Issuu on Google+

Zirek Misto Qaydi

Moja poslednja noć u kampu “Šarija”


Teško mi je da je opišem događaje poslednje noći u kampu, jer je mnogo toga ostalo neizrečeno, a ipak, sve je bilo ispunjeno značenjem. Dok sam se spremao za odlazak, osećanja su mi bila pomešana. Radovao sam se što ću napustiti kamp i krenuti tamo gde ću moći da živim u miru. S druge strane, na momente me je obuzimala tuga. Sa sobom sam nosio fotoaparat, kao i uvek. Pamtio je ključne trenutke, zajedno sa mnom, pa sam ga doživljavao kao najboljeg prijatelja. Te večeri sam pošao u obilazak. Želeo sam da iskoristim srećnu okolnost što u kampu ima struje. To najčešće nije bio slučaj – obično se živelo bez struje, a kada bi došla, bila bi vrlo slaba. Tako je bilo i ovog puta, no meni je to bilo dovoljno da ostvarim plan. Tokom boravka u kampu, bio sam u kontaktu sa raznim ljudima. Za neke od njih mogu reći da su mi postali prijatelji. Šunajući se okolo, naišao sam na jednog. On je bio upravnik tog sektora. Pošto smo bili bliski, izložio sam mu svoj plan. Dopalo mu se i složio se da odemo među šatore. Fotografisao sam. Svi koji su se tu zatekli, gledali su nas sa čuđenjem. Želeo sam da zabeležim atmosferu. Slabo svetlo i miris hrane dopirali su iz šatora. Osluškivao sam – pod šatorom se razgovaralo, čuo se smeh. Pokušao sam da pratim o čemu se priča. Sve priče su se stapale u jednu – o nostalgiji za ostavljenim domom. Izgubio sam se u mislima. Moj zanos prekinuo je dečko koji se zaustavio preda mnom. Nosio je jaja u rukama i rekao mi – Slikaj me! Fotografisao sam ga četiri puta. Nijednom se nije nasmejao. Zamolio sam ga da se nasmeje. Odgovorio mi je da će mu biti do smeha tek kad te slike vidi u novinama. Zagonetno me je pogledao, pa se udaljio. Isprativši dečka pogledom, posmatrao sam dalje oko sebe. Pažnju mi je privukla grupa starijih ljudi, penzionera, kako igraju karte i smeju se. Ovo je vreme kada je osmeh težak. Postao sam setan. Oni se smeju od srca... Pogled mi je lutao po kampu, fotografisao sam. Primetio sam grupu žena koje su izašle iz svojih šatora u noć, ne da idu u noćni život, nego da pune flaše vodom za piće koje je bilo u rezervoaru pored


kampa. Obuzelo me je sećanje na ranije dane, kada su žene išle ruku pod ruku sa osmehom. Prolazeći pored njih, i ja sam se osmehivao, dok sam u sebi mislio – Vi ste naše žene, a integritet koji vi imate ne postoji nigde u svetu. One su danas u nekom drugom svetu, osmeh je iščezao... Ali, dok su koračale, dok su nosile plastične flaše za vodu, osećao sam da taj isti integritet i dalje nose u sebi. Sa druge strane sedela je grupa omladinaca. Vikali su, zvali me da im se pridružim. Hteli su da zajedno pušimo nargilu i da igramo fudbal pod svetlošću lampiona. Ja sam se lažno, kiselo osmehnuo. Oni nisu znali da ih napuštam i da se verovatno više nećemo videti, a ja im nisam smeo to reći. Imao sam prijatelja, tu u kampu, koji je nekako osetio da ću otići te noći. Bilo mu je drago, a istovremeno i bolno što odlazim iz centra. Želeo je nečim da me iznenadi, pa se dogovorio sa svojom ženom: ona će pripremiti večeru, a on će insistirati da posetim njihov šator. Uspeo je da me nagovori. Kada smo stigli u njegov skromni šator, oprali smo ruke, jako jednostavno, kao što je naš običaj. Naručio nam je gorku kafu, poslednju koju ćemo popiti zajedno. Pred nama je bio ispunjen sto: skromna trpeza, ali brižljivo pripremljena. Izneli su sve što su imali. Večerali smo. Ukus te večere osećam i danas. Zagrlio sam ga. Pošle su mi suze. Posmatrali smo jedan drugog. Bilo nam je teško da se rastanemo. Zagrlio me je još jednom i šapnuo na uvo – Ne brini, doći ćemo i mi. Izašao sam u noć, pohitao ka glavnom ulazu u kamp, kada sam naleteo na sredovečnog čoveka koji prodaje čips, kokice, grickalice, i strpljivo čeka da neko nešto kupi. Ranije nisam obraćao pažnju na njega. Tek sada sam zapazio njegovu smirenost i strpljivost. Zastao sam, pogledao ga, izvadio novac i kupio nešto, ne sećam se više šta. Zamolio sam za dozvolu da ga fotografišem. Smeškao se kao da je znao da se više nećemo videti... Neobična noć, duga noć, puna pogleda, osmeha i značenja bila je moja poslednja noć u kampu.


‫شسل لسشل شلنس‬

‫بدوصثفس‬ ‫ففسيا ااسايسبي‬


Poslednja noc