Issuu on Google+

Strateška Ekološka i Socijalna Procena

KOSOVO C


Strateška Ekološka i Socijalna Procena, Izvršni rezime Juni 2008. god. Vlada Kosova Ministarstvo Energetike i Rudarstva Projekat Tehničke Pomoći za Centralu sa Pogonom na Lignit (LPTAP) Grant Svetske banke: IDA H 254 KOS / H 318 KOS Savetničke usluge u polju zaštite životne sredine i društva u razvoju novog kapaciteta proizvodnje, transmisije i razvoja polja lignita u Sibovcu

Informacije o Konsultantu: Riccardo Corsi, Voða ekipe projekta ERM Italia S.p.A. Via San Gregorio, 38 I-20124 Milano T: +39 0267440.1 F: +39 0267078382 E-mail: Riccardo.Corsi@erm.com URL: www.erm.com

Projektna služba: Lorik Haxhiu, Menadžer projekta Ured projekta LPTAP Ul. 24. Maj, br. 15 10000 Priština Republika Kosovo T. + 381 38 213 770 F. + 381 38 213 772 E-mail: Lorik.Haxhiu@lignitepower.com URL: www.lignitepower.com/sesa

Pitanja šaljite: Ardiana.Zhuri@lignitepower.com, PATEL Menadžer za Ekološke i Socijalne Usluge Sabri.Limari@lignitepower.com, PATEL Menadžer za Energetske Usluge Urednik na engleskom jeziku: Katherin Golitzen Produkcija: www.rrota.com Noslovna stranica: Visar Ulaj Dizajn i Layout: Arbër Matoshi Odštampano: Juni 2008. god.


Sadržaj SKRAĆENICE I AKRONIMI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 UVOD. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Pregled. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 SESA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 EKOLOŠKA I SOCIJaLNA OSNOVA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 Zona interesa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 Ekološka osnova. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 Vazduh. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 Zemljište i podzemne vode. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  17 Površinska voda i otpadne vode. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 Buka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 Čvrst otpad. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 Prirodno okruženje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 Socijalna osnova. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 Kontekst. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 Prostor zahvaćen projektom i populacija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 Javne konsultacije i identifikovanje aktera. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 Ekonomsko okruženje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 Zdravlje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 Korišćenje zemljišta i preseljavanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 Infrastruktura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 Očekivanja, stavovi i zabrinutost i konsultacije u zajednici. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 ALTERNATIVNE MOGUĆNOSTI RAZVOJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 Pregled. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 Glavne pretpostavke. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 Rokovi za razvoj termocentrale i polje novog rudnika. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 Lokacija termocentrale. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 Kapacitet blokova. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 Tehnologija u centralama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 Ekološki i socijalni aspekti razvoja TC . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 Uticaji u vezi sa značajnim varijablama prisutnim u svim mogućnostima. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 Rokovi za razvoj termocentrala i polja novog rudnika. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 Kapacitet blokova i tehnologija u centralama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 Poređenje alternativnih mogućnosti (lokacija). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 procena ekoloških i socijalnih uticaja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 Ekološki uticaj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 Vazduh. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 Zemljište i podzemne vode. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  49 Površinske vode i otpadne vode. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 Buka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 Čvrst otpad. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 Prirodno okruženje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  54 Socijalni uticaj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 Privreda. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 Korišćenje zemljišta i preseljavanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  55 Zdravlje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 Infrastruktura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 Očekivanje, stavovi i zabrinutost zajednice. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 Konsultacije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 MERE ZA SMANJENJE I PLAN ZA PRAĆENJE ZAGAĐENJA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 Mere za smanjenje zagađanja životne sredine. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 Plan za praćenje životne sredine. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60


Kvalitet vazduha. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 Otpadne vode. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 Zemljište i podzemne vode. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61 Mere smanjenja uticaja na društvo. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 Privreda i zaposlenje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 Korišćenje zemljišta i preseljavanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  62 Infrastruktura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 Putevi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 Vodosnabdevanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 Komunikacija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 ZAKONODAVNI I REGULATORNI PREGLED. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 Pregled zakona i analiza propusta. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .  65 Institucionalni kapacitet. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 ZAKLJUČAK. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71

Mape Mapa 1. Zona interesa: Glavne osobine i postojeći objekti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 2 Mapa 2. Tačke za praćenje ispuštanja otpadnih voda za postojece objekte KEK-a. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 Mapa 3. Trenutna upotreba zemljišta. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 6 Mapa 4. Lokacija budućih objekata i etape razvoja novog rudnika. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 Mapa 5. Receptori niz vetar u svim alternativnim lokacijama za TC Kosovo C. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46

Slike Slika 1. Praćenje otpadnih voda iz TC A i TC B u reku Sitnicu (prosečne vrednosti za period januar-juni 2007). . . . 21 Slika 2. Korišćenje zemljišta. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 Slika 3. Ukupna potražnja vode. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51

Tabele Tabela 1. Dozvoljene granice emisije za nove centrale kapaciteta preko 500 MW (EU LCP Direktiva). . . . . . . . . . . . . . 15 Tabela 2. Indikativna procena emisije za Kosovo A i B. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 Tabela 3. Važeće dozvoljene granice emisije za Kosovo A i B (EU LCP Direktiva o postojecim termoelektranama). . 15 Tabela 4. Emisija CO2 iz termocentrala Kosovo A i Kosovo B – 2006. god.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 Tabela 6. Prosečna mesečna vrednost ukupne emisije prašine (mg/m2d) – (2006). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 Tabela 5. Rezultati praćenja kvaliteta vazduha – (Prosek mesečnog proseka – 2006). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 Tabela 7. Procenjena potražnja vode(EAR Studija o vodosnabdevanju). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 Tabela 8. Dovod vode u jezero Gazivode u milionima m3 (1948 – 1972, EAR Studija o vodosnabdevanju). . . . . . . . . 23 Tabela 9. Količina pepela koji stvaraju termocentrale Kosovo A i B. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 Tabela 10. Vrste korišćenja zemljišta u zoni interesa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 Tabela 11. Broj anketiranih ljudi i domaćinstava po selu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 Tabela 12. Glavna pitanja za sve meštane sela. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 Tabela 13. Tehnologija u poređenju sa kapacitetom i efikasnošću. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 Tabela 14. Tehnologija i kapacitet u poređenju sa uslovima zaštite životne sredine. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 Tabela 15. Tehnologija i kapaciteti u poređenju sa emisijom. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 Tabela 16. Ekološki i socijalni aspekti (Razvoj u fazama). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 Tabela 17. Poređenje ekoloških i socijalnih pokazatelja i alternativa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 Tabela 18. Buduća potražnja vode, uz 10000 ha za navodnjavanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 Tabela 19. Pitanja visokog uticaja (na osnovu ankete u selima i sastancima foruma zajednice). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 Tabela 20. Mere za smanjenje uticaja na životnu sredinu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 Tabela 21. Izgradnja institucionalnog kapaciteta. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69

Polja Polje 1. Glavni rezultati ankete u naseljima. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 Polje 2. Preseljavanje – Slučaj Hade. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31


Skraćenice i Akronimi BTEX CDF CFB CH4 CLRP CO2 COWI DeSOx EAR EHS EIA EMP ERM ESTAP EU GWh IDA IFC ILE IPA H&W IPPC EKK A.D. KEPA KOSTT A.D. LPTAP PO MER MSPP Mt/godišnje MW MWh NVO NOx NMFDP ODS OP 4.12 PAH PCB PF UOP RFP SESA SO2 TC TC A TC B TC C UNMIK USAID SB WEI

Benzene, Toluene, Ethylbenzene, i Xylenes Fondacija za razvoj zajednice Cirkulatorni fluidizovani sloj Metan Projekat čišćenja i reklamacije zemljišta Ugljendioksid Konsalting u inženjeringu, ekologiji i ekonomiji Desumporizacija Evropska agencija za rekonstrukciju Zdrava i bezbedna životna sredina Procena ekološkog uticaja Plan praćenja životne sredine Upravljanje prirodnim resursima Projekat tehničke pomoći energetskom sektoru Evropska unija Gigavati na sat Međunarodna asocijacija za razvoj Međunarodna finansijska korporacija, Svetska banka Preduzeće Ibar-Lepenac Pravni i regulatorni savetnici, Hunton & Williams Sprečavanje integrisanog zagađenja i kontrola Energetska korporacija Kosova, Akcionarsko društvo Kosovska agencija za zaštitu životne sredine Operater sistema transmisije i tržišta na Kosovu, Akcionarsko društvo Projekat tehničke pomoći za centralu sa pogonom na lignit, Projektna služba Ministarstvo energetike i rudarstva Ministarstvo sredine i prostornog planiranja Milion tona godišnje Megavati Megavati na čas Nevladine organizacije Azotni oksid Plan za razvoj novog rudnika Supstance koje troše ozon Operativna politika Svetske banke o nedobrovoljnom preseljavanju Policiklični aromatični ugljovodonici Polihronisani bifenoli Pulverizovano sagorevanje Upravni odbor projekta tehničke pomoći za centralu sa pogonom na lignit Zahtev za predlog Strateška ekološka i socijalna procena Sumpordioksid Termocentrala Termocentrala Kosovo A Termocentrala Kosovo B Nova termocentrala Kosovo C Misija privremene administracije Ujedinjenih nacija na Kosovu Agencija Sjedinjenih Američkih Država za međunarodni razvoj Svetska banka Indeks eksploatacije vode


IZVRŠNI REZIME

|8


Poglavlje 1 Uvod

UVOD

V

lada Kosova je preduzela odlučne korake ka efikasnijem iskorišćavanju fosilnih goriva zemlje za preko potreban privredni i društveni razvoj. Njen prvi poduhvat u tom smislu jeste Strateška ekološka i socijalna procena (SESA) predloženog plana za projekat rudnik/termocentrala „Kosovo C“.

Pregled Sektor električne energije na Kosovu, kakvim ga danas znamo, rezultat je kapitalnih ulaganja izvršenih pre nekoliko decenija (1962-1984). Ta ulaganja su obuhvatala otvaranje rudnika Belaćevac i Miraš, sa ukupnim rezervama uglja od 300 miliona tona, kao i izgradnju termocentrala Kosovo A kasnije i Kosovo B, sa ukupnim ugrađenim kapacitetom od 1478 MW. Znalo se da će namenjene rezerve uglja u Belaćevcu i Mirašu biti nedovoljne da se snabdu blokovi termocentrala do njihovog radnog veka; stoga, planirano je otvaranje novog rudnika, kako bi se obezbedila snabdevenost za Kosovo B, i kasnije potencijalno proširenje njegovih kapaciteta proizvodnje u drugoj fazi (2x340 MW). Za vreme 1990-ih, zbog političke i ekonomske situacije, sektor je stagnirao; nije bilo proširenja rudnika, a druga faza još nije otpočela. Danas, skoro dve decenije kasnije, to se odražava u tome da nema dovoljno struje, termocentrale su stare i nepouzdane i moraju se zameniti, a rudnici uglja će u potpunosti biti isušeni do 2010. god. Uticaj toga na životnu sredinu i društvo je veliki, dok potražnja za strujom nastavlja da raste ogromnom stopom, čemu je delimično uzrok neplaćanje struje koja se koristi. Od 1999. god. više od 50 tehničkih studija, dokumenata i izveštaja je pripremljeno od strane konsultanata koje je finansirala međunarodna donatorska zajednica, uz fokus usmeren na rudarstvo, proizvodnju i restrukturisanje sektora električne energije, zakonska, ekološka i socijalna pitanja u sektoru. Zaključci i preporuke tih studija su predstavljeni u Kosovskoj energetskoj strategiji (2005), pokrivajući period 2005-2015. Da bi se primenile preporuke Strategije unutar okvira za konkurentno i slobodno tržište energijom, u skladu sa evropskim standardima i najboljom međunarodnom praksom, 2006. god. pokrenut je Projekat tehničke pomoći za centralu sa pogonom na lignit (LTPAP).

Na osnovu preporuka iz Kosovske energetske strategije i kasnijih studija, Vlada je predložila i LPTAP je podržala tri komponente projekta, koje će se razviti kroz strana direktna ulaganja: (i)

Izgradnja nove termocentrale „Kosovo C“, sa kapacitetom koji bi omogućio zamenu starih kapaciteta u fazama (1478 MW) i obezbedio dugoročnu snabdevenost električnom energijom, prema konkurentnim cenama, pri tom zadovoljavajući domaću potražnju.

(ii)

Obnova određenih blokova u postojećim termocentralama dok se ne izgradi prvi blok Kosova C, kako bi se zadovoljila domaća potražnja u kratkoročnom i srednjoročnom smislu, i

(iii)

Otvaranje novog rudnika za snabdevanje Kosova A i B u kratkoročnom i srednjoročnom smislu, kao i za snabdevanje Kosova C, u trajanju od 40 godina, koliko bi bio njegov radni vek.

U procesu pred-kvalifikacije su se javila četiri visoko kvalifikovana ponuđača koji su ušli u uži izbor i koji su spremni da pomognu razvoj sektora, kako bi se od njega napravilo profitabilno poslovanje od koga bi dalje i Kosovo imalo koristi. Vlada Kosova je samim tim preduzela odlučne korake ka efikasnijoj eksploataciji resursa fosilnih goriva u zemlji, pri tom gradeći svoj kapacitet za poštovanje međunarodnih ekoloških i socijalnih standarda za takav razvoj. Njen prvi korak u tom smislu jeste Strateška ekološka i socijalna procena (SESA) predloženog projekta. SESA je formalni, sistematski i sveobuhvatni proces ocenjivanja uticaja predloženog projekta i njegovih komponenti, obuhvatajući i pisani izveštaj o nalazima te ocene, uz upotrebu zaključaka procesa odlučivanja uz odgovornost prema javnosti. Taj proces je u skladu sa Direktivom Evropske komisije o strateškoj ekološkoj proceni planova i programa, kao i Politikom i procedurama zaštite Svetske banke.

9|


Poglavlje 1 Uvod

SESA Stratešku ekološka i socijalna procena1 (SESA) je pripremljena za Projekat tehničke pomoći za centralu sa pogonom na lignit (LPTAP) kosovskog Ministarstva energetike i rudarstva (MER). Glavni ciljevi SESA-e su sledeći: ●● Priprema ekološke i socio-ekonomske osnove na mestu nalazišta lignita, koje se nalazi severozapadno od grada Obilića, obuhvatajući sela Hade, Hamidi, Lajthishtë/Ljajtište i Sibovac, u daljem tekstu: Novo rudarsko polje. ●● Poređenje potencijalnih mogućnosti razvoja, obuhvatajući tri predložene lokacije, vrstu dostupne tehnologije (pulverizovani pogon „PF“ ili cirkulatorni fluidizovani sloj „CFB“), kapacitet blokova (300 ili 500 MW) i određivanje razvoja u fazama (brzi ili u fazama). „Nulta“ alternativa je takođe uzeta u obzir. ●● Identifikovanje i procenjivanje ekoloških i socioekonomskih uticaja predviđenih razvojnih alternativa. ●● Davanje preporuka o poželjnoj mogućnosti razvoja i integrisanje rezultata SESA-e u Plan za razvoj novog rudarskog polja (NMFDP).2 ●● Omogućavanje procesa javnih konsultacija.

o Zakonodavni i regulatorni pregled SESA-e. ●● Faza II – Proces ocenjivanja koji obuhvata: o Poređenje potencijalnih mogućnosti razvoja; o Procenu ekoloških i socio-ekonomskih uticaja razvojnih mogućnosti; i o Pripremu plana za upravljanje životnom sredinom, koji bi obuhvatio mere za smanjivanje uticaja i plan za praćenje stanja životne sredine. Paralelno sa gore navedenim aktivnostima, Konsultant je pružio pomoć Ministarstvu sredine i prostornog planiranja u pripremi NMFDP-a, na osnovu rada koji je obavljen za potrebe SASA-e. Nacrt NMFDP-a (dostavljen u nacrtu konačnog SESA izveštaja), predstavlja: ●● Šeme razvoja sektora lignita; ●● Planiran ili predviđen regionalni razvoj i u drugim sektorima, kao što je korišćenje zemljišta i infrastrukture; ●● Interakcija i veza u razvoju različitih sektora; ●● Mere i uslovi za optimizaciju razvoja u sektoru i smanjenje negativnih uticaja; i ●● administrativne procedure i pravila, kao i institucionalnu ulogu i odgovornosti pod kojima će se sprovesti NMFDP.

SESA je pripremljen u dve faze: ●● Faza I - Osnovna studija koja obuhvata: o Podatke o ekološkom i socio-ekonomskom uticaju; o Detaljno anketiranje domaćinstava i uspostavljanje Foruma za razvoj zajednice, kako bi se popunio nedostatak podataka o socio-ekonomskom uticaju; o Razvojne strategije za lokalni / regionalni sektor električne energije; i

Nacrt konačnog SESA izveštaja obuhvata sledeće odeljke: ●● Ekološka i socijalna osnova; ●● Alternativne mogućnosti razvoja termocentrale Kosovo C; ●● Ekološki i socijalni uticaji izabrane mogućnosti razvoja; ●● Mere za smanjenje uticaja i plan za monitoring; i ●● Zakonodavni i regulatorni pregled SESA-e.

1

2

Rad je obavio Konzorcijum (Konsultant) kojim rukovodi Uprava za prirodne resurse (ERM) iz Italije, uz podršku ELC Electroconsult i CSA Group Ltd je dobio narudžbinu od Kosovskog Projekta Tehničke Asistencije za pogon na Lignit (LPTAP) Ministarstva Energetike i Rudarstva na Kosovu (MER), da preduzme posao „Usluge Ekološke i Društvene Zaštite za učešće privatnog sektora u razvoju novog kapaciteta za generisanje, odnosne transmisije i razvoja Novog polja Lignita polja u Sibovcu“ u periodu između Jula 2007. i Jula 2008. godine. Glavni domet rada jeste da se obezbede usluge savetovanja u domenu zaštite životne sredine i društva Upravljačkom odboru projekta Kosovskog projekta LPTAP-a, koji su zajedno uspostavili Misija Privremene Administracije Ujedinjenih Nacija na Kosovu (UNMIK) i MER iz Privremenih Institucija Samoupravljanja na Kosovu. Projekat je finansiran od Međunarodne Asocijacije za Razvoj (IDA), Svetske Banke u okviru projekta LPTAP-a. Planski dokument, čiji je cilj opisivanje prostornih implikacija u razvoju novog rudnika i termocentrala, kao i uređenje prostornog planiranja i okvira za razvojne aktivnosti.

11 |


Naselje

Kanal IL

TE Kosovo A

Izgrađeno naselje

Reka

TE Kosovo B

Naselje

Kanal IL

TE Kosovo A

Deponija jalovine

Potok

KEK postojeći kop

Deponija pepela

Glavni put

Novi kop

Šuma

Železnica

KEK novi kop

Izgrađeno naselje Deponija jalovine Deponija pepela

Akumulacija vode Šuma

Akumulacija vode

Reka

Potok

Glavni put Železnica

TE Kosovo B

KEK postojeći kop Novi kop

Transportne trake ugalj KEK novi kop

Transportne trake ugalj


Poglavlje 2 Ekološka i Socijalna Osnova

EKOLOŠKA I SOCIJaLNA OSNOVA

S

ESA je formalni, sistematski i sveobuhvatni proces ocenjivanja uticaja predloženog projekta i njegovih komponenti, obuhvatajući i pisani izveštaj o nalazima te ocene, uz upotrebu zaključaka iz procesa odlučivanja uz odgovornost prema javnosti.

Identifikovani su ekološki i socio-ekonomski pokazatelji, kako bi se uporedila trenutna situacija u zoni interesa sa različitim razvojnim alternativama i kako bi se identifikovale „najpoželjnije“ opcije u pogledu ekoloških i socio-ekonomskih uticaja. Komponente koje su uzete u obzir su sledeće: ●● Okolina: vazduh, podzemna voda, površinska voda i otpadna voda, buka, otpad, prirodno okruženje; i ●● Socio-ekonomija: demografija, ekonomija, korišćenje zemljišta, vode, infrastruktura, zdravstvo, obrazovanje, stavovi zajednice.

Važno je imati u vidu da, zbog određenih okolnosti, podaci nisu bili adekvatni ili dostupni za mnoge od izabranih pokazatelja. Zaključci su, stoga, zasnovani na dostupnim podacima i zapažanjima na terenu. Tamo gde su podaci bili dostupni, data je tabela sa pregledom podataka. Uopšteno, postoji potreba za opremom za nadgledanje životne sredine, koja bi se postavila u rudnicima i centralama i da se u predloženom razvoju naprave planovi za takvu opremu. Pitanja koja dodatno treba ispitati su ovde navedena i detaljno su razmotrena u glavnom izveštaju.

Zona interesa Zona interesa za razvojni plan (vidi mapu 1) obuhvata rudnike Belaćevac i Dobro Selo, termocentrale (TC) Kosovo A i Kosovo B i deponije, koje su smeštene u opštini Obilić, oko 3 km jugozapadno od linije grada Prištine. Predloženo novo rudarsko polje se nalazi severno od

3

rudnika Belaćevac i Dobro Selo. Energetska korporacija Kosova je nedavno podeljena u dve udružene asocijacije, EKK a.d. i KOSTT a.d., što predstavlja deo procesa prelaska od javnog preduzeća u akcionarsko društvo. Dva rudnika, TC i deponije su u vlasništvu EKK a.d.; celokupan kapacitet centrala je 1478 MW, ali je ukupan efikasan kapacitet u rasponu od 645 do 710 MW. Mesto se nalazi između doline reke Sitnice na istoku i planinskog venca koji se spušta od severa ka jugu, sa uzvišenjem većim od +750 m iznad nivoa mora. Na zapadu se prostire dolina reke Drenice i brdo Čičavica. Deo opština Kosovo Polje i Vučitrn spada u zonu interesa. Područje oko zone rudnika se, uglavnom, koristi za poljoprivredu, uz mali broj šuma na severnom delu basena. Tu oblast okružuju 20 gradova i sela. Većina ovih naselja (gradovi Obilić i Kosovo Polje i sela Belaćevac, Plemetina, Ade, Donji Grabovac, Paljaj / Crkvena Vodica, Leškosic/Lajthishtë, Sibovac, Kruševac/Dardhishtë, Špitula i Plemetina) je smeštena veoma blizu postojećih rudnika i termocentrala, zbog čega je podložna zagađenju životne sredine. Jedan deo sela Hade, zbog povećanog rizika od odrona nasipa, premešten je 2003/2004. godine. Većinsko stanovništvo u ovoj zoni je albansko. Sela kao što su Babin Most, Miloševo, Plemetina i Crkvena Vodica su, uglavnom, naseljena Srbima i drugim nealbanskim manjinama. Iako je zvanični popis stanovništva obavljen još 1981. godine, procenjuje se da u opštini Obilić živi oko 32,300, stanovnika. U gradu ima oko 5,300 stanovnika i oko 27,000 stanovnika u seoskim sredinama. Prosečna gustina naseljenosti je 304 stanovnika po km² (što je iznad kosovskog proseka od 193 po km²).3

http://www.osce.org/documents/mik/2008/04/1195_en.pdf

13 |


IZVRŠNI REZIME

Najznačajnije delatnosti u toj zoni su iskopavanje uglja i proizvodnja električne energije. Eksploatacija lignita se vrši već skoro 100 godina i velike operacije, kao što se danas vide sa površinskim kopom i proizvodnjom energije, su funkcionisale već 40 godina, bez veće zabrinutosti za životnu sredinu. Iskopana jalovina iz prvih površinskih kopova je deponovana van rudnika. Na taj način formirano su jalovišta koja okružuju postojeće rudnike.

Glavna emisija iz rudnika je u vidu čestičaste materije. Prašina od uglja iz aktivnih rudnika je jedan od većih zagađivača. Prema obavljenim konsultacijama, meštani Donjeg Grabovca su posebno pogođeni tim aktivnostima, zbog njihove blizine rudniku Sibovac JZ. Meštani

Godišnja proizvodnja uglja je sada oko 6.5 miliona tona. Rudnici Belaćevac i Dobro Selo snabdevaju TC Kosovo B, a sam Dobro Selo snabdeva TC Kosovo A. Lignit se vadi bagerima i prenosi se pomoću dve pokretne trake (kapacitet je između 1400 t/h - 33 000 t/dnevno po traci) do postrojenja za separaciju. Lignit se deponuje blizu termocentrala, na otvorenom. Kosovo A poseduje 5 bloka, koji su građeni u dve faze (od 1962. do 1964. i od 1970. do 1975. godine). Kosovo B ima 2 bloka izgrađena između 1983. i 1984. god. Dve termocentrale se razlikuju po uticaju koji imaju na životnu sredinu, imajući u vidu starost i tehnologiju. Na granici sa zonom Kosova A, gde termocentrala i dalje radi, nalazi se napuštena industrijska zona gde je radilo postrojenje za gasifikaciju i fabrika đubriva do pre 20 godina. Uticaj tih aktivnosti na oblast (postrojenja za gasifikaciju i fabrike đubriva) se i danas primećuje u zagađenom zemljištu, infiltraciji metala i soli u zemljište, čime se zagađuju reke i podzemne vode. Celokupna ekološka procena trenutnog rada EKK i rudnika je pridodata uz glavni nacrt Konačnog SESA izveštaja kao Aneks A.

Ekološka osnova Vazduh Emisija u vazduhu. Glavni problem u pogledu kvaliteta vazduha na ispitanoj lokaciji predstavlja emisija koju uzrokuju aktivnosti u rudnicima; centralama; deponije pepela; i lokalni saobraćaj i sistemi grejanja, posebno u Prištini i Obiliću. Rudarsko-metalurški kompleks „Trepča“ se nalazi u Mitrovici, na oko 30 km severozapadno od lokacije. Oko 20 km zapadno od Prištine i 10 km od lokacije, nalazi se rudnik / topionica Alferon / Feronikal.

| 14

Dardhishtë/Dardište (koje se nalazi između rudnika Dobro Selo i deponije pepela u Kosovu A) zabrinuti su zbog uticaja pepela i prašine na kvalitet njihovog života. Vazdušno zagađenje predstavlja zdravstveni rizik za radnike i druge koji žive u blizini rudnika. Meštani Kruševac/Dardhishtë, Ada, Paljaja i Donjeg Grabovca su posebno zabrinuti za zdravlje, što dovode u vezu sa rudnicima i termocentralama. Respiratorna oboljenja su preovlađujući problemi na koje se žale te zajednice. Sagorevanje lignita u termocentralama Kosovo A i Kosovo B dovode do emisije čestica; SO2 i NOx; čađ, CO i ugljovodonici iz nekompletnog sagorevanja; i CO2 koji stvara efekat staklene bašte. U Kosovu A postoje četiri gomile, od po 100 metara visine, dok u Kosovu B postoji samo jedna gomila, visine 182 m. Elektrostatički precipitatori za uklanjanje čvrstih čestica su ugrađeni u obe termocentrale, ali je njihova efikasnost daleko manja od predviđene. Ne postoje procesi desumporizacije i denitrifikacije u nijednoj termocentrali. Miris predstavlja još jedan problem za sela u blizini termocentrala. U Kosovu A, rukovanje pepelom je hidraulično za dva bloka (A1-A2) i mehaničko, uz upotrebu pokretne trake za ostala tri (A3-A5): pepeo se prenosi do deponije pepela koja se nalazi u neposrednoj blizini postrojenja. Sistem funkcioniše preko 40 godina i u lošem je stanju;


Poglavlje 2 Ekološka i Socijalna Osnova

količina prašine koja se emituje je velika i ima ozbiljan uticaj na životnu sredinu. Zagađenje od prašine nastaje u svim delovima radne zone, u bunkerima, duž pokretnih traka, na mestima ispuštanja i u toku procesa kipanja i ravnjanja.

Sredstvom poređenja, sledeća tabela prikazuje važeće dozvoljene granice za Kosovo A i B, u skladu sa Direktivom, uz pretpostavku da se blokovi uzimaju u obzir odvojeno (kapaciteta između 100 i 500 MW).

Emisija u vazduhu iz termocentrala je izračunata na osnovu karakteristika goriva i parametara procesa sagorevanja. Potreban je efikasan sistem praćenja kako bi se dobilo precizno merenje. U skladu sa Direktivom EU o postrojenjima sa visokim sagorevanjem (LCP),4 dozvoljene granice za emisiju prašine, azotnih oksida i sumpordioksida iz novih termocentrala iznad 500 MW su sledeće:

Tabela 3. V  ažeće dozvoljene granice emisije za Kosovo A i B (EU LCP Direktiva o postojecim termoelektranama)

Tabela 1. D  ozvoljene granice emisije za nove centrale kapaciteta preko 500 MW (EU LCP Direktiva) (u miligramima po kubnom metru) LCP (1)

Prašina (mg/Nm3)

NOX (mg/Nm3)

SO2 (mg/Nm3)

<50

<500 (1)

<400

Posle 1. januara 2016. dozvoljena granica je 200 mg/Nm3

Usaglašavanje sa LCP-om je neophodno za nove termoelektrane. Postojeće elektrane se u principu trebaju usaglasiti od 1 januara 2008; međutim, plan smanjenja za postojeće elektrane sa ograničenjem u radnim časovima se može dogovoriti za period preko 2008, sa izvodljivim poboljšanjima i sa ciljem postizanja saglasnosti ne kasnije od 31 decembra 2015. Ukoliko usaglašavanje nije izvodljivo, postojeće elektrane se trebaju isključiti iz redovne proizvodnje do 2017 i onda se jedino mogu koristiti u ograničenim radnim časovima kao vanredna rezerva ili da zadovolje zahteve u špicu (vremena). Ne postoje pouzdani podaci za emisiju iz Kosova A i B. Neke indikativne procene su predstavljene u sledećoj tabeli: Tabela 2. Indikativna procena emisije za Kosovo AiB

4

(u miligramima po kubnom metru)

Prašina (mg/Nm3)

NOX (mg/Nm3)

SO2 (mg/Nm3)

Kosovo A

700-1300

~700

300

Kosovo B

150-230

500

400

Zagađivači

SO2 [mg/ Nm3]

NOx [mg/ Nm3]

Čestice [mg/Nm3]

Dozvoljena granica za Kosovo A (u skladu sa LCP Direktivom) (3)

1,200

600

100

Dozvoljena granica za Kosovo B (u skladu sa LCP Direktivom) (3)

400

500 (1)

50/100 (2)

Posle 1. januara 2016. god. dozvoljena granica je 200 mg/ Nm3 u zavisnosti od karakteristika lignita (3)  dozvoljena granica emisije se odnosi na postojeće centrale kapaciteta 100-500 MW

(1) 

(2) 

Proračuni Odeljenja za životnu sredinu pri EKK emisije CO2 (t/godišnje) iz Kosova A i B za 2006. god. su predstavljeni u Tabeli 4. Emisija je proračunata od ukupnog lignita koji se koristi i u skladu sa merenjima sastava lignita, koja se redovno sprovode. Metod koji je korišćen za proračun je nepoznat. Tabela 4. E  misija CO2 iz termocentrala Kosovo A i Kosovo B – 2006. god. Termocentrala

Blok

Emisija CO2 [t/godišnje]

Kosovo A

A 1, A3, A5

1,532,930

Kosovo B

B 1, B2

3,608,874

Dostupni podaci, iako nepotpuni, pokazuju da je pritisak na životnu sredinu popriličan: ●● Emisija SO2, NOx i čestica nije u skladu sa postojećim standardima EU i trenutno se ne sprovode bilo kakve mere smanjenja emisije; ●● Otkrivene deponije pepela i u Kosovu A i Kosovu B, kao i rad rudnika u Kosovu A, predstavljaju izuzetno veliki izvor emisije prašine, što je dodatno otežano u slučaju jakih vetrova i suvih perioda. Mere za smanjenje emisije uopšte ne postoje.

http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/site/en/oj/2001/l_309/l_30920011127en00010021.pdf

15 |


IZVRŠNI REZIME

Na osnovu gore navedenog, može se zaključiti sledeće: ●● Program za smanjenje emisije u vazduhu bi trebalo da se pripremi i sprovede za Kosovo A i B;

u skladu sa standardima EU. Merenje koncentracije prašine ukazuje na visoko zagađenje prašinom, iako izgleda da je koncentracija čađa ispod dozvoljene granice bivše Jugoslavije.

