Mapiranje alternativnih finansijskih mehanizama, prilika i prepreka u Srbiji by Luka Bozović

MAPIRANJE ALTERNATIVNIH FINANSIJSKIH MEHANIZAMA, PRILIKA I PREPREKA U SRBIJI

making good visible

MAPIRANJE ALTERNATIVNIH FINANSIJSKIH MEHANIZAMA, PRILIKA I PREPREKA U SRBIJI

Â© Brodoto DOO, 2019 2

Publikacija «Mapiranje alternativnih finansijskih mehanizama, prilika i prepreka u Srbiji» deo je projekta «Mejnstriming alternativnih finansijskih mehanizama za preduzetnike, startape i mala i srednja preduzeća» koji implementiraju: ● ● ● ●

Brodoto d.o.o. (Srbija) Regionální rozvojová agentura jižních Čech RERA a.s. (Czech Republic) PEDAL Consulting, s.r.o. (Slovakia) Rocketside Zrt. (Hungary)

Projekat kofinansiraju Vlade Češke, Mađarske, Poljske i Slovačke kroz Višegrad grantove Međunarodnog fonda Višegrad. Misija fonda je da unapredi ideje za održivu regionalnu saradnju u Centralnoj Evropi.

Uvod Mogućnost crowdfunding-a (grupnog finansiranja) za mala i srednja preduzeća, startape i preduzetnike demokratizovala je prikupljanje sredstava i omogućila nove načine finansiranja biznisa. Tokom godina, sve više i više uspešnih kompanija pokrenute su putem crowdfundinga, ili su na taj način razvili nove proizvode i usluge. Društvene mreže, i internet generalno, omogućili su MSP, startapima i preduzetnicima da dopru direktno do ciljnih grupa i potencijalnih donatora i investitora. Crowdfunding im je obezbedio opciju da se obrate onima koji su zainteresovani da podrže njihove načine direktno, na jednostavniji način od tradicionalnog. Alternativni načini finansiranja postaju sve popularniji u Srbiji i sve je više uspešnih priča. Ove priče o uspehu motivišu druge da razmisle o crowdfunding-u kao pravoj opciji za razvoj njihovog biznisa. Ipak, s obzirom da pričamo o relativno novoj mogućnosti za kompanije iz Srbije, prostor za razvoj je i dalje veliki. U Srbiji ne postoji poseban pravni okvir za crowdfunding.1 Kao i u većini evropskih zemalja na crowdfunding u Srbiji primenjuju se zakoni i procedure koji se primenjuju na finansiranje biznisa u širem smislu. Do sada su neke od institucija pokazivale interes za crowdfunding kao alternativni finansijski mehanizam. Privredna komora Srbije organizovala je debate o alternativnim načinima finansiranja za mala i srednja preduzeća, startape i preduzetnike gde je crowdfunding predstavljen kao jedna od opcija. Beogradska berza najavila je u februaru 2018. godine da će pokrenuti novu crowdfunding platformu u partnerstvu sa jednom od liderskih platformi u svetu do kraja marta 2018. Direktor Beogradske berze izjavio je da je cilj ovog poteza da podrži mlade i inovativne kompanije da pronađu finansije za svoj rast i razvoj. Ipak, više od godinu dana kasnije platforma nije pokrenuta. Cilj ove analize je da ponudi malim i srednjim preduzećima, startapima i preduzetnicima u Srbiji pregled alternativnog finansijskog mehanizama kakav je crowdfunding, prepreka i izazova ali takođe i da iznese preporuke donosiocima odluka i zainteresovanim stranama kako bi se poboljšala situacija.

1 Atanasijević, J. i Pavlović O. i Todorović J. i Tošić B, (2018), “Grupno finansiranje na bazi nagrada (Reward based

crowdfunding) u Srbiji: analiza prakse i preporuke za unapređenje pravnog okvira u cilju većih ekonomskih I društvenih efekata”, Nemačko – srpska inicijativa za održivi razvoj i zapošljavanje Pristupljeno 12.12.2019. <http://bit.ly/studijaCF>

Mala i srednja preduzeća, startapi i preduzetnici u Srbiji Imajući u vidu da su različita istraživanja i analize došle do zaključaka da je pristup finansijama jedan od ključnih problema za MSP, startape i preduzetnike 2, crowdfunding i drugi alternativni finansijski mehanizmi su izrazito važni. Tradicionalni finansijski mehanizmi kao što su bankarski krediti i pozajmice su često nedostupni ovim subjektima što otvara prostor za crowdfunding. S obzirom da je «seed» investiranje (finansiranje u početnoj fazi razvoja biznisa) jedan od ključnih problema ima smisla tu prazninu popuniti crowdfunding-om koji omogućava MSP, startapima i preduzetnicima u ranim fazama da se razviju, pokrenu pretprodaju svojih proizvoda ili promovišu svoj biznis. Prema poslednjim dostupnim zvaničnim izveštajima u Srbiji postoji skoro 100 000 poslovnih subjekata.3 Od toga 540 su velike kompanije (sa preko 250 zaposlenih), dok ostala preduzeća pripadaju segmentu malih i srednjih. Ovaj podatak ilustruje važnost MSP za ekonomski i društveni razvoj. Broj preduzetnika je takođe u konstantnom porastu.4 Međunarodne organizacije kao što su USAID i GIZ pokrenule su različite programe kako bi podržale rast i razvoj malih i srednjih preduzeća, startapa i razvoj preduzetništva. Određene banke5 u Srbiji takođe posvećuju pažnju ovim subjektima zajedno sa institucijama kao što je Evropska investiciona banka, Evropski investicioni fond i drugima. Neki od startapa su korisnici sredstava iz Fonda za inovacionu delatnost koji je državni fond koji ima i saradnju sa Svetskom bankom, Evropskom unijom i Evropskom bankom za obnovu i razvoj. Međutim dostupnost ovih fondova i finansijskih instrumenata nije napravila značajnu razliku na ovom polju. Svetski ekonomski forum je 2019. godine objavio Listu globalne konkurentnosti i rangirao Srbiju na 65 mesto među 141 državom u segmentu «finansiranje malih i srednjih preduzeća sa ocenom 3.9 od 7 6. Bez obzira na bolju poziciju u odnosu na prethodnu 2018. godinu, ključnih promena nije bilo.

Culkin, N. and Simmons, R. (2018), “Studija o izazovima koji ometaju razvoj mikro, malih i srednjih preduzeća u Republici Srbiji – izveštaj izrađen za British Council I Swedish Institute”, British Council Pristupljeno 12.12.2019. na < http://bit.ly/britishcouncilMSP> 3 Burzanović, M. i Popović, D. (2018), “RADNI DOKUMENT: Preduzeća u Republici Srbiji prema veličini, 2017.”Republički zavod za statistiku Pristupljeno 12.12.2019. na < http://bit.ly/rzs2018> 4 Gavrilović, D. (urednik), (2018), “Statistički godišnjak Republike Srbije”, Republički zavod za statitstiku Pristupljeno 12.12.2019. na < http://bit.ly/godisnjak> 5 Evropski investicioni fond i ProCredit grupa obezbedili dodatnih 800 miliona evra za mala i srednja preduzeća Pristupljeno 12.12.2019. na < http://bit.ly/ProCreditMSP> 6 Schwab, K. (2019), “The Global Competitiveness Report 2019”, World Economic Forum, Pristupljeno 12.12.2019. na < http://bit.ly/WEFizvestaj>

Studije su pokazale da je potražnja za finansiranjem mikro kompanija duplo veća od ponude.7 Razlog za ovo je što kriterijumi za pristup finansijama koje su postavile banke jednostavno ne omogućavaju novim kompanijama i kompanijama u razvoju da koriste tradicionalne bankarske proizvode. Na primer, zahtevi da kompanija postoji najmanje dve godine, određeni nivo obrta sredstava i drugi faktori su ograničavajući i najveći broj zainteresovanih preduzeća ne može da ih ispuni. Situacija je malo drugačija sa malim i srednjim preduzećima koja su obično u boljoj poziciji kada su u pitanju ovi kriterijumi. Druge analize i izveštaji takođe potvrđuju da nove i inovativne kompanije nisu toliko zainteresovane za tradicionalne bankarske proizvode.8 Trenutna situacija odredila je dakle (različite vrste) crowdfunding-a kao dobru alternativu za mala i srednja preduzeća, startape i preduzetnike. Oštri kriterijumi postavljeni od strane banaka za korišćenje tradicionalnih bankarskih proizvoda kao što su pozajmice ne postoje na većini crowdfunding platformi. Stoga one postaju dobra opcija za većinu ovakvih kompanija u Srbiji.

