Page 1

Srpski 8_CITANKA_K1-K4 [421X270mm].indd 1

9/17/2010 7:38:48 PM


УМЕТНОСТ РЕЧИ Читанка за осми разред основне школе Мр Наташа Станковић-Шошо Предметни уредник Мр Наташа Станковић-Шошо Извршни уредник Лидија Станојевић Асистент уредника Љиљана Ћалић Рецензенти Проф. др Михајло Пантић, Филолошки факултет у Београду Доц. др Бранка Јакшић-Провчи, Филозофски факултет у Новом Саду Драгана Николин-Коларић, професор српског језика у ОШ „Раде Кончар“ у Земуну Лектура Милка Цанић Коректура Весна Калабић Илустрације Иван Шаиновић, Небојша Дедић Техничко уређење Милица Дечански Графичко обликовање Биљана Видосављевић, Дејан Тасић Дизајн Студио Логос Фотографије Архива „Логоса“, Getty images, Shutterstock images Издавач Нови Логос Цара Душана 48, Београд тел.: 011/2636 520; факс: 011/2620 365 e-mail: office@logos-edu.rs За издавача Нада Осмајић Штампа

1. издање 2010.

Министарство просвете Републике Србије одобрило је овај уџбеник за употребу у школама од 2010/2011. школске године решењем број: 650-02-00574/2010-06 од 21.9.2010. год.

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд ISBN 978-86-6109-022-6 COBISS. SR-ID 178019084

Захваљујемо писцима Михајлу Пантићу и Бошку Сувајџићу на сагласности да њихове текстове објавимо у овој књизи. Захваљујемо Музеју југословенске кинотеке и глумцима Тањи Бошковић и Миленку Павлову на уступљеним фотографијама.


Наташа Станковић-Шошо

УМЕТНОСТ РЕЧИ Читанка за осми разред основне школе


Драги осмаци, За књижевност се каже да је уметност речи која својим многоструким, чудесним везама може да пробуди лепоту и радост читања. Пустите нека вас ова ризница речи поведе на јединствено путовање светом књижевности. Трагом речи откривајте њене дарове и доживите чаролију читања. Ваш свет ће уз ову књигу постајати богатији. Ауторка

5


Садржај МИСЛИТИ НА НЕКОГ, ТО ЈЕ ВЕЋ ЉУБАВ .................10 Народна песма: Српска дјевојка ................................................ 11 Љубавне народне лирске песме (избор) ...................................... 14 Frančesko Petrarka: Kanconijer (LXI sonet) ............................... 18 Јован Јовановић Змај: Ђулићи (избор) ...................................... 22 Народна песма: Стојан и Љиљана ............................................ 26 Исидора Секулић: Царско достојанство језика (одломци) .... 29 Српски народни језик, боље рећи говор .................................. 29 Нема краја теми о царском достојанству језика ................ 30 Mилош Црњански: Сеобе I (одломци) ....................................... 32 Rajner Marija Rilke: Ljubavna pesma .......................................... 40 Десанка Максимовић: Опомена ................................................ 42 Васко Попа: Очију твојих да није ............................................. 44 Сергеј Јесењин: Писмо мајци ..................................................... 46 Борисав Станковић: Увела ружа (одломак)* ............................. 50 Избор из српског љубавног песништва* ...................................... 56 Избор из савремене српске прозе ............................................. 59 Мihajlo Pantić: Slobodne školske aktivnosti ............................. 59 Мали ђачки подсетник: лирика ................................................. 62

ПЕВАЧ ПРИЧА .............................................................64 Народна песма: Почетак буне против дахија (одломак) ........ 65 Прота Матеја Ненадовић: Мемоари (одломак) ........................ 70 Вук Стефановић Караџић: О народним певачима (избор) ....... 75 Тешан Подруговић.................................................................. 75 Старац Милија ........................................................................ 76 Филип Вишњић ....................................................................... 77 Бошко Сувајџић: Вишњић (одломак)* ....................................... 80 Народне епске песме новијих времена (тематски круг о ослобођењу Србије и Црне Горе) .................................................. 84 Народна песма: Бој на Мишару ............................................ 84 Народна песма: Три сужња .................................................... 88 Борислав Михајловић Михиз: Бановић Страхиња (oдломак)* 90 Народна приповетка: Немушти језик ...................................... 97 Избор из савремене српске поезије ......................................... 102 Љубомир Симовић: Вага Вука Караџића ........................... 102 Мали ђачки подсетник: епика ................................................. 104 6


КО ТО ТАМО ИГРА? ...................................................106 Жан Батист Поклен – Молијер: Грађанин племић (одломци) 107 Бранислав Нушић: Сумњиво лице (одломци) ......................... 113 Danilo Kiš: Noć i magla (odlomci) ............................................. 122 Dušan Kovačević: Ko to tamo peva (odlomak)* .......................... 128 Jасминка Петровић: Бонтон (одломак)* ................................ 133 Kреативна слагалица I: драма ................................................. 136

MOЖДА СПАВА СА ОЧИМА ИЗВАН СВАКОГ ЗЛА ...138 Viljem Šekspir: Romeo i Julija (odlomci) ................................... 139 Народна балада: Женидба Милића барјактара (одломак) .... 147 Народна балада: Хасанагиница ............................................... 154 Петар Кочић: Кроз мећаву (одломак) ..................................... 158 Књижевна укрштеница ............................................................ 166

СРБИЈА ЈЕ ВЕЛИКА ТАЈНА .......................................168 Теодосије: Житије светог Саве (одломак) .............................. 169 Матија Бећковић: Прича о светом Сави* ................................ 174 Вук Стефановић Караџић: Српски рјечник (избор) ............... 177 Миле Недељковић: Годишњи обичаји у Срба (избор)* ........... 181 Ђура Јакшић: Отаџбина .......................................................... 184 Јован Јовановић Змај: Светли гробови .................................... 187 Добрица Ћосић: Деобе (одломак) ............................................ 191 Милош Црњански: Ламент над Београдом (одломак) ........... 196 Оскар Давичо: Србија ............................................................... 199 Креативна слагалица II: стилске фигуре ............................... 204

ТРАГОМ РЕЧИ ............................................................206 Петар Петровић Његош: Горски вијенац (одломак) ............... 207 Љубомир Ненадовић: Писма из Италије (одломци) ............. 212 Симо Матавуљ: Пилипенда ...................................................... 217 Лаза Лазаревић: Све ће то народ позлатити (одломак) ....... 224 Иво Андрић: Деца (одломак) ................................................... 231 Иво Андрић: Мост на Жепи (одломак) ................................... 237 Креативна слагалица III: форме приповедања ..................... 242 Мали ђачки подсетник: књижевни родови и врсте ................ 244 Решења ...................................................................................... 246 Мали речник књижевних термина ......................................... 247 Индекс појмова ......................................................................... 253 7


КРАТАК ВОДИЧ КРОЗ ЧИТАНКУ Уводна мотивација Осмишљенa је да те уведе у свет књижевног дела, мотивише да га прочиташ и помогне ти да га разумеш.

ТРАГОМ РЕЧИ

Мото У сваком поглављу чекају те значајни песници и писци. Њихове мисли су мото књижевног текста уз који се налазе.

ЦД Поједини књижевни текстови су снимљени у звучној читанци.

„Некада су оштре речи убојитије од метака.“ Ото фон Бизмарк

Петар Петровић Његош

Горски вијенац (одломак из спева)

Илустрација Прати књижевни текст.

„Око једног догађаја невеликих размера и непривлачног за песничку обраду, каква је била истрага потурица, „историческо собитије“ у доба владике Данила, Његош је исплео читаву црногорску историју, опевао најважније догађаје из прошлости, од времена Немањића до почетка XVIII века, насликао свакодневни живот Црногораца, њихове празнике и скупове, дао народне обичаје, веровања и схватања, приказао суседне народе, Турке и Млечане.“ (Јован Деретић, Историја српске књижевности, одломак)

ВЛАДИКА (Чита писмо од ријечи до ријечи) „Селим-везир, роб роба свечева, слуга брата сунца свијетскога, а посланик од све земље цара. На знање ви, главари с владиком: Цар од царах мене је спремио да облазим земљу свуколику, да уредбу видим како стоји: да се вуци не преједу меса; да овчица која не занесе своје руно у грм покрај пута; да подстрижем што је предугачко, да одлијем ђе је препунано; да прегледам у младежи зубе да се ружа у трн не изгуби да не гине бисер у буниште;

и да раји узду попритегнем, е је раја кâ остала марва. Па сам чуо и за ваше горе; породица света пророкова зна јунаштву праведну цијену. Лажу људи што за лафа кажу да се миша и најмање боји. Хајте к мени под мојим шатором, ти, владико, и главни сердари, само да сте цару на бјељегу, за примити од мене дарове, па живите као досле што сте. Јаки зуби и тврд орах сломе; добра сабља топуз иза врата, а камоли главу од купуса. Шта би било одучити трске да не чине поклон пред орканом? Ко потоке може уставити

истрага – уништење, истребљење, пропаст владика Данило – световни и духовни владар Црне Горе буниште – ђубриште, сметлиште лаф – лав марва – стока постризати – резати, скратити сердари – племенске старешине у Црној Гори сиње – сиво цар од царах – везир велича свог владара, стављајући га изнад свих царева

206

Разговор о књижевном делу Доживљај књижевног дела Од тебе се очекује да изразиш свој доживљај прочитаног књижевног текста.

