Zvoncica&neky
„Mislim, ukras u obliku jajeta. Sa anđelom koji vuče zlatnu kočiju.” „Baš čudno. Stvarno ne znam... u stvari, čekaj. Da, sad se sećam. Gospode, bilo je tako nakinđureno i staromodno. Bili su tu i neki papiri, napisani na nekom čudnom stranom jeziku. Ali Oliver je bio očaran tim jajetom pa je pitao mogu li odmah da mu ga prodam. Nisam videla zašto bih ga odbila.” „U papirima se pominju dva takva jajeta.” „Ozbiljno? Kao što sam rekla, ta kuća je bila pretrpana starudijama. Bif i ja smo pobornici minimalističkog stila.” „Eš je saznao za to jer vodi poslove oko bratovljeve zaostavštine. Znate već kako to ide.” Miranda umorno zakoluta očima. „Da, to proždire i vreme i energiju.” „Da. I dok je prelistavao sve te papire, naišao je na podatak da je Džonas Martin Junior izgubio to drugo jaje u partiji pokera. I da je ono pripalo izvesnom Antoniju Bastoneu.” „Bastone?” Miranda se naprasno ozari. „Zaista? Da, čula sam neku porodičnu legendu o nekom blagu koje je izgubljeno na kartama. Moj deda Džonas Martin bio je crna ovca u porodici, kockar i ženskaroš.” „Da li poznajete Bastoneove?” „Izlazila sam s Đovanijem jednog omamljujućeg leta, kad smo bili u Italiji. Imala sam nepunih osamnaest godina i bila sam luda za njim, verovatno zato što moj otac nije odobravao tu vezu, valjda zbog tog pokeraškog biznisa.” ,,U kom delu Italije ste bih, ako smem da pitam?” „U Firenci. Tamo smo provodili najviše vremena. Vila Bastoneovih je u Toskani. Đovani se kasnije oženio nekom italijanskom manekenkom koja mu je izrodila čopor dece. Nisam ga videla godinama, ali i dalje razmenjujemo čestitke za Božić. Na kraju krajeva, žena ima samo jednu prvu ljubav.” ,,A samo zaista srećna žena za prvu ljubav ima Italijana s vilom u Toskani. Jeste li nekad pričali o tom jajetu koje je njegov deda dobio na kartama od vašeg dede?” „Imali smo važnija posla nego da pričamo o tome. Sad moram da se vratim, mada bih mogla čitave noći da ostanem ovde s ovim malim slatkišem.” Podigla je psića u naručje. „Misliš li da mu je dosta?” „Da, mislim da jeste.” Dok su se vraćale ka kući, Lajla skrenu razgovor u drugom pravcu, pomenuvši svoje klijente, koji su takođe imali kuću u Istočnom Hemptonu. Ubrzo se rastala od svoje domaćice, nakon što ju je ona predstavila - kao Lilu - skupini gostiju koje su srele na istočnoj terasi. Lajla je nije ispravila, rešivši da nakratko usvoji identitet Lile, bogate naslednice koja se iz hobija bavi modnim dizajnom, a onda se, nakon nekoliko minuta ćaskanja, diskretno izvinila i krenula u potragu za Ešom. On joj neopaženo priđe otpozadi i zagrli je oko struka. „Tu si. Moraš da vidiš pogled s drugog sprata.” „Ozbiljno?” upita ona dok ju je Eš žustrim korakom sprovodio ka svetlucavom belom stepeništu. 203