Crowdfunding ili grupno finansiranje Crowdfunding ili grupno finansiranje je način finansiranja proizvoda ili projekata prikupljanjem priloga, odnosno donacija, od velikog broja individualnih donatora ili investitora kroz online platforme. Često ga nazivaju alternativnim načinom finansiranja s obzirom da je alternativa tradicionalnim investicionim alatima na finansijskom tržištu i bankarskim zajmovima. Ovo je omogućilo malim i kreativnim projektima koji nisu kvalifikovani za tradicionalne načine finansiranja da se obrate direktno ciljnoj grupi sa zahtevom za podršku. Predviđanja Svetske banke kažu da će tržište crowdfunding-a do kraja 2020. godine vredeti 96 milijardi dolara.9 Jedna od vodećih crowdfunding platformi procenjuje da je do sada na ovaj način prikupljeno 34 milijarde dolara. 10 Njihovi podaci kažu da je samo u Sjedinjenim Američkim Državama registrovana 191 crowdfunding platforma, i da je kroz crowdfunding stvoreno 270 000 novih radnih mesta.11 Na ovaj način crowdfunding je doprineo globalnoj ekonomiji sa 65 milijardi dolara. Iako je prvi primer crowdfundinga na internetu onaj iz 1997. godine kada je britanski bend Marillion prikupio 60 000 dolara, razvoj i širenje uticaja crowdfunding-a došlo je u godinama 7

Market and Social Impact of Crowdlending in Serbia (2019), USAID Cooperation for Growth Project Pristupljeno 12.12.2019. na < http://bit.ly/USAIDSrbija> 8 Nešić, S., Subotić, J. i Trbovich A. (2018.), «Pristup izvorima finansija za mlada inovativna preduzeća u Srbiji – ocena i preporuke za kreatore politika», Originalni naučni rad Pristupljeno 12.12.2019. na < http://bit.ly/istrazivanjefinansije> 9 Gregović, M., Lauš, K. i Tranfić, I. (2017), “Crowdfunding u Srbiji”, Nemačko – srpska inicijativa za održivi rast i zapošljavanje Pristupljeno 12.12.2019. na < http://bit.ly/CFSrbija> 10 Crodfunding Statistics (Updated for 2019!), Fundly Pristupljeno 12.12.2019. na < http://bit.ly/Fundly2019> 11 ibid.

nakon svetske ekonomske krize 2008. godine. Od tada tržište crowdfunding-a raste i razvija se. Već je dostupan veliki broj crowdfunding platformi. Neke su specijalizovane za različite industrije i teme, neke nude veći broj opcija autorima kampanja, neke su lokalne, i sve od njih nude različite usluge.

Ključni učesnici Svaki proces crowdfunding-a prepoznaje tri različita ključna učesnika. Prvi učesnik je organizator ili autor kampanje. Organizator kampanje može biti pojedinac, neprofitna organizacija ili pravno lice koje je profitno. Oni prikupljaju sredstva za određene projekte, ideje ili inicijative. Platforma za crowdfunding je drugi učesnik procesa. Platforma je moderator procesa i obezbeđuje prostor za autore kampanja da predstave i pronađu finansije za svoje ideje. Crowdfunding platforme nude različite usluge autorima kampanja u zamenu za procenat prikupljenih sredstava ili fiksnu naknadu. Neke platforme svoje usluge nude besplatno (mahom one specijalizovane za neprofitne kampanje i humanitarne kampanje) ili daju opciju donatorima da uz izabranu kampanju doniraju i rad platforme. Poslednji, ali ne i najmanje važan učesnik u crowdfunding-u je donator projekta, odnosno backer. Backer-i su pojedinci, ili u nekim slučajevima kompanije, zainteresovani da doniraju određene kampanje. Njihovi motivi i interesi su različiti, a različite su i opcije koje im se nude.

Vrste grupnog finansiranja Kao što je već pomenuto, postoje različite vrste crowdfunding platformi. 12 One mogu da budu specijalizovane ne samo za određenu vrstu kampanja, već i za različite vrste crowdfunding-a. Osnovne vrste crowdfunding-a se razlikuju po složenosti veze između autora kampanje i backer-a koji je donira. Na ovaj način možemo da razlikujemo četiri vrste crowdfunding-a: 1. 2. 3. 4.

Donacijski crowdfunding (donation based crowdfunding) Crowdfunding zasnovan na nagradama (reward based crowdfunding) Crowdfunding zasnovan na pozajmici (lending based crowdfunding) Crowdfunding zasnovan na udelu (equity crowdfunding)

Grupno finansiranje zasnovano na donacijama je najjednostavniji model. Donator prilaže novac izabranoj kampanji ne očekujući ništa za uzvrat. Ovaj model se ne razlikuje previše od klasičnog doniranja, ali se sredstva skupljaju za specifične i jasno određene projekte u jasno određenom vremenskom periodu.

Crowdfunding platforme Pristupljeno 12.12.2019. na <https://www.crowdfunding.rs/crowdfunding-platforme>

Grupno finansiranje na bazi nagrada podrazumeva da autor kampanje nudi određene nagrade za one koji podrže kampanju. Donatorima su obećane i obezbeđene nagrade za podršku kampanji. Ove nagrade poznate su kao perkovi (perks). Uobičajena praksa je da nagrada zavisi od visine donacije, pa se tako za više donacije dobijaju vrednije nagrade. Grupno finansiranje zasnovano na pozajmicama je online metod pozajmljivanja novca, gde backer-i investiraju novac u kampanju ili projekat. Kamatne stope po kojima pozajmljuju novac niže su od onih u komercijalnim bankama, ali višim od onih koje bi dobili od banke za štedni ulog. Grupno finansiranje zasnovano na udelu je poslednji i najkompleksniji vid crowdfunding-a. Ovakva vrsta crowdfunding-a poznata je i kao investiciono grupno finansiranje. Investirajući novac u ove kampanje donatori postaju vlasnici udela u pravnom licu. Kao deoničari oni onda dobijaju dividendu u zavisnosti od uspeha kompanije ili projekta koji su donirali. Navedene četiri vrste grupnog finansiranja nisu konkurentne jedna drugoj i mogu da budu komplementarne. Obično izbor jedne od vrsta zavisi od organizatora kampanje i vrste njihovog projekta, proizvoda ili biznisa. Ipak, izabrani model grupnog finansiranja u nekim zemljama određen je pravilima i procedurama, odnosno pravnim okvirom. Poznavanje pravnog okvira stoga je važan element prilikom donošenja odluke o tome koji model izabrati.

