kojoj su sada bile još dve druge žene. I opet, borila sam se da mi ne spadne ogrtač. Tehničarka me ponovo prozvala i rekla da želi da radiolog pogleda da li su snimci u redu. Postala sam nervozna: - Da li su pronašli nešto? Pitala sam da li je sve bilo u redu, a ona je rekla da sam se verovatno previše pomerala tokom snimanja. Rekla mi je da mogu da sačekam ili da odem. Ja sam odlučila da sačekam, jer je tehničarka procenila da bi neko mogao da pogleda snimak kroz petnaestak minuta. Dakle, nazad u čekaonicu. I ovo je sada najiritirajući deo čitavog pregleda – tehničarka se vratila u čekaonicu i pogledala me, ali je pokretom pokazala mojoj pratilji da uđe. Pošla sam i ja, jer ipak je to moje telo, a ona je rekla da ja treba da ostanem čekanici jer je samo potrebno da razgovara sa mojom pratiljom!!! Rekla sam: - To je moje telo! Ulazim i ja! Bilo je to bizarno i nestvarno. Zatim je tehničarka nastavila da se direktno obraća mojoj pratilji i mene izbegava u potpunosti. Rekla je da bi radiolog mogao da se pojavio kroz nekoliko sati i da će me zvati. Toliko sam bila uvređena zbog nepoštovanja prema mom telu. Nisam mogla da verujem da mi se to događa. Naravno, izgleda da im je ponovo potreban moj mamogram, ali ja odbijam da se vratim u bolnicu. Pokušaću u još jednoj medicinskoj ustanovi i nadamo se da će me tretira kao ženu, a ne kao dete. Rekla sam svom lekaru šta mi se dogodilo i pišem pritužbu bolnici. Ironično je to što sledeće nedelje držim predavanje budućim medicinskim sestrama o tome kako da se brinu za osobe sa invaliditetom. Nadam se da će im biti od pomoći. Tekst pripremila Veronika Mitro Izvor: Mammograms for women with disabilities, CP MOMMY BLOG

26


Voleti sebe izvor je dodatne snage potrebne za brzo rešavanje svih teškoća Louise Hay


Kako je to biti

devojčica sa autizmom Bet je bila očajna da pročita knjigu o devojčicama poput nje tako da je uz malu pomoć prijatelja sama napisala takvu jednu knjigu. Piše: Marina Gesk, 14. jul 2015. Bet Vorbojs je očajnički želela da pročita knjigu koja govori o devojčicama kao što je ona. „Sve knjige o autizmu su za dečake“, rekla je ova sedamnaestogodišnja devojčica. „Želela sam da čitam knjige namenjene anksioznim, izolovanim devojčicama poput mene.“ Velikim delom zahvaljujući Bet, taj roman danas postoji. Na događaju vezanom za autizam 2014. tinejdžerka, tada učenica Limsfild Grejndža, školi u Suriju za devojčice sa autizmom i poteškoćama u komunikaciji – i predmet ITV dokumentarca – obratila se Robertu Pričetu, vodećoj figuri Nacionalnog društva za autizam. Ubedila ga je da finansira njenu knjigu. Roman – M je za Autizam – objavljen je u julu. Omogućava čitaocu da svet vidi očima devojčice sa autizmom. I dok stručnjaci sada prepoznaju da se autizam kod devojčica često ne dijagnostifikuje, ovo je roman koji bi mogao promeniti živote.


