Page 1


УМЕТНОСТ РЕЧИ Читанка за пети разред основне школе Mр Наташа Станковић-Шошо, др Бошко Сувајџић Предметни уредник Мр Наташа Станковић-Шошо Извршни уредник Снежана Бисенић Асистент уредника Љиљана Ћалић Технички уредник Милица Дечански Рецензенти Проф. др Михајло Пантић, Филолошки факултет у Београду Доц. др Бранка Јакшић-Провчи, Филозофски факултет у Новом Саду Драгана Николин-Коларић, професор српског језика у ОШ „Раде Кончар“ у Земуну Лектор и коректор Весна Калабић Илустрације Небојша Дедић, Никола Витковић Графичко обликовање Мара Торбица-Јовановић Дизајн Студио Логос Фотографије Архива издавачке куће „Нови Логос“ Издавач Издавачка кућа „Нови Логос“ д.о.о. Цара Душана 48, 11000 Београд тел.: 011/2636 520; факс: 011/2620 365 e-mail: office@logos-edu.rs За издавача Нада Осмајић Штампа


Наташа Станковић-Шошо • Бошко Сувајџић

УМЕТНОСТ РЕЧИ Читанка за пети разред основне школе


Драги петаци, За књижевност се каже да је уметност речи која својим многоструким, чудесним везама може да пробуди лепоту и радост читања. Пустите нека вас ова књига поведе на јединствено путовање светом књижевности. Трагом речи откривајте њене дарове и доживите чаролију читања. Ваш свет ће уз ову књигу постајати богатији. Аутори

5


Садржај ЧУДОТВОРНИ СВЕТ .....................................................10 Народна песма Вила зида град ................................................... 11 Народна бајка Аждаја и царев син .............................................. 14 Љубиша Ђокић, Биберче (одломак)............................................ 21 Стеван Раичковић, Бајка о цветовима и дуги............................ 29 Гроздана Олујић, Небеска река ................................................... 33 Иво Андрић, Мостови (одломак) ............................................... 36 Лав Николајевич Толстој, Девојчица и крчаг ............................ 39 Gustav Švab, Prometej ................................................................... 42 Žil Vern, 20 000 milja pod morem (odlomak) ............................... 46 Душан Радовић, Капетан Џон Пиплфокс (одломци)................ 52 Књижевна укрштеница ............................................................... 58

ЧЕТИРИ ГОДИШЊА ДОБА ..........................................60 Народна песма Војевао бели Виде, коледо .................................. 61 Обредне народне лирске песме (избор) .................................... 63 Зимске обредне песме .............................................................. 63 Пролећне обредне песме ......................................................... 66 Летње обредне песме ............................................................. 69 Војислав Илић, Зимско јутро ..................................................... 74 Десанка Максимовић, Покошена ливада ................................... 77 Јован Дучић, Поље ....................................................................... 80 Стеван Раичковић, Лето на висоравни ...................................... 83 Мира Алечковић, Војводина ....................................................... 86 Добрица Ерић, Вашар у Тополи (одломак) ................................ 88 Душан Васиљев, Домовина.......................................................... 90 Јован Јовановић Змај, Песма о песми (одломак) ...................... 92 Креативна слагалица I ................................................................ 94

МА ШТА МИ РЕЧЕ! .......................................................96 Народна приповетка Еро с онога свијета ................................... 97 Шаљиве народне приче (избор) .............................................. 100 Ни ја с ђаволом, ни ти с богом.............................................. 100 Добра хвала............................................................................ 100 Двије љенштине .................................................................... 101 Народна прича о животињама Побијеђени вук ....................... 102 Народна басна Није вјера тврда у јачега ................................. 105 Народна новела Дјевојка цара надмудрила ............................. 107 6


Народне умотворине (питалице, изреке, загонетке, пословице) ........... 111 Danijel Defo, Robinzon Kruso (odlomak) ................................................ 113 Мозгалица ............................................................................................... 117

У ДАВНА ВРЕМЕНА .............................................................. 118 Епске народне песме старијих времена ............................................... 119 Народна песма Свети Саво ............................................................... 119 Народна песма Зидање Скадра ......................................................... 123 Народна песма Женидба Душанова .................................................. 130 Вук Стефановић Караџић, Житије Ајдук-Вељка Петровића (одломак) ......................................................................................... 142 Преслишанка .......................................................................................... 147

ЂАЧКО ДОБА ......................................................................... 148 Mark Tven, Doživljaji Toma Sojera (odlomak)......................................... 149 Никола Тесла, Моји изуми (одломак) ................................................... 153 Милутин Миланковић, Успомене, доживљаји и сећања (одломак) ...... 156 Милован Витезовић, Шешир професора Косте Вујића (одломак) ...... 159 Вида Огњеновић, Путовање у путопис (одломак) .............................. 162 Бранислав Нушић, Хајдуци (одломак) ................................................. 165 Mihajlo Pantić, 72 : 73 (odlomak)........................................................... 171 Бранко Радичевић, Ђачки растанак (одломак)................................... 175 Мали ђачки подсетник .......................................................................... 177

КОД КУЋЕ ЈЕ НАЈЛЕПШЕ .................................................... 178 Бранко В. Радичевић, Кад мати меси медењаке .................................. 179 Мирослав Антић, Шашава песма .......................................................... 181 Милован Глишић, Прва бразда .............................................................. 183 Ivan Cankar, Desetica............................................................................... 191 Драгослав Михајловић, Лилика (одломак) .......................................... 196 Бранислав Нушић, Кирија (одломак) ................................................... 199 Бранко В. Радичевић, Кад отац бије .................................................... 207 Стеван Сремац, Чича Јордан (одломак) ................................................ 209 Данило Киш, Дечак и пас (одломак) ..................................................... 216 Бранко Ћопић, Поход на Мјесец ............................................................ 221 Креативна слагалица II.......................................................................... 228 Решења .................................................................................................... 230 Индекс ..................................................................................................... 232 7


КРАТАК ВОДИЧ КРОЗ ЧИТАНКУ Уводна мотивација Налази се испред текста. Осмишљенa је да те уведе у свет књижевног дела, подстакне те да га прочиташ и помогне ти да га разумеш.

Мото У сваком поглављу чекају те значајни песници и писци. Они ће те надахнутим речима уводити у свет усмене и писане књижевности. Њихове мисли су мото књижевног текста уз који се налазе.

Назив поглавља Књижевни текстови повезани су у поглавља књижевноисторијским, тематско-мотивским и жанровским приступом. Свако поглавље има своју препознатљиву боју. Речник Објашњења непознатих речи налазе се на маргинама књижевног текста у којем се оне појављују.

Илустрација На одговарајући, креативан начин (цртежом, фотографијом или уметничком репродукцијом) илустрација прати књижевни текст.

Разговор о књижевном делу Дoживљај књижевног дела Кад стигнеш до овог поља, од тебе се очекује да изразиш свој доживљај прочитаног књижевног текста. Тумачење књижевног дела Одговарајући на питања и задатке постављене у овом пољу, поступно ћеш тумачити књижевни текст. Лепота и богатство речи су у томе што их свако може разумети на јединствен и непоновљив начин. Проучавајући теме, мотиве, песничке слике, стилске фигуре, форме приповедања, идеје и поруке, увиђаћеш многе значајне елементе књижевног дела.

8

ĘęĉćėćĒćĞđď ĎćċćTAK

ėćĎĊĕĉĕė ĕ đîďčČĉĔĕē ċČĒĚ ĀijĔIJēîıō ėïIJĔĽēĚijĨ ķĽĘı

1. –¯¥¬¥°¨ °¥ ² ²«¥±¬¨¶©¨ °¢¥± ®¥°«¥. •®¨·¨ © ©­ °¨ § «¨°ª¨­/-ª  ª¨¢ ¤². ‘ ©­ ¬  ±¥¡¥ ¤¥ª²‡¥ ± ©¢  °ª¨©  ®¯¨¯­¤¥? 2. Ÿ±  ‡¥ ¬¥­¡¨¶¬­ ² ­®¨°² ª¨¢ ¤¥? ‘ ©­ °² ­®¨° ¬¨ t²¤¨ (©­° ¶¨)? ˜ ¶¨«¥

°¥ ­¬¨ ®­¯¥¤¥? § ¶¨‡¥ ®¥¯°®¥©±¨¢¥ t²¤¨ ª¨¶¥ ¬ ¤¨¢­¢¥? 3. –­ ¶¥«² ±¥ °¢¥ ­¢  ®¥°«  ®­¤°¥w  ¬  ¡ ‡©²? ”  ©­‡  ±¥ ‡¥ ¯ §«¨·t v  ­ ¦¨¢­±², t²¤¨«  ¨ ¶­¢¥©­¢­« ­¤¬­°² ®¯¥«  ®¯¨¯­¤¨ ®­¤°± ©ª ?