Речник Објашњења непознатих речи.

207

ėćĎĊĕĉĕė ĕ đîďčČĉĔĕē ċČĒĚ

ĎćĔďēíďĉĕĘę

ĀijĔIJēîıō ėïIJĔĽēĚijĨ ķĽĘı

1. ‘ ©­ °¨ ¤­¦¨¢¥­/-ª  ¬ ¯­¤¬² ®¯¨®­¢¥±©² „”¥«²·±¨ ‡¥§¨©“? ‘­‡¨ ®­°±²® © ±¥ ‡¥ ¨§¬¥¬ ¤¨­ ¨ § ¶²¤¨­? •¡¯ §ª­¦¨ §¡­£ ¶¥£ . Ÿ±  «¨°ª¨·, © ©­ °¥ ¶­¡ ¬¨¬ °®­¯ §²«¥­ °  §«¨‡­« ¨ ®¯¥ ¬­ ·±­ ‡¥ °±¥© ­ «¤ª±¶°§ †¤¦§¨? š ¶¥«² ‡¥ «­w ¨ °¬ £  «¤ª±¶°¬¢ †¤¦§¨Ÿ? 2. ‘ ©­ ¶­¢¥© «­¦¥ ¤  ²¶¨ ­¤ ¦¨¢­±¨v ? ”  ©­‡¨ ¬ ¶¨¬ ¦¨¢­±¨v¥ «­£² ¤  ®­«­£¬² ¶­¢¥©² © ¤  ‡¥ ² ¬¥¢­t¨? ” ¢¥¤¨ ®¯¨«¥¯¥ ¨§ °¢ ©­¤¬¥¢¬­£ ¦¨¢­± . 3. Ÿ±  «¨°ª¨·, © ©­ ‡¥ ¦¥¬  ¨« ª  ®¯ ¢­ ¤  ±¯ ¦¨ ­¤ ¶­¡ ¬¨¬  ¤  ¯¨§¨©²‡¥ ¦¨¢­± ¤  ¡¨ § ¤­¢­t¨­ v¥¬²

¯ ¤­§¬ ª­°±?  ·±­ ‡² ‡¥ ¶­¡ ¬¨¬ © §¬¨­? ”  ©­‡¨ ¬ ¶¨¬ ‡¥ ±­ ²¶¨¬¨­? Ÿ±  «¨°ª¨· ­ ± ©¢­« v¥£­¢­« ®­°±²®©²? ‘ ©­ °¨ £  ¤­¦¨¢¥­/-ª ? –¯¨®¯¥«¨ °¥ ¤  § ¢¯·¬¨ ¤­£ k ‡ ±²« ¶¨· ¬  ¶ °². 4. Ÿ±  «¨°ª¨·, § ·±­ °¥ ³¨§¨¶©­ © ¦v ¢ v¥ ² ¬ ¯­¤¬­‡ ®¯¨®­¢¥µ¨ „”¥«²·±¨ ‡¥§¨©“ ®­¤¯ §²«¥¢ ? ž¨«¥ °¥ ­®¯ ¢¤ ¢  ®¯¥¡¨‡ v¥ ±¯²¤¬¥ ¦¥¬¥? ‘ ©­ ‡¥ ¬  ±¥¡¥ ¤¥ª­¢ ­ ± © ¢ § ¢¯·¥± © ®¯¨¶¥? ‘ ©¢¥ ‡¥ °¢¥ «¨°ª¨ ¨ ­°¥w v  ©­¤ ±¥¡¥ ®­¡²¤¨ª  ­¢  ¬ ¯­¤¬  ®¯¨®­¢¥±© ?

ʼnĵęıĝĽïĽ ėïIJĔĽēĚijĨ ķĽĘı

1. –¯­¬ k¨ ¨ ©­«¥¬± ¯¨·¨ ³ ¬± °±¨¶¬¥ «­±¨¢¥ ² ®¯¨®­¢¥µ¨. ‘ ©­ °¥ §«¨‡  ®­¬ ·  ®¯¥«  ¶­¡ ¬¨¬²? ‘ © ¢ ¨«  ­¤¬­° ¶­¡ ¬¨¬ ®¯¥«  v­‡? ‹¤¥ °¥ ¬ ª §¨ ¤¢­¯ µ §«¨‡°©­£ µ ¯ ? ‘ © ¢ ¤ ¯ °±¨¶¥ ¶­¡ ¬¨¬? ”  ©­‡¨ ¬ ¶¨¬ «² §«¨‡°©¨ µ ¯ ®¯¥¤ ‡¥ «­w ®­§¬ ¢ v  «¤ª±¶°¬¢ †¤¦§¨Ÿ? ¡­£ ¶¥£  ª¨©­¢¨ ¬¥« ‡² ¨«¥¬ ? 2. ” ¢¥¤¨ ¯¥ ª¨°±¨¶¬  «¥°±  ² ±¥©°±². Ÿ±  °¢¥ ®¯¥®­§¬ ‡¥· © ­ ¦¨¢­±¬² ¯¥ ª¬­°±? ‘ ©­ °² ®¯¥¤°± ¢t¥¬¨ ¤­£ k ‡¨ ² ®¯¨®­¢¥µ¨? 3. •© ¯ ©±¥¯¨·¨ ¶­¡ ¬¨¬­¢ ª¨© ¬  ­°¬­¢² v¥£­¢¨´ ®­°±²® © .  ® §¨ ¶¨‡¥ ° ¢¥±¥ ­¬ °ª²·  ¨ ²¢ ¦ ¢ .  ©t²¶¨ ¤­ ¶¥£  £  ‡¥ ®­§¬ ¢ v¥ «¤ª±¶°¬¢ †¤¦§¨Ÿ ¤­¢¥ª­. °± ©¬¨ v¥£­¢¥ ¢¯ª¨¬¥ ¨ ®¯­©­«¥¬± ¯¨·¨ « ¬¥. –¯­±²« ¶¨ ª¨© ¦¥¬¥ ² ®¯¨®­¢¥µ¨. ” ¢¥¤¨ v¥¬¥ ®­§¨±¨¢¬¥ ¨ ¬¥£ ±¨¢¬¥ ­°­¡¨¬¥. 4.  ® §¨ © ©­ ®­¶¨v¥ ¨ © ©­ °¥ § ¢¯· ¢  ¬ ¯­¤¬  ®¯¨®­¢¥±©  „”¥«²·±¨ ‡¥§¨©“. •¤¯¥¤¨ ©­«®­§¨µ¨­¬¥ µ¥ª¨¬¥

(²¢­¤, § ®ª¥±, ©²ª«¨¬ µ¨‡², ®¥¯¨®¥±¨‡², ¯ °®ª¥±). ”  ¶¥«² °¥ £¯ ¤¨ § ®ª¥±? ‘­‡¨ ¤­£ k ‡ ®¯¥¤°± ¢t  ¢¯´²¬ µ (©²ª«¨¬ µ¨‡²) ² ¯ §¢­‡² ¯ ¤v¥? Ÿ±  ¤­¢­¤¨ ¤­ ®¯¥­©¯¥±  (®¥¯¨®¥±¨‡¥)?  ® ¦ ‡ ¬  ©­‡¨ ¬ ¶¨¬ °¥ ¯ §¯¥· ¢  ©­¬³ª¨©± ² ®¯¨®­¢¥µ¨. 5. ” ¯­¤¬  ®¯¨®­¢¥±©  „”¥«²·±¨ ‡¥§¨©“ ° °±­‡¨ °¥ ¨§ ¤¢  ¤¥ª . š­¶¨ ¬  ©­‡¨ ¬ ¶¨¬ ¥®¨§­¤¥ ²±¨¶² ¬  v¥¬ °¨¦¥‡¬¨ °©ª­®. š ©­« ±¯¥¬²±©² ‡¥ ­¬  «­£ª  ¤  °¥ § ¢¯·¨ ¨ ¤  ¨«  °¯¥w ¬ ©¯ ‡ © ­ ² ¡ ‡µ¨? š­¶¨ ¥®¨§­¤² ² ©­‡­‡ °¥ ­¤°±²®  ­¤ ²­¡¨¶ ‡¥¬­£ § ¢¯·¥±©  ¡ ‡©¥. 6. š­¶¨ ­¡ª¨©¥ ¨§¯ ¦ ¢ v  (³­¯«¥ © §¨¢ v ) ©­‡¨«  °¥ °ª²¦¨ ¬ ¯­¤¬¨ ®¯¨®­¢¥¤ ¶. Ÿ±  ¤ ‡¥ ¦¨¢­°± ®¯¨®­¢¥¤ v²? ‘­‡¨« °¥ £ª £­ª°©¨« ­¡ª¨µ¨«  ®¯¨®­¢¥¤ ¶ ¬ ‡¶¥·w¥ °ª²¦¨? ‘ © ¢ °¥ ¥³¥© ± ®­°±¨¦¥ ²®­±¯¥¡­« ±¨´ £ª £­ª°©¨´ ­¡ª¨© ? 7. •¡‡ °¬¨ ¬ °ª­¢ ¬ ¯­¤¬¥ ®¯¨®­¢¥±©¥ ¤­¢­¤¥w¨ £  ² ¢¥§² ° ®­¯²© «  ¤¥ª .