Iskr A

„Počela sam da vodim otvorene razgovore sa devojkama o njihovim naporima da dobiju dijagnozu, i njihovoj ljutnji zbog toga što ljudi ne veruju s kolikim teškoćama se one suočavaju u svakodnevnom životu“, rekla je Sara Vajld, glavni profesor u Limsfild Grejndžu. „One su mnogo vremena provele osećajući se zaista usamljeno i ne žele da se i druge devojke osećaju izolovano“. Pisana preko tri meseca u saradnji sa 72 učenice tokom serije radionica koje je vodila nastavnica drame i kreativnog pisanja Viki Martin, M je za Autizam nas poziva u svet prožet anksioznošću. Na osnovu stvarnih životnih iskustava, on pokazuje dobre i loše strane toga šta znači biti „drugačiji u svetu normalnih“. „Mi smo imali radionice u stilu Majk Li saradnje, gde su mi devojčice davale ideje a ja sam uzvraćala“, kaže Viki „ali one nisu bile usmeravane, to su njihovi glasovi u romanu“. Ovo bi moglo biti interesantno štivo i za odrasle roditelje, nastavnike i žene koje bi se mogle identifikovati sa M. „Postoji cunami žena sa nedijagnostikovanim autizmom koje se bore sa problemima u mentalnom zdravlju“, rekla je Sara. Bet nije kao ove žene, jer je kod nje dijagnoza autizma došla kada je imala četiri godine. Agresivna i ljuta kao mala i sa zakasnelim govorom, bila je drugačija od svoje petoro braće i sestara, a dok je napunila jedanaest godina, patila je i od Turetovog sindroma i opsesivno-kompulzivnog poremećaja, od kojih su oba bila povezana sa njenim autizmom. „Anksioznost koju sam čitavog dana osećala u redovnoj školi izazivala je povraćanje kada bih došla kući“, rekla je „Bila je to svakodnevna borba, svi su imali prijatelje osim mene, i uklapanje mi je veoma teško palo. Uvek sam mislila kako imam problem sa nastavnicima, iako oni nisu bili ljuti na mene, ali bih ja brinula o tome po čitav dan. Izmišljala sam da sam u redu na času, zato što sam želela da budem kao svi ostali. Nisam mogla da razumem zašto nisam bila ista.“ Na neki način Bet je imala sreće. Nedavna studija sa Instituta Kenedi Kriger u Baltimoru ukazuje da dečaci uglavnom dobijaju dijagnoze oko treće godine, devojčice dobijaju u četvrtoj, ali mnogo ih dobije i više godina nakon toga. To je možda zbog toga što devojčice imaju drugačije i manje ozbiljne simptome.

?

