Page 1

 Oв в

 Oв в

 7 •   в в

  в в    в 

ISBN 978-86-6109-000-4

Naslovna CITANKA.indd 1

5/18/2010 4:12:17 PM


Читанка 7

Језик је дрво живота Читанка за седми разред основне школе Др Оливера Радуловић Уредник Мр Наташа Станковић-Шошо Извршни уредник Лидија Станојевић Рецензенти Проф. др Љиљана Пешикан-Љуштановић, Филозофски факултет, Нови Сад Проф. др Михајло Пантић, Филолошки факултет, Београд Мирјана Станић, професор српског језика у ОШ „Душко Радовић“, Нови Сад Лектура Мирјана Јовановић Графичко обликовање Игор Мрaшић Дизајн Студио Логос Илустрације Бојана Димитровска Иван Шаиновић Фотографије Getty images Архива Логоса Захваљујемо се Центру за позоришну документацију Стеријиног позорја. Издавач Нови Логос Цара Душана 48, Београд тел.: 011/2636 520; факс: 011/2620 365 e-mail: office@logos-edu.rs За издавача Нада Осмајић Штампа

Друго издање, 2010. Министарство просвете Републике Србије одобрило је овај уџбеник за употребу у школама од 2009/2010. школске године решењем број: 650-02-00247/2009-06 од 21. 8. 2009. год.

CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд ISBN 978-86-6109-000-4 COBISS. SR-ID 169625356


Др Оливера Радуловић

ЈЕЗИК ЈЕ ДРВО ЖИВОТА

ЧИТАНКА

за седми разред основне школе


СА ДРЖА Ј Кратак водич кроз уџбеник ......................................................................................................................... 6

У срцу настаје живот

8

Свети апостол Павле: Химна љубави........................................................................................................ 9 Антоан де Сент Егзипери: Мали принц (одломак) ............................................................................ 11 Владислав Петковић Дис: Међу својима ............................................................................................... 18 Стеван Раичковић: Небо ............................................................................................................................ 21 Grozdana Olujić: Zvezda u čijim je grudima nešto kucalo .................................................................... 23 Сима Пандуровић: Бисерне очи .............................................................................................................. 28 Мирослав Антић: Плави чуперак (избор) ............................................................................................ 31 Десанка Максимовић: Стрепња ............................................................................................................... 34 Народна песма: Диоба Јакшића ............................................................................................................... 36 Александар Сергејевич Пушкин: Волео сам вас .................................................................................. 41

Ако немаш дела, не говори о врлинама

42

Словенска митологија (избор) ................................................................................................................. 43 Јанко Веселиновић: Хајдук Станко (одломак) ..................................................................................... 44 Народна песма: Мали Радојица ................................................................................................................ 50 Иво Андрић: Прича о кмету Симану (одломак) ................................................................................. 54 Стефан Митров Љубиша: Кањош Мацедоновић (одломак) ........................................................... 60 Народна песма: Иво Сенковић и ага од Рибника................................................................................ 65 Давид и Голијат (одломак) ......................................................................................................................... 72 Антоније Исаковић: Кашика .................................................................................................................... 74 Доситеј Обрадовић: Живот и прикљученија (одломак) ................................................................... 79

Пред сликама песника и приповедача

82

Павле Угринов: Стара породична кућа .................................................................................................. 83 Иван В. Лалић: Ветар .................................................................................................................................. 88 Пеђа Милосављевић: Потера за пејзажима .......................................................................................... 91 Јован Дучић: Подне ..................................................................................................................................... 96 Вељко Петровић: Јабука на друму ........................................................................................................... 98 Данило Киш: Ливада, у јесен...................................................................................................................102 Добрица Ерић: Песник и месец .............................................................................................................107 Иво Андрић: Летећи над морем.............................................................................................................109

Осмех кроз сузе

110

Јован Стерија Поповић: Покондирена тиква (одломак) ................................................................111 Стеван Сремац: Поп Ћира и поп Спира (одломак) .........................................................................117 Бранислав Нушић: Власт (одломак) .....................................................................................................120


Радоје Домановић: Мртво море (одломак) ........................................................................................127 Антон Павлович Чехов:Чиновникова смрт ........................................................................................132

Листамо старе читанке

136

Народна песма: Смрт војводе Пријезде...............................................................................................137 Народна песма: Старина Новак и кнез Богосав ................................................................................139 Народна песма: Ропство Јанковић Стојана ........................................................................................140 Народна песма: Смрт Сењанина Ива ...................................................................................................144 Пословице, питалице и загонетке (избор) ..........................................................................................145 Посленичке народне песме (избор) ......................................................................................................147 Народна песма: Љубавни растанак .......................................................................................................150 Народна бајка: Златна јабука и девет пауница ...................................................................................152

Најдоњи камен постојања

160

Свети Сава: Житије светог Симеона (одломак) ...............................................................................161 Свети Сава: Писмо игуману Спиридону (одломак) ........................................................................165 Народна песма: Свети Саво ....................................................................................................................167 Народне легенде о светом Сави (избор) .............................................................................................169 Народне приче о светом Сави (избор) ................................................................................................170 Матија Бећковић: Прича о светом Сави .............................................................................................173 Слободан Ракитић: Обраћање светом Сави .......................................................................................174 Миодраг Павловић: Светогорски дани и ноћи (избор)..................................................................175 Васко Попа: Манасија ...............................................................................................................................176 Милан Ракић: Симонида ..........................................................................................................................178

Боје горе у крви

180

Љубомир Симовић: Бој на Косову (одломак) ...................................................................................181 Милутин Бојић: Плава гробница ..........................................................................................................188 Десанка Максимовић: Крвава бајка ......................................................................................................191 Ana Frank: Dnevnik (odlomak) ...............................................................................................................194 Иво Андрић: Дјеца (одломак) ................................................................................................................198 Владимир Пиштало: Мајка (одломак)..................................................................................................199 Вук Стефановић Караџић: Живот и обичаји народа српскога (одломак) .................................200

Појмовник

201


Кратак вОдич крОС ŃƒŃ&#x;йоник

УвОдна ĐźĐžŃ‚Đ¸Đ˛Đ°Ń†Đ¸Ń˜Đ° ĐžŃ ĐźĐ¸ŃˆŃ™ĐľĐ˝Đ° Ń˜Đľ Đ´Đ° Đ˛Đ°Ń ŃƒĐ˛ĐľĐ´Đľ Ńƒ Ń Đ˛ĐľŃ‚ књиМовнОг доНа и иПа Са циљ Đ´Đ° ĐżĐžĐ´Ń Ń‚Đ°ĐşĐ˝Đľ читаНачка Đ¸Đ˝Ń‚ĐľŃ€ĐľŃ ĐžĐ˛Đ°ŃšĐ°.

Đ˜ĐťŃƒŃ Ń‚Ń€Đ°Ń†Đ¸Ń˜Đ° Đ?Đ° кроативан начин (Ń€ĐľĐżŃ€ĐžĐ´ŃƒĐşŃ†Đ¸Ń˜ĐžĐź, Ń„ĐžŃ‚ĐžĐłŃ€Đ°Ń„Đ¸Ń˜ĐžĐź и цртоМОП) Đ¸ĐťŃƒŃ Ń‚Ń€ŃƒŃ˜Ńƒ Ń Đľ књиМовни Ń‚ĐľĐşŃ Ń‚ĐžĐ˛Đ¸.

Đ&#x;ĐžŃˆŃ‚ĐžĐ˛Đ°Đ˝Đ¸ ŃƒŃ‡ĐľĐ˝Đ¸Ń†Đ¸,

ДОйрО Đ´ĐžŃˆĐťĐ¸ Ńƒ Ń Đ˛ĐľŃ‚ ĐşŃšĐ¸ĐśĐľĐ˛Đ˝ĐžŃ Ń‚Đ¸!

ĐˆĐžĐ˛Đ°Đ˝ ĐĄŃ‚ĐľŃ€Đ¸Ń˜Đ° Đ&#x;ОпОвић

Pokondirena tikva ОдНОПак

Đ&#x;ОкОндирона тиква Ń˜Đľ Ń˜ĐľĐ´Đ˝Đ° Од Đ˝Đ°Ń˜ĐżĐžĐˇĐ˝Đ°Ń‚Đ¸Ń˜Đ¸Ń… ĐĄŃ‚ĐľŃ€Đ¸Ń˜Đ¸Đ˝Đ¸Ń… ĐşĐžĐźĐľĐ´Đ¸Ń˜Đ°. ĐšŃ€Đ¸Ń‚Đ¸ĐşŃƒŃ˜Đľ и иСОйНичава Пано ĐźĐ°ĐťĐžĐłŃ€Đ°Ń’Đ°Đ˝Ń ĐşĐžĐł Ń Đ˛ĐľŃ‚Đ° ОНичоно Ńƒ ФоПи, Мони Опанчара, ĐşĐžŃ˜Đ° ĐżĐžŃ ĐťĐľ ĐźŃƒĐśĐľĐ˛Ń™ĐľĐ˛Đľ Ń ĐźŃ€Ń‚Đ¸ СайОравља Ń Đ˛ĐžŃ˜Đľ пОрокНО. Опчињона ĐşŃƒĐťŃ‚ŃƒŃ€ĐžĐź ОтПонОг Ń Đ˛ĐľŃ‚Đ° МоНи Đ´Đ° прокО нОћи и на воНика врата ŃƒŃ’Đľ Ńƒ Đ˛Đ¸Ń ĐžĐşĐž Đ´Ń€ŃƒŃˆŃ‚Đ˛Đž. ĐŁŃ Đ˛Đ°Ń˜Đ° начин иСраМавања, ОйНачоња и ĐżĐžĐ˝Đ°ŃˆĐ°ŃšĐ° ĐşĐžŃ˜Đ¸ Ń˜ĐžŃ˜ но приНичо. ĐžĐżĐ¸Ń Đ°Đ˝ Ń˜Đľ њон Ń ŃƒĐşĐžĐą Ń Đ° ОкОНинОП, ĐşĐžŃ˜Đ° ŃƒĐ˛Đ¸Ń’Đ° њоно ĐˇĐ°ĐąĐťŃƒĐ´Đľ. Đ&#x;Đ¸ŃˆŃ‡ĐľĐ˛Đ° наПора Ń˜Đľ йиНа Đ´Đ° хваНи Đ˛Ń€ĐťĐ¸Đ˝Ńƒ, Đ° ĐşŃƒĐ´Đ¸ пОрОк – СатО Ń˜Đľ пОПОдарки ФоПи Ń ŃƒĐżŃ€ĐžŃ‚Ń Ń‚Đ°Đ˛Đ¸Đž Ń ĐşŃ€ĐžĐźĐ˝Ńƒ Đ•Đ˛Đ¸Ń†Ńƒ.

Читањо Ń˜Đľ Ń‡ŃƒĐ´ĐľŃ Đ˝Đž ĐżŃƒŃ‚ĐžĐ˛Đ°ŃšĐľ. ВОдићо Đ˛Đ°Ń Ńƒ продоНо Ńƒ ĐşĐžŃ˜Đ¸ĐźĐ° Đ´Đž Ń Đ°Đ´Đ° Đ˝Đ¸Ń Ń‚Đľ йОравиНи. Књига Ń˜Đľ и вроПопНОв ĐşĐžŃ˜Đ¸ ћо Đ˛Đ°Ń Đ˛Ń€Đ°Ń‚Đ¸Ń‚Đ¸ Ńƒ ĐżŃ€ĐžŃˆĐťĐžŃ Ń‚, Đ´Đ° Ń Đ°ĐˇĐ˝Đ°Ń‚Đľ какО Ń Đľ нокада МивоНО; Она ћо Đ˛Đ°Ń ĐžĐ´Đ˛ĐľŃ Ń‚Đ¸ и Ńƒ ĐąŃƒĐ´ŃƒŃ›Đ˝ĐžŃ Ń‚, Đ´Đ° Đ˝Đ°Ń ĐťŃƒŃ‚Đ¸Ń‚Đľ ŃˆŃ‚Đ° ПОМо ĐżĐžŃ Ń‚Đ¸Ń›Đ¸ чОвок Ńƒ Ń Đ˛ĐžŃ˜Đ¸Đź ĐżŃ€ĐľĐłĐ˝ŃƒŃ›Đ¸ĐźĐ°. Књига Ń˜Đľ, иСнад Ń Đ˛ĐľĐłĐ°, ŃƒĐźĐľŃ‚Đ˝Đ¸Ń‡ĐşĐž доНО, ĐżĐžĐżŃƒŃ‚ Ń ĐťĐ¸ĐşĐľ иНи ĐźŃƒĐˇĐ¸ĐşĐľ.