ʼnĵęıĝĽïĽ ėïIJĔĽēĚijĨ ķĽĘı

1.  ® §¨ ¨ ®­¤¢²µ¨ ¯¥¶¨ ®­«­w² ©­‡¨´ ‡¥ ®¯¨¯­¤  (ª¨¢ ¤ , ±¯ ¢ , µ¢¥w¥, ¨¬°¥©±¨) ¤­¡¨ª  t²¤°©¨ ¨§£ª¥¤ ¨ ­°­¡¨¬¥. –­°¥¡¬­ ­¡¯ ±¨ ® ¦v² ¬  £ª £­ª¥. ‘­‡­« ‡¥ °±¨ª°©­« ³¨£²¯­« ®¥°¬¨©¨v  ²¤ ´¬²ª  ¤²·² ®¯¨¯­¤¨ ¨ ²¶¨¬¨ª  ‡¥ °ª¨¶¬­« t²¤¨« ? 2. –¯­¬ k¨ ·±­ ¢¨·¥ ¥®¨±¥±  ² ®¥°«¨ ¨ ­¡‡ °¬¨ v¨´­¢² °±¨ª°©² ³²¬©µ¨‡². Ÿ±  ‡¥ °¢¥ ®¥°¬¨©¨v  ®­«­w² v¨´ ¤­¶ ¯ ª  ² ®¥°«¨? ‘­‡­« °¥ ¢¯°±­« ¯¥¶¨ ±­ ®­°±¨¦¥?

3. ‘­£ ¡¨ «­£ª  ¤  ®¯¥¤°± ¢t  £¤¡¬†¨Ÿ ¦©Ÿ°«¬¢ ¬¨®±¢©¬¢ ¬¨Ÿ § °®¤­Ÿ¡§´Ÿ  ¤©§³? •±©¯¨‡ ©­ °¥ ©¯¨‡¥ ² ª¨©­¢¨«  ©¤­§³ ¡§°¤¦Ÿ ­Ÿ ©§³. ‘ ©­ °² ®¯¥¤°± ¢t¥¬¨ ©­° ¶¨ ² ®¥°«¨? ˜ ¶¨« °¥ ®­¯¥¤¥? ”  ©­‡¨ ¬ ¶¨¬ §¯¨© ¢µ¨ ¨ §¥ª¥¬-©­v¨µ¨ ¨§¯ ¦ ¢ ‡² °¢­‡² ±²£²? 4. •¡¯ ±¨ ® ¦v² ¬  £ª £­ª°©  ¢¯¥«¥¬  ² ®¥°«¨. ”  ©­‡¨ °¥ ¬ ¶¨¬ °«¥v²‡² ®¯­·ª­, ° ¤ ·v¥ ¨ ¡²¤²w¥ ¢¯¥«¥? Ÿ±  °¥ ¬  ± ‡ ¬ ¶¨¬ ®­°±¨¦¥?

‘ ¤  ©¯¥¬¥· ² ®¯¨¯­¤², ®­¬¥°¨ ³­±­ ® ¯ ± ¨ ³­±­£¯ ³¨·¨ ·±­ ¢¨·¥ § ¬¨«t¨¢¨´ ¤¥± t . ™¥ ³­±­£¯ ³¨‡¥ ±¨ © °¬¨‡¥ «­£² ®­«­w¨ ¨ © ­ ¨¬°®¨¯ µ¨‡  §  ®¨° v¥ ° °± ¢  ¨ª¨ ®¥° «  ­ ®¯¨¯­¤¨.

•±©¯¨¢ ‡ °¢¥± ®­«­w² °¢­‡¨´ ¶²ª .  ® ¦ ‡ ¨ ¡¥ª¥¦¨ §¬ ¶ ‡¬¥ ®­‡¥¤¨¬­°±¨ (®¯­°±­¯, ¡­‡¥, °¢¥±ª­°±, ®­©¯¥±¥) ®­«­w² ©­‡¨´ «­¦¥· °ª¨©­¢¨±­ ¤  ­®¨·¥· °¢¥± ©­‡¨ ±¥ ­©¯²¦²‡¥ ² ·©­ª°©­‡ °¢¥°µ¨.

ĎćĔďēíďĉĕĘę „Œ¥±¥ª¨¬ – © ­ ¨ ©­¤ ¤¯²£¨´ ¬ ¯­¤ , ± ©­ °¥ ¨ ©­¤ ¬ ·¥£ ¬ ¯­¤  ¤¥±¥ª¨¬  °  ¶¥±¨¯¨ ª¨°±  °« ±¯  ¤  ¤­¬­°¨ °¯¥w²: ° ®­«­w² v¥ «­¦¥ °¥ ­±¢­¯¨±¨ °¢ ©  ¡¯ ¢ ; «­¦¥ °¥ ¬ w¨ ¬­¢ µ ; ¬ ¯­¶¨±­  ©­ ‡¥ ¬ k¥¬  ®¯¥ _²¯k¥¢¤ ¬ , ¨« w¥ °¥ °¯¥w¥ ² ª­¢², ¨« w¥ °¥ °¯¥w¥ ²­®·±¥. (...) ‘­ ¡¨ ¬ · ­ ¶¥±¢­¯­ª¨°¬² ¤¥±¥ª¨¬² ¬  ¢ v¤ ¬, ¯ §²«¥­ ¡¨ ¦¨¢­±¨v°©¨ ‡¥§¨©.“ (Š¥°¥ª¨¬ ž ‡© ¬­¢¨w, –¤µ«§¨ ¯®­¯¨§³ «Ÿ®¬£«§³ ¡¤®¬¡ŸuŸ ¬  §s¨ŸªŸ, ­¤ª­« ©)

“ °ª ¶ © (Leontodon taraxacum L.), ®­®¨¬­ £²«¬­, ®­®¨¬  ®­£ ¶¨µ , «¨ª­° ¢© , ¦²w¥¬¨µ , «t¥¶v ©, ±¯ ¢  ­¤ £¯­§¬¨µ¥. –ª­¤ ­¢­£ µ¢¥±©  ° ¶¨v ¢  ª­®±¨µ  ­¤ ® ®¥¯‡ , ©­‡  °¥ ¢¥±¯­« ª ©­ ¯ §¢¥‡¥, ®  °¥ ± ©­ ­¢  ¡¨t©  ¯ °¥‡ ª  ¤­ °¬¥¦¬¨´ £¯ ¬¨µ .“ (– ¢ª¥ ˜­³¯¨w ”¨·¥¢t ¬¨¬, Š©Ÿ¡«§†¤  §s¤ ± «Ÿ®¬£«¬ª ¡¤®¬¡Ÿu± ¨¬£ —® Ÿ, ­¤ª­« ©)

ĈČĒČğđć ĕ ćĚęĕėĚ ĦĪěğġ ĠĘīĥġ Ġġĕġ  ® ¦ · ¤  ®­‡¥¤¨¬¥ ¯¥¶¨ ¬ °± ‡² ¨«¨±¨¯ v¥« (­®­¬ · v¥«) §¢²©­¢  ¨§ ®¯¨¯­¤¥. ™ ©­ ®¥± ­ ¨±¨±®§µ¤, « ¶©  ª†Ÿ±µ¤, ¢­¤  ¥± ¬®§, ª¨·w¥ ¶±¶°§,   ±­¶©­¢¨ ¶¨®§­¤. ™ ©¢¥ ¯¥¶¨ §­¢² °¥ ­¬­« ±­®¥‡°©¥ ¯¥¶¨ ¨ °±¨ª°©¨ °² ¢¥­«  ¨§¯ ¦ ‡¬¥. ‘ ¤  °¥ ­¬¥ ²®­±¯¥¡¥ ² ©v¨¦¥¢¬­« ¤¥ª², ¬ °± ‡¥ °±¨ª°©  ³¨£²¯  ©­‡  °¥ §­¢¥ ­¬­« ±­®¥‡ . •¬­« ±­®¥‡  ‡¥ °±¨ª°©  ³¨£²¯  ©­‡­« °¥ ®­¤¯ ¦ ¢ ‡² (¨«¨±¨¯ v¥«, ­®­¬ · v¥«) £ª °­¢¨ ¨ §¢²µ¨ ¨§ ®¯¨¯­¤¥. ”  ®¯¨«¥¯: „¯¨© ¢µ¨ ±²¦¬­ §¯¨¶².“

ĖėďēČîĚúČēĕ ĔćĚĞČĔĕ 1. –¯­¬ k¨ ¨ ®­¤¢²µ¨ ­¬­« ±­®¥‡°©¥ ¯¥¶¨ ² ®¥°«¨ •¬¨¬¶¤«Ÿ ©§¡Ÿ£Ÿ. ”  ©­‡¨ ¬ ¶¨¬ ­¬¥ ¤­®¯¨¬­°¥ °ª¨©­¢¨±­°±¨ ®¥°«¥ ¨ ¤­¶ ¯ ¢ v²  ±«­°³¥¯¥? Ÿ±  ‡¥

°¢¥ ² ²«¥±¬¨¶©­« °¢¥±² ®¥°«¥ ®­«­w² ±¨´ ¯¥¶¨ ­¦¨¢¥ª­? 2. •¡¬­¢¨ ­¬­« ±­®¥‡² ² –Ÿ£«¬† ¯¡¤¯´§ ¬  °±¯. 15.