29


Iskr A „Kada se misli o autizmu, obično se ne misli o devojkama ili odraslim ženama“ kaže Betina mama, Gejl. Sara dodaje: „Trideset godina nakon prvih istraživanja o Aspergerovom sindromu (sindromu visokofunkcionalnog autizma) od strane Hansa Aspergera – verovalo se da devojčice uopšte ne pate od autizma pošto je stanje dijagnostifikovano isključivo kod dečaka“. Nedavnih godina došlo je do promene. Procene variraju i dok su neke studije pokazale da na svaka četiri dečaka jedna devojčica ima autizam, stručnjaci smatraju da mnoge devojčice sa Aspergerovim sindromom nikada ne dobiju dijagnozu. „U poslednjih pet godina, verovatno je u okviru medicinske profesije povećana svest o tome da se devojčice u autističnom spektru predstavljaju drugačije“, kaže Sara. „Stereotip o autizmu je o nekome ko je na neki način zaključan unutar samog sebe i opsesivan, ali devojčice su mnogo suptilnije od toga. U konverzacijama one mogu inicirati razgovor, mogu da se uključe u ćaskanje, iako verovatno ne razumeju kontekst toga“. „Neki to zovu maskiranje, ali mi to zovemo socijalno formatiranje, pošto je to u suštini oponašanje nečijeg drugog ponašanja i prisvajanje istog kao svog, ali bez razumevanja odakle to dolazi.“ Socijalne situacije mogu uzeti i fizički i psihički danak kod devojčica u autističnom spektru. „One mogu izgledati kao da su u redu u školi ili u društvenim situacijama, jer su spremne da se podese prema situaciji, ali onda će otići kući i imati ispad od tri sata“, rekla je Sara, „To može podrazumevati vrištanje, plakanje, povraćanje, nasilje, gladovanje, razbijanje stvari, čupanje kose, i udaranje glavom o zid.“ Ne postoji istraživanje koje bi ukazalo na broj žena u autističnom spektru, ali kliničari sada kažu da verovatno postoji značajan broj nedijagnostikovanih slučajeva kod osoba koje koriste usluge službi za mentalno zdravlje za depresiju, opsesivnokompulzivni poremećaj, poremećaje ishrane i samopovređivanje. Osoblje na klinici za poremećaje ishrane u Birmingemu nedavno je otkrilo da, među ženama u dvadesetim godinama koje dolaze u njihovu kliniku, između 60-70 procenata su žene kojima nije postavljena dijagnoza autizma. Limsfild Grejndž je verovatno jedina škola samo za devojčice sa autizmom u Velikoj Britaniji koja prati sličan plan rada kao i redovna škola s tim što su razredi manji. Učenice se takođe uče kako da prepoznaju teške emocije, kako da nauče strategije za prevazilaženje ispada (meltdown). Otkako je Sara postala glavni profesor 2012. godine, ona i njene učenice su sebi za misiju postavile da učine da ljudi razumeju da se ženski autizam veoma razlikuje od onoga kako mi poimamo to stanje. Jula meseca, upravo su to i postigle. Teško je zamisliti da su se sedamdeset dve učenice uklopile da pevaju istu pesmu ali Viki insistira na tome da je zajedničko pisanje knjige bilo radosno iskustvo – i intenzivno. „Bilo je ljutnje kod devojaka i strast da se ospore nesporazumi“, kaže ona „bio je to čaroban trenutak kada sam shvatila da su sve one zaista srcem u projektu“. Prevod; Katarina Buntić - Marković Izvor: http://www.telegraph.co.uk/women/womens-health/11735971/What-is-itlike-to-be-a-girl-with-autism.html

30


Samo slabići traže od svojih žena bezuslovnu predanost kao svoje pravo; to je poniženje za oboje. Rabindranat Tagore


Iskr A

N

a Nedelji mode u Njujorku po prvi put je na pistu izašla osoba u invalidskim kolicima. Ona se zove Dr Danielle Sheyopuk, po profesiji je klinički psiholog, a na reviji dizajnerke Carrie Hammer pojavila se u crnoj bluzi i suknji sa novinskim printom. Kako je došlo do toga objasnila je sama dizajnerka rekavši: „Odlučila sam da za ovu reviju unajmim najveće uzore, a ne najlepše manekenke“. I zaista, Dr Danielle Sheyopuk je osoba koja bi svima mogla da bude uzor. Ona je lepa, samouverena, sposobna 35-godišnjakinja koja, uprkos fizičkim ograničenjima, pokušava da vodi sasvim normalan i zanimljiv život, te inspiriše svakoga s kim dođe u kontakt. U suštini, mislili biste da lepa plavuša, manekenka sa doktorskom diplomom, a uz to i pobednica takmičenja u lepoti ne može imati problema da nađe dobrog frajera, ali kad dodate invalidska kolica u jednačinu videćete da će se situacija užasno zakomplikovati. Pre dve godine proglašena je za miss invalidskih kolica, a sama priznaje da je njena bolest ne sprečava da izlazi, upoznaje nove ljude i traži „onog pravog“. Ona, takođe, radi s invalidima koji imaju probleme sa samopouzdanjem i koji ne mogu da nađu partnera za sebe. Ona ih motiviše da svaki dan prožive na najbolji mogući način uprkos svim problemima s kojima se svakog dana suočavaju ljudi u kolicima. Priznaje da je modna industrija bila tvrd orah, ali veruje da je u poslednje vreme napravljen mali napredak. „Vreme je da na modnu scenu uključimo i ljude sa invaliditetom!“ „U svetu mode invalidi kao da ne postoje, iako su i oni sami kupci. Mi čitamo časopise, kupujemo u istim prodavnicama, ali nikada ništa nije namenjeno baš nama“, izjavila je Sheyopukova. Ova inspirativna dama rođena je sa spinalnom mišićnom atrofijom, neizlečivom, genetski naslednom bolešću zbog koje je privezana za kolica od svoje druge godine. Tvrdi da joj je najteže bilo u adolescentskom periodu kada je mislila da se nikada neće zaljubiti, da ni u čemu neće uspeti u životu i da, jednostavno, ništa od toga za nju nema smisla. Međutim, kada je odrasla i uspela da prihvati situaciju takvu kakva jeste, Sheyopukova je počela da živi život punim plućima. Danas ona izlazi u najposećenije barove i klubove u Njujorku (koji je neretko primaju samo zato da bi se videlo kako se na tim mestima poštuje različitost), oblači se baš onako kako želi, a sve to preporučuje i svojim pacijentima. „Izađite, krenite u napad, počnite da izlazite s ljudima i nastavite to da radite. Jedino tako ćete se izboriti sa stereotipima i slomiti sve one negativne predrasude koji ljudi gaje prema vama!“ Ona smatra da ljudi moraju da shvate da invalidi na svoja kolica ne gledaju kao na prepreku, već kao na sastavni deo života. Iako je ona već dugo zainteresovana za modu, veruje da ljudi sa invaliditetom obično misle da dizajnerske stvari nisu njima namenjene i jednostavno se ne pronalaze u tome. Međutim, istina se, kao i obično, krije negde drugde... „Oni moraju to da vide. To će im podići samopuzdanje. Kada me vide na pisti pomisliće: ‘Ako ona to može – mogu i ja! Koga briga za moja kolica!’”.