Crowdfunding u Srbiji Grupno finansiranje u Srbiji nije postiglo svoj pun potencijal. Do skoro ono uopšte nije bilo tako popularan mehanizam finansiranja. Ipak, trenutni razvoj situacije otvara prostor za entuzijazam. Crowdfunding u Srbiji počeo je 2011. godine, ali je pravi razvoj doživeo par godina kasnije. U poređenju sa 2016. godinom, u narednoj 2017. zabeležen je rast prikupljenih sredstava od čak skoro 360%!13 Do 2017. godine kampanje iz Srbije prikupile su malo više od 200 000 dolara na platformi Indiegogo. U narednim mesecima situacija se promenila, i do maja 2018. godine prikupljeno je više od 330 000 dolara i to samo na ovoj platformi 14. Samo tokom te 2017. godine na svim platformama prikupljeno je ukupno 700 000 dolara. To je skoro 50 000 dolara više nego tokom prethodnih pet godina.15 Tokom godine pokrenuto je 405 kampanja, ali samo je 41 ispunila cilj i uspela da skupi sredstva. Niska stopa uspeha od

Ziegler, T. i ostali (2019), «Smenjivanje paradigmi: četvrti evropski alternativni izveštaj za finansijski pregled», Kembridž centar za alternativne finansije, Kembridž Pristupljeno 12.12.2019. na <http://bit.ly/KemdbridzIzvestaj> 14 Mudžalo, M. (2018), «Crowdfunding brojke u Srbiji» Pristupljeno 12.12.2019. na <http://bit.ly/brojkeSrbija> 15 Crowdfunding Srbija 2017. Pristupljeno 12.12.2019. na < https://www.crowdfunding.rs/crowdfunding>

samo 10% i dalje je jedan od ključnih problema crowdfunding-a u Srbiji. Ukupni broj backer-a je malo veći od 10 000.16 Najuspešnija kampanja iz Srbije je ona za video igru «Scorn Part 1 of 2: Dasein» koja je prikupila više od 220 000 dolara od više od 5000 backer-a u 2017. godini.17 Takođe, poznata je i uspešna priča srpsko – slovenačkog istraživačkog projekta koji je prikupio više od 22 000 000 dolara na platformi Crowdcube koja je bazirana u Velikoj Britaniji u svojoj investicionoj crowdfunding kampanji18. Treba napomenuti da je i ova, kao i prethodno pomenuta kampanja, vođena od strane kompanije iz Srbije koja je registrovana u inostranstvu kako bi se kvalifikovala za određenu crowdfunding platformu. Istraživanje koje je Brodoto sproveo za period od 2012. do 2016. u regionu kaže da tek manje od 0,5% populacije donira crowdfunding kampanje.19 Navike građana da doniraju putem crowdfunding-a razvijaju se tokom godina, ali kultura doniranja u Srbiji još nije na zavidnom nivou. Paralelno sa individualnom ekonomskom snagom građana to ne stvara povoljan okvir za crowdfunding. Podaci Kembridž centra za alternativno finansiranje potvrđuju ovo, sa obzirom da je nivo izdvajanja za alternativne finansije po glavi stanovnika manji od 10 evro centi, što stavlja Srbiju na dno liste evropskih zemalja.20 Sveukupan pravni okvir posvećen striktno crowdfunding-u ne postoji. Vlada i relevantne institucije pokazale su malo, ili ni malo, interesa u stvaranju okruženja prijateljski nastrojenog prema crowdfunding-u. Ipak, crowdfunding jeste legalan ako prati određena pravila namenjena poslovnim transakcijama. Kao što je pomenuto u uvodu, Privredna komora Srbije razmatrala je mogućnosti grupnog finansiranja kao alternativnog finansijskog mehanizma za mala i srednja preduzeća, startape i preduzetnike, ali i za zapošljavanje mladih. Beogradska berza najavila je početak rada platforme za grupno finansiranje na bazi udela 2018. godine 21 ali se to nikada nije desilo. Informacije o statusu i budućnosti ove ideje nisu javno dostupne.

ibid. Stranica kampanje dostupna na <https://www.kickstarter.com/projects/1777595379/scorn-part-1-of-2dasein> 18 Crnjanski, M. (2018), “Kako je OriginTrail uz ICO prikupio više od $22,5 miliona – tema blockchain okupljanja”, Netokracija Pristupljeno 12.12.2019. na <https://www.netokracija.rs/origin-trail-srbija-blockchain-142268> 19 Šoh, D. (2017), “5 godina, 2200 kampanja, 9 miliona dolara prikupljeno – Koje su perspektive crowdfunding-a u regionu?”, Brodoto Pristupljeno 12.12.2019. na <https://www.brodoto.com/blog-posts/5-years-2200-campaigns-9-million-usdraised-what-are-the-prospects-of-crowdfunding-in-the-region> 20 Ziegler, T. i ostali (2019), «Smenjivanje paradigmi: četvrti evropski alternativni izveštaj za finansijski pregled», Kembridž centar za alternativne finansije, Kembridž Pristupljeno 12.12.2019. na <http://bit.ly/KemdbridzIzvestaj> 21 Beogradska berza priprema platformu za startapove Pristupljeno 12.12.2019. na <http://rs.n1info.com/Biznis/a361709/Beogradska-berza-crowdfunding.html> 17

U oktobru 2019. godine Narodna skupština Republike Srbije usvojila je Zakon o alternativnim investicionim fondovima. Zakon se još uvek ne primenjuje i očekivano je da se sa primenom počne ne ranije od marta 2020. 22 Zvaničnici su naveli da će Zakon o alternativnim investicionim fondovima između ostalog dozvoliti i dalji razvoj crowdfunding-a u Srbiji. Sam zakon je veoma složen i ima preko 250 članova koji regulišu polje alternativnih investicionih fondova. Ipak, grupno finansiranje nigde nije spomenuto eksplicitno. Ukoliko uzmemo u obzir izjave zvaničnika i nameru zakonodavca možemo da zaključimo da je fokus na malim i srednim preduzećima, startapima i preduzetnicima, pa u kontekstu crowdfundinga ovaj zakon neće doneti ništa novo neprofitnim organizacijama i pojedincima koji bi prikupljali novac na ovaj način. Za razumevanje šire slike prilika za crowdfunding u Srbiji važno je pomenuti da neke od ključnih platformi kao što su Indiegogo i Kickstarter nisu više direktno dostupne autorima kampanja iz Srbije. Kako bi mogli da koriste ove popularne platforme korisnici iz Srbije moraju da koriste posrednike iz neke od zemalja u kojima platforma posluje ili da registruju pravno lice u tim zemljama. Određene platforme kao što je GlobalGiving nude direktan pristup korisnicima iz Srbije, dok je u slučaju nekih kao što je Ulule pronalažnje posrednika ili partnera olakšano samom činjenicom da su pravna lica iz svih zemalja EU kvalifikovana za korišćenje platforme. U Srbiji postoji samo jedna domaća platfora za crowdfunding23 Donacije.rs koja je aktivna od 2014. godine. Platforma je rebrendirana i ponovo lansirana 2017. i vodi je Fondacija Catalyst koja dozvoljava grupno finansiranje za neprofitne projekte i organizacije. Platforma je namenjena grupnom finansiranju na bazi donacija, ali dozvoljava i ono bazirano na nagradama. Platformu koriste različiti organizatori kampanja. Najveći deo kampanja tiče se društvenih problema, ranjivih grupa (npr. podrška žrtvama trgovine ljudima), socijalnih preduzeća (npr. finansiranje razvoja kompanije koja zapošljava žene sa sela), podrške nauci i obrazovanju (npr. finansiranje odlaska studenata na takmičenje iz robotike ili renoviranje učionica). Informacija o ukupnoj količini sredstava prikupljenoj putem ove platforme nije javno dostupna. Fondacija koja je operator platforme je registrovana u skladu sa Zakonom o zadužbinama i fondacijama. Doniranjem kampanje na platformi donator zapravo donira Fondaciju, a Fondacija ima ugovor sa organizatorom kampanje i prosleđuje mu sredstva nakon uspešno sprovedene kampanje.