Đ›Đ˜ĐŚĐ?: Đ¤Đ•ĐœĐ?, йОгата ŃƒĐ´ĐžĐ˛Đ¸Ń†Đ° Đ•Đ’Đ˜ĐŚĐ?, њона кћи ĐœĐ˜Đ˘Đ?Đ , ФоПин йрат ĐˆĐžĐ’Đ?Đ?, ŃˆĐľĐłŃ€Ń‚ Đ’Đ?ĐĄĐ˜Đ›Đ˜ĐˆĐ• Đ?Đ?Đ§Đ˜ĐŚĐ?, Ń ĐťŃƒĐśĐ°Đ˛ĐşĐ°

Đ”Đ•ĐˆĐĄĐ˘Đ’Đž Đ&#x;Đ Đ’Đž Đ&#x;ĐžĐˇĐžŃ€Ń˜Đľ првО ФоПа и Евица

  

Хцона иС ĐżĐžĐˇĐžŃ€Đ¸ŃˆĐ˝Đľ ĐżŃ€ĐľĐ´Ń Ń‚Đ°Đ˛Đľ Đ&#x;ОкОндирона тиква

111

Đ?аСив пОгНавља КњиМовно Ń‚ĐľĐşŃ Ń‚ĐžĐ˛Đľ ĐżĐžĐ˛ĐľĐˇŃƒŃ˜Ńƒ тоПатика, Манр, књиМовни Ń˜ŃƒĐ˝Đ°Ń†Đ¸, Đ¸Đ´ĐľŃ˜Đľ иНи ноко Đ´Ń€ŃƒĐłĐľ ĐžŃ ĐžĐąĐľĐ˝ĐžŃ Ń‚Đ¸ књиМовнОг доНа.

1. PaĹžljivo proÄ?itaj priÄ?u Grozdane Olujić. Obrati paĹžnju na uvodni deo. Ĺ ta je povod svaÄ‘i meÄ‘u zvezdama? ZaĹĄto najneĹžnije i najblistavije zvezdane lepotice silaze na zemlju? Slobodno komentariĹĄi tekst. Iznesi svoje utiske o delu. 2. Uporedi roman Mali princ sa Zvezdom u Ä?ijim je grudima neĹĄto kucalo. Kakve sliÄ?nosti zapaĹžaĹĄ? Kako pisci posmatraju Ĺživot? Gde se dogaÄ‘a radnja uporeÄ‘enih tekstova? U koje vreme? Kakve dogaÄ‘aje pripovedaju naratori? Kakav je odnos pripovedaÄ?a prema dogaÄ‘ajima? 3. Obrati paĹžnju na motiv zvezde. Ĺ ta zvezda simbolizuje? IzloĹži ukratko ispripovedane dogaÄ‘aje u priÄ?i. Poznato ti je da se uzajamno povezani dogaÄ‘aji u jednu celinu knjiĹževnog dela nazivaju fabula. 4. Na koju te epsku vrstu podseća Zvezda u Ä?ijim je grudima neĹĄto kucalo? Objasni zaĹĄto. Ko su glavni junaci priÄ?e? Ĺ ta je povezalo zvezdu-lepoticu sa frulaĹĄem. Kakvo se Ä?udo dogodilo Zvezdi? Kao ĹĄto je mali princ Ä?uvao ruĹžu u srcu, tako je i Zvezda doĹživela Ä?udesni preobraĹžaj – dobila je ljudsko srce. Objasni kako se to dogodilo. Kako

Ponavljamo i usvajamo teorijske pojmove BAJKA oznaÄ?ava duĹže epsko delo u prozi koje govori o Ä?udesnim dogaÄ‘ajima na simboliÄ?an naÄ?in. Vuk KaradĹžić bajke naziva gatkama ili Ĺženskim pripovetkama jer govore o dogaÄ‘ajima koji nisu mogući u stvarnosti. Bajke su se pripovedale da zabave sluĹĄaoce. PoÄ?inju i zavrĹĄavaju se opĹĄtim mestima. Vreme koje opisuju je zatvoreno u priÄ?u – neodreÄ‘eno proĹĄlo, a prostor je udaljen. Junaci bajke su ljudi koji u priÄ?i pokazuju svoje izuzetne sposobnosti i velikim trudom zasluĹžuju sreću na zavrĹĄetku. Nemaju imena i odreÄ‘eni su pozivom kojim se bave ili visokim poreklom (Ä?obanin, carev sin, princeza). Glavni lik u bajci ide u potragu za srećom. PomaĹžu mu natprirodna bića koja ga ne

Đ‘ĐľĐťĐľŃˆĐşĐ° Đž ĐżĐ¸Ń Ń†Ńƒ ĐŁ ОвОП ĐżĐžŃ™Ńƒ Ń Đ°ĐˇĐ˝Đ°Ń›ĐľŃ‚Đľ Đ˝ĐľŃˆŃ‚Đž Đ˛Đ¸ŃˆĐľ Đž Đ°ŃƒŃ‚ĐžŃ€Ńƒ Ń‡Đ¸Ń˜Đľ ћото Ń‚ĐľĐşŃ Ń‚ĐžĐ˛Đľ Ń‚ŃƒĐźĐ°Ń‡Đ¸Ń‚Đ¸. U srcu nastaje Ĺživot Zvezda u Ä?ijim je grudima neĹĄto kucalo

se Majka odnosi prema radoznaloj i umetnosti naklonjenoj Zvezdi? Ĺ ta je zagrejalo njene obraze i raskravilo zaleÄ‘ene grudi? ProÄ?itaj paĹžljivo priÄ?u po drugi put. Obrati paĹžnju na to koji oblici kazivanja preovladavaju? 5. Kakav je stil Grozdane Olujić? ÄŒime se postiĹže poetiÄ?nost priÄ?e? Koja stilska sredstva doprinose slikovitosti ove moderne bajke? ÄŒime se postiĹže Ĺživost i neposrednost kazivanja? Na koga te podsećaju zvezde sklone avanturama? NauÄ?ili smo da se smisao na-rodnih bajki zasniva na prenĐľsĐľnom znaÄ?enju. Kao i u Malom princu, koji se zavrĹĄava letom glavnog junaka na njegovu planetu, i ovde je reÄ? o uzletu, odlaskom meÄ‘u zvezde. Prevedi oznaÄ?ene metafore. Ĺ ta se dogodilo Ä?obaninu? Objasni znaÄ?enje sintagme padanje zvezde. Kakav smisao pridaje ovoj pojavi naĹĄ narod? ZakljuÄ?i o Ä?emu pripoveda Grozdana Olujić. ÄŒime se prevazilazi prolaznost i smrt? Kakva je sudbina lepote u svetu? 6. Uporedi narodne bajke koje ste tumaÄ?ili sa umetniÄ?kom bajkom. Ĺ ta zapaĹžaĹĄ? Nabroj sliÄ?nosti i uoÄ?i razlike. Kako na tebe deluju bajke?

plaĹĄe. Junak bajke uz velike napore, zahvaljujući pomagaÄ?ima, postiĹže Ĺželjeno. OÄ?ekivan srećan kraj odlaĹže se nizom epizoda. Bajka ne poznaje smrt i uvek se srećno zavrĹĄava. Jezik bajke je simboliÄ?an, kao i junakova sudbina. AUTORSKA BAJKA je nastala u doba razvijene pisane knjiĹževnosti. ReÄ? je o proznoj vrsti koja pripoveda Ä?udesne dogaÄ‘aje, Ä?iji nam je autor poznat. Obrati paĹžnju na Ä?udesnu priÄ?u Grozdane Olujić Zvezda u Ä?ijim je grudima neĹĄto kucalo. Uporedi je sa nekom bajkom koju si skoro Ä?itao/-la. Postoji li veza ove autorske bajke sa stvarnoťću? ObrazloĹži odgovor odlomcima iz teksta!

26

6

Đ&#x;роПа ĐąĐžŃ˜Đ¸ ПОМо Đ´Đ° Ń Đľ пропОСна пОгНављо.

Razgovor o umetniÄ?kom delu

Жоља Пи Ń˜Đľ йиНа Đ´Đ° Одайрани књиМовни Ń‚ĐľĐşŃ Ń‚ĐžĐ˛Đ¸ ĐżĐžĐ´Ń Ń‚Đ°ĐşĐ˝Ńƒ Đ˛Đ°ŃˆĐľ Đ´Ń€ŃƒĐśĐľŃšĐľ Ń Đ° књигОП. Đ§Đ¸Ń‚Đ°Ń˜ŃƒŃ›Đ¸ Ń‚ĐľĐşŃ Ń‚ĐžĐ˛Đľ Ńƒ ĐžĐ˛ĐžŃ˜ читанци, Ń Ń…Đ˛Đ°Ń‚Đ¸Ń›ĐľŃ‚Đľ СйОг чога Ń˜Đľ Ń˜ĐľĐˇĐ¸Đş дрвО МивОта. Đ?ока Đ˛Đ°Ń ĐşŃ€ĐžĐˇ Ń Đ˛ĐľŃ‚ књиМовнОг доНа вОди Ń™ŃƒĐąĐ°Đ˛ проПа ĐşŃšĐ¸ĐśĐľĐ˛Đ˝ĐžŃ Ń‚Đ¸! Đ?ŃƒŃ‚ĐžŃ€Đşa

Đ¤Đ•ĐœĐ?: ĐˆĐľĐ´Đ°Đ˝ĐżŃƒŃ‚ Са Ń Đ˛Đ°ĐłĐ´Đ°, Ń˜Đ° Đ˝ĐľŃ›Ńƒ Đ´Đ° Ń Đ¸ Пи таква каО ŃˆŃ‚Đž Ń Đ¸ Đ´ĐžŃ Đ°Đ´ йиНа. Какво Ń Ńƒ ти Ń‚Đľ Ń€ŃƒĐşĐľ, какав ти Ń˜Đľ ОйраС Đ¸Ń ĐżŃƒŃ†Đ°Đ˝ и иСгрђон, канда Ń Đ¸ Од Đ˝Đ°Ń˜ĐłĐžŃ€Đľ ĐżĐ°ĐžŃ€Ń ĐşĐľ Ń„Đ°ĐźĐ¸ĐťĐ¸Ń˜Đľ. Опот ти каМоП, Đ´ĐľĐ˛ĐžŃ˜ĐşĐž, Ń˜Đ° Ń…ĐžŃ›Ńƒ Đ˝ĐžĐąĐťĐľŃ Ńƒ ĐźĐžŃ˜ĐžŃ˜ ĐşŃƒŃ›Đ¸. Đ•Đ’Đ˜ĐŚĐ?: Đ?Ни СайОга, ĐźĐ°Ń˜ĐşĐž, Đ˝Đ¸Ń˜Đľ Ни По и ĐżĐžĐşĐžŃ˜Đ˝Đ¸ Отац ŃƒŃ‡Đ¸Đž Đ´Đ° Đ˝Đ¸Ń˜Đľ Ń Ń€Đ°ĐźĐžŃ‚Đ° радити? Đ¤Đ•ĐœĐ?: Шта Ń‚Đ˛ĐžŃ˜ Отац, Он Ń˜Đľ йиО, Đ´Đ° ти каМоП, ĐżŃ€ĐžŃ Ń‚Đ°Đş, Đ˝Đ¸Ń˜Đľ Ń€Đ°ĐˇŃƒĐźĐľĐ˛Đ°Đž ни ŃˆŃ‚Đ° Ń˜Đľ ŃˆĐżĐ°Đ˝Ń†Đ¸Ń€ ни ŃˆŃ‚Đ° Ń˜Đľ ĐśŃƒŃ€Đ˝Đ°Đť. Đ—Đ°Ń‚Đž Ń˜Đľ йОг Ń Ń‚Đ˛ĐžŃ€Đ¸Đž подинторо Đ´Đ° Они радо, Đ° Пи Đ´Đ° дрМиПО Ńƒ Ń˜ĐľĐ´Đ˝ĐžŃ˜ Ń€ŃƒŃ†Đ¸ СвОнцо, Đ° Ńƒ Đ´Ń€ŃƒĐłĐžŃ˜ ĐťĐľĐżĐľĐˇŃƒ. Đ•Đ’Đ˜ĐŚĐ?: ĐˆĐ° Ń Đ°Đź и кОд ŃƒŃ˜Đľ радиНа. Đ¤Đ•ĐœĐ?: Đ˘Đ˛ĐžŃ˜ ŃƒŃ˜Đ°... ĐˆĐľŃ â€™ Ń‡ŃƒĐťĐ°, какО Ń‚Đľ Đ˝Đ¸Ń˜Đľ Ń Ń€Đ°ĐźĐžŃ‚Đ° такО ŃˆŃ‚Đž гОвОрити! Какав ŃƒŃ˜Đ°? Đ?ĐľĐźĐ°Ńˆ ти никаквОг Од рОда чиСПара.