Œ¥° ¬©  “ ©°¨«­¢¨w (1898–1993), ‡¥¤¬  ­¤ ¬ ‡§¬ ¶ ‡¬¨‡¨´ °¯®°©¨´ ®¥°¬¨©¨v . —­k¥¬  ‡¥ 16. « ‡  1898. £­¤¨¬¥ ² — ¡¯­¢¨µ¨ (©­¤ Š t¥¢ ). Ÿ©­ª² ‡¥ ®­´ k ª  ² ‰¯ ¬©­¢¨¬¨ ¨ ² Š t¥¢². ˜±²¤¨¯ ª  ‡¥ ¬  ›¨ª­§­³°©­« ³ ©²ª±¥±² ² ‰¥­£¯ ¤² ²®­¯¥¤¬² ©v¨¦¥¢¬­°±, ­®·±² ¨°±­¯¨‡² ¨ ¨°±­¯¨‡² ²«¥±¬­°±¨. — ¤¨ª  ‡¥ © ­ ®¯­³¥°­¯ ² £¨«¬ §¨‡¨ ² •¡¯¥¬­¢µ², ² ²¶¨±¥t°©­‡ ·©­ª¨ ² Œ²¡¯­¢¬¨©² ¨ ² £¨«¬ §¨‡ «  ² ‰¥­£¯ ¤². –­°± ª  ‡¥ 1959. £­¤¨¬¥ ¶ª ¬ ˜¯®°©¥  © ¤¥«¨‡¥ ¬ ²©  ¨ ²«¥±¬­°±¨. –¨° ª  ‡¥ ®­¥§¨‡², ª¨¯°©² ®¯­§², ®¯¨®­¢¥±©¥, ¯­« ¬¥ ¨ ®²±­®¨°¥, ¡ ‡©¥ §  ¤¥µ². h¥¬¥ ®­§¬ ±¨‡¥ §¡¨¯©¥ °²: Ž¤©¤«§ ¡§°¤¦ (1930), Š¬¦ Ÿ «Ÿ ©§¡Ÿ£§ (1932), •¤¯«§¨ § ¦Ÿ¡§µŸ† (1946), ŽŸ®¬ s¤«§¨ ¯«¬¡Ÿ (1959), ‹­¢­¯¨ ±¨´­ (1962), ˜®Ÿ¥§ª ­¬ª§©¬¡Ÿu¤ (1964), “¤ªŸª ¡§¶¤ ¡®¤ª¤«Ÿ (1973), “§µ§†Ÿ ¦¤ªsŸ (1979). ‘v¨£¥ §  ¤¥µ²: Ž©Ÿ°«§ ©¤­°§®, ‰¤°®¬¡Ÿ ±¯­Ÿ¡Ÿ«¨Ÿ, ˆ± Ÿ-’Ÿ®Ÿ, ‡¨¬ †¤ ¡¤®¬¡Ÿ°§ ª¬†¬†  Ÿ¨§ ¨ ¤¯²£¥.

đíĚĞĔČ ėČĞď ­¬­« ±­®¥‡ , ®¥¯°­¬¨³¨© µ¨‡ , ¥®¨±¥±, ª¨¯°©  ®¥°« 

78

79

Учимо нешто ново Објашњења важних књижевнотеоријских појмова које треба да научиш у петом разреду налазе се у овом пољу.

Занимљивост Овде можеш да прочиташ занимљивости из књижевности, историје, митологије, научних и популарних текстова, као и часописа за младе.


Мали ђачки подсетник Овде се налазе књижевнотеоријски појмови које си учио/-ла. Можеш да се подсетиш и обновиш оно што си заборавио/-ла.

Примењујемо научено Добро осмишљена питања помажу ти да научен књижевнотеоријски појам примениш у тумачењу књижевног текста. MALI ßAÞKI PODSETNIK UÅIMO NEŠTO NOVO Poreėenje je stilska ĥgura kojom se dva pojma ili dve stvari dovode u vezu i uporeĖuju. Poredbeni odnos istiĘe se reĘima kao, slięno, poput, nalik, isto, ali može da se nasluti i bez njih. PoreĖenje ima funkciju da iskaže unutrašnje psihološko stanje junaka ili da slikovito doĘara pejzaž. Primer: „Rakovi su se propinjali kao oklopnici i pri pokretu izvodili šum nalik na zveket gvožĖa, a strašni polipi su pružali pipke kao živo šiblje od zmija.“ (Žil Vern, 20.000 milja pod morem)

Из ризнице речи Осим значења појединих речи, моћи ћеш да сазнаш и много више о њима.

Roman je najobimnije epsko delo. Roman ima razvijenu radnju, veĚi broj likova i liĘan ton pripovedanja. Na primer: Hajduci Branislava NušiĚa, 20 000 milja pod morem Žila Verna, Doživljaji Toma Sojera Marka Tvena, Robinzon Kruso Danijela Defoa.

IZ RIZNICE REÞI Nauęnofantastięni roman opisuje izmišljena nauĘna dostignuĚa (putovanje na Mesec, istraživanje morskih dubina podmornicom, odlazak u neku izmišljenu zemlju ili na drugu planetu). Radnja je smeštena u buduĚnost. Najpoznatije nauĘnofantastiĘne romane pisao je Žil Vern (Pet nedelja u balonu, Putovanje na Mesec, 20 000 milja pod morem, Deca kapetana Granta, Put oko sveta za 80 dana).

PRIMENJUJEMO NAUÞENO 1. Podvuci poreėenja u odlomku iz romana 20 000 milja pod morem Žila Verna. Objasni njihovu ulogu u tekstu.

2. Navedi epitete koje otkrivaš u opisu Atlantide. Šta sve oni slikovito doĘaravaju?

STVARALAÞKI ZADATAK Žil Vern je od detinjstva Ęeznuo za dalekim putovanjima i istraživanjima nepoznatih krajeva. U mašti je oživeo tajanstveni svet morskih dubina, prvu podmornicu i potopljeni grad (o kojem su pisali još antiĘki Grci). ProĘitaj roman 20 000 milja pod morem u celosti, a zatim pogledaj istoimeni film. Sigurno Ěeš ĘitajuĚi mnogo šta otkriti! Razmišljaj o maštovitosti umetnika i njihovoj sposobnosti da predvide buduĚnost. Uz pomoĚ nastavnika saznaj šta je sve stvoreno u mašti umetnika mnogo pre nego što se pojavilo u svakodnevnom životu. Predstavi jedan dogaĖaj sa efektnim poĘetkom i završetkom. Napiši u Radnoj svesci na strani 68 sastav na temu: Jedan nezaboravan dogaėaj sa putovanja.

ZANIMLJIVOST „Atlantida je bila ostrvo koje je ležalo zapadno od Heraklovih stubova (Gibraltarski moreuz). Njom su vladali kraljevi koji su poticali od Posejdona, boga mora. Glavni kralj bio je sin Posejdonovog najstarijeg sina Atlasa, koji je dao ime i ostrvu i Atlantskom okeanu u kojem se ono nalazilo. Nekad su AtlantiĖani po Ęistoti srca bili nalik bogovima, ali kako je božanska krv u njima nestajala, na kraju su postajali pokvareni i pohlepni. VeĚ behu zavladali velikim carstvom koje se prostiralo do centralne Italije u Evropi i do granica Egipta u Africi, ali su sada odluĘili da porobe i ostatak Sredozemlja. MeĖutim, uprkos tome što su Atinjani bili napušteni od strane saveznika, uspeli su da ih pobede. Kada se rat privodio kraju, bogovi su održali veĚanje i odluĘili su da kazne AtlantiĖane zbog njihove gordosti. ’Javili su se snažni zemljotresi i velike poplave’, zapisao je Platon, ’i za jedan dan i noĚ... ostrvo Atlantida nestalo je u morskim dubinama.’ (...)

Ostrvo je bilo raj pun svih prirodnih izvora: obilja plitke vode, velikih rudnih bogatstava, bujne vegetacije koja je raĖala sve, od hrane do mirisa, i krda životinja ukljuĘujuĚi i slonove. Svaki kralj je posedovao svoj kraljevski grad, ali su najveĚim gradom, prestonicom Atlantide, vladali Atlasovi potomci. Ovaj grad je osnovao liĘno Posejdon, iskopavši niz koncentriĘnih kanala radi zaštite gradilišta. Njegovi naslednici su ulepšali grad, iskopavši veliki podzemni kanal kojim su povezali kružne kanale i spojili ih s obližnjim morem. Preko kanala su sagradili ogromne mostove, a oko svakog kopnenog prstena sagradili su odbrambene zidine, koje su okovali metalom: spoljni zid je blistao u bronzi, sledeĚi u kalaju, a unutrašnji u orikalkumu, nepoznatom metalu „koji je bleštao kao plamen“. U spoljnim delovima grada nalazili su se: luka, skladišta, kasarne, trkališta, parkovi i hramovi, a na glavnom ostrvu kompleks palata koji je predstavljao zemlju Ęuda. (Piter Džejms i Nik Trop, Misterije starog sveta, odlomak)

BELEŠKA O AUTORU Žil Vern (1828–1905), francuski pisac koji je stvarao nauĘnofantastiĘnu prozu o putovanju na Mesec i istraživanju morskih dubina. U svojoj mašti predvideo je avion, podmornicu i televiziju. Njegovi romani nose zajedniĘki naziv Neobięna putovanja. Najpoznatiji romani: Putovanje na Mesec, 20 000 milja pod morem, Deca kapetana Granta, Put oko sveta za osamdeset dana, Put u središte Zemlje, Pet nedelja u balonu.

KLJUÞNE REÞI roman, nauĘnofantastiĘni roman, poreĖenje 50

51

Белешка о аутору У овом пољу сазнаћеш нешто више о аутору чије текстове читаш и тумачиш. Фотографија ти помаже да га препознаш и запамтиш.