Тумачење књижевног дела Одговарајући на постављена питања и задатке у овом пољу, поступно ћеш тумачити књижевни текст.

„“²·©­ ¬ °¨t¥ ¬ ¤ ¦¥¬ «  ‡¥ ®¯¨°²±¬­ ² °¢¨« ©²ª±²¯ «  ¨ ©¯­§ °¢¥ ¢¥©­¢¥. ‰¥§ ­¡§¨¯  ¬  ±­ ·±  ‡¥ ¦¥¬  ²¯ ¤¨ª  ­¬  ¬¥ «­¦¥ ¡¨±¨ ©¯¨¢  §  ¬ °¨t¥ ©­‡¥ ‡¥ ®¯¥¦¨¢¥ª . •¤£­¢­¯¬­°± ¨ ©¯¨¢¨µ  °² ¬ °¨ª¬¨©­¢¨. Ž¥¬¥ ­¡¨¶¬­ ±¯ ¦¥ ©¯¨¢¨µ² ² °¥¡¨ ‡¥¯ ¤¯²·±¢­ ¨ ¤¯¦ ¢  (©¯­§ ®­¯­¤¨µ², ­¡¯ §­¢ v¥ ¨ °­µ¨‡ ª¨§ µ¨‡²) ª¥£¨±¨«¨§²‡² «²·©­ ¬ °¨t¥ ¬ ¤ ¦¥¬ «  ¨ ®¯­¨§¢­¤¥ ¨¤¥­ª­£¨‡² ®­ ©­‡­‡ ‡¥ ¦¯±¢  ©¯¨¢ . ¡­£ ±­£  ¦¥¬¥

¶¥°±­ ¬¥ «­£² ¤ ®¯¥®­§¬ ‡² ¨ ¨«¥¬²‡² ¬ °¨t¥ ©­‡¥ ±¯®¥. (...) –¯¥ °¢¥£  ‡¥ ¢ ¦¬­ ¤  ¦¥¬  ¨«¥¬²‡¥ ¬ °¨t¥ ©­‡¥ ±¯®¨ (®¯¥«ª w¨¢ v¥, °¨ª­¢ v¥ ² ¡¯ ©², «¥¬± ª¬­ §ª­°± ¢t v¥, ¨¬µ¥°±, °¥©°² ª¬­ ²µ¥v¨¢ v¥ ¬  ®­°ª²... ¨±¤.) ¨ ¤  §¬  ¤  ‡¥ °¢ ©­ ¬ °¨t¥ §ª­¶¨¬. «¥¬­¢ v¥« ¬ °¨t  ©­‡¥ ±¯®¨ ¦¥¬  ±­« ¬ °¨t² ®­¶¨v¥ ¤  °¥ °²®¯­±°± ¢t .“ (­¤ª­« © ¨§ ¶ °­®¨°  „—¥¶“, ¡¯. 76/22, £­¤. 2008, °±¯. 179)

ďĎ ėďĎĔďĝČ ėČĞď

ĘęĉćėćĒćĞđď ĎćċćTAK š –Ÿ£«¬† ¯¡¤¯´§ ¬ °±¯. 18 ®¯­¶¨± ‡ ¬ ¯­¤¬² ®¯¨®­¢¥±©² „š°²¤“ ¨ ­¤£­¢­¯¨ ¬  ®­°± ¢t¥¬  ®¨± v .

„”“šŸ™ y‘ ‡¥, ®­ ¢¥¯­¢ v², ± ‡ ¬°±¢¥¬¨ £­¢­¯ °¢¨´ ¦¨¢¨´ ¡¨w , ®¯¨¯­¤¬¨´ ®­‡ ¢ , § «¨·t¥¬¨´ ¡¨w , ¯¥k¥ ¨ °±¢ ¯¨. (...) Œ­ ¢¥¯­¢ v  ² ®­°±­‡ v¥ ¬¥«²·±­£ £­¢­¯  ¤­·ª­ ‡¥ ®­¤ ²±¨µ ‡¥« ®¯¨¯­¤¬¨´ ®­‡ ¢  ¨ ¶­¢¥¶‡¥£ °®­¯ §²«¥¢ v  ®­«­w² £­¢­¯ . ˜¢¥ ·±­ °¥ ©¯¥w¥ ¨ ­¤ °¥¡¥ ¤ ‡¥ ·²«, §¢²© ¨ª¨ £ª ° – ¦¨¢­ ‡¥ ¨,  ¬ ª­£¬­ £­¢­¯² ¦¨¢­£ ¶­¢¥© , £­¢­¯¨ °¢­‡¨« ¬¥«²·±¨«, ¶­¢¥©² ¬¥°´¢ ±t¨¢¨« £­¢­¯­«. –¯¥«  ¢¥¯­¢ v², °¢  ¦¨¢  ¡¨w , ¡¨ª­ ¤  £­¢­¯¥ ¡¨ª­ ¤  ¤ ‡² £ª ° ¨ ·²« ­¤ °¥¡¥, ¨« ‡² ¤²·². –¯¥«  ±­«¥, ¬¥«²·±¨ £­¢­¯ ®¯¨® ¤  ®¯ °± ¯­« ¬ ¯­¤¬­« ¢¥¯­¢ v² ­ ¤²· « ,  ¬¨«¨§«².“ (­¤ª­« © ¨§ „˜¯®°©­£ «¨±­ª­·©­£ ¯¥¶¬¨© “, °±¯. 212)

ēćĒď êćĞđď ĖĕċĘČęĔďđ ” ¯­¤¬  (²°«¥¬ ) ¡ ‡©  ‡¥ ®­±¥©ª  ­¤ ¬¥®­§¬ ±¨´ ¤ ¯­¢¨±¨´ ®­‡¥¤¨¬ µ  ² ®¯­·ª­°±¨. Š²© ˜±¥³ ¬­¢¨w ‘ ¯ x¨w ‡¥ ¡ ‡©¥ ¬ §¢ ­ ¥¤«¯¨§ª ­®§­¬¡¤°¨ŸªŸ „² ©­‡¨«  °¥ ®¯¨®­¢¨‡¥¤ ‡² ©­‡¥© ©¢  ¶²¤¥°  ·±­ ¬¥ «­¦¥ ¡¨±¨“. •°¬­¢¬¥ ­¤ª¨©¥ ¡ ‡©¥: – ¯ ¤v  ¬¨‡¥ ¢¥§ ¬  §  ­¤¯¥k¥¬­ ¢¯¥«¥ ¨ ®¯­°±­¯; – ²­¡¨¶ ‡¥¬ °±¥¯¥­±¨® ¬ (¨°±­¢¥± ¬) ®­¶¥± © (ˆ§¬ †¤£«¬ª †¤£Ÿ« ´Ÿ®...) ¨ § ¢¯·¥± © ( ¥§¡¤©§ ¯± ¯®¤v«¬ £¬ ¨®Ÿ†Ÿ ¥§¡¬°Ÿ); – ³ ¬± °±¨¶¬¨ «­±¨¢¨ – ª¨©­¢¨ °² ¬ ±®¯¨¯­¤¬  ¨ ¶²¤¥°¬  ¡¨w  (¢¨ª¥, ¢¥·±¨µ¥, ¤¨¢­¢¨, §« ‡¥¢¨,  ¦¤ ‡¥), «­£² ¤  °¥ ±¯ ¬°³­¯«¨·², © ­ ¨ ®¯­°±­¯ ² ©­‡¥« ¡­¯ ¢¥; – °¯¥w ¬ ©¯ ‡ (‡²¬ © ¨ª¨ ‡²¬ ©¨v  °±²® ‡² ² ¡¯ ©, ¤­ª §¥ ¬  ®¯¥°±­).

đíĚĞĔČ ėČĞď ¬ ¯­¤¬  ®¯¨®­¢¥±© , ¬ ¯­¤¬  ¡ ‡© , «­±¨¢¨, ª¨©, ©­«®­§¨µ¨‡ 

100

101

Занимљивост Овде можеш да прочиташ занимљивости из књижевности, историје, митологије, научних и популарних текстова, као и часописа за младе.

8

Из ризнице речи Осим значења појединих речи, моћи ћеш да сазнаш и нешто више о њима.


Примењујемо научено Добро осмишљена питања помажу ти да научен књижевнотеоријски појам примениш у тумачењу књижевног текста.

Дар речи У овом пољу увежбаваћеш различите врсте читања.

Учимо нешто ново Објашњења важних књижевнотеоријских појмова налазе се у овом пољу.

Белешка о аутору У овом пољу сазнаћеш нешто више о аутору чије текстове читаш и тумачиш. Фотографија ти помаже да га препознаш и запамтиш.