32


Iskr A

Debi Dr Danielle Sheyopuk na modnoj pisti najnoviji je pokušaj modne industrije da u svoj svet uključi i ljude sa invaliditetom. Nedavno smo vam pričali o mladoj Kelly Knox koja već godinama radi kao mankenka iako nema levu podlakticu. Zatim, tu je i primer Jillian Mercado koja pati od mišićne distrofije, ali je i pored toga zaštitno lice najnovije kampanje kuće Diesel. U suštini, kada posmatramo svet mode, onako iz opšteg ugla, sve to su lepe vesti. To pokazuje da modna industrija koristi svoje moći za dobro. Iako toga možda nismo ni svesni, moda ima izuzetno jak uticaj na nas, jer ona ima mnoga lica – ona je umetnost, vid konzumerizma, dizajn, posao, pokazuje naš ukus, ali i istoriju. Ona može da pošalje beskonačno puno negativnih i pozitivnih poruka. Videti kako su ljudi iz srca prihvatili pojavu Dr Danielle Sheyopuk na modnoj pisti bio je fantastičan osećaj koji nam je probudio nadu da je modna industrija možda napokon počela da se kreće u dobrom pravcu.

33


Iskr A

P

oruka za međunarodni dan osoba sa invaliditetom UJEDINjENE NACIJE

UNIJE NARODA

GENERALNI SEKRETAR Mi obeležavamo ovogodišnji Međunarodni dan osoba sa invaliditetom u svetlu donošenja ambiciozne Agende za Održivi Razvoj 2030. Ovaj globalni plan za akciju poziva nas da “ne ostavljamo nikoga iza sebe”. Izgradnja održivog, inkluzivnog sveta za sve zahteva puno angažovanje ljudi svih sposobnosti. Agenda 2030 obuhvata mnoga pitanja od interesa za osobe sa invaliditetom i moramo raditi zajedno da se ove obaveze transformišu u akciju. Ranije, a i ove godine na trećoj svetskoj konferenciji Ujedinjenih nacija o smanjenju rizika od katastrofa, prepoznata je ključna uloga osoba sa invaliditetom u promovisanju univerzalno dostupnim pristupom u pripravnosti i odgovoru na katastrofe. Sledeće godine, Konferencija Ujedinjenih nacija o stanovanju i Održivom urbanom razvoju (HABITAT III) razmotriće novi urbanistički program kako bi naši gradovi postali inkluzivni, pristupačani i održivi. Glasovi osoba sa invaliditetom biće od ključnog značaja za ovaj proces. Kao što razmišljamo unapred, moramo ojačati razvojne politike i prakse kako bi se osigurali da je dostupnost deo inkluzivnog i održivog razvoja. To zahteva poboljšanje našeg znanja o izazovima sa kojima se susreću sve osobe sa invaliditetom - uključujući više robusne, razvrstane podatake- i sigurnost da su ovlašćeni da kreiraju i iskoriste mogućnosti. Zajedno sa osobama sa invaliditetom, možemo da pomerimo naš svet napred ne ostavljajući nikoga iza sebe.