ĘęĉćėćĒćĞđď Ďćċćęćđ –¯­¶¨± ‡ ¯­« ¬ ›Ÿ†£±´§ ² µ¥ª­°±¨ ¨ ­¤£­¢­¯¨ ¬  ®¨± v  ² –Ÿ£«¬† ¯¡¤¯´§ ¬  °±¯ ¬¨ 47–49. Œ¯ « ±¨§²‡ ‡¥¤ ¬ ­¤ª­« © ¨§ ¯­« ¬  ®­ °¢­« ¨§¡­¯². –­¤¥ª¨ ²ª­£¥ £ª²«µ¨«  ¨ ­¤¯¥¤¨ ­°± ª¥ ¯¥ ª¨§ ±­¯¥ ®¯¥¤°± ¢¥: – °µ¥¬­£¯ ³  – ª¨©­¢¬­£ ²«¥±¬¨©  ©­‡¨ ­°«¨·t ¢  ¤¥©­¯ (®¯­°±­¯ ² ©­«¥ °¥ £ª²«µ¨ ¬ ª §¥) ¨ ¨§£ª¥¤ °µ¥¬¥;

– ©­°±¨«­£¯ ³  – ²«¥±¬¨©  ©­‡¨ ©¯¥¨¯  ©­°±¨«¥ (­¤¥w² ¨ ­¡²w²) ©­‡¥ £ª²«µ¨ ¬­°¥ ² ®¯¥¤°± ¢¨; – ¤¯ « ±²¯£  – ­°­¡² ©­‡  ¢­¤¨ ¯ ¶²¬  ¤  °¥ ±­©­« ¯¥ ª¨§ µ¨‡¥ ®¯¥¤°± ¢¥ ¬¥ ¬ ¯²·¥ ­°¬­¢¬¥ ¤¯ «°©¥ § ©­¬¨±­°±¨ (¯ §¢­‡ ¤¯ «°©¥ ¯ ¤v¥, ®­¢¥§ ¬­°± °µ¥¬  ¨ ¤­¡¯­ ­°«¨·t¥¬ § ®ª¥±).

ċćė ėČĞď –¯­¶¨± ‡ ¨§¯ ¦ ‡¬­ ­¤ª­« © ¨§ ¯­« ¬  ›Ÿ†£±´§ ² ©­‡¥« °² ®¯¥¤°± ¢t¥¬¨ ®­‡¥¤¨¬¨ ª¨©­¢¨ ¨§ ´ ‡¤²¶©¥ ¤¯²¦¨¬¥. –¯¨ ¶¨± v² ¨ © §¨¢ v² ®¯ ¢¨ª¬­ ¨ ®­±®²¬­ ¨§£­¢ ¯ ‡ £ª °­¢¥, ¯¥¶¨ ¨ ¯¥¶¥¬¨µ¥. ™¯²¤¨ °¥ ¤  ¬ £ª ° © ¯¥¶¨ ¡²¤¥ ®¯ ¢¨ª ¬,   £­¢­¯ ®¯¨¯­¤ ¬. ¬±­¬ µ¨‡² (¢¨°¨¬² ¨ ‡ ¶¨¬² £ª ° ) ®¯¨ª £­¤¨ ° ¤¯¦ ‡² ±¥©°±  ¨ §¬ ¶¥v² ¯¥¶¥¬¨µ . Œ¯ « ±¨§²‡ ­¤ª­« © °  °¢­‡¨« ¤¯²£ ¯¨«  ² ²¶¨­¬¨µ¨ ¨ ‡­· ‡¥¤¬­« ­¦¨¢¨±¥ ‡²¬ ©¥ ±­£ ¯­« ¬ .

ĈČĒČğđć ĕ ćĚęĕėĚ ‰¯ ¬¨°ª ¢ ”²·¨w (1864–1938), ¢¥ª¨©¨ °¯®°©¨ ¤¯ «°©¨ ®¨° µ, ©­«¥¤¨­£¯ ³, ®¯¨®­¢¥¤ ¶. ˜±¢ ¯ ­ ‡¥ ² ¥®­´¨ ¯¥ ª¨§« . ‰¨­ ‡¥ ¤¯ « ±²¯£ ¨ § «¥¬¨© ²®¯ ¢¬¨©  ” ¯­¤¬­£ ®­§­¯¨·±  ² ‰¥­£¯ ¤² ¨ ²®¯ ¢¬¨© ˜¯®°©­£ ¬ ¯­¤¬­£ ®­§­¯¨·±  ² ”­¢­« ˜ ¤². –¯­¦¨¢¥­ ‡¥ °±¯ ´­±¥ ®­¢ª ¶¥v  °¯®°©¥ ¢­‡°©¥ ®¯¥©­ ˆª¡ ¬¨‡¥ ² –¯¢­« °¢¥±°©­« ¯ ±². ”²·¨w¥¢  ¬ ‡®­§¬ ±¨‡  ¤¥ª  °²: —±ªu§¡¬ ©§´¤, “Ÿ®¬£«§ ­¬¯©Ÿ«§¨, Š¬¯­¬jŸ ª§«§¯°Ÿ®¨Ÿ. ” ®¨° ­ ‡¥ ¯­« ¬¥ §  ¤¥µ² ‡±°¬ §¬¢®Ÿ²§†Ÿ (1924) ¨ ›Ÿ†£±´§ (1933).

Стваралачки задатак Ово је поље у којем можеш самостално, маштовито и оригинално да ствараш онако како осећаш, желиш и умеш. На креативан начин одговори на питања у Радној свесци. Не заборави да у књижевности нема погрешних одговора – сваки је вероватан и могућ. Књижевни текст је отворен према разноликим могућностима тумачења. Важно је да задатак буде лично твој.

Креативна слагалица, мозгалица, преслишанка омогућују ти да на занимљив начин обновиш своје знање.

‘—ˆ™Š”ˆ ˜’ˆ‹ˆ’ˆ I ɍ ɨɜɨʁ ɤɪɟɚɬɢɜɧɨʁ ɫɥɚɝɚɥɢɰɢ ɞɚɬɚ ɫɭ ɩɨɱɟɬɧɚ ɫɥɨɜɚ ɤʃɢɠɟɜɧɨɬɟɨɪɢʁɫɤɢɯ ɩɨʁɦɨɜɚ ɨ ɤɨʁɢɦɚ ɫɢ ɭɱɢɨ/-ɥɚ ɭ ɩɨɝɥɚɜʂɭ ɑɟɬɢɪɢ ɝɨɞɢɲʃɚ ɞɨɛɚ. ɉɨɩɭɧɢ ɤɪɟɚɬɢɜɧɭ ɫɥɚɝɚɥɢɰɭ ɨɞɝɨɜɚɪɚʁɭʄɢ ɧɚ ɩɨɫɬɚɜʂɟɧɟ ɡɚɯɬɟɜɟ. ˆ ˆ1

’

–

‰2

•

—

‰3



ˆ4

˜

‰4



ˆ5

‘

‰5



ˆ6

ˆ

‰6

y

‰7

ˆ

Ⱥ1 – Ɉɛɪɟɞɧɟ ɥɢɪɫɤɟ ɧɚɪɨɞɧɟ ɩɟɫɦɟ ɤɨʁɟ ɫɟ ɩɟɜɚʁɭ ɡɚ ɜɪɟɦɟ ɩɪɚɡɧɢɤɚ Ʌɚɡɚɪɟɜɚ ɫɭɛɨɬɚ (ɧɟɞɟʂɭ ɞɚɧɚ ɩɪɟ ɍɫɤɪɫɚ). ɉɟɜɚʁɭ ɢɯ (ɭɡ ɢɝɪɭ, ɭ ɤɨɥɭ) ɦɥɚɞɟ ɞɟɜɨʁɤɟ, ɥɟɩɨ ɨɛɭɱɟɧɟ ɢ ɭɤɪɚɲɟɧɟ. Ⱥ2 – Ɉɛɪɟɞɧɟ ɥɢɪɫɤɟ ɩɟɫɦɟ ɤɨʁɟ ɫɥɚɜɟ ɥɟɬʃɭ ɞɭɝɨɞɧɟɜɢɰɭ. ɉɪɢɦɢɜɲɢ ɧɟɤɟ ɨɞɥɢɤɟ ɯɪɢɲʄɚɧɫɬɜɚ, ɩɟɜɚɥɟ ɫɭ ɫɟ ɡɚ ɂɜɚʃɞɚɧ (ɞɚɧ ȳɨɜɚɧɚ Ʉɪɫɬɢɬɟʂɚ, 7. ʁɭɥ). Ⱥ3 – Ƚɥɚɫɨɜɧɨ ɩɨɞɭɞɚɪɚʃɟ ɪɟɱɢ ɧɚ ɤɪɚʁɭ ɫɬɢɯɨɜɚ. Ⱥ4 – Ʌɟɬʃɟ ɨɛɪɟɞɧɟ ɩɟɫɦɟ ɤɨʁɟ ɫɟ ɩɟɜɚʁɭ ɨɤɨ ɥɟɬʃɟ ɞɭɝɨɞɧɟɜɢɰɟ, ɧɚ ɋɩɚɫɨɜɞɚɧ (ɱɟɬɪɞɟɫɟɬ ɞɚɧɚ ɩɨɫɥɟ ɍɫɤɪɫɚ). Ⱥ5 – Ɂɢɦɫɤɟ ɨɛɪɟɞɧɟ ɩɟɫɦɟ ɤɨʁɟ ɫɭ ɫɟ ɩɟɜɚɥɟ ɫɜɚɤɟ ɝɨɞɢɧɟ ɨɞ 22. ɞɟɰɟɦɛɪɚ ɞɨ 7. ʁɚɧɭɚɪɚ. ɇɚ ɩɪɢɦɟɪ: ȼɨʁɟɜɚɨ ɛɟɥɢ ɜɢɞɟ, ɤɨɥɟɞɨ! Ⱥ6 – ɋɢɧɨɧɢɦ ɡɚ ɪɟɱ ɧɟɩɨɡɧɚɬ ɚɭɬɨɪ.