●● Pepeo bi trebalo da se deponuje hidrauličnim a ne mehaničkim sistemima, na svim lokacijama, kako bi se smanjila prašina;

Mreža praćenja kvaliteta vazduha, obuhvatajući opremu za konstantno praćenje, trebalo bi da se uspostavi što je pre moguće u zoni interesa.

●● Nasipi pepela bi trebalo da se poravnaju i započne vegetacija, kako bi se sprečila dalja emisija prašine.

Postojale su i radile dve stanice za praćenje kvaliteta vazduha 2006. godine: jedna u gradu Obiliću, a druga u INKOS Institutu u blizini Kosova A. Rezultati praćenja vazduha 2006. godine, kako je navedeno u EKK Izveštaju o životnoj sredini 2006. godine, predstavljeni su u Tabeli 5.

Za sada, postoje ograničene informacije o broju ili vrsti motornih vozila u okruženju. Podaci o sistemima grejanja, i centralnom i u domaćinstvu (nafta, ugalj, drvo) su takođe loši. Stoga, nije moguće, za sada, precizno proceniti uticaj emisije na kvalitet vazduha u okruženju.

Tabela 5. R  ezultati praćenja kvaliteta vazduha – (Prosek mesečnog proseka – 2006) SO2 [µg/m3] (1)

Klima i kvalitet vazduha. Kosovo karakteriše kontinentalna klima sa suvim i toplim letima i promenljivim zimskim temperaturama, u zavisnosti od uticaja sistema visokog pritiska iz Sibira, ili niskog pritiska iz Atlantskog okeana. Prosečna godišnja temperatura iznosi +10°C, a prosek padavina oko 600 mm. Ne postoje podaci o klasama atmosferske stabilnosti, statistika o pravcu ili intenzitetu vetra, niti o rastu temperature; parametri rasturanja zagađivača se, stoga, ne mogu proračunati. Nove stanice za praćenje meteoroloških parametara su potrebne, a postojeće bi trebalo da se unaprede ugradnjom radiometara i / ili solarnih sprava, kako bi se izmerilo zračenje sunca i rast temperature, da bi mogle da se izgrade klase stabilnosti.

Prosek (1)

(2)

(3)

Dostupni podaci pokazuju da vetar, uglavnom, dolazi iz pravca sever-severoistok. To znači da su sela koja su najugroženija zagađenjem vazduha - ona koja se nalaze južno-jugozapadno od termocentrala Kosovo A i Kosovo B, deponija pepela i rudnika. Podaci o kvalitetu vazduha su ograničeni i nisu sistematski. Na primer, ne postoje podaci o koncentraciji NOx. Podatke o metodologiji prikupljanja podataka i programima za održavanje opreme nije bilo moguće prikupiti, zbog čega je bilo teško protumačiti dostupne podatke. Imajući to u vidu, dostupne informacije pokazuju da kvalitet vazduha u okruženju verovatno nije

Čađ [µg/m3] (2)

INKOS

Obilić (3)

INKOS

Obilić (3)

19.46

20.70

11.97

19.33

S tandardni godišnji prosek je 30/50 µg/m3, u skladu sa zakonima bivše Jugoslavije, 40 µg/m3, u skladu sa zakonima EU, i 50/100 µg/m3, u skladu sa smernicama Svetske banke.  PM10 (delovi manji of 10 mikrometara) su manji partikuli i delovi partikula koji su veoma stetni za zdravlje. Čađ se mora čitati kao PM10 u metodologiji bivše Jugoslavije. Standardni godišnji prosek je 30/50 µg/m3, u skladu sa zakonima bivše Jugoslavije i 50/100 µg/m3, u skladu sa smernicama SB. Standardi EU predviđaju godišnji dozvoljeni prosek od 40 µg/m3 i dnevni prosek od 50 µg/ m3 koji ne sme da se pređe više od 35 u toku godine. Podaci su dostupni samo za mesece između januara i maja.

U poređenju sa standardima kvaliteta vazduha, zabeleženo stanje u stanicama za praćenje ne deluje kritično. Bez obzira na to, nisu zabeleženi svi relevantni parametri i pouzdanost zabeleženih vrednosti nije izvesna. Ostala merenja kvaliteta vazduha, iz drugih izvora, ukazuju na to da je stanje jednako. Međutim, nije dostupno dovoljno podataka o pouzdanosti i detaljima tih merenja. EKK Izveštaj o životnoj sredini takođe sadrži informacije o stopi emisije prašine sa dve lokacije u 2006. godini: prva u blizini postrojenja za separaciju, a druga u rudniku Belaćevac. Vidi Tabelu 6.

Tabela 6. Prosečna mesečna vrednost ukupne emisije prašine (mg/m2d) – (2006) Ukupno prašina (1)

Neorganske materije

Nerastvorljive materije

pH

Hlorid

Sulfati

Lokacija separacije

1798.23

1573.70

224.52

7.77

3.37

4.182

Lokacija Belaćevac

225.53

140.68

84.84

7.14

2.49

2.49

(1)

U  kupno suspendovane čestice prema mesečnom maksimumu za ruralna i rekreaciona područja, u skladu sa Službenim glasnikom Srbije, br. 54/99, iznose 300 mg/m2/dnevno

| 16


Poglavlje 2 Ekološka i Socijalna Osnova

●● Prošlo i sadašnje ispuštanje netretiranih otpadnih voda u rekama, koje je verovatno izvor zagađenja reke Sitnice u vidu taloga. Kao deo Projekta čišćenja i reklamacije zemljišta (CLRP), jula 2007. godine je „ispitana lokacija, izvršeno tehničko i organizaciono planiranje i određivan je uticaj na životnu sredinu“, što je imalo za cilj da se identifikuje mera zagađenja i poboljša životna sredina u okruženju i u rudnicima EKK i termocentralama, smanjenjem emisije prašine iz postojeće deponije pepela u Kosovu A.

U postrojenju za separaciju, stopa emisije konstantno prelazi dozvoljenu granicu od 300 mg/m2d, predviđenu zakonima bivše Jugoslavije i SZO. U rudniku Belaćevac stanje je neznatno bolje, ali ipak kritično: vrednosti su prelazile dozvoljenu granicu tri meseca 2006. godine, čak iako je godišnji prosek ispod dozvoljene granice.

Zemljište i podzemne vode Degradisano zemljište, izvori zagađenja zemljišta i podzemne vode. U aktivnostima rudnika, zbog uklanjanja površinskog sloja zemlje i drugih slojeva koji pokrivaju nalazišta lignita, velika površina zemlje je pokrivena jalovinom i degradisana je. Jalovina je bačena na nekoliko lokacija na gomilu i to se često naziva „jalovište“. Glavni mogući izvori zagađenja zemljišta i podzemne vode obuhvataju: ●● Mokro ili suvo ispuštanje zagađivača vazduha iz termocentrala, prašine iz rudnika i deponija pepela; ranije je bilo ispuštanja zagađivača iz postrojenja za gasifikaciju i fabrike đubriva;

Ispitivanjem su utvrđene rizične lokacije sa visokim nivoom ostataka fenola, fenolične vode i katrana u deponiji pepela u Kosovu A, iako deponija nije korišćena redovno za odlaganje tih materijala. Dva basena na vrhu središnjeg dela deponije pepela Kosova A i neke bušotine pored jednog od ova dva basena su identifikovani kao mesta za odlaganje materijala. Ukupna količina ostataka je veoma ograničena i navodno je u prihvatljivim granicama. Pepeo koji se skladišti na deponiji sadrži povišene nivoe teških metala, ali zbog hemijskog sastava deponije mogućnost curenja je ograničena. Povišeni nivoi nekih teških metala su takođe nađeni na jalovištima, ali su slični nivoima nađenim u prirodnom okruženju. Na lokaciji u blizini jalovišta na Dragodanu kao i jalovištu u blizini Kosova A, nađeno je da mnoge ilegalne deponije sadrže opštinski otpad, građevinski i drugi otpad iz termocentrala, stare gumene kaiševe, metalne ostatke, itd. Geotermička analiza obuhvata analizu uzoraka zemljišta uzetih na različitim dubinama (od 0.50 do 80 metara) u 11 bušotina za otkrivanje pH, kalcijuma, magnezijuma, kalijuma, natrijuma i metala. Uz poređenje sa italijanskim uredbama o dozvoljenim granicama za kvalitet zemljišta, analizom je utvrđeno prekoračenje tih granica za neke metale, posebno Hg i Cr, kao i ograničeno prekoračenje za Ni i Cd.

●● Odlaganje hemikalija u bivšim podzemnim rudnicima u prošlosti;

Zapadno od deponije pepela, na nekih 200 metara od sela Kruševac/Dardhishtë, bivši ventilacioni otvor je korišćen za odlaganje ostataka katrana i fenola. Ista praksa je upotrebljena i u drugim bivšim podzemnim rudnicima. Štaviše, otvorene deponije nemaju adekvatne sprave za odvajanje ili druge sprave za zaštitu zemljišta i ne postoje mere za smanjenje zagađenja, kako bi se izbeglo obilno oticanje otpadne vode.

●● Prošlo i sadašnje odlaganje otpada na deponijama pepela, posebno na deponiji pepela u Kosovu A i starom rudniku (opštinska deponija); i

Dok rezultati studije ukazuju na zagađenje podzemnih voda, ne postoji jasna povezanost sa otpadnim materijalima sa deponija. Zagađene rudničke prostorije takođe

●● Curenje uljastih supstanci i drugih hemikalija, posebno iz bivšeg postrojenja za gasifikaciju i fabrike đubriva;

17 |


IZVRŠNI REZIME

mogu predstavljati ozbiljan rizik po lokalne podzemne vode i bunare, ali to je potrebno dodatno ispitati.

je dovelo do stvaranja i očuvanja raznolikih ekonomski isplativih nalazišta minerala.

Zemljište ispod stare fabrike đubriva i postrojenja za gasifikaciju je verovatno zagađeno. U CLRP-u je zakazan početak ankete za 2008. godine, kako bi se identifikovao stepen zagađenja.

Ispitivanje podzemne vode i površinske vode u CLRP fazi ispitivanja lokacije, pokazalo je neznatno povišene nivoe BTEX-a (benzol, tulen, etilbenzol i ksilen) i PAH-a (polihroni aromatični ugljovodonici) u nekim uzorcima. Metali su bili u skladu sa standardima pijaće vode (SZO, EU) osim za arsen, koji je nađen u koncetraciji (12 i 13 mikrograma/l) marginalno preko standarda pijaće vode (10 mikrograma/l), u uzorcima zapadno od deponije pepela Kosova A. Koncentracija arsena bi mogla da se poveže sa prirodnom pojavom tog elementa u geologiji okruženja. Zaključak je da rezultati testova nisu mogli da identifikuju značajnije zagađenje podzemne vode nizvodno od deponije pepela. Postoje usmeni navodi o zagađenju podzemnih voda u bunarima, što se verovatnije može dovesti u vezu sa odlaganjem hemikalija u prostorijama starih rudnika, ali se to mora dodatno ispitati. Neki plitki bunari su pokazali povišene nivoe provodljivosti struje (od soli, što sugerira na uticaj prašine od pepela ili površinskog oticanja otpadne vode sa deponije pepela.

Takođe u CLRP-u, ulaganja u radove na sanaciji deponije pepela Kosova A i jalovišta su obuhvaćene u nacrtu konačnog dizajna (april 2008). Nakon formalnog usvajanja, predložene mere za menjanje oblika, delimično uklanjanje nestabilnih delova, pokrivanje i

započinjanje vegetacije bi trebalo da obezbede adekvatno rešenje protiv stvaranja prašine, zagađenja zemljišta / podzemne vode i oticanja otpadne vode. Ne postoje podaci o sastavu deponije pepela u Kosovu B. Verovatno je da sadrži drugu vrstu čvrstog otpada, kao što su stare gume i drugi industrijski otpaci. Deponija pepela je često poplavljena. Takvo stanje je verovatno prouzrokovalo zagađenje korita reke Sitnice. Deponija pepela u Kosovu B stvara znatno manje prašine od one u Kosovu A, ali su podaci o stanju lokalne podzemne vode ograničeni. Potrebno je sprovesti ispitivanje. Hitno je potrebno da se izrade detaljne mape lokacije, sistematsko uzimanje uzoraka i analiza zemljšta i podzemne vode. Geologija, hidrogeologija i kvalitet podzemne vode i zemljišta. Geologija Kosova je raznolika i njena evolucija kroz vreme je vođena lokacijom u aktivnoj tektonskoj zoni. Tektonske aktivnosti su dovele do formiranja i kasnijeg zatvaranja okeanskog basena, što

| 18

Na osnovu dostupnih informacija iz hidrogeoloških mapa (npr: Rudarski institut, 1985), kao i ispitivanja rudnika i okoline, protok podzemnih voda je generalno u pravcu od severozapada ka zapadu (ili jugozapadu) do reke Sitnice. Pregled starije dokumentacije i zapažanja na terenu pokazuju da je količina podzemnih voda koja otiče do jalovišta kod rudnika veoma mala. Podzemna voda se, uglavnom, koristi u privatnim bunarima, na dubini od 10 do 15 metara glinenog sloja. Ne postoje podaci za svojstva zemljišta ili podzemnih voda u postojećim rudnicima. Na novoj lokaciji rudnika, smonica pokriva skoro 100 procenata oblasti. Samo je nekih 0.4 ha na severozapadnoj ivici i sadrži crvenkaste segmente na geološkom obodu basena uglja. Tip smonice se generalno koristi za pašu ovaca ili stoke. Nije poznato da je stoka povređena zbog propadanja u pukotine u periodu suše. Poseta lokaciji je pokazala da je lokacija novog rudnika konstituisana uglavnom od nekultivisanog zemljišta, uz ponegde obrađivano zemljište za sopstvene potrebe. Zemljište na drugim mestima postrojenja ne pokazuje vidljive dokaze teškog zagađenja, ali prisustvo cisterni, korišćenih za ranije radove, a koje nisu propisno deaktivirane, kao i ograničena mesta za skladištenje otpada - predstavlja veliki problem. Stara industrijska zona u Kosovu A će morati da se očisti i potreban je program za praćenje kvaliteta zemljišta.


Poglavlje 2 Ekološka i Socijalna Osnova

Površinska voda i otpadne vode Potrošnja površinske vode i stvaranje otpadnih voda. Upotreba vode za rudnike obuhvata sledeće: gašenje požara; sanitarna upotreba u stanicama za opravku; pranje kamiona, itd. Voda se dovodi preko javnog vodovoda i prenosi se cisternama do lokacije i stanica za opravku. Glavna upotreba vode u termocentralama Kosovo A i Kosovo B obuhvata: ●● Hlađenje; ●● Bojleri; ●● Sanitarna upotreba; ●● Pranje; ●● Voda koja se dodaje pepelu kako bi se umanjila emisija prašine u Kosovu A; i ●● Priprema cementne kase za prenos pepela u Kosovu B (odnos između pepela i vode je 1:1). Voda se u Kosovu A dovodi iz reke Lab; za Kosovo B voda se dovodi preko kanala Ibar-Lepenac. U vanrednim uslovima (posebno tokom suše), kanal je otvoren kako bi omogućio protok vode do reke, kako bi se snabdelo Kosovo A. Obe centrale ispuštaju vodu u reku Sitnicu. Kako je navedeno u EKK Izveštaju o životnoj sredini 2006. godine, proračunata potrošnja vode je visoka: dok Kosovo B koristi oko 2.7 m3/MWh, potražnja u Kosovu A može dostići do 5.3 m3/MWh. Pošto centrala nema sistem za merenje protoka, ukupna potrošnja vode je nepoznata. Potrošnja vode za postojeće TC je procenjena u studiji, Vodosnabdevanje iz hidrosistema Ibar-Lepenac za predloženu termocentralu Kosovo C (februar 2008), koju je finansirala EAR, a osmislio konzorcijum COWI, na 18.4 MCM godišnje, dok se iz tornja za hlađenje vraća 60%, ili 11 MCM godišnje. Ne postoji merenje protoka na dovodima ili odvodima u centralama; trebalo bi uvesti sistem za praćenje kako bi se merio i dovod i odvod, kao i ispuštanje otpadnih voda.

Tretman otpadnih voda. Kosovo nema adekvatne opštinske ili industrijske sisteme za tretman otpadnih voda. Broj domaćinstava priključenih na kanalizaciju je veoma ograničen (28%). U selima i drugim manjim naseljima, otpadna voda se odlaže u otvorenim jamama, što dovodi do zagađenja površinske i podzemne vode. Loš kvalitet pijaće vode (iz bunara) i neadekvatno odlaganje otpada su uobičajene stvari, na koje se žale zajednice koje žive u zoni interesa. Ne postoje postrojenja za tretman vode u rudnicima ili termocentralama; industrijsko isticanje otpadnih voda se ispušta direktno u reke. Glavni izvori zagađenja površinske vode u zoni interesa jesu ispuštanje otpadnih voda iz EKK postrojenja i zagađeni tokovi sa deponija pepela. Pored toga, otpadna voda iz urbanih područja (opštine Lipljan, Kosovo Polje, Priština) i industrijskih delatnosti se ispušta uzvodno od EKK postrojenja. Ispuštanje otpadnih voda iz termocentrala prati INKOS, kroz 17 tačaka za praćenje površinskih i 5 tačaka za praćenje podzemnih voda (5 piezometra, ugrađenih oko deponije pepela u Kosovu B za praćenje kvaliteta podzemne vode). Rezultati praćenja podzemnih voda se objavljuju u mesečnim EKK izveštajima o životnoj sredini. Postojeći programi za praćenje izgleda da nisu dovoljni u smislu tačaka za praćenje, učestalosti i ispitanih parametara (teški i retki metali nisu obuhvaćeni, na primer). Mapa tačaka za praćenje ispuštanja otpadnih voda za postojeća postrojenja EKK, kako je navedeno u EKK Izveštaju o životnoj sredini 2006. godine, je predstavljena u Mapi 2.

19 |


6 - Lumebardhi

a nic Sit

p Lla

5 - Llap

7 - Shprese

6 - Lumebardhi

a nic Sit

p Lla p Lla

Sitnica

5 - Llap

p Lla

Bivoljak

Sitnica

4 - Plemetin Plemetina

Hamidija 4.5

4.3

Bivoljak

4 4.4 Sibovac

- Plemetin

Hamidija

Leskovcic 4.5

Zilivoda 4.4

a

Sibovac

Sipitula

Leskovcic

Ade Dre nic

Gornji Grabovac

a

Obilic

4.1

Obilic

3.3 3.2

Donji Grabovac Gornji Grabovac a

Dobri Dub a

Pomazatin

a

Kuzmin Veliki Belacevac

a

Kuzmin Pomazatin

Naselje

Reka

Glavni put

Potok

Naselje Železnica

Reka Kanal IL

Glavninaselje put Izgrađeno

Potok KEK postojeći kop

Železnica

Deponija pepela Izgrađeno naselje

Deponija jalovine

Deponija pepela

Zona poplave

Deponija jalovine Zona poplave

Kanal IL

Granica novog kopa KEK postojeći kop

Lokacije uzimanja uzoraka Granica novog kopa

Efluenti Lokacije uzimanja uzoraka Efluenti

Krusevac

3.5 2.2

Nakarada Krusevac

Nakarada Otpadne vode Kosovo Polje

1 - Lismir

Si tn ic

Dr en ic

Otpadne vode Skabaj

2.1

1 - Lismir

Dobri Dub

Donji Grabovac Veliki Belacevac

2.2

Sitni ca

Dr en ic

3.5

3.1 3.4

Rudnik Kosovo

Otpadne vode Mazgit

3.4

3 - Palaj Rudnik Kosovo Obilic

2 - Mirash Ade

3.2

2 - Mirash

Crkvena Vodica

Sipitula

2.1Mazgit

3.3

Crkvena Vodica 3.1 Otpadne vode

4.2

Otpadne vode Mazgit

3 - Palaj

4.3

Si tn ic

Dre nic

Mazgit

Otpadne vode Obilic

4.2

Plemetina 4.1

Sitni ca

Zilivoda

Otpadne vode Kosovo Polje

Otpadne vode Skabaj


Poglavlje 2 Ekološka i Socijalna Osnova

Slika 1 iz EKK izveštaja sadrži rezultate programa praćenja, koji je sproveden između januara i juna 2007. god. Ona, takođe, daje prikaz dozvoljenih granica emisije ustanovljenih u bivšoj Jugoslaviji za različite klase

reka.5 Na osnovu rezultata analize prikazane u tabeli, reka Sitnica verovatno spada u klasu 4; neki parametri rečne vode prekoračuju dozvoljene granice ispuštanja (suspendovane čvrste supstance, KMnO4, itd.).

Bez

Bez

Bez

Bez

Uticaj voda iz TC B na reku Sitnicu

Crkvena Vodica

Most Lismir

Ispuštena voda

PKU - termocentrala

Voda iz kulera

Temeperatura 14.15 10.6 12.4 9.917 12.48 11.83 (oC)

4.1

4.2 4.4

Bez Bez Bez Bez

Bez

Bez

Bez Bez Bez Bez

Bez

Bez

Maksimalno dozvoljena koncentracija

Površinske i podzemne vode u TC "Kosovo B" 4.3

4.5

P2

Pa

Pb

Pc

Pd

Klasa vode

Bez Bez

Bez

Bez

Bez

Bez

Bez

Bez

Bez

Bez

.

.

Bez Bez

Bez

Bez

Bez

Bez

Bez

Bez

Bez

Bez

.

.

.

.

IV

Bez Bez Bez

7

III

Bez

6

II

Bez

5

I

Bez

4

Podzemne vode

Bez

3

Površinske vode

Bez

2

Špresa

Bez Bez Bez

1

Velika Reka

Bez

Boja 2 (primećena)

3.5

Lap

Primalac: reka Sitnica i reka Lap

1 Miris

3.2 3.2 3.4

Plemetina

Gasifi-kacija

Term-ocent.

2.2

Čistoća vode

T.C "Kosovo A"

Mesto uzimanja uzoraka, br. parametara merna jedinica (mg/lit)

Isticanje vode iz deponije pepela

Predmet

Dep. pepela TC A

Slika 1. P  raćenje otpadnih voda iz TC A i TC B u reku Sitnicu (prosečne vrednosti za period januar-juni 2007)

12.48 12.7 11.7 10.7 11.4 11.48 14.14 18.22 19.4 14.82 15.28 12.2 12.9 11.3 10.8 11.7 .

.

4 Protok (S/cm) 1308 642 438 1052 380

581.7

601.7 631.7 588 401 416 523.3 610.5 515.8 359 304.2 330

2228 1658 1826 2333 10.72 1500

1500 >1500 >1500

5 pH vrednost

3

8.4

7.7 8.1 7.9

8.9

7.5

7.7

7.7

7.8

8

7.3 7.7

6 Nitrati (mg/l) 5.2

2.4 2.6 4.8

5.5

8.2

8.1

7.6

8.2

6.2 6.3 7.5

8

9.2

9.3 8.2

8.2

7.6

7.6

7.6

7.8

7.7

6.5-8.5 6.58.5

6.59.0

6.5-9.0

3.7

3.7

5.1 4.6

4.7

3.2

2.6

2.2

2.5

2.3

10

>10

>10

10

7 Nitriti (mg/l)

0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00

0.00 0.00 0.00 0.00 1.63 0.00 0.00 0.01 0.04 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.05

0.05 0.5

0.5

Rastapanje 8 O2 (mg/l)

8.16 9.11 9.13 9.08 9.11 7.40

7.64 6.65 7.73 9.74 9.12 8.41 7.70 8.17 7.24 8.78 8.77 6.8

6

3

81.1 84.9 88.1 82.51 87.95 69.9

73.9 64.61 73.2 89.6 81.1 79.24 85.38 90.2 79.5 90.48 89.82 65.6 62.2 67

64.5 26

Ngop me o2 (%)

9

10 SHBO (mg/l)

347.2 38.33 40.5

4

69.2 74.5 90-100 75-90 50-75 30-50

40.17 30

40.5 21.5 119 25.67 30.5 162.2 22.2 25.17 42.67 90.3 55.7 46.7 37.7 37.3 2

4

11

Nepročićeni ostaci

945.3 715 695 1285 1909 627

702

600 463 581 588

1000 1500

1500

12

Pročišćeni ostaci

900

593.3 600.8 526 363 473 484.2 295

.

.

.

13

Suspend. materije

293.3 70.8 105 141.7 382.5 115

128.3 130

10

30

80

100

401.8 56.6 77.6 64.88 44.4 85.75

116.1 119.9 99.7 41

200

200

>200 >200

14 Sulfati

23

6.39 7.33 7.44 7.81 8

631 570 995.8 455.8 531.7

Potrošnja 65.75 18.9 19.7 15.51 14.4 18.37 KMnO4(mg/l)

15

709

433

803

438 395

372

3732 1711 2155 1078 1279 350

431.7 274 292.5 271.7 2981 1092 1748 868 1009 .

103 66.7 98.3 101.7 153.3 303.3 170 98.33 115.8 466 763 537 260 238 75.9 77.79 34.63 38.36 55.4 55.86 62.06 1100 667 870 529 524

19.8 20.1 20.2 13.9 15.4 15.34 16.48 14.19 14.3 16.72 17.36 24.9 19.4 15.2 18.1 15.2 8.0-12 8.012

0.009

0.032

0.02

0.04

1.612 3.42 2.47 1.3

1.83 4.293

6.062 5.6

5.81 2.08 3.91 2.972 2.373 1.47 3.46 0.602 0.767 1.76 4.69 2.51 1.21 2.57 200

200

<200 <201

0.1

0.0

0.0

.

.

.

.

19

Vrednost"m" 2.33 4.8 5.4 3.0 mval/l

0.0 0.0 0.0

0.0

0.0

0.0 0.0 5.2

0.0

0.1

0.4 4.0

0.0

0.001

0.0

0.0

0.0

0.0

0.0

0.001 0.3

.

16 Fenoli

Vrednost"p" 0.2 mval/l

0.023

.

20

17 Hloridi 18

0.027 0.006 0.009

7

0.3

4.02 5.43

5.42 5.85 5.22 4.93 4.95 4.97 2.65 1.87 2.40 2.7

2.22 6.18 4.48 5.93 6

5.85 .

.

.

.

20 Hidroksidi

0.0

0.0 0.0 0.0

0.0

0.0

0.0

0.0

0.0

0.0 0.0 0.0

0.0

0.0

0.0 0.0

0.0

0.0

0.0

0.0

0.0

0.0

.

.

.

.

21 Ugljenici

0.0

0.0 0.0 0.0

0.0

0.0

0.0

0.0

0.0

0.0 0.0 0.0

0.0

7.2

6.0 0.0

0.0

0.0

0.0

0.0

0.0

0.0

.

.

.

.

22 Bikarbonati

132

293 326 181.0 230.8 331.4

129 164.6 135.2 377 273 362 364 349

.

.

.

.

5

333.7 355.5 315 304 302 303

161.5 102

Klasa I: voda koja se, u svom prirodnom stanju ili nakon dezinfekcije, može koristiti za piće, prehrambenu industriju i uzgajanje rečne ribe (salmonide). Klasa II: voda koja je pogodna za kupanje, rekreaciju, sport na vodi, manje uzgajanje rečne ribe (cyprinidae), uključujući vodu koja, nakon osnovnih metoda tretmana (koagulacija, filtracija i dezinfekcija), može da se koristi za piće i prehrambenu industriju. Klasa II se dalje deli na dve podklase: podklasa Iia i podklasa IIb. Klasa III: voda koja se može koristiti za navodnjavanje i u industriji, osim za prehrambenu industriju. Klasa IV: voda koja se može koristiti samo posle posebnog tretmana.