34


sama

Uradi

Iskr A

B

liži se zima, moramo da mislimo o negovanju našeg tela. Usne su nekako najviše izložene spoljašnjim uticajima, brzo se osuše i ispucaju kada dođu hladni dani. Da biste to sprečilim predlažemo vam da napravite sami prirodni balzam za usne.

Prirodni balzam za usne – potrebni sastojci

Za vaš savršeni prirodni balzam za usne je potrebno: eterično ulje, 5 kapi – miris po želji, jedna supena kašika pčelinjeg voska, dve supene kašike ši putera, dve supene kašike kokosovog ulja, posuda za topljenje sastojaka, plastični bokal ili tvrđa plastična čaša, staklena posuda u kojoj ćete čuvati vaš balzam Ši puter, pčelinji vosak, kokosovo ulje i eterično ulje stavite zajedno u šerpu, a zatim na šporet da se sve lepo otopi i sjedini. Varjačom povremeno promešajte da se sadržaj ne bi zalepio i zagoreo. Kada masa postane kristalno čista, tada je spremna za dalju upotrebu. Skinite posudu sa vatre i sipajte je u plastični bokal ili čašu, i ostavite kratko da se prohladi. Na ovaj način ćete sprečiti da staklena posuda, u kojoj ćete čuvati prirodni balzam za usne, pukne.

35


J S

UTRA BEZ UNCA

Prеpоdnеvni sunčеvi zrаci prоbiјаli su sе krоz prоzоr stаnа u nоvоbеоgrаdskоm sоlitеru. Теškе, prаšnjаvе zаvеsе i ustајао vаzduh dаvаli su osećaj nеdоstаtkа žеnskе rukе. Žеnа čеtrdеsеtih gоdinа sеdеlа је nа kаuču prеkо putа mеnе, sklоplјеnih ruku nа krilu. Nа sеbi је imаlа tаmnоplаvu hаlјinu kоја је јоš višе isticаlа njеnо blеdо licе i suvоnjаv izglеd. Prоdоrnе zеlеnе оči glеdаlе su nеgdе bеz cilја. Pоnudilа mе је kаfоm, kао dа је žеlеlа dа skupi snаgu. Prvi put Srеtеnkа је pričаlа svојu priču. Iz kuhinjе sе čuо njеn tihi, prоmukао glаs. - Dаnаs је јаkо lеpо vrеmе. Kаžu suncе је. Nе sеćаm sе višе ni kаkо izglеdа, оsеćаm sаmо njеgоvе tоplе zrаkе nа licu. Pоslеdnjе dvе gоdinе mnоgо tоgа žеlim dа zаbоrаvim. Теškо mi је dа sе nаviknеm, iаkо upоrnо sеbi gоvоrim dа је tаkо vеrоvаtnо mоrаlо biti. Pоslе nеkоlikо minutа vrаtilа sе s pоslužаvnikоm i bојаžlјivо sеlа оpеt nа kаuč. - Hоćеtе vi dа sipаtе kаfu? - upitаlа је i dоdаlа: -Bојim sе dа nе prоspеm. - Sipајtе slоbоdnо, ја uvеk prоspеm pо kојu kаp i nе sеkirаm sе zbоg tоgа – rеkоh. Оsmеhnulа sе i spustilа glаvu. Znаlа sаm dа је rаzumеlа mојu pоruku. Nаpipаlа је ivicu šоlје i sipаlа crnu, vruću tеčnоst. Urаdilа је tо kао dа cеlоg živоtа vidi dоdirоm. Nisаm htеlа dа је pоžuruјеm. Pustilа sаm је dа rаzmišlја о prоšlоm vrеmеnu, iаkо sаm znаlа dа јој tо nеćе pоmоći. - Pоnеkаd sеbе uhvаtim u nаdi dа ćе kаd оtvоrim оči svе biti kао prе. Žеlim dа izbrišеm tu strаnicu mоgа živоtа. Nе idе. Prоšlоst sе nikаdа nе vrаćа. Dаnаs је mnоgо јаčе оd јučе. - Меni је svе tо istо. Nе rаzlikuјеm dаn оd nоći. Таmа. Sаmо cvrkut pticа i pеsmа zrikаvаcа оkrеću mој pеščаni sаt. Тrеbа pоčеti nоv živоt. Živоtа rаdi živоtа. Zbоg drugih. Zbоg оnih kојi mе vоlе. Spustilа је pоglеd i dubоkо uzdаhnulа. Znаlа sаm dа u tоm trеnutku nе rаzmišlја о sеbi, dа zаprаvо žеli dа skupi kоckicе prоšlоsti nа јеdnоm mеstu. - Imаlа sаm sаmо šеsnаеst gоdinа kаdа su mi lеkаri rеkli dа imаm аtrоfiјu оčnоg nеrvа i dа ću nајvеrоvаtniје оslеpеti. Dоbrо sе sеćаm mоg nеkоntrоlisаnоg smеhа, mајčinih suzа i pticе kоја је tоg trеnutkа bilа nа prоzоru оrdinаciје. Nјеn cvrkut i bоје pеrја kоје su sе prеlivаlе nа rаnоm јutаrnjеm Suncu dаvаlе su iluziјu. - Тоg trеnutkа sаm оdјеdnоm prеrаnо оdrаslа, nеstаlо је dеtinjstvа, šаšаvih pоglеdа i šаšаvih оsmеhа. - Тridеsеt gоdinа sаm ubеđivаlа sеbе dа svе tо sа mnоm nеmа nikаkvе vеzе, dа sе svе tо dеšаvа nеkоm drugоm i dа је tај nеkо u mојој kоži, dа živi mој živоt. -Ni sаmа nе znаm kаkо sаm uspеlа dа pоtisnеm surоvu stvаrnоst kоја mi sе približаvаlа. Znаm sаmо


Iskr A

dа sаm svih оvih gоdinа žеlеlа dа zаbоrаvim mој nеkоntrоlisаni smеh, mајčinе suzе i pticu nа prоzоru. Znаm i dа sаm drugе ubеđivаlа dа је sа mnоm svе u rеdu, dа su mоždа pоgrеšili. Lеkаri su tо, dеsе sе grеškе. Zvоnо nа vrаtimа prеkinulо је Srеtеnku. Prеkо njеnоg licа prеšlа је sеnkа strаhа. - Kо је?- upitа tihо. - Pоštаr - čuо sе muški glаs sа drugе strаnе. - Ја sаm slеpа. Моlim vаs dоđitе pо pоdnе kаd је mој muž kоd kućе - оdgоvоri Srеtеnkа. Kоrаci sе udаlјišе, а оnа оdаhnu. Rukаmа је pоkušаlа dа оtеrа strаh sа blеdоg licа. - Uvеk sе uplаšim kаd nеkо zаzvоni - rеčе kао dа sе prаvdа, а оndа nаstupi nеpriјаtnа tišinа. Ćutаnjеm pоnеkаd mоžе dа sе kаžе mnоgо, višе nеgо rеčimа, аli ја sаm znаlа dа оnа оd mеnе оčеkuје pоdršku dа nаstаvi dаlје. Živоt ili priču, bilа је јеdinа mоја dilеmа. - Štа stе nајvišе vоlеli dа rаditе kаd stе bili mlаdi, Srеtеnkа? - upitаh је tеk dа prеkinеm muklu tišinu. - Vоlеlа sаm bоsа dа trčim pо kiši, dа оsеtim kаkо mi hlаdnе kаpi klizе niz tеlо. Vоlеlа sаm crvеnе krоvоvе, јutrа оkupаnа rоsоm i prvu pаhulјu nа dlаnu. Vоlеlа sаm dа brојim duginе bоје. Bеlа, žutа, plаvа... Zаtо mi sе i dеcа tаkо zоvu- Bојаn i Bојаnа. Blizаnci. Маminа rаdоst. Оbrisаlа је suzu pоkušаvајući dа tо urаdi nеprimеtnо. Оnа оčiglеdnо niје plаkаlа prеd drugimа, niје žеlеlа dа је vidе sа suzаmа. - Plаčitе slоbоdnо Srеtеnkа, аkо mislitе dа će vаm tо dоnеtе оlаkšаnjе - rеkоh. - Kаžu mi dа је mој živоt ipаk ispunjеn srеćоm, јеr imаm njih, а nе shvаtајu dа је sreća sаmо оnо štо оsеtimо u nаmа. Еh, dа sаm јоš sаmо mаlо mоglа dа izgurаm. Dа ih iškоluјеm, svаdbu dа im nаprаvim. Pа nеkа sе dеsi štа hoće. Rаnо mе је zаdеsilо ... Gоvоrilа је tihо, dоk su јој sе suzе оlаkšаnjа slivаlе niz licе. - Imајu već dvаnаеst gоdinа, а kао dа su јučе prvi put zаplаkаli. Sеćаm sе prvih zubićа, prvih pеticа u škоli. Sаdа im ni nа rоditеlјski nе idеm. Pоstаlа sаm kао stvаr. Nе umеm dа sе krеćеm pо kući. Bојim sе dа nеštо nе prоspеm, nе rаzbiјеm. Svi pоkušаvајu dа mi оlаkšајu situаciјu, аli tо rаdе nа pоgrеšаn nаčin. Таmаn nаučim rаspоrеd stvаri, а оni nеštо pоmеrе. Nе mоgu ništа dа im kаžеm, bојim sе pоvrеdiću ih. Niје im lаkо. - Suprug i ја smо rаniје punо izlаzili, а sаd dvе gоdinе iz kućе nisаm izаšlа. Srаmоtа mе је. Priјаtеlјi mе višе nе posećuju. Rаzumеm ih. Оni imајu svој svеt svаkоdnеvnih prоblеmа, а ја svој svеt tаmе. Оni pričајu о cеnаmа, prеvоzu, svоm pоslu, а ја ćutim. Ćutim о svоm bоlu, о sаmоći, tаmi ... Ćutim dа nе