¯­« ¬, ©v¨¦¥¢¬¨ ª¨©

Дар речи У овом пољу увежбаваћеш различите врсте читања које су у функцији изражајног казивања лирског, епског и драмског текста у прози и стиху.

‰1



ˆ§

ˆ

đíĚĞĔČ ėČĞď

170

‰

ˆ2

Кључне речи Налазе се испод књижевног текста.

‰ Ȼ1 – ɉɪɟɩɨɡɧɚʁ ɫɬɢɥɫɤɭ ɮɢɝɭɪɭ ɭ ɧɚɜɟɞɟɧɨɦ ɫɬɢɯɭ: „Ʌɢɜɚɞɚ ɤɪɚʁ ɪɟɤɟ ɫɩɚɜɚ.“ Ȼ2 – ɉɪɟɩɨɡɧɚʁ ɫɬɢɥɫɤɭ ɮɢɝɭɪɭ ɭ ɧɚɜɟɞɟɧɨɦ ɫɬɢɯɭ: „Ɂɪɢɤɚɜɰɢ ɬɭɠɧɨ ɡɪɢɱɭ.“ Ȼ3 – ɉɪɟɩɨɡɧɚʁ ɫɬɢɥɫɤɭ ɮɢɝɭɪɭ ɭ ɩɨɞɜɭɱɟɧɢɦ ɩɪɢɦɟɪɢɦɚ: „Ʉɪɚɜɟ ɬɢ ɫɟ ɢɫɬɟɥɢɥɟ, ɋɜɟ ɜɨɥɨɜɟ ɜɢɬɨɪɨɝɟ; Ʉɨɛɢɥɟ ɫɟ ɢɠɞɪɟɛɢɥɟ, ɋɜɟ ɤɨʃɢɰɟ ɩɭɬɨɧɨɝɟ; Ɉɜɰɟ ɬɢ ɫɟ ɢɡʁɚɝʃɢɥɟ, ɋɜɟ ɨɜɱɢɰɟ ɫɜɢɥɨɪɭɧɟ.“ Ȼ4 – ɇɚɫɥɨɜ ɨɩɢɫɧɟ ɩɟɫɦɟ ȼɨʁɢɫɥɚɜɚ ɂɥɢʄɚ. Ȼ5 – Ƚɥɚɜɧɚ ɡɚɦɢɫɚɨ ɤɨʁɚ ɫɟ ɩɨɫɬɚɜʂɚ ɢ ɪɚɡɪɚɻɭʁɟ ɭ ɞɟɥɭ. Ȼ6 – Ƚɥɚɜɧɢ ɥɢɤ ɭ ɤʃɢɠɟɜɧɨɦ ɞɟɥɭ. Ȼ7 – ɉɢɫɚɰ ɨɪɢɝɢɧɚɥɧɨɝ ɤʃɢɠɟɜɧɨɝ, ɭɦɟɬɧɢɱɤɨɝ ɢɥɢ ɧɚɭɱɧɨɝ ɞɟɥɚ. Ɉɧ ɫɜɨʁɟ ɞɟɥɨ ɩɨɬɩɢɫɭʁɟ ɢɦɟɧɨɦ ɢ ɩɪɟɡɢɦɟɧɨɦ. 94

9


ЧУДОТВОРНИ СВЕТ

10


„Када се прва беба први пут насмејала, тај смех распршио се у хиљаду комадића који су се разлетели на све стране, и тако су настале виле. А сад, сваки пут кад се роди нова беба, њен први смех претвори се у вилу. Зато би требало да постоји по једна вила за сваког дечака и сваку девојчицу.“ Џ. М. Бари

Народна митолошка песма

Вила зида град (из Црне Горе) „Вила је женско митско биће у старим народним веровањима и народној традицији Јужних Словена. Замишља се као лепа девојка одевена у бело (бела вила). Зависно од места становања, деле се на загоркиње, бродарице, језеркиње, приморкиње, облакиње, итд. Лепо певају и играју и љубоморне су на ову своју особину. Ако би неко случајно наишао на вилино коло, оне би га омађијале. Могу бити и пријатељи људи којима су чак постајале помајке, посестриме или љубавнице.“ (Радмила Пешић, Народна књижевност, одломак)

Град градила б’јела вила Ни на небо ни на земљу, Но на грану од облака; На град гради троје врата: Једна врата сва од злата, Друга врата од бисера, Трећа врата од шкерлета. Што су врата суха злата, На њих вила сина жени; Што су врата од бисера, На њих вила кћер удава; Што су врата од шкерлета На њих вила сама сједи, Сама сједи, погледује, Ђе се муња с громом игра, Мила сестра су два брата, А невјеста с два ђевера; Муња грома надиграла, Мила сестра оба брата, А невјеста два ђевера.

ђевер (девер) – мужевљев брат или рођак из истог поколења, пратилац младе на венчању шкерлет (скерлет) – скупоцена тканина oд чоје љубичастоцрвене боје, гримиз

11


РАЗГОВОР О КЊИЖЕВНОМ ДЕЛУ Доживљај књижевног дела

1. Док читаш народну песму Вила зида град, замишљај изглед виле, њене поступке и простор на коме делује. Шта је на тебе оставило посебан утисак? Образложи зашто.

2. Замисли врата од злата, сребра и скерлета. Опиши слику града коју си створио/-ла у машти читајући песму Вила зида град.

Тумачење књижевног дела

1. По чему је вилин град необичан? Како се до њега може доћи? Шта мислиш, зашто се вилин град налази у облацима? 2. Процени вилине поступке и понашање у наведеној песми. Шта за њу представља град који подиже у облацима? Шта мислиш, зашто вила не учествује у игри муње и громова?

3. Издвој вилине позитивне особине. Која је њена најважнија улога у песми? 4. Наведи елементе свадбених обичаја које уочаваш у песми. Објасни значења речи девер и невеста.

МАЛИ ЂАЧКИ ПОДСЕТНИК Персонификација је стилска фигура којом се неживим бићима, стварима и појавама, преко радње коју врше, дају особине и својства живих бића. У народној поезији небеска тела и појаве из природе представљени су као жива бића која се рађају, стварају, играју, венчавају. Месец је Сунчев брат или стриц, жени се муњом од облака или звездом Даницом. Муња и гром су представљени као брат и сестра, а звезда Даница као Сунчева или Месечева сестра. На пример: „На њих вила сама сједи, Сама сједи, погледује, Ђе се муња с громом игра, Мила сестра су два брата.“ (народна песма Вила зида град)

УЧИМО НЕШТО НОВО Митолошке песме су најстарија врста лирских народних песама. У њима се пева о митским бићима (вилама, змајевима, аждајама), небеским телима (Сунцу, Месецу, звездама) и тајанственим појавама из природе (муњама и громовима). Најчешћи мотиви у митолошким песмама јесу: небеске свадбене свечаности, боравак виле у небеском граду и рођење звезде Данице. У митолошким песмама очувала су се стара веровања наших предака да све што човека окружује има душу и поседује особине и осећања живих бића. Пример: У неким песмама вила помаже да момак не покисне, постаје девојци посестрима или зида небески град. Јунацима митолошких песама приписује се тајанствени утицај на људску судбину. Сунце је очарано девојачком лепотом, жури да огреје сирочад без мајке или с Месецом проси девојку.

12


ПРИМЕЊУЈЕМО НАУЧЕНО 1. Подвуци персонификацију у песми. Наведи ствари и појаве које су добиле особине живих бића. Којом се врстом речи то постигло?

2. Објасни на који начин персонификација доприноси богатству песничке слике.

ЗАНИМЉИВОСТ Ко су најпознатије виле? „Већина деце има вилинску куму која их чува, иако се оне ретко показују. Пепељуга је имала велику срећу што је упознала своју вилинску куму управо онда када јој је очајнички требала помоћ, јер иначе никад не би доспела на бал. Успавана лепотица била је још већа срећница – она је имала шест вилинских кума које су покушале да се супротставе вољи зле виле! Једна од најпознатијих вила јесте зубић вила. Сваки пут кад испадне климав млечни зуб, она то зна и, где год на свету то било, доћи ће да га покупи исте ноћи... Зубић вила увек остави новчић или поклон да узврати за зуб. Најславнија међу свим вилама, Звончица, била је вила Петра Пана. Име је добила јер је поправљала лончиће и чајнике, што је звецкало и звонило, а и глас јој је звучао попут звонца. Понекад је била врло ћудљива, али је била одана Петру и заштитила га је од злог Капетана Куке. Да није било лепе Плаве виле, Пинокио, несташна мала лутка, никада не би постао прави дечак!“ (Алисон Малони, Виле, одломак)

СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАTAK Обнови персонификацију у Радној свесци на странама 13 и 14.

КЉУЧНЕ РЕЧИ народна митолошка песма, персонификација 13


„Бајке су спасле светове које је машта нашег народа годинама испредала. У њима живи вековна, исконска народна фантазија.“ Миодраг Поповић

Народна бајка

Аждаја и царев син Пажљиво прочитај бајку Аждаја и царев син и запази чудесне догађаје у њој. Откриј зашто су се аждаја и царевић сукобили и сазнај које је препреке јунак бајке морао да преброди да би помогао другима у невољи.