Zakon o alternativnim investicionim fondovima Pristupljeno 12.12.2019. na <https://www.paragraf.rs/propisi/zakon-alternativnim-investicionim-fondovima.html> 23 Napomena: podatak dostupan u trenutku pisanja analize

U septembru 2017. nova crowdufunding platforma je počela sa radom i najavila da će joj fokus biti grupno finansiranje bazirano na udelu. Platforma je nazvana «Investing in idea» 24. Krakat pregled platforme daje dovoljno informacija da se zaključi da platforma jednostavno nije aktivna. Skoro sve kampanje na ovoj platformi nisu uopšte sakupile sredstva (status im je 0%) i ne postoji ni jedna kampanja koja je ispunila cilj. Dublji uvid nam govori da sadržaj platforme zapravo nikada nije završen i da se ne radi o klasičnoj equity platformi, već o nekoj vrsti posrednika između organizatora kampanje i donatoru koji se postavlja kao posrednik u pregovorima o uslovima investiranja. Statistike koje je 2018. godine objavila Fondacija Catalyst i njihova baza podataka Giving Balkans25 pružaju još jedan uvid u doniranje i davanje u Srbiji koje može da bude slikovit i u kontekstu grupnog finansiranja. U 2018. godini većna donacija u Srbiji došlo je od masovnih donacija ili individualnih donora u kampanjama – 42,9%. Skoro 30% došlo je od kompanija. Oko 15% donacije došlo je od pojedinaca i nije bilo povezano sa specifičnim kampanjama.

Pravni okvir u Srbiji Kao što je već pomenuto, Srbija nema poseban pravni okvir koji reguliše grupno finansiranje kao alternativni finansijski mehanizam. 26 Procedure koje su važne za ovaj način prikupljanja sredstava su one koje se tiču oporezivanja, deviznog priliva u Srbiji, kao i one koje se tiču slanja nagrada u granicama Srbije i u inostranstvu. Kako je fokus ove analize na malim i srednjim preduzećima, startapima i preduzetnicima, procedure i pravila koje se tiču neprofitnih subjekata i kampanja biće pomenuta samo radi poređenja i dodatnog pojašnjenja generalne situacije. Sredstva prikupljena kroz crowdfunding podložna su oporezivanju u skladu sa važećim pravnim okvirom. Ključni (ali ne i jedino relevantni) zakoni koji regulišu ovo su: -

Zakon o porezima na imovinu Zakon o porezu na dohodak građana Republike Srbije Zakon o porezu na dobit pravnih lica Zakon o porezu na dodatnu vrednost Zakon o privrednim društvima

Prva važna stvar je da autor kampanje definiše svoj pravni status obzirom da to određuje poreski tretman u kasnijim fazama kampanje, odnosno procedure. Različit pravni status utiče na primenu pravila koja se tiču oporezivanja.

http://investinginidea.com/ https://givingbalkans.org/ 26 Atanasijević, J. i Pavlović O. i Todorović J. i Tošić B, (2018), “Grupno finansiranje na bazi nagrada (Reward based crowdfunding) u Srbiji: analiza prakse i preporuke za unapređenje pravnog okvira u cilju većih ekonomskih I društvenih efekata”, Nemačko – srpska inicijativa za održivi razvoj i zapošljavanje Pristupljeno 12.12.2019. <http://bit.ly/studijaCF> 25

Kako je većina crowdfunding platformi bazirana van Srbije novčane transakcije su u stranoj valuti i dolaze iz inostranstva. To znači da se primenjuju i pravila koja regulišu priliv deviza i devizno poslovanje koja se primarno nalaze u Zakonu o deviznom poslovanju.

Poreska pravila Poreska pravila su jedan od najvažnijih aspekata pravnog okvira koji se primenjuje na grupno finansiranje. Poreska politika Republike Srbije ne zabranjuje crowdfunding, ali ne prepoznaje ga kao specifičnu aktivnost. Stoga, pravila koja se obavezno primenjuju na sredstva prikupljena na ovaj način nisu specifična na bilo koji način. 27 Ključna razlika koju autori kampanja treba da imaju na umu tiče se njihovog pravnog statusa. Poreski tretman zavisi od toga da li je organizator kampanje fizičko lice ili pravno lice (profitno ili neprofitno). Fizičko lice Ukoliko je organizator kampanje fizičko lice, što može da bude slučaj kod startapa, i novac sa kampanje leže na bankovni račun fizičkog lica sredstva mogu da se tretiraju na dva načina. Prva mogućnost je da budu tretirana kao poklon, a druga da budu tretirana kao prihod. Dalji poreski tretman zavisi od ovoga. Ako se sredstva tretiraju kao poklon, Zakon o porezu na imovinu određuje šta može biti poklon. Između ostalog, Zakon kaže da se porez na nasleđe i poklon mora platiti i na novčane iznose koji se tretiraju kao poklon28. Zakon je veoma jasan i eksplicitno navodi da je poreski obveznik u ovom slučaju rezident Republike Srbije «za predmet (prim. aut. oporezivanja) koji se nalazi na teritoriji Republike Srbije ili u inostranstvu».29 Takođe, istim članom Zakona dozvoljavaju se novčani prilozi iz inostranstva što je najčešći slučaj sa crowdfunding kampanjama. Poreska osnovica je «tržišna vrednost na poklon primljene imovine» 30, što je u slučaju sredstava prikupljenih kroz crowdfunding kampanju više nego jasno – tržišna vrednost je količina prikupljenog novca. Poreska stopa na ovakve poklone od poklonodavca sa kojim nisu u srodstvu je 2,5%31, a pošto većina platformi koja je u inostranstvu nije direktno dostupna, i traži posrednike, jasno je da organizator kampanje i uplatilac sredstava koja se tretiraju kao poklon nisu u srodstvu. Druga opcija je da se prikupljena sredstva tretiraju kao vrsta prihoda – ostali prihodi, a onda je poreska stopa i nadležan zakon drugačiji. Tada se primenjuje Zakon o porezu na dohodak građana. 27

ibid. Zakon o porezu na imovinu, član 14 29 Ibid, član 15 30 Ibid, član 16 31 Ibid, član 19 28

Ovim Zakonom definisane su vrste prihoda fizičkih lica u Srbiji a sredstva prikupljena kroz crowdfunding kampanje potpadaju pod kategoriju «ostali prihodi». Kako crowdfunding kampanje nisu prepoznate kao specifičan oblik prihoda one potpadaju pod pravilo koje kaže da su oporezivi «drugi prihodi koji po svojoj prirodi čine dohodak fizičkog lica» 32 a koji «nisu oporezivani po drugom osnovu ili nisu izuzeti od oporezivanja ili oslobođeni plaćanja poreza po ovom zakonu» 33 Član 86. Zakona definiše poresku stopu na ostale prihode koja iznosi 20%, u slučaju crowdfunding kampanja, od prikupljenih sredstava. Dodatno, Zakon o porezu na prihod građana sadrži odredbe koje se tiču ograničenja i dodatnih poreza za fizička lica koji su relevantni za one kampanje koje postave i ostvare više ciljeve, odnosno prikupe veće svote novca. Naime, Zakon definiše dodatne poreze za prihode koji premaše trostruki iznos godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u Srbiji za godinu za koju se utvrđuje porez.34 U praksi, reč je o prihodima koji su veći od 20 000 evra na godišnjem nivou. Dakle, ako je ispunjen cilj kampanje koji je viši od 20 000 evra i organizator kampanje je fizičko lice iz Srbije treba platiti i dodatni godišnji porez na dohodak građana od 10% ili 10% + 15% na određeni deo prihoda u zavisnosti od relevantnih postavljenih granica. 35 Granica je u ovom slučaju šestostruka prosečna godišnja zarada. To znači da ukoliko je prihod u kampanji koju je organizovalo fizičko lice iz Srbije od određene granice do vrednosti šestostruke prosečne godišnje zarade u Srbiji plaća se dodatni porez od 10%. Ukoliko je prihod veći od šest prosečnih godišnjih zarada fizičko lice obavezno je da plati porez od 10% na iznos do tog limita i dodatih 15% na svotu koja premašuje taj iznos. Navedeni porezi odnose se na kampanje u kojima je organizator fizičko lice. U kontekstu malih i srednjih preduzeća, startapa i preduzetnika, ovo može da bude opcija za one koji pokušavaju da dođu do sredstava za startape kroz kampanje koje organizuju kao pojedinci. Kako je pomenuto, ostale opcije potpadaju pod nadležnosti Zakona o kompanijama i zahtevaju pravno lice. Pravno lice Postojanje i poslovanje pravnih lica u Srbiji odlikuje drugačiji pravni okvir pa stoga i drugačije poreske politike koje se na njih primenjuju u slučaju crowdfunding kampanja.

Zakon o porezu na dohodak građana, član 85 Ibid. 34 Ibid, član 87 35 Ibid, član 89 33

Neprofitna pravna lica Sredstva prikupljena od strane udruženja koje su neprofitne organizacije i pravna lica ne plaćaju porez na poklon. To je slučaj samo ako primljeni poklon služi isključivo u svrhe zbog kojih je udruženje osnovano. Ovo je regulisano Zakonom o porezima na imovinu. 36 Ova opcija za neprofitna pravna lica teško može biti korišćena od strane malih i srednjih preduzeća, preduzetnika i startapa. Pre svega, donacije ovog tipa moraju da budu dokazane Ugovorom o donaciji. Ukoliko je to slučaj, organizator kampanje je u potpunosti izuzet od plaćanja poreza, ali sredstva moraju biti korišćena isključivo u svrhe zbog kojih je udruženje osnovano. Zakon o donacijama i humanitarnoj pomoći navodi da samo institucije, organizacije i zajednice koje ne ostvaruju dobit mogu primati donacije.37 U slučaju crowfunding kampanje to traži da organizator kampanje potpiše Ugovor o donaciji sa platformom ili posrednikom. U nekim slučajevima, ili ranim fazama razvoja biznisa postoji mogućnost da se registruje neprofitno udruženje samo za potrebe crowdfunding kampanje. Ipak, ovakva praksa predstavlja «kreativno tumačenje zakona» i pronalaženje rupa u zakonu, pa to nije preporučljivo. Profitna pravna lica Kompanije su u obavezi da plate porez na dobit u skladu sa Zakonom o porezu na dobit pravnih lica. Profitno pravno lice koje organizuje crowdfunding kampanju obračunava i plaća porez u skladu sa pravilima iz ovog Zakona. To znači da se sredstva prikupljena kroz crowdfunding dodaju u obračun kao prihod za utvrđivanje poreske osnovice. Kampanje zasnovane na nagradama Ukoliko se profitno pravno lice odluči na grupno finansiranje na bazi nagrada i vodi takvu kampanju kroz koju ponudi proizvod za donaciju sa stanovišta zakona reč je o pretprodaji proizvoda. S obzirom da se ovakve kampanje obično pokreću na platformama u inostranstvu, prihod je u stranoj valuti. Ovaj prihod oporezuje se u skladu sa Zakonom o porezu na dobit pravnih lica. Osnovica poreza na dobit pravnih lica je oporeziva dobit. 38 Stopa poreza na dobit pravnih lica je proporcionalna i jednoobrazna i iznosi 15%. 39 Kampanje u kojoj se backer-ima obećaju i pošalju nagrade su faktički pretprodaja proizvoda potpadaju i pod dejstvo Zakona o porezu na dodatnu vrednost. Porez na dodatnu vrednost definisan je kao «opšti porez na potrošnju»40 i odnosi se na unutrašnju trgovinu. Dakle, treba imati na umu dve situacije: -

Ukoliko se proizvodi u pretprodaji (perk-ovi) izvoze, odnosno šalju u inostranstvo, PDV se ne plaća

Zakon o porezu na imovinu, član 21 Zakon o donacijama I humanitarnoj pomoći, član 1 38 Zakon o porezu na dobit pravnih lica, član 6 39 Ibid, član 39 40 Zakon o porezu na dodatnu vrednost, član 1 37

Ukoliko se proizvodi u pretprodaji (perk-ovi) distribuiraju u Srbiji, vrednost proizvoda mora da ima iskazan i PDV

Opšta stopa za oporezivi promet dobara i usluga iznosi 20% 41 dok se za određena dobra i usluge (udžbenici, nastavna sredstva, monografije i serijske publikacije, itd.) primenjuje posebna poreska stopa od 10%. 42 Postoji i jedno ograničenje u skladu sa važećim propisima u Srbiji. Ukoliko profitno pravno lice ima status «malog poreskog obveznika», odnosno ukupan promet dobara i usluga u prethodnih 12 meseci koji je manji od 8 miliona dinara (nešto manje od 70 000 evra), ono ne mora da bude u sistemu PDV. Imajući na umu ovo pravilo važno je napomenuti da ono može da bude povoljno po mala i srednja preduzeća, startape i preduzetnike, naročito u početnim fazama poslovanja kada su godišnji prihodu niži. Ovo može da olakša procedure i finansijske aspekte crowdfunidng kampanja koje su nagradne i potpadaju pod pretprodaju.

Dostupnost platformi Već je navedeno da postoji samo jedna domaća funkcionalna platforma direktno dostupna autorima kampanja iz Srbije, navedena je i jedna inostrana, ali su obe namenjene neprofitnim pravnim licima. Ostale platforme su indirektno dostupne, odnosno neophodno je posrednovanje kompanija koje se bave posredovanjem u crowdfunding kampanjama i koje takođe rade za profit, odnosno procenat prikupljenih sredstava ili fiksnu naknadu. To znači da ukoliko startap, malo i srednje preduzeće ili preduzetnik žele da pokrenu crowdfunding kampanju na nekoj od najpoznatijih platformi to ne mogu da urade tek tako. Prva opcija je da registruju preduzeće u nekoj od zemalja koje se nalaze na listi prihvatljivih zemalja za korišćenje određene platforme. Druga opcija je da imaju partnersku kompaniju u nekoj od tih zemalja. Treća opcija je pomenuta posrednička kompanija. U svakom slučaju, ovo zahteva dodatne procedure i iziskuje dodatne troškove poslovanja što obeshrabruje deo malih i srednjih preduzeća, startapa i preduzetnika da se odluče za pokretanje crowdfunding kampanje.

Devizno poslovanje Kako se crowdfunding kampanje u većini slučajeva vode na inostranim platformama, one koriste stranu valutu za finansijske transakcije. Platforma, ili posrednik, vrše transfer sredstava u stranoj valuti na račun organizatora kampanje u Srbiji. Ovakve transakcije regulisane su Zakonom o deviznom poslovanju. Važno je dodati i da postoje dva relevantna podzakonska akta koja treba razmotriti kada je reč o crowdfunding kampanjama.

41 42

Ibid, član 23 Ibid, član 23

Prvi važan podzakonski akt je Odluka o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom a drugi je Uputstvo za sprovođenje Odluke o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom. Ovi dokumenti podrazumevaju različite obaveze korisnicima sredstava, u ovom slučaju, organizatoru kampanje. Nakon primanja obaveštenja od inostrane banke da je strana valuta pohranjena na račun organizatora kampanje, banka organizatora kampanje će tražiti dokument kojim se potvrđuje osnova uplate ukoliko je on preduslov da se uplata izvrši. Banke u Srbiji primaju sredstva iz inostranih banaka uključujući i ona prikupljena kroz crowdfunding kampanje a potom obaveste o tome vlasnika računa (odnosno organizatora kampanje). Nakon što primi obaveštenje od banke, organizator kampanje treba da obezbedi podatke neophodne da bi transakcija bila izvršena. Dakle, to znači da mora da objasni od koga je i zašto primio novac. Takođe, ukoliko je propisano, organizator kampanje mora da obezbedi i dokument kojim dokazuje navode, što je ujedno i preduslov za realizaciju prijema uplate. Praksa i iskustvo organizatora kampanja u Srbiji prepoznaje tri slučaja kada je reč o ovome: 1. Kod neprofitnih projekata koje pokreću fizička lica devizni priliv prikazan je kao poklon i priložena je izjava o tome s obzirom da ne postoji drugi način da se to dokaže 2. Za projekte koji su po prirodi bliži neprofitnim projektima, ali je organizator kampanje kompanija, podnošena je faktura koju je kompanija izdala platformi za usluge koje su pružene platformi u cilju prezentovanja projekta što je i osnov uplate 3. Kod profitnih projekata osnov uplate bio je ugovor sa posrednikom Mala i srednja preduzeća, startapi i preduzetnici mahom potpadaju pod treći slučaj s obzirom da su u pitanju profitna pravna lica koja pokreću profitne projekte. Druga opcija je takođe moguća u praksi, ali često iziskuje «kreativno tumačenje zakona» i korišćenje zakonskih rupa pa nije preporučljiva. U skladu sa Zakonom i dva podzakonska akta banka koristi Šifarnik osnova naplate, plaćanja i prenosa u platnom prometu sa inostranstvom da bi odredila osnov plaćanja. Ovaj dokument ne prepoznaje grupno finansiranje kao specifičnu vrstu transakcija što stvara probleme u praksi. Znanje bankarskih službenika o crowdfunding-u nije na zavidnom nivou, pa u praksi koriste šifru za razmenu dobara kada su u pitanju mala i srednja preduzeća, startapi i preduzetnici. Treba imati na umu da je neophodno obezbediti dokument kojim se potvrđuje ovaj osnov, a u praksi je to obično ugovor sa posrednikom ili platformom.

Sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma Srbija ima važeći Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma koji je relevantan za procedure koje se tiču raspolaganja novcem prikupljenim kroz crowdfunding kampanje. Ovaj Zakon reguliše procedure koje upravljaju rizicima povezanim sa prevarama. Sam Zakon obavezuje banke da sprovode određene procedure, procene rizika, prikupljaju informacije i slično. Sa stanovišta prakse u Srbiji, to znači da banka može da zahteva od 16

organizatora kampanje da u bilo kom trenutku obezbedi dodatna razjašnjenja, podatke i dokumente o transakciji. Ukoliko takva dokumentacija ne postoji, banka može da traži pisanu izjavu o tome, kako bi se osigurala da je postupila ispravno i preduzela sve neophodne akcije kako bi sprečila pranje novca.

Poreske olakšice za donatore Važeći Zakon o porezu na dobit pravnih lica obezbeđuje okvir za poreske olakšice za donatore, a Uputstvo za poreske olakšice za donatore daje više detalja o proceduri. Dozvoljeno je da se kao rashod u poreskom bilansu poreskog obveznika priznaju izdaci u zbirnom iznosu od najviše 5% od ukupnog prihoda za različite namene. To znači da pravna lica koja doniraju određene inicijative mogu da imaju poreske olakšice po tom osnovu. Ipak, ova politika poreskih olakšica rezervisana je za donacije neprofitnim udruženjima, humanitarnim organizacijama, crkvama, sportu, i slično. 43 Stoga oni potencijalni investitori u mala i srednja preduzeća, startape i preduzetničke inicijative ne mogu da se oslobode poreza po tom osnovu osim ako primaoci donacije ne ispunjavaju određene uslove što je malo verovatno. Ovakav zakonodavni okvir nije povoljan po razvoj biznisa i investiranje jer ne daje dodatnu motivaciju različitim zainteresovanim stranama da investiraju i kroz crowdfunding kampanje.

Alternativni investicioni fondovi Tokom rasprava o Zakonu o alternativnim investicionim fondovima neki od oblika grupnog finansiranja, konkretno grupno investiranje (crowdfunvesting, bilo na bazi pozajmljivanja ili udela), pominjani su kao nešto što će biti omogućeno i dozvoljeno ovim zakonom. Svrha donošenja Zakona je dalji razvoj i regulacija alternativnih finansijskih mehanizama. Iako alternativni investicioni fondovi privatnog kapitala (private equity) i druge forme fondova jesu pomenute i regulisane, grupno finansiranje i grupno investiranje nisu izričito navedeni. Dakle, mogućnost jeste otvorena, ali podrazumeva daje razrađivanje zakonodavnog okvira. Dalje, u usvojenom Zakonu u prelaznim i završnim odredbama navedeno je da će Komisija doneti propise za sprovođenje zakona u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu44, odnosno do juna 2020. Takođe, jedan deo odredbi Zakona počeće da se primenjuju od 1. januara 2021. godine45, a jedan deo će postati pravosnažan tek od dana kada Republika Srbija postane članica Evropske unije 46.

Zakon o porezu na dobit pravnih lica, član 15 Zakon o alternativnim investicionim fondovima, član 263 45 Ibid, član 267 46 Ibid, član 266 44

Uzimajući u obzir generalni pravni okvir, kao i ovaj zakon, da bi Srbija imala crowdfunding platforme registrovane i organizovane u Srbiji neophodno je promeniti neke od postojećih zakon (kao što su Zakon o deviznom poslovanju i Zakon o privrednim drušvima) kako bi se stvorio povoljan ekosistem za ovakve finansijske mehanizme. Iako su zakonodavci tokom javne rasprave i usvajanja Zakona pomenuli da je jedna od namera zakona da dozvoli grupno finansiranje na bazi investicija i pozajmljivanja, dok ostatak pravnog okvira ne bude usklađen, ovi alternativni izvori finansiranja ostaju nedostupni u punom kapacitetu.

Iskustva Iskustva malih i srednjih preduzeća, preduzetnika i startapa sa grupnim finansiranjem govore o teškoćama sa procedurama, i posebno su izraženi kod mladih kompanija i početnika u biznisu. Potencijalno profitabilne kompanije u ranim fazama imaju problema da administriraju crowdfunding kampanje s obzirom na manjak iskustva u vođenju biznisa i administracije.47 Potreba ovakvih kompanija je da imaju kvalitetne informacije, minimum administrativnih prepreka i izazova kako bi se odlučili da pokrenu svoje crowdfunding kampanje. Edukacija o grupnom finansiranju, kampanjama, marketingu, pravnim okvirom i procedurama su dragocene za budući rast i razvoj malih i srednjih preduzeća, startapa i preduzetničkih inicijativa kroz crowdfunding. Dodatno, iskustvo onih koji su uspešno implementirali svoje kampanje potvrdilo je da su komplikovana regulacija i procedure demotivišući. U tim slučajevima, kada prihod iz crowdfunding kampanje može da bude tretiran na različit način (poklon, prihod, profit, itd.), ili kada službenici nisu upoznati sa crowdfunding-om, predložene poreske i administrativne procedure su gotovo po pravilu nepovoljne po organizatore kampanja. Sve u svemu, oni koji su voljni da pokrenu kampanje grupnog finansiranja treba da budu spremni na potencijalne administrativne prepreke. Obzirom da je nekada prilično teško predvideti šta banka može da traži kako bi se povukla prikupljena sredstva, važno je znati koje opcije su na raspolaganju. Problem je nekada takav da postoji i slučaj socijalnog preduzeća koje je organizovalo malu crowdfunding kampanju koja je bila uspešna, ali nikada nije uspelo da dođe do prikupljenih sredstava jer nisu mogli da obezbede dokumentaciju koju je banka tražila. Oni koji su imali probleme sa bankarskim procedurama ili oporezivanjem kažu da je edukacija o pravnim i proceduralnim problemima i potencijalnim opcijama štiti njihove biznise od nepotrebnih dodatnih troškova i štedi im vreme. Podrška jednostavnijim procedurama za grupno finansiranje i poslovanje je jednoglasna.

47 Atanasijević, J. i Pavlović O. i Todorović J.

i Tošić B, (2018), “Grupno finansiranje na bazi nagrada (Reward based crowdfunding) u Srbiji: analiza prakse i preporuke za unapređenje pravnog okvira u cilju većih ekonomskih I društvenih efekata”, Nemačko – srpska inicijativa za održivi razvoj i zapošljavanje, Pristupljeno 12.12.2019. <http://bit.ly/studijaCF>

Preporuke Imajući u vidu generalnu situaciju kada je u pitanju crowdfunding u Srbiji i prethodno opisani zakonodavni okvir, veliki je broj izazova. Trenutno su kampanje moguće, ali mogu da budu izuzetno komplikovane sa stanovišta procedura i administracije. Ovo demotiviše mala i srednja preduzeća, startape i preduzetnike, posebno u ranom razvoju biznisa, da se odluče za ovaj alternativni način finansiranja. Jedan broj kampanja iz Srbije bio je uspešan, i uspeo je da prikupi zavidna sredstva. Komentari organizatora kampanja i istraživanje idu u prilog stavu da je neophodno menjati zakonodavni okvir kako bi procedure bile jednostavnije i lakše. Preporuke koje slede imaju za cilj utvrđivanje jasnih, jednostavnih i efikasnih procedura koje će organizatorima kampanja omogućiti da potroše manje resursa na tehničke probleme, pravne i proceduralne aspekte, i da se fokusiraju na samu kampanju i razvoj svog biznisa. Takođe, ove preporuke treba da vode ohrabrivanju malih i srednjih preduzeća, startapa i preduzetnika da češće koriste grupno finansiranje. Dodeljivanje posebne šifre za crowdfunding u Šifarnik osnova naplate, plaćanja i prenosa u platnom prometu sa inostranstvom Kako bankarski službenici imaju problem da utvrde odgovarajuću šifru za transakcije nastale kao posledica uspešnih crowdfunding kampanja, Šifarnik treba izmeniti tako da se crowdfunding doda nekoj od postojećih šifara ili da se ustanovi nova šifra. Poreske olakšice i izuzeća Jedna od mera koja bi pospešila rast i razvoj malih i srednjih preduzeća, startapa i preduzetničkih inicijativa je predstavljanje poreskih olakšica i izuzeća. Iako su neka već postojeća, neophodno je dodatno promeniti Zakon o porezu na dobit pravnih lica u pravcu olakšavanja poslovanja novih kompanija u početnim fazama poslovanja. Nova politika bi izuzela nove kompanije iz poreskih nameta na sredstva prikupljena kroz crowdfunding kampanje do određenog nivoa. Ukoliko bi granica bila postavljena na primer na 100 000 evra na godišnjem nivou, porez bi bio obračunat samo na deo prikupljenih sredstava preko te granice. Mogući su i dodatni uslovi za ove poreske olakšice i izuzeća kao što je recimo uslov da kampanja ima barem 50 donatora iz najmanje tri različite države. Ovakva politika obezbedila bi olakšanja u poslovanju kompanija u ranim fazama razvoja i dodatno bi motivisala perspektivne i inovativne biznise.

Novi program podrške inovacijama Vlada je razvila politiku podrške inovativnim malim i srednjim preduzećima, startapima i preduzetnicima pod određenim uslovima. Podrška je mahom realizovana putem Fonda za inovacionu delatnost. Kako uspešne crowdfunding kampanje osim što obezbede sredstva daju i uvid u perspektive određenih biznisa to može biti kvalifikujući uslov za dodatnu finansijsku pomoć. Oni koji prikupe određena sredstva putem grupnog finansiranja imali bi pristup dodatnom izvoru finansija za svoje projekte, proporcionalno količini već prikupljenih sredstava. Politika kojom bi se obezbedila dodatna sredstva za organizatore uspešnih crowdfunding kampanja bi motivisala mala i srednja preduzeća, startape i preduzetnike da se odluče za ovaj alternativni metod finansiranja. Harmonizacija zakonodavnog okvira Dejstvo Zakona o alternativnim investicionim fondovima treba «ojačati» izmenama i dopunama drugih povezanih zakona koji će omogućiti osnivanje i poslovanje platformi u Srbiji, pre svega za investiciono grupno finansiranje. Jednostavnije procedure Predstavljanje jednostavnijih procedura za transfer sredstava prikupljenih kroz crowdfunding i njihovo korišćenje će omogućiti efikasniju upotrebu sredstava i organizovanje kampanja. Osim procedura koje se tiču banaka, važno je promeniti i carinske i poštanske procedure. Nacionalna kampanja promocije Nacionalna kampanja bi ciljala generalnu populaciju kako bi ih motivisala da doniraju i objasnila kako crowdfunding funkcioniše. Osim generalne populacije, kampanja bi trebalo da obezbedi informacije i motivaciju malim i srednjim preduzećima, startapima i preduzetnicima. Edukativni programi Edukativni programi kao što je Crowdfuning akademija su neophodni kako bi se mala i srednja preduzeća, startapi i preduzetnici pripremili za svoje kampanje, i kako bi procenat uspešnih kampanja iz Srbije porastao.

Zaključak Iako grupno finansiranje ne može da bude posmatrano kao potpuno nov koncept alternativnog finansiranja u Srbiji, iako postoji određeni broj izuzetno uspešnih kampanja u Srbiji, u budućnosti ima prostora za poboljšanje situacije. Mala i srednja preduzeća, startapi i preduzetnici u Srbiji mogu da igraju veliku ulogu u ekonomskom rastu, stvaranju novih radnih mesta i uvođenju inovacija u različitim industrijama. Potencijal ovih kompanija je očigledan kako investitorima tako i institucijama, i postoji zajednički interes da se podrže kompanije u ranoj fazi razvoja kako bi se razvile i poslovale uspešno. Imajući na umu evropske integracije i dalju harmonizaciju propisa Srbije sa pravnim tekovinama EU očekivano je da se proces nastavi, i da pravni okvir postane prijateljskiji za postojanje crowdfunding platformi baziranih u Srbiji. Pružanjem edukacije za mala i srednja preduzeća, startape i različite kompanije u različitim fazama razvoja, i pružanjem informacija o pravnim aspektima crowdfundig-a one bi trebalo da budu ohrabrene da koriste alternativne finansijske mehanizme. Edukacija o grupnom finansiranju, grupnom investiranju i procedurama koje ih prate ključna je za motivaciju ovih poslovnih subjekata. Komplikovane procedure, nedostatak primera pozitivne prakse i podrške, zajedno sa nedostatkom znanja o različitim mogućnostima su jedan od razloga zbog kojih većina kompanija nije koristilo grupno finansiranje, niti o njemu razmišljalo. Kroz informacije iz ove Analize, ali i kroz edukaciju na Crowdfunding akademiji i kroz druge aktivnosti, obezbeđivanje priča o uspešnim kampanjama iz različitih industrija, drugi će biti motivisani da pokušaju da dođu do sredstava za svoje poslovne poduhvate na ovaj način. Kako je Srbija i dalje zemlja u kojoj dominira javni sektor, sa rastućim brojkama odseljavanja stanovništva, dalja podrška privatnom sektoru je očekivana kako bi se postigao rast i stabilna i održiva ekonomija. Ovo će omogućiti mladim i perspektivnim kompanijama da razvijaju svoje biznise u Srbiji i iz Srbije. Mere kao što su predstavljene poreske olakšice za preduzetnike ili olakšane procedure za pokretanje poslovanja treba da budu praćene otvaranjem finansijskog tržišta za alternativne finansijske mehanizme.