РаСгОвОр Đž ŃƒĐźĐľŃ‚Đ˝Đ¸Ń‡ĐşĐžĐź Đ´ĐľĐťŃƒ Đ&#x;итања и Садаци на раСНичито начино ĐżŃ€ĐľĐ´Ń Ń‚Đ°Đ˛Ń™Đ°Ń˜Ńƒ ĐźĐžŃ‚Đ¸Đ˛Đ°Ń†Đ¸Ń˜Ńƒ Са рад на Ń‚ĐľĐşŃ Ń‚Ńƒ и вОдо Đ˛Đ°Ń ĐşŃ€ĐžĐˇ Ń‚ŃƒĐźĐ°Ń‡ĐľŃšĐľ књиМовнОг доНа.

Iz riznice reÄ?i

BeleĹĄka o piscu

Zvezde – nebeska tela koja se dovode u vezu sa sudbinom ljudi. Postojalo je verovanje da utiÄ?u na sve vaĹžne dogaÄ‘aje u istoriji Ä?oveÄ?anstva. Na nebu se odraĹžava povrĹĄina zemlje, pa su i nazivi sazveŞđa u vezi sa predmetima i pojavama koje se sreću na zemlji (Mali medved, Velika kola). Smatra se da ima onoliko zvezda, koliko i ljudi. RoÄ‘enjem Ä?oveka pali se jedna zvezda. Padanje zvezde simbolizuje Ä?ovekov nestanak. Verovalo se da zvezde imaju ljudsku prirodu, kao i svojstvo raÄ‘anja, spavanja, govora. NaĹĄi preci su bili uvereni da će se Ä?oveku ispuniti Ĺželja kada ugleda zvezdu padalicu. Predanja Ä?uvaju verovanje da se duĹĄe umrlih pretvaraju u zvezde i odlaze na nebo. Zvezda je u hriťćanstvu simbol boĹžanske naklonosti. Spasiteljeva zvezda je dovela mudrace sa istoka u Vitlejem, gde se Isus rodio, da mu se poklone. Mesec – prema narodnim verovanjima Mesec je znak smrti. Simbolizuje noć i carstvo tame, za razliku od Sunca, koje je gospodar svetlosti. Folklorne predstave vezuju Mesec i Sunce rodbinskim odnosima. PomraÄ?enje Meseca objaĹĄnjavalo se velikom kataklizmom u svemiru – verovalo se i da ga je progutao vuk. Sloveni su se krili od meseÄ?eve svetlosti ubeÄ‘eni da je ĹĄtetna. Pojava nekih bolesti dovoÄ‘ena je u vezu s meseÄ?evim uticajem. DuĹĄe umrlih, prema verovanju, odlaze na Mesec. Frula – simbolizuje pastirski Ĺživot. Izmislio ju je Pan, Bog ĹĄuma i pećina, zaĹĄtitnik prirode. Predstavljan je na slikama kao poluÄ?ovek-poluĹživotinja. Motiv sviraÄ?a na fruli javlja se u mnogim bajkama.

Grozdana Olujić (1934) piĹĄe romane, pripovetke i autorske bajke. Njeno delo je spoj Ä?udesnog i realnog. Objavila je romane Izlet u nebo, Glasam za ljubav, Ne budi zaspale pse. Poznata je njena zbirka pripovedaka AfriÄ?ka ljubiÄ?ica. ZnaÄ?ajne su i zbirke Sedefne ruĹže i druge bajke, Nebeska reka i Kamen koji je leteo i druge bajke. Grozdana Olujić se svojim Ä?udesnim priÄ?ama bori za lepotu, dobrotu i plemenitost sveta, putujući u svet maĹĄte i sna. ZapaĹžen je i njen roman-bajka Zvezdane lutalice.

Ako te neko pita... ZaĹĄto je izbio Trojanski rat? Jedna priÄ?a iz drevne GrÄ?ke govori o svaÄ‘i meÄ‘u boginjama oko toga koja je najlepĹĄa. Najupornije u nadmetanju su bile Hera, majka svih bogova i zaĹĄtitnica braka, Atena, boginja mudrosti i rata, i Afrodita, boginja lepote. Pozvale su trojanskog kraljevića Parisa da dodeli krunu najlepĹĄoj. PoĹĄto su bile veoma sujetne, svaka je, kriĹĄom od one

druge, pokuĹĄala da podmiti sudiju. Hera je Parisu ponudila – braÄ?nu sreću, Atena – ratniÄ?ku slavu, a Afrodita – najlepĹĄu Ĺženu sveta, lepu Helenu! Budući da je Paris izabrao Afroditin dar, a lepa Helena je bila udata Ĺžena, doĹĄlo je do njene otmice. To je bio povod Trojanskom ratu koji je trajao punih deset godina, jer je gnevni muĹž bio niko drugi do grÄ?ki kralj Menelaj, koji je sa svojim bratom Agamemnonom poveo vojsku na Troju da bi oslobodio svoju Ĺženu.

27

Đ?кО Ń‚Đľ нокО пита... Овдо ПОМото прОчитати ĐˇĐ°Đ˝Đ¸ĐźŃ™Đ¸Đ˛ĐžŃ Ń‚Đ¸ иС Ń Đ˛ĐľŃ‚Đ° ĐşŃšĐ¸ĐśĐľĐ˛Đ˝ĐžŃ Ń‚Đ¸, Đ¸Ń Ń‚ĐžŃ€Đ¸Ń˜Đľâ€Ś


У срцу настаје живот Међу својима

Разговор о уметничком делу

Владислав Петковић Дис

Me¬u svoÀima

1. Неколико пута прочитај песму. Увежбај изражајно читање. Обрати пажњу на то које ћеш речи нарочито нагласити. Њих је песник издвојио и стилски истакао. На примеру песме Међу својима потврдићеш и обновити усвојено знање о емоционалности и субјективности песничког језика. Пронађи стих у ком Дис говори о својим

Међу својима је једна од најбољих и најпотреснијих Дисових песама написаних у изгнанству. Искрено и непосредно је опевана породична нежност, топлина и чежња за домом. Лирски субјект је несрећан што је далеко од Србије и што је одвојен од својих најмилијих за које слути да их више никада неће видети. Владислав Петковић Дис је због предосећања своје смрти, изражене у поетским наговештајима, назван трагичним јунаком модерне српске поезије.

Наслов књижевног текста

Учимо нешто ново МЕТАФОРА је стилска фигура која се заснива на преносу значења са једне речи на другу. Можемо је одредити и као скраћено поређење из ког је изостављен познатији предмет који поредимо. Упореди метафору са поређењем. Каква је веза између појмова које песник повезује? Шта се постиже изостављањем поредбене речи као („слично“) при метафоричном изражавању? Да ли се овим наглашава подразумевани предмет или појам са којим се пореди? Метафора се заснива на заједничкој особини два предмета или појма. Дисова метафора поноћ у срцу повезује осећања туге и безизлаза са поноћним амбијентом. Њоме се постиже сликовитост и непосредност (једноставност, природност) изражавања. Читалац добија утисак да је цео свет у песниковом срцу. За њега је свитање сусрет са најдражим особама, а поноћ трајно одвајање од њих. Атмосфера је у песми пуна страха, неизвесности и зле слутње. Своје сложено емотивно стање песник изражава метафором.

У мом срцу поноћ. У њој каткад тиња Мис’о да још живиш, мој пределе млади. Моја лепа звезда, мајка и робиња, Боже! Шта ли данас у Србији ради? Код вас је пролеће. Дошле су вам ласте. Оживеле воде, ђурђевак и руже. И мирише земља која стално расте У гроб и тишину, мој далеки друже.

Стваралачки задаци

Ako te neko pita... Какво је значење биља?

Напиши састав на тему: Недостајали су ми ближњи. Присети се неког догађаја и обоји га осећањима, слутњама. Потруди се да у саставу постигнеш сликовитост изражавања употребом метафоре. Ослушни песму и закључи како она звучи. Дис је познат по музикалности својих стихова. Покушај да одсвираш песму Међу својима.

Једно твоје вече. Идеш кући споро Улицама страха, и душа ти јеца. Твоје гладне очи, моја дивна зоро, Храни љубав мајке: „Нека живе деца.“ Улазиш у собу. Сузе те већ гуше. А два наша цвета из четири рата У твоме су крилу, образе ти суше: „Мама, зашто плачеш? Је л’ писао тата?“

Понављамо и примењујемо теоријске појмове Овде се налази кратак преглед основних књижевнотеоријских појмова.

осећањима. Он их изражава на једноставан и ефектан начин. 2. Објасни песничку слику: У мом срцу поноћ. Каквим осећањима је она обојена? На чему се заснива? Приметићеш да лирски субјект цео свет смешта у своје срце. Шта поноћ изражава у песми? Каква је веза међу упоређеним појмовима?

ЂУРЂЕВАК – бере се уочи Ђурђевдана да би била цветна година. Од њега се плету венци и стављају на врата и кровове кућа. Симболизује раст и напредак.

Понављамо и усвајамо теоријске појмове

У велике патње невино питање Дуби дубљу рану: плач ти тресе груди... Напољу је видно, као пред свитање. К’о да ће се дићи гробови и људи. Скупила си сузе у косе детиње. Све вас гледам сада крај гозбе сироте. Лице ти се ведри: то душа светиње Љуби твоје чело, мој сјајни животе.

тињати – слабо, без пламена горети јецати – плакати

КОНТРАСТ је стилска фигура којом се врши поређење по супротности. Пронађи стилска средства којима се наговештава трајни растанак најдражих. Буђење природе у пролеће супротстављено је вечерњем амбијенту који појачава осећање усамљености жене и деце. Какав

се ефекат постиже поређењем по супротности? Својим речима упореди контраст и метафору. Објасни шта песму чини још потреснијом. Пронађи стих у ком су најинтензивније изражена осећања. Објасни стих: То душа светиње љуби твоје чело, мој сјајни животе.

18

19

Стваралачки задаци На креативан начин одговорите на постављене захтеве.

Учимо нешто ново Објашњења важних књижевнотеоријских појмова налазе се у овом пољу.

У срцу настаје живот Бисерне очи

Разговор о уметничком делу

Сима Пандуровић

Biserne ohi

1. Пажљиво прочитај песму Бисерне очи неколико пута. Обрати пажњу на значења објашњених речи. Добро размисли, па одговори, како песник користи речи? Шта запажаш? 2. Књижевно дело можемо одредити као уметност речи. Песнички језик се разликује од свакодневног говора јер речи добијају нова значења да би истакла песникова осећања и размишљања. Лепоту песме Бисерне очи треба откривати постепено, трагати за њом као за бисером у шкољки. Зашто се у песми понавља мотив бисерне очи? Шта се постиже понављањем? Пронађи песничке слике које наглашавају расположење лирског субјекта. Која стилска средства користи лирски субјект да дочара дејство бисерног погледа? Зашто је лирски субјект меланхоличан (тужан)? Мотиви из природе служе песнику да изрази своја

Као дух јесени у шум лишћа свела, К’о туга у живот наших жеља тајних, У моју се душу нечујно уплела, На плими уздаха немих и бескрајних, Сугестија тиха са висина ледних, Дубином страсти свих срдаца верних И тамне ноћи – сугестија једних Очију бисерних. Њихов сјај је био плав, мутан и чедан, Сјај морем скривене, скупоцене шкољке; Он је дав’о дубок незнан израз један Чежње наших снова и минуле бољке; Он је скрив’о благо успомена чедних, Нежност жутих ружа и кринова смерних. Нада мном и сада сија туга једних Очију бисерних. И онда, кад звезда моје судбе зађе За малу хумку трошних земних жеља, Последњи, општи удес кад нас снађе И нестане наших патња и весеља, Нада мном ће, као чар усана медних, К’о лелујав, меки сјај висина сферних, Лебдети и тада сетан осмех једних Очију бисерних.