аждаја – огромно, прождрљиво чудовиште у облику великог крилатог гуштера, обично с више глава затомити – пригушити, угушити фајда – корист утече у реч – упаде у реч, прекиде га

14

Био један цар па имао три сина. Једном најстарији син пође у лов, па како изиђе иза града, скочи зец иза грма а он за њим, те овамо те онамо док утече зец у једну рекавицу, а царев син за њим, кад тамо, а то не био зец, него аждаја, па дочека царева сина те га прождере. Кад после тога прође неколико дана а царев син не долази кући, стану се чудити шта би то било да га нема. Онда пође средњи син у лов, па како изиђе иза града, а зец скочи иза грма а царев син за њим, те овамо те онамо док утече зец у ону рекавицу, а царев син за њим, кад тамо, а то не био зец него аждаја, па га дочека те прождере. Кад после тога прође неколико дана а цареви синови не долазе натраг ниједан, забрине се сав двор. Онда и трећи син пође у лов, не би ли и браћу нашао. Како изиђе иза града, опет скочи зец иза грма а царев син за њим, те овамо те онамо док утече зец у ону рекавицу. А царев син не хтедне ићи за њим, него пође да тражи другога лова говорећи у себи: „Кад се вратим, наћи ћу ја тебе.“ Потом ходајући дуго по планини, не нађе ништа, па се онда врати у ону рекавицу, кад тамо, али у рекавици једна баба. Царев син јој назове Бога: „Помози Бог, бако!“ А баба му прихвати: „Бог ти помогао, синко!“ Онда је запита царев син: „Где је, бако, мој зец?“ А она му одговори: „Мој синко, није оно зец, него је оно аждаја. Толики свет помори и затоми.“ Чујући то царев син, мало се забрине, па рече баби: „Шта ћемо сад? Ту су ваљда и моја два брата пропала.“ Баба му одговори: „Јесу богме; али није фајде, него синко иди кући, док ниси и ти за њима.“ Онда јој он рече: „Бако, знаш ли шта је? Ја знам да си и ти рада да се опростиш те напасти.“ А баба му се утече у реч: „О мој синко, како не бих! И мене је тако ухватила, али сад се нема куд.“ Онда он настави: „Слушај добро што ћу ти казати. Кад дође аждаја, питај је куда иде и где је њезина снага, па све љуби оно место где ти каже да јој је снага, као од милине, докле је искушаш, па ћеш ми после казати кад


дођем.“ После царев син отиде у двор, а баба остане у рекавици. Кад дође аждаја, стане је баба питати: „Та где си забога? Куда тако далеко идеш? Никад нећеш да ми кажеш куда идеш.“ А аждаја јој одговори: „Е моја бако, далеко ја идем.“ Онда јој се баба стане умиљавати: „А зашто тако далеко идеш? Кажи ми где је твоја снага. Ја да знам где је твоја снага, ја не знам шта бих радила од милине, све бих оно место љубила.“ На то се аждаја насмеје, па јој рече: „Онде је моја снага у оном огњишту.“ Онда баба притисне грлити и љубити огњиште, а аждаја кад то види, удари у смех па јој рече: „Луда жено! Није ту моја снага. Моја је снага у оном дрвету пред кућом.“ Онда баба опет притисне грлити и љубити дрво, а аждаја опет у смех па јој рече: „Прођи се луда жено, није ту моја снага.“ Онда баба запита: „Да где је?“ А аждаја стане казивати: „Моја је снага далеко, не можеш ти тамо отићи. Чак у другоме царству код царева града има једно језеро, у оном језеру има једна аждаја, а у аждаји вепар, а у вепру зец, а у зецу голуб, а у голубу врабац, у ономе је врапцу моја снага.“ Баба кад то чује, рече аждаји: „То је богме далеко, то ја не могу љубити.“ Сутрадан кад аждаја отиде из рекавице, царев син дође к баби, па му баба каже све што је чула од аждаје. Онда он отиде кући, па се преруши: обуче пастирске хаљине и узме пастирски штап у руке, те се начини пастир па пође у свет. Идући тако од села до села и од града до града најпосле дође у друго царство и у царев град, под којим је у језеру била аждаја. Дошавши у онај град стане се распитивати коме треба пастир. Грађани му кажу да треба цару. Онда он управо к цару. Пошто га пријаве, пусти га цар преда се, па га запита: „Хоћеш ли чувати овце?“ А он одговори: „Хоћу, светла круно!“ Онда га цар прими и стане га световати и учити: „Има овде једно језеро, и покрај језера врло лепа паша, па како изјавиш овце, оне одмах иду онамо те се развале око језера, али који год чобан тамо отиде, онај се више не враћа натраг; зато, синко, кажем ти, не дај овцама на вољу куд оне хоће него држи куда ти хоћеш.“ Царев син захвали цару, па се оправи и изјави овце, и узме са собом још два хрта што могу зеца у пољу стићи, и једнога сокола што може сваку тицу ухватити, и понесе гајде. Како он изјави овце, одмах их пусти к језеру, а овце како дођу на језеро, одмах се развале око језера, а царев син метне сокола на једну кладу а хрте и гајде под кладу, па засуче гаће и рукаве те загази у језеро па стане викати: „О аждајо, о аждајо! Та изиђи ми данас на мејдан да се огледамо, ако жена ниси.“ Аждаја се одзове: „Сад ћу, царев сине, сад.“ Мало час, ето ти аждаје, велика је, страшна је, гадна је! Како аждаја изиђе, ухвати се с њим попојаске, па се понеси летни дан до подне. А кад подне пригреје, онда рече аждаја: „Та пусти ме, царев сине, да замочим своју пусту главу у језеро, па да те бацим у небеске висине.“ А царев јој син одговори: „Бре аждајо, не копај трица; да је мени царева девојка да ме пољуби у чело, још бих те више бацио“. Аждаја се на то одмах отпусти од њега и отиде у језеро. Кад буде пред вече, он се лепо умије и оправи, сокола метне на раме а хрте уза се и гајде под пазухо па крене овце и пође у град свирајући гајде. Кад дође

изјавити – у тексту има значење: извести стоку на пашу не копај трица – мани се ћорава посла; не троши снагу узалуд оправити се – обући се, дотерати се, спремити се поморити – усмртити, уништити у великом броју попојаске – око појаса, око струка световати – саветовати клада – одсечен комад стабла, балван гајде – народни дувачки музички инструмент који се састоји од кожне мешине у коју су утакнуте три различите свирале мејдан – двобој

15


поморити – начинити помор помор – масовно умирање људи или цркавање стоке услед заразе, глади

16

у град, сав се град слегне као на чудо где он дође а пре ниједан чобан није могао доћи с онога језера. Сутрадан царев син оправи се опет, и пође с овцама управо к језеру. А цар пошље за њим два коњаника да иду крадом да виде шта он ради, те се они попну на једну високу планину откуда ће добро видети. А чобан како дође, метне хрте те загази у језеро па повиче: „О аждајо, о аждајо! Изиђи ми на мејдан да се још огледамо, ако жена ниси.“ Аждаја му се одзове: „Сад ћу, царев сине, сад.“ Мало час, ето ти аждаје, велика је, страшна је, гадна је! Па се ухвате попојаске те се понеси летни дан до подне. А кад подне пригреје, онда рече аждаја: „Та пусти ме, царев сине, да замочим своју пусту главу у језеро, па да те бацим у небеске висине.“ А царев јој син одговори: „Бре аждајо, не копај трица; да је мени царева девојка да ме пољуби у чело, још бих те више бацио.“ Аждаја се на то одмах отпусти од њега и отиде у језеро. Кад буде пред ноћ, царев син крене овце као и пре, па кући свирајући у гајде. Кад уђе у град, сав се град усколеба и стане се чудити где чобан долази кући свако вече, што пре ниједан није могао. Она два коњаника још су пре од царевога сина била дошла у двор и приповедила цару све по реду шта су чули и видели. Сад кад цар виде чобана где се врати кући, одмах дозове к себи своју кћер и каже јој све шта је и како је, „него“ вели „сутра да идеш с чобанином на језеро, да га пољубиш у чело“. Она кад то чује, бризне плакати и стане се молити оцу: „Нигде никога немаш до мене једину па и за мене не мариш да погинем.“ Тада је отац узме слободити и храбрити: „Не бој се, кћери моја, видиш, ми променисмо толике чобане, па који год изиђе на језеро, ни један се не врати, а он ево два дана како се с аждајом бори, па му ништа не науди. Ја се уздам у Бога да он може ту аждају свладати, само иди сутра с њиме, еда би нас опростио те напасти што толики свет помори.“ Кад ујутру бео дан освану, дан освану и сунце ограну, уста чобан, уста и девојка, па се сташе опремати на језеро. Чобанин је весео, веселији него игда, а девојка царева тужна, сузе пролива, па је чобанин теши: „Госпођо секо, ја те молим немој плакати, само учини што речем, кад буде време, ти притрчи и мене пољуби па се не бој.“ Кад пођоше и кретоше овце, чобан путем једнако весео, свира у гајде весело, а девојка иде поред њега па једнако плаче, а он кадшто пусти дулац па се окрене њојзи: „Не плачи злато, не бој се ништа.“ Кад дођу на језеро, овце се одмах развале око језера, а царев син метне сокола на кладу а хрте и гајде пода њу, па засуче гаће и рукаве па загази у воду и повиче: „О аждајо, о аждајо! Изиђи ми на мејдан да се још огледамо, ако жена ниси.“ Аждаја се одзове: „Сад ћу, царев сине, сад.“ Мало час, ето ти аждаје, велика је, страшна је, гадна је! Како изиђе, ухвате се попојаске па се понеси летни дан до подне. А кад подне пригреје, тада беседи аждаја: „Та пусти ме, царев сине, да замочим своју пусту главу у језеро, па да те бацим у небеске висине.“ А царев јој син одговори: „Бре аждајо, не копај трица; да је мени царева девојка да ме пољуби у чело, још бих те више бацио.“ Како он то рече, а царева девојка притрчи и пољуби га у образ, у око и у чело. Онда он мах-