Мали ђачки подсетник Овде се можеш подсетити књижевнотеоријских појмова.

Креативна слагалица Кроз игру можеш обнављати знање.

Кључне речи Налазе се на крају сваке лекције.

Стваралачки задатак Можеш самостално, маштовито и оригинално да ствараш онако како осећаш, желиш и умеш. Не заборави да у књижевности нема погрешних одговора – сваки је вероватан и могућ.

9


МИСЛИТИ НА НЕКОГ, ТО ЈЕ ВЕЋ ЉУБАВ

10


„Око је први у љубави поклисар.“ (народна пословица)

Народна песма

Српска дјевојка „Према кодексу културе и традицијом омеђених схватања, у лирским народним песмама пева се о одређеном типу лепоте. Патријархалне норме српског села успостављају каноне, а њих потврђују формуле укључене у опис девојке или младића. На одређен начин приказани су лице, стас, држање и понашање идеалне девојке, која је црнокоса, црноока, бела и румена, висока и танка, стасита, смерна, чедна и кротка. (...) Важност духовне димензије лепоте, али и идеалан физички изглед, који намеће колективни систем вредности, предочавају се посредством догађаја. Поред сведене лирске приче веома су честа средства обликовања – монолог и дијалог.“ (Снежана Самарџија, Увод у усмену књижевност, одломак)

У Милице дуге трепавице, Прекриле јој румен’ јагодице, Јагодице и бијело лице; Ја је гледах три године дана, Не могох јој очи сагледати, Црне очи, ни бијело лице, Већ сакупих коло ђевојака, И у колу Милицу ђевојку, Не бих ли јој очи сагледао. Када коло на трави играше, Бјеше ведро, пак се наоблачи, По облаку зас’јеваше муње, Све ђевојке к небу погледаше, Ал’ не гледа Милица ђевојка, Већ преда се у зелену траву.

Ђевојке јој тихо говорише: „Ој Милице, наша другарице! Ил’ си луда, ил’ одвише мудра, Те све гледаш у зелену траву, А не гледаш с нама у облаке, Ђе се муње вију по облаку?“ Ал’ говори Милица ђевојка: „Нит’ сам луда, нит’ одвише мудра, Нит’ сам вила, да збијам облаке, Већ ђевојка, да гледам преда се.“

поклисар – гласник бијело – бело ђевојка – девојка бјеше – беше ђе – где вијати – јурити за неким, јурити једно друго; витлати збијати – шалити се

Извор: Вук Стефановић Караџић, Српске народне пјесме I, Просвета, 1968, стр. 386–387.

11


РАЗГОВОР О КЊИЖЕВНОМ ДЕЛУ Доживљај књижевног дела

1. Уколико желиш и имаш такво искуство, опиши ситуацију у којој си несвесно или намерно избегао/-ла нечији поглед. Именуј осећања која су те на то подстакла. Објасни због чега си тако поступио/-ла. Размисли и наведи која све осећања и мисли могу да

изазову такву реакцију. 2. Испричај шта знаш о начину живота својих предака. Како су васпитавани? Која су правила били дужни да поштују? Наведи шта се све данас променило у начину живота младих.

Тумачење књижевног дела

1. Ко описује Миличину физичку лепоту? На који начин је она описана? Подвуци у тексту сталне епитете којима је дочарана лепота њеног лица. Објасни њихову функцију у песми. 2. Издвој стихове у којима је посебно наглашена младићева упорност да одгонетне Миличину тајанствену лепоту. Чиме је он опчињен? Шта жели да спозна? Којом стилском фигуром је посебно наглашена његова чежња? Наведи примере хиперболе у песми. Протумачи њихову уметничку улогу. 3. У народу постоји изрека да су очи огледало душе. Протумачи значење таквог веровања. Шта мислиш, због чега Милица скрива свој поглед? По чему се та девојка разликује од других?

Зашто се не понаша као и њене другарице? Истакни примере контраста у појединим песничким сликама и објасни њихову улогу. 4. Шта о Миличиним особинама сазнајеш на основу њених речи и поступака? Протумачи значење њеног одговора. Истакни особености духовне лепоте која краси ту девојку. 5. Шта је тема народне песме „Српска дјевојка“? Запази и опиши основна осећања у песми. Како се она у песми исказују? Размисли због чега се у народној поезији осећања само наслућују. Објасни шта песму „Српска дјевојка“ чини љубавном.

ПРИМЕЊУЈЕМО НАУЧЕНО 1. Протумачи наслов песме. Анализирај симболику имена девојке. Шта откриваш? Објасни значење наслова песме и доведи га у везу са њеном темом. 2. Пажљиво тумачи смисао песничких слика у наведеној песми. Дај наслов свакој песничкој слици и издвој целине од којих се песма састоји. 3. Обележи стихове у којима запажаш дијалог у монологу. Шта се тиме постиже?

12

4. Уочи мотиве од којих су сачињене песничке слике. Наведи главни мотив. Истакни споредне мотиве који су супротстављени. 5. Образложи којим је све врстама речи народни певач истакао физичку и духовну лепоту девојке Милице. Подвуци глаголе у аористу. Какву радњу (и стање) они означавају? Којим глаголским облицима се народни певач служи? Какав се ефекат постиже употребом аориста?


ДАР РЕЧИ Послушај песму „Српска дјевојка“ у звучној читанци и обрати пажњу на ритам и мелодију песме. Опиши расположења која песма буди у теби.

МАЛИ ЂАЧКИ ПОДСЕТНИК Епитет је стилска фигура којом се на сликовит начин појединим врстама речи (описним придевима, прилозима за начин и именицама) истичу значајне особине бића, предмета или радње које се описују. Користи се у народној и у ауторској књижевности. Доприноси сликовитости и изражајности израза. У народној песми чести су стални епитети, који стоје уз одређене именице (бијело лице, румен’ јагодице, дуге трепавице, црне очи, вјерна љуба, вита јела, љепота дјевојка, десница рука), или глаголе (тихо бесједити, рано ранити, град градити, службу служити). Епитет у народној песми може бити и двострук (састављен од две речи у једној), као на пример: волови витороги, коњице путоноге, овчице свилоруне, бјелогрла вила. Епитетом се у народној песми лик локализује (српска дјевојка, српски цар Стјепане, српски кнез Лазаре, Косовка девојка).

УЧИМО НЕШТО НОВО Љубавна народна песма настала је у далекој прошлости и једна је од најстаријих лирских врста. У љубавној народној лирици преовлађују мотиви истицања лепоте вољене особе, љубавне чежње, магијске радње да би се љубав придобила, патње двоје младих који су раздвојени и љубавни растанак. Разноврсна осећања износе се у опису догађаја или песничком сликом (у дијалогу или монологу). Љубавне народне песме најчешће су испеване у осмерцу (стих од осам слогова) или десетерцу (стих од десет слогова). На пример: „Ој де - вој - ко, ду - шо мо - ја“ 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. „У Ми - ли - це // ду - ге тре - па - ви - це“ 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10.

КЉУЧНЕ РЕЧИ љубавна народна песма, тема, мотив, песничка слика, епитет, стални епитет, хипербола, контраст, осмерац, десетерац

13


„Није тешко заљубити се. Тешко је то рећи.“ Жак Превер

Љубавне народне лирске песме (избор) недра – груди, прса; део одеће који покрива груди неранча – наранџа, поморанџа смиље – украсна миришљава биљка босиље – струкови босиљка (једногодишње украсне биљке пријатна мириса) селен – милодух, целер јад – бол, патња, жалост, туга одити – ићи леба – хлеба босиок – босиљак миловати се – допадати се, волети се лад – хлад Травник – град у Босни куга – тешка заразна болест

„Ој девојко, душо моја, Чим миришу њедра твоја? Или дуњом, ил’ неранчом, Или смиљем, ил’ босиљем?“ „Ој, Бога ми, млад јуначе, Моја недра не миришу Нити дуњом, ни неранчом, Нити смиљем, ни босиљем – Веће душом девојачком.“ *** Трепни крилом, под небом соколе, Испод крила цв’јет босиок баци, Не би л’ цвијет на мог драгог пао, Не би л’ ми га драги сјутра дао, Сјутра цвијет, а прексјутра прстен, Да се знаде да се милујемо! *** Штоно ми се Травник замаглио? Еј, да ли гори, да л’ га куга мори? Девојка га оком запалила, Еј, чарним оком кроз срчали пенџер.

14

Ој девојко, селен велен – Не узвијај обрвама, Не задаји јад момцима; И мени си јад задала: Коња водим, пешке одим; Чизме носим, а бос одим; Леба носим, а гладан сам; Воду газим, а жедан сам.


*** Буди мајка свог Ивана сина: „Устани се, мој мили Иване! Прође тебе Мара испред двора, У руци јој сребрни кондијер, Да донесе лађане водице.“ Када Иван разумио мајку, Старој мајци тако говорио: „Оседлај ми мог коња дората, Оседлај га сребрним седлићем, А зауздај уздом позлаћеном.“ Мајка Иву коња оседлала, У томе се Иво наресио, Па отиде на воду студену, Кад на воду не находи Мару. Поврати се двору невесело, Те отиде у Марину башчу, Млада Маре у башчи заспала. Гледа Иво, мисли како ли ће: Али ће је од сна пробудити, Али ће јој лице пољубити. Гр’ота му се учинила младу, Да је љуби ил’ да је пробуди; Но извади од злата јабуку, Те је меће Мари у њедарца.

Када се је пробудила Мара, У њедарца находи јабуку. Стаде млада мислит’ и размишљат’: „Откуда ми у њедра јабука? Да су мене од рода дарови, Ја од рода не имам никога; А да речем, да ми је од Бога, Тога дара нијесам достојна; А да речем, да ми је од Ива, Мој је Иво од мене далеко, Да је био, би ме пробудио Или барем једном пољубио.“ Извор: Српска народна лирика, избор и пропратни текстови Нада Милошевић-Ђорђевић, Завод за уџбенике и наставна средства, 1999, стр. 115, 118–119, 141, 201.

двор – кућа кондијер (кондир) – већи суд у коме се држи течност; крчаг, врч лађане – хладне дорат – коњ тамнориђе боје оседлати – ставити седло на коња седлић – седло наресити се – дотерати се; ставити на себе накит студена – хладна находити – налазити, проналазити, откривати, запажати башча – шљивик, воћњак, градина, врт гр’ота – грехота, грех, срамота њедарца – недра

15


РАЗГОВОР О КЊИЖЕВНОМ ДЕЛУ Тумачење књижевног дела

Лирска народна поезија тумачена је у претходним разредима. Подсети се неких лирских песама по избору и одговори на постављена питања: 1. Шта се опева у сватовским песмама? Каква се осећања изражавају у породичним народним песмама? Које мотиве љубавне поезије откриваш у посленичким народним песмама? Објасни због чега се оне не сврставају у љубавне песме. 2. Подсети се народне песме „Љубавни растанак“ из читанке за седми разред. Издвој и укратко представи битне мотиве, тематику и расположења који у њој преовлађују. Којој лирској врсти припада та песма? 3. Како се у наведеним народним љубавним песмама у избору из читанке Уметност речи именује вољена девојка? Наведи врлине које красе девојку у песми „Ој девојко, душо моја“. 4. Издвој основна осећања у песми која почиње стихом „Ој девојко, селен велен“. Којом стилском фигуром је

дочарана младићева чежња? Каква се важност приписује осећању љубави? 5. У којој од наведених песама девојка жели да магијском радњом придобије љубав младића? Чему се она нада? Шта мислиш, да ли је могуће освојити некога чаролијом речи или магијом биља? 6. Објасни каква осећања обузимају младића у песми која почиње стихом „Штоно ми се Травник замаглио“. Какав је утисак у њему изазвала појава девојке на прозору? Којом стилском фигуром су исказана осећања задивљеног младића? 7. Шта мислиш зашто Иван није пробудио Мару у песми „Буди мајка свог Ивана сина“? На који начин јој је показао осећања? Објасни шта симболизује златна јабука коју је Мара добила на поклон. На који начин се у љубавним народним песмама исказују осећања? Зашто се о љубави не говори отворено (непосредно)?

УЧИМО НЕШТО НОВО Антитеза (контраст) је стилска фигура која се заснива на супротности речи или целих реченица, чиме се постижу сликовитост и осећајност. Као поређење по супротности антитезом се у књижевном тексту наглашавају разлике између два догађаја, лика или појма. Остварује се употребом речи супротног значења (антонима) и супротним односом међу реченицама. Употребом антитезе супротстављене појаве и радње изазивају јаче утиске и постају изразитије. На пример: „Коња водим, пешке одим; Чизме носим, а бос одим; Леба носим, а гладан сам; Воду газим, а жедан сам.“ (народна лирска песма)

16


МАЛИ ЂАЧКИ ПОДСЕТНИК Словенска антитеза је посебна врста поређења у народној поезији које се састоји од низа питања (набрајају се предмети, појединости и појаве), њихове негације и правог одговора. Словенском антитезом се мотивише след догађаја и појачава емотивно и психолошко портретисање ликова. Својствена је народној лирској и епској поезији. На пример: „Ој девојко, питома ружице! Кад си расла, на шта си гледала? Ил’ си расла на бор гледајући, Ил’ на јелу танку поноситу, Ил’ на мога брата најмлађега?“ „Ој јуначе, моје јарко сунце! Нит’ сам расла на бор гледајући, Ни на јелу танку поноситу, Нит’ на твога брата најмлађега; Већ сам млада према теби расла.“ (народна лирска песма)

ПРИМЕЊУЈЕМО НАУЧЕНО 1. Протумачи композицију лирске песме „Буди мајка свог Ивана сина“. Наведи облике казивања (форме приповедања) које откриваш у наведеној песми (нпр. монолог, дијалог, приповедна форма с монологом, приповедна форма с дијалогом, дијалог у монологу). Протумачи њихову уметничку улогу у песми.

2. Одреди колико у песми „Штоно ми се Травник замаглио“ сваки стих има слогова. Како се назива такав стих? Подвуци пример осмерца (стих од осам слогова) у једној од наведених песама. 3. Уочи пример словенске антитезе и објасни њену функцију у наведеним песмама.

ЗАНИМЉИВОСТ „По веровањима, босиљак има моћ да пробуди љубав, да осигура брачну верност. Ради обезбеђивања потомства и одржавања љубави, млада би стављала босиљак под пазухо кад пође на венчање (Бугари, Срби). Љубавна

симболика босиљка одражава се у песмама Јужних Словена: на пример, у мотиву девојачког узгајања и поклањања босиљка момку, који јој је драг.“ (одломак из „Словенске митологије“, стр. 47)

КЉУЧНЕ РЕЧИ љубавна народна песма, сватовска народна песма, породична народна песма, посленичка народна песма, словенска антитеза, антитеза (контраст), хипербола 17


„Ljubav ima dve pratilje: dobrotu i strpljivost.“ Dante Aligijeri

Frančesko Petrarka

Kanconijer (izbor) „Laura, čuvena po svojim vrlinama, i dugo slavljena u mojim pesmama, prvi put mi je izašla pred oči u doba moje rane mladosti, leta Gospodnjeg 1327, u jutro 6. aprila, u crkvi svete Klare u Avinjonu. I u tome istom gradu, istoga dana, u isti jutarnji sat, ali godine 1348. to čisto svetlo bi uzeto sa sveta, dok sam ja bio u Veroni, ne znajući, avaj, za svoju nesreću. Kobnu vest sam saznao u Parmi, te iste godine u maju mesecu. Njeno čedno i lepo telo sahranjeno je u crkvi Male braće, na sam dan smrti pred veče. Ona se vratila, u to sam ubeđen, u nebo, odakle je došla. Da bih sačuvao bolnu uspomenu na taj događaj, ja ga beležim, baš u ovu knjigu koja mi je često pred očima, da bih uvek imao na umu da na ovom svetu nema više ničeg što mi je drago, jer je moje najveće dobro izgubljeno.“ (odlomak iz jednog Petrarkinog zapisa o Lauri)

blagoslov – izražavanje želje za nečije dobro i sreću prizivanjem božije milosti blagosloven – srećan, blažen, ispunjen najvećom radošću i zadovoljstvom trenut – trenutak, događaj kraćeg trajanja krasna – divna

18

LXI

LXI

Nek je blagosloven dan i ljeto ono, Doba i vrijeme, onaj trenut mio, I zemlja i mjesto, gdje sam svladan bio Su dva oka blaga, pred kojim sam klonô!

Benedetto sia ’l giorno e ’l mese e l’anno e la stagione e ’l tempo e l’ora e l’punto e ’l bel paese e ’l loco ov’io fui giunto da’ duo begli occhi che legato m’ànno;

Nek je blagosloven slatki nemir, što’no Žar ljubavi prve u sebi je krio; I luk sa strijele što me pogodio, I bol rana što je za srce prion’o.

e benedetto il primo dolce affanno ch’i’ ebbi ad esser con Amor congiunto e l’arco e le saette ond’i’ fui punto, e le piaghe che ’nfin al cor mi vanno.

I blagoslovene sve riječi strasne Sa kojima klicah ime žene krasne; Svi uzdasi, želje, suze i bol dani

Benedette le voci tante ch’io chiamando il nome de mia Donna ò sparte, e i sospiri e le lagrime e ’l desio;


I blagoslovene sve strančice, koje Njenoj slavi dajem, i sve čežnje moje Što ih moja duša samo za nju hrani... (s italijanskog jezika preveo Aleksa Šantić)

e benedette sian tutte le carte ov’io fama l’acquisto, e ’l pensier mio, ch’è sol di lei, sì ch’altra non v’à parte.

strančice – strana, stranica knjige mio – drag

Izvor: Pesnički prevodi, Matica srpska, Srpska književna zadruga, 1972, str. 68.

DAR REČI Čitajući odabrane pesme iz Kanconijera Frančeska Petrarke, upoznaćeš stvaralaštvo jednog od najznačajnijih pesnika književnosti humanizma i renesanse. Izražajno pročitaj na srpskom jeziku 61. sonet iz navedene pesničke zbirke. Ukoliko neko u odeljenju uči italijanski, može pročitati pesmu i u originalu. Oslušni ritam i melodiju stihova i zapazi razlike između originala i slobodnog pesničkog prevoda. Razmisli o čemu je sve prevodilac morao da brine prevodeći tu pesmu.

RAZGOVOR O KNJIŽEVNOM DELU Doživljaj književnog dela

1. Kako se ponašaš kada si u društvu osobe koja ti se dopada, a ona te ne primećuje? Opiši svoja osećanja. Na koji način kontrolišeš svoje emocije (osećanja)?

2. Opiši raspoloženja koja su u tebi pobudili pročitani stihovi. Oživi u mašti Laurin izgled. Zamisli mesto njihovog prvog susreta.

Tumačenje književnog dela

1. Obrati pažnju na prvu strofu pesme. Koja su osećanja lirskog subjekta izražena u njoj? 2. Podvuci sve prideve u pesmi. Šta oni bliže određuju? Na osnovu njihovog značenja zaključi koje je osnovno raspoloženje lirskog subjekta. Objasni šta je uzrok takvog njegovog stanja.

3. Uoči kakvu radnju (i stanje) označavaju glagoli u pesmi. Zbog čega lirski subjekat pati? Na koji način on potiskuje svoju tugu? Na šta ga neostvarena ljubav podstiče? Objasni kakav značaj ima stvaralačka snaga ljubavi u pesnikovom životu.

19


MALI ĐAČKI PODSETNIK Tercet je strofa koja ima tri stiha. Na primer: „I svuda gdje je srpska duša koja, Tamo je meni otadžbina moja – Moj dom i moje rođeno ognjište.“ (Aleksa Šantić, „Moja otadžbina“)

Katren je strofa koja ima četiri stiha. Na primer: „Nad ostrvom punim čempresa i bora, Mlado, krupno sunce prži, puno plama; I trepti nad šumom i nad obalama Slan i modar miris proletnjega mora.“ (Jovan Dučić, „Podne“)

UČIMO NEŠTO NOVO Sonet poznaješ odranije. Osim Petrarkinog 61. soneta, na časovima srpskog jezika tumačene su i pesme „Selo“ Jovana Dučića i „Moja otadžbina“ Alekse Šantića, koje su napisane u obliku soneta. Sonet je vrsta lirske pesme koja se sastoji od četrnaest stihova raspoređenih u dve strofe od po četiri stiha (dva katrena) i dve strofe od po tri stiha (dva terceta). Pretpostavlja se da je nastao u 13. veku u Italiji. Smatra se da je G. D’Areco stvorio tradicionalan oblik soneta. Taj oblik dalje su razvili italijanski pesnici Dante Aligijeri i Frančesko Petrarka. Sonet je s vremenom postao jedna od najpopularnijih pesničkih formi.

PRIMENJUJEMO NAUČENO 1. Obrati pažnju na oblik navedene Petrarkine pesme. Iz koliko se stihova ona sastoji? Kako su raspoređene strofe u pesmi? Šta zapažaš? 2. Obrati pažnju na reči koje se rimuju. Podvuci rime u stihovima. Uoči na koji način rima doprinosi muzikalnosti pesme.

3. Pročitaj u udžbeniku iz istorije po čemu je period humanizma i renesanse značajan. Saznaj uz pomoć nastavnika koji su umetnici posebno zaslužni za procvat i preporod kulture i stvaralaštva. Objasni zašto je Italija bila kolevka humanizma i renesanse.

BELEŠKA O AUTORU Frančesko Petrarka (1304–1374), jedan od najznačajnijih pesnika italijanske književnosti. Rođen je u Arecu, odrastao u Firenci, mladost proveo u Avinjonu, gde je 1327. godine upoznao Lauru de Noves i zaljubio se. U želji da stekne nova znanja, proputovao je ceo svet. Posetio je gotovo sve zemlje Srednje i Zapadne Evrope. Pisao je na latinskom i narodnom jeziku. U zbirci od 366 pesama pod nazivom Rime sparse (Rasute rime) ili poznatijom kao Kanconijer opevao je na narodnom jeziku svoju čežnju, zanesenost, radost i tugu. Lauri je posvetio 366 pesama (soneta, kancona, madrigala). Napisao je na latinskom jeziku spev Afrika i nedovršen spev sa nacionalnom tematikom u slavu Italije i Rima Trijumf. 20


ZANIMLJIVOST Tokom 14, 15. i 16. veka Petrarkina ljubavna poezija postala je uzor mnogim pesnicima. Prvi počeci dubrovačke književnosti na narodnom jeziku vezani su za Petrarku i petrarkističku tradiciju iz 15. i 16. veka. „Načinom pevanja u Kanconijeru Petrarka je doneo preokret u evropskom pesništvu jer je u njemu istančan lirski senzibilitet ispovedao intimnu dramu. (...) Petrarka je uspostavio kodeks ženske lepote: idealna draga je kao Laura – uz izvesne nagoveštaje njenog portreta (kosa – „zlatna“, „kao biser i kao zlatna vatra“, oči – „dve zvezde“, smešak „anđeoski“, bela put i dr.) uglavnom etera-

sta („duh nadzemaljski“) i nedostižna; kodeks osećanja: mladić je zaljubljen od trenutka kad je ugledao dragu („vezale su me, Gospo, oči vaše“), pati ranjen Amorovom strelom, osećanja su mu uzvitlana do ekstaze (sam sebe mrzim – druge volim jako; i smrt i život – jednako su oba), a slede teški trenuci klonulosti i kajanja zbog ogrešenja o Boga zarad predavanja ljubavi, kao i duboka seta zbog smrti voljene (otkad ona pođe, ja ne živim više).“ (Slavko Petaković, Petrarkizam i antipetrarkizam, „Svet reči“, X, br. 21–22, 2006, str. 98)

IZ RIZNICE REČI LAUREAT – Od srednjeg veka pa nadalje, istaknuti pesnici su, po uzoru na antiku, bivali simbolično ovenčani lovorovim vencem (poeta laureatus). Među najpoznatije laureate (osobe koje su ovenčane lovorovim vencem) ubrajaju se italijanski pesnici Frančesko Petrarka i Torkvato Taso. Danas se laureatima nazivaju dobitnici raznih domaćih i međunarodnih priznanja (npr. Pulicerove ili Nobelove nagrade). A kako je sve počelo? „Dafne je bila jedna od najlepših nimfi (grčke i rimske vile). U nju se zaljubio bog Apolon, ali ne zbog njene lepote, nego zbog zlonamerne šale mladog boga ljubavi Erosa. Apolon je, naime, zbijao šale na račun Erosovog zlatnog luka, pa je bog ljubavi odlučio da mu dokaže svoju snagu: pogodio je Apolona strelom koja je izazvala ljubav, a Dafne strelom koja je ljubav ubijala. Dafne tako nije uzvratila ljubav Apolonu i, premda je bio najlepši od svih bogova, radije bi umrla nego što bi postala njegova ljubavnica. Kad je videla da ne može da mu pobegne, zamolila je svog oca, rečnog boga Peneja, da joj promeni lik.Tako joj je telo pokrila kora, ruke su se pretvorile u grane, a kosa u lišće – Dafne se pretvorila u stablo lovora. Apolon je njegovim zelenilom ukrašavao glavu u spomen na svoju ljubav.“ (odlomak iz „Politikinog zabavnika“, god. LXVIII, br. 2821, str. 24) Antonio Polajuolo, Apolon i Dafne

KLJUČNE REČI lirska pesma, lirski subjekat, strofa, stih, katren, tercet, sonet 21


„Јер у песми нема мржње, Љубав влада.

У песми је цветак вере, Мелем нада.“ Јован Јовановић Змај

Јован Јовановић Змај

Ђулићи (избор) С поезијом Јована Јовановића Змаја већ си се сретао/-ла у претходним разредима. Љубав према вољеној жени, радост и лепота њиховог заједничког живота надахнули су Јована Јовановића Змаја да у збирци песама Ђулићи (1864) опева своју породицу. Збирку је посветио супрузи Ружи и назвао је њеним именом. Изузев уводне песме, ниједна песма у збирци нема наслов, већ је означена римским бројем.

ђул – ружа дика – понос; вољено, драго биће дрâг¯ о – мила, драга, вољена особа

VII Месечина, – ал’ месеца нема; Моја мила зелен венац снила, Па се мало у сну насмијала, – Од тога се поноћ засијала. XVII Кажи ми, кажи Како да те зовем, Кажи ми какво Име да ти дам, – Хоћу ли рећи: Дико, или: снаго, Или ћу: лане, Или: моје благо, Хоћу ли: душо, Или: моје драго, – Кажи ми какво Име да ти дам!

22

Све су то мила Имена, и лепа, Којима Србин Своме злату тепа. Ал’ ја бих провео Читав један век Тражећи лепше, Милије и слађе, – Дичније име, Што још не чу свет, Да њим назовем Мој румени цвет.


XLII Ала је леп Овај свет, – Онде поток, Овде цвет; Тамо њива, Овде сâд; Ено сунца, Ево хлад; Тамо Дунав Злата пун, Онде трава, Овде жбун. Славуј пева, Не знам гди, – Овде срце, Овде ти!

сâд – земљиште засађено биљкама (врт, расадник, воћњак, виноград, парк) гди – где

Извор: Јован Јовановић Змај, Песме, Матица српска, Српска књижевна задруга, 1970, стр. 105, 113, 137.

РАЗГОВОР О КЊИЖЕВНОМ ДЕЛУ Доживљај књижевног дела

1. Који стихови из Ђулића су привукли твоју пажњу? Објасни због чега.

2. Наведи каква расположења у теби побуђују наведене песме из Ђулића.

Тумачење књижевног дела

1. Пажљиво тумачи смисао песничке слике у песми „Месечина – ал’ месеца нема“. Који мотиви из природе дочаравају радост, срећу и лепоту породичног живота? Подвуци речи које се римују. Где се налази рима у песми? Уз помоћ наставника сазнај како се назива таква рима. Запази шта обједињује стихове и чини их мелодичним. 2. Прочитај песму „Кажи ми, кажи“ и запази осећања и расположења лирског субјекта у њој. Које особине он приписује вољеној жени? Запази метафоре у песми. Објасни на који начин то стилско изражајно средство доприноси богатству песничке слике. Подвуци

глаголе у песми. Који су глаголски облици употребљени у песми? Зашто се лирски субјекат у императиву обраћа вољеној жени? Какву радњу означава потенцијал у наведеним стиховима? 3. Чијим је очима виђен и осликан пејзаж у песми „Ала је леп овај свет“? Запази узвичну речцу којом почиње песма. Именуј расположења лирског субјекта. Подвуци прилоге у песми. На шта они упућују? Запази какав је ритам песме. Какав се утисак ствара смењивањем кратких стихова? Уз помоћ наставника протумачи наслов песничке збирке Ђулићи.

23


МАЛИ ЂАЧКИ ПОДСЕТНИК Запажаш да у песми „Кажи ми кажи“ Змај употребљава метафору мој румени цвет, именујући на тај начин своју жену Ружу. Одраније знаш да је метафора стилска фигура која се заснива на пренесеном значењу речи. Смисао метафоре је много шири од њеног основног значења. Она настаје онда када нестану везе између појма који се пореди са садржајем с којим се пореди. Пример за поређење: Моја жена је посебна као злато. Моја жена је злато. Пример за метафору: Моје злато. (мисли се на жену, али се не именује тако)

ИЗ РИЗНИЦЕ РЕЧИ Дитирамб је првобитно била химна испевана у част бога Диониса (бога вина и животне радости код Старих Грка). То је била свечана хорска песма праћена музиком и игром. Сматра се да постоји блиска повезаност између дитирамба и грчке драме. Данас се под дитирамбом подразумева лирска песма у којој се описује лепота природе и опевају радост, срећа и опчињеност животом. На пример: „Хвала сунцу, земљи, трави“ Стевана Раичковића и „Ала је леп овај свет“ Јована Јовановића Змаја.

УЧИМО НЕШТО НОВО Леонинска рима је врста римовања речи у једном стиху. Реч пре цезуре (паузе) римује се с последњом речју у стиху. За стих у којем се јавља леонинска рима каже се да је леонински. На пример: „Моја мила зелен венац снила.“ (Јован Јовановић Змај)

„Кажи право тако био здраво.“ (народна песма)

СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАTAK Змајеве песме из Ђулића и данас се певају. На пример: „Тијо ноћи, моје сунце спава“, „Песмо моја, закити се цветом“. Шта мислиш зашто? Научи напамет једну песму по избору из збирке Ђулићи Јована Јовановића Змаја. Рецитуј песму на свој начин.

24

Подсети се у читанци за пети разред Змајевих размишљања о поезији. Прочитај „Песму о песми“ и запази каква све песма „мора бити“. Објасни како је песник применио своје ставове о поезији у наведеним песмама из Ђулића.


ЗАНИМЉИВОСТ „Кад је видела младог Адониса, богиња љубави се сажалила, а потом заљубила. Одлучила је да постане његова заштитница. Али, пошто није могла да га заштити, одлучила је да лепог Адониса преда извесно време краљици света мртвих Персефони. Међутим, када га је Персефона видела, схватила је да га неће милом вратити Афродити. Јер, Адонису нико није био раван по лепоти. Зато га је Персефона желела само за себе. Настала је жучна расправа међу богињама, па је на крају врховни бог Зевс морао да одлучи чији ће бити лепи Адонис. Он је пресудио да Адонис трећину године проведе са Афродитом међу живима, другу трећину с Персефоном међу мртвима, а трећи

део године – по својој вољи. Адонис је одлучио да тај део године поклони богињи љубави... Адонисов живот заправо означава смену годишњих доба. (...) Једном приликом у лову га је напао вепар и смртно ранио. Кад је Афродита сазнала за смрт вољеног Адониса, обузео ју је очај и проклела је судбину која је понекад јача и од богова. Плакала је и клечећи молила Хада и Персефону да јој бар накратко врате Адониса. Тамо где су земљу навлажиле Афродитине сузе за Адонисом, никла је календула или невен. (...) А невен мирише јако, готово горко, као што је чемерна била љубав Адониса и Афродите.“ (одломак из „Политикиног забавника“, год. LXX, број 2934, стр. 27)

БЕЛЕШКА О АУТОРУ Јован Јовановић Змај (1833–1904), песник српског романтизма који је живео и стварао у 19. веку. Рођен је у угледној новосадској породици. Школовао се у Новом Саду, Халашу и Пожуну. Права је студирао у Бечу, Пешти и Прагу, а затим је прешао на студије медицине у Пешти. Радио је као лекар у Панчеву, Сремским Карловцима, Футогу, Новом Саду, Сремској Каменици, Београду и Загребу. Бавио се писањем и превођењем. Стицајем трагичних околности изгубио је породицу (1871. године). Последњих година живота боравио је у Сремској Каменици, где је и умро. Објавио је збирке песама Ђулићи (1864), Ђулићи увеоци (1882), Све дојакошње песме (1871), Певанија (1882), Снохватице I–III (1895; 1900) и друге. Аутор је и песничких збирки за децу Чика Јова српској деци (1899) и Чика Јова српској омладини (1901), а покретач је и књижевних часописа, као што су „Јавор“, „Змај“, „Невен“.

КЉУЧНЕ РЕЧИ песничка збирка, љубавна ауторска песма, дитирамб, поређење, метафора, леонинска рима

25


„Љубав срама не позна.“ (народна пословица)

Народна песма

Стојан и Љиљана зборити – говорити голема – велика моба – колективан, добровољан, бесплатан рад на сеоском имању чешма – чесма двор – двориште фрлити – бацити мома – девојка китка – букет цвећа турити – ставити рипнути – скочити

Стојане, сине Стојане! Послушај мајку што збори: купи си сиви волови, поори њиву голему, посеј си белу пченицу, намоли мобу голему, – све ћев девојке да дођев, Љиљана мома ће дође! Стојан си мајку послуша: купи си сиви волови, поора њиву голему, посеја белу пченицу, намоли мобу голему; све му девојке дођоше, Љиљана мома не дође! Стојане, сине Стојане! Послушај мајку што збори: направи чешму шарену, – све ћев девојке да дођев, Љиљана мома ће дође! Стојан си мајку послуша: направи чешму шарену, – све си девојке дођоше, Љиљана нема да дође!

26

Стојане, сине Стојане! Послушај мајку што збори: направи цркву у село; – све ћев девојке да дођев, Љиљана мома ће дође! Стојан си мајку послуша: направи цркву у село, – све си девојке дођоше, Љиљана нема да дође! Стојане, синко Стојане! Послушај мајку што збори: полегни, сине, те умри, мајка ће простре покрови, мајка ће свеће упали, па ће да викне да плаче; таг’ ће Љиљана да дође! Стојан си мајку послуша: полеже Стојан те умре, мајка си простре покрови, упали свећу воштану, повикну мајка да кука.


Љиљана двори метеше; фрли си метлу из руке па си улези у кућу. „Ој мајке, мајке, мајчице! Пусти си гласи разносав: да ми је Стојан умреја!“ Уђе у башту зелену, набра си цвеће шарено, усука свећу воштану, однесе момку Стојану, запали свећу Стојану, тури му китку на груди: „Ој боже, боже, божице, оваквог мрца не видех, што су му уста на посмех,

што су му очи на поглед, што су му руке на похват, што су му ноге на поскок!“ Тада си Стојан рипнаја, па си ухвати Љиљану: „Пушти ме, пушти, Стојане, да си отидем код мајке, да ти донесем дарове, да ти дарујем сватове!“ Стојан Љиљану не пушта! Извор: Књижевност у основној школи, група аутора, Београд, 1972, стр. 114–115.