бисеран – који је од бисера уплести – увући плима – подизање нивоа мора; преносно: настајање, нарастање нечега сугестија – утицај на вољу других чедан – онај који је без порока, смеран скупоцен – драгоцен бољка – болест; бол, патња крин – назив за украсну биљку с великим цветовима који могу бити беле и жуте боје; љиљан трошан – који се лако троши, осипа; дотрајао удес – немио догађај, несрећа сфера – небески свод сетан – тужан, потиштен

Из ризнице речи БИСЕР – у неким културама је симбол жене и везује се за воду. Редак је, чист и драгоцен, јер се крије у шкољци. Симболизује скривену лепоту за којом се трага. Бисер се ствара око зрна песка или другог чврстог ткива које повреди шкољку. Постоји легенда да бисер сија зато што настаје од бљеска муње или од капи росе која пада у шкољку. Грчка богиња лепоте и љубави, Афродита, рађа се из шкољке као бисер. На Истоку бисер симболизује племенитост и зато украшава круну краљева. КРИН – симболизује неостварену љубав. Доводи се у везу са Месецом и сновима. Као симбол невиности сматра се Богородичиним цветом.

28

осећања. Пронађи их у тексту. Објасни да ли су расположења лирског субјекта у складу са атмосфером позне јесени. Пронађи у песми поређења која конкретизују његова осећања. Какве су бисерне очи? Шта сазнајемо о њиховом погледу? Подвуци епитете који нам дочаравају њихов поглед. 3. Песма Бисерне очи говори о непролазним осећањима. Песника инспирише лепота коју не може досећи, и чежња за бисерним очима које су далеко у леденим висинама и сновима. Лирски субјект чезне за погледом који је далек као бисер у шкољци и за непролазним осећањима која побеђују смрт. Пронађи у песми метафору која на сличан начин означава смрт. Можеш ли наслутити зашто је поглед очију бисеран, плав, хладан и чедан, а зашто мек, лелујав, чежњив и снен? Где је драга лирског јунака песме?

Примењујемо научено У песми Небо Стевана Раичковића упознали сте појам симбола. Примени научено на примеру песме Бисерне очи. У откривању симболичних значења може да ти помогне игра асоцијација. Пођимо од мотива бисерне очи који је истакнут насловом. Обрати пажњу на објашњење речи бисер на маргини текста. Објасни на шта те све бисер подсећа. Које особине поседује? Пронађи бисерни накит и дотакни га. Каква је твоја реакција на додир бисера? Шта запажаш гледајући га? Објасни како замишљаш бисерне очи. Провери своја запажања у Речнику симбола.

Из ризнице речи Осим значења појединих речи, моћи ћете да сазнате и нешто више о њима.

29

Речник Непознате речи објашњене су на маргинама.

Примењујемо научено Конструктивна питања воде вас ка решавању проблема и усвајању нових појмова.

7


У СРЦУ НАСТАЈЕ ЖИВОТ

Анђео на Христовом гробу


Апостол Павле

Ximna ½ubavi Химна љубави апостола Павла песнички је текст из Посланице Коринћанима, која се налази у склопу новозаветних списа названих Дела апостолска. Саставни је део Библије која се састоји из Старог и Новог завета и има велику културно-историјску и књижевну вредност. Реч је о првим књигама које су Ћирило и Методије у IX веку превели на старословенски језик, и тим мисионарским чином обележили почетак писмености и ширења хришћанства међу Словенима. Посланица Коринћанима је настала 55. године у време хришћанске мисије апостола Павла. Коринт, смештен на превлаци која спаја грчко копно и Пелопонез, био је значајно саобраћајно и трговачко средиште, познато по нехришћанском понашању и неморалу људи. Апостол Павле својом посланицом (песма у облику писма) позива Коринћане на љубав и подсећа их на частан, поштен и осмишљен живот. Химна љубави се налази у свим значајнијим антологијама светске љубавне и духовне поезије.

Ако језике човјечије и анђеоске говорим, а љубави немам, онда сам као звоно које јечи, или прапорац који звечи. И ако имам дар пророштва и знам све тајне и све знање, и ако имам сву вјеру да и горе премјештам, а љубави немам, ништа сам. И ако раздам све имање своје, и ако предам тијело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не користи. Љубав дуго трпи, благотворна је, љубав не завиди, љубав се не горди, не надима се. Не чини што не пристоји, не тражи своје, не раздражује се, не мисли о злу, не радује се неправди, а радује се истини. Све сноси, све вјерује, свему се нада, све трпи. Љубав никад не престаје, док ће пророштва нестати, језици ће замукнути, знање ће престати. Јер дјелимично знамо, и дјелимично пророкујемо; А када дође савршено, онда ће престати што је дјелимично. Кад бијах дијете, као дијете говорах, као дијете мишљах, као дијете размишљах; а кад сам постао човјек, одбацио сам што је дјетињско. Јер сада видимо као у огледалу, у загонетки, а онда ћемо лицем у лице; сад знам дјелимично, а онда ћу познати као што бих познат. А сад остаје вјера, нада, љубав, ово троје; али од њих највећа је љубав.

прапорац – звончић пророштво – прорицање сажећи се – спалити се, изгорети гордити се – поносити се преко мере

9


Разговор о уметничком делу 1. Пажљиво прочитај стихове апостола Павла. О чему они говоре? Каква осећања изазивају, а каква размишљања подстичу? Размисли и одговори које врсте љубави постоје.

2. Шта све може значити реч благо? Шта значи реч творити? Сазнај одакле потиче реч Библија.

Стваралачки задаци Пред тобом је скупина књижевних текстова који су повезани мотивом љубави: према човеку, пријатељу, уметности, вољеном бићу и породици. Видећеш да се у различитим уметничким облицима и на различите начине може говорити о овој теми: у роману, бајци, песми. Сваки текст прочитај пажљиво и размисли о његовим значењима. Читај са оловком у руци и провери како разумеш смисао речи. То ћеш најбоље урадити ако нађеш што више синонима за сваку реч у делу које читаш. Обрати пажњу на објашњење непознатих израза и појмова на маргини текста. У школску свеску бележи новоусвојене речи и појмове. Користићеш их при писању домаћих и писмених задатака. Тако ћеш богатити речник и увидети да је свет уметничког дела саздан од речи! Било би лепо да имаш читалачки дневник. У њега бележи лепе мисли, описе, делове текста који ти се допадају. Слободно коментариши дело који читаш. Тако ћеш се лако подсетити градива из књижевности док се припремаш за одговарање или за писмене задатке. Нека те свака реченица подстиче да се боље изражаваш и лепше пишеш! Не заборави да је књига ризница знања и мудрости.

10


Антоан де Сент Егзипери

Mali princ одломак

Егзиперијев Мали принц је књига о љубави и лепоти, сведочење колико су оне насушно потребне човековом духу и колика је њихова моћ у преображавању и оплемењивању људске душе. Треба са овом књигом живети и одрастати, стално јој се враћати, читати је увек на нов начин, из ње научити да је највеће богатство бити и остати дете. Бити звезда која греје и светли, а не хладна и мрачна планета. Научити да живот настаје из топлог срца у коме се може расцветати ружа. Томе нас учи Mали принц.

XX Али се деси да мали принц, пошто је дуго корачао по песку, камењу и снегу, најзад пронађе неки пут. А сви путеви воде ка људима. – Добар дан – рече он. Био је то врт пун расцветалих ружа. – Добар дан – одговорише руже. Мали принц их погледа. Све су личиле на његову ружу. – Ко сте ви? – упита их запрепашћен. – Ми смо руже – рекоше оне. – Ох! – рече мали принц... Осећао се врло несрећан. Његова ружа му је причала да је она јединствени примерак своје врсте на свету. А ево, само у једном врту, било их је пет хиљада потпуно истих! „Она би била врло увређена кад би то видела“, помисли он... „страшно би се закашљала и правила би се као да умире да не би испала смешна. И ја бих био принуђен да се правим као да је негујем, јер би иначе, да би и мене понизила, стварно пристала да умре...“ Затим помисли опет. „Веровао сам да сам богат што имам јединствен цвет, а у ствари имам само обичну ружу. Њу и моја три вулкана која ми допиру до колена, и од којих је један можда заувек угашен; све то не чини ме баш великим принцом...“ И он леже на траву и горко заплака.

11


XXI Тада се појави лисица. – Добар дан – рече лисица. – Добар дан – учтиво одговори мали принц који се окрете, али не виде ништа. – Ево ме овде – рече један глас под јабуком... – Ко си ти? – упита мали принц. Врло си лепа... – Ја сам лисица – рече лисица. – Ходи да се играмо – предложи јој мали принц. – Нисам припитомљена. – Ах! извини – рече мали принц. А онда, размисливши, додаде: – Шта значи то „припитомити“? – Ти ниси одавде – рече лисица – шта тражиш? – Тражим људе – рече мали принц. – Шта значи то „припитомити“? – Људи имају пушке – рече лисица – и они лове. То је прилично незгодно! Али они гаје и кокоши. По томе су занимљиви. Тражиш ли кокоши? – Не – рече мали принц. – Тражим пријатеље. Шта значи то „припитомити“? – То је нешто што се давно заборавило – рече лисица. – То значи „створити везе...“ – Створити везе? – Наравно – рече лисица. – Ти си за мене само мали дечак сличан стотинама хиљада других дечака. И ти ми ниси потребан. А ни ја теби нисам потребна. Ја сам за тебе само лисица слична стотинама хиљада лисица. Али, ако ме припитомиш, бићемо потребни једно другом. Ти ћеш за мене бити једини на свету. Ја ћу за тебе бити једина на свету... – Почињем да схватам – рече мали принц. – Постоји једна ружа... мислим да ме је припитомила... – То је могуће – рече лисица. Чега све нема на Земљи... – Ах! то није на Земљи – рече мали принц. Лисица је изгледала врло радознала: – На некој другој планети? – Да. – Има ли ловаца на тој планети? – Не. – Гле, па то је занимљиво! А кокоши? – Не. – Ништа није савршено – уздахну лисица. Али лисица се поново врати на своју мисао: – Мој живот је једнолик. Ја ловим кокоши, људи лове мене. Све кокоши су сличне, и сви људи су слични. Мени је, дакле, помало досадно. Али, ако ме ти припитомиш, мој живот ће бити као обасјан сунцем. Упознаћу бат корака који ће бити друкчији од осталих. Други кораци ме терају под земљу. Твој ће ме као музика позивати да изађем из рупе. А затим 12


У срцу настаје живот Мали принц

погледај! Видиш ли, тамо доле, поља пуна жита? Ја не једем хлеб. За мене жито не представља ништа. Житна поља не подсећају ме ни на шта. А то је жалосно! Али ти имаш косу боје злата. Биће дивно кад ме припитомиш! Жито, које је позлаћено, подсећаће ме на тебе. И ја ћу волети шум ветра у житу... Лисица ућута и дуго гледаше малог принца: – Молим те... припитоми ме – рече она. – Врло радо – рече мали принц – али немам много времена. Треба да пронађем пријатеље и да се упознам с многим стварима. – Човек познаје само оне ствари које припитоми – рече лисица. Људи немају више времена да било шта упознају. Они купују готове ствари код трговаца. А како нема трговаца који продају пријатеље, људи више немају пријатеља. Ако хоћеш пријатеља, припитоми ме! – Шта треба да радим? – упита мали принц. – Треба да си веома стрпљив – одговори лисица. – Најпре ћеш сести мало даље од мене, ето тако, на траву. Гледаћу те крајичком ока, а ти нећеш ништа говорити. Говор је извор неспоразума. Али, сваког дана, сешћеш мало ближе... Сутрадан мали принц поново дође. – Било би боље да си дошао у исто време – рече лисица. – Али ако долазиш, на пример, у четири сата поподне, ја ћу бити срећна већ од три сата. Што време буде одмицало, бићу све срећнија. У четири сата бићу узбуђена и узнемирена; упознаћу цену среће! Али ако будеш долазио кад ти падне на памет, никад нећу знати за који час да спремим своје срце... Потребни су читави обреди за то. – Шта је то обред? – упита мали принц. – И то је нешто што се давно заборавило – рече лисица. – То је оно што чини да се један дан разликује од другог, један час од других часова. Код мојих ловаца, на пример, постоји један обред. Они четвртком играју са сеоским девојкама. Четвртак је, дакле, диван дан! Идем у шетњу чак до винограда. Кад би ловци играли кад им падне на памет сви би дани личили један на други, а ја не бих уопште имала одмора. Тако мали принц припитоми лисицу. А кад се дан растанка приближи: – Ах! – рече лисица... – Плакаћу. – Сама си крива – рече мали принц – нисам ти желео никаква зла, али ти си хтела да те припитомим. – Наравно – рече лисица. – Значи, тиме ништа не добијаш! – Добијам – рече лисица – због боје жита. Затим додаде: – Иди, погледај поново руже. Схватићеш да је твоја јединствена на свету. Врати се онда да ми кажеш збогом, а ја ћу ти поклонити једну тајну. Мали принц оде да поново види руже. – Ви уопште не личите на моју ружу, ви још ништа не значите – рече им он. – Нико вас није припитомио, и ви нисте никога припитомиле. Ви сте као што је била моја лисица. Била је то обична лисица слична стотинама хиљада других. Али ја сам од ње направио свога пријатеља, и она је сада 13