не аждајом и баци је у небеске висине, те аждаја кад падне на земљу сва се на комаде разбије, а како се она на комаде разбије, скочи из ње дивљи вепар, па нагне бегати, а царев син викне на чобанске псе: „Држи! Не дај!“ А пси скоче те за њим, па га стигну, и одмах га растргну, али из вепра скочи зец, па нагне преко поља, а царев син пусти хрте: „Држи! Не дај!“ А хрти за зецом те га ухвате и одмах растргну, али из зеца полети голуб, а царев син пусти сокола те соко ухвати голуба и донесе царевом сину у руке. Царев син узме голуба те га распори, а то у голубу врабац, а он држ’ врапца. Кад ухвати врапца, рече му: „Сад да ми кажеш где су моја браћа“. А врабац му одговори: „Хоћу, само ми немој ништа учинити. Одмах иза града твојега оца има једна рекавица, и у оној рекавици имају три шибљике; подсеци оне три шибљике, па удри њима по корену; одмах ће се отворити гвоздена врата од великог подрума, у ономе подруму има толико људи и старих и младих, и богатих и сиромаха, и малих и великих, и жена и девојака, да можеш населити читаво царство; онде су и твоја браћа.“ Кад врабац то све искаже, царев га син одмах за врат те удави. Цар главом бијаше изишао и попео се на ону планину од куда су они коњаници гледали чобана, те и он гледао све што је било. Пошто чобан тако дође главе аждаји, почне се и сутон хватати, и он се лепо умије, узме сокола на раме а хрта уза се, а гајде под пазухо, па свирајући крене овце и пође двору цареву, а девојка поред њега још у страху.

дулац – цевчица на коју се дува гајдаш

17


Кад дође у град, сав се град слегне као на чудо. Цар који је све његово јунаштво гледао с планине, дозове га преда се па му да своју кћер, те с места у цркву па их венчају и учине весеље за недељу дана. Потом се царев син каже ко је он и одкуд је, а цар се онда и сав град још већма обрадује, па пошто царев син навали да иде својој кући, цар му да многе пратиоце и оправи га на пут. Кад буду код оне рекавице, царев син заустави све пратиоце па уђе унутра те подсече оне три шибљике, и удари њима по корену, а гвоздена се врата одмах отворе, кад тамо, а то у подруму свет Божји. Онда царев син заповеди да сви излазе један по један и да иду куд је коме драго, а он стане на врата. Излазећи тако један за другим, ето ти и браће његове; он се с њима загрли и ижљуби. Кад већ сав народ изиђе, захвале му што их је попуштао и избавио и отиду сваки својој кући. А он са својом браћом и младом отиде кући своме оцу, и онде је живео и царовао до свога века. РАЗГОВОР О КЊИЖЕВНОМ ДЕЛУ Тумачење књижевног дела

1. Објасни зашто је најмлађи царев син пошао на пут. Шта мислиш, зашто се он прерушава у чобанина? Шта у бајци наговештава зец којег јунаци виде на путу? Запази како се царев син понаша према баби коју среће на путу. Шта он сазнаје? Које је све препреке царевић морао да савлада да би победио аждају? На који их је начин савладао? Истакни особине које поседује најмлађи царевић. Шта тог јунака чини посебним? 2. Опиши како замишљаш аждају. Којој је животињи најсличнија? Запази и подвуци опис аждаје у тексту. Наведи натприродне особине које она поседује. Како се аждаја понаша према људима? Запази у ком се облику појављује као најподмуклија и најопаснија. Шта ти то говори о њеној природи?

3. Како се најмлађи царевић односи према аждаји? Уочи његова размишљања и поступке у кључним ситуацијама. Колико пута су царевић и аждаја изашли на мегдан? Објасни да ли је царевићу било лако да се избори с њом. Шта њихова борба представља? 4. У шта се све преображава аждаја у наведеној бајци? Где се налази њен „живот“? Може ли се зло преобразити у неки други облик? Вероватно си гледао /-ла неке филмове у којима зло мења изглед. Како је оно све представљено? Истакни чијом је све заслугом аждаја побеђена. 5. Где се налази подрум у којем је аждаја затворила људе? Шта он представља? Кога је царевић спасао? Протумачи која сила на крају бајке побеђује?

МАЛИ ЂАЧКИ ПОДСЕТНИК Главни јунак је најважнији лик у књижевном делу. Истиче се својим особинама и понашањем. Он је носилац радње и учесник у њој. Главни јунак се бори да оствари своју замисао или задатак. Он може да буде позитиван или негативан.

18

Позитиван јунак има добре, племените намере. Негативан јунак има мане које се уочавају у његовим поступцима јер наноси зло другима. Наслов књижевног дела често носи име главног јунака.


УЧИМО НЕШТО НОВО Бајка је приповетка у којој преовладава фантастично. Према ауторству, бајке се деле на: народне (усмене) и ауторске (писане). Народна (усмена) бајка потекла је од непознатих даровитих појединаца у прошлости. Преносила се усмено, с генерације на генерацију. Вук Стефановић Караџић бајке је назвао женским приповеткама „у којима се приповиједају којекаква чудеса што не може бити“. Он је сакупљао, бележио и објавио српске народне бајке 1853. године у књизи Српске народне приповијетке. У њој се налазе наше најпознатије бајке (Пепељуга, Три јегуље, Биберче, Чардак ни на небу ни на земљи, Аждаја и царев син, Златна јабука и девет пауница, Усуд, Немушти језик, Баш-Челик и друге). У бајкама се приповеда о змији младожењи, вилама, зетовима животињама, сазнавању животињског језика, копању блага, женидби сиромашног младића царевом кћери, девојци без руку, злој свекрви, прогоњеној девојци, патуљцима огромне снаге, пасторки која долази до среће итд. Основне одлике бајке: − радња није везана за одређено време и простор; − истоветан (стереотипан) почетак („Био једном један цар...“) и завршетак („И живели су срећно до краја живота“); − ликови су често натприродна и чудесна бића (виле, вештице, дивови, змајеви, аждаје) која могу да се трансформишу (преобразе), као и простор у којем бораве и предмети које поседују (чудотворни прстен, чаробна лампа, чешаљ, огледалце, марама); − главни јунак је човек; − приповедају о више догађаја и имају више делова (епизода); − имена јунака су уопштена (краљевић, син, девојка, чобанин, Биберче, Пепељуга); − преувеличане су човекове способности; − срећан крај (јунак или јунакиња побеђују непријатеља, венчавају се, долазе на престо); – сукоб добра и зла.

ПРИМЕЊУЈЕМО НАУЧЕНО 1. Ко је главни јунак у бајци Аждаја и царев син? Наведи примере његове доброте и племенитости. 2. Запази какав је однос споредних ликова према главном јунаку? Објасни зашто је баба помогла царевићу у невољи. На који је начин то учинила? Како јој се царевић одужио? Запази како се понаша царева кћи у бајци. Због чега је уплашена? Како царевић поступа према њој? Објасни зашто цар шаље уходе, а затим и сам посматра

борбу царевића и аждаје. Како је цар наградио главног јунака? Наведи на који се начин породична љубав и љубав према драгој особи испољавају у бајци. 3. Издвој ликове и збивања који постоје само у бајци, а не и у стварном животу. Шта мислиш, због чега ниједан лик у бајци нема своје име? Објасни зашто у бајци добро увек побеђује. Ко је у њој награђен, а ко кажњен?

19


ЗАНИМЉИВОСТ „Зец је, по народном веровању, демонска животиња. Ако се на путу сретне зец, значи несрећу. (...) Зечеви могу и да предскажу време. Аждаје су огромне крилате змије у облику гуштера или крокодила, с непарним бројем глава, изузетно са две. У предањима се најчешће помињу троглава аждаја, затим седмоглава и деветоглава, са четири кратке ноге, са змијским репом, крилима као у слепог миша, отворених чељусти из којих избија модар пламен; страховито риче и гледа; љута је, прождрљива и незасита. Она постаје од змије која преживи тридесет или сто година и тада добије ноге и крила: ‚Док змија змију не прождере, не може аждаха постати.‘ (...) Аждајина снага је у врапцу. Аждају виде и смртни људи, а алу и змаја само видовити.“ (одломак из Српског митолошког речника)

ИЗ РИЗНИЦЕ РЕЧИ Адаптација je прерада неког књижевног дела за позоришно, филмско, радио или телевизијско извођење. По неким бајкама снимљени су филмови (нпр. Пепељуга, Мала сирена, Снежна краљица, Црвенкапа), а неке су прилагођене за сценско извођење у позоришту (нпр. Мачак у чизмама, Лепотица и звер, Принцеза на зрну грашка). За прераду епских књижевних дела (епске песме, приповетке, бајке, романа) у драмски облик и њихово прилагођавање за сценско извођење користи се и израз драматизација.

СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАTAK Прочитај једну бајку по избору и погледај истоимени цртани филм. Истакни разлике које уочаваш. Препричај једну динамичну сцену из филма по избору. Прочитај у књизи Српске народне приповијетке Вука Стефановића

Караџића или Српске народне приповетке Веселина Чајкановића још неке народне бајке по избору. Попуни креативну слагалицу Лептирова вилованка у Радној свесци на странама 26 и 27.