РАЗГОВОР О КЊИЖЕВНОМ ДЕЛУ Тумачење књижевног дела

1. Шта је основна тема народне песме „Стојан и Љиљана“? Прати како се увођењем нових мотива развија збивање у песми. Шта све Стојан ради не би ли се срео са Љиљаном? Како је опевана његова љубав? Протумачи улогу мајке у песми. Запази када је Љиљана показала своја осећања. Зашто она није раније дошла? Како се песма завршава? Које расположење доминира у песми?

2. Какав је ритам песме? Шта се постиже честим понављањем мотива у песми? Наведи мотиве који су својствени епској песми. Истакни који су мотиви лирски. Шта закључујеш? 3. Подвуци нестандардне облике (дијалектизме) у песми. Како се те речи изговарају у књижевном језику?

УЧИМО НЕШТО НОВО Епско-лирске песме (лирско-епске песме) опевају неки догађај са много осећања. Вук Стефановић Караџић их је назвао пјесме на међи, наводећи да се у њима преплићу наративност и осећајност. Приповедање о догађају (нарација) смењује се с дијалогом. Преовладава драмски тон. Народне епско-лирске песме деле се на баладе и романсе. Осим њих, ауторска књижевност познаје и поему. Романса је епско-лирска врста која опева догађај с љубавном тематиком. Својствен јој је ведар тон, убрзан ритам и неочекиван расплет. Има новелистичку садржину, опева љубавне згоде, необична надигравања момка и девојке. Поента јој је духовита, а крај срећан (нпр. венчање момка и девојке). Певана је на народном језику. На пример: „Биљана платно белеше“, „Стојан и Љиљана“, „Хајка Атлагића и Јован бећар“.

27


ЗАНИМЉИВОСТ Како позвати симпатију на излазак? Ништа лакше! Нека буде мало шаљиво, мало озбиљно, мало љубавно, а мало пријатељски. Тако се добија простор за маневар. На пример: „Имам идеју где да проведеш вече! Водим те на један концерт. Хајде, обрадуј ме и кажи „да“!“ Ево како да се каже „не“, а да се не увреди друга страна: „Одлична ти је

идеја! Могао би да пође и мој дечко. Знаш, он обожава концерте“. Ако сте у свађи с вољеним бићем, а стало вам је до ваше љубави, онда храбро иступите са следећим текстом: „Много ми значиш и не бих волела да те изгубим. Молим те, дозволи да ти објасним шта се у ствари десило!“ (Јасминка Петровић, Бонтон, одломак, стр. 75)

СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАTAK Прочитај одломак из грчког мита о Аргонаутима у Радној свесци на

стра ни 9 и одговори на постављена питања.

КЉУЧНЕ РЕЧИ епско-лирска песма, романса, балада, дијалектизми

28


„Песниково је дело увек као једно усамљено острво, које изгледа да има своје сопствено небо и сопствено сунце, на чијем осветљењу зрачи његова сопствена лепота.“ Јован Дучић

Исидора Секулић

Царско достојанство језика (одломци) Исидора Секулић је имала префињено осећање за језик. Написала је велики број есеја (огледа) који је сврставају међу најбоље српске есејисте. Пред тобом је одломак из њених есеја о језику и превођењу поезије.

Српски народни језик, боље рећи говор Где је људима завичај? Тамо где други људи око њих разумеју до краја и до дна шта они кажу, до последњег спољног и унутрашњег трепета језичког разумеју шта је онима драго и шта их боли. Заузме ли нашу њиву и село народ другога језика, завичају нашем је крај; они који се до дна и до краја разумеју родним језиком, кад јад додија, селе. Куда се селе?

трепет – трептање, треперење титрање, подрхтавање додијати – постати непријатан, несносан, неподношљив; дојадити, досадити родни језик – матерњи језик

Паја Јовановић, Сеоба Срба, детаљ

29


бежанија – бежање, бекство, бег, избеглиштво емиграција – исељење, исељавање из домовине, избеглиштво Влашка – покрајина у јужној Румунији између Карпата и Дунава патријарх Арсеније Чарнојевић – предводио је сеобу Срба у XVIII веку апотеоза – величање, уздизање; призор у коме се прославља домовина, народ матерњи језик – први научени језик, свој језик Софокле – грчки драмски писац трагедија – драмска врста поезија – песништво, песничка дела у стиху трагичар – драмски писац трагедија станка – пауза Џорџ Гордон Бајрон – енглески песник

Тамо, где тамошњи људи до дна и до краја разумеју шта кажу досељеници. Сеоба Срба и бежаније Срба ишле су у крајеве где се српски говори. Емиграције наше у Русију, Влашку, северну Мађарску, нису могле заменити завичај: туђина, то је туђ језик. У многим српским породицама виђа се на зиду слика која се зове „Сеоба српског народа под патријархом Арсенијем Чарнојевићем“. Та је слика једна тамно свечана апотеоза народном и матерњем језику. Оставили су исељеници села и њиве, куће и гробља, али у горко стиснутим устима носе свој језик, и где се проспе реч која се до дна разуме, тамо ће бити завичај и живот. Чешће смо у положају да некоме, странцу или домаћем, треба да кажемо највишу духовну вредност нашег народа. Као из пушке одговарамо све исто, истим речима: Народне песме, Горски вијенац. Заборављамо казати основну велику вредност: народни језик наш. (...) Песник најпотпуније употребљава језик, али народни језик креће и буди песнике међу онима који су даровити за песму: језик свира, језик слика, језик куће гради. Речи су за песника објекти као за сликара фигуре које ређа по платну. Објекти, не представе. Какав је чији народни језик, онаква му је машта о лепоти и вечности. У Софокловој трагедији, Грк Ајакс каже: „Оно што људе носи није делање него реч.“

Нема краја теми о царском достојанству језика Поезија – то је тајна овога нашега света, као што су тајне живот и смрт. То троје заједно, то је човеково одређење. Неки воле да додаду још и љубав. Љубав, љубавна страст, само је једна црта у овом тројству. Бајрон, који је толики трибут плаћао љубави у животу, говорио је: „За трагедију, љубав није неминовно потребна. Грчким трагичарима, доиста, није била потребна неминовно.“ Но без чега поезија не може, то је живот и смрт; без чега живот и смрт не вреде, то је поезија. А чудо је нашега света и живота како у свему има поезије, у трави, у облаку, у птичјем лету, у камену, у боји, у свирци, у певању, а пре и после свега има поезије у речи, у језику, у говору човекову. Велики писци и песници, то је, једном речју, поезија језика и говора људскога... И, да довршимо најзад круг вициозни, неваљали круг у којем се непрестано вртимо без станка и закључка: у преводима са текстова великих писаца и песника, поезије има сасвим ретко, обично је једва има, или је сасвим нема. А само је поезија оно што, у стиху или прози, надживљује, и остаје у књижевности једнога народа. Поезија је циљ свакога језика. Извори: Исидора Секулић, Огледи и записи, Матица српска, Српска књижевна задруга, 1971, стр. 437; Записи, стр. 452.

30


РАЗГОВОР О КЊИЖЕВНОМ ДЕЛУ Тумачење књижевног дела

1. На који начин Исидора Секулић објашњава сеобе Срба? Какав је њен став према матерњем језику? 2. Које су, према Исидорином мишљењу, три значајне теме књижевног

стваралаштва? У којим се деловима есеја о песничким преводима показује ауторкино познавање античке трагедије? Какав закључак о поезији она изводи?

УЧИМО НЕШТО НОВО Есеј (оглед) је краћа прозна врста у којој се расправља о различитим темама из живота и науке. У есеју се на занимљив и оригиналан начин преиспитује неко значајно животно, научно, уметничко или књижевно питање. Оглед је прожет критичким размишљањем и закључивањем, али се у начину писања испољава субјективност аутора. Састоји се из увода (изражава се став аутора), средишњег дела у којем се наводе примери у прилог том ставу и завршног дела у којем се изводи закључак и потврђује почетна теза. Прве есеје о прочитаним књигама написао је француски филозоф Мишел де Монтењ. Есеј је у српску књижевност увео Доситеј Обрадовић, а писали су га и Лаза Костић, Исидора Секулић, Јован Дучић и други.

БЕЛЕШКА О АУТОРУ Исидора Секулић (1877–1958), једна од најзначајнијих српских списатељица, рођена у Мошорину (Бачка). У детињству је живела у Руми и Земуну, где се и школовала. Учитељску школу завршила је у Сомбору. У Пешти је студирала математику и природне науке. Докторирала је филозофију у Немачкој (1922). Радила је као наставник у школама у Панчеву, Шапцу и Београду. Пропутовала је Европу и написала путописе о Норвешкој. Године 1950. изабрана је за редовног члана Српске академије наука и уметности. Написала је роман Ђакон богородичине цркве (1920), збирке приповедака Сапутници (1913), Из прошлости (1919), Кроника паланачког гробља (1940, 1959), путопис Писма из Норвешке (1914), књиге есеја Аналитички тренуци и теме (1941), Његошу књига дубоке оданости (1951), Говор и језик, културна смотра народа (1956) и друге.

СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАTAK Попуни креативну слагалицу у Радној свесци на страни 24.

КЉУЧНЕ РЕЧИ есеј (оглед), трагедија, песник, поезија

31

Српски 8 - Читанка  

Српски језик 8 - Читанка