21 |


IZVRŠNI REZIME

Rečni sistem i rizik od poplava. Projekat TC Kosovo C će se nalaziti u rečnom basenu Kosova. Kosovski basen formira glatko oblikovanu ravnicu koja se graniči sa brdima i planinama. Basen obuhvata dobro razvijenu hidrogeološku mrežu, gde je reka Sitnica najvažnija. Ta reka se prostire kroz basen od juga ka severu i crpi oko 80% površinske akumulisane vode u severnom pravcu. Veće pritoke su reka Drenica na zapadu i reka Lab na istoku. Mapa 2 daje prikaz oblasti sa rizikom od poplava. Kako je ranije konstatovano, deo vode u Kosovu A i celokupna voda iz Kosova B dovodi se iz kanala IbarLepenac, koji teče paralelno sa rekom Ibar i rekom Sitnica. Kanal Ibar-Lepenac je deo sistema Ibar-Lepenac, kojim upravlja preduzeće Ibar-Lepenac, koje čini Ujman / Gazivode rezervoar, brana i hidroelektrična stanica, i otiče do nižeg rezervoara Pridvorice, koji reguliše vodu koja oti��e u reku Ibar i kanal Ibar-Lepenac, dug 52 km. Trenutna potrošnja vode. Više korisnika trenutno dobija vodu iz sistema Ibar-Lepenac: ●● Domaća upotreba vode obuhvata urbanu populaciju u četiri opštine: o Mitrovica, Srbica i Vučitrn se snabdevaju preko vodovoda Mitrovica; o Glogovac se snabdeva preko vodovoda Priština; ●● Domaća potrošnja vode u Mitrovici, i rezerve za Prištinu u slučaju nestašice vode, iz kanala IbarLepenac iznosi oko 14.9 MCM godišnje; ●● Domaća potrošnja vode za Prištinu iz rezervoara Gazivode iznosi oko 3.1 MCM godišnje; ●● Postoji neznatna industrijska potrošnja u fabrici „Trepča“. Iako fabrika trenutno nije u funkciji, nije poznato kolika će biti industrijska potrošnja vode u budućnosti za tu oblast; ●● Industrijska potrošnja u fabrici Feronikal; ●● Potrošnja u Kosovu A i B; ●● Za navodnjavanje: 2006. godine, površina za navodnjavanje je bila 668 ha, od ukupno 20000 ha (u poređenju sa 547 ha 2005. i 526 ha 2004. godine). U studijama i drugim dokumentima Ministarstva poljoprivrede se navodi da površina koja bi trebalo da se u skoroj budućnosti navodnjava je mnogo veća (između 5000 i 10000 ha);

| 22

●● Prirodni tokovi; ●● Pored toga, gubici u sistemu Ibar-Lepenac, dugom 52 km, procenjuju se na oko 50% ukupnog protoka kanala.

Na osnovu podataka iz Ibar-Lepenca, prosečna godišnja potrošnja vode za 2006. je bila 2.39 m3/s (oko 75 miliona m3/godišnje), dok je maksimalna potrošnja zabeležena jula 2006. i iznosila je 6 m3/s.

Domaće vodosnabdevanje je dodatno narušeno zbog nekoliko problema, obuhvatajući i kvarove na cevima, restrikcije struje i ograničen kapacitet skladištenja; po glavi stanovnika potrošnja iznosi oko 340l/ca dnevno. Mreže distribucije vode su generalno stare i u lošem stanju, pošto ne postoje ulaganja i nisu održavane. Nekoliko postrojenja su u stanju da obezbede dovoljne količine vode za stanovništvo. Postoji stalan problem sa naplatom vode, što je u velikoj meri rezultat pokvarenih vodomera. Postojeća potražnja vode. Procena postojeće potražnje je teško izvodljiva: zavisi od stvarnih i hitnih potreba različitih konkurentnih korisnika sistema IbarLepenac. Izveštaj EAR koristi cifre prikazane u sledećoj tabeli za potražnju u datoj oblasti. Procena navedena u tabeli 7 je zasnovana na pretpostavci da je potrebno navodnjavati 10000 ha; da će za industriju u budućnosti biti potrebno u proseku 1 m3/s; i da se potražnja za pijaćom vodom neće promeniti u skoroj budućnosti. Procenjeni, postojeći gubici su takođe prikazani, iako je predloženo da se izvrše radovi kako bi se oni umanjili. Tabela 7. P  rocenjena potražnja vode(EAR Studija o vodosnabdevanju) Protok, m3/s

Količina/ godišnje3*106

Domaćinstva

0.46

14.6

Navodnjavanje

0.95

30

Privreda

1.00

31.54

Kosovo A

0.08

2.63

Kosovo B

0.50

15.77

Ukupno korisnika

2.99

94.54

Korisnik

Min. bio. protok

0.5

15.77

Gubici

2.99

94.54

Ukupna potražnja

6.48

204.85


Poglavlje 2 Ekološka i Socijalna Osnova

Procena iz studije EAR verovatno potcenjuje potražnju za pijaćom vodom, a precenjuje upotrebu u industriji. Dostupnost vode. Dostupnost vode u sistemu Ibar-Lepenac zavisi od ravnoteže vode u rezervoaru Gazivode. U studiji EAR o vodosnabdevanju, ukupan dovod vode u jezero Gazivode je određen na osnovu statističkih perioda pritoka vode za period 1948-1972 (jedini dostupni podaci), koje je pružilo preduzeće Ibar-Lepenac. Tabela 7 daje pregled prosečnih najgorih godišnjih vrednosti (1950) za pritok vode. Samim tim, u prosečnoj, srednjoj i najgoroj godini, ukupna dostupnost vode je viša od potražnje. Međutim, sistem je opterećen zbog moguće konkurentne potražnje, kako na to ukazuje indeks eksploatacije vode (WEI),6 pokazatelj koji je koristila Evropska agencija za životnu sredinu, kako bi identifikovala regione sa većom potražnjom ili opterećene rečne basene. Alarmantna granica za WEI, koja razlikuje neopterećeni region od opterećenog je oko 20%. Veće opterećenje u vodosnabdevanju može nastati tamo gde WEI prekorači 40%, što ukazuje na neodrživu upotrebu vode. Prema proceni EAR, WEI (proračuna na osnovu postojeće potražnje kako je prikazano u prethodnoj tabeli) iznosi oko 50%. Ovaj visoki WEI ukazuje na mogućnost sukobljene potražnje kod različitih korisnika i naglašava potrebu za sveobuhvatnom politikom, institucionalni i planski okvir za upravljanje resursom vode u sistemu Ibar-Lepenac.

sa, nije zabeleženo poboljšanje kvaliteta rečne vode. Na osnovu Izveštaja MSPP o kvalitetu površinske vode, reka Sitnica i njene pritoke su visoko zagađene, uglavnom zbog velike količine ispuštanja kanalizacije i industrijske vode, čime je sistem reka Sitnica-Ibar otvoreni odvod za industrijske otpadne vode. Podaci o kvalitetu vode nisu dostupni. Bez obzira na to, trebalo bi unaprediti sistem praćenja i trebalo bi izvršiti analizu na periodičnim osnovama (i učestalije) (vidi gore prikazanu tabelu pod odeljkom „Tretman otpadnih voda“). Kvalitet snabdevanja pijaće vode. Ljudi iz seoskih područja se oslanjaju na seoske sisteme vodosnabdevanja, sopstvene bunare ili na potoke i površinsku vodu. Bunari u seoskim sredinama su generalno u lošem stanju, a kvalitet vode je loš, zbog organskog zagađenja.

Zbog toga je neophodno prikupiti više informacija o dostupnosti vode na Kosovu i moraju se pripremiti planovi za upravljanje vodom, u skladu sa kosovskim Zakonom o vodi (Zakon br. 2004/24).

Dvadeset procenata stanovništva u gradu Obilić se snabdeva preko vodovoda Priština, kroz mrežu sa snabdevanje pijaće vode, koji svoju vodu uzima iz jezera Batlava i Badovac. Uzorci vode za proveru kvaliteta su uzeti u Obiliću i od sirove vode i vode iz mreže. Mesečni rezultati za 2006. god. pokazuju da je bilo prekoračenja dozvoljenih granica u tri meseca (januar, juli i decembar) u vodi iz mreže.

Kvalitet površinske vode. Zagađenje reka i potoka je visoko svuda na lokaciji projekta. Iako je ispuštanje hemikalija iz industrijske, mineralne i metalurške proizvodnje od ranije u površinske vode opalo u zoni intere-

U opštini Obilić, Nacionalni institut za zdravlje je izvršio merenja kvaliteta pijaće vode iz bunara u seoskim područjima, na osnovu Uredbe o praćenju kvaliteta pijaće vode. Sakupljena su dva uzorka pijaće vode u

Opterećenje u vodosnabdevanju već postoji, pošto su nestašice pijaće vode za Prištinu i druge opštine česte tokom leta u vodovodu Priština.

Tabela 8. Dovod vode u jezero Gazivode u milionima m3 (1948 – 1972, EAR Studija o vodosnabdevanju)

6

Jan

Feb

Mar

Apr

Maj

Jun

Jul

Avg

Sept

Okt

Nov

Dec

Godina (MCM)

Godina u m3/s

Prosečna

27.0

36.2

51.8

69.7

61.6

33.5

21.1

11.5

13.6

17.0

29.0

38.8

410

13.02

Srednja

19.9

32.8

50.0

71.9

60.3

28.7

16.5

9.7

8.6

10.7

20.8

28.3

358

11.36

Najgora godina

19.7

47.7

44.0

43.0

11.0

5.9

4.7

3.7

3.7

15.7

22.4

28.3

249

7.92

Indeks eksploatacije vode (WEI) je deo osnovnih pokazatelja Evropske agencije za životnu sredinu i definisan je kao srednje godišnje izdvajanje rečne vode podeljeno godišnjim obnovljivim resursima rečne vode na nivou zemlje, izraženo u procentima.

23 |


IZVRŠNI REZIME

svakom od sledećih sela: Šipitula, Hade, Bakši, Miloševo, Hamidi, Lajthishtë/Ljajtište, Sibovac, Babin Most, Breznica i Kozarice. Rezultati su pokazali visok nivo zagađenja.

Buka Emisija buke. Buka predstavlja ozbiljan problem za zdravlje i bezbednost radnika u centralama i rudnicima. Glavni izvori buke su vozila, bageri i oprema za transport, kao i pokretne trake. Ljudi koji žive u selima i gradovima u blizini rudnika kažu da je buka jedan od najvećih problema po životnu sredinu: dok radnici mogu nositi opremu za zaštitu, meštani nemaju sredstva da se zaštite od buke koja dolazi iz rudnika. Buku u centralama stvaraju pokretne trake, oprema za mlevenje, plamenika, turbina, generatora, ventilatora, kompresora, pumpi, tornja za hlađenje i dimnjaka. Na nekoliko mesta unutar termocentrala, emisija buke premašuje 85 dB(A), što predstavlja granicu koja ne sme premašiti daljinu od 1 m. Međutim, pošto termocentrale nisu smeštene u neposrednoj blizini kuća, smatra se da uticaj buke koja dolazi odatle nije značajan. Trenutno ne postoje podaci o praćenju buke: na osnovu ograničenih informacija i iskustva ERM-a, emisija buke se mora smatrati važnijim pitanjem koje se mora rešiti u razvoju rudnika. Ispitivanje buke bi trebalo da se obavi i napravi poređenje sa važećim standardima, kako bi se utvrdilo potencijalno nepoštovanje istih, i trebalo bi preduzeti neophodne mere smanjenja buke za zaštitu i radnika i meštana. Imisija buke.7 Više meštana iz sela u blizini postojećih rudarskih postrojenja je navelo probleme sa nivoom buke. Međutim, detaljno označavanje mesta odakle dolazi buka nije izvršeno. Za vreme javnih konsultacija, meštani naselja u blizini rudnika, posebno Donji Grabovac, rekli su da buka koju emituju pokretne trake i koja dolazi iz rudnika predstavlja problem. Ograničeni dostupni pokazatelji pokazuju da su standardi emisije buke verovatno prekoračeni (EU, SB i bivša Jugoslavija) u stambenim zonama oko zone rudnika, a ponekad i u stambenim zonama u blizini Kosova B. Praćenje buke bi trebalo da se obavi, a mere za smanjenje buke osmišljene.

7 Imisija buke označava buku koju primaju receptori.

| 24

Čvrst otpad Stvaranje pepela, industrijskog i opštinskog otpada. Otpad, i opštinski i industrijski, je jedan od većih ekoloških problema na Kosovu, posebno pleva i plutajući talog. Stari otpadi nisu imali vodootporne ograde koje bi sprečile curenje i zagađivanje otpadnih voda, nisu bili pokriveni inertnim materijalom koji bi sprečio ulazak kišnice, niti su imali sistem za vađenje gasa kako bi sprečili eksplozije metana. Lignit sadrži nesagorljive materijale koji stvaraju pepeo tokom procesa sagorevanja. Količina ostataka postaje veća, ako efikasnost sagorevanja opadne, ili je kvalitet lignita loš. Dve deponije pepela se koriste u blizini termocentrala Kosovo A i B. U deponiji Kosova B pepeo se prenosi hidraulično, u cementnoj kasi, i odlaže se u isušenom delu rudnika Dobro Selo-Istok, koji služi kao deponija. Pepeo iz Kosova A se prenosi do deponije pokretnim trakama, nakon humidifikacije. Deponije pepela sadrže više od predviđene količine pepela, a gomile pepela imaju vizuelni uticaj na pejzaž. Obe deponije su u određenim trenucima u prošlosti korišćene za odlaganje drugog čvrstog otpada i tečnog otpada (na primer, u deponiji Kosova A su detektovani ulje i bazeni fenola; vidi komponentu Zemljište za više detalja). Pepeo sadrži soli i tragove metala, što, kada je mokro, može da procuri i prodre u podzemne i površinske vode. Pepeo iz obe termocentrale se ili cementira u kase, ili odlaže bez zaštite od kiše. Količina pepela koji se stvara u centralama za 2006. godinu (prema izveštaju EKK) je prikazana u Tabeli 9. Metode koje se koriste za određivanje količine su nepoznate, a precizna količina nije potvrđena. Tabela 9. K  oličina pepela koji stvaraju termocentrale Kosovo A i B Mesto proizvodnje TE Kosovo A TE Kosovo B UKUPNO

Blok

2006

t/godišnje

321577

t/MWh

0.3109

t/godišnje

726559.4

t/MWh

0.227

t/godišnje

1048136.4

t/MWh

0.24241


Poglavlje 2 Ekološka i Socijalna Osnova

Sadržaj otada na Kosovu obuhvata 32 vrste otpada; pepeo je daleko najveći problem u smislu količine. Upravljanje otpadom se generalno mora unaprediti na Kosovu, posebno za industrijska postrojenja. Podaci o stvaranju čvrstog otpada (urbanog i industrijskog) nisu u potpunosti dostupni, zbog nepostojanja politike za otpad. Rudnici nemaju spisak vrste otpada. Osim pepela, čvrst otpad dolazi iz kancelarija u rudnicima i stanicama za opravku, koji se sakuplja kao opštinski otpad. Osim pepela, glavni izvori čvrstog otpada u termocentralama su: zastarela oprema i materijali; ostaci od tretmana vode; iskorišćeno ulje za mašineriju i drugi opasan otpad. Otpadom iz obe termocentrale upravlja poseban odsek unutar Centralnog odeljenja za održavanje. Metali su jedini otpad koji se sakuplja odvojeno i prodaje Metalkosu. Potrošeno ulje se, navodno, reciklira u specijalizovanim preduzećima. Poput pepela, ostaci čvrstog otpada iz procesa tretmana vode mogu sadržati tragove metala i soli. Količina se procenjuje na oko 6 m3/d od Kosova A i 3 m3/d od Kosova B. Suvi materijal iznosi oko 2100 m3/godišnje čvrstog otpada. Otpad se uklanja kao blato i odlaže zajedno sa pepelom. Opasni materijali i otpad se, trenutno, skladište u lošim uslovima na mnogim mestima na Kosovu, uglavnom u industrijskim kompleksima gde su proizvođeni. Ne postoje adekvatni objekti za skladištenje opasnog otpada, iako postoji plan da se izgrade privremena skladišta. Azbest je korišćen uglavnom za instalaciju tokom izgradnje Kosova A, postrojenja za sušenje i gasifikaciju i može se naći svuda u tim postrojenjima. Azbest nije korišćen za Kosovo B. Navodno, ne postoji azbest u rudarskoj zoni i nije identifikovan prilikom posete lokaciji. Prema dostupnim podacima, ulje koje sadrži PCB ne predstavlja veći problem u termocentralama. EKK Izveštaj o životnoj sredini navodi 5 transformatora koji sadrže PCB (polihlorinisani bifenoli), ali nisu u funkciji, i 14 transformatora koji sadrže PCB i koji su još uvek u funkciji u Kosovu B. Te transformatore bi trebalo zameniti i propisno deaktivirati u skoroj budućnosti. Usluge sakupljanja, prenosa i uklanjanja opštinskog otpad uglavnom okrivaju gradska područja, ali se sada proširuju i na seoska područja. Postoji 30 opština na Kosovu, a otpad se deponuje bilo opštinskim, ili regionalnim deponijama. U više opština, deponije su rehabilitovane i koriste ih preduzeća za sakupljanje otpada, dok se ne završe regionalne ili nove deponije. Regionalno preduzeće za sakupljanje otpada Priština, upravlja opštinskom deponijom u Prištini, koja se nalazi na severoistočnom uglu rudnika Miraš-Istok. Deponija je opremljena bazenom za prihvatanje voda.

Ne postoje postrojenja za reciklažu na Kosovu, osim nekih manjih inicijativa za aluminijumske konzerve, koje se sakupljaju za malu topionicu u Janjevu, kao i fabrika za reciklažu nefunkcionalnog papira i plastike. Svest o pitanjima upravljanja otpadom, kao što je smanjivanje otpada, bezbedno skladištenje i rukovanje, obeležavanje otpada ili odvajanje, ne postoji. Trebalo bi preduzeti mere kako bi se sprečilo otvoreno bacanje otpada u industrijskim zonama, a stvoreni otpad bi trebalo da se adekvatno skladišti, kako bi se sprečilo zagađenje zemljišta i podvodnih voda, i kako bi se omogućila reciklaža / ponovna upotreba sekundarnih sirovih materijala. Postojeće otvorene deponije se moraju reklamovati.

Prirodno okruženje Tabela 10 sadrži više hektara (i procenata) za svaku vrstu korišćenja zemljišta, a Mapa 3 daje prikaz korišćenja zemljišta u zoni interesa. Tabela 10. V  rste korišćenja zemljišta u zoni interesa Površina (ha)

Procenat (%)

545

2.12

Stambene zone

3,103

12.10

Jalovišta

1,160

4.52

Postojeći rudnici

1,003

3.91

Vrste korišćenja zemljišta Industrijske zone (bez postojećih rudnika)

Deponije pepela

215

0.84

4,613

17.99

Potencijalne poljoprivredne zone

15,009

58.52

Ukupno

25,648

100.00

Šume

Zemljište se, uglavnom, koristi za poljoprivrednu obradu, zatim dolaze šume, a onda industrijske zone. Podela korišćenja zemljišta je, stoga, predstavljena u Slici 2. Slika 2. Korišćenje zemljišta

Indrustrijka zona Stambene zone Šume Potencijalne poljoprivredne zone

25 |


Sitni c

Mitrovice

Bivoljak

Prishtine

Peje Gjakove

Sitnica

Plemetina

Stabilimenteti e transmisije

Mitrovice

Gjakove

B

Obilic

Deponija pepela

TE Kosovo B

Mazgit

TE Kosovo A

Kosovamonti

Sibovac

Crkvena Vodica

Sipitula

Gjilan

Mazgit

Stabilimenteti e transmisije

Leskovcic

Zilivoda

Ferizaj

Prizren

Hamidija

Sibovac

a

Prishtine

Peje

Deponija pepela

Plemetina TE Kosovo

Dre nic

Gjilan

Hamidija

Bivoljak

Zilivoda

Ferizaj

Prizren

Leskovcic

Obilic

Rudnik Kosovo Ade a

Krusevac TE Kosovo A

Kosovamonti

Crkvena Vodica

Gornji Sipitula Grabovac

Otvaranje novog kopa

Ade

Deponija jalovine

Deponija Nakarada pepela

Sitnica

Donji Grabovac Otvaranje novog kopa

Dobri Dub

Dr en ic

Deponija jalovine

Deponija jalovine

Deponija jalovine

Veliki Belacevac

Deponija jalovine

Nakarada

a

Donji Grabovac Deponija jalovine

Deponija jalovine

Krusevac

Gornji Grabovac

Dr en ic

Deponija pepela

Rudnik Kosovo Sitnica

Dre nic

Deponija jalovine

Dobri Dub

a

Veliki Belacevac

Deponija jalovine

Pomazatin

Kuzmin

Kuzmin

Deponija jalovine

Pomazatin D

ca ni re

D

ca ni re

Naselje

Glavni put

Izgrađeno naselje

Železnica

Deponija jalovine Izgrađeno naselje

Akumulacija vode Železnica

Potok

TE Kosovo B

Deponija pepela Deponija jalovine

Zona poplavevode Akumulacija

Kanal IL

KEK novi kop KEK postojeći kop

Naselje

Industrijska Deponijazona pepela Industrijska zona Šuma Šuma

Glavni put

Zona poplave

Reka

ca ni Sit

Mali Belacevac

ca ni Sit

Mali Belacevac

Potok

Reka

Kanal IL

TE Kosovo A TE Kosovo B

TE Kosovo A

KEK postojeći kop

Transportne KEK novi kop trake ugalj Transportne trake ugalj 1,000 1,000

500

500

Meters 0

Meters 0

1,000 1,000


Poglavlje 2 Ekološka i Socijalna Osnova

Uticaj na prirodna staništa i okruženje. Za sada, uticaj poljoprivrede na životnu sredinu nije značajan, jer se malo koriste đubriva i poljoprivredne hemikalije. To će se promeniti napretkom ruralne ekonomije i povećaće se upotreba đubriva i pesticida. Isto tako, ne postoji veliko industrijsko zagađenje, jer delatnosti u toj oblasti ne postoje. U svakom slučaju, bivša mesta teške industrije ostaju izvor zagađenja životne sredine, pošto su zagađena otpadom od obrađivanja metala i različitim hemikalijama, koje cure u površinske i podzemne vode. Prašina iz rudnika je navedena u drugim delovima teksta. U smislu vizuelnog uticaja na okruženje, postoji sedam deponija koje se nalaze severozapadno, jugozapadno, južno i jugoistočno od rudnika Belaćevac i Dobro Selo, koje zauzimaju površinu od 10 km2. Šteta po životnu sredinu koju uzrokuju deponije locirane van rudnika nastaje zbog lošeg upravljanja deponijom, upitne dugoročne geo-tehničke stabilnosti i zbog nepostojanja vegetacije. Klizišta postoje u zapadnoj jami MirašaZapad, zbog nestabilnosti deponije. Procene vizuelnog uticaja pokazuju da nije više od 10% otvorenih deponija rekultivisano. Te deponije predstavljaju potencijalni izvor prašine za rudare i sela Bardh i Hade, što je primetno tokom leta.

toga. Flora i vegetacija su označene u isto vreme, iako doba godine nije bilo optimalno za taj posao. Kako bi se uporedile i procenile vrednosti tri lokacije na nacionalnom nivou, posećene su i oblasti van zone interesa. Pored toga, vegetacija na sledećim potencijalnim lokacijama je detaljnije ispitana: jugozapadna strane Plemetine (uključujući i lokaciju Kosova B); okruženje Bivoljaka i Beriše (uključujući i lokaciju Bivoljaka). Lokacija Kosova A nije ispitana, pošto je to u potpunosti industrijska zona, bez prirodnih bogatstava. Većina vrsta biljaka (drveće, rastinje i bilje) je identifikovana. Prirodne zajednice bilja i one nastale antropološkim faktorima nisu zabeležene, kao što su njihovi biotopi. Fauna, vegetacija i biotopi za lokaciju Kosova B i Bivoljaka su opisani, uključujući preovlađujuća tipična staništa i okruženja, kao i njihova ekološka vrednost (bio-raznolikost, ugrožene vrste i staništa, kao pokazatelji na nacionalnom i evropskom nivou).

Nekontrolisano korišćenje zemljišta i ilegalna izgradnja, takođe utiču na raznolikost prirode. Ilegalno izgrađene kuće postoje na šumskom zemljištu i u zaštićenim zonama, uključujući i nacionalni park Šar planine. Pored toga, i dalje postoje nelegalni kamenolomi. Trebalo bi ispitati zonu interesa, kako bi se obuhvatile i te nelegalne aktivnosti. Zaštićene zone, flora i fauna, korišćenje zemljišta. Kosovo ima raznolike ekosisteme i staništa. MSPP je pružilo informacije o značajnim prirodnim lokacijama u Obiliću i Vučitrnu: to su uglavnom drveća ili potoci, i identifikovane su u ispitivanju sprovedenom 2003-2004. Nijedna od lokacija nije u blizini ili na mestu TC. Generalno gledano, podaci o prirodnim i zaštićenim zonama su stari i trebalo bi ih ažurirati. Terensko ispitivanje faune, flore i staništa u zoni interesa su sprovela dva biologa u periodu od 11-15 aprila 2007. god. Bilo je više poseta na tri potencijalne lokacije centrale, u različito doba dana, kako bi se zapazilo više

Biotopi imaju veliko bio-raznolikost faune i flore, na šta ukazuju zaštićene i ugrožene vrste na nacionalnom nivou (fide dr Schneider-Jacoby, Euronature), kao što su bela roda (Ciconia ciconia), grogotovac (Anas querquedula), obalska ptica (Tringa totanus) i posebno ugrožen kosa (Crex crex), kao i mali bukavac (Ixobrychus minutus). Bela roda, mali bukavac i kosa, koji su navedeni u Aneksu I Direktive EU o divljim pticama kao ugrožene vrste, nisu endemske; sve tri se mogu naći širom Evrope, u delovima Azije, kao i drugde. Većina ispitanih lokacija je pod antropološkim uticajem, tj. uticajem čoveka. Većina vegetacije na livadama i u šumama je pod upravom poljoprivrednih udruženja.

27 |


IZVRŠNI REZIME

U blizini sela postoje dokazi proste vegetacije. Prirodni biotopi su nađeni u blizini reke Sitnice i obuhvataju mokre livade, u blizini Bivoljaka i Preluže, šume sa vrbama oko reke i druga močvarna mesta; ostali prirodni biotopi obuhvataju šiprag oko Bivoljaka i hrastovu šumu zapadno od Bivoljaka. Trebalo bi pripremiti potpuniju studiju flore i faune u zoni interesa, kao i poseban katalog ugroženih vrsta.

Socijalna osnova Kontekst Kosovo je posleratna zemlja, koja je još uvek u procesu obnove i izgradnje. Zbog toga, sveobuhvatne i skorašnje informacije sa popisa na lokaciji novog polja rudnika nisu dostupne. Informacije sakupljene za socijalnu osnovu su izvučene iz izveštaja i razgovora sa kosovskim ministarstvima, NVO-ima, donatorima i pogođenim zajednicama.

Prostor zahvaćen projektom i populacija Opština Obilić se nalazi severozapadno od Prištine, na glavnom putu ka Mitrovici. Bio je deo opštine Prištine do 1989. god. Opštinu sada čine 20 sela, uključujući i grad Obilić. Primarni podaci su sakupljeni iz deset od dvadeset naselja u opštini Obilić. Ta naselja su Ade, Leškosić/Lajthishtë, Kruševac/Dardhishtë, Sibovac, Donji Grabovac, Špitula, Hamidi, Crkvena Vodica i Obilić.

| 28

Polje 1. Glavni rezultati ankete u naseljima

Ade: 48% ispitanika čvrsto podržava projekat, a 46% smatra da će imati pozitivan ekonomski uticaj.

Leškosić/Lajthishtë: 46% stanovništva čvrsto podržava projekat, a 44% smatra da će projekat imati pozitivan ekonomski uticaj. Kruševac/Dardhishtë: 23% stanovništva se čvrsto protivi projektu i smatra da će povećati zagađenje i količinu industrijskih otpadnih voda. Sibovac: Glavnu zabrinutost predstavlja bojazan da će se upitnik ankete zloupotrebiti za buduće zaposlenje. Donji Grabovac: Glavnu zabrinutost predstavlja zagađenje životne sredine, buka, nestašica pijaće vode (zagađenje je oštetilo lokalno snabdevanje izvorskom vodom), zdravlje i dislociranje. Šipitula: Glavnu zabrinutost predstavlja preseljavanje. 60% smatra da će projekat doneti nova radna mesta za meštane i da će poboljšati javni prevoz. Hamidi: 46% smatra da će projekat imati pozitivan uticaj na privredu. 77% smatra da će projekat imati negativan uticaj na životnu sredinu. Crkvena Vodica: 67% smatra da će projekat imati pozitivan uticaj na opštinu. Glavna zabrinutost zajednice zbog projekta su nezaposlenost, zagađenje i zdravlje. Obilić: Glavna zabrinutost zajednice zbog projekta predstavlja zagađenje životne sredine. Izvor: Prism Research, april 2008.

Kako je konstatovano ranije, oko 5300 stanovnika živi u gradu Obiliću, a oko 27000 u seoskim područjima. Gustina naseljenosti varira od jednog naselja do drugog. Veliko deo stanovništva pripada mlađoj generaciji, a naselja su podeljena prema etničkoj pripadnosti. Iako većinu populacije čine Albanci, sela kao što su Babin Most, Miloševo, Plemetina i Crkvena Vodica su, uglavnom, naseljena Srbima i drugim nealbancima. Obilić je, takođe, bio multietnička sredina pre marta 2005. godine, ali su preostali Srbi i neki Romi napustili grad i smestili se u Plemetini i drugim selima.