КЉУЧНЕ РЕЧИ народна бајка, главни јунак, позитиван јунак, негативан јунак 20


„Сусрет детета с позориштем почиње од бајке.“ Лав Устинов

Љубиша Ђокић

Биберче (одломак из драме за децу)

„Бајка у себи садржи све претпоставке за занимљиву представу: има јасну и узбудљиву радњу, сукоб је драматичан и заснован на лако препознатљивом судару добра и зла, ликови се одмах идентификују, а све је саздано нежно поетским ткањем.“ (Љубиша Ђокић, О драми за децу, одломак) Пред тобом је одломак из драме за децу коју је написао Љубиша Ђокић. Његова драма је у стиховима, има четири чина, пролог (почетна сцена драме) и епилог (завршна сцена драме). Представа Биберче изведена је у позоришту „Бошко Буха“ 1961. године.

ЛИЦА МАЈКА БИБЕРЧЕ ДОБРИША, његов друг СВАДИША, његов друг СТОГОДАН, старац из села ЦАРИЦА ДИВНА, царичина кћи ВИТЕЗ СТРАХА ПРИНЦ КУКАВИЧКИ ЗВЕЗДАН, научник на двору ГРДИЛО, угледни грађанин ТУЊО, његов слуга Догађа се у време када су постојале але.

21


ПРОЛОГ ПРОЛОГ Било је то некад, у давна времена. ХОР Било је то некад, у давна времена. Живела је тада једна добра жена у колиби малој, на ивици села. ПРОЛОГ Да добије сина то је жарко хтела. ХОР Да добије сина то је жарко хтела. Нека буде бео или попут црнца ПРОЛОГ И ХОР Макар мањи и од биберовог зрнца, ПРОЛОГ Само да је крај ње, да има свог сина. ПРОЛОГ И ХОР То јој беше жеља највећа, једина. ПРОЛОГ И једнога дана тако се и збило: Добила је дете црнокосо, мило, А радости њеној није било краја. ПРОЛОГ И ХОР Колиба је њена блистала од сјаја. ПРОЛОГ Оно што је хтела, мада беше стекла, Ипак једна рана срце јој је пекла: Њенога јединца Биберче су звали Зато што је био исувише мали, А то је за мајку била жалост јака Да син буде мањи од својих вршњака. Зато ипак није живела у срећи:

22

ПРОЛОГ И ХОР Желела је жарко да порасте већи. ПРОЛОГ Пролазиле тако године и дани. ПРОЛОГ И ХОР Пролазиле тако године и дани. ПРОЛОГ Сва су деца расла ко крушке на грани, ХОР Сва су деца расла ко крушке на грани. ПРОЛОГ Постали младићи. ХОР Ал’, гле, судбе клете: ПРОЛОГ Само је Биберче остао још дете. Да ли је касније порастао већи? ХОР Да ли је касније порастао већи? ПРОЛОГ Шта је са њим било? ХОР Шта је са њим било? ПРОЛОГ То ће бајка рећи. ХОР То ће бајка рећи.


ПРВИ ЧИН ПЕТА СЦЕНА (Добриша, Свадиша, Биберче) СВАДИША: (са прозора, завио пола главе) Дођи мало. БИБЕРЧЕ: Претиш? СВАДИША: Наравно да претим. Због овога морам да ти се осветим. (показује на завој) БИБЕРЧЕ: Па зар сам те збиља лупио у око? СВАДИША: Још како! За ово платићеш жестоко. БИБЕРЧЕ: Извини, молим те. СВАДИША: Ништа ти не вреди. Молба те од овог неће да поштеди. (прети песницом) ДОБРИША: (протурио и он главу кроз прозор) Како то изгледаш? Шта ти мач тај значи? СВАДИША: Кад је сам са собом онда се јуначи. БИБЕРЧЕ: (прилази прозору; Добриши) Идем сад на мегдан да изађем али.

ДОБРИША: Шта ти то говориш! (Свадиши) Он се ваљда шали? СВАДИША: Не шали се, само увећао меру: излази на мегдан сигурно гуштеру. ДОБРИША: (утрчи унутра) Је л’ истина? Реци да још једном чујем. БИБЕРЧЕ: Борићу се с алом. ДОБРИША: Е, то ти не верујем. СВАДИША: (као говори озбиљно) Зашто не верујеш? Видиш да је спреман. Од његове снаге настрадаће неман. Страшан је он јунак, уме да се туче. Могао би алу... (мења тон) за реп да повуче. БИБЕРЧЕ: Ти се само ругај, не љутим се зато. ДОБРИША: Како си уопште помислио на то? Куд ала одједном на ум да ти падне? БИБЕРЧЕ: Зато што смрт носи за девојке јадне. (Добриша у чуду погледа Свадишу који одмахује руком, као да каже: луд је; Биберче то види и даје објашњење) Малопре сам причу слушао од деде о аждаји страшној што девојке једе и скоро из ока суза ми се оте. Сваког дана оне страдају сироте. А никога нема ко ће да их брани. 23


Прошли су до сада већ толики дани – сви ћуте и али своје кћери нуде. Ја ћу да их браним, па ма шта да буде. СВАДИША: Ти ћеш да их браниш?! То ме на смех тера. Мали си к’о бибер, лакши си од пера. Како не можеш тога да се сетиш. Ја мало да дунем... (пућне устима)... ти ћеш да одлетиш. А али је само довољно да кине, па да те почисти. Кад порастеш, сине, е, онда би некога могао и спасти. Само, ти никада нећеш ни порасти. ДОБРИША: (Свадиши, љут) Слушај, то сувише увредљиво звучи. БИБЕРЧЕ: (одмахне руком; Добриши) Пусти. Мојој мајци поздрав испоручи. Реци јој, молим те, да ми тешко пада без поздрава њеног што одлазим сада.

ШЕСТА СЦЕНА (Добриша, Свадиша) СВАДИША: (скида завој са ока, који му више није потребан) Да нисам видео, веровао не би’! Он није паметан! Он није при себи! ДОБРИША: (наљути се) Ћути! СВАДИША: Па да ли то на паметног личи да озбиљно схвати све што је у причи. Вратиће се скоро. Та му шала вреди.

Јави јој се.

ДОБРИША: (забринуто) Истинита прича можда је посреди. И он сада иде својој правој мети.

БИБЕРЧЕ: Не смем. Одлазим што брже, јер ме њене сузе могу да задрже.

СВАДИША: (уозбиљи се, почеше се по темену) То ми није било ни на крај памети.

ДОБРИША: Добро, рећи ћу јој.

(обоје забринуто посматрају у правцу куда је отишао Биберче)

ДОБРИША:

БИБЕРЧЕ: Онда, остај здраво! (поздравља се) ДОБРИША: Срећно! Ал’ се плашим, да ти кажем право. (Биберче се осмехне, одлази)

24

СВАДИША: (виче за њим) Ти је место мене голицај за шапу. Доведи је после живу, на канапу.

ЗАВЕСА


ПРОЛОГ Глас по целом селу за тили час пуче: Пошао Биберче с алом да се туче! Од великог чуда крстиле се бабе А старцима ноге дрхтале су слабе. Мајци, у том часу, свако беше одан: Сви су је тешили. А деда Стогодан? Сузе су му лиле као кишне капи: „Јадна ли је глава кад памет излапи!“, причао је себи увек испочетка и чупао браду – а већ беше ретка. И тако су они осетљиви, меки, плакали, дрхтали. Па ипак су неки сачували храброст и присуство духа. Мада је све дошло, нагло, изнебуха, Одлучише брзо: нађимо га сместа! У потеру пође, сигурно, њих двеста. И до првог мрака, баш дан када мину, све су претражили, целу околину, ал’ од Биберчета ни трага ни гласа. Па се помирише да му нема спаса. За то време он је одмакао друмом, Прошао кроз поље. Кад беше пред шумом, застаде одједном, јер га немир таче: „Да ли да се вратим? Знам, сад мама плаче. Као да је видим. И ту сузу њену. Да се вратим? Морам.“ И већ се окрену, али нешто ноге као да му свеза: „Чуј, ако се вратиш, умреће принцеза.“ Ова га мисао наједанпут трже. Погледа на шуму и крену још брже. Док је пролазио, животиње многе од чуда, од страха, скочише на ноге. Лав претећи рикну: „Шта сад ово значи?!“ Ал’ му један зечић одмах протумачи: „То Биберче иде на двобој са алом.“

25


„Пустите га онда. Са таквом будалом шалити се није“, прогунђа лав зеки и опет задрема. Па ипак се, неки, охрабрише мало па сиђоше на пут. Зечић га, од миља, повуче за капут. Веверица једна махнула му репом. Шева га поздрави својом песмом лепом. Медвед му понуди саће пуно меда. Умиљата срна нежно га погледа. Детлић га поздрави куцкањем по кори. Осмехом Биберче њима одговори. Па опет, журећи, пође своме циљу. Зец га је пратио скоро целу миљу. А за то се време, у царству далеком, Дешавало ово, као у сну неком, Страшном: Стазом, која на језеро води, Ишла је принцеза. Ако се догоди Да Биберче можда закасни, не стигне А други се јунак не нађе да дигне Свој мач на аждају? Ил’ од сваког мача Ако она буде вештија и јача – Шта ће онда бити с јунацима нашим? Не знам, видећемо. Помало се плашим.

РАЗГОВОР О КЊИЖЕВНОМ ДЕЛУ Тумачење књижевног дела

26

1. Опиши како изгледа Биберче. Зашто Биберче жели да изађе на мегдан с алом? Шта покреће (мотивише) његове поступке? На који начин Биберче испољава своја осећања према другима? Зашто се он у једном тренутку поколебао? Подвуци стихове у којима то уочаваш. Шта га је подстