Lozničke novosti broj 631

Page 1

GODINA XIII BROJ 631 17. APRIL 2020.

CENA 30 DINARA

Hristos vaskrse!

U LOZNI^KOM PORODILI[TU

Ro|ena ~etiri para blizanaca U vreme lo{ih informacija zbog epidemije koronavirusa, iz Porodili{ta lozni~ke Op{te bolnice, uo~i zakqu~ewa ovoga broja LN stigle su lepe vesti. U prethodnih sedam dana rode su ~esto pose}ivale ovaj deo bolnice pa je ro|eno ukupno 27 beba. Bogatiji smo za 17 devoj~ica i deset de~aka, ali je svojevrsni kuriozitet da su u tom periodu neke porodice imale razloga za duplo slavqe i osetno su uve}ale brojno stawe. Naime, ~etiri majke rodile su blizance, {to odavno nije zabele`eno u lozni~kom porodili{tu.


2

LOZNI^KE NOVOSTI

KOVID-19

17. april 2020.

Sve ve}i broj zara`enih

Vera

Za sedam dana u Loznici je broj zara`enih koronavirusom pove}an sa dve na petnaest osoba. U Ma~vanskom okrugu ukupno je inficirana 81 osoba. U Specijalnu bolnicu stigli su prvi pacijenti sa kovidom-19

Iako su mere Vlade Srbije za suzbijawe epidemije koronavirusom kovid-19 sve rigoroznije, broj inficiranih se stalno pove}æava. Pre sedam dana u Loznici je bilo dvoje zara`enih, a do ju~e petnaestoro i to po dvoje iz Le{nice i Bawe Koviqa~e, po jedno iz Paskovca i Trbu{nice i devetoro iz Loznice. Na podru~ju Ma~vanskog okruga ukupan broj pozitivnih na kovid-19 je 81, najvi{e u [apcu 56, Krupwu petoro, Koceqevi troje i po jedan u Vladimircima i Quboviji. Od 14. marta pod zdravstvenim nadzorom nalazi se ukupno 1.875 osoba. U na{oj zemqi koronavirus do ju~e je potvr|en kod 5.318 osoba, a 103 su preminule. Hospitalizovano je 3.511 pacijenata, a na respiratoru ih je 120. Ina~e, do sada su ukupno testirane 29.472 osobe koje su ispuwavale kriterijume definicije slu~aja. Vanredno stawe zbog epidemija koronavirusa, unelo je pravu pometwu me|u roditeqima do kojih dolaze opre~ne informacije o tome da li treba decu vakcinistati ili ne. Svetska zdravstvena organizacija upozorila je da bi vi{e od 117 miliona dece moglo da propusti vakcinu protiv malih bogiwa, po{to zemqe prekidaju imunizaciju i druge redovne medicinske usluge zbog epidemije koronavirusa. Kako se navodi, 24 zemqe su ve}æ odlo`ile kampawe za vakcinaciju, a o~e-

kuje se da }æe jo{ trinaest isto to u~initi do kraja godine. U SZO ka`u da podr`avaju pauzu u vakcinisawu protiv malih bogiwa zbog socijalnog distancirawa kao i velikog pritiska na zdravstvene radnike, ali da to ne zna~i da deca treba „trajno da propuste vakcinu“. A kako je kod nas? Dilemu je donekle razre{ila dr Darija Kisiæ} Tepav~evi}æ, zamenica direktora Instituta za javno zdravqe „Dr Milan Jovanoviæ Batut“, koja je na konferenciji za {tampu izjavila da se mora nastaviti obavezna vakcinacija. U suprotnom, „uskoro bismo mogli imati epidemije drugih bolesti koje vakcinama mogu uspe{no da se spre~e“. U Slu`bi zdravstvene za{tite dece i omladine lozni~kog Doma zdravqa „Dr Milenko Marin“, kako su nam rekli u ovoj ustanovi, vakcinacija se sprovodi normalno, kao i do sada. U skladu sa vanrednom situacijom i preporukama struke, deca i roditeqi pri dolasku u bolni~ki krug treba da se za{tite maskom i rukavicama kao {to to rade i na ulici, ili u prodavnici. Prema kalendaru obavezne imunizacije u Srbiji, vakcinacija se sprovodi protiv tuberkuloze, difterije, velikog ka{qa, tetanusa, de~je paralize, hepatitisa B, morbila, zau{aka, rubeola, oboqewa izazvanih virusom influence tip B i oboqewa izazavanih Streptoko-

kusom pneumonije. [to se ti~e funkcionisawa Slu`be hitne pomoæ}i, kako su nam rekli, posla ima vi{e nego ikada do sada. Ne zovu samo hroni~ni bolesnici, ve} se vrlo ~esto de{ava da gra|ani zovu zbog bolova u grlu ili ka{qa. Pove}ao se i broj poziva i ku}nih poseta zbog razli~itih patologija, ali i zbog povreda u ku}i, ili dvori{tu. Od 13. aprila bawe u Srbiji postale su tzv. kovid bolnice. Iz Kriznog {taba za suzbijawe kovida-19 saop{teno je da }æe se u wima le~iti zdravstveni radnici, zaposleni u zdravstvenim ustanovama, pripadnici Ministarstva untra{wih poslova, Ministarstva odbrane i Vojske Srbije koji su zara`eni lak{im oblikom koronavirusa tokom obavqawa radne obaveze. Oni æ}e biti upuæ}ivani u specijalne bolnice za rehabilitaciju „Bawa Koviqa~a“, „Junakoviæ}“ u Apatinu, „Merkur“ u Vrwa~koj Bawi i institute za le~ewe i rehabilitaciju „Ni{ka Bawa“ i „Selters bawa“ u Mladenovcu. Upuæ}ivawe se obavqa po teritorijalnom principu i preko nadle`nih zavoda za javno zdravqe. U Bawu Koviqa~u stiglo je prvih ~etrdesetak pacijenata, a za obolele od koronavirusa pripremqeno je 135 posteqa. V. M.

TOKOM TRODNEVNOG KARANTINA

Bez krivi~nih prijava Tokom proteklog vikenda, od petka u pet popodne do ponedeqka u pet ujutro, u vreme najdu`e zabrane kretawa, policija u Loznici kontrolisala je ukupno 123 osobe i 87 vozila. Kako je za LN potvr|eno iz Policijske uprave u [apcu, u tom periodu nije podneta nijedna krivi~na prijava, dok

ih je pet prekr{ajnih napisano zbog kr{ewa policijskog ~asa. U istom periodu, na podru~ju Srbije, ukupno 588 gra|ana prekr{ilo je meru zabrane kretawa dok je od po~etka uvo|ewa vanrednog stawa ukupno 2.061 osoba prekr{ila ograni~ewe kretawa, potvrdilo je Ministarstvo pravde.

Na osnovu izre~enih kazni dr`ava æ}e naplatiti vi{e od 136 miliona dinara, a najvi{e prekr{ilaca bilo je upravo tokom proteklog vikenda kada je na snazi bio najdu`i policijski sat, preneli su nacionalni mediji. S. P.

PREKR[AJNI SUD U LOZNICI

Policijski ~as prekr{en 36 puta Od 15. marta do minulog utorka, zbog kr{ewa zabrane kretawa u vreme policijskog ~asa, vo|eni su postupci protiv 37 lica, ka`e Milica Peri{i}æ, predsednica Prekr{ajnog suda u Loznici za LN. Prema wenim re~ima, od toga je 26 predmeta za osobe do 65 godina, deset za starije od 65 i jedan zbog nasiqa u porodici gde je na-

silnik odmah poslat u zatvor. Zbog kr{ewa policijskog sata, izre~ene su nov~ane kazne od po 50.000 dinara u 26 predmeta, a ostale su ni`e, po{to zakon dozvoqava ubla`avawe u “osobito olak{avaju}æim okolnostima”. Kazne od 30.000 izre~ene su u ~etiri predmeta, a u po jednom slu~aju od 25, 20 i deset hiqada dinara kao i jedna opomena dok su tre-

nutno dva predmeta nere{ena. Tokom najdu`eg policijskog ~asa, od petka u 17 do ponedeqka u sedam sati ujutru, bilo je pet kr{ewa te mere, a to su u~inile tri mla|e osobe i dve starije od 65 godina. Prekr{ajni sud u Loznici pokriva i tri susedne op{tine Krupaw, Mali Zvornik i Quboviju. T.M.S

Kami je pisao da kuga bri{e jedinstvenost bilo ~ijeg li~nog `ivota i da je otuda besmisleno isticati svoju muku. Vaqda i korona tako. Ne}æu ni ja o svojoj muci, tim pre {to ona proizilazi iz svedo~ewa o mu~ewu nekog ko to podnosi dostojanstveno, pa bi isticawe moje muke u odnosu na tu muku bilo sasvim nepristojno. Osim toga, moj buntovni duh nikada nije dostigao onu mudrost iz molitve Sv. Avgustina “Bo`e, daj mi snage da prihvatim ono {to ne mogu da promenim, hrabrosti da promenim ono Zorica Vi{wi} {to mogu i mudrosti da razlikujem jedno od drugoga”. Priznajem, ko uspe da savlada tu ve{tinu lak{e se probija kroz `ivot. To vam je kao ona - mo`e{ da bira{ da bude{ sreæ}an ili da bude{ u pravu. Ne moram da budem u pravu, ali ne bih mogla ni da na|em mir u trpqewu bez vere da to tako treba. Zato, Bogu hvala {to jo{ nemam 65. Da imam, ne znam {ta bih. Mo`da bih pisala otvoreno pismo, kao i mnogi drugi ovih dana, ukazuju}æi da i izolacija ubija kao i virus, ali ne odmah, nego odlo`eno i da za neka stawa ne postoje respiratori. Mo`da je moja gra|anska du`nost bila da uka`em da postoje qudi koji nemaju vremena da sa~ekaju da pro|e korona i da wihove godine ne smeju biti wihov usud. Da posegnem za argumentom da nije isto biti zatvoren u stanu i u ku}æi sa dvori{tem. Da pohvalim dozvolu za {etwu ku}ænih qubimaca, iako nemam svog, ali da ka`em da i bolesni qudi kao i bolesna deca imaju iste potrebe. Mo`da vam ovo zvu~i neumesno, ali vi ste sre}ænik koji nije na te`i na~in shvatio {ta zna~i nemoæ} pred apsurdom. A, apsurd je da {titite ne~ije zdravqe naru{avaju}æi ga nepopravqivo, a ne mora tako. Evo, sad se pojavila voqa, pa se na{ao i na~in. Ako se ne izjalovi, roditeqi }æe sa decom koja imaju smetwe u razvoju moæ}i da iza|u napoqe u bilo koje doba dana, a i penzioneri æ}e dobiti pomilovawe - tri {etwe nedeqno po pola sata, do 300 metara od svoje kuæ}e. Za{to ne ceo sat, za{to opet mrcvarewe? Ako je ideja da qudi napune baterije da osna`e imunitet, ~emu onda novo uskra}æivawe? I ko je merio koliko {etwa treba da traje? Ova pitawa temeqim na veri da korisno i bezbedno mogu zajedno, da je mogu}æe za{tititi zdravqe, a da se ne sroza dignitet ni gra|ana ni dr`ave. To, me|utim, nije isti slu~aj kao i otvarawe crkve za vernike na Vaskrs. Ne moramo u hram da bismo se pomolili, ako smo veruju}æi qudi onda je na{ hram u nama i na{a molitva }æe naæ}i put u svojoj iskrenosti. Kao i u ostalom delu sveta koji je pratio ili æ}e liturgiju na najradosniji hri{}æanski praznik pratiti iz svojih domova. Bez inaæ}ewa i gordosti. Ako mene pitate, ja bih bila sre}æna da se iz na{ih hramova za~uje bo`anski glas nekog umetnika, imamo ih toliko. Kao Bo~elija iz prazne Milanske katedrale. Znam kakve reakcije mogu uslediti, ali to me ne brine - “Oni su stvorewa koja ne mogu ~uti muziku sfera”. Tako je govorio Ajn{tajn o netoleranciji fanati~nih ateista i religioznih fanatika. A, evo sasvim na kraju prelepe molitve Ive Andriæ}a koju mo`emo izgovoriti danas na Veliki petak, ili u nedequ na Vaskrs ili bilo kog zagor~enog ili sasvim obi~nog dana: “Bo`e, ne dopusti da srce na{e ostane prazno, nego daj - po{to od Tvoje voqe sve zavisi - da uvek `elimo i da se nadamo, i da to {to `elimo bude dobro i stvarno i da na{a nada ne bude isprazna. Daj da predmet na{ih `eqa bude vi{i i lep{i od `ivota i da se dobroj nadi nikad ne izneverimo zbog kratkih i varqivih ostvarewa koja zaklawaju vidik i la`no obe}æavaju odmor. Daj nam pravi put, s prolaznim posrtawima a sa mirom i slavom na kraju. I daj nam mudrosti i hrabrosti, kada nam daje{ isku{ewa. I ma kuda i{li i lutali, ne daj da na kraju ostanemo izvan sveobimne harmonije, jer to svake sekunde, na svakom mestu, svakim deli}æem biæ}a `elimo”. Amin.

Cogito, ergo sum

Posle – Ovo jo{ nije druga~iji svijet. Ovo je samo svijet pun straha. Ovo je tek priprema za neki novi, vrli, plemenitiji i opasniji. Za godinu-dvije, kada se na|e lijek i stvar s koronom stavi pod kontrolu, gledati æ}emo ra|awe tog druga~ijeg svijeta. A taj, nadam se da se varam, ne}æe biti we`an ni prema qudima niti wihovim slobodama. I u tom otimawu na{eg privatnog svijeta, neprestano }æe se pozivati na koronu, i opomiwati nas {to nam se sve mo`e dogoditi ako vlast nema apsolutnu kontrolu nad na{im `ivotima. Razni Orbani i Erdogani samo su bile prve laste na nebu novoizlaze}æeg sunca. Rajko Grliæ}, rediteq, 13. april, nova.rs

Dijagnoza - U ovoj situaciji svi su ne{to krivi, ali ovo je vi{a sila, sama pojava virusa. Dru{tvo treba {to vi{e da se skupi, da bude zajedno, da se odbrani od virusa, a mi smo kao dru{tvo izdeqeni. Predrag Kon, epidemiolog, ~lan Kriznog {taba Srbije, 14. april RTV Pink.

Svet - Volela bih da ovu trku sa virusom vremenski dobije pronalazak leka, a potom vakcine. Ovaj rez u dosada{wim `ivotima mo`e da bude novi po~etak jednog normalnijeg i humanijeg sveta, a mo`e da bude i uvod u jedan surovi bespo{tedni totalitarizam, u beskrajne igre zastra{ivawa, svet jo{ veæ}eg siroma{tva i podela, kontrole, novih ratova. Nadam se da } æ e virus biti ukro}æen i da me|u nama neæ}e ostati obrazac pona{awa po kom je blizina opasna a distanca blagorodna. Ne `elim da zamislim takav svet bez poqubaca, zagrqaja, dru`ewa, pozori{ta, koncerata. Svet u kome smo svi otu|eni a na{i `ivoti ostrva samoæ}e. Tatjana Mandi}æ Rigonat, pozori{na rediteqka, 15. april, Danas.

Lepota - Po~a{}en sam pozivom grada Milana i katedrale Duomo. Verujem u snagu zajedni~ke molitve, u Uskrs, univerzalni simbol ponovnog ra|awa koji sada treba svakom, bio vernik ili ne. Andrea Bo~eli, operski peva~, ~iji je tridesetominutni koncert u praznoj katedrali preko interneta pratilo 24 miliona qudi. Tanjug

AFORIZAM - Radni~ki hleb ima devet kora. Tako je zdravije. Nenad ]orili}

Osniva~ i izdava~ “Logo” d.o.o. Ul. Vlade Ze~evi}a 4. Direktor Vladimir Stanimirovi}, glavni i odgovorni urednik Zorica Vi{wi}. Zamenik glavnog i odgovornog urednika Sa{a Trifunovi}. Redakcija: Verica Mi}i}, Sa{a Trifunovi}, Slobodan Paji}, Neboj{a Trifunovi}. Savet za {tampu, Francuska 5/7, Beograd Lektor: Jovo Mihajlovi}. Priprema: LN [tampa: Forum, Novi Sad. List izlazi petkom. Telefon 893-731 Reg. br. NV000366 Tel: 011 3067320, zalbe@savetzastampu.rs E-mail: redakcija@loznickenovosti.com i marketing@loznickenovosti.com www.loznickenovosti.com facebook.com/loznicke.novosti twitter: loznickenovosti


17. april 2020. LOZNI^KE NOVOSTI

3

PROGRAMI NSZ

NA^ELNIK GRADSKE UPRAVE POZIVA PRIVREDNIKE

[ansa za oko dve hiqade nezaposlenih

Iskoristite pomo}æ dr`ave

Od uvo|ewa vanrednog stawa, vi{e od 3.200 poslodavaca podnelo zahtev za neku od mera zapo{qavawa, a vi{e od dve hiqade nezaposlenih je podnelo zahteve za subvenciju za samozapoPrivredni subjekti u privatnom sektoru mogu koristiti pogodnosti odre|ene uredbom {qavawe Vlade Srbije u slu~aju da su registrovani pre 15. marta 2020. godine u APR-u, odnosno ako su u Nacionalna slu`ba za zapo- ku RTS izjavio je da se na tr`itom periodu postali obveznici PDV-a, ka`e na~elnik gradske uprave Vladimir Radoj~i}. Grad- {qavawe je i u uslovima vanred- {tu rada za sada ne vide drastiska uprava im, kako je kazao, stoji na raspolagawu ukoliko im je potrebna pomoæ}, pre svega kon- nog stawa omogu}æila podno{ewe ~ne promene i da su mnogi poslosultativne prirode zahteva za finansirawe svih pro- davci odlu~ili da zbog mera VlaVlada Srbije donela je 10. aprila Uredbu o fiskalnim pogodnostima i direktnim davawima privrednim subjektima u privatnom sektoru i nov~anoj pomo}æi gra|anima u ciqu ubla`avawa ekonomskih posledica nastalih usled epidemije novog koronavirusa. Na~elnik gradske uprave Vladimir Radoj~i}æ pozvao je sve privredne subjekte iz privatnog sektora na teritoriji Loznice, ukqu~uju}æi i preduzetnike, preduzetnike poqoprivrednike i preduzetnike pau{alce da odmah konkuri{u za ovu dr`avnu pomo}æ, a gradska uprava im, kako je kazao, stoji na raspolagawu ukoliko im je potrebna pomoæ}, pre svega konsultativne prirode. Radoj~i}æ podse}æa da privredni subjekti u privatnom sektoru mogu koristiti pogodnosti odre|ene ovom uredbom u slu~aju da su registrovani pre 15. marta 2020. godine u APR-u, odnosno ako su u tom periodu postali obveznici PDV-a. - Privredni subjekti u privatnom sektoru mogu da koriste fiskalne pogodnosti i direktna davawa iz buxeta Srbije predvi|ena ovom uredbom pod uslovom da od 15. marta do dana stupawa na snagu uredbe nisu smawivali broj zaposlenih za vi{e od deset odsto, ne ra~unajuæ}i one zaposlene koji su anga`ovani kroz ugovor o radu na odre|eno vreme pre 15. marta, a da se ti ugovori okon~avaju u periodu od 15. marta do dana stupawa na snagu ove uredbe, od-

Vladimir Radoj~i}, na~elnik gradske uprave nosno do 10. aprila. Pod tim uslovima fiskalne pogodnosti i direktna davawa mogu da koriste i preduzetnici, preduzetnici poqoprivrednici i preduzetici pau{alci koji su registvovali privremeni prestanak obavqawa delatnosti najranije na dan 15. marta. Uredbom su, izme|u ostalog, previ|ene fiskalne pogodno-

sti kroz odlagawe dospelosti za pla}æawe pojedinih javnih prihoda i odlagawe wihovog pla}æawa, odnosno reprogramirawe poreskog duga na najvi{e 24 mese~ne rate. Pored fiskalnih pogodnosti, predvi|ena su i direktna davawa iz buxeta privrednim subjektima u privatnom sektoru, uplata bespovratnih nov~anih sredstva privrednim subjektima u skladu sa ovom uredbom i to osnovne minimalne neto zarade koje se prema Uredbi mogu iskqu~ivo koristiti za isplatu zarada i naknadu zarada zaposlenima - objasnio je na~elnik

gradske uprave. Uredbom je predvi|eno da se na promet dobara, odnosno usluga koji bez naknade izvr{i obveznik PDV-a Ministarstvu zdravqa, odnosno zdravstvenoj ustanovi u javnom sektoru, PDV ne obra~unava i ne pla}æa, a obveznik PDV-a ima pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu tog prometa. Uredbom je predvi|ena i isplata jednokratne nov~ane pomoæ}i svim punoletnim gra|anima Srbije, u visini od stotinu evra, rekao je Radoj~iæ}.

grama zapo{qavawa po raspisanim javnim pozivima. Iako se prijave podnose elektronskim putem i u uslovima ote`anog poslovawa, interesovawe poslodavaca i nezaposlenih lica je veliko - ka`u u ovoj slu`bi. Najve}æe interesovawe poslodavaca zabele`eno je za programe stru~ne prakse, novog zapo{qavawa i za program samozapo{qavawa za nezaposlena lica. Od uvo|ewa vanrednog stawa vi{e od 3.200 poslodavaca je podnelo zahtev za u~e{}æe u merama aktivne politike zapo{qavawa, a vi{e od dve hiqade nezaposlenih je podnelo zahteve za subvenciju za samozapo{qavawe. Do sada je pozitivnim odlukama obuhvaæ}eno vi{e od 1.400 poslodavaca ~ime je omogu}æeno ukqu~ivawe u program obuka i zapo{qavawe za oko dve hiqade nezaposlenih lica od ~ega je oko 150 osoba sa invaliditetom. Ugovori o anga`ovawu lica zakqu~i}æe se u skladu sa mogu}ænostima u svakom konkretnom slu~aju. Prilikom odlu~ivawa o dodeli subvencija, pored predvi|enih uslova, posebno se vrednuje da li su poslodavci od po~etka vanrednog stawa otpu{tali zaposlene. Zoran Martinovi}æ, direktor NSZ, gostuju}æi nedavno u Dnevni-

de Srbije vrate otpu{tene radnike. Broj otpu{tenih i onih koji su izgubili posao meri se prijavom na evidenciju za prijem nov~ane naknade. Kako je rekao, na evidenciju se prijavilo oko 4.300 osoba od ~ega oko 2.300 za pravo na nov~anu naknadu za slu~aj nezaposlenosti {to je ispod proseka u odnosu na lane. - Otkako je uvedeno vanredno stawe, na evidenciju se prijavilo mnogo vi{e osoba od onog broja koji se prijavquje za nov~anu naknadu. To zna~i da se oni prijavquju iz nekog pasivnog stawa, nisu bili na evidenciji a sada se prijavquju zbog na{ih mera za podsticaj za zapo{qavawe - ka`e Martinovi}æ. Isti~e da gledajuæ}i po filijalama, onih koji se prijavquju za nov~anu naknadu ima najvi{e u Beogradu, Ni{u, Novom Sadu a od mawih gradova u U`icu, Jagodini, Sremskoj Mitrovici, Kraqevu, Kragujevcu. U drugim sredinama to deluje kao prosek u odnosu na redovno stawe. U lozni~koj filijali NSZ o tome nisu mogli da nam daju ta~ne podatke po{to se, kako su nam rekli, u uslovima vanrednog stawa samo daju saop{tewa iz centrale u Beogradu. V. M.

LN

JP “TOPLANA”

Kraj grejne sezone

U DOMU ZA STARE “CARSKI KONAK” U TR[IÆ]U

Bezbednost na najvi{em nivou I pre nego {to je progla{ena pandemija koronaviorusa i uvedeno vanredno stawe u Srbiji, u Domu za stare “Carski konak” u Tr{i}æu posebnu pa`wu posve}æivali su higijeni i dezinfekciji prostora u kome boravi 50 korisnika, kao i zaposleni u ovoj ustanovi. - Sada smo mere poja~ali, sve prostorije se svakodnevno dezinfikuju, ~esto i vi{e puta, a zaposleni nose za{titna odela tako da ne postoji ni najmawa mogu}ænost da se neko u ovom domu zarazi koronavirusom. Strogo se pridr`avamo mera koje nam je nalo`ilo Ministarstvo za rad i socijalna pitawa. Posete su strogo zabrawene, a od 30. marta ulazak i

izlazak iz doma kontroli{e Vojska Srbije. Nema nikakvih problema i svi na{i korisnici i zaposleni su dobro - isti~e Branko Marjanovi}æ, direktor i suvlasnik Doma za stare u Tr{i}æu. Prema wegovim re~ima, od pre mesec dana ova ustanova pru`a i uslugu pomoæ}i u kuæ}i onima kojima je neophodna. Na ovom poslu anga`ovane su tri `ene i one poma`u, uglavnom starijim osobama, da pospreme ku}æu, operu ve{, pripreme hranu, kupe neophodne namirnice i obave druge poslove koje ne mogu sami. V. St.

Grejna sezona je na izmaku i radijatori su bili topli jo{ u sredu i ju~e ujutru, a onda su zvani~no “uga{eni”. Iza JP “Toplana” je, prema re~ima direktora preduzeæ}a Miodraga Di{i}æa, uspe{na sezona u kojoj su korisnici bili kvalitetno grejani i nije bilo nikakvih posebnih problema, ne ra~unaju}æi teku}æe koji nisu ugro`avali isporuku toplotne energije. - Od 16. aprila æje sezona zavr{ena s tim da }æemo, kao i prethodnih godina, do treæ}eg maja biti spremni da, ukoliko bude potrebe, odnosno tri dana zaredom prose~na dnevna temperatura “ode” ispod 12 stepeni, ponovo pokrenemo sistem. Iza nas je zima koja prividno nije bila o{tra, ali je bila te{ka jer smo gotovo svakodnevno sistem pokretali i gasili po dva puta dnevno. Rano je za detaqnu analizu, ali je za oko deset odsto mawa potro{wa gasa nego prethodne sezone i nepunih deset odsto su i ra~uni na nivou sezone ni`i u odnosu na pro{lu ka`e on.

LN

Na rad preduze}æa ne uti~e vanredno stawe jedino {to su u skladu sa donetim merama zaposleni stariji od 60 godina koji imaju hroni~ne zdravstvene probleme i majke sa malom decom poslati da rade od kuæ}e, {to nije uticalo na funkcionisawe “Toplane”. Preduzeæ}e je i ovu, kao i dve prethodne sezone, po~elo pre zvani~nog

roka, umesto 15, kada startuju toplane, grejalo je od 6. oktobra. Ina~e, posledwe tri sezone uzastopno lozni~ka “Toplana” greje i posle 15. aprila kada se grejawe kalendarski zvani~no zavr{ava. A s obzirom na vremenske veleobrte, nije iskqu~eno da tokom aprila radijatori opet budu topli. T.M.S

Po{tovani ~itaoci,

Od kada su va{e i na{e Lozni~ke novosti ugledale svetlost dana 21. marta 2008. godine, danas prvi put ne}ete mo}i da na|ete svoj primerak novina na kioscima. Zbog organizacije rada {tamparije i produ`enog policijskog ~asa, koji }e trajati danas od 17 ~asova pa do utorka u pet ujutro, ovaj broj novina bilo je mogu}e pripremiti samo u PDF izdawu. Nismo imali nikakvu dilemu da li presko~iti broj, ili ga izdati na ovaj na~in. Novine, kao i predstave, moraju da idu i da na|u svoj put do ~ita-

laca u svim situacijama, a naro~ito kao u ovakvoj kada su najneophodnije pravovremene i ta~ne informacije od javnog zna~aja. Broj }e biti besplatno dostupan svima preko sajta issuu.com. Ukoliko vam se dopadne ideja da dobijate LN u ovom izdawu na va{u imejl adresu, javite nam se na marketing@loznickenovosti.com i loznickenovosti10@gmail.com da se dogovorimo. @elimo vam dobro zdravqe i svaku sre}u. ^itajte LN i pratite najnovije vesti na na{em portalu.


4

LOZNI^KE NOVOSTI 17. april 2020.

NA SOKOLSKOJ PLANINI

BRANKO BIBER^IÆ], SPREJ-ART SLIKAR

Sneg prekrio vrh Miletine kose

Posle gotovo letwe temperature tokom pro{log vikenda, u utorak sneg se zabeleo u Ra|evini na vrhu Miletine kose, na 920 metara nadmorske visine. Prema re~ima Radovana Popoviæ}a iz sela Vrbiæ} kod Krupwa, koji `ivi posledwih godina na planini, sneg je kao u sred zime. Aprilska me}æava obukla je Sokolsku planinu u belo odelo, a temperatura se spustila na drugi podeqak iznad nule. - Ovome se nisam nadao iako sam slu{ao vesti na tranzistoru da æ}e biti ne{to hladnije i s ki{om. Me|utim, sneg se ne {ali i sve je obelelo oko moje kolibe na Miletinoj kosi. Po~eo je da pada oko 11 i prestao oko ~etiri popodne. Ima ga oko deset centimetara. Imam ogreva pa se ne pla{im hladnoæ}e, ali nije prijatno usred aprila gledati kroz prozor u bele wive umesto u ucvalo drve}æe -

ispri~ao nam je ovaj ~etrdesetogodi{wak. Ovaj vredni Ra|evac se odlu~io za `ivot u planini, povukao se iz Vrbiæ}a i oti{ao na ogwi{te svoga pradede koji je jo{ 1936. godine Radovan podigao planinsku kolibu. Popovi} Popovi}æ se navikao na uslove koje diktira {uma i planina, struju nema, pa se pomoæ}u dve solarne plo~e i akumulatora od 20 vati snalazi da dopuni bateriju mobilnog telefona, ukqu~i jednu sijalicu i poslu{a radio. Gaji ovce i sam obra|uje deset hektara zemqe a svaka parcela je kao pod konac

sre|ena, poko{ena i uzorana. Retko silazi do Krupwa i ka`e da u planini, nadomak Vuji~i}æ vode, nema straha od korone. Vazduh je ~ist, nema qudi, pa ni mogu}ænosti da ga neko zarazi. - Hvala bogu, virusa nema, a {to se ti~e korone i izolacije, pa ja sam “u karantinu” ve}æ posledwih pet godina i ne `alim se. Prole}æe je najte`i period za poqoprivredu, treba ulo`iti i para i rada, a ako i rodi, cena je nikakva. Mraz æ}e pogor{ati ionako te{ku situaciju, ali neka nam je bog na pomo}æi pa æ}e i ovo pro}æi - poru~uje na{ sagovornik. S. P.

Sprejom protiv korone Svako na svoj na~in daje doprinos borbi protiv pandemije koronavirusa, a Lozni~anin Branko Biber~i}æ to ~ini koriste}æi sprej-art tehniku kojom se bavi nekoliko posledwih godina. Na ovu temu uradio je sliku i podelio je na dru{tvenim mre`ama. - Povodom nastale situacije i suo~avawa planete sa koronavirusom, odlu~io sam da uradim sliku i napravim ujedno i snimak u kome æ}u pozvati qude koji me prate putem dru{tvenih mre`a da ostanu kod ku}æe i da tako zajedni~kim snagama pomognemo u suzbijawu kovida-19. Zbog svega {to se de{ava odlu~io sam da prikaz planete na slici bude takav kao da se ona ve}æ raspada. Na kraju snimka simboli~no sam precrtao prikaz koronavirusa i tako, nadam se, najavio neke boqe dane - ka`e Biber~i}æ za LN. O mladom umetniku prve su pisale LN, a danas se za wega

zna i van Loznice. On veoma brzo, ve{to i precizno, koriste}æi sprej raznih boja, slika razli~ite motive, a ovoga puta inspiracija mu je bila trenutna borba sveta sa pandemijom koronavirusa. U Loznici se jedini bavi ovom vrstom umetnosti, a u Srbiji ima jo{ dvadesetak onih koji umesto ~etkica i slikarskih boja koriste sprej-art tehniku. T.M.S

Branko Biber~i} u svom ateqeu


17. april 2020. LOZNI^KE NOVOSTI NEPREKINUTA TRADICIJA

Upaqene ratarske sveæ}e u Trono{i Pred oltarom manedeqom i o prazninastirske Crkve Vavecima tokom liturdewa Presvete Bogogije. Me{tani Korodice u Trono{i i renite, u ~ijem se ove godine su na Veataru i nalazi Maliki ~etvrtak upaqenastir Trono{a, i ne nove ratarske sveTr{iæ}a izlivaju }æe, ali je to ura|eno u svoju sve}æu u manaskladu sa trenutnom stiru, dok oni iz Zasituacijom zbog epija~e, Paskovca i demije koronavirusa. Gorwe Borine svoju Stari obi~aj nije presve}æu na ramenima kinut, ali je zbog pandonose kroz {umu. demije ovoga puta izKod ~esme “Devet begnuto masovno okupJugovi}æa” se sastaju qawe vernika kod Kai odatle zajedno, uz pele Svetog Pantelizvowavu crkvenih je, odnosno ~esme “Dezvona, odlaze u mavet Jugovi}æa”, kako se nastir. Po{to noseto, ina~e, ~ini svake æ}i sve}æe obi|u krug godine. oko crkve, unose ih - Sve}æe su izlivene i postavqaju ispred uz u~e{}æe {to mawe oltara pa ih, posle qudi. Ovde su upaqene osve}æewa, pale. kao i svake godine taKada je ustanovko da je ispo{tovana qen ovaj obi~aj, potradicija jedino {to, uzdano se ne zna, ali zbog propisanih mera se zna da je zadr`an i zabrana u vezi sa i u ratno vreme, saepidemijom, nije bilo mo {to su tada bile okupqawa naroda. mawe sve}æe. Narod Ovaj obi~aj nije preih izliva u veri da kidan ni u vreme ratopoma`u da usevi dova pa nije ni sada iako bro rode i da budu ovakve okolnosti do sa~uvani od vremensada nisu zapamæ}ene skih nepogoda, a verekli su u manastiru. ruje se i da je davawe Ina~e, grupa verpriloga za wihovo nika je ju~e, ipak, iz izlivawe dobro za Zaja~e nosila sve}u zdravqe uku}æana. kroz {umu pri tome Ovaj obi~aj se od dr`e}i propisano odpre osam godina naRatarske sve}e pred oltarom - arhiva LN stojawe i nose}i zalazi na listi nema{titne maske. Podsetimo, dve sve}æe, stog voska me{tani Korenite i Tr- terijalnog kulturnog nasle|a Srbije. te{ke po vi{e od 40 kilograma i vi- {i}æa, odnosno Zaja~e, Paskovca i soke oko metar i po, izlivaju od ~i- Gorwe Borine. One æ}e biti paqene T.M.S

5

VELIKI PETAK

Dan stradawa i po~etak nade Danas je Veliki petak, dan koji se smatra najtu`nijim u hri{}anstvu jer se vezuje za raspe}e Isusa Hrista na Golgoti. Ovog dana se ne slu`i liturgija, ne zvone zvona, ne rade se poslovi u poqu i ku}i, strogi je post i ne pije se vino. Obi~aj je da se na Veliki petak farbaju uskr{wa jaja, naj~e{}e crvenom bojom koja simbolizuje Hristovu krv. Prvo ofarbano jaje doma}ice odvajaju od ostalih i ono ostaje u ku}i narednih godinu dana kada }e novo jaje preuzeti ulogu ~uvarku}e. Iako je Veliki petak dan `alosti,

on je i najava najve}eg i najradosnijeg praznika Vaskrsa. Ove godine zbog pandemije Kovida 19 ne}e biti velikih porodi~nih okupqawa niti prilike za manifestacije i nadmetawa u kucawu vaskr{wim jajima. Zato tradicionalni pozdrav Hristos vaskrse Vaistinu vaskrse mo}i }emo da razmenimo samo sa uku}anima, a svima drugima koje volimo, ovog puta sla}emo elektronske ~estitke i `eqe da se dogodine u isto vreme sretnemo u zdravqu i vesequ.


6

LOZNI^KE NOVOSTI

17. april 2020.


17. april 2020. LOZNI^KE NOVOSTI

7

KORONA U AUSTRALIJI

KIKANOVI]Æ STIGAO U MINSK

Uskoro nastavqa daqe

Ograni~ena kupovina skoro svih proizvoda Prvi put u istoriji, u nedequ 5. aprila u pono}æ, zatvorene su granice Zapadne Australije, dr`ave u kojoj se nalazi i grad Pert sa velikim brojem Srba koji tamo `ive. Ulasci su zabraweni za sve osim za qude koji imaju posebnu dozvolu za rad u rudnicima, policiji, zdravstvu

Lozni~ki ultramaratonac Aleksandar Kikanovi}æ stigao je do Minska gde mora da napravi pauzu na putu ka Moskvi po{to je zbog pandemije koronavirusa od sredine marta zatvorena granica izme|u Rusije i Belorusije. Sa svojim pratiocima, biciklistom Nikolom Tomiæ}em iz Vaqeva i sugra|aninom, voza~em kampera Zoranom Miletiæ}em, nalazi se u prestonici Belorusije, ali ga konora neæ}e ovde zaustaviti. - Morali smo da napravimo ovu pauzu, ali planiram da 26. aprila nastavimo daqe. Uz veliku pomoæ} na{eg Lozni~anina Dejana Avramovi}æa, nabavili smo potrebnu dokumentaciju za mesec dana boravka, ali æ}emo je za svaki slu~aj produ`iti, ukoliko granica ne bude otvorena 30. aprila, kako sam nezvani~no saznao. Vreme, uglavnom, provodimo u kamperu, po{to nam je savetovano da, za svaki slu~aj, izbegavamo kontakte sa lokalnim stanovni{tvom, a

nastojim da odr`im formu za preostalih ne{to mawe od 700 kilometara, koliko me deli od Moskve. Krenu}æu ka Moskvi pa, ukoliko u momentu kada stignem granica jo{ ne bude otvorena, tamo }æu ~ekati trenutak da u|em u Rusiju - rekao je Kikanovi}æ u telefonskom razgovoru za LN. Kako ka`e, ima veliku podr{ku iz Srbije, a na putu su im mnogo pomogli zemqaci koji voze kamione ovim delom Belorusije. Ka`e i da se u ovoj dr`avi ne ose}æa uticaj koronavirusa na svakodnevni `ivot, koliko je on to mogao da primeti, i nestrpqivo ~eka da krene daqe. On je na put po{ao 16. februara i do sada je od oko 2.300 kilometara, koliko ima od Loznice do Moskve, pretr~ao skoro 1.600 i nastavqa daqe. Ciq je isti, 9. maja biti u Moskvi i predsedniku Putinu predati ikonu Svetog \or|a. T.M.S

Policijski ~as nije uveden, qudi se slobodno kre}æu ali samo ako imaju opravdawe, a sve se to odvija pod budnim okom policije. Odre|eno je koliko qudi maksimalno mo`e da bude na javnim povr{inama i u prodavnicama, a udaqenost izme|u wih mora da bude metar i po. U marketima qude preko razglasa upozoravaju da se ne zadr`avaju dugo kao obi~no, ve}æ samo onoliko koliko moraju. Stanovnici Australije kao i svi drugi u doba korone u naletu panike kupuju mnogo vi{e nego {to im je potrebno. Iris Kostiæ}, Lozni~anka, koja sa porodicom `ivi u Pertu i koja nam je sve ovo ispri~ala, ka`e da su qudi po~eli da kupuju proizvode u ogromnim koli~inama {to je ispraznilo rafove velikih supermarketa. Zbog toga su prodavci bili primorani da ograni~e kupovinu pojedinih proizvoda na komad ili dva po osobi. - U prodavnicama je prvo po~eo masovno da se kupuje toalet papir koji je ubrzo nestao sa rafova, mesec dana unazad skoro da se ne mo`e na}æi na policama i, ako ga bude, odmah se rasproda kao i proizvodi poput bra{na, kvasca, paste, konzervisane hrane i soseva koji imaju du`i rok trajawa. Svaki kupac mo`e da uzme samo po jedno pakovawe toalet papira, antibakterijskih i bebi maramica, salveta i pirin~a, a ostale proizvode po dva komada. U neograni~enim koli~inama mo`e da se kupi samo konzervisana

216 GODINA OD BOJA NA ^OKE[INI

Prvi put bez ceremonije Zbog vanrednih okolnosSa jedne od ranijih ti izazvanih koronavirusom, sve~anosti prvi put posle dvadeset sedam godina, Dru{tvo za negovawe tradicija oslobodila~kih ratova Srbije do 1918. nije obele`ilo boj na ^oke{ini, znameniti doga|aj iz srpske istorije koji se odigrao na Lazarevu subotu 1804. godine. Ovaj put su pozvali gra|ane da ostanu kod svojih ku}æa i u mislima tog dana budu uz molitvu sa juna~kim precima. Ina~e, u organizaciji Centra za kulturu “Vuk Karaxiæ}” i u saradwi sa Mesnom zajednicom ^oke{ina, rastosu, pomenu junacima, a na osnovnom {kolom i sve{ten- kraju su skromnim poklonima nastvom ~oke{inskog manastira, od gra|ivani |aci recitatori. U skladu sa vanrednim okol1993. godine obele`avan je ovaj istorijski doga|aj tako {to su nostima, lozni~ki Centar za u~enici i ostali gosti traktor- kulturu je istim povodom na svoskim prikolicama dovo`eni do joj zvani~noj fejsbuk stranici mesta boja, gde su odavali po~ast postavio fotografije sa pretizginulim junacima, uz kratak hodnih obele`avawa ovog istoprigodan program, ~as istorije i rijskog doga|aja. Boj na ^oke{ipaqewe sve}æa. Zatim se u manas- ni je vo|en 28. aprila 1804. gotirskoj porti prisustvovalo pa- dine i u wemu su u~estvovala i poginula sva 303 ustanika, pred-

vo|ena braæ}om Damjanom i Gligorijem Nediæ}em iz Ose~ine. Turskom vojskom komandovao je No`in-aga, a spisak imena svih poginulih ustanika koji je sastavio sve{tenik Vasilije Popovi}æ izlo`en je u stalnoj postavci Vojnog muzeja na Kalemegdanu u Beogradu. Iako su svi izginuli, srpski narod i istorija ih smatra pobednicima jer su svojim `ivotima zaustavili najezdu bosanskih Turaka onemogu}æiv{i ih da pru`e pomo}æ opsednutom [apcu. Srpski ustanici su osvojili [abac prvog maja. Nad kostima srpskih junaka koje su prenete u portu Manastira ^oke{ina podignut je spomenik, juna~ka pogibija bra}æe Nedi}æ i wihovih hajduka u{la je legendu, a Leopold Ranke je boj na ~oke{ini nazvao “srpskim Termopilima”. S. P.

ISHRANA U DOBA KORONE

Kiseli kupus najblagotvorniji Uvo|ewe vanrednog stawa zbog pandemije novog koronavirusa i sve du`eg policijskog ~asa, posledwi je trajao {ezdeset sati, primorava nas da ostajemo sve du`e u zatvorenom prostoru. To, naravno, podrazumeva i mawe kretawa (osim ako nismo disciplinovani pa radimo odre|ene fizi~ke ve`be) {to za posledicu ima gomilawe kilograma jer nam se stalno ne{to jede. Kako da ne nagomilamo kilograme a ujedno i oja~amo imunitet, pitali smo prim. dr Slavicu Petrovi}æ Tadi}æ iz lozni~ke Op{te bolnice. Kako nam je rekla, hrana treba da

bude sve`a i raznobojna, u jelovniku {to vi{e da budu zastupqene namirnice biqnog porekla, povr}æe, vo}æe zbog velikog procenta vode, antioksidanasa i fitoncida, vitamina C i provitamina A koji ubrzavaju eliminaciju otrova, delujuæ}i blagotvorno na na{a bela krvna zrnca - na{u vojsku. - Vode}æa namirnica je kiseli kupus koji, pored svega toga, ima i probiotsku ulogu i povoqno uti~e na rast dobrih bakterija u crevima kao i kiseli mle~ni napici kao {to je jogurt. To je izuzetno va`no za imunitet organizma.

Jezgrasto vo}æe kao i nepe~ene semenke obiluju vitaminom E, zatim, selenom, cinkom kao i morski plodovi i riba. Integralne `itarice, pahuqice klijanice su prava blagodet za ukupno fizi~ko i psihi~ko zdravqe ~oveka. Dovoqna koli~ina vode, ~ajeva, limunada, sve`ih sokova, oko dve litre dnevno, osve`ava organizam i povoqno deluje na svaku æ}eliju - ka`e Petrovi}æ Tadi}æ. [to se ti~e higijene, doktorka napomiwe da upakovane namirnice kao i vo}æe i povræ}e treba izda{no prati pod mlazom hladne vode i tada ih koristiti. V. M.

Poluprazni rafovi u prodavnicama (gore) Iris Kosti} (desno) riba, bezalkoholna pi}æa, bebi hrana, jogurti, hrana za pse i ma~ke ali samo u konzervama ne i granule. @ene mogu da kupe samo jedno do dva pakovawa higijenskih ulo`aka, a i ovde kao u Srbiji te{ko mogu da se na|u sredstva za dezinfekciju ruku i povr{ina. I te~ni sapuni su postali deficitarni proizvod- ka`e Iris. Dodaje da je ograni~ena i kupovina alkohola - jedno `estoko pi}æe po osobi, a {to se ti~e piva, mo`e se kupiti samo karton po osobi. Slatki{a kao i kod nas ne mawka. Ulice po gradu su znatno praznije iako, zasad, nije uveden policijski ~as, {kole nisu zatvorene, ali u wih dolaze samo deca ~iji roditeqi rade a ona su suvi{e mala da bi ostajala sama kod ku}æe. Ostala deca prate nastavu od kuæ}e, onlajn. Kako ka`e, iako je obdani{te u narednih {est meseci besplatno, ve}æina roditeqa je odustala od odvo|ewa dece osim onih koji rade a nemaju kome da ih ostave na ~uvawe. Zatvoreni su prostori sa mobilijarom predvi|enim za igru dece, teretane, barovi, kafiæ}i, kozmeti~ki, ali ne i svi frizerski saloni, neki rade ali maksimalno izdvajaju pola sata po osobi, uglavnom dolaze po zakazivawu, zabraweni su skupovi, ro|endani, svadbe sa vi{e zvanica. - Penzioneri mogu da se kreæ}u kao i svi drugi gra|ani, nije im

ograni~eno kretawe, i ovde retko ko nosi masku na licu, vi{e koriste rukavice. To se odnosi i na kasirke u trgovinama koje gelom dezinfikuju ruke nakon {to uslu`e svakog kupca. @elezni~ke i autobuske stanice su skoro prazne, retko ko ih koristi, a pri~a se da æ}e uskoro da ugase sve linije. Qudi u bolnice idu samo u laboratorije zbog nalaza ili snimawa, a rezutati se dobijaju mejlom ili telefonom. Zbog pojave koronavirusa i u Australiji, kao i u svakoj dr`avi, imate zabrinute qude, ali i one previ{e opu{tene koji imaju obi~aj svojstven za ovu dr`avu, da hodaju bosi po ulicama i marketima - ka`e na{a sagovornica. U Zapadnoj Australiji je, kako ka`e, do sada kovidom-19 zara`eno 527 qudi a {est je umrlo, dok je u celoj Australiji zara`eno 6.398 osoba, a 61 umrla. M. V.

VATROGASCI BEZ PREDAHA

Uga{en {umski po`ar Posle trodnevne borbe, “likvidiran” je {umski po`ar na Gu~evu, iznad Gorwe Koviqa~e, potvr|eno je pro{log petka u jutarwim satima sa terena za LN. U ga{ewu po`ara, koji je izbio u sredu ne{to posle ~etiri popodne, u~estvovalo je dvadesetak pripadnika lozni~ke vatrogasno-spasila~ke jedinice uz podr{ku tridesetak radnika JP “Srbija {ume”. Nakon dve te{ke no}æi, oni su uspeli da savladaju po`ar ~ije je ga{ewe ote`avao nepristupa~an, kamenit teren pa nisu mogla da pri|u vatrogasnim vozilima, nego su koristili naprtwa~e sa vodom. Vatra je napravila {tetu na pet hektara {ume u vlasni{tvu “Srbija {uma” i duplo ve}æoj povr{ini privatnih. Podsetimo, po`ar je izbio iznad posledwih kuæ}a u Gorwoj Koviqa~i, “popeo” se uz planinu prete}æi da zahvati borovu {umu na vrhu, {to je spre~eno.

Gorelo i u “Viskozi” Gust dim pojavio se pro{log petka u krugu nekada{we “Viskoze” oko 11 ~asova pa su lozni~ki vatrogasci morali da interveni{u. Dim je uo~io jedan `iteq Gradili{ta koji ih je odmah pozvao, a ispostavilo se da je na delu staze pored nekada{we upravne zgrade neko prosuo ve}æu koli~inu uqa koje je gorelo. Vatrogasci su ugasili vatru i preventivno vodom dobro natopili okolno rastiwe koje buja u krugu, bukvalno, opusto{ene i o~erupane fabrike. T.M.S