Poglavlje 2 Ekološka i Socijalna Osnova

Javne konsultacije i identifikovanje aktera U toku pripreme LPTAP-a, bilo je više javnih konsultacija sa glavnim akterima,8 na osnovu Okvira ekološke i socijalne zaštite, kako bi se zajednice u zoni interesa upoznale sa projektom. Projekat je pratio proces u tri faze:

i obezbedi kvalitativna informacija o stavovima ljudi, poimanju i problemima u vezi sa sadašnjim i budućim razvojem rudnika i termocentrale. Tabela 11. B  roj anketiranih ljudi i domaćinstava po selu

Selo

Broj ljudi po selu

Broj domaćinstava koja su učestvovala u anketi

Ade

1156

334

Crkvena Vodica

484

104

Donji Grabovac

85

15

Hamidi

1. Početno identifikovanje aktera i definisanje; 2. Početne konsultacije sa glavnim akterima, obuhvatajući pogođena sela i zajednice, kako bi se identifikovali mogući uticaji projekta i čuli stavovi zajednica; i 3. Obimno anketiranje domaćinstava u pogođenim zajednicama, kao i detaljne konsultacije i fokusne grupe, kako bi se dobila jasna i ažurirana socijalna osnova i ispitali dodatni uticaji, identifikovani u prvoj fazi konsultacija. Seoske konsultacije. Kao prvi korak, održane su seoske konsultacije od 22. oktobra do 1. novembra 2007. god. u Šipituli, Donjem Grabovcu, Ade, Sibovcu, Leškosić/Lajthishtë, Plemetini, Kruševac/Dardhishtë, Hamidiju i Obiliću. Pored pojedinačnih sastanaka u selima, projektna služba je održala konačan sastanak sa predstavnicima sela, kako bi se otkrili zaključci sa devet seoskih sastanaka, kako bi se proverile informacije i razgovaralo o glavnim zahtevnima meštana. Prisustvovanje sastancima je bilo veliko, sa prosečnim brojem od sedamdeset ljudi po sastanku.9 Na sastancima su identifikovana važnija pitanja, koja su dalje ispitana za socijalnu procenu i upotrebljena su u metodologiji za kasnije konsultacije sa seoskim zajednicama koje žive na prostoru zahvaćenom projektom. Anketa u domaćinstvima i fokusirana konsultacija sa zajednicom. Kako bi se dopunile informacije, LPTAP je angažovao dve kompanije stacionirane na Kosovu (Prism Research (Prizm riserč) i Community Development Fund-CDF (Fond za razvoj zajednice)) da sprovedu detaljnu anketu u domaćinstvima i tekućoj konsultaciji sa pogođenim zajednicama i selima. Svrha ankete u domaćinstva bila je da se obezbede precizni i najnoviji primarni podaci o društvu. Informacije dobijene anketom su upotrebljene da se dopune sekundarni podaci 8

9

88

14

Kruševac/ Dardhishtë

987

209

Leškosić/Lajthishtë

921

208

0

0

1114

259

Plemetina Sibovac Šipitula Obilić

91

25

1741

412

Učesnici su često identifikovali sastanke zajednice, koji bi predstavljali stanove njihovog sela i služili kao kontakt između projekta i zajednice, kao dobri mehanizmi za tekuće konsultacije. U skladu sa izraženim interesovanjem i Smernicama za konsultacije sa zajednicom (vidi fusnotu 8), uspostavljeni su forumi za razvoj zajednice za većinu pogođenih zajednica, na kojima je bilo aktivnog učešća pripadnika zajednice.

Ekonomsko okruženje Pre sukoba 1999. godine, EKK je bila glavni izvor zaposlenja u oblasti, kroz svoje dve termocentrale, pružanje usluga i izgradnju i održavanje objekata. EKK je i dalje važan poslodavac u opštini i poseduje Ambulantu, Dom kulture, Sportski teren, Vatrogasnu stanicu i drugu imovinu. Na osnovu broja nezaposlenih, registrovanih u opštinskom birou za zapošljavanje, stopa nezaposlenosti u Obiliću je oko 16%. Međutim, ta cifra predstavlja samo one koji su registrovani i zasnovana je na

Definicija aktera je u svrhu identifikacije uzeta iz izveštaja organizacije Riinvest/IIED stacionirane na Kosovu – Smernice za konsultacije sa zajednicama na Kosovu. Izveštaj navodi: „Akteri su ljudi koji su zainteresovani za rudarske aktivnosti. To obuhvata ljude koji utiču na te aktivnosti, kao i one na koje aktivnosti utiču. Lokalne zajednice su same akter, ali akteri su i oni van lokalnog područja, poput nevladinih organizacija, biznisa, vlada, opštine i zaposleni koji žive van te zajednice. Ti širi akteri se moraju uključiti u konsultacije jer mogu... biti odgovorni za ispunjenje obaveza dogovorenih kroz konsultacije kako bi se pobrinuli da zajednica ima dovoljno kapaciteta da se uključi, ili kako bi se proverile informacije da su oni kredibilni“. Kompletan spisak prisutnih za svaki sastanak se može naći u projektnoj službi LPTAP-a. Posebno, ciljevi ovih prvih sastanaka su: uspostavljanje dijaloga, identifikovanje glavnih pitanja od važnosti i najadekvatnijih metoda za buduće konsultacije sa tim zajednicama; identifikovati specifična pitanja za različite grupe iz zajednica, posebno ona koja se mogu odvojiti od tradicionalnih metoda konsultacija na osnovu etničke pripadnosti, doba starosti ili pola, i razgovaralo o glavnim problemima i mogućim uticajima projekta.

29 |


IZVRŠNI REZIME

poznatom broju stanovništva, koji nije ažuriran. Stvaran broj je verovatno veći, pošto većina nezaposlenih nije registrovana (2006: Ministarstvo sredine i prostornog planiranja, „Prostorna analiza Obilića“). Dokazi sugeriraju da je broj nezaposlenih u opštini možda isti kao i nacionalni prosek (41.4%, kako je navedeno 2006. u izveštaju Kosovske službe za statistiku), a brojevi se razlikuju po naseljima. Sakupljene informacije iz deset anketiranih naselja pokazale su da je 21% stanovnika trajno zaposlen, a 13% od onih zaposlenih rade za EKK. 19% stanovnika čine domaćice, a 17% je nezaposleno. Ekonomsku osnovu Obilića čini veliki rudnik. Međutim, nivoi zaposlenja i podrška EKK je smanjena, a opština je pretrpela ekonomski gubitak zbog toga, posebno kosovski Srbi, koji nisu mogli da se vrate na posao posle sukoba. Prema anketi, alternativni izvori prihoda u oblasti su ograničeni. Četvrtina svih meštana zarađuje dodatne prihode od seče i prodaje drva za ogrev. Poljoprivredna proizvodnja za prihod je fokusirana na manji broj naselja. Zbog lošeg ekonomskog stanja i male zaposlenosti u oblasti, 23% anketiranog stanovništva kaže da nemaju dovoljno novca za hranu, dok 16% smatra da žive na ivici egzistencije, što je jednako ivici siromaštva. Dodatnih 40% izjavljuje da imaju dovoljno hrane, ali da nemaju dovoljno novca za odeću. Primećene su neke razlike između gradskog i seoskog stanovništva, poput razlike u poimanju ostvarenog prihoda: 42% gradskog stanovništva smatra da zarađuju manje od prosečnog prihoda, dok kod seoskog stanovništva ta cifra iznosi 36%. Međutim, seosko stanovništvo verovatnije je bliže granici siromaštva. Prihod varira, ali najveći deo populacije (33%) zarađuje između 101-250 evra mesečno. Preostalih 22% zarađuju između 251-500 evra

| 30

mesečno, 16% 51-100 evra mesečno, 11 % preko 501 evro mesečno, a preostalih 8 % zarađuju između 30-50 evra mesečno.

Zdravlje Četvrtina ispitanika (26%) kaže da su oni ili drugi članovi domaćinstva imali neke „ozbiljne“ zdravstvene probleme u protekle pet godine, gde su najzastupljenije respiratorne bolesti, srčane i plućne, rak, mentalni problemi i dijabetes. Domaćinstva u Šipituli, Grabovcu, Paljaju, Kruševac/Dardhishtë i Hamidiju i njihovi članovi su imali najviše zdravstvenih problema, za razliku od onih u Ade, gde su imali najmanje zdravstvenih problema.

Zdravstvene ustanove su podeljene prema etničkoj liniji. Tri zdravstvena centra pokrivaju srpsku populaciju iz sela Babin Most, Plemetina i Crkvena Vodica. Dodatna tri zdravstvena centra pokrivaju albansko stanovništvo iz sela Breznica, Sibovac i Miloševo. Glavni centar primarne zdravstvene zaštite je u Obiliću. Opština pruža zdravstvenu zaštitu svim pacijentima iz celokupnog stanovništva na geografskoj teritoriji opštine (2005: OEBS, Opštinski profil – Obilić). U anketi je konstatovano da su, u protekle pet godine, respiratorna oboljenja preovladavala u Ade, Crkvenoj Vodici i Donjem Grabovcu, a sva ta sela su u neposrednoj blizini postojećih rudnika i lokacija Kosovo A i B. Međutim, 38% svih ispitanika su pušači. Rak je naveden kao jedan od najuobičajenih uzroka smrti meštana Kruševac/Dardhishtë i Sibovca. Dvadeset i šest procenata svih ispitanika izjavljuje da su oni il članovi njihovog


Poglavlje 2 Ekološka i Socijalna Osnova

domaćinstva imali ozbiljne zdravstvene probleme u protekle pet godine. Anketirana zajednica izjavljuje da, kada su imali zdravstvenih problema (bilo koje vrste), 50% je posećivalo lekare u lokalnoj ambulanti, 39% je lečeno u bolnici, a 21% je lečen kod privatnih lekara. Razlozi koji su navedeni za ograničeni pristup i za neobraćanje lekarima su troškovi prevoza, nepoverenje u zdravstvene radnike i ranije loše pružanje zdravstvenih usluga i troškovi. Na forumima fokusnih grupa iz zajednice, zdravstvena zaštita i oboljenja predstavljaju ozbiljnu zabrinutost u Ade, Leškosić/Lajthishtë, Kruševac/Dardhishtë, Donjem Grabovcu, Šipituli, Hamidiju, Crkvenoj Vodici.

Korišćenje zemljišta i preseljavanje Zona novog polja rudnika je, uglavnom, naseljena većim porodicama koje rade u poljoprivrednim preduzećima ili samostalno se bave poljoprivrednom. Približno 60% stanovništva koje živi u regionu čine poljoprivrednici. Proizvodnja i prodaja poljoprivrednih proizvoda je, po navodima, važan izvor prihoda za meštane. Prostor zahvaćen projektom je reprezentativan u opštini, pošto su najuobičajeni vidovi korišćenja zemljišta poljoprivreda i šumarstvo, iako važnost toga opada. Za novi rudnik će biti potrebno oko 13% teritorije opštine Obilić. Ta površina, planirana za rudnik, uglavnom se sastoji od plodnog zemljišta, dok preostali delovi su naselja, putevi ili šume (2006: Ministarstvo sredine i prostornog planiranja, „Prostorna analiza Obilića“). Polje 2. Preseljavanje – Slučaj Hade Zbog mogućnosti odrona, deo sela Hade je morao hitno biti evakuisan. 85 porodica koje su premeštene privremeno žive u Obiliću; ostali (uglavnom nerezidenti koji tu poseduju zemlju) su dobili nadoknadu u novcu. Na lokaciji je ostalo 495 porodica, koje će se morati preseliti pre nego što otpočnu planirani radovi rudnika i kako bi se preduzele bezbednosne mere. Grupna diskusija je pokazala da su preostali meštani Ade spremni da se presele u grupi. Uslovi za one koji se još uvek nalaze u selu su loši, od kojih 26% ima prihode znatno ispod proseka, a 21% živi sa manje od 30 evra mesečno. Stanje životne sredine je takođe vodeći faktor. Neposredna blizina rudniku uzrokuje uticaj buke, prašine i ugrožava bezbednost, jer veliki kamioni putuju lokalnim putevima.

Ispitanici koji vide potrebu da se isele sa prostora zbog projekta kao problem su najbrojniji u Hamidiju (43%) i Obiliću (39%), a najmanje ih ima u Kruševac/Dardhishtë (16%). Takođe, u Crkvenoj Vodici i Hadu ima najveći broj ispitanika koji kažu da će uvođenje znatnih ograničenja za izgradnju novih ili obnovu starih objekata, u vezi sa izgradnjom Kosova C, predstavljati problem (54% i 49%). U Šipituli ima najmanji broj ispitanika koji podržavaju taj stav (12%). Većina učesnika fokusnih grupa podržava ideju preseljavanja, kao i sva sela obuhvaćena u fokusnim grupama, koja su pod negativnim uticajem postojeće termocentrale. U tom smislu, eksplicitni zahtevi većine ispitanika iz dva sela, Ade i srpske zajednice, koja živi u Crkvenoj Vodici, su hitno premeštanje svih domaćinstava koja žive u tim selima. Njihovi zahtevi su rezultat trenutnog nivoa zagađenja, velike buke koju stvaraju termocentrale i nesigurnost oko budućeg napretka novog rudnika. Ispitanici iz Donjeg Grabovca i Naselja Beriše su, takođe, ukazali na veliku potrebu za hitnim preduzimanjem mera, pošto bager EKK radi veoma blizu njihovih kuća, a buka koju stvara je konstantna i izaziva frustraciju.

Infrastruktura Putevi. Regionalni putevi povezuju veća naselja i većina puteva je asfaltirana. Zbog velikog korišćenja njih stalno treba održavati. Samo mali broj regionalnih puteva povezuje opštinu Obilić (2006: Ministarstvo sredine i prostornog planiranja, „Prostorna analiza Obilića“). Lokalna mreža puteva je dobra, sa 150 kilometara puteva, koji povezuju sela i gradove širom opštine. Međutim, stanje puteva je loše sa samo 30 popločanih puteva, od kojih većina ima rupe. Od 20 naselja u opštini, samo 8 imaju asfaltne puteve, ili 40%. Van Obilića, popločani putevi se mogu naći samo u blizini drugih naselja, dok su ostala povezana poljskim putevima i šljunkom. Najmanje tri sela je u potpunosti odsečeno u periodima velikih kiša i snežnih padavina. Još jedan problem, na koji se naišlo u konsultacijama i u anketi domaćinstava, jeste saobraćaj koji je u vezi sa EKK. Ispitanici su se žalili da nije bezbedno putovati lokalnim putevima, jer njih često koriste transportna vozila EKK. Smatraju da uslovi puteva nisu pogodni za te vrste vozila i količinu upotrebe.

31 |


IZVRŠNI REZIME

Usluge javnog prevoza autobusima i minibusevima postoje za 14 naselja, dok 7 naselja nemaju pristupa javnom prevozu. Tamo gde postoje, usluge javnog prevoza za opštinsku teritoriju su okarakterisane kao relativno zadovoljavajuće. Naselja koja imaju pristup javnom prevozu su: Obilić (novi i stari), Crkvena Vodica, Ade, Leškosić/Lajthishtë, Sibovac, Hamidi, Miloševo, Raskovo, Bakši, Lazarevo, Kruševac/Dardhishtë, Šipitula, Donji Grabovac, Plemetina i Babin Most. (2006: Ministarstvo sredine i prostornog planiranja, „Prostorna analiza Obilića“) Vodosnabdevanje. Glavni snabdevači vode u opštini su preduzeće Batlava i regionalno preduzeće „Vodovod Priština“. Vodovod Priština snabdeva 13 naselja, ili 65% naselja. Nisu sva domaćinstva u ovih 13 naselja priključena na vodovod; samo 60% stanovništva dobija

Najčešće nestašice nastaju u toku letnje sezone, a meštani sela tada nerado piju vodu iz bunara, zbog straha od zagađenja. Zagađenje, takođe, predstavlja problem za građane zbog starosti mreže vodosnabdevanja. Bunarska voda se koristi u 7 naselja, ili 35% naselja. To su: Šipitula, Donji Grabovac, Hamidi, Kozarice i Babin Most i Breznica. Snabdevanje vodom iz bunara je lošeg standarda, pošto lokalna podzemna voda može biti zagađena. To važi posebno za naselja u blizini objekata EKK, kao što su Kruševac/Dardhishtë, Ade, Leškosić/ Lajthishtë i Hamidi. Unapređenje lokalnog sistema vodosnabdevanja je prioritet za opštinu.

Očekivanja, stavovi i zabrinutost i konsultacije u zajednici Prvi sastanci zajednice su održani oktobra 2007. god. čiji je cilj bio da se prikupe neke preliminarne informacije o zabrinutosti i trenutnom stanju ljudi, koji žive i rade na prostoru koji predstavlja polje novog rudnika. Fond za razvoj zajednice je držao sastanke fokusne grupe kao i druge sastanke sa pogođenim zajednicama marta 2008. god. Glavni zaključci sa tih sastanaka, u smislu najčešće postavljanih pitanja, su navedeni u tabeli 12. Tabela 12. Glavna pitanja za sve meštane sela Najčešće postavljana pitanja i zabrinutost

vodu preko tih sistema. Naselja koja se snabdevaju preko distribucijske mreže vodovoda Priština su: Obilić, Mazgit 1, Mazgit 2, Kruševac/Dardhishtë, Ade, Leškosić/ Lajthishtë, Plemetina, Miloševo, Raskovo, Baški, Lazarevo i Škabaj.

| 32

1

Zaposlenje

2

Nedostatak infrastrukture (putevi, vodovod, kanalizacija)

3

Zagađenje: vazduh, voda i zemljište

4

Neredovno snabdevanje strujom

5

Preseljavanje: eksproprijacija zemljišta, kompenzacija, pravni okvir, održavanje celog sela nakon preseljavanja

Meštani očekuju da će projekat imati pozitivan uticaj na lokalnu privredu i da će se njime otvoriti nova


Poglavlje 2 Ekološka i Socijalna Osnova

radna mesta, ali većina smatra da će biti i negativnih uticaja. U nekoliko konsultacija, učesnici su izrazili stavove da je projekat dobar ili neophodan za Kosovo u celini, a zatim su izrazili rezervu prema uticaju koji bi projekat imao na njih direktno. Pedeset i osam procenata svih meštana smatra da će projekat imati negativan uticaj na životnu sredinu, a u Hamidiju ta cifra dostiže 77%. Postoji zabrinutost da će se trenutni problemi oko zagađenja povećati, što će taj prostor učiniti nemogućim za življenje. Od stanovništva Dardhishtë/ Dardišta 23% se čvrsto protivi projektu, a drugih 27% na projekat gleda negativno. Ostala pitanja, postavljena tokom sastanka fokusne grupe, obuhvataju zabrinutost oko toga da lokalni radnici neće imati prioritet za

zapošljavanje i da će morati da trpe zagađenje i loše životne uslove, bez ikakvih beneficija. U tom kontekstu, meštani su takođe upućivali na negativan uticaj emisije na njihovo zdravlje. Učesnici su takođe izrazili nezadovoljstvo neadekvatnim snabdevanjem strujom i jačinom struje. Stav koji je često iznošen jeste da meštani tih sela, koji osećaju uticaj termocentrale u njihovoj blizini, mogu makar da redovno dobijaju struju od termocentrale. Za vreme konsultacija, meštani sela, osim onih u Hadu, upućivali su na to da bi želeli da se sela presele u celini, kako bi se izbeglo „ono što se desilo Hadu“. Učesnici su želeli informacije o kompenzaciji i zanima ih isplata nadoknade pre preseljavanja.

33 |


IZVRŠNI REZIME

| 34


Poglavlje 3 Alternativne Mogućnosti Razvoja

ALTERNATIVNE MOGUĆNOSTI RAZVOJA

U

razmatranju alternativnih mogućnosti razvoja za termocentralu Kosovo C i novog polja rudnika, pregledane su strategije i studije sektora u smislu proizvodnje energije i potražnje, uloge lignita i ekonomske isplativosti za njegovo korišćenje.

Pregled Najobuhvatnija procena potražnje za električnom energijom na Kosovu može se naći u važnijim publikacijama, kao što su ESTAP10 i GIS11 studije. Procene iz oba izvora su upotrebljene da se stavi u kontekst ravnoteža između snabdevanja i potražnje u narednim godinama. Studija Poyry12 predstavlja najskoriju procenu, koja obuhvata period do 2020. godine, kao i procenu srednjoročnog rasta (MGS). Još uvek nije doneta konačna odluka o konačnom kapacitetu TC Kosovo C, niti o ugradnji u sekvencama. Nekoliko faktora postoje za izbor konačnog kapaciteta od 2000 MW, kao optimalnog rešenja u fizičkom, ekonomskom i regionalnom smislu. Posebno, kako je navedeno u Energetskoj strategiji,13 „proizvodnja struje će se orijentisati ka zadovoljavanju domaće potražnj, uz stabilnu i neometanu proizvodnju i konkurentne cene, kao i ka izvozu viška energije na regionalna i šira tržišta“. U skladu sa tim ciljem, do 2015. godine, trebalo bi da se zadovolji celokupna domaća potražnja, dok bi 30-50% dostupne energije moglo da se izvozi, a neto kapacitet sistema bi bio oko 1800-2000 MW. Razmotrena su različita potencijalna polja za razvoj rudnika14,15, kako bi se zadovoljile potrebe termocentrala Kosovo A i B, nakon što se iscrpe rudnici Belaćevac i Dobro Selo i kako bi se obezbedio lignit za TC Kosovo C. U smislu uslova lokacije za novu termocentralu, rezultati „Studije pred-izvodljivosti za novu termocentralu

10 11

12 13 14 15 16

sa pogonom na lignit i za mere smanjenja uticaja iz termocentrale Kosovo B“ su takođe uzeti u obzir.16 Konačni kapacitet od 2000 MW verovatno će predstavljati optimalnu opciju iz sledećih razloga: ●● Polje novog rudnika, izdvojeno kao najprioritetnije za razvoj na osnovu kvaliteta uglja i jalovine, sadrži adekvatne rezerve uglja da se snabde nova termocentrala kapaciteta 2000 MW u periodu dužem od 40 godina, što je obično radni vek centrala na osnovu ekonomskih i finansijskih analiza; ●● Svi tehnički i ekonomski pokazatelji, sakupljeni do danas, podržavaju ugradnju kapaciteta od 2000 MW u novoj termocentrali; ●● Učešće Kosova na regionalnom tržištu električnom energijom u jugoistočnoj Evropi predstavlja veliki izazov za vladu u smislu adekvatnog razvoja energetskog sektora, ali u isto vreme nudi važne prilike za tržište kome je potrebna električna energija, kako je detaljno ispitano u gore navedenoj GIS studiji; ●● Projekat oko hidro sistema Ibar-Lepenac, sa ciljem da se obezbedi da Ibar-Lepenac može da podrži dodatnu potražnju za vodom u novoj termocentrali Kosovo C, nedavno je sproveden, a finansiran je od strane Evropske agencije za rekonstrukciju. Prema tom izveštaju, kapacitet od 2000 MW je kompatibilan sa dostupnošću resursa vode.

„Projekat tehničke pomoći energetskom sektoru (ESTAP I, II, III), „Svetska banka, različiti konsultanti, 2002, 2006, 2007. REBIS:GIS – Vidi predviđanja regionalne potražnje – Dodatak 6 izdanja 4 (Predviđanja potražnje za električnom energijom), PCW/MWH/Atkins, u ime EU CARDS Program, decembar 2004. „Studije za podršku razvoju novih kapaciteta proizvodnje i transmisije u vezi sa tim”, Poyry/CESI/Terna/Decon, u ime EAR, jun 2007. „Energetska strategija Kosova, 2005-2015”, Ministarstvo energetike i rudarstva, jul 2005. „Glavni plan rudarstva za novi rudnik Sibovac”, Vattenfall/DMT u ime EAR, jul 2005. „Dopunski plan rudarstva za Sibovac JZ”, STEAG Consortium u ime EAR, april 2006. „Studija pred-izvodljivosti za novu centralu sa pogonom na lignit i za merenje smanjenja zagađenja iz termocentrale Kosovo B”, Electrowatt/ Econo, u ime EAR, februar 2006.

35 |


Poglavlje 3 Alternativne Mogućnosti Razvoja

Glavne pretpostavke

kako bi moglo da funkcioniše do 2017. god. kapacitetom od 280 MW. Kosovo C će zatim omogućiti da se blokovi Kosova A ugase u potpunosti ili da se koriste kao rezerva za sezonsku potražnju; nastavak upotrebe Kosova A će zavisiti od dalje obnove, na osnovu poštovanja standarda EU za zaštitu životne sredine.

U razmatranju alternativnih mogućnosti razvoja za termocentralu Kosovo C i polje novog rudnika, pregledane su strategije za razvoj sektora u smislu proizvodnje energije i potražnje, uloge lignita i ekonomskog opravdanja za njegovo korišćenje, nedostatka izvodljivih lokalnih alternativa, veličina planiranog proširenja, kao i drugi razvojni planovi u vezi sa tim. Planiranje EKK za čišćenje rudnika i deponija pepela i jalovišta, kao i za buduće snabdevanje, je takođe pregledano. Na osnovu svih gore pomenutih studija, planovi za razvoj energetskog sektora obuhvataju sledeće:

●● Obnoviće se oba bloka Kosova B (predloženi period je između 2014-2016, tokom kojeg će raditi sa smanjenim kapacitetom), ostajući u funkciji do 2030. god. sa nominalnim neto kapacitetom od 2x305 MW. ●● Prvi blok Kosova C počeće sa radom 1. januara 2014. godine, sa jednim ili dva nova bloka, koji će se ugrađivati na svakih 18 meseci. Prvobitni kapacitet iznosiće 900-1000 MW, u zavisnosti od izbora kapaciteta bloka.

●● Nova termocentrala sa pogonom na lignit (Kosovo C), uz upotrebu moderne tehnologije; ●● Do 2000 MW novog kapaciteta proizvodnje; i ●● Otvaranje novog rudnika.

Alternativne mogućnosti za razvoj TC Kosovo C su ocenjene, kako bi se izabrale „željene opcije“. Razmotrena je i „nulta alternativa“ (bez novih elektrana). Postoji nekoliko pretpostavki koje su zajedničke za sve mogućnosti:

Na osnovu pretpostavke da će ukupni kapacitet TC na kraju iznositi 2000 MW, najvažnija odluka, u smislu poređenja razvojnih mogućnosti, tiče se sledećih aspekata: ●● Blagovremeni razvoj centrala i novog polja rudnika; ●● Lokacija centrala;

●● Trenutno su i TE Kosovo A i B daleko od ispunjavanja uslova zaštite životne sredine prema standardima EU. Posebno, u skladu sa Direktivom o postrojenjima sa visokim sagorevanjem (LCP) (2001/80/EC), postojeće elektrane moraju da ispoštuju uslove Direktive do 31. Decembra 2015. god. ●● Da bi se zadovoljila domaća potražnja, TC Kosovo A će morati da funkcioniše dok je ne zameni Kosovo C (sa kratkim poklapanjem iz bezbednosnih razloga). Očekuje se da će se Kosovo A obnoviti,

●● Kapacitet blokova; ●● Tehnologija u centralama.

Tabela 13 daje poređenje tehnologija u smislu kompatibilne veličine i efikasnosti, dok Tabela 14 daje prikaz konfiguracije centrale i potrebe u vezi sa zaštitom životne sredine.

Tabela 13. Tehnologija u poređenju sa kapacitetom i efikasnošću Tehnologija

Tipičan kapacitet (i maksimalni) [MW]

Pulverizovani pogon (PF)

300-600 (950)

Cirkulatorni fluidizovani sloj (CFB)

100-200 (300)

Konfiguracija centrale [MW]

Efikasnost 1 [%]

6x300

38

4x500

42

6x300

39

Neto efikasnost, uzimajući u obzir sopstvenu potrošnju. U slučaju da se koristi PF tehnologija, 1% se oduzima zbog potrebe rada postrojenja za desumporizaciju

1. 

37 |


IZVRŠNI REZIME

Tabela 14. Tehnologija i kapacitet u poređenju sa uslovima zaštite životne sredine

Tehnologija

PF CFB

Konf. Centrale [MW]

Zauzeta površina 1 [m2/MW]

Potrošnja vode2 [m3/h-MW]

Stvaranje otpadne vode3 [m3/h-MW]

Sirov materijal (krečnjak)4 [kg/MWh]

Čvrst otpad (pepeo i čađ)5 [kg/MWh]

6x300

290

2.9

0.58

6

205

4x500

320

2.7

0.58

6

190

6x300

310

2.6

0.56

0

200

Opšta infrastruktura, mesto za skladištenje lignita i (u slučaju PF tehnologije) postrojenje za desumporizaciju. Nisu razmatrana postrojenja za zadržavanje CO2. 2  Mala razlika između PF i CFB tehnologije postoji zbog potrebne vode za postrojenje za desumporizaciju (oko 30 m3/h za blok kapaciteta 500 MW). Procena je zasnovana na pretpostavci prirodnih tornjeva za hlađenje putem vazduha. 3  Iznosi oko 20% potrošene vode i odgovara vodi koja dolazi iz tornjeva za hlađenje, pranje filtera i, u slučaju PF tehnologije, postrojenja za desumporizaciju. 4 Odgovara materijalu (krečnjaku) koji će se koristiti u postrojenju za desumporizaciju za taloge gipsa. 5 Obuhvata oko 20 kg/MWh gipsa, koji se proizvodi bilo u bojleru (CFB) ili u postrojenju za desumporizaciju (CF). Male razlike u stvaranju otpada odražavaju varijacije u efikasnosti između različitih kapaciteta blokova i tehnologije. 1 

Tabela 15 daje poređenje tehnologija i kapaciteta prema emisiji u vazduhu.