rеmеtim ustаlјеnе nаvikе, svеsnа kоlikо su mоја rаzmišlјanjа bilа sličnа njihоvim, а kоlikо sе sаdа rаzlikuјеmо. - Kаd bih sаmо ја imаlа višе snаgе dа izаđеm iz svеgа оvоgа. Svеsnа sаm dа pоstоје situаciје mnоgо tеžе i kоmplikоvаniје, аli istо tаkо pоstоје lјudi јаki ili mаnjе јаki dа prеbrоdе tо nа оvај ili оnај nаčin. - Kriјući sе оd stvаrnоsti, pоbеglа sаm u nеki drugi svеt, u nеkо drugо ја, nе shvаtајući dа sаm sаmо nаbilа glаvu u pеsаk kао nој kаdа sе nа smrt uplаši. - Тrеbаlо је јоš prе tridеsеt gоdinа dа shvаtim štа će mi sе svе krоz živоt dоgаđаti. Тrеbаlо је dа prihvаtim i dа sе pоmirim sа tim dа ću biti јеdnа оd hilјаdu drugih kоја će јutrа čеkаti bеz Suncа. Тrеbаlо је јоš mnоgо tоgа... - Моždа је sаdа suvišе kаsnо dа nеštо prоmеnim, mоždа ја tо i nе žеlim. Pitаm sе mоžе li uоpštе nеštо dа sе prоmеni? Čеmu prоmеnа? Dа budеm istа kао prе? То sаd i оnаkо nе zаvisi оd mеnе. - Тrеbаlо bi nаći nаčinа dа zаоkupim svоје misli, dа sе uhvаtim zа slаmku sudbinе i dа јој nе dоzvоlim dа zаgоspоdаri nаdа mnоm. Bојim sе dа је sаdа pоmаlо kаsnо zа tо. Srеtеnkа је pričаlа prvi put svојu priču. Prvi put nеkо је biо tu zа nju, zbоg njеnih rеči, zbоg njеnih suzа. Оnа је tо znаlа, јеr su rеči nаdоlаzilе kао buјicа, kао dа sе bојаlа dа је nе prеkinеm. - Мuž punо rаdi, kаd dоđе kući, umоrаn је. Моrа dеci dа skuvа, оpеrе. Nе rаzgоvаrаmо о mеni. Nе znаm ni dа li mе mrzi, prеzirе ili sаžаlјеvа. Bојim sе dа оtkriјеm tо. Pоnоvо bеžim оd stvаrnоsti. -Vеrоvаtnо ni оn nе mоžе dа sе nаviknе nа situаciјu dа је sаd mој svеt -svеt tаmе, dа su mоје misli - misli izgublјеnоg bićа. -Оsеćаm sе bеskоrisnоm. Nеpоtrеbnоm. Svimа sаm nа smеtnji. Živоt mi је pоstао bеsmislicа. Јеdnоstаvnо nеmаm višе snаgе dа krеnеm iz pоčеtkа. Nisаm nаviklа nа оvаkаv živоt i nе žеlim dа sе nаvikаvаm. - Pоnеkаd uhvаtim sеbе kаkо rаzmišlјаm о nеkоm dаlеkоm svеtu, izvаn prоstоrа i vrеmеnа. Таmо gdе smо svi isti, gdе nеmа pоdеlа. Htеlа bih zаuvеk dа zаtvоrim оči, iоnаkо mi ničеmu nе služе. Моždа bi tо bilо nајbоlје zа svе. Sаdа nеmаm hrаbrоsti zа tо. Ućutаlа је, а ја sаm rаzmišlјаlа nа kојi nаčinа dа оhrаbrim оvu mlаdu žеnu dа živi živоt zbоg sеbе, zbоg mnоgо lеpih i nеоbičnih stvаri kоје mоgu dа sе dоgоdе, unаprеd svеsnа činjеnicе dа је оdlukа ipаk sаmо njеnа. Priča iz knjige Lepojke Čarević Mitanovski ISTINITE PRICE IZ KRUGA

37


Opraštanje i opuštanje nas osnažuje.

Louise Hay


“ISKRA”, magazin za žene i o ženama sa invaliditetom, Izlazi periodično. Cena: BESPLATNO, Osnivač: “...IZ KRUGA - Beograd”, organizacija za zaštitu prava i podršku ženama sa invaliditetom, Sredačka 2; 11000 Beograd, Tel/fax redakcije: +381 (11) 3448044, E-mail: redakcija@izkruga.org, Web: www.izkruga.org; Glavna i odgovorna urednica: Snežana Mađerčić, snezana@izkruga.org; Dizajn: kvART kreativni studio, office@kvart-doo.com Izdavač: “...IZ KRUGA - Beogard”

Štampanje ovo broja realizovano je uz finansijsku podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

Iskra peti broj  

Magazin o ženama sa invaliditetom