јединствена на свету. Руже су се осећале веома нелагодно. – Лепе сте, али сте празне – рече им он још. – Човек не може да умре за вас. Наравно, обичан пролазник поверовао би да моја ружа личи на вас. Али она сама значајнија је од свих вас заједно зато што сам ја њу и заливао. Зато што сам њу стављао под стаклено звоно. Зато што сам њој направио заклон. Зато што сам због ње поубијао гусенице (сем оне две-три ради лептирова). Зато што сам њу слушао како се жали, хвалише или како понекад ћути. Зато што је то моја ружа. И он се врати лисици. – Збогом – рече јој он... – Збогом – одговори лисица. – Ево моје тајне. Сасвим је једноставна: човек само срцем добро види. Суштина се очима не да сагледати. – Суштина се очима не да сагледати – понови мали принц да би запамтио. – Време које си уложио око твоје руже чини ту ружу тако драгоценом. – Време које сам уложио око моје руже... – рече мали принц да би запамтио. – Људи су заборавили ту истину – рече лисица. – Али ти не треба да је заборавиш. Ти си заувек одговоран за оно што си припитомио. Ти си одговоран за твоју ружу... – Ја сам одговоран за своју ружу – понови мали принц да би запамтио.

14


У срцу настаје живот Мали принц

XXVII Од тада је сигурно прошло већ шест година... Још никада нисам причао ову причу. Када су ме другови поново угледали, били су веома радосни што ме виде живог. Био сам тужан, али сам им говорио: То је због умора. Сада сам се мало утешио. То јест... не сасвим. Али поуздано знам да се вратио на своју планету, јер у зору нисам пронашао његово тело. Није то било баш тако тешко тело... А ја волим ноћу да слушам звезде. То је као да звони петсто милиона прапораца... Али, гле, збива се нешто необично. Брњици коју сам нацртао за малог принца заборавио сам да додам кожни ремен! Никада нећете моћи да је завежете својој овци. Па се питам: Шта ли се догодило на његовој планети? Можда је одиста овца појела цвет? Час кажем себи: „Наравно да није! Мали принц ставља сваке ноћи свој цвет испод његовог стакленог звона, и добро мотри на своју овцу.“ Тада сам срећан. А све звезде се тихо смеју. Час кажем себи: „Једном или другом приликом човек буде расејан, и то је довољно! Једне вечери је заборавио стаклено звоно, или се овца ноћу бешумно искрала...“ Тада се сви прапорци претварају у сузе! У томе је одиста велика тајна. За вас, који такође волите малог принца, као и за мене, ништа на свету није истоветно ако је, негде, незнано где, нека овца коју не познајемо појела или није појела једну ружу... Погледајте небо. Запитајте се: Да ли је овца појела цвет или није? И видећете да се све мења... А ниједна одрасла особа неће никад разумети зашто је то толико важно. Ово је за мене најлепши и најтужнији предео на свету. Исти је као онај на претходној страници, али сам га још једанпут нацртао да бих вам га добро показао. Ту се мали принц појавио на земљи, а затим ишчезао. Погледајте пажљиво тај предео да бисте га сигурно могли препознати, ако једног дана отпутујете у Африку, у пустињу. А ако вам се догоди да прођете туда, преклињем вас, не журите, причекајте мало, тачно испод звезде! Ако вам тада приђе неко дете, ако се смеје, ако му је коса златна, ако не одговара на постављена питања, сигурно ћете погодити ко је. Тада будите љубазни! Не остављајте ме тужног: брзо ми пишите да се вратио...

15


Разговор о уметничком делу Пред тобом су три одломка из романа Мали принц Антоана де Сент Егзиперија, које читаш у целини и обрађујеш у оквиру лектире. Роман има сложену композицију – састоји се из 27 кратких поглавља која су веома богата значењима. Одговарајући на постављена питања, тумачићеш најзначајније делове Малог принца и уочити сложену грађу овог романа. Тако ћеш дело боље разумети, као и препоруку писца: Нећу да се моја књига чита површно. 1. О чему се приповеда у овом одломку романа? Који облици изражавања доминирају? На шта нас упућују? Обрати пажњу на догађаје. Шта те изненађује? Какав начин изражавања користи писац? Присети се усвојених појмова. Како називамо стилско средство којим се метафорично значење преноси на цео текст? Како се понаша мали принц? Чиме је мотивисано његово путовање по земљи? Шта те изненађује у његовом понашању? Зашто је драгоцен разговор који води са лисицом? 2. Шта мислиш зашто се Егзипери одлучио да причу о љубави развија кроз дијалог дечака и лисице? Како се зове прозна врста заснована на пренесеном значењу у којој су јунаци животиње? Чиме се завршава басна? Упореди је са завршетком приче која каже да се само срцем може видети и разумети. Који делови двадесет и првог поглавља

романа Мали принц личе на басну? Запази разлике између Егзиперијеве приче о дечаку и лисици и народних басни. Шта симболизује лисица у Егзиперијевом делу? Пронађи елементе бајке у одломцима. Шта је чудесно у приказаним догађајима? Наратор у Егзиперијевом роману каже: Волео бих да сам ову књигу почео као бајку. Како се завршава роман и одговара ли то уобичајеном епилогу у бајкама. Како се писац односи према традиционалним приповедним облицима? 3. Пронађи поуку у наведеном одломку и препиши је у свеску! Шта закључујемо о савременом роману као прозној врсти? Подвуци најлепша и најсадржајнија места у дијалогу. Замисли да су фрагменти романа приче. Дај им наслове. Илуструј их тако да истакнеш свој читалачки доживљај. 4. Обрати пажњу на последњу целину која је епилог (завршно поглавље) Малог принца. Закључи има ли епизода о малом принцу и лисици дословно или пренесено значење? Шта наратор поручује читаоцу? Како му се обраћа? Зашто је приповедач тужан? Када је приповедач радостан? Какво се чудо догодило у пустињи и како је пилот преживео пад авиона? Шта је за тебе пријатељство? Напиши причу о другом доласку малог принца на земљу.

Ako te neko pita... Како је ружа добила трње? Свети Амброзије је забележио хришћанско предање о томе како је ружа била рајски цвет. Није имала трње у време када је цео свет био Божја башта. Адам и Ева, први људи, после побуне против Божјег ауторитета, губе место у рају и бивају из њега изагнани на Земљу. Тада је ружа добила трње, да подсети човека на губитак милости Божје. „Ружа је као и код других народа тако и код нас, цвет љубави. У љубавним народним песмама спомиње се често; са њом се идентификује млада девојка. Љубавна гатања с помоћу ње врше се на Ђурђевдан. У околини Ђевђелије уочи Ђурђевдана обележи девојка црвеним концем трн ружиног цвета и сваки цвет назове мушким именом; сутрадан позове другарице да покажу који хоће цвет и тако јој покажу суђеника. Међународни мотив о девојци којој из уста падају руже познат је и у нашим приповеткама. У рају има највише босиљка и ружа.“ (Веселин Чајкановић, Религија и култ дрвета и биљака, одломак) 16


У срцу настаје живот Мали принц

Понављамо и усвајамо теоријске појмове БАСНА је врста поучне приче која се заснива на пренесеном значењу. Животиње су њени јунаци, а понашају се као људи. Настала је као творевина усмене књижевности, али се среће и у уметничкој. У нашој књижевности је Доситеј Обрадовић познат и као баснописац. Поента (место у делу које заокружује његов смисао) басне је у поуци или наравоученију. РОМАН је најобимније епско дело у прози. Термин је француског порекла и означава дела писана на народном језику. Реч је о слободном прозном облику који је био намењен народу. Романи су првобитно писани у стиховима, а касније се јављају у прозном облику. Спадали су у забавну књижевност. Роман

представља форму која доминира у новом веку. Тематски су окренути човеку и његовој судбини. Романе према тематици делимо на: друштвене, породичне, социјалне, психолошке, историјске, авантуристичке, љубавне и криминалистичке. Друга подела је према тону који доминира. Разликујемо сентименталне, хумористичке, сатиричне и поучне романе. Мали принц Антоана де Сент Егзиперија је авантуристички роман за децу. Малог принца тумачи су различито одређивали као савремену бајку, аутобиографски роман, песму о детињству, педагошки роман, мали ђачки катехизис (верски приручник). Закључи о каквом делу је реч!

Из ризнице речи ОБРЕД је радња везана за вршење верских прописа или народних обичаја. РУЖА је цвет љубави. Народни певач често поистовећује девојку са ружом. Ова украсна биљка се у народу користи као лековита трава. Стари Римљани су ружу сматрали цветом победе. Хришћанска симболика ружу сматра рајском биљком. Стари сликари су сликали Богородицу са венцем од ружиног трња који симболизује мучеништво. ЛИСИЦА је симбол лукавости. Старе религије су веровале да има везе са подземним светом и приписивале су јој демонска својства.

Beleøka o piscu Антоан де Сент Егзипери (1900–1944), француски писац и пилот. Веровао је у човекову храброст и енергију и био радозналог духа. Његови значајни романи су: Пошта за југ и Ноћни лет. Збирка ауторових есеја, цртица и приповедака Земља људи је добила Велику награду Француске академије. Мали принц је Егзиперијево најпознатије и најпревођеније дело. Претпоставља се да је писац страдао у авионској несрећи за време Другог светског рата, док је надлетао пределе детињства. Његов авион никада није нађен, као ни његово тело. 17


Владислав Петковић Дис

Me¬u svoÀima Међу својима је једна од најбољих и најпотреснијих Дисових песама написаних у изгнанству. Искрено и непосредно је опевана породична нежност, топлина и чежња за домом. Лирски субјект је несрећан што је далеко од Србије и што је одвојен од својих најмилијих за које слути да их више никада неће видети. Владислав Петковић Дис је због предосећања своје смрти, изражене у поетским наговештајима, назван трагичним јунаком модерне српске поезије.

У мом срцу поноћ. У њој каткад тиња Мис’о да још живиш, мој пределе млади. Моја лепа звезда, мајка и робиња, Боже! Шта ли данас у Србији ради? Код вас је пролеће. Дошле су вам ласте. Оживеле воде, ђурђевак и руже. И мирише земља која стално расте У гроб и тишину, мој далеки друже. Једно твоје вече. Идеш кући споро Улицама страха, и душа ти јеца. Твоје гладне очи, моја дивна зоро, Храни љубав мајке: „Нека живе деца.“ Улазиш у собу. Сузе те већ гуше. А два наша цвета из четири рата У твоме су крилу, образе ти суше: „Мама, зашто плачеш? Је л’ писао тата?“ У велике патње невино питање Дуби дубљу рану: плач ти тресе груди... Напољу је видно, као пред свитање. К’о да ће се дићи гробови и људи. Скупила си сузе у косе детиње. Све вас гледам сада крај гозбе сироте. Лице ти се ведри: то душа светиње Љуби твоје чело, мој сјајни животе. 18

тињати – слабо, без пламена горети јецати – плакати


У срцу настаје живот Међу својима

Разговор о уметничком делу 1. Неколико пута прочитај песму. Увежбај изражајно читање. Обрати пажњу на то које ћеш речи нарочито нагласити. Њих је песник издвојио и стилски истакао. На примеру песме Међу својима потврдићеш и обновити усвојено знање о емоционалности и субјективности песничког језика. Пронађи стих у ком Дис говори о својим

осећањима. Он их изражава на једноставан и ефектан начин. 2. Објасни песничку слику: У мом срцу поноћ. Каквим осећањима је она обојена? На чему се заснива? Приметићеш да лирски субјект цео свет смешта у своје срце. Шта поноћ изражава у песми? Каква је веза међу упоређеним појмовима?

Учимо нешто ново МЕТАФОРА је стилска фигура која се заснива на преносу значења са једне речи на другу. Можемо је одредити и као скраћено поређење из ког је изостављен познатији предмет који поредимо. Упореди метафору са поређењем. Каква је веза између појмова које песник повезује? Шта се постиже изостављањем поредбене речи као („слично“) при метафоричном изражавању? Да ли се овим наглашава подразумевани предмет или појам са којим се пореди? Метафора се заснива на заједничкој особини два предмета или појма. Дисова метафора поноћ у срцу повезује осећања туге и безизлаза са поноћним амбијентом. Њоме се постиже сликовитост и непосредност (једноставност, природност) изражавања. Читалац добија утисак да је цео свет у песниковом срцу. За њега је свитање сусрет са најдражим особама, а поноћ трајно одвајање од њих. Атмосфера је у песми пуна страха, неизвесности и зле слутње. Своје сложено емотивно стање песник изражава метафором.

Стваралачки задаци Напиши састав на тему: Недостајали су ми ближњи. Потруди се да у саставу постигнеш сликовитост изражавања употребом метафоре. Ослушни песму и закључи како она звучи. Дис је познат по музикалности својих стихова.

Ako te neko pita... Какво је значење биља? ЂУРЂЕВАК – бере се уочи Ђурђевдана да би била цветна година. Од њега се плету венци и стављају на врата и кровове кућа. Симболизује раст и напредак.

Понављамо и усвајамо теоријске појмове КОНТРАСТ је стилска фигура којом се врши поређење по супротности. Пронађи стилска средства којима се наговештава трајни растанак најдражих. Буђење природе у пролеће супротстављено је вечерњем амбијенту који појачава осећање усамљености жене и деце. Какав

се ефекат постиже поређењем по супротности? Својим речима упореди контраст и метафору. Објасни шта песму чини још потреснијом. Пронађи стих у ком су најинтензивније изражена осећања. Објасни стих: То душа светиње љуби твоје чело, мој сјајни животе.

19


Примењујемо научено 1. Пронађи метафоре у песми. Подвуци их и образложи. Какве слике изазивају? Каква осећања буде? Шта сазнајеш о односу лепе звезде, дивне зоре, сјајног живота и лирског субјекта? Какве слике замишљаш док читаш песму? Пронађи метафору којом се називају деца. Шта она сугерише? Како је живела породица у ратна времена када су се рађала деца? 2. Песма Међу својима обилује сликовитим епитетима – пронађи их у тексту. Размисли како они утичу на слику коју замишљаш читајући стихове. Обрати пажњу на доживљај природе у песми. Одговара ли пролећни амбијент песниковим осећањима? Ђурђевак и руже су симболи цветања и буђења природе. На шта те природа у пролеће асоцира? 3. Шта лирски субјект слути? Којим стилским изражајним средством наглашава своја предосећања? Објасни, како песник зна шта ради његова породица, иако су растављени и удаљени? Каква је сирота гозба око које су се окупили жена и деца? Какве моћи има песник? Слутиш ли и ти шта раде и осећају они које волиш и кад нисте заједно? Како се понаша песникова жена? Шта раде деца? Уочи везу између лирског субјекта и његове драге. Слути ли она шта значи изостанак писма најдражег бића? Пронађи стихове из којих се наслућује живот у ратом захваћеној Србији. Којим стилским средством је дочарана немаштина? 4. Примени знање о подели стихова према броју слогова и одговори на следећа питања: Како се зове стих којим је Дис испевао песму Међу својима? Какав је ритам дугог стиха? Закључи постоји ли веза између расположења у песми и њеног ритма? Како се зове строфа од четири стиха и какву риму запажаш у њој? Које гласове песник понавља у песми и посебно наглашава слоговима који се подударају?

Beleøka o piscu Владислав Петковић Дис (1880–1917), велики српски песник чији значај временом све више расте. Надимак је добио скраћивањем имена на три средња слова, која је сам аутор потписивао латиницом. Прешао је Албанију у Првом светском рату повлачећи се са српском војском 1915. године и отишао на Крф. Живео је једно време као избеглица у Француској. Разболео се од туберкулозе и тешко је подносио избеглиштво због одвојености од породице. Песма Међу својима је међу последњима које је написао, настала као сведочанство чежње за вољеном женом, децом и завичајем. Осећамо у њој и песникову слутњу да више неће видети своју породицу. Владислав Петковић Дис се утопио при повратку у Србију, када је немачка подморница торпедовала италијански брод на којем је пловио. Објавио је две збирке песама: Утопљене душе и Ми чекамо цара.

20


Стеван Раичковић

Nebo

Стеван Раичковић је један од најизразитијих лирских песника у савременој српској поезији. Окупиран је природом, лишћем, травама, плавим небом, реком. Окретање природи је начин његовог бега из града и цивилизације. Раичковићева поезија је по осећајности и непосредности блиска поетском стваралаштву Десанке Максимовић. Богатство песничких визија, осећање спокоја и усамљености – одликују његову поезију. Песник је опседнут трагањем за лепотом која даје смисао животу.

У тој дубини Плавој И без руба Тражио сам, одавно, Голуба. Ал’ све што се изнад дигло Нестало је. Горе су још само плаве боје. Тражићу га још по кругу Вртоглавом: Макар очи изгубио Сам У плавом.

руб – ивица, крај вртоглаво – начин који изазива вртоглавицу

Beleøka o piscu Стеван Раичковић (1928–2007), познати српски песник. Писао је надахнуто и једноставно са изузетним смислом за мелодију језика и ритам стиха. Познате су збирке: Детињства, Касно лето, Песме, Камена успаванка и Записи о црном Владимиру. Раичковић је писао и прозу за децу: Велико двориште, Дружина под сунцем и Гурије.

21


Разговор о уметничком делу Пред тобом је лирска песма Небо. Пажљиво је прочитај неколико пута. Обрати пажњу на изражајно изговарање сваке речи. Од начина читања зависиће и твоје разумевање текста. Потом, направи паузу. Застани и размисли о песми. Слободно износи своје утиске. Бележи асоцијације које песма у теби изазива. Приступи анализи песме и не заборави на разлику између лирског и епског дела. 1. Каква осећања изражава лирски субјект? Анализирај мотиве (најмање тематске целине) у стиховима. Трагај за мотивним речима: небо, голуб, круг, плаветнило. Како су поређани мотиви у песми? За разлику од узрочно-последичне везе у епици, лирика намеће асоцијативну везу међу мотивима. У лирској песми мотиви су

дескриптивни (описни) и статични. 2. Пронађи уметничку слику која одговара твојој визуелној представи песме. Можеш ли се сетити музике која ће изразити песникиво трагање? Која сликарска техника одговара твојој представи Раичковићевог Неба? 3. Обрати пажњу на значење песничких слика. Шта је дубина плава и без руба? Коју стилску фигуру препознајеш у оваквом преношењу значења? Подвуци епитете у песми. Каква је плава боја? На какав закључак те наводи? Где се налази лирски субјект песме? Како је описано његово трагање? Зашто је усамљен? За чим то песник трага? Има ли трагање смисла ако циљ непрестано измиче? Који су твоји животни циљеви?

Учимо нешто ново СИМБОЛ је конкретан знак за неки апстрактан појам. У књижевности реч је о стилском средству које се своди на

замењивање речи или појма његовим знаком. Постоје стални симболи или амблеми. На пример: крст симболизује хришћанство, а вага правду. Треба их разликовати од песничких симбола, који постају разумљиви тек у оквиру уметничког дела. Упознај се са уобичајеним значењима симбола које налазиш у Раичковићевој песми. ГОЛУБ као песнички знак представља љубав и мир. Голуб је Ноју донео, после потопа, маслинову гранчицу као симбол новог мира између Бога и људи. Стеван Раичковић везује нова значења за симбол голуба. Откривај их читајући песму! ПЛАВА БОЈА је најхладнија у спектру боја. Везује се за боју неба, мора, кристала и за снове. НЕБО најчешће симболизује вечност, светлост и савршенство. КРУГ је знак савршенства, симбол духовног и невидљивог света. Симболика круга везује се за небо. РЕФЛЕКСИВНА (мисаона) ПЕСМА је она лирска врста у којој песник износи своја осећања поводом мисли која га заокупља. Понављање вокала због изразите звучности изазива пријатна осећања. Понављање истих самогласника у више речи у стиху називамо асонанцом. Сугерише ритам игре и подстиче на трагање. Изражава и емоционална стања песника и зато утиче на особеност (посебност) песничког језика.

Примењујемо научено 1. Како песник користи симболе? Шта симболизује небо, а шта голуб у песми Небо? 2. Обрати пажњу на стихове? Какав ритам се постиже кратким стиховима? Запажаш ли понављање неких гласова? Како звучи песма? Који се гласови понављају и какво расположење сугеришу?

22


Grozdana Olujić

Zvezda u čijim je grudima nešto kucalo Čar dela Grozdane Olujić je u mašti i ljubavi koja se, kao i kod Desanke Maksimović, čeka. Ljubavi se uče iz njenog dela čitaoci; njome se pobeđuju sva zla i nevolje; ona je vredna svih čovekovih napora i žrtava. Visoka umetnička zrelost ovog dela je u transformaciji sveta u živopisnu viziju. (Tihomir Petrović, Istorija srpske književnosti za decu, odlomak)

Jedne prozračne letnje noći među zvezdama izbi svađa koja je od njih najnežnija, najblistavija, najlepša. Šta tu reći? Kako samo jednu od mladih lepotica izdvojiti i dati joj krunu lepote? Šaputale zvezdice, šapućući sve više se spuštale ka zemlji, sve svetlije postajale i krunile se kao latice srebrnog cveta. – Gle, svici! – uzviknu budna sasa u livadi. – Gle, duše pravednika! – prekrsti se stari ribar. – Gle, dukati! – pljesnu dlanovima tvrdica, a zvezde se spustiše još niže da zemlju izbliza pogledaju. Iznenada se jedna priseti kako se odavno nisu okupale u jezeru. Kako je tiha, kako glatka bila površina vode, blistave i nežne grane vrba, vrhovi trava, let svica! U noći punoj mirisa trava spuštale su se zvezde i poput srebrnih leptirica padale na jezero. Zvezda koja je prva stigla na obalu jezera ču nekakav tanani zvuk i začudi se. U svojoj nebeskoj bašti mnogo je toga mogla da vidi ili čuje, ali glas frule bio joj je nepoznat. Odakle dolazi? Kamo ide? Polako, zadržavajući dah, prikrade se Zvezda ka mestu odakle je zvuk dolazio i vide: sedi čobanče, svira, glasanjem frule uspavljuje vetar i trske, ribe lovi. Zagleda se Zvezda u mladića, ne diše, ne pomera se s mesta. Da je bacio udicu mogao ju je u času uhvatiti. Ali, ne osvrće se momak, ne gleda. Zna: ko zvezdu nebesku u srce primi – dušu je svoju izgubio! Ali, sopstvene ga oči ne slušaju! Srebrna i nežna Zvezda je od svake devojke u selu lepša, kao svetlosni oblak ka njemu ide, već joj na obrazima dah oseća, nema vremena za bekstvo. – Sviraj mi još malo! – zamoli Zvezda, a jezero srebrom buknu. Kako je mogao da je odbije? Da od očiju njenih umakne? Zasvira momak tako tiho da šuma zadrža dah, a nebo se zvezdama osu. Zvezdica se i ne pomeri. Kao okovana stajala je i slušala, bez daha, zatvorenih očiju. Tek kada rub istočnog neba porumene – ona otvori oči, i šapnu: – Moram ići! Ču li mladić njen šapat? Ko zna! Zvezda je od te noći, svaki put kad se nebeska bašta kao ružičnjak svetlošću ospe, silazila na jezero i slušala glas frule, nema od nežnosti i čežnje. A kad bi se momak od svirke umorio, stavljala mu je glavu sebi u krilo, zaklanjala ga slapom kose i čekala da se na pritihlim vodama jezera, kao rumeni lokvanj, javi prvi zrak sunca. Tek tada bi mu spustila glavu s krila, poljubila ga i pridružila se svojim nebeskim sestricama. Je li dolazila mudrica Tau Ka? Šta se u šarenoj nebeskoj bašti zbiva nije znala, nije ni pitala. Jedva 23


je čekala noć da siđe na jezero. Je li čudo što se Velika Zvezdana Majka zabrinu: – Ti, kćeri, mnogo izostaješ... – opomenu je. – Saberi se i radi što i ostale tvoje sestre. Svet ljudi i svet zvezda nespojiv je. Zvezdica tiho uzdahnu. Budalaste igre sestara nisu je zanimale, preganjanje Danice s Mesecom još manje. Čak je i o nebeskoj košuti prestala da brine, a sitne pakosti i svađe zvezda zamarale su je. „Šta znaju one o očima mladića? Šta o jezeru i o tišini koja kao srebrni labud na njega pada čim u sumrak pocrne grane vrba? Šta o svirali čobanina?“ – pomisli Zvezda i oseti kako se čitavim njenim telom razvila toplota, a u grudima nešto počinje da joj kuca. Kradom od sestara silazila je Zvezda na jezero, ostajući svakoga puta sve duže, postajući svakoga dana sve svetlija, sve nežnija. Zar je to moglo da ostane neprimećeno? Jedna za drugom uhodile su je sestre, ali je ona uspevala da se iskrade, da pobegne. – Na opasne si se staze, kćeri, uputila! – Velika Zvezdana Majka nabra čelo. Njena ljubimica gledala ju je milo, blistajući. Taj i toliki sjaj zbuni staricu. Davno, u njenoj mladosti, jedna je zvezda naglo sinula, bleštala i od sopstvenog bleska izgorela. Niko nije saznao zašto. Je li ovoga puta isti slučaj? – Dobro bi bilo da ne napuštaš nebesku baštu! – reče Velika Zvezdana Majka, ali Zvezda nije mogla prihvatiti njen savet. – Moram da je napustim, majko! – Zvezda žalosno obori glavu. Zvezdanu Majku to u prvi mah naljuti, zatim uplaši. – Šta je to s tobom, kćeri? Jesi li bolesna? – Velika Zvezdana Majka pipnu joj čelo, pipnu 24


U srcu nastaje život Zvezda u čijim je grudima nešto kucalo

obraze: goreli su. To je još više uplaši. Obrazi zvezda blistavi su, ali hladni. Zašto su u njene miljenice zažareni. Kakav je to šum? Zvezdana Majka prinese uho grudima svoje najmlađe kćeri i ču kako odande dopire užurbano kucanje kakvo se na nebeskim livadama nikada nije čulo. Od kada zvezde za sebe pamte – nijednoj u grudima nije šuštalo, nije kucalo. Više se nije moglo oklevati. Pozvaše Mudre starce, ali ni oni nisu znali šta bi to moglo da bude. Rešeno bi da pozovu Vidara – ako on ne zna, ko će znati? Od zvezde do zvezde letela je poruka za Nebeskog Vidara, tri puta nebo obigrala. Došao je tek kad su po njega poslali Velika kola, ali mogao je i da ne dolazi. Ni on nije znao šta to u grudima Zvezde kuca. Mogao je samo da nagađa. – Ljudi imaju nešto što im u grudima kuca! – reče Vidar. – Zato umiru. Zvezde su večne, ne znam šta je s ovom. Nije se još rodila zvezda koja bi imala ljudsko srce... Nebeski Vidar prepisa Zvezdi mirovanje i tišinu, pa ode, a Velika Zvezdana Majka naže se nad krevet svoje najnežnije kćeri. Zatim zaključa nebesku baštu. – Šta li je sa Zvezdom? – pitao se Čobanin i svirao tako nežno da je lišće s vrha kapalo, a mesečina se kao suza niz obraz neba slivala. Ali, njegova Zvezda ne dođe. Ponekad, gledajući u nebo verovao je da je vidi. Ali, kako da bude siguran? Iz daleka sve su zvezde jednako sjajne, jednako nežne. Nad jezerom je, kao vetrom nošen list, letelo vreme. Odlazile su na jug divlje guske i vraćale se, opet išle. Jesu li znale lisice na brežuljku da već preko kostiju majki trče? Čobanin nije skidao pogled s neba. Postade glatka i kao ćilibar žuta svirala u njegovoj ruci... – Ko je ovo? – upita se Čobanin jedne noći pune mesečine ugledavši svoj lik u vodi. Srebrna mu je bila kosa, tanke kao u ptice kosti. Mesec mu je prohladnom rukom doticao obraz. – Ti, koji ne prestaješ da lutaš – obrati mu se Čobanin – jesi li video moju Zvezdu? – Video sam sve zvezde! – podiže Mesec vrh obrve. – Kako da znam koja je tvoja? – Moja je najnežnija, najlomnija. – Misliš na ovu kojoj u grudima nešto kuca? Koja stalno pokušava da pobegne, jer ne shvata da će, nastavi li kako je počela, od sopstvenog bleska izgoreti? – To je, sigurno, moja Zvezda! – kliknu Čobanin i zadrhta: zar zvezde nisu večne? Zamoli Čobanin Mesec da ga ponese u posetu bolesnoj Zvezdi, ali Mesec se naglas nasmeja: to nije bilo, niti će biti, neka zaboravi na Zvezdu, neka na nešto drugo misli... Mudar je bio Mesečev savet, ali Čobanin nije mogao da ne misli na Zvezdu. I šuma, i jezero, i svirala podsećali su ga na nju, bili puni njena sjaja. Poče Čobanin da priviđa Zvezdu. U kapi rose video ju je, u letu svica, u oku gušterice. Polako zaboravi na san. Sve duže i nežnije je svirao, dok nije i jezero, i šumu i Mesec na nebu začarao. Obamrle i neme slušale su ga zvezde. Njegova, najednom, buknu i otkide se s neba. Šta je se tiče nebo! Do đavola i večnost! U svetlom luku pade Zvezda kraj Čobaninovih nogu. – Je li to moje Čobanče? – upitala bi se druga zvezda, ugledavši starca sede kose. – Je li to moja Zvezda? – upitao bi se drugi Čobanin, ugledavši zvezdu čije su se oči gasile. Ali, ni Čobanin, ni Zvezda nisu ništa pitali. Samo je Zvezda Čobaninu pružila ruku i podigla ga uvis. Travke su oči otvarale da ih vide. Njih dvoje penjali su se sve više, ko zna u koja nebesa stigli, ko zna u kojoj se nebeskoj bašti zaustavili. Mesec i oblaci o tome ne govore... Ali, u svetle letnje večeri kada se u jezeru, kao beli cvetovi lokvanja, rascvetaju zvezde – silazi sa visina glas frule i ne prestaje do zore. Čuju ga samo oni koji umeju da vole.

buknuti – početi, rasplamsati se, izrasti; pobuniti se protiv nekoga vidar – čovek koji leči, lekar Velika kola – naziv sazvežđa kruniti – postajati slabiji, razlegati se, odzvanjati lokvanj – višegodišnja zeljasta biljka stajaćih voda. Ima zelene široke listove i krupne bele cvetove koji plutaju po vodi, na Dalekom istoku simbol mira i mudrosti obamrlo – stanje onoga ko je bez znakova života preganjanje –preterivanje prigrliti – privući, obuhvatiti rukama, zagrliti, prihvatiti, primiti ružičnjak – vrt, bašta zasađena ružama sasa – višegodišnja zeljasta biljka prozračan – provetren, providan uhoditi – pažljivo pratiti nekoga, špijunirati

25


Razgovor o umetničkom delu 1. Pažljivo pročitaj priču Grozdane Olujić. Obrati pažnju na uvodni deo. Šta je povod svađi među zvezdama? Zašto najnežnije i najblistavije zvezdane lepotice silaze na zemlju? Slobodno komentariši tekst. Iznesi svoje utiske o delu. 2. Uporedi roman Mali princ sa Zvezdom u čijim je grudima nešto kucalo. Kakve sličnosti zapažaš? Kako pisci posmatraju život? Gde se događa radnja upoređenih tekstova? U koje vreme? Kakve događaje pripovedaju naratori? Kakav je odnos pripovedača prema događajima? 3. Obrati pažnju na motiv zvezde. Šta zvezda simbolizuje? Izloži ukratko ispripovedane događaje u priči. Poznato ti je da se uzajamno povezani događaji u jednu celinu književnog dela nazivaju fabula. 4. Na koju te epsku vrstu podseća Zvezda u čijim je grudima nešto kucalo? Objasni zašto. Ko su glavni junaci priče? Šta je povezalo zvezdu-lepoticu sa frulašem. Kakvo se čudo dogodilo Zvezdi? Kao što je mali princ čuvao ružu u srcu, tako je i Zvezda doživela čudesni preobražaj – dobila je ljudsko srce. Objasni kako se to dogodilo. Kako

se Majka odnosi prema radoznaloj i umetnosti naklonjenoj Zvezdi? Šta je zagrejalo njene obraze i raskravilo zaleđene grudi? Pročitaj pažljivo priču po drugi put. Obrati pažnju na to koji oblici kazivanja preovladavaju? 5. Kakav je stil Grozdane Olujić? Čime se postiže poetičnost priče? Koja stilska sredstva doprinose slikovitosti ove moderne bajke? Čime se postiže živost i neposrednost kazivanja? Na koga te podsećaju zvezde sklone avanturama? Naučili smo da se smisao na-rodnih bajki zasniva na prenеsеnom značenju. Kao i u Malom princu, koji se završava letom glavnog junaka na njegovu planetu, i ovde je reč o uzletu, odlaskom među zvezde. Prevedi označene metafore. Šta se dogodilo čobaninu? Objasni značenje sintagme padanje zvezde. Kakav smisao pridaje ovoj pojavi naš narod? Zaključi o čemu pripoveda Grozdana Olujić. Čime se prevazilazi prolaznost i smrt? Kakva je sudbina lepote u svetu? 6. Uporedi narodne bajke koje ste tumačili sa umetničkom bajkom. Šta zapažaš? Nabroj sličnosti i uoči razlike. Kako na tebe deluju bajke?

Ponavljamo i usvajamo teorijske pojmove BAJKA označava duže epsko delo u prozi koje govori o čudesnim događajima na simboličan način. Vuk Karadžić bajke naziva gatkama ili ženskim pripovetkama jer govore o događajima koji nisu mogući u stvarnosti. Bajke su se pripovedale da zabave slušaoce. Počinju i završavaju se opštim mestima. Vreme koje opisuju je zatvoreno u priču – neodređeno prošlo, a prostor je udaljen. Junaci bajke su ljudi koji u priči pokazuju svoje izuzetne sposobnosti i velikim trudom zaslužuju sreću na završetku. Nemaju imena i određeni su pozivom kojim se bave ili visokim poreklom (čobanin, carev sin, princeza). Glavni lik u bajci ide u potragu za srećom. Pomažu mu natprirodna bića koja ga ne

26

plaše. Junak bajke uz velike napore, zahvaljujući pomagačima, postiže željeno. Očekivan srećan kraj odlaže se nizom epizoda. Bajka ne poznaje smrt i uvek se srećno završava. Jezik bajke je simboličan, kao i junakova sudbina. AUTORSKA BAJKA je nastala u doba razvijene pisane književnosti. Reč je o proznoj vrsti koja pripoveda čudesne događaje, čiji nam je autor poznat. Obrati pažnju na čudesnu priču Grozdane Olujić Zvezda u čijim je grudima nešto kucalo. Uporedi je sa nekom bajkom koju si skoro čitao/-la. Postoji li veza ove autorske bajke sa stvarnošću? Obrazloži odgovor odlomcima iz teksta!


U srcu nastaje život Zvezda u čijim je grudima nešto kucalo

Iz riznice reči

Beleška o piscu

Zvezde – nebeska tela koja se dovode u vezu sa sudbinom ljudi. Postojalo je verovanje da utiču na sve važne događaje u istoriji čovečanstva. Na nebu se odražava površina zemlje, pa su i nazivi sazvežđa u vezi sa predmetima i pojavama koje se sreću na zemlji (Mali medved, Velika kola). Smatra se da ima onoliko zvezda, koliko i ljudi. Rođenjem čoveka pali se jedna zvezda. Padanje zvezde simbolizuje čovekov nestanak. Verovalo se da zvezde imaju ljudsku prirodu, kao i svojstvo rađanja, spavanja, govora. Naši preci su bili uvereni da će se čoveku ispuniti želja kada ugleda zvezdu padalicu. Predanja čuvaju verovanje da se duše umrlih pretvaraju u zvezde i odlaze na nebo. Zvezda je u hrišćanstvu simbol božanske naklonosti. Spasiteljeva zvezda je dovela mudrace sa istoka u Vitlejem, gde se Isus rodio, da mu se poklone. Mesec – prema narodnim verovanjima Mesec je znak smrti. Simbolizuje noć i carstvo tame, za razliku od Sunca, koje je gospodar svetlosti. Folklorne predstave vezuju Mesec i Sunce rodbinskim odnosima. Pomračenje Meseca objašnjavalo se velikom kataklizmom u svemiru – verovalo se i da ga je progutao vuk. Sloveni su se krili od mesečeve svetlosti ubeđeni da je štetna. Pojava nekih bolesti dovođena je u vezu s mesečevim uticajem. Duše umrlih, prema verovanju, odlaze na Mesec. Frula – simbolizuje pastirski život. Izmislio ju je Pan, Bog šuma i pećina, zaštitnik prirode. Predstavljan je na slikama kao polučovek-poluživotinja. Motiv svirača na fruli javlja se u mnogim bajkama.

Grozdana Olujić (1934) piše romane, pripovetke i autorske bajke. Njeno delo je spoj čudesnog i realnog. Objavila je romane Izlet u nebo, Glasam za ljubav, Ne budi zaspale pse. Poznata je njena zbirka pripovedaka Afrička ljubičica. Značajne su i zbirke Sedefne ruže i druge bajke, Nebeska reka i Kamen koji je leteo i druge bajke. Grozdana Olujić se svojim čudesnim pričama bori za lepotu, dobrotu i plemenitost sveta, putujući u svet mašte i sna. Zapažen je i njen roman-bajka Zvezdane lutalice.

Ako te neko pita... Zašto je izbio Trojanski rat? Jedna priča iz drevne Grčke govori o svađi među boginjama oko toga koja je najlepša. Najupornije u nadmetanju su bile Hera, majka svih bogova i zaštitnica braka, Atena, boginja mudrosti i rata, i Afrodita, boginja lepote. Pozvale su trojanskog kraljevića Parisa da dodeli krunu najlepšoj. Pošto su bile veoma sujetne, svaka je, krišom od one

druge, pokušala da podmiti sudiju. Hera je Parisu ponudila – bračnu sreću, Atena – ratničku slavu, a Afrodita – najlepšu ženu sveta, lepu Helenu! Budući da je Paris izabrao Afroditin dar, a lepa Helena je bila udata žena, došlo je do njene otmice. To je bio povod Trojanskom ratu koji je trajao punih deset godina, jer je gnevni muž bio niko drugi do grčki kralj Menelaj, koji je sa svojim bratom Agamemnonom poveo vojsku na Troju da bi oslobodio svoju ženu.

27


Сима Пандуровић

Biserne ohi

Као дух јесени у шум лишћа свела, К’о туга у живот наших жеља тајних, У моју се душу нечујно уплела, На плими уздаха немих и бескрајних, Сугестија тиха са висина ледних, Дубином страсти свих срдаца верних И тамне ноћи – сугестија једних Очију бисерних. Њихов сјај је био плав, мутан и чедан, Сјај морем скривене, скупоцене шкољке; Он је дав’о дубок незнан израз један Чежње наших снова и минуле бољке; Он је скрив’о благо успомена чедних, Нежност жутих ружа и кринова смерних. Нада мном и сада сија туга једних Очију бисерних. И онда, кад звезда моје судбе зађе За малу хумку трошних земних жеља, Последњи, општи удес кад нас снађе И нестане наших патња и весеља, Нада мном ће, као чар усана медних, К’о лелујав, меки сјај висина сферних, Лебдети и тада сетан осмех једних Очију бисерних.

28

бисеран – који је од бисера уплести – увући плима – подизање нивоа мора; преносно: настајање, нарастање нечега сугестија – утицај на вољу других чедан – онај који је без порока, смеран скупоцен – драгоцен бољка – болест; бол, патња крин – назив за украсну биљку с великим цветовима који могу бити беле и жуте боје; љиљан трошан – који се лако троши, осипа; дотрајао удес – немио догађај, несрећа сфера – небески свод сетан – тужан, потиштен


У срцу настаје живот Бисерне очи

Разговор о уметничком делу 1. Пажљиво прочитај песму Бисерне очи неколико пута. Обрати пажњу на значења објашњених речи. Добро размисли, па одговори, како песник користи речи? Шта запажаш? 2. Књижевно дело можемо одредити као уметност речи. Песнички језик се разликује од свакодневног говора јер речи добијају нова значења да би истакла песникова осећања и размишљања. Лепоту песме Бисерне очи треба откривати постепено, трагати за њом као за бисером у шкољки. Зашто се у песми понавља мотив бисерне очи? Шта се постиже понављањем? Пронађи песничке слике које наглашавају расположење лирског субјекта. Која стилска средства користи лирски субјект да дочара дејство бисерног погледа? Зашто је лирски субјект меланхоличан (тужан)? Мотиви из природе служе песнику да изрази своја осећања. Пронађи их у тексту. Објасни да

Из ризнице речи БИСЕР – у неким културама је симбол жене и везује се за воду. Редак је, чист и драгоцен, јер се крије у шкољци. Симболизује скривену лепоту за којом се трага. Бисер се ствара око зрна песка или другог чврстог ткива које повреди шкољку. Постоји легенда да бисер сија зато што настаје од бљеска муње или од капи росе која пада у шкољку. Грчка богиња лепоте и љубави, Афродита, рађа се из шкољке као бисер. На Истоку бисер симболизује племенитост и зато украшава круну краљева. КРИН – симболизује неостварену љубав. Доводи се у везу са Месецом и сновима. Као симбол невиности сматра се Богородичиним цветом.

ли су расположења лирског субјекта у складу са атмосфером позне јесени. Пронађи у песми поређења која конкретизују његова осећања. Какве су бисерне очи? Шта сазнајемо о њиховом погледу? Подвуци епитете који нам дочаравају њихов поглед. 3. Песма Бисерне очи говори о непролазним осећањима. Песника инспирише лепота коју не може досећи, и чежња за бисерним очима које су далеко у леденим висинама и сновима. Лирски субјект чезне за погледом који је далек као бисер у шкољци и за непролазним осећањима која побеђују смрт. Пронађи у песми метафору која на сличан начин означава смрт. Можеш ли наслутити зашто је поглед очију бисеран, плав, хладан и чедан, а зашто мек, лелујав, чежњив и снен? Где је драга лирског јунака песме?

Примењујемо научено У песми Небо Стевана Раичковића упознали сте појам симбола. Примени научено на примеру песме Бисерне очи. У откривању симболичних значења може да ти помогне игра асоцијација. Пођимо од мотива бисерне очи који је истакнут насловом. Обрати пажњу на објашњење речи бисер на маргини текста. Објасни на шта те све бисер подсећа. Које особине поседује? Пронађи бисерни накит и дотакни га. Каква је твоја реакција на додир бисера? Шта запажаш гледајући га? Објасни како замишљаш бисерне очи. Провери своја запажања у Речнику симбола.

29


Алфонс Муха, Мадона са љиљанима Стваралачки задаци Сачини избор песама које волиш да читаш. Образложи зашто ти се баш оне допадају. Определи се за омиљеног песника. Научи најлепше стихове напамет.

Beleøka o piscu Сима Пандуровић (1883–1960), познати српски песник, књижевни критичар, драмски писац и преводилац. Припада истој генерацији као Владислав Петковић Дис. Писао је мисаону поезију у којој је на симболичан начин изражавао осећање отуђености, усамљености и неспокојство због доминације зла у свету. Најпознатија му је прва збирка песама – Посмртне почасти.

30


Mирослав Антић

Plavi huperak избор

Плави чуперак је лирска драма о преображају детињства у младост, о тајним шапутањима и сањарењима, и о стидљивим и сметеним изрицањима првих симпатија. Поезија помаљања величанствене и чудесно блиставе прве љубави. Ове песме дочаравају узбуђење и сложено стање духа, у коме је све другачије, испретурано и усковитлано. Разапет између безбрижних година и искушења света одраслих, лирски субјект у Антићевој поезији је пун немира, усамљен и збуњен. Запажа се осећање сродности, интиман и пријатељски однос песника и детета које је закорачило у живот. Чуперак косе обично носе неко на оку, неко до носа, ал има један чуперак плави замисли где? – У мојој глави. Како у глави да буде коса? Лепо – у глави. То није мој чуперак плави, већ једне Сање из шестог „а“. Па шта? Видећеш шта – кад једног дана чуперак нечије косе туђе мало у твоју главу уђе, па се умудриш, удрвениш, па мало-мало па... поцрвениш, па грицкаш нокте и кријеш лице, па шаљеш тајне цедуљице, па нешто куњаш, па се мучиш, па учиш – а све којешта учиш. Измешаш роткве и ромбоиде. Измешаш ноте и пирамиде. Измешаш лептире и градове. 31


И спортове и ручне радове. И тропско биље. И старе Грке. И лепо не знаш шта ћеш од муке. Сад видиш шта је чуперак плави кад ти се данима мота по глави, па од дечака – правог јунака направи туњавка и неспретњака.

Ptica Ово ми је пришапнула једна дугорепа птица, брбљива, свезнајућа, прозрачна као светлост: хоћеш ли да чујеш чаролију, пришапнула је ћућораво, и дотакла ми кљуном раме и крајичка уха. И рекла ми је чаролију: најважније на свету – то је: умети видети ветар и чути снег како пада, умети дотаћи прстом сумрак на првом углу и осетити на усни сањиви укус месечине. Ја се само осмехнух лепој дугорепој птици, јер и ја имам чаролију, најважнију на свету – то је: видети нечије лице и чути нечији говор и додирнути руком нечију руку и косу онда – кад више никог немаш, кад си остао сам, кад једно велико лето напушта ове улице и оставља за собом жуте печате лишћа по плочницима у крошњама и у сећању.

32


У срцу настаје живот Плави чуперак

Posle ½ubavi Важно је, можда, и то да знамо: човек је жељен – тек ако жели, и ако себе целог дамо – тек тада можемо бити цели.

Сазнаћемо – тек ако кажемо речи искрене, истоветне. И само онда кад и ми тражимо моћи ће неко и нас да сретне.

Разговор о уметничком делу 1. Слободно коментариши прочитане песме. Објасни шта је у песми Плави чуперак необично? Сигурно запажаш да је песма замишљена као поверљива исповест дечака. Лирски јунак се поверава другу. О чему другови разговарају? Дијалогом наглашавамо неку драматичну ситуацију. Какву борбу води са собом збуњени дечак? Пронађи главни мотив у песми. Одговори на питање: Откуд у глави да буде коса? Како се изражава заљубљени дечак? 2. Пажљиво прочитај песму и пронађи стихове у којима се описује необично понашање лирског субјекта. Запажаш ли сличне промене у понашању код другара у свом окружењу? Како Сањин плави чуперак утиче на дечака? Пронађи завршни мотив у песми? 3. Изражајно прочитај остале песме Мирослава Антића из Плавог чуперка. Који их заједнички мотив повезује у целину? По чему се разликује расејан и збуњен лирски јунак Плавог чуперка од дечака кога

упознајемо у овим песмама. Сигурно примећујеш да је закорачио у свет одраслих. Шта га тамо очекује? Каква је прва љубав и шта оставља за собом? Дочаране су прве патње, сузе и разочарења. Песник храбри нестрпљиво срце обећањем да се живот састоји из безбројних почетака и да је после олује живот још блиставији. 4. Птица је чудесна песма у којој је лирски јунак, такође, усамљен и разочаран. Како се он осећа? Шта је највећа чаролија на свету за птицу, а шта за дечака? Ко је за тебе већи чаробњак? Песма После љубави гради се на истом мотиву љубавног растанка. Лирски глас је дубљи и озбиљнији. Већ сабира прва животна искуства. Мења се његово расположење и мишљење. Каква осећања се јављају у дечаку? Шта је одлучио? Пронађи стихове у којима се крије поента песме. Објасни стихове: Човек је жељен – тек ако жели, и ако целог себе дамо – тек тада можемо бити цели.

Стваралачки задаци Пронађи омиљену песму из збирке Плави чуперак и научи је напамет. Направи малу антологију најлепших песама. Покушај да напишеш песму о свом одрастању. Нека твој учитељ буде песник Мирoслав Антић!

Beleøka o piscu Мирослав Антић (1932–1986), познати српски песник, режисер и сценариста из Војводине. Изразит је лиричар. Најпознатија његова збирка песама је Плави чуперак са доминантним мотивом прве љубави. Запажене су му и збирке Шашава књига, Оловка пише срцем и Гарави сокак.

33

Српски 7 - Читанка  

Српски језик - Читанка 7

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you