Rokovi za razvoj termocentrale i polje novog rudnika Razmotrena su dva pristupa za dobijanje konačnog kapaciteta od 2,000 MW za TC Kosovo: ●● Pristup A: Brzi razvoj. Po ovom pristupu, blokovi se ugrađuju u sekvencama, jedna posle druge (rok za izgradnju od oko 18 meseci za svaki blok), dok se ne postigne konačni programirani kapacitet TC. Na primer, uz pretpostavku da se izaberu blokovi od 500 MW i izgradnja otpočne 2010/2011. godine, prvi blok bi trebalo da otpočne sa radom do januara 2014. a konačni kapacitet od 2000 MW bi mogao da se ostvari do 30. juna 2018. godine;

●● Pristup B: Razvoj u fazama. Po ovom pristupu, prvi blokovi se ugrađuju kako bi se zadovoljila postojeća lokalna potražnja, dok bi se dodatni blokovi ugradili (jedan posle drugog) u skladu sa potražnjom. Opet, uz pretpostavku da se izaberu blokovi od 500 MW, i izgradnja otpočne 2010/2011. godine, kapacitet od 1000 MW bi mogao da se ostvari do 30. juna 2015. godine, dok bi se dodatnih 1000 MW ugradilo čim se predvidi da će energetska potražnja i, ili potražnja za električnom energijom, prema mogućnosti srednjeg rasta, premašiti ugrađeni kapacitet za proizvodnju energije i, ili električne energije (privremeno posle perioda od 5 do 10 godina, u zavisnosti od stvarnog razvoja domaćeg i međunarodnog tržišta električne energije). Stopa razvoja polja novog rudnika koji ima adekvatne rezerve da snabde centralu kapaciteta 2000 MW, u periodu dužem od 40 godina, zavisi od izabrane razvojne strategije za TC Kosovo C i u vezi je sa progresivnim gašenjem rudnika Miraš i Belaćevac. Usvajanje Pristupa

Tabela 15. Tehnologija i kapaciteti u poređenju sa emisijom Tehnologija 1 PF CFB 1

2 3 4 5

Konfiguracija centrale [MW]

NOx 2 [kg/MWh]

SO2 3 [kg/MWh]

CO2 4 [t/MWh]

Čestice 5 [kg/MWh]

6x300

1.0

0.5

0.92

0.14

4x500

1.0

0.5

0.85

0.14

6x300

1.0

1.0

0.89

0.14

 isu primećene posebne razlike u smislu emisije u vazduhu za različitu tehnologiju. I PF i CFB zahtevaju da se pepeo uklanja N opremom i nije potrebno postrojenje za De-Nox). Potrebna je oprema za desumporizaciju mokrog gasa iz dimnjaka (FGD) za PF tehnologiju i podrazumeva manju emisiju. Nije razmotrena oprema za zadržavanje CO2. Na osnovu koncentracije NOx od 200 mg/Nm3 gasovima iz dimnjaka. Na osnovu koncentracije SO2 od 200 mg/Nm3 za CFB i od 100 mg/Nm3 za PF. Na osnovu sledećih karakteristika lignita: C sadržaj od 22% i 1,980 kcal/kg. Na osnovu koncentracije čestica od 30 mg/Nm3 u gasovima iz dimnjaka.

| 38


Poglavlje 3 Alternativne Mogućnosti Razvoja

A bi podrazumevalo veoma ubrzani razvoj rudnika, koji bi do 2019. godine trebalo da bude u mogućnosti da proizvodi oko 20 miliona tona lignita godišnje. Potrebni su veliki napori u organizaciji rada i kupovina opreme, kako bi se taj cilj ostvario.

Mapa 3 daje prikaz indikativnih linija razvoja rudnika u 2023. i 2033. god. pod Pristupom B.

Lokacija termocentrale Uslovi za lokaciju termocentrale obuhvataju sledeće:17 ●● Slobodno zemljište ili zemljište koje je lako osloboditi, prevashodno zone za industrijsku delatnost. ●● Relativno ravna topografija. ●● Odgovarajući uslovi zemljišta, bez seizmičkih aktivnosti u blizini, bez sklonosti poplavama. ●● Niz vetar od naseljenih mesta i bez naseljenih mesta u blizini. ●● Bez prirodnih parkova, divljine i arheoloških nalazišta u blizini.

istike lokacija su veoma različite. Konačni izbor lokacije će, samim tim, zavisiti od toga (vidi odeljak „Poređenje alternativnih mogućnosti“).

Kapacitet blokova Razmatraju se različiti kapaciteti pojedinačnih blokova, naime 125, 300, 500 i 750 MW. Najmanji kapacitet bloka od 125 MW je eliminisan, jer ne ispunjava standarde visoke efikasnosti, neophodne kako bi se emisija ugljendioksida ili drugih čestica svela na minimum. Pored toga, takvi blokovi zauzimaju najveću površinu po MW ugrađenom i koštaju više po bloku nego veći. U principu, najveći mogući kapacitet je najefikasniji. Međutim, prilikom izbora tog kapaciteta moraju se imati u vidu i drugi faktori, posebno karakteristike mreže za prenos, kao i izabrana tehnologija centrale. Za sada, postojeća mreža ne može podržati blokove kapaciteta većeg od 500 MW, kako se ne bi izgubila sinhronizovanost u slučaju gubitka linije prenosa. U pogledu tehnologije, primena CFB tehnologije (vidi dole) bi podržala izbor kapaciteta od 300 MW. Konačni kapacitet bloka će, stoga, biti ili 300 ili 500 MW i zavisiće od izabrane tehnologije.

●● Ne preterano vidljiva. ●● Mora se zadovoljavajuće proceniti u ekonomskom smislu. Prvobitno su identifikovane tri alternativne lokacije u studiji o pred-izvodljivosti 2006. godine: naime Kosovo B, Bivoljak i Donji Grabovac. Početkom 2007. godine, dodata je potencijalna lokacija koja se nalazi pored TC Kosovo A, u zamenu za Donji Grabovac, za koji je nađeno da ne odgovara. Sa tehničke tačke gledišta (morfologija, osnova, daljina od postojećih objekata, itd.), tri lokacije koje su odvojene samo nekoliko kilometara su veoma slične. Kako je konstatovano u Poyry studiji 2007,18 međutim, ekološke i socijalne karakter-

17

18

Tehnologija u centralama Moguće je primeniti različite tehnologije za centrale. Za njihovu primenu potrebno je imati u vidu, između ostalog, kapacitet individualnih blokova (vidi gore). U pogledu tehnologije koja će biti primenjena u centrali, u skladu sa Poyry studijom, najverovatniji koncept je neto 4 x 500 MW centrale sa sagorevanjem pulverizovanog uglja, sa efikasnošću od 42%. Kao rezervna mogućnost, može se primeniti slična centrala sa cirkulatornim fluidizovanim slojem (CFB), sa neznatno nižom efikasnošću. Međutim, najveći CFB bojler sa pogonom

„Studija pred-izvodljivosti za novu centralu sa pogonom na lignit i mere smanjenja zagađenja iz termocentrale Kosovo B – Lokacija 1, Nova TC,” Electrowatt/Ekono, u ime EAR, februar 2006. „Studije za podršku razvoju novih kapaciteta proizvodnje i transmisije u vezi sa tim – Kosovo UNMIK – Zadatak 1: Pregled tržišta energetike”, Poyry/CESI/Terna/Decon, u ime EAR, jun 2007.

39 |


L

Sit

Mitrovice Prishtine

Peje

Gjilan

Gjakove

Lla p

Sitnica

Alternativna lokacija za novu TE: Blizu Bivoljaka

Ferizaj

Prizren

Bivoljak

Mitrovice

Plemetina Alternativna lokacija za novu TE: Blizu Bivoljaka

Prishtine

Peje

Gjilan

Gjakove

Hamidija

Ferizaj

Prizren

Bivoljak

Alternativna lokacija za novu TE: Blizu TE Kosovo B

Zilivoda

Deponi e hirit TC Kosova B

Plemetina

TE Kosovo B

Hamidija

Sibovac

Zilivoda

Mazgit

Alternativna lokacija za novu TE: Blizu TE Kosovo B Leskovcic

Deponi e hirit TC Kosova B

Obilic

Alternativna lokacija za novu TE: TE Kosovo B Blizu TE Kosovo A Mazgit

2033

Sibovackop Novi

TE Kosovo A

Leskovcic

2023

Crkvena Vodica

Sipitula 2017 2033 7 201

Novi kop

Rudnik Kosovo

TE Kosovo A

Ade

2023

Crkvena Vodica

3 201

Gornji Grabovac

2017

7 201

Krusevac Deponija pepela

Rudnik Kosovo Ade Sitnica

Sipitula

Obilic

Alternativna lokacija za novu TE: Blizu TE Kosovo A

3 201

Krusevac Deponija pepela Deponija jalovine

ic en Dr

Gornji Grabovac

Nakarada Sitnica

a

Donji Grabovac

Deponija jalovine

ic en Dr

Nakarada

a

Dobri Dub

Fushë Kosovë

Deponija jalovine

Donji Grabovac

Dobri Dub

Mapa 4. Lokacija buducih objekata i etape razvoja novog rudnika Deponija jalovine Naselje

Lokacionet e TC të ri

Fushë Kosovë

Razvoj kopa

Pozicija kopa do godine: Mapa LokacijaZona buducih objekata i etape razvoja novog rudnika Izgrađeno4. naselje e ndikimit TC i ri Glavni put

Granica novog kopa

Železnica

KEK postojeći kop

Naselje Izgrađeno naselje Glavni put Železnica

Lokacionet e TC të ri Zona e ndikimit TC i ri

Etape razvoja kopa Granica novog kopa KEK postojeći kop Etape razvoja kopa

2013 Razvoj kopa 2017 Phased

Pozicija kopa do godine:

2017 2013 Rapid

2023 2017 Phased 2033 2017 Rapid 2023 beyond 2033

1,000

500

2033 beyond 2033

1,000

500

Meters 0

Meters 0

1,000

1,000


Poglavlje 3 Alternativne Mogućnosti Razvoja

Nulta alternativa je teorijska: u takvom slučaju, velika količina energije bi morala da se uvozi iz drugih zemalja, a uticaj toga bi počeo na granici. Dalje, privreda zemlje bi bila pod velikim uticajem potrebe za visokim troškovima za pokrivanje uvoza energije. Ta opcija je, samim tim, data kao osnova za identifikovanje uticaja.

na lignit, koji je trenutno u funkciji, ima kapacitet od 300 MW, stoga primenljivost te tehnologije do većeg kapaciteta bloka još uvek nije ispitana.

Ekološki i socijalni aspekti razvoja TC Razmotrene su dve mogućnosti: bez razvoja (nulta alternativa) ili razvoj Kosova C (2000 MW). Razmatrana su i dva roka za razvoj: kratkoročni (2023), kada bi prvi blok Kosova C bio u funkciji, a Kosovo A bi bilo zatvoreno) i dugoročni (2033, kada bi Kosovo C u potpunosti funkcionisalo sa kapacitetom od 2000 MW, a Kosovo A i B bi se zatvorili), i to uz pretpostavku da se izabere razvoj u fazama.

Više stvari može uticati na projekat, bez obzira na izabranu opciju razvoja i specifične varijacije (vremenski rokovi za razvoj centrala i novog rudnika lignita, lokacija centrala, kapacitet blokova, tehnologija). To bi trebalo razmotriti prilikom osmišljavanja i primene projekta: ●● Kosovo će biti nezavisno i mogući izvoznik električne energije; ●● Veća ukupna potrošnja lignita (ali niža specifična potrošnja); ●● Veća ukupna potrošnja vode (ali niža specifična potrošnja);

Te mogućnosti uzimaju u obzir oblast postrojenja za zadržavanje CO2 (vidi Mapu 3) i, samim tim, predstavljaju najgori mogući slučaj u smislu zauzimanja površine (konačni izgled može i ne mora da obuhvati taj prostor).

●● Sanacija zemljišta i konačna reklamacija oblasti rudnika;

Tabela 16. Ekološki i socijalni aspekti (Razvoj u fazama) Parametri

Postojeće

Buduće – Nulta alternativa

Buduće - Kosovo C (2,000 MW)

2008

2023

2033

2023

2033

860

903

293

2,153

2,293

Proizvodnja elek. energije [GWh]

4,385

3,871

1,283

13,127

15,506

Potražnja elek. energije [GWh]

4,874

6,566

7,842

6,566

7,842

-489

-2,695

-6,559

6,561

7,664

6.4

4.9

0.0

15.0

21.2

13.4

9.4

0.0

31.0

35.7

2,923

396

0

756

804

0.0

Ugrađeni kapacitet [MW] (1)

Višak elek. energije [GWh] (2) Potrošnja lignita [Mt godišnje] Potrošnja vode [Mm godišnje] 3

(3)

Zauzeto zemljište [ha] (4) Emisija čestica [Mt godišnje]

7.8

1.7

3.7

2.8

Emisija NOx [Mt godišnje]

20.3

7.0

20.5

19.1

Emisija SO2 [Mt godišnje] (5)

13.8

11.4

24.9

19.1

Emisija CO2 (Mt godišnje)

5.2

3.9

0.0

12.1

17.1

Emisija CO2 [t/MWh]

1.2

1.1

0.0

0.9

0.9

0.96

0.73

0.00

2.25

3.18

9,500

6,511

0

7,614

7,400

Gomilanje otpada (pepeo i mulj) [M/t godišnje] Gomilanje otpadnih voda [m /godišnje*10 ] 3

3 (6)

Napomena: uzete su sledeće pretpostavke: Hidrocentrala Žur (budućnost): 293 MW Faktor opterećenja TC B za nulta alternativu: 0,65; Faktor opterećenja Žur za nulta alternativu: 0,155; mogućnost srednjeg rasta Potrošnja vode je procenjena uz osvrt na specifičnu potrošnju na 2.4 m3/MW Zauzeto zemljište = zemljište koje koriste centrale i rudnici (industrijske zone) + jalovišta + deponije – vraćeno zemljište Koncentracija SO2 u emisiji iz obnovljene TC B 400mg/nm3 Otpadna voda iz centrala

41 |


IZVRŠNI REZIME

●● Manja ukupna emisija (NOx, SO2, čestica); ●● Veća ukupna emisija CO2 (ali niža specifična emisija CO2); ●● Manje stvaranje otpadnih voda; ●● Veće ukupno stvaranje otpada (pepeo i mulj); ●● Primeniti hidraulični sistem za prenos pepela koji minimalno utiče na životnu sredinu; ●● Unapređenje/modifikacija postojeće infrastrukture (bivši kanal Ibar-Lepenac, strujna mreža, putevi, itd.); ●● Dostupan stručni/obučeni lokalni kadar; ●● Preseljavanje ljudi/sela; ●● Sukob između zajednica; i ●● Sukob između lokalnih zajednica i projekta. Tabela 16 daje prikaz poređenja postojećeg stanja (2008), nulta alternative (u 2023. i 2033) i predloženog razvoja (u 2023. i 2033), uz pretpostavku da je izabran razvoj u fazama. Cifre predstavljene u tabeli su samo indikativne; precizna procena biće moguća tek kada se osmisli konačan projekat. Uticaj na životnu sredinu. Glavno pitanje koje je predviđeno povezano je sa dostupnošću vode i rezervama vode. Još jedan važan uticaj, koji je predviđen, jeste povećanje emisije ugljendioksida. Trenutno, projekat predviđa i postrojenja za zadržavanje CO2; u slučaju da konačna odluka bude drugačija, ispitaće se i druge važnije mogućnosti. Socio-ekonomski uticaj. Ne postoje kvantitativni podaci koji se odnose na pozitivne i negativne aspekte svakog mogućeg projekta, stoga, prethodna tabela ne obuhvata cifre za socio-ekonomska pitanja u vezi sa projektom. Razvojni projekat će dovesti do toga da se lokalna sela premeste na druga mesta. Kako je pomenuto u odeljku o socijalnoj osnovi, lokalne zajednice su

| 42

spremne da se presele, ali bi se radije preselili u jednoj fazi ili barem u kraćem vremenskom roku. Mogućnost preseljavanja 2033. godine, na primer, podrazumeva da je za mnoge od njih teško da planiraju budućnost, a više meštana je reklo da bi se, svakako, premestili pre predloženog datuma za razvoj. Neizvesnost ili oduženi period „planiranja“ će, verovatno, imati još gori uticaj na zajednice. Zaključci sa konsultacija i anketa domaćinstava sugerira da je poželjnija opcija Kosovo C; posebno, anketirani i konsultovani meštani smatraju da je trenutna situacija, živeti u blizini postojećih elektrana i rudnika, ili loše ili nepodnošljivo (nulta alternativa). Zajednice koje žive u selu Hade, Lajthishtë/Ljajtište i Grabovac bi hteli da se odmah premeste, pošto smatraju da zagađenje vazduha i zemljišta negativno utiče na njihovo zdravlje i poljoprivrednu proizvodnju. Odeljak o uticajima na životnu sredinu navodi da postojeće centrale Kosovo A i B ne ispunjavaju trenutne evropske standarde za emisiju. Stoga, svaki razvoj, koji će dovesti do čišćenja postojećih centrala, njihovog razmontiranja i njihove zamene novijim i čistijim postrojenjima, imaće pozitivan uticaj. Dodatno, sve konsultovane zajednice smatraju da će im izgradnja i uspostavljanje Kosova C doneti više koristi. One obuhvataju sledeće: bolje zdravlje, čistiji vazduh i nova radna mesta.


Poglavlje 3 Alternativne Mogućnosti Razvoja

Uticaji u vezi sa značajnim varijablama prisutnim u svim mogućnostima Kako je ranije opisano, sledeći aspekti mogu uticati na izbor tipa nove TC:

●● Brža potreba da se organizuje preseljavanje i samim tim: ●● Brža potreba za finansijskim i ekonomskim resursima; ●● Brža potreba da se identifikuje prikladno rešenje za pitanje pristupa resursima vode.

●● Rokovi za razvoj termocentrala i polja novog rudnika; Razvoj u fazama nosi sledeće moguće prednosti: ●● Lokacija termocentrala; ●● Kapacitet blokova i tehnologija u centralama.

Rokovi za razvoj termocentrala i polja novog rudnika Razvoj rudnika je povezan sa izabranom razvojnom strategijom TC i potražnjom uglja u postojećim centralama; dodatni identifikovani uticaji, nezavisni od izabrane alternative, u vezi su sa neophodnim zauzimanjem 86% teritorije Obilića, oblasti koja je uglavnom plodna, za razvoj polja novog rudnika. Za vreme konsultacije sa zajednicom, nepostojanje plodnog zemljišta je navedeno kao jedno od pitanja, međutim, većina meštana je navelo da nisu planirali da proširuju vlasništvo nad zemljištem kupovinom drugog zemljišta.

●● Podela finansija na duži period sa kasnijim povećanjem broja potencijalnih privatnih investitora; ●● Smanjenje finansijskog rizika, zbog mogućnosti prilagođavanja rokova za ugradnju do konačnog razvoja tržišta električnom energijom; ●● Mogućnost ugradnje kapaciteta od 1000 MW u drugoj fazi na lokaciji koju trenutno zauzima Kosovo A (koja će prestati da funkcioniše posle 2017).

Na drugoj strani, razvoj u fazama nosi sledeće moguće nepogodnosti: ●● Neophodnost da se sruši konstrukcija između dve faze kapaciteta od 1000 MW; samim tim

Brzi razvoj nosi sledeće moguće prednosti: ●● Znatno poboljšanje trenutno neželjenog tržišnog stanja kroz izvoz električne energije susednim zemljama; ●● Mogućnost izgradnje cele centrale, bez rušenja konstrukcije i, samim tim, smanjili bi se troškovi a izgradnja završila u kraćem roku. To bi omogućilo da uticaj na životnu sredinu kraće traje zbog izgradnje;

●● Veći uticaj na fazu izgradnje (faza izgradnje će trajati duže).

Brzi razvoj će smanjiti vreme izgradnje, koja će uticati na zajednicu (saobraćaj, buka, itd.) i ograničiti prelazak sa zatvaranja Kosova A i otvaranja Kosova C. Stoga, smanjenje toga bi pomoglo da se ograniči dalje zagađenje životne sredine i njegov uticaj na lokalna naselja. Međutim, potreba za brzim preseljavanjem koja postoji u ovoj opciji pogoršaće trenutne uticaje.

●● Brže otvaranje radih mesta.

Na drugoj strani, brza strategija nosi sledeće nepogodnosti:

Opcija razvoja u fazama bi povećala smetnje lokalnim zajednicama prouzrokovane izgradnjom i opadajućim nivoom radnih mesta u bliskoj budućnosti. Na drugoj strani, taj pristup bi omogućio da se, na odgovarajući

43 |


IZVRŠNI REZIME

način, isplanira preseljavanje predmetnih zajednica, obuhvatajući adekvatnu konsultaciju i dodeljivanje alternativnog smeštaja. Vremensko planiranje i adekvatno planiranje može pomoći u smanjivanju važnosti uticaja koji sa sobom nosi preseljavanje predmetnih zajednica.

Kapacitet blokova i tehnologija u centralama Kapacitet i tehnologija. Poređenje različitih tehnologija u centralama (sagorevanje pulverizovanog uglja – PF ili cirkulatorni fluidizovani sloj – CFB) je već predstavljeno, u smislu efikasnosti i prihvatljivih kapaciteta blokova. Ukratko, prednosti koje nose različiti kapaciteti blokova su sledeće: ●● 300 MW: veća radna fleksibilnost, mogućnost upotrebe CFB tehnologije i, kao posledica toga, izbegavanje velikih mokrih blokova desumporizacije (DeSOx); nema potrebe za krečnjakom; izbeći će se duga faza izgradnje (potreban je veći prostor); ●● 500 MW: primenljiva je efikasnija tehnologija; niži efekat staklene bašte; superkritična proizvodnja pare je primenljiva; svi neophodni blokovi bi stali na manjoj lokaciji (za dostizanje kapaciteta od 2000 MW).

Nepogodnosti koje nose različiti kapaciteti blokova su sledeće:

veliku površinu i slabije hladi: kondenzovani pritisak će biti veći, a ukupna efikasnost centrale će se umanjiti sa većim efektom staklene bašte.

Poređenje alternativnih mogućnosti (lokacija) Ovaj odeljak se odnosi samo na varijante koje utiču na izbor lokacije; svi drugi analizirani parametri u prethodnim odeljcima, smatraju se nepovezanim sa izborom lokacije i, stoga, nisu razmotreni u ovom odeljku. Štaviše, socijalna analiza situacije ljudi u pogođenim zajednicama ne dozvoljava sebi da ograniči parametre i pokazatelje važnosti korišćenja kvantitativnog pristupa. Većina informacija koje smo dobili od zajednica, kao što su zdravlje, su uglavnom subjektivne i taj uticaj se ne može direktno povezati ili ne povezati sa projektom, bez dodatne specifične procene. Postoje dva glavna pitanja koja utiču i koja će i dalje uticati na lokalne zajednice, a to su zauzimanje zemljišta i preseljavanje, kao i zagađenje vazduha i buka, o čemu je detaljno bilo reči u drugim delovima izveštaja. Štaviše, ti parametri, kao i zapošljavanje, zavise uglavnom od rudarskog razvoja, a ne samo od lokacije centrala. Najvažniji ekološki i socio-ekonomski parametri/pokazatelji direktno pogođeni izborom lokacije (i stoga važni za poređenje tri različitih mogućnosti, identifikovanih u smislu lokacije) su:

●● 300 MW: manja efikasnost i, kao posledica toga, veći efekat staklene bašte; potrebno je više blokova (za dostizanje kapaciteta od 2000 MW), potrebno je više zemljišta;

●● Klima i kvalitet vazduha: populacija niz vetar od budućih centrala;

●● 500 MW: manja radna fleksibilnost, potreba za DeSOx opremom i, kao posledica toga, potrebno je više sirovina (krečnjak) i veće je stvaranje otpada (gips).

●● Morfologija; brdovita ili ravna lokacija;

Sistem hlađenja. Postoje dve opcije za sistem hlađenja: mokri i suvi toranj za hlađenje. Suvi toranj za hlađenje, tj. sistem hlađenja koji koristi vazduh umesto vode, bio bi u stanju da značajno smanji potrošnju vode i izbegla bi se potreba za stvaranjem bare u termocentrali Kosovo C. Na drugoj strani, suvi toranj za hlađenje je veoma skup, i znatno povećava potrošnju energije smanjujući pri tom efikasnost. Pored toga, zauzima

| 44

●● Geologija; vrsta zemljišta;

●● Kvalitet podzemnih voda i zemljišta (zagađeno zemljište je poželjno pod uslovom da se zemljište reklamuje pre izgradnje centrale); ●● Korišćenje zemljišta: zauzimanje zelenih površina ili zemljanih površina (zemljanih je poželjnija opcija) ●● Rezerve površinskih voda: razdaljina od oblasti sa rizikom od poplave; ●● Buka: broj kuća na 1000 m od centrala (i na 200 m od pokretnih traka);


Poglavlje 3 Alternativne Mogućnosti Razvoja

●● Okruženje – vizuelni uticaj: razdaljina od najbližeg sela; ●● Prirodne i zaštićene oblasti: blizina zaštićenih oblasti; ●● Flora i fauna: broj/kvalitet pogođenih vrsta; ●● Prirodni resursi: razdaljina od rudnika lignita; ●● Strujna mreža: blizina trafostanici od 400 kV; ●● Vlasništvo nad zemljištem: zemljište u vlasništvu EKK ili privatno; ●● Pokretne trake: postojeće ili su potrebne nove; ●● Veze (pruga, putevi, vodeni kanal): postojeće ili su potrebne nove.

U SESA izveštaju, pridodata je različita važnost svakom parametru/pokazatelju, imajući u vidu oblast uticaja (uticaj na veću ili manju oblast i veći ili manji broj ljudi/ domaćinstava) i pogođene resurse (zaštićene/retke ili obnovljive). Relevantni ekološki i socio-ekonomski parametri/pokazatelji. Mape 4, 5 i 6 prikazuju zasebno tri alternativne lokacije i neke relevantne detalje: ●● Približan broj kuća niz vetar (računajući preovlađujući pravac vetra i prihvatnu zonu od 1 km); ●● Mesto poplava; ●● Približan broj kuća na 1000 m (prihvatna zona) od centrala (i 100 m od pokretnih traka).

Korišćenje starih oblasti za gasifikaciju i đubrivo za razvoj centrala Kosovo C bi omogućilo sigurno razmontiranje stare zagađene opreme i čišćenje zemljišta i oblasti za vreme izgradnje centrala. Angažovali bi se radnici centrale Kosovo C na odgovarajućem praćenju mogućeg zagađenja zemljišta i na kontroli aktivnosti čišćenja. Ukoliko se izabere razvoj u fazama, poslednji blokovi Kosova C bi mogli da se izgrade tamo gde trenutno funkcionišu blokovi Kosova A, nakon odgovarajuće deaktivizacije postojećih objekata i reklamacije zemljišta. To bi omogućilo zauzimanje manje površine zemljišta, pošto bi reklamovano zemljište starog postrojenja za gasifikaciju i fabrike đubriva moglo da se iskoristi za ugradnju poslednjeg bloka Kosova C. Barem deo bučne opreme bi se smestio dalje od meštana Plemetine. Na drugoj strani, takvo rešenje bi povećalo uticaj na meštane Obilića.

U smislu ograničavajućih faktora: ●● Kosovo A ima stare strukture, koje treba razmontirati, i ima veliki znak pitanja za uticaj na životnu sredinu (veliko zagađenje fenolom) zbog prošlih radova; ●● Kosovo B ima veliku deponiju pepela, na predviđenoj lokaciji, koju treba ukloniti, a lokacija ima rizik od poplava reke Sitnice.

Relevantni identifikovani i procenjeni ekološki i socioekonomski parametri / pokazatelji su sažeto predstavljeni u Tabeli 17, kako bi se uporedili verovatni nivoi uticaja. U skladu sa pretpostavkama i procenama predstavljenim u SESA izveštaju, „najpoželjnija opcija“ (u smislu lokacije) bila bi izgradnja nove centrale blizu postojeće centrale Kosovo A. Bez obzira na to, rezultat alternativne lokacije blizu Kosova B je veoma sličan. Lokacija u Bivoljaku bi trebalo da se isključi.

45 |


Sitnica

Sitnica

ap Ll

ap Ll

Broj potencijalnih receptora:

Broj potencijalnih Unutar zonereceptora: od 1km: 338 Unutar zone od 1km: 338 Unutar zone niz vetra: 140 Unutar zone niz vetra: 140

Bivoljak Bivoljak

Broj potencijalnih receptora: Broj potencijalnih receptora: Unutar Unutar zone od zone 1km:od 3301km: 330 Unutar zone nizzone vetra:niz 0 vetra: 0 Unutar Plemetina Plemetina Hamidija Hamidija Zilivoda Zilivoda

Broj potencijalnih receptora: Broj potencijalnih receptora: Unutar zone od 1km: 906 Unutar zone od 1km: 906 Unutar zoneMazgit niz vetra:Mazgit 31

TE Kosovo B

TE Kosovo B

Unutar zone niz vetra: 31

Sibovac

Sibovac

Leskovcic

Leskovcic

Obilic

Obilic

TE Kosovo A

TE Kosovo A

Crkvena Vodica

Crkvena Vodica

Sipitula

Sipitula

Rudnik Kosovo

Rudnik Kosovo

Ade

Ade

Krusevac

Dre nica

Gornji Grabovac

Sitnica

Gornji Grabovac Sitnica

Dre nica

Krusevac

Nakarada

Nakarada

Donji Grabovac

Donji Grabovac

Dobri Dub

1,000

Dobri Dub

500

Meters 0

1,000

500

1,000

Meters 0

1,000

Mapa 5. Receptori niz vetar u svim alternativnim lokacijama za TC Kosovo C

Mapa vetar u svim alternativnim lokacijama za TC Kosovo C Naselje5. Receptori niz Alternative lokacije za novu TE Izgrađeno naselje

Zona uticaja nove TE

Glavni put

Zona niz vetra

Železnica

Receptori

Naselje

Izgrađeno naselje Glavni put Železnica

Alternative lokacije za novu TE Zona uticaja nove TE Zona niz vetra

KEK postojeći kop

Receptori

Granica novog kopa

KEK postojeći kop Granica novog kopa


Poglavlje 3 Alternativne Mogućnosti Razvoja

Tabela 17. Poređenje ekoloških i socijalnih pokazatelja i alternativa Pokazatelj

TC C blizu TC A

TC C blizu TC B

TC C blizu Bivoljaka

31 (vidi Mapu 4)

0 (vidi Mapu 5)

140 (vidi Mapu 6)

Geologija: tip zemljišta (osnova terena)

Talog

Talog

Lignit i talog

Seizmička aktivnost

Neki seizmički uslovi na tri lokacije (potrebno je dodatno geofizičko ispitivanje mikro seizmičkih uslova)

Neki seizmički uslovi na tri lokacije (potrebno je dodatno geofizičko ispitivanje mikro seizmičkih uslova)

Neki seizmički uslovi na tri lokacije (potrebno je dodatno geofizičko ispitivanje mikro seizmičkih uslova)

Morfologija: brdovita ili ravna lokacija

Ravna, bez znatne promene vizuelnog aspekta

Ravna, bez znatne promene vizuelnog aspekta

Talasasto brdovito, znatne promene vizuelnog aspekta

Kvalitet podzemnih voda i zemljišta (moguće zagađenje)

Razmontiranje starih struktura; neizvesnost u vezi sa zagađenošću životne sredine (veliko zagađenje fenolom)

Prisustvo velike deponije pepela koja se mora ukloniti

Zelena površina je verovatno čista

Korišćenje zemljišta: zauzimanje zelenih ili zemljanih površina

Industrijska zona

Industrijska zona

Poljoprivredna zona

Rezerve površinskih voda: razdaljina od rizične zone poplava od reke Sitnice (vidi Mapu 3)

Lokacija je van zone rizika od poplave

Lokacija je u zoni rizika od poplave

Mali deo lokacije je u zoni rizika od poplave

330

338

Klima i kvalitet vazduha: približan broj kuća niz vetar od buduće termocentrale (imajući u vidu preovlađujući pravac vetra i prihvatnu zonu od 1 km)

Buka: približan broj kuća na 1000 m (prihvatna zona) od termocentrala (i 100 m od pokretnih traka)

906

Okruženje – vizuelni uticaj: razdaljina između centralnog dela centrale i centra najbližeg sela

Oko 1700 m od Obilića

Oko 1400 m od Obilića i oko 1700 m od Plemetine

Oko 700 m od Bivoljaka

Prirodne i zaštićene zone: blizina zaštićenih zona

Nema prirodnih ili zaštićenih zona

Nema prirodnih ili zaštićenih zona

Nema prirodnih ili zaštićenih zona

Nema posebnih vrsta na koje će uticati projekat

Nema posebnih vrsta na koje će uticati projekat

Nema posebnih vrsta na koje će uticati projekat. Bez obzira na to, pošto je lokacija zelene površine, verovatno je ometanje vegetacije i faune

Prirodni resursi: razdaljina od rudnika lignita (vidi Sliku 8)

Oko 5 km od Sibovca JZ

Oko 4 km od Sibovca JZ

Oko 5 km od Sibovca JZ

Strujna mreža: blizina trafostanice od 400 kV (vidi Sliku 8)

Trafostanica od 400 kV se nalazi na oko 2 km od lokacije

Trafostanica od 400 kV se nalazi na oko 1 km od severoistočno od lokacije

Lokacija se nalazi 3 km od trafostanice

Vlasništvo nad zemljištem: u vlasništvu EKK ili privatno (vidi Sliku 8)

U vlasništvu EKK

U vlasništvu EKK

Privatno vlasništvo

Pokretne trake: postoje ili su potrebne nove (vidi Sliku 8)

Već postoji dupla pokretna Već postoji dupla traka iz rudnika Belaćevac pokretna traka iz rudnika / Miraš Belaćevac / Miraš

Veza (pruga, putevi, vodeni kanal): postoji ili je potrebna nova (vidi Sliku 8)

Postoji dobra železnička i putna veza. Lokacija je pored kanala Ibar-Lepenac

Flora i fauna: broj / kvalitet pogođenih vrsta

Postoje male razlike za Sticanje zemljišta i preseljavanje zajednica različite lokacije (deo sela Obilić je blizu lokacije) Racionalizacija rada i zaposlenja

Racionalizacija radnih mesta će biti ista bez obzira na lokaciju

Postoji dobra železnička i putna veza. Lokacija je na 1 km od kanala Ibar-Lepenac a postojeća veza sa kanalom je već dostupna

Potrebna je nova pokretna traka Bio bi potreban novi pristupni put od 5-6 km sa mostom. Kanal IbarLepenac bi trebalo da se produži za oko 3 km

Postoje male razlike za Postoje male razlike za različite lokacije (deo sela različite lokacije Plemetina je blizu lokacije) Racionalizacija radnih mesta će biti ista bez obzira na lokaciju

Racionalizacija radnih mesta će biti ista bez obzira na lokaciju

47 |


IZVRŠNI REZIME

| 48


Poglavlje 4 Procena Ekoloških i Socijalnih Uticaja

procena ekoloških i socijalnih uticaja

S

ESA je posvećena identifikovanju očekivanih uticaja predloženog razvojnog projekta na životnu sredinu i društvo, negativnih i pozitivnih, u poređenju sa postojećom situacijom, i predlaže rešenja za smanjenje tih uticaja.

U daljem tekstu, koji se nadovezuje na odeljak o osnovi, razmotreni su očekivani uticaji razvojnog plana na društvo i životnu sredinu. Uticaji su uglavnom fokusirani na oblasti razvoja rudnika, ali uz osvrt na interakciju različitih aktivnosti sa okolnom sredinom. Mapa 3 daje prikaz pogođenih zona sa lokacijom postojećih i budućih objekata, obuhvatajući tri potencijalne lokacije za izgradnju nove termocentrale.

Ekološki uticaj

MW. Tabela, takođe, pokazuje da će se specifična emisija opasti sa oko 1.2 t/MWh, na 0.9 t/MWh. Klima i kvalitet vazduha. Lokalni klimatski uslovi utiču na efekat koji će imati razvoj, uglavnom u smislu pravca vetra (područja niz vetar su više pogođena emisijom). Kada Kosovo C počne da funkcioniše u potpunosti, kvalitet vazduha će se poboljšati (zbog činjenice da će nova termocentrala morati da ispuni uslove LCP Direktive, a postojeće centrale će se zatvoriti). Detaljni sistem za praćenje kvaliteta vazduha bi se, takođe, uspostavio, što bi omogućilo identifikovanje rizičnih mesta i preduzimanje neophodnih mera za smanjenje uticaja.

Vazduh Emisija u vazduhu. Emisija iz novih centrala zavisi od tehnologije i kapaciteta centrala, što je još uvek u fazi planiranja. Međutim, nove centrale, sa efikasnijom konverzijom, u mogućnosti su da smanje specifičnu emisiju (emisiju po jedinici proizvodnje električne energije). Emisija NOx, SO2 i čestica povećaće se neznatno u naredne dve do tri godine, zbog predviđenog povećanja kapaciteta centrale Kosovo B, zatim, smanjiće se kada prvi blok Kosova C otpočne sa radom i, kao posledica, proizvodnja Kosova A, centrala sa najvećom emisijom, smanjiće se, a zatim i ugasiti. Situacija bi mogla da se poboljša i ranije sa obnovom centrala Kosovo A i B.

Zemljište i podzemne vode Degradisano zemljište, izvori zagađenja zemljišta i podzemnih voda. Za razvoj nove centrale, rudnika i povezane infrastrukture biće potrebne dodatne površine zemljišta. Bez obzira na to, biće moguće da se trenutno zauzete oblasti povrate, tj. deponije pepela i jalovišta. Kako je već prikazano u Tabeli 16, zauzeto zemljište će preći sa trenutnih 2900 ha, na oko 800 u 2033. god. Štaviše, zbog velikog deficita do koga dolazi zbog izvlačenja lignita, ostaće velika jama od 5 km² u severnom delu rudničkog polja Sibovac. U dugoročnom smislu (4 do 5 decenija posle), ta jama bi se razvila kao rekreaciono jezero, okruženo zelenim pojasom oko padina susednog reljefa, i nalazilo bi se u blizini Prištine.

Emisija čestica iz centrala (kako je već prikazano u Tabeli 16) iznosiće 2.8 Mt godišnje, u poređenju sa sadašnjim vrednostima koje iznose oko 7.8 Mt godišnje; emisija NOx će se, takođe, smanjiti sa 20.3 Mt godišnje, na 19.1 Mt godišnje, dok bi emisija SO2 mogla da se poveća, sa trenutnih 13.8 Mt godišnje - na 19.1 Mt godišnje.

Sadašnji i prošli radovi su imali važnu ulogu kao izvori zagađenja zemljišta i podzemne vode. Kada Kosovo C počne da radi punim kapacitetom, postojeći objekti će se zatvoriti, a oblasti koje oni trenutno zauzimaju će se bolje ispitati, a zatim očistiti i reklamovati.

Tabela 16 pokazuje predviđeno povećanje emisije CO2, sa trenutne vrednosti od oko 5.2 Mt godišnje, na oko 17.1 Mt godišnje, kada se ugradi kapacitet od 2000

Moderna tehnologija, koja će se primeniti za Kosovo C i druge rudarske aktivnosti, omogućava poštovanje zakonskih standarda i najboljih praksi; stoga, kvalitet

49 |


Poglavlje 4 Procena Ekoloških i Socijalnih Uticaja

zemljišta i podzemnih voda neće biti narušen značajno radom novih centrala. U pogledu ispuštanja štetnih materija u vazduh, stanje će se u budućnosti popraviti, pošto će se ispuštanje čestica, kako je već navedeno, smanjiti.

Tabela 18. B  uduća potražnja vode, uz 10000 ha za navodnjavanje Dani Dani

Površinske vode i otpadne vode Potrošnja sirove vode i stvaranje otpadnih voda. Potrošnja sirove vode u TC Kosovo C biće oko 47.93 Mm3 godišnje. Specifična potrošnja (potrošnja po jedinici proizvedene energije), biće manja kada Kosovo C počne da radi punim kapacitetom (2000 MW), zahvaljujući modernijoj i efikasnijoj tehnologiji. Sirova voda će se, zatim, uzimati iz sistema Ibar-Lepenac. Biće potrebno da se uvede sistem praćenja, kako bi se merila potrošnja vode. Stvaranje otpadnih voda u Kosovu C će opasti, prelazeći sa trenutnih 9.5 Mm3/godišnje, na oko 7.4 Mm3/ godišnje (kako je prikazano u Tabeli 15), kao rezultat recikliranja i korišćenja otpadnih voda za hidraulični prenos pepela. Kosovo C će morati da se opremi odgovarajućim postrojenjem za tretman vode (WWTP), koje će sakupljati sve zagađene tokove iz centrale (bojler, uljasta voda, toranj za hlađenje, otpadna voda od demineralizacije, itd.). Stoga, očekuje se znatno poboljšanje na mestu otoka u reku Sitnicu. Sistem praćenja će biti potreban za merenje kvaliteta otpadnih voda. Rezerve površinskih voda i kvalitet rečnih voda. Za novu centralu biće potrebne dodatne količine vode, koja će se uzimati iz sistema Ibar-Lepenac. Ukupno predviđena buduća potražnja iz sistema Ibar-Lepenac za 2016. god. očekuje povećanje domaćih korisnika vode i ukupno 10000 ha površine za navodnjavanje, kako je navedeno u „Studiji EAR o vodosnabdevanju“ (vidi Tabelu 18 i Sliku 4).

Mm3/godišnje

365

365

1.46**

46.04

Navodnjavanje

0.95

30.00

Privreda

1.00

31.54

Kosovo A

0.08

2.63

Kosovo B

0.50

15.77

Kosovo C

1.52

47.93

Ukupno korisnika

5.51

173.91

Min. bio. protok

0.50

15.77

Gubici

1.51

42.49

Ukupna potražnja

7.52

232.17

Domaćinstva

Geologija, hidrogeologija i kvalitet podzemnih voda i zemljišta. Nove centrale i predviđeni razvoj rudarstva neće uticati na hidrogeologiju u oblasti, pošto je predviđeno da se nove centrale snabdevaju vodom sa površinskih izvora vode i/ili kanala. Kako je već navedeno, postojeće centrale će se ugasiti, a oblasti koje zauzimaju postrojenja zatim očistiti (ako je to potrebno) i reklamovati.

m3/s

* Kosovo A je obuhvaćeno u svrhu prikaza samo. Tri termocentrale (A, B i C) neće funkcionisati punim kapacitetom u isto vreme. ** Vrednosti predstavljene u izveštaju EAR (0.46 m3/s) su modifikovane pošto taj izveštaj nije imao u vidu očekivanu dodatnu upotrebu resursa vode za vodovod Prištine (kako bi se smanjila nestašica za opštinu Prištine), što je jednako 1 m3/s

Slika 3. Ukupna potražnja vode Domaćinstva Navodnjavanje Privreda Kosovo A Kosovo B Kosovo C Min. bio. protok Gubici

* Kosovo A je obuhvaćeno u svrhu prikaza samo. Tri termocentrale (A, B i C) neće funkcionisati punim kapacitetom u isto vreme.

Planirani razvoj predviđa da će se sistem Ibar-Lepenac unaprediti, kako bi se smanjili gubici zbog curenja i da će se primeniti sistem praćenja, kako bi se merio protok vode. Kroz unapređenje kanala Ibar-Lepenac, povećana potražnja vode za Kosovo C će se uravnotežiti sa smanjenjem gubitaka u opštem sistemu. Bez obzira na to,

51 |


IZVRŠNI REZIME

●● da se voda u drugom rezervoaru nadoknadi precizno; ●● da se voda ne menja drastično, a padavine se ne smanjuju dramatično (ispod najgoreg slučaja 1950. godine). Pod uslovom da se sprovedu merenja, a konkurentna potražnja obuhvati u sveobuhvatnom okviru, zaključak izveštaja EAR da će sistem Ibar-Lepenac moći da snabdeva Kosovo C 2006, ostaje validan. Tehnička misija Svetske banke je uputila na zabrinutost u vezi sa dostupnošću izvora vode koja je obavljena marta 2008. godine, sa ciljem da se procene izvori vode povezani sa novom centralom Kosovo C i kako bi se dao doprinos za SESA izveštaj. Glavni nalazi misije u pogledu vode su sledeći: WEI za sistem Ibar-Lepenac će se povećati na 57%, 65% i 93% za prosečnu, srednju i najgoru godinu, veliko povećanje u poređenju sa trenutnim stanjem. Visoki WEI ukazuje na to da će se potražnja kod različitih korisnika sistema povećati. Ocenjeno je da će do toga doći u srednjoročnom smislu (5-10 godina) i da će, verovatno, nastupiti u dugoročnom smislu. Pošto prioritet imaju pijaća voda i industrijski sektor, sektori koji će konkurisati za upotrebu vode, verovatno će biti industrijski sektor, uključujući TC Kosovo C, i navodnjavanje. Trebalo bi, stoga, naglasiti razvoj sveobuhvatne politike, institucionalnog i planskog okvira za upravljanje resursima vode u sistemu Ibar-Lepenac. Izveštaj EAR navodi zaključak da sistem Ibar-Lepenac može da snabdeva planirani razvoj, pod uslovom: ●● da se glavni kanal opravi, kako bi se gubici smanjili na 25%. Ukoliko trenutno procenjeni gubici (50%) ostanu nepromenjeni, sistem će biti u mogućnosti da vodom snabdeva sve korisnike, ali bi godišnji tok do glavnog jezera morao da bude veći od 271 milion m3, u suprotnom jezero bi se ispraznilo. U periodu između 1948. i 1972. godine, godišnje padavine su bile dvaput niže od ove vrednosti, kao i 1950. i 1956. godine; ●● da se na kraju glavnog kanala izgradi prihvatni bazen kapaciteta koji odgovara prosečnoj potrošnji Kosova C i B od 10 dana (otprilike 1750000 m3), kako bi se omogućila redovna i stalna snabdevenost, čak i u vanrednim situacijama, i kako bi se omogućile neophodne opravke na glavnom kanalu;

| 52

●● Izveštaj EAR o vodosnabdevanju ne razmatra trenutnu i planiranu dodatnu upotrebu izvora vode za vodosnabdevanje Prištine preko Regionalnog vodovoda Prištine (oko 1 m3/s kako bi se smanjio nedostatak vode za opštinu Prištine); ●● Studija obuhvata i dve različite mogućnosti za razvoj sistema za navodnjavanje u poljoprivredi, tj. 5000 i 10000 ha, što se je količina puno manja od referentne vrednosti od 20000 ha u vreme izgradnje kanala. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja predviđa navodnjavanje 18000 ha (vodom iz kanala za navodnjavanje Ibar), kako bi se poljoprivredni sektor dodatno razvio u srednjoročnom (5-10 godina), ka dugoročnom smislu; ●● Konkurentna potražnja za vodom će se verovatno pojaviti u srednjoročnom (5-10 godina) smislu, a verovatno i u dugoročnom smislu; ●● Institucionalno uređenje i razvojna strategija za vodosnabdevanje, kako je navedeno u kosovskom zakonu o vodi (Zakon br. 2004/24) je u fazi razmatranja, imajući u vidu da u ovom trenutku nije pripremljen bilo kakav plan za upravljanje vodom ili plan za upravljanje rečnim basenom. Kao rezultat toga, postoji ograničeni nadzor u pogledu dostupnosti izvora vode u sistemu Ibar, nejasna politika za strateško dodeljivanje vode za različite sektore ili izdavanje dugoročnih dozvola za korišćenje vode, niti dobro napravljeni mehanizmi za rešavanje konkurentne potražnje za vodom.


Poglavlje 4 Procena Ekoloških i Socijalnih Uticaja

Za zaključak, predloženo je više mera kako bi se obezbedila dugoročna pouzdanost i stabilnost vodosnabdevanja za TC Kosovo C i resurse vode u sistemu IbarLepenac uopšte. Glavne mere obuhvataju:

centrala i 100 m od pokretnih traka. Aktivnosti praćenja će se sprovoditi kako bi se identifikovala rizična mesta i eventualno pokušalo da se umanji uticaj i proveri da li su važeći standardi ispoštovani, za zaštitu i radnika i stanovnika.

●● Dodelu sredstava za obnovu kanala Ibar-Lepenac. ●● Razvijanje plana za upravljanje rečnim koritom za sistem Ibar-Lepenac, zajedno sa smernicama navedenim u direktivi EU koja se bavi pitanjem vode. ●● Razvoj planova za ulaganje u vodenu infrastrukturu i studije izvodljivosti za sistem Ibar-Lepenac, identifikovano u planu za upravljanje rečnim koritom.

Imisija buke. U budućnosti, receptori u blizini rudnika i pokretne trake u blizini centrala će stalno emitovati određeni nivo buke. Dobar dizajn opreme, praćenje pre i posle realizacije projekta, korišćenje prirodnih i veštačkih barijera se mora primeniti za Kosovo C i novi razvoj rudarstva, i mora omogućiti poštovanje zakonskih standarda i najboljih praksi.

●● Reviziju pravnog okvira, koji se bavi pitanjem vode, kako bi se omogućila prava na dugoročno korišćenje vode za industrijske potrošače i mehanizmi za zadovoljavanje konkurentne potražnje za vodom. ●● Razvijanje okvira politike i kriterijuma za usmeravanje strateške dodele resursa vode različitim sektorskim potrošačima sa konkurentnom potražnjom.

Pored toga, na osnovu temeljnije procene izvršene unutar okvira plana za upravljanje rečnim koritom, može se uvesti veća upotreba efikasnije tehnologije za korišćenje vode u Kosovu C, kao što je sistem za hlađenje korišćenjem vazduha u tornju, kako bi se smanjila potrošnja iz sistema Ibar-Lepenac, čime bi voda bila dostupna drugim potrošačima. Kvalitet vode. Zagađenje reka i potoka je veliko na celom prostoru zahvaćenom projektom. Moderna tehnologija, koja će se usvojiti za Kosovo C i novi rudnik, biće u skladu sa zakonskim standardima i najboljom praksom. Posebno, nova centrala će pratiti i tretirati otpadne vode pre ispuštanja u reke. Kvalitet vode bi, stoga, trebalo da se poboljša.

Buka Emisija buke. Budući projekat će se razviti u skladu sa važećim zakonima (sva oprema će ispoštovati standarde i smernice u vezi sa bukom), a centrale i rudnici će biti locirani što je dalje moguće od sela; kada situacija postane nepodnošljiva, ljudi će se premeštati. Najugroženije kuće biće one koje se nalaze na distanci od 1000 m od

Čvrst otpad Stvaranje pepela, industrijskog i opštinskog otpada. Stvaranje otpada u smislu pepela i mulja, kada Kosovo C počne da radi punim kapacitetom (2000 MW), porašće sa sadašnje 1 Mt godišnje, na oko 3.2 Mt godišnje (vidi Tabelu 16). Međutim, pepeo koji se stvara u Kosovu C koristiće se za popunjavanje eksploatisanih delova rudnika Sibovac i doprineće reklamaciji zemljišta na kraju razvoja rudnika. U Kosovu C, biće preduzete mere za sakupljanje i upravljanje industrijskim otpadom u skladu sa najboljim praksama (biće definisane posebne procedure). Opasni materijali i potencijalno opasan otpad iz centrala (u šta se ubrajaju ulje transformatora, baterije, kablovi, izolacija, hemikalije, pakovanje hemikalija) uskladištiće se u adekvatnim uslovima. Azbest se neće koristiti u centralama Kosova C i povezanim objektima. Projekat neće uticati na stvaranje otpada u domaćinstvima. Nisu predviđene deponije u predmetnoj oblasti.

53 |


IZVRŠNI REZIME

Prirodno okruženje

Pitanje Uticaja

Uticaj na prirodna staništa i vizuelni uticaj na okruženje. Oblast gde se primenjuje projekat nema određenu vrednost u smislu životne sredine.

• Zdravstveno stanje / pristup ustanovama

U budućnosti, postojeći rudnici, deponije pepela i jalovišta će se reklamovati i biće posađena vegetacija, stoga će se poboljšati vizuelni uticaj na zonu interesa. Na drugoj strani, izgradiće se nove centrale (što će imati vizuelnog uticaja na susedna sela) i otvoriće se novi rudnik. Bez obzira na to, taj novi rudnik će se razviti, ali i postepeno reklamovati. Prirodne i zaštićene oblasti, flora i fauna, korišćenje zemljišta. Projekat neće uticati na prirodne ili zaštićene oblasti ili ugrožene vrste. Procenat prirodnih oblasti u zoni interesa će se znatno povećati posle projekta, nakon reklamacije.

Socijalni uticaj Tabela 19. daje pregled glavnih uticaja i zabrinutosti identifikovanih za vreme SESA procesa, kroz anketu u zajednici, konsultacije i sastanke Foruma za razvoj zajednice. Pored pitanja predstavljenih u tabeli, izražena je i zabrinutost u vezi sa učinkom postojeće uprave EKK u smislu odnosa između rudnika i okolnih zajednica. Postoje očekivanja da će se taj odnos popraviti u budućnosti. Tabela 19. P  itanja visokog uticaja (na osnovu ankete u selima i sastancima foruma zajednice) Pitanje Uticaja • Nova radna mesta povezana sa razvojem rudnika i trenutni nivo zaposlenja • Preseljavanje zajednica • Zagađenje vazduha / prašina

| 54

• Javni prevoz

Većina zajednica • Donji Grabovac • Ade • Leškosič/Lajthishtë

• Zagađenje vode

Većina zajednica • Kruševac/Dardhishtë • Donji Grabovac (uključujući nelegalne lokacije)

• Zagađenje zemljišta

Većina zajednica • Kruševac/Dardhishtë • Leškosič/Lajthishtë

• Upravljanje otpadom

Većina zajednica • Kruševac/Dardhishtë • Crkvena Vodica • Paljaj/Miraš

• Putevi

Većina zajednica • Donji Grabovac • Hamidi

• Kanalizacija

Većina zajednica • Donji Grabovac • Plemetina

• Vodosnabdevanje

Većina zajednica • Donji Grabovac • Plemetina • Hamidi

• Nadoknada

Većina zajednica • Donji Grabovac

• Snabdevanje strujom

• Učestvovanje u projektu

Mera Uticaja

• Posebni status zbog prethodnog uticaja

Sve zajednice

• Kvalitet / pristup poljoprivrednom zemljištu

Većina zajednica Većina zajednica

Mera Uticaja Većina zajednica • Kruševac/Dardhishtë • Donji Grabovac • Ade • Leškosič/Lajthishtë • Šipitula • Hamidi • Crkvena Vodica • Janjina Voda/Paljaj

Socijalna infrastruktura (škole, omladinski centri, itd.)

Većina zajednica • Plemetina • Špitula Većina zajednica • Donji Grabovac • Sibovac Većina zajednica • Ade Većina zajednica • Crkvena Vodica • Leškosič/Lajthishtë Većina zajednica • Ade • Sibovac • Leškosič/Lajthishtë • Hamidi


Poglavlje 4 Procena Ekoloških i Socijalnih Uticaja

Privreda Posledice sticanja zemljišta obuhvataju puno više od gubitka smeštaja. Na prvom mestu, imajući u vidu da su predmetne oblasti uglavnom ruralne, moglo bi da dođe do većeg gubitka mogućnosti izdržavanja. Rezultati sa konsultacija sugeriraju da postoji visoka stopa nezaposlenosti i nedovoljan broj zaposlenih u oblasti; to znači da ljudi zavise od svog poljoprivrednog zemljišta koje im donosi značajan deo novčanog prihoda. To posebno otežava premeštanje, pošto međunarodni standardi zahtevaju da se porodicama nadoknadi gubitak tih mogućnosti izdržavanja i/ili opstanka. Pored toga, zauzimanje zemljišta za rudnike i centralu može uticati na manje biznise i dovesti do toga da ljudi ostanu bez posla. Postoje velika očekivanja u vezi sa zaposlenjem među pogođenim zajednicama. To se smatra važnim aspektom projekta i podupire pozitivne stavove o projektu u mnogim zajednicama. Važno je da će se postojeći kanali komunikacije održavati i da će se prenositi informacije o značajnijim temama, kao što je mogući broj novih radnih mesta za lokalne meštane, i to jasno i na vreme. Forum za razvoj zajednice bi mogao da ima važnu ulogu u tom procesu. Što se tiče zaposlenja, broj ljudi zaposlenih u rudarskim aktivnostima će opasti (zbog modernizacije tehnologije), ali bar do 2017. god. to će se više nego nadoknaditi, povećanjem broja zaposlenih u novoj centrali i povezanim aktivnostima. Trenutno u rudnicima Belaćevac i Dobro Selo radi oko 3420 osoba. Taj nivo zaposlenja je visok prema svetskim standardima; kada bi preduzeće iz privatnog sektora rukovodilo budućim rudnicima, nivo zaposlenosti bi, verovatno, bio znatno niži. Predviđanje u pogledu nivoa zaposlenja, uz pretpostavku da se izabere razvoj u fazama, je sledeće: ●● Rast proizvodnje do 21Mt/godišnje: 2700 (do 2025); ●● Proizvodnja na 9 Mt/godišnje:

1420 (do2015).

Ove procene su još uvek veće od onoga što se može očekivati od međunarodno konkurentnog rudnika; smanjenje broja radnih mesta u srednjoročnom ka

19

dugoročnom smislu, samim tim, može biti veće od očekivanog. Verovatno je da će se manji broj radnih mesta bolje plaćati, imajući u vidu bolju produktivnost. Dalje, Kosovu C će trebati i posredno i neposredno zaposleni radnici, stoga je verovatno da će broj radnika biti isti (povezane aktivnosti će omogućiti otvaranje novih radnih mesta i nadoknaditi gubitak). Na strateškom nivou, potrebna je veća saradnja između ministarstava za obrazovanje i rad, kako bi se mladi bolje pripremili za postojeće i buduće tržište rada, u smislu obuke i tehničkog obrazovanja. Postoji dobra mreža centara za stručnu obuku kojima rukovodi Ministarstvo rada u Obiliću, a koji se ne koriste u potpunosti. Ministarstvo rada19 je izjavilo da bi pozdravilo veće uključenje u analizi sposobnosti u oblasti i pružilo odgovarajuće programe obuke tamo gde nema dovoljno stručnosti.

Korišćenje zemljišta i preseljavanje Slučaj preseljavanja iz 2003, 2004. godine u oblasti je doveo do toga da su i oni koji su ostali, i oni koji su preseljeni, veoma ljuti na proces. Stanovnici su zabrinuti da će se iskustvo sa selom Hade ponoviti. U skoroj budućnosti, preseljavanje je pitanje koje utiče na selo Ade. Međutim, u razgovorima sa zajednicama i relevantnim ministarstvima, otkriveno je da su neke zajednice već osetile socijalni uticaj planiranog preseljavanja. Na primer, sela kao što su Leškosič/Lajthishtë ne bi trebalo da se premeštaju do 2035. godine, a ostala do 2038. god. Ipak, ljudi su zabrinuti za cene svojih imovina i mnogi mladi su već napustili zajednice, kako bi živeli u inostranstvu i drugim delovima Kosova, pošto ne vide ekonomsku budućnost u oblasti. Proces i vreme preseljavanja bi trebalo da se jasno prenese i da se o toj temi informiše redovno. Neizvesnost oko načina i vremena preseljavanja će, verovatno, pogoršati ekonomske nepogodnosti. Potencijalna uloga Foruma za razvoj zajednice u tom procesu bi trebalo da se pažljivo proceni. Oni imaju potencijala da se značajno angažuju po tom pitanju.

Lični razgovor sa službom za zapošljavanje.

55 |


IZVRŠNI REZIME

Zdravlje Izneta je zabrinutost za zdravlje tokom konsultacija sa lokalnim zajednicama, a učesnici smatraju da su trenutne delatnosti dovele do direktnih zdravstvenih problema. Shvaćeno je da su trenutni nivoi zagađenja vazduha i vode, kao i buka u okolini značajni i verovatno je da je to imalo uticaja na zdravlje lokalnih zajednica. Budući projekat ima za cilj da se umanje postojeći nivoi zagađenja u dugoročnom smislu, ali se u kratkoročnom smislu može povećati zagađenje, u zavisnosti od toga koja se opcija izabere. Povezani uticaji na zdravlje lokalnih zajednica bi trebalo da se prate. Podaci prikupljeni tokom ove procene su ograničeni; detaljna osnova zdravstvenog stanja, koja će pokazati kako je trenutno stanje, je neophodna. Određivanje nivoa uticaja na zdravlje će zahtevati prikupljanje podataka i praćenje zdravstvenog stanja, zajedno sa bukom, kvalitetom vazduha i vode.

Infrastruktura Putevi. Kako je navedeno u osnovnom odeljku ovog izveštaja, trenutni putni uslovi oko lokacije projekta su loši. Zajednice su se žalile na to da velika vozila putuju lokalnim putevima, što povećava nivo prašine i buke i dovodi u pitanje bezbednost puteva. Postoji uverenje da su planirani neki radovi, međutim, to možda neće biti adekvatno za ograničavanje uticaja od korišćenja puteva na lokalne zajednice. Vodosnabdevanje. Kvalitet postojeće infrastrukture vodosnabdevanja je različit u tome da su neke zajednice povezane na glavne mreže, a druge se oslanjaju na druge izvore. Lokalni izvori i podzemne vode su zagađeni i nepogodni za piće. Više zajednica je iznelo zabrinutost oko trenutnog i budućeg pristupa zdravoj vodi na prostoru zahvaćenom projektom. Postoji uverenje da će projekat ulagati u tretman otpadnih voda i da će rešiti zagađenje lokalne vode, kako bi se ispoštovali međunarodni standardi. To će biti značajno poboljšanje i, stoga, imaće pozitivan uticaj na lokalne zajednice.

| 56

Očekivanje, stavovi i zabrinutost zajednice Konsultacija sa predmetnim zajednicama je dovela do zaključka da je podrška za projekat pomešana. Pola stanovnika Grabovca, Ade i Leškosič/Lajthishtë čvrsto podržavaju projekat i veruju da će to dovesti do pozitivnog uticaja na privredu. Osamdeset i tri procenata svih učesnika smatra da će projekat stvoriti nova radna mesta. Učesnici fokusnih grupa su, takođe, ukazali na svoja očekivanja da će se povećati broj radnih mesta. Međutim, skeptični su po pitanju toga kako će se organizovati procedura zapošljavanja, jer pominju više slučajeva gde su radnici u centrali zapošljavani bez ikakvih kriterijuma. Oni smatraju da će uslovi koje projekat nosi u vezi sa zaposlenjem biti takvi da će posao dobiti oni koji to zaslužuju najviše; nadaju se da će strani investitor primeniti odgovarajuću proceduru zapošljavanja. U vezi sa tim, svi se slažu (u svakoj grupi, svi učesnici su rekli da je njihovo selo pod najlošijim uticajem delatnosti rudnika) da bi trebalo da dobiju prioritet prilikom zapošljavanja, pošto su oni ti koji najviše pate od zagađenja vazduha, ili su prethodno isključeni iz procedure zapošljavanja, ili opet, opštinski organi nisu obezbedili adekvatne uslove za život (loša infrastruktura). Iako projekat dobija podršku zbog očekivanja da će imati pozitivnog uticaja na lokalnu privredu i na mogućnost zapošljavanja, mnogi stanovnici smatraju da će biti i negativnih uticaja. U smislu uticaja koje će Kosovo C imati na životnu sredinu, većina ispitanika u anketi domaćinstava očekuje da će oni biti negativni (58.3%), primarno zbog zagađenja za koje smatraju da će uništiti životnu sredinu, dok drugih 20.8% očekuje da će biti pozitivni. Samo 5.8% ispitanika očekuje da izgradnja Kosova C neće uticati na životnu sredinu. Ispitanici sa seoskih područja u većem broju očekuju da će izgradnja Kosova C pozitivno uticati na životnu sredinu, dok ispitanici sa gradskih područja u većem broju očekuju da će imati donekle pozitivan, ili donekle negativan uticaj. Nije bilo razlika prema drugim sociodemografskim varijablama.


Poglavlje 4 Procena Ekoloških i Socijalnih Uticaja

U smislu uticaja koje će Kosovo C imati na prirodno okruženje u njihovim naseljima, u Ade ima najveći broj ispitanika (24%) koji očekuju da će uticaji biti veoma pozitivni, dok u Hamidiju ima najviše onih koji očekuju da će biti veoma negativni (77%). Diskusije u fokusnim grupama podržavaju podatke dobijene anketom, dok većina ispitanika tvrdi da su skeptični po pitanju ekološkog uticaja nove termocentrale. Pošto su se svi učesnici žalili na trenutne uslove koji se odnose na stanje životne sredine u njihovom naselju, očekuje se da će izgradnja nove termocentrale dodatno uticati na životnu sredinu. Pošto je to centrala koja koristi lignit, uverenje je tih učesnika da nije moguće da termocentrala neće naneti štetu životnoj sredini. Na nivou domaćinstava, anketa ukazuje na to da većina ispitanika očekuje da će izgradnja Kosova C imati pozitivan uticaj (32% donekle i 36% veoma pozitivan), a manje od desetine (12%) očekuje da će imati negativan uticaj, dok 9% očekuje da neće imati ekonomskog uticaja na njihovo domaćinstvo. Domaćinstva sa gradskih područja, u većini slučajeva, ne očekuju da će izgradnja Kosova C uticati u ekonomskom smislu na njihova domaćinstva, dok domaćinstva sa seoskog područja, u većini slučajeva, očekuju da će negativno uticati. Glavni razlozi tome zašto ispitanici očekuju pozitivan ekonomski uticaj projekta obuhvataju povećanje broja radnih mesta i povećanje količine struje za izvoz. Za sada, iz ankete koja je sprovedena i angažovanja drugih aktera, očekuje se da će projekat imati i pozi-

tivne (zaposlenje i privreda) i negativne (zagađenje) uticaje na okolne zajednice. Preseljavanje je još jedan od mogućih problema. Većina meštana u zoni interesa ima generalno pozitivno mišljenje o planu/aktivnostima za rudnik i daju svoju podršku (37% čvrsto, a 35% generalno podržavaju plan). Ispitanici sa seoskih područja , u većini slučajeva, podržavaju (41% čvrsto, a 35% generalno), dok meštani sa gradskih područja se, u većini slučajeva, protive (13% čvrsto, a 16% generalno) planu. U Donjem Grabovcu (53%), Ade (48%) i Leškosič/ Lajthishtë (46%) ima najveći broj onih koji čvrsto podržavaju te aktivnosti, dok u Kruševac/Dardhishtë ima najveći broj ispitanika koji se čvrsto protive tome (23%).

Konsultacije Ranije konsultacije u oblasti su bile loše i nisu postojale. Većina ljudi podržava izgradnju Kosova C, kao i budući razvoj rudnika, ali takođe želi da igra značajnu ulogu u procesu odlučivanja o projektu. Taj projekat pruža dobre mogućnosti da se uspostavi sveobuhvatan i reprezentativni mehanizam konsultacije. Ukoliko se trenutni pristup koji projekat ima u vezi sa konsultacijom i informisanjem nastavi (kroz forume za razvoj zajednice i komunikaciju sa ključnim akterima, uključujući i opštinu Obilića) u toku razvoja rudnika, to će verovatno biti korisno za opštu stabilnost projekta i zajednica u zoni interesa.

57 |


IZVRŠNI REZIME

MERE ZA SMANJENJE I PLAN ZA PRAĆENJE ZAGAĐENJA

P

redložene mere za smanjenje uticaja na životnu sredinu i društvo su zasnovane na rezultatima Ekološke i socijalne osnove i otkriveno nepoštovanje ekoloških i socijalnih uslova prema međunarodnim standardima (EU i Svetska banka).

Mere za smanjenje zagađanja životne sredine Predložene mere za smanjenje zagađenja su identifikovane na osnovu analize sprovedene u okviru Ekološke procene i u celosti su dokazane na osnovu nalaza Ekološke osnove. U stvari, mere za smanjenje zagađenja navedene u ovom odeljku odnose se na postojeće objekte i na prošle i sadašnje aktivnosti, koje su se obavljale na tim lokacijama, dok mere za sman-

jenje zagađenja, koje se odnose na razvoj projekta, su obuhvaćene u NMFDP. Mere za smanjenje zagađenja su grupisane prema ekološkim pitanjima (tj. emisija u vazduhu, isticanje otpadnih voda, itd.); pored toga, u odeljku o zdravlju ljudi obuhvaćeno je više hitnih mera sigurnosti, koje treba primeniti što je pre moguće. Glavne mere za smanjenje zagađenja životne sredine su opisane u tabeli 20:

Tabela 20. Mere za smanjenje uticaja na životnu sredinu ID

Pitanje

1

Zdravlje ljudi

1.1

Paljenje na površinskim kopovima i eksplozija/ Trenutačno obezbeđivanje (uključujući ograđivanje) površinskog kopa i paljenje deponija deponija kako bi se sprečio pristup ljudi

1.2

Rizik od izlaganja opasnim supstancama/ neuspeh na površinskim kopovima/ deponijama

Ugraditi sprave za ograničavanje prisustva i održavati ih funkcionalnim kroz periodično servisiranje

1.3

Neposredni kontakt sa zagađenim zemljištem (uz posebno upućivanje na deponije pepela TC B, itd.)

Na osnovu dostupnih podataka i potencijalnog budućeg praćenja koje će se vršiti, ocrtavanje zagađenog zemljišta bi trebalo da se pripremi i trebalo bi nakon toga odgovarajuće ograditi/označiti lokacije

2

Emisija u vazduhu i kvalitet

2.1

Praćenje emisije u vazduhu i kvaliteta vazduha

Ugradnja opreme za stalno praćenje u TC A i TE B i praćenje kvaliteta vazduha u Opštini Obilić, kao i u okolnim pogođenim oblastima biće uvedeno.

2.2

Emisija čestica iz TC A

Studija izvodljivosti za ugradnju novih elektrostatičkih precipitatora. Zbog stanja u kom se nalaze centrale, samo su ograničene intervencije moguće. Studija izvodljivosti za smanjenje emisije prašine mogla bi da pruži podršku u identifikaciji najodgovarajuće mere.

2.3

NOx, SOx iz TC A

TC A verovatno ne ispunjava standarde o emisiji u vazduhu zapadnih zemalja. Zbog stanja u kome se centrale nalaze, verovatno su moguće samo ograničene intervencije koje bi omogućile da centrala funkcioniše do 2017. Predložena je studija izvodljivosti.

2.4

NOx, SOx i emisija čestica iz TC B

TC B ne ispunjava standarde zapadnih zemalja. Studija izvodljivosti i ugradnja DeSOx/DeNOx i opravka postojećih elektrostatičkih precipitatora je neophodna što je pre moguće, nakon izvodljivosti i sporazuma sa organom.

2.5

Emisija prašine iz TC A, sistema za transport i deponija pepela

Hidraulički transport pepela, poravnanje padina i uspostavljanje vegetacije na novo oformljenim površinama gde je odlaganje zaustavljeno. Vidi konačne rezultate Projekta čišćenja i saniranja.

2.5

Emisija prašine iz deponija pepela TC B

Vidi odeljak 4.2

3

Vodosnabdevanje i isticanje otpadnih voda

| 58

Predložene mere za smanjenje zagađenja


Poglavlje 5 Mere za Smanjenje i Plan za Praćenje Zagađenja

ID

Pitanje

Predložene mere za smanjenje zagađenja

3.1

Prerada vode i ponovna upotreba

Trebalo bi pripremiti stanje vode uključujući i količinu potrošene vode za svaku aktivnost, izvor, upotrebu i konačno otpuštanje. Na osnovu tog stanja, trebalo bi identifikovati i primeniti moguće mere za smanjenje potrošnje vode (ponovna upotreba, prerada, itd.).

3.2

Isticanja iz TC

Postrojenje za tretman vode u Kosovu A i Kosovu B i popravka kanalizacionog sistema, uključujući i proces odvajanja vode od kišnice (sakupljanje i korišćenje obrađene vode kako bi se smanjila potrošnja sirove vode) i preradu otpadnih voda. Za popravku Kosova A vidi gore navedene komentare.

3.3

Voda u rudnicima

Ugradnja korita za taloženje kako bi se smanjilo gomilanje suspendovanih predmeta i prašine uglja u vodi u rudnicima (STEAG 2006).

3.4

Zagađena voda zbog curenja zagađenog zemljišta/gomile otpada uključujući deponije pepela iz TC A i TC B

3.5

Isto kao prethodno

4

Upravljanje otpadom

4.1

4.2

Curenja iz zagađenog zemljišta i gomila otpada bi trebalo da se sakupi i tretira u postrojenjima za tu namenu. U dugoročnom smislu, zatvaranja/prerada zagađenog zemljišta/gomile otpada kako bi se izbeglo curenje.

Deponije pepela iz TC A (uključujući nusprodukte bivšeg postrojenja za gasifikaciju) i jalovište van deponija

Na osnovu nalaza iz faze ispitivanja i koncepta programskih zadata, reformulacija Projekta čišćenja i sanacije (privremeni izveštaj) predviđa: Konverziju postojećih suvih deponija pepela iz TC A u mokro uklanjanje pepela i pokrivanje površine deponija spojnim materijalom; Delimično uklanjanje pepela i jalovišta sa nestabilnih oblasti deponije pepela iz TC A kao i jalovišta van deponija; Primena odgovarajućih mera kako bi se izbeglo ispiranje oblasti gde postoje visoko rizični zagađivači iz bivših postrojenja za gasifikaciju i đubrivo.

Deponija pepela iz TC B

Kompletna karakterizacija deponije pepela na osnovu popisa otpada u smislu tipa, količine i trenutne lokacije, uključujući hemijsku karakterizaciju sredstvima iskopavanja otpada, uzimanja uzoraka i hemijske analize. Procena rizika od mogućeg uticaja nastalog zbog prisustva otpada u pogledu ispuštanja u vazduhu, površinske vode, podzemne vode i zemljište. Na osnovu rezultata procene rizika, trebalo bi osmisliti mere za smanjenje zagađenja i primeniti ih, uključujući: uklanjanje pepela sa nestabilnih delova deponije pepela; zatvaranje deponija pepela (trebalo bi adekvatno napraviti profil otpada kako bi se omogućio protok vode a zatim zatvorio geomembranama i zatrpao zemljom)

5

Buka

5.1

Uticaj buke

7

Zemljište i podzemne vode

7.1

Ne postoje detaljne informacije u vezi sa lokalnom geologijom i hidrogeologijom.

Trebalo bi sprovesti anketu u vezi sa tim na lokaciji uključujući i pregled podataka, praćenje bunara i bušotina, priprema protokola, razrada freatimetrije i izveštavanje.

7.2

Praćenje podzemnih voda na deponijama pepela iz TC A i TC B

Praćenje podzemnih voda na deponijama pepela iz TC A i TC B obaviće se kroz mrežu piezometra koji će se bušiti na usponu i padini deponije pepela.

7.3

Karakterizacija taloga u reci

Trebalo bi uzeti uzorke taloga na svakih 250 m na obe obale reke Sitnice. Uzorci taloga bi trebalo da se analiziraju za: pH i teške metale (Pb, Cd, Zn, Cu, Cr, Ni, As, Hg) i fenole.

7.4

Moguće padanje zagađivača vazduha na zemljište iz centrala

Predloženo je da se uzmu uzorci sa površine zemlje u radijusu od 10 km od centrala kako bi se utvrdili potencijalni rizici po zdravlje ljudi zbog neposredne izloženosti i/ili preko hrane.

7.5

Moguće padanje zagađivača vazduha na zemljište sa deponija pepela iz TC A i TC B

Predviđeno je da se uzmu uzorci sa površine zemlje u oblastima udaljenim 1 km niz vetar od deponija pepela iz TC A i TC B kako bi se detektovalo prisustvo teških metala i PAH na zemljištu, posebno poljoprivrednom zemljištu.

7.6

Prisustvo hemikalija i otpada iz bivšeg postrojenja za gasifikaciju

Projekat bi trebalo da obuhvati kampanju za uzimanje uzoraka, analize za mogućnost odlaganja, geološku/hidrogeološku/hidrološku anketu za lokaciju, pražnjenje cisterni i odlaganje opasnog otpada [kako je navedeno u konačnom izveštaju (maj 2007) Projekta čišćenja i reklamacije zemljišta]

Trebalo bi sprovesti anketu o buci bilo na radnom mestu ili kod glavnih pogođenih ljudi koje treba identifikovati. Trebalo bi izvršiti prikladno poređenje sa važećim standardima kako bi se utvrdilo moguće nepoštovanje standarda i neophodne mere za smanjenje buke.

59 |


IZVRŠNI REZIME

statistika i informacije pružale KEPA-i i Ministarstvu sredine i prostornog planiranja.

Plan za praćenje životne sredine Predloženi plan za praćenje životne sredine (EMP) ima za cilj da prati učinak mera za smanjenje zagađenja, koje će se uključiti u NMFDP-u za nova ulaganja i rehabilitaciju postojećih objekata. Odeljak opisuje ciljeve programa praćenja, identifikujući moguće varijante i uspostavljajući osnovu po kojoj će se priroda, jačina i značajnost budućih promena procenjivati. Aktivnosti praćenja su opisane u daljem tekstu.

Kvalitet vazduha ●● Ugradnja opreme za stalno praćenje u dimnjacima Kosova A i Kosova B – Stalni sistem praćenja obuhvata merenje količine protoka, temperature i koncentracije zagađivača tečnih gasova u dimnjacima. Kompletna stalna analiza tečnih gasova CO, O2, SO2, CO2, NO, NO2 i ukupnog NOx, kao i čestica je neophodna i za efikasan učinak i učinak koji je prihvatljiv za životnu sredinu. Ugradiće se takođe i sistemi softvera za prikupljanje podataka i analizu. Sprava će biti povezana za kompjutersku mrežu, koja će primati sve podatke i razrađivati ih, kako bi se utvrdilo poštovanje važećih standarda. U slučaju da se otkriju vrednosti izvan dozvoljene granice, sistem ranog upozoravanja će obavestiti upravu da primeni neophodne mere (smanjivanje posla, provera efikasnosti sistema za smanjenje zagađenosti i zaustavljanje radova). Podaci će se, takođe, elaborisati na mesečnoj osnovi, kako bi se vodila

| 60

●● Uzimanje uzoraka sa mesta o emisiji u vazduhu – Kako bi se kompletirao opis emisije u vazduhu, predložena je opcija tromesečnog praćenja u glavnim dimnjacima Kosova A i Kosova B, kako bi se ispitao hemijski sastav čestica za praćenje elemenata: sadržaja teških metala (vanadijum, nikal, kadmijum, olovo, bakar, cink, arsen i PAH). Uzimanje uzoraka će se vršiti sredstvima pumpe za uzimanje uzoraka, u skladu sa domaćim i međunarodnim smernicama. Svi dimnjaci će morati da imaju odgovarajuće tačke za uzimanje uzoraka koje će se postaviti i realizovati u skladu sa domaćim i međunarodnim smernicama. Hemijske analize za predstavljanje parametara moraće, takođe, da se izvrše u sertifikovanoj laboratoriji. ●● Praćenje kvaliteta vazduha u Opštini Obilić i okolnoj sredini- Mora se uspostaviti integralni sistem za praćenje kvaliteta vazduha, pošto postojeći sistem praćenja nije kompletan (trenutno su ugrađene dve stanice za praćenje kvaliteta vazduha, i to za praćenje SO2, i količinu taloženja čađa). Program praćenja kvaliteta vazduha obuhvata dve dodatne stanice za praćenje, kako bi se konstantno detektovale sledeće supstance: CO, NOx (NO + NO2), SOx, O3 i čestice (PM10 i PM2.5). Program praćenja, takođe, obuhvata meteorološku stanicu i hardversku/softversku opremu za unošenje/prenošenje podataka. Sve stanice za praćenje će biti opremljene sa sistemima za prikupljanje i prenošenje podataka, koje podatke mogu preneti do KEPA-e radi stalne kontrole. U slučaju da dođe do prelaska granice, moraju se uspostaviti protokoli za intervenciju: glavni radnici na lokaciji uprave biće obučeni, kako bi primenili neophodne mere za smanjivanje zagađenja do dozvoljene granice (smanjivanje posla, provera efikasnosti sistema za smanjenje zagađenosti i zaustavljanje radova). Podaci će se, takođe, elaborisati na mesečnoj osnovi, kako bi se vodila statistika i informacije pružile javnosti.

Otpadne vode ●● Praćenje protoka – Protok otpadnih voda iz centrala biće praćen periodično/konstantno, kako bi se prikupili pouzdani podaci za pre-


Poglavlje 5 Mere za Smanjenje i Plan za Praćenje Zagađenja

liminarno osmišljavanje postrojenja za tretman otpadnih voda; to obuhvata: 1) procesne vode iz centrala (bojleri i drugi tokovi), 2) ispuštanje iz tornja za hlađenje, 3) sanitarne vode. Protok vode procenjivaće se na osnovu vodenog taloženja, isušavanja površina i karakteristika zemljišta. Anketa će zahtevati blisku saradnju sa specijalistima za vodu, zajedno sa radnicima na lokaciji, koji bi trebalo da daju određeni doprinos u pogledu pouzdanosti podataka koji će se prikupljati. ●● Kvalitet otpadnih voda- Generisane otpadne vode biće analizirane pre i posle tretmana, kako bi se utvrdio kvalitet i kako bi se pratila efikasnost postrojenja za tretman otpadnih voda koje će se ugraditi. Praćenje otpadnih voda vršiće se na svaka tri meseca, kako bi se obezbedilo da su svi zabeleženi parametri u skladu sa granicama predviđenim važećim zakonima i obuhvatiće najmanje sledeće parametre: pH, temperatura, rastvoreni kiseonik, potražnja hemijskog kiseonika, ukupne suspendovane materije, metali koji obuhvataju – najmanje – Cd, Cr, Cu, Hg, Pb, benzo(a) pyrene, carbon tetrachloride, poli-hlorisani bifenoli, ulje i masnoća.

Zemljište i podzemne vode ●● Ispitivanje zemljišta i podzemnih voda u oblasti postrojenja za gasifikaciju i fabrike đubriva – Ispitivanje lokacije na mestu postrojenja za gasifikaciju je obuhvaćeno u pod-projektu koji je finansirala SB u okviru Projekta čišćenja i reklamacije zemljišta. Projekat koji će otpočeti u narednih nekoliko meseci, obuhvatiće takođe i geološku/(hidro) geološku anketu i ispitivanje životne sredine na lokaciji i zemljišta, kao i (podzemnih)voda na lokaciji i oko lokacije postrojenja za gasifikaciju, kao i deponije pepela iz Kosova A, gde su deponovani katran i fenoli. Praćenje kvaliteta podzemnih voda obuhvatiće bušenje 5 piezometra i uzimanje uzoraka vode, kako bi se pratilo postojeće i potencijalno zagađenje podzemnih voda. Parametri koji će se analizirati obuhvataju BTEX, PAH, fenole i ugljovodonike. Praćenje podzemnih voda vršiće se na svaka tri meseca, u periodu od dve godine nakon kompletne sanacije lokacije postrojenja za gasifikaciju i fabrike đubriva.

●● Ispitivanje podzemnih voda na deponijama pepela iz Kosova A i Kosova B – Projekat čišćenja i reklamacije zemljišta (CLRP) obuhvata ispitivanje zemljišta, površinskih i podzemnih voda za deponije pepela iz TE A i jalovišta koja se nalaze jugozapadno od lokacije TC A i postojećih rudnika Miraš/ Belaćevac. Program praćenja kvaliteta podzemnih voda je, takođe, predložen, uz razmatranje rezultata ispitivanja zemljišta i podzemnih voda u CLRP-u i obuhvata sledeće: o uzimanje uzoraka podzemnih voda oko 5 uspona i 10 padova piezometra (postojećih i novih) za svaku deponiju pepela iz Kosova A i Kosova B; o konačan broj i pozicija piezometra biće definisana: (i) na osnovu temeljite studije o lokalnoj hidrogeologiji i identifikaciji pravca toka podzemnih voda, kao i (ii) razmatranje rezultata prve kampanje praćenja za deponiju pepela iz Kosova A; o uzorci podzemnih voda sakupljaće se na dve različite dubine, u skladu sa površinskim žutim/ sivim glinastim slojem i slojem lignita; analiza međuveze vodenastog sloja, kroz praćenje supstanci, biće izvršena; o Kampanja praćenja podzemnih voda ponavljaće se dvaput godišnje; o Analiza podzemnih voda obuhvata, najmanje: (i) BTEX; (ii) PHA; (iii) fenole; (iv) metale i posebno teške metale (Pb, Cd, Zn, Cu, Cr, Ni, As, Hg). Konačni parametri definisaće se na osnovu rezultata prvogodišnje kampanje analize podzemnih voda. ●● Ispitivanje zemlje na površini- Predloženo je sledeće ispitivanje zemlje na površini: o Uzimanje uzoraka i analiza zemlje na površini u oblastima niz vetar od deponija pepela iz Kosova A i Kosova B, predviđena je sa ciljem da se detektuje prisustvo teških metala i PAH od rasipanja pepela, na površini zemlje, posebno poljoprivrednog zemljišta. Uzimanje uzoraka na površini zemlje vršiće se počevši od granica deponija pepela, do razdaljine od 1 km na osnovu regularnog položaja (reprezentativni uzorak za

61 |


IZVRŠNI REZIME

500 x 500 metara položaja). Program praćenja vršiće se dvaput godišnje, u periodu od dve godine nakon sanacije deponija pepela. o Uzimanje uzoraka sa površine zemlje predloženo je za oblast od 10 km radijusa od centrala, kako bi se utvrdili potencijalni rizici po zdravlje ljudi zbog neposredne izloženosti i hrane. ●● Karakterizacija taloga reke- Što se tiče reke Sitnice, uzimanje uzoraka taloga duž obala reke trebalo bi da se sprovede i analizira radi detektovanja pH, teških metala (Pb, Cd, Zn, Cu, Cr, Ni, As, Hg) i fenola. Uzorci taloga sakupljaće se na svakih 250 m, na obe obale reke. Razdaljina između mesta gde se uzimaju uzorci se može modifikovati u skladu sa nalazima procene lokacije. Praćenje bi trebalo ponavljati jednom godišnje, kako bi se utvrdio samostalni tretman reke i pratili mogući dalji uticaji zbog radova u rudniku i proizvodnje električne energije.

Mere smanjenja uticaja na društvo Privreda i zaposlenje Kako je opisano u osnovi, status privrede i zaposlenja u oblasti razvoja rudnika je veoma loš. Svaka prilika za neposredno i posredno zaposlenje u budućem razvoju rudnika imaće pozitivan uticaj na stanje privrede u oblasti. Neposredno zaposlenje u projektu, kao što su tehničke, inženjerske i rukovodstvene funkcije, nosilo bi neposredne pogodnosti. Praksu zapošljavanja na osnovu prednosti bi trebalo da primeni izvođač, kada je to moguće. Angažovanje ljudi u lokalu za poslove na održavanju vozila, za usluge, takođe bi znatno unapredilo privredni i radni profil pogođenih zajednica. Povećani prihod ljudi u lokalu bi, zauzvrat, doprineo lokalnoj privredi u celini, pošto će se podsticati efekat množenja. Na širem strateškom nivou, postoji ozbiljan nedostatak stručnosti u oblasti, prema izjavi nekih vladinih zvaničnika (izvor: razgovor sa zvaničnicima kosovskog Ministarstva rada). To posebno znači da trenutno pos-

| 62

toji neslaganje između obrazovanja koje primaju mladi, i stručnosti koja je neophodna za kosovsku privredu. Ministarstvo rada ima nacionalnu mrežu lokalnih centara za stručnu obuku, uključujući onaj u Obiliću, gde se mladi i nezaposleni ljudi obučavaju za određenu stručnost. Kako bi se optimizovao taj resurs za razvoj rudnika, trebalo bi da se usko sarađuje sa tim centrima i sastavi strategija koja bi identifikovala nedostatak stručnosti u oblasti i obezbedila odgovarajući program obuke.

Korišćenje zemljišta i preseljavanje U rešavanju i smanjivanju efekata, koje preseljavanje sa sobom nosi, postoje nekoliko pitanja koja moraju postati deo svakog budućeg planiranja preseljavanja: ●● Zakonsko vlasništvo: procenjuje se da veliki broj stanovnika u ruralnim oblastima nema vlasništvo nad zemljištem i imovinom u Hadu i drugim zajednicama. Po kosovskim zakonima, ti ljudi ne bi imali pravo na nadoknadu. Dok, prema međunarodnim standardima, kao što je Operativna politika o nedobrovoljnom preseljavanju (OP 4.12) Svetske banke, ljudi koji nemaju zakonsko vlasništvo, ipak imaju pravo na nadoknadu i pomoć prilikom preseljavanja; ●● Pitanja iz 2003-04 u vezi sa nadoknadom: Ima još uvek ljudi koji nisu dobili nadoknadu za hitnu evakuaciju 2003. godine; ●● Dostupnost poljoprivrednog zemljišta: Ne postoji dovoljno poljoprivrednog zemljišta za preseljavanje ljudi koji se oslanjaju na poljoprivrednu obradu za izdržavanje. Stoga: o Revizija postojećeg zakona o eksproprijaciji zemljišta bi trebalo da obuhvati klauzulu o prikupljanju podataka o domaćinstvima, popis i inventar; o Sastavljanje akcionog plana za preseljavanje bi trebalo da bude zakonska odredba kada se vrši preseljavanje; o Konsultacija bi trebalo da predstavlja sastavni deo procesa preseljavanja;


Poglavlje 5 Mere za Smanjenje i Plan za Praćenje Zagađenja

o Vladino telo, odgovorno za preseljavanje, trebalo bi da se uspostavi, a koje bi obuhvatilo predstavnike iz različitih ministarstava, kako bi se uskladile različite vladine politike i pristupi; o Kako bi se umanjio uticaj na društvo, trebalo bi postići izvesni nivo umanjenja uticaja kroz osetljivi program podrške društvu, koji bi saslušao brige i očekivanja ljudi. To bi trebalo da se usko integriše u strategiju o konsultaciji sa zajednicama. To bi obuhvatilo mere za uklanjanje i povraćaj lokalnih istorijskih i kulturnih lokacija, kao što su džamije, groblja, crkve i spomenici rata. Trebalo bi da se, takođe, obuhvati pomoć najugroženijim ljudima, posebno starijima, da se prilagode novim domovima i lokacijama, na primer, da se omogući kontakt sa socijalnim i zdravstvenim službama na novoj lokaciji.

Infrastruktura Putevi Projekat bi trebalo da ima za cilj unapređenje puteva koji vode do lokacije projekta ili koji će se koristiti za aktivnosti projekta. Unapređenje sistema lokalnih puteva bi donelo koristi lokalnoj zajednici i pomoglo bi da se smanje uticaji koje bi velika vozila koja se koriste za projekat imala, kao i dodatni saobraćaj koji bi se odvijao na lokalnim putevima. Pored toga, trebalo bi usvojiti mere za bezbednost na putevima, uključujući vozačku obuku za radnike, obuku o upoznavanju sa bezbednošću na putevima za lokalne zajednice, prikladno obeležavanje

puteva i postavljanje znakova i striktnih pravila za rukovanje vozilima za sve radnike.

Vodosnabdevanje Kako je navedeno u osnovnom odeljku i odeljku o uticajima, lokalno vodosnabdevanje varira po kvalitetu i dostupnosti između naselja. Planirane aktivnosti će zahtevati značajne količine vode za radove, koje namerava da uzima preko lokalnog vodosnabdevanja (sistem IbarLepenac) kroz cevovode. Kako je navedeno u odeljku o ekološkom uticaju, moraće se preduzeti više mera kako bi se obezbedilo adekvatno snabdevanje. Pored toga, unapređenje lokalne infrastrukture vodosnabdevanja bi trebalo da se sprovede, što bi lokalnoj zajednici donelo veliku korist.

Komunikacija Većina ispitanika u anketi smatra da bi sastanci sa predstavnicima opštinskh organa bili najefikasniji način za obaveštavanje meštana u zoni interesa o planiranim aktivnostima za unapređenje rada rudnika (31%); 22% ispitanika se zalaže za sastanke sa predstavnicima rudnika; 16% za javne sastanke i skupove; a 13% za televiziju, dok je 12% reklo da ne znaju ili su odbili da daju odgovor na pitanje koji je najefikasniji način za širenje relevantnih informacija. Brošure, letci, dnevni listovi i radio su izvori informisanja koji su najmanje pominjani. Kretanje ka efikasnoj komunikaciji i konsultaciji je glavni aspekt smanjenja uticaja za projekat. Trenutne inicijative moraju da se održavaju i ojačaju.

63 |


IZVRŠNI REZIME

| 64


Poglavlje 6 Zakonodavni i Regulatorni Pregled

ZAKONODAVNI I REGULATORNI PREGLED

S

ESA izveštaj daje opis postojećeg zakonodavnog i institucionalnog okvira koji se odnosi na upravljanje životnom sredinom i eksproprijaciju/preseljavanje na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou, i analizira nedostatke u poređenju sa relevantnim međunarodnim standardima i propisima.

Pregled zakona i analiza propusta Preliminarna analiza propusta je izvršena kako bi se pravni i regulatorni savetnici Odbora projekta (IPA Hunton&Williams) obavestili o zakonodavnom okviru i upotrebljena je za pripremu Privremenog dijagnostičkog izveštaja (septembar 2007. godine). Zakonodavni i regulatorni pregled razmatra zakone i uputstva o upravljanju životnom sredinom, koji su izrađeni ili usvojeni posle februara 2007. godine, kao i glavnih zaključaka IPA H&R revidiranog privremenog dijagnostičkog izveštaja (januar 2008. godine). On je, takođe, otkrio postojeći zakonodavni okvir u vezi sa eksproprijacijom / preseljavanjem. Pregled je fokusiran na glavna pitanja životne sredine i zdravlja u vezi sa sektorom lignita i povezanim aktivnostima. Analiza propusta je pokazala da je proces za razvoj regulatornog okvira za zaštitu zdravlja i bezbednost (EHS) u skladu sa direktivama EU i drugim međunarodnim standardima u ranoj fazi. Više okvirnih zakona je usvojeno (Zakon o zaštiti životne sredine, Zakon o otpadu i Zakon o vodi), ali uredbe koje će ih učiniti funkcionalnim još uvek ne postoje. U isto vreme, potrebni su napori kako bi se izgradio institucionalni kapacitet, kao i funkcionalne službe za upravljanje životnom sredinom. U pogledu socijalnih pitanja, analiza propusta je fokusirana na kompenzaciju i preseljavanje. Socijalna procena i javne konsultacije su takođe obuhvaćeni. Pošto ne postoji određena direktiva EU o preseljavanju, Operativna politika Svetske banke o nedobrovoljnom preseljavanju (OP 4.12) i Međunarodne finansijske korporacije (IFC) standardi učinka 1 i 5 su upotrebljeni kao međunarodna osnova za proveru kosovskih zakona i uredbi.

Što se tiče preseljavanja, pripremljene su izmene i dopune Nacrta zakona o eksproprijaciji od strane IPA H&W, kako bi se rešila pitanja identifikovana u privremenom dijagnostičkom izveštaju i kako bi se ispoštovali uslovi Svetske banke / IFC. IPA H&W je takođe pripremila prvi nacrt Okvirne politike preseljavanja i Akcioni plan. Najvažnije preporuke u vezi sa glavnim pitanjima koje se moraju razmotriti su naznačene u daljem tekstu; zaključci i komentari postojećih zakona kako je navedeno u (IPA H&W) revidiranom privremenom dijagnostičkom izveštaju su, takođe, naznačene tamo gde je bilo potrebno. ●● Strateška ekološka procena i prostorno planiranje. Opšti principi procene ekološkog i socio-ekonomskog uticaja su naznačeni u Zakonu o prostornom planiranju i Zakonu o zaštiti životne sredine, ali nije usvojena posebna uredba. Zakon o prostornom planiranju ukazuje na to da će lokalni organi odlučivati koje planove treba podvrgnuti ispitivanju o ekološkom i socio-ekonomskom uticaju. Međutim, te odluke ne bi trebalo ostaviti na pojedinačnim lokalnim organima, već bi trebalo da se regulišu zakonom uopšte i nezavisno. ●● Zakon o strateškoj ekološkoj proceni (od maja 2007) je podnet Skupštini na usvajanje. Iako je izrađen u skladu sa Direktivom EK o strateškoj ekološkoj proceni, procedure javnih konsultacija nisu jasno definisane. To bi trebalo da obuhvati objavljivanje izveštaja o strateškoj ekološkoj proceni, kako bi se izneli pisani komentari. Smernice bi trebalo pripremiti kako bi se podržao proces za specifične planove i programe (energetika, prostorno planiranje, prevoz, poljoprivreda, itd.), kao i uredbe o sektorima životne sredine (kvalitet vode i vazduha, između ostalog) koje bi, takođe, trebalo pripremiti i objaviti kako bi se omogućilo sprovođenje procesa strateške ekološke procene.

65 |


Poglavlje 6 Zakonodavni i Regulatorni Pregled

●● Institucionalni okvir za primenu procesa strateške ekološke procene bi trebalo definisati i isplanirati i obezbediti posebne programe obuke za sve strane uključene na centralnom i lokalnom nivou.

verzija ponekad nije sasvim jasna, zbog čega bi trebalo da se revidira, kako bi jasno ukazivala na vremenske rokove oko toga kada će ograničenja stupiti na snagu.

●● Savetnici IPA H&W su podneli nacrt izmena i dopuna Zakona u novembru 2007. Nacrt je završen početkom 2008. godine i trebalo bi da se uskoro usvoji u Skupštini.

●● Voda. Kosovski Zakon o vodi u članu 8. poziva na koordinaciju u upravljanju rečnim koritom, uz obnovu uzvodnog i nizvodnog toka u slučaju prekograničnog sistema rečnog korita, u skladu sa politikom EU. Tim zakonom, pravo na korišćenje vode se daje kroz izdavanje dozvole (koja se preispituje svake 5 godine) ili kroz koncesiju (nije definisan period preispitivanja). Izgleda prema zakonu da industrijski kompleksi, za razliku od navodnjavanja i ribnjaka, ne ispunjavaju uslove da se prijave za koncesiju, iako zakon navodi da „upotreba vode iz tehnoloških potreba“ konstituiše uslove za prijavljivanje za koncesiju. Nema odredbi u zakonu za prenos dozvola ili koncesije sa jednog nosioca na drugog.

●● Procena ekološkog uticaja. Uredbe o proceni ekološkog uticaja, koje su na snazi, obuhvataju Administrativno naređenje 9 od jula 2004. godine, i članove od 20-21 Zakona o zaštiti životne sredine. Novi Zakon o proceni ekološkog uticaja, usvojen u Skupštini juna 2007. godine, čeka na potpis kako bi postao funkcionalan. Novi zakon je redizajnirao procedure procene ekološkog uticaja, što ostaje odgovornost MSPP. Nacrt revidiranog dijagnostičkog izveštaja IPA H&W konstatuje sledeće: Izgleda da Nacrt zakona ispunjava sve važnije uslove Direktive EK o proceni ekološkog uticaja iz 1985. prema (izmenama i dopunama), a tehnički aneksi izgledaju identično onim obuhvaćenim u zakonima o zajednici. Međutim,... Nacrt zakona o proceni ekološkog uticaja podstiče više pitanja u vezi sa koherentnošću celokupnog dela postojećih i predloženih zakona o zaštiti životne sredine na Kosovu. Izveštaj posebno upućuje u vezi sa tim na Nacrt zakona o zaštiti životne sredine, nacrt IPPC-a i Zakona o životnoj sredini. Razvoj uredbi po sektorima životne sredine, kao što su standardi za kvalitet vode i vazduha, je od suštinske važnosti da bi se omogućilo sprovođenje procedura procene ekološkog uticaja. ●● Emisija u vazduhu i kvalitet vazduha. Nacrt Administrativnog uputstva „o pravilima i standardima emisije u vazduhu iz stalnih izvora zagađenja“ je usvojen i potpisan od strane premijera septembra 2007. godine. On sadrži dozvoljene granice emisije za širi spektar privrednih delatnosti. ●● Uputstvo navodi da bi dozvoljene granice za emisiju za nove centrale sa visokim sagorevanjem trebalo da budu u skladu sa uredbama EK i da postojeće centrale moraju da ispoštuju te granice do kraja 2017. god. Ograničenje za emisiju u vazduhu iz postojećih centrala je malo veće nego ono u direktivi EK. Uredba predviđa planove za smanjenje emisije koji će se ugovoriti sa pojedinačnim centralama i ministarstvom. Engleska

●● Sprovođenje institucionalnog uređenja i razvoj strategije za vodu, kako je navedeno u zakonu, je u ranoj fazi. Osnovni strateški dokument (Izveštaj o stanju vode, na albanskom) je izrađen 2004. godine, na osnovu Plana za upravljanje vodom iz 1985, ali do danas nije izrađen bilo kakav plan za upravljanje vodom ili rečnim koritom. Kao rezultat nepostojanja takvog plana i sveobuhvatnog okvira politike, postoji ograničeni nadzor u pogledu dostupnosti resursa vode u sistemu Ibar, nema jasne politike za stratešku dodelu resursa vode za različite sektore ili sklapanje dugoročnih sporazuma o korišćenju resursa vode, niti dobro definisani mehanizam za rešavanje konkurentne potražnje. To će povećati rizik po ulaganje za izgradnju termocentrale Kosovo C. ●● Postoji potreba da se izradi plan za rečno korito i sveobuhvatan okvir politike, kako bi se rukovodilo strateškom dodelom resursa različitim sektorima i definisali i ugradili mehanizmi za rešavanje konkurentne potražnje. Zakonodavni okvir bi trebalo da sadrži odredbe koje bi omogućile odobravanje dugoročnih korisničkih prava industrijskim korisnicima. Prema politici EU, kosovski organi bi trebalo da izrade jedinstveni plan za upravljanje rečnim koritom za sistemom Ibar-Lepenac, sa uzvodnim i nizvodnim tokovima, a ako to nije moguće, plan bi trebalo da pokrije makar deo međunarodnog rečnog korita koje leži na Kosovu. ●● Otpadne vode. Zakon o vodi određuje opšte principe za održivo upravljanje vodom i resursima vode. Međutim, nisu određene dozvoljene granice

67 |


IZVRŠNI REZIME

za isticanje otpadnih voda u bilo kom postojećem regulatornom dokument i nisu razvijeni standardi za kvalitet podzemnih voda. Specifične uredbe koje regulišu kvalitet otpadnih voda i procenu i očuvanje kvaliteta svojstva vode, trebalo bi da se izrade i stave na snagu. ●● Upravljanje otpadom. Mehanizmi upravljanja otpadom, kao što su nacionalni i lokalni planovi za upravljanje otpadom, za određivanje količine i vrste otpada koji se stvara u zemlji i definisanja potrebe za postrojenjima za tretman i uklanjanje, trebalo bi da se razvija i u isto vreme izgradi institucionalni kapacitet, kao i funkcionalne službe za upravljanje otpadom. ●● Upravljanje i rukovanje opasnim supstancama. Ne postoji regulatorni okvir za rukovanje hemikalijama i opasnim supstancama, osim Zakona o otpadu. Trebalo bi, stoga, razviti specifičnu uredbu koja bi obuhvatila rukovanje materijalima koji sadrže azbest, polihlorisane bifenole, i supstance koje uništavaju ozonski omotač, između ostalog. ●● Kvalitet zemljišta i podzemnih voda. Trebalo bi razviti posebne smernice, kako bi se regulisalo sledeće: o Standardi za kvalitet zemljišta i podzemnih voda o Mere za zaštitu zemljišta (npr: tehničke karakteristike skladišta, periodično testiranje integriteta podzemnih cisterni za skladištenje, itd.) o Preduzimanje hitnih mera u slučaju zagađenja zemljišta i podzemnih voda. ●● Upravljanje zaštićenim zonama. Zakon o očuvanju prirode (2004) ne sadrži posebne odredbe za institucionalno uređenje za upravljanje zaštićenim zonama (organizaciona struktura, statut, sastav uprave) niti jasno ukazuje kako će se troškovi za to (osoblje, oprema, objekti, tekući troškovi, itd.) pokriti. To bi trebalo rešiti. ●● Zaštita zdravlja i bezbednost. Okvir zakona postoji na Kosovu koji reguliše zaštitu zdravlja i bezbednost na radnim mestima. Specifični uslovi za zaštitu zdravlja i bezbednost na poslu će se regulisati odvojeno, sekundarnim zakonima, na osnovu opšteg zakona, ali zakoni još nisu izrađeni. Aspekti koji će se morati pokriti: detaljne procedure za prijavljivanje nezgoda i incidenata; pristup procene strogog rizika; odredba o ličnoj zaštitnoj opremi;

| 68

ograničenja koja važe za ranjive radnike; i procedure procene specifičnih rizika (poput bioloških, kancerogenih ili mutagenih rizika, izloženost buci na poslu, lučno rukovanje teretom i opremom, rizici od eksplozije). ●● Kriterijumi za kategorizaciju objekata i oblasti u pogledu protivpožarne zaštite i mere zaštite, tek treba da se sprovedu, kao i specifične procedure za inspekciju pripisanu ovlašćenim pravnim subjektima, kao i odgovarajuća obuka lica koja vrše kontrolu. Potrebno je da se opasne hemikalije skladište i koriste u skladu sa evropskim standardima; na drugoj strani, specifični standardi i dozvoljene granice za izloženost azbestu u zatvorenom i na otvorenom na radnim mestima - ne postoje i trebalo bi da se izrade po kosovskim zakonima.

Institucionalni kapacitet Pripremljen je izveštaj o kapacitetu kosovskih institucija, uključenih u zaštitu životne sredine i planiranju, kao deo projekta Savetničkih usluga o zaštiti životne sredine i društva za učešće privatnog sektora u razvoju novih kapaciteta proizvodnje, povezane transmisije i razvoju polja lignita Sibovac. Postojeća struktura javne uprave na Kosovu (vlada i opštine) ne obezbeđuje dovoljan okvir za efikasan sistem zaštite životne sredine. Na svim nivoima, institucionalne strukture za zaštitu životne sredine i njima dostupni resursi, nisu dovoljno , kako bi se nosile sa izazovima u zaštiti životne sredine u zemlji, ili sa usklađivanjem zakona sa skupom zakona EU o životnoj sredini. U pogledu ljudskih resursa, na nacionalnom nivou, Odeljenje za zaštitu životne sredine ima otprilike 24 radnika, a KEPA 22. To stanje, u poređenju sa resursima za životnu sredinu u zemljama članicama EU, nije najbolje; u slučaju novih zemalja članica, ministarstva u zemljama koje su slične veličine kao Kosovo, generalno su imale 3 do 4 puta više radnika koji se bave složenošću usklađivanja i prenošenja skupa zakona o životnoj sredini. Glavne činjenice i preporuke u vezi sa značajnijim postojećim problemima su navedene u tabeli 21. Sledeće aktivnosti imaju za cilj da se ojača kapacitet institucija na nacionalnom i lokalnom nivou u upravljanju životnom sredinom, sa posebnim fokusom na pitanja


Poglavlje 6 Zakonodavni i Regulatorni Pregled

iskopavanja lignita i uticaja termocentrale na životnu sredinu. •

Priprema namenskog priručnika za ekološku procenu za sektore lignita i proizvodnje energije (Priručnik EP za sektor lignita). Priručnik EP obezbeđuje smernice svim akterima u procesu procene i objašnjava potrebne mere korak po korak. Priručnik predstavlja zakonodavni i proceduralni okvir ekološke procene, razmatra tipična pitanja vezana za životnu sredinu i mere smanjenja u sektoru lignita i energije, i obuhvata detaljan sadržaj za izveštaj PEU tipičnog projekta vezanog za energiju, i tipičnog projekta vezanog za rudarstvo.

Organizovanje programa obuke za relevantne organe i na centralnom i na lokalnom nivou (MSPP, MER, Ministarstvo kulture, omladine, sporta i nerezidentnih pitanja, opština Priština, Obilić), EKK, lokalne nevladine organizacije koje se bave pitanjima životne sredine i asocijacije. Program obuhvata obuku za: (a) procedure EP i međunarodne zakone; (b) tipična pitanja vezana za životnu sredinu i uticaj aktivnosti u sektoru lignita; (c) karakterizacija ekološke komponente, ekološki pokazatelji i metode predviđanja; (d) studije; i (e) specifična pitanja za polje novog rudnika.

Tabela 21. Izgradnja institucionalnog kapaciteta Institucionalno pitanje

Predlozi za rešavanje pitanja

Napomene 1. Ekološka strategija i Kosovski ekološki 1. Uspostavljanje koordinacionog tela za životnu akcioni plan za definisanje prioritetnih Koordinacija između sredinu na visokom nivou mera. ministarstava i drugih 2. Uspostavljanje opštinskih ili regionalnih kontakata 2. Horizontalna saradnja će izbeći da vlada institucija po pitanju zaštite / odeljenja za životnu sredinu donosi odluke u drugim delovima koje bi životne sredine 3. Unapređenje horizontalne saradnje štetile životnoj sredini, ili preterano crpile resurse. 1. Unapređenje vertikalne saradnje 1. Definisanje uloga na nacionalnom / pod2. Decentralizovanje izabranih obaveza o zaštiti nacionalnom nivou. Neadekvatan kapacitet životne sredine – uspostavljanje regionalnih službi 2. Regionalne službe bi trebalo da se u institucijama za zaštitu 3. Obezbeđivanje obuke za regionalne / lokalne uspostave u područjima najdaljim od životne sredine za službenike i njihove nove uloge Prištine. ispunjenje obaveza 4. Obezbeđivanje opreme za podršku novim 3. Trebalo bi usmeriti napore za izgradnju obavezama decentralizovanih službi (npr: vozila, kapaciteta na nove obaveze svakog oprema za praćenje) administrativnog nivoa. 1. Ciljevi bi trebalo da budu takvi da pružaju jasnu razliku između uloga stvaranja politike, davanja dozvole, sprovođenja, 1. Proširenje uloge i izgradnja kapaciteta Agencije Potreba za unapređenjem istraživanja i razvoja (kada je to moguće, za zaštitu životne sredine institucionalne podele u podelom na dve različite institucije). 2. Bolje odvajanje uloga / funkcija u zaštiti životne ulozi zaštite životne sredine 2. Prioritet bi trebalo da bude davanje sredine između različitih institucija dozvola i sprovođenje. 3. KEPA trenutno ima veoma ograničenu ulogu i mali budžet / mali broj radnika. Neadekvatno praćenje 1. Definisanje delokruga aktivnosti praćenja (sektori, stanja životne sredine u lokacije, parametri) 1. Transparentna definicija i pravila za ulogu zemlji 2. Razjašnjavanje uloge vladinih institucija koje institucija u sakupljanju i analiziranju sakupljaju i analiziraju podatke dobijene podataka za KEPA-u. Neadekvatan kapacitet za praćenjem 2. Deo aktivnosti praćenja bi trebao da praćenje mera za smanjenje 3. Uspostavljanje šeme za akreditaciju laboratorije se izvrši na lokalnom nivou (kontrola uticaja na životnu sredinu 4. Međuministarska saradnja na praćenju kvaliteta vazduha, itd.). projekata za koje se 5. Povećanje budžeta – sredstva i radnici priprema EPU. 6. Izgradnja kapaciteta (obuka, oprema) 1. Izrada zakona o životnoj sredini kako bi se definisale dozvoljene granice 2. Izgradnja kapaciteta za inspekcijska tela na centralnom i lokanom nivou – radnici i resursi 1. Efikasno sprovođenje je važan element Neadekvatno sprovođenje 3. Saradnja i usklađivanje funkcija inspektorata za sprovođenja politike. životnu sredinu (sanitarija, voda, prirodni resursi, građevina, itd.) 4. Obuka za inspektore 1. Vršenje dijagnostike kako bi se definisali prioriteti na opštinskim nivoima Decentralizacija kapaciteta praćenja i Opštine 2. Uspostavljanje akcionog plana kako bi se rešili sprovođenja je neophodna kako bi se ispunili prioriteti uslovi zemlje. 3. Budžet

69 |


IZVRŠNI REZIME

| 70


Poglavlje 7 Zaključak

ZAKLJUČAK Konačan nacrt SESA izveštaja se, takođe, osvrće na postojeće ekološko i socijalno stanje u zoni interesa „Studija ekološke i socijalne osnove“, predstavlja i analizira „Alternativne mogućnosti razvoja“, procenjuje „Ekološke i socijalne uticaje predloženih alternativnih mogućnosti razvoja“ i predlaže „Plan za smanjenje i praćenje uticaja“. Odeljak SESA izveštaja o ekološkoj i socijalnoj osnovi daje zaključak da je ekološko stanje u zoni interesa veoma složeno, iz više razloga: ●● Životna sredina je pod velikim uticajem rudarskih aktivnosti u prošlosti, gde je došlo do značajnih modifikacija terena; ●● Kvalitet vazduha je loš, zbog postojeće emisije iz termocentrala koja nije u skladu sa standardima EU, automatskog paljenja lignita i emisije prašine sa deponija pepela, koje predstavljaju glavni izvor zagađenja vazduha; ●● Dostupnost resursa vode je naglašena zbog konkurentne potražnje od strane različitih korisnika, čemu daje primer periodična nestašica pijaće vode u letnjim mesecima; ●● Kvalitet zemljišta i podzemne vode je pod velikim uticajem pepela i drugog otpada, kao i zbog ranijih aktivnosti fabrike đubriva i postrojenja za gasifikaciju; ●● Kvalitet površinskih voda je pod velikim uticajem netretiranih otpadnih voda koje se ispuštaju iz centrala, rudarskih aktivnosti i gradova; ●● Emisija buke iz rudarskih aktivnosti ometa život ljudi u okolini rudnika;

U procesu konsultacije je zaključeno da su problemi i zabrinutost zajednice sledeći: ●● Upoznatost zajednice sa predloženim projektom je generalno velika, iako stepen detaljne upoznatosti varira; ●● Postoji više zajedničkih problema, od kojih su najčešći: zaposlenje; nepostojanje infrastrukture (putevi, vodosnabdevanje, kanalizacija); zagađenje vazduha, vode i zemljišta; neredovno snabdevanje strujom; eksproprijacija zemljišta i nadoknada za preseljavanje; ●● Generalno, zajednice podržavaju projekat i nadaju se da će poboljšati stanje u privredi i doneti nova radna mesta. Osnovni odeljak izveštaja se, takođe, osvrće na vodosnabdevanje, kao ograničavajući faktor za razvoj projekta. Iako je jasno potvrđeno da ima dovoljno vode da se podrži projekat, sistem Ibar-Lepenac je trenutno opterećen, a tako će i ostati zbog potencijalne konkurentne potražnje koja će se pojaviti u dugoročnom smislu. To stanje zahteva hitan razvoj sveobuhvatne politike, institucionalnog i planskog okvira, za upravljanje resursima vode u sistemu Ibar-Lepenac. Dok konačni kapacitet tek treba da odluči Vlada Kosova, SESA izveštaj se razvija na preporukama iz ranijih studija i osvrće se na uticaj opcije maksimalnog razvoja. Odeljak o alternativnim mogućnostima razvoja predviđa razvoj nove termocentrale sa pogonom na lignit, ukupnog kapaciteta do 2000 MW i razvoj novog rudnika lignita na polju novog rudnika, oblast koja je ranije bila poznata kao „rudnik Sibovac“. Razmotrene alternative se odnose na:

●● Odsustvo ili nedovoljne kontrole (za vazduh i vodu) u okolini;

●● Vremenske rokove za izgradnju centrale i otvaranje rudnika (u fazama ili brzo);

●● Ne postoje formalne procedure za upravljanje otpadom u industrijskim zonama.

●● Izbor tri potencijalne lokacije za centralu (u blizini postojeće centrale Kosovo A, centrale Kosovo B, ili zelene površine u Bivoljaku);

71 |


IZVRŠNI REZIME

●● Kapacitet blokova (300 MW ili 500 MW); ●● Tehnologiju u centralama – PF ili CFB.

Glavne preporuke u SESA izveštaju i analize mogućnosti razvoja su sledeće: ●● Termocentrala bi trebalo da se gradi u fazama, gde bi prva faza (1000 MW) omogućila zamenu termocentrale Kosovo A, zadovoljavanje domaće potražnje, uz određeni izvoz, i omogućila bi veliki remont termocentrale Kosovo B, kako bi se povećala pouzdanost i ispunili standardi EU o zaštiti životne sredine. Druga faza (1000 MW) bi zadovoljila rast potražnje i omogućila kasnije povlačenje Kosova B.

●● Odeljak o ekološkim i socijalnim uticajima alternativnih mogućnosti razvoja identifikuje i meri dva glavna pitanja, koja imaju i koja će i dalje imati uticaj na lokalne zajednice: eksproprijacija zemljišta i preseljavanje, zagađenje vazduha i buka. Taj uticaj primarno dolazi iz razvoja rudnika, a ne od lokacije termocentrale. Glavni očekivani uticaji projekta su sledeći: ●● Veća potrošnja vode, unutar opšte situacje izvora vode gde je konkuretna potražnja uglavnom između industrijskog i poljoprivrednog korišćenja vode moguća da se podigne na srednji rok (5-10godina) i vrlo moguće da se izdigne i na duži rok; ●● Premeštanje ljudi / sela;

●● Kosovo A je poželjna lokacija za izgradnju Kosova C, iako je rezultat alternativne lokacije u blizini Kosova B sličan. Na drugoj strani, lokacija Bivoljak bi trebalo da se isključi, prvo - jer je u pitanju zelena površina, a drugo - zato što će projekat, u svakom slučaju, obuhvatiti jednu od ve lokacije postojećih centrala. Izbor konačne lokacije će zavisiti od političke odluke u vezi sa time koja će se postojeće termocentrala obuhvatiti u konačnom tenderu za projekat i od ishoda javnog saslušanja u okviru SESA-e; ●● Obe vrste tehnologija (PF ili CFB) su prihvatljive i mogu ispoštovati standarde EU u potpunosti. Ograničavajući faktor iz perspektive stabilnosti mreže jeste maksimalni kapacitet bloka od 500 MW. Kada se radi o CFB tehnologiji, najveći kapacitet bloka iznosi 300 MW. Manji kapaciteti vode neznatno manjoj emisiji CO2 zbog manje efikasnosti (39% u poređenju sa upotrebom PF sa 42%) i većim zauzimanjem prostora (više blokova). Prednost CFB tehnologije je ta što ne zahteva FGD (desumporizaciju gasa iz dimnjaka) i, samim tim, zahteva manju potrošnju vode. U pomeranju napred ka komercijalnoj transakciji, Vlada će uzeti u obzir ustupak za ustupak između beneficija životne sredine većih jedinica i fleksibilnije karakreristike sistema manjih jedinica.

| 72

●● Modifikacija upotrebe zemljišta; ●● Veća ukupna potrošnja lignita; ●● Veća ukupna emisija CO2 (ali niža specifična emisija CO2/MWh).

Predložene mere smanjenja uticaja mogu obuhvatiti: ●● Smanjivanje potrošnje vode kroz recikliranje industrijske vode; ●● Razvoj plana za upravljanje rečnim bazenom za sistem Iber-Lepenac zajedno sa upustvom za politiku EU kao što je specifikovano u Direktivi Okvira vode EU; ●● Razvoj investicionih planova vodovodne infrastrukture i studije izvodljivosti sistema Iber-Lepenac, identifikovane u planu za upravljanje rečnim bazenom; ●● Revizija zakonskog okvira vodovoda da bi se dozvolilo dugoročno korišćenje vode za industrijske korisnike vode i mehanizmi za upućivanje konkurentske potražnje vode;


Poglavlje 7 Zaključak

●● Razvoj okvira politike i kriterijuma za upućivanje strateškog sakupljanja resursa vode u razne vode koristeći sektore sa konkurentskom potražnjom vode; ●● Ugradnja adekvatnih barijera za buku, kako bi se smanjila buka; ●● Podržavanje ispitivanja o najboljoj metodologiji za smanjenje emisije CO2; ●● Reklamacija starih rudnika; ●● Hitno smanjenje emisije prašine iz rudnika, termocentrala i deponija pepela;

mogućnosti da se ostvari prihod od izvoza energije. Pored toga, očekuje se da će imati sledeće važne koristi, između ostalog: ●● Reklamacija rudnika, deponija i jalovišta (u novom rudniku, kao i prethodno zagađenim oblastima); ●● Niža ukupna emisija (NOx, SO2, čestice); ●● Unapređenje / modifikacija postojeće infrastrukture (kanal Ibar-Lepenac, strujna mreža, putevi, itd.); ●● Sanacija zemljišta; ●● Nova radna mesta i privredni razvoj.

●● Remont Kosova A i Kosova B, kako bi se doveli u skladu sa standardima EU; ●● Izgradnja postrojenja za tretman otpadne vode i kanalizacioni sistem; ●● Uspostavljanje adekvatnog sistema praćenja;

Nacrt konačnog SESA izveštaja biće predstavljen na konačnom javnom saslušanju sa pogođenim zajednicama, građanskim društvom, nevladinim organizacijama i drugim akterima, koji se podstiču da postave pitanja i iznesu stavove u vezi sa predloženim projektom. Nalazi sa javnog saslušanja će biti inkorporisani u Konačnom SESA izveštaju.

●● Usvajanje okvira politike za preseljavanje; ●● Usvajanje plana prostornog razvoja.

Primarna korist projekta biće omogućavanje Kosovu da zadovolji sopstvene energetske potrebe i pružanje

Konačni SESA izveštaj će obezbediti informacije stvaraocima politike i analize, koje će im pomoći da procene i odrede optimalnu lokaciju za izgradnju, kapacitet i broj blokova u termocentrali; i da identifikuju alternative za smanjenje CO2.

73 |



Exec.Summary_srb