O projektu Projekat «Mejnstriming alternativnih finansijskih mehanizama za preduzetnike, startape i mala i srednja preduzeća» ima za cilj da iskoristi aktuelne trendove u alternativnom i impact infestiranju, posebno u grupnom finansiranju i prekograničnim impact investicijama za mala i srednja preduzeća, preduzetnike i startapove u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Naš cilj je da postavimo osnove za unapređenje ekosistema za ove kompanije u Srbiji kroz transfer znanja i resursa iz zemalja Višegrada: Slovačke, Poljske, Češke republike i Mađarske. Osim analize pravnog okvira, prepreka i prilika, Crowdfunding akademija prilagođena malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima i startapima će edukovati i ohrabriti buduće organizatore kampanja grupnog finansiranja i grupnog investiranja. Projekat sprovodi društveno odgovorna agencija Brodoto d.o.o. iz Srbije u saradnji sa partnerima iz Regionální rozvojová agentura jižních Čech RERA a.s. iz Češke republike, PEDAL Consulting, s.r.o. iz Slovačke i Rocketside Zrt. iz Mađarske. Projekat kofinansiraju Vlade Češke, Mađarske, Poljske i Slovačke kroz Višegrad grantove Međunarodnog fonda Višegrad. Misija fonda je da unapredi ideje za održivu regionalnu saradnju u Centralnoj Evropi. Partneri

www.pedal-consulting.eu

www.rera.cz

www.facebook.com/rocketside/

Reference Atanasijević, J. i Pavlović O. i Todorović J. i Tošić B, (2018), “Grupno finansiranje na bazi nagrada (Reward based crowdfunding) u Srbiji: analiza prakse i preporuke za unapređenje pravnog okvira u cilju većih ekonomskih I društvenih efekata”, Nemačko – srpska inicijativa za održivi razvoj i zapošljavanje  Culkin, N. and Simmons, R. (2018), “Studija o izazovima koji ometaju razvoj mikro, malih i srednjih preduzeća u Republici Srbiji – izveštaj izrađen za British Council I Swedish Institute”, British Council Burzanović, M. i Popović, D. (2018), “RADNI DOKUMENT: Preduzeća u Republici Srbiji prema veličini Gavrilović, D. (urednik), (2018), “Statistički godišnjak Republike Srbije”, Republički zavod za statitstiku Schwab, K. (2019), “The Global Competitiveness Report 2019”, World Economic Forum Market and Social Impact of Crowdlending in Serbia (2019), USAID Cooperation for Growth Project  Nešić, S., Subotić, J. i Trbovich A. (2018.), «Pristup izvorima finansija za mlada inovativna preduzeća u Srbiji – ocena i preporuke za kreatore politika», Originalni naučni rad Gregović, M., Lauš, K. i Tranfić, I. (2017), “Crowdfunding u Srbiji”, Nemačko – srpska inicijativa za održivi rast i zapošljavanje Ziegler, T. i ostali (2019), «Smenjivanje paradigmi: četvrti evropski alternativni izveštaj za finansijski pregled», Kembridž centar za alternativne finansije, Kembridž Uputstvo za poreske olakšice za donatore (2019), Ministarstvo finansija – Poreska uprava, Beograd Linkovi Evropski investicioni fond i ProCredit grupa obezbedili dodatnih 800 miliona evra za mala i srednja preduzeća < http://bit.ly/ProCreditMSP> Crodfunding Statistics (Updated for 2019!), Fundly < http://bit.ly/Fundly2019> Crowdfunding platforme <https://www.crowdfunding.rs/crowdfunding-platforme> Mudžalo, M. (2018), «Crowdfunding brojke u Srbiji» <http://bit.ly/brojkeSrbija> Crowdfunding Srbija 2017. < https://www.crowdfunding.rs/crowdfunding> 23

Crnjanski, M. (2018), “Kako je OriginTrail uz ICO prikupio više od $22,5 miliona – tema blockchain okupljanja”, Netokracija <https://www.netokracija.rs/origin-trail-srbija-blockchain-142268> Šoh, D. (2017), “5 godina, 2200 kampanja, 9 miliona dolara prikupljeno – Koje su perspektive crowdfunding-a u regionu?”, Brodoto <https://www.brodoto.com/blog-posts/5-years-2200-campaigns-9-million-usd-raised-whatare-the-prospects-of-crowdfunding-in-the-region> Beogradska berza priprema platformu za startapove <http://rs.n1info.com/Biznis/a361709/Beogradska-berza-crowdfunding.html> Giving Balkans <https://givingbalkans.org/> Investing in idea <http://investinginidea.com/> Donacije.rs < http://donacije.rs/> Zakoni i podzakonski akti Zakon o alternativnim investicionim fondovima (Sl. glasnik RS, br. 73/2019) Zakon o porezu na imovinu ("Sl. glasnik RS", br. 26/2001, "Sl. list SRJ", br. 42/2002 - odluka SUS i "Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 - odluka US, 47/2013, 68/2014 - dr. zakon, 95/2018, 99/2018 odluka US i 86/2019) Zakon o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 odluka US, 7/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 - ispr., 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 dr. zakon, 5/2015 - usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 7/2017 usklađeni din. izn., 113/2017, 7/2018 - usklađeni din. izn., 95/2018, 4/2019 - usklađeni din. izn. i 86/2019) Zakon o donacijama i humanitarnoj pomoći ("Sl. list SRJ", br. 53/2001, 61/2001 - ispr. i 36/2002 i "Sl. glasnik RS", br. 101/2005 - dr. zakon) Zakon o porezu na dobit pravnih lica ("Sl. glasnik RS", br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 - dr. zakon, 142/2014, 91/2015 - autentično tumačenje, 112/2015, 113/2017, 95/2018 i 86/2019) Zakon o porezu na dodatnu vrednost ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 68/2014 - dr. zakon, 142/2014, 5/2015 - usklađeni din. izn., 83/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 108/2016, 7/2017 usklađeni din. izn., 113/2017, 13/2018 - usklađeni din. izn., 30/2018, 4/2019 - usklađeni din. izn. i 72/2019) 24

Zakon o deviznom poslovanju ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006, 31/2011, 119/2012, 139/2014 i 30/2018) Odluka o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom ("Službeni glasnik RS", br. 24/2007, 31/2007, 38/2010 i 111/2015) Uputstvo za sprovođenje Odluke o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom ("Službeni glasnik RS", br. 24/2007, 31/2007, 41/2007, 3/2008, 61/2008, 120/2008, 38/2010, 92/2011, 62/2013, 51/2015, 111/2015 i 82/2017) Šifarnik osnova naplate, plaćanja i prenosa u platnom prometu sa inostranstvom Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma ("Sl. glasnik RS", br. 113/2017 i 91/2019)

Sadržaj Uvod …..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..4 Mala i srednja preduzeća, startapi i preduzetnici u Srbiji …..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..5 Crowdfunding ili grupno finansiranje …..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…6 Ključni učesnici …..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…7 Vrste grupnog finansiranja …..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..….7 Crowdfunding u Srbiji …..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..….…..…..…..…..…..…..…..…..…..….8 Pravni okvir u Srbiji …..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..….…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..11 Poreska pravila …..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..….…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…….12 Dostupnost platformi …..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..….…..…..…..…..…..…..…..…..…….15 Devizno poslovanje …..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..….…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..15 Sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma …..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..….16 Poreske olakšice za donatore …..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..….…..…..…..…..…..…..….17 Alternativni investicioni fondovi …..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..….…..…..…..…..…..….17 Iskustva …..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..….…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..….18 Preporuke …..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..….…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..19 O projektu …..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..….…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..22 Reference …..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..….…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..…..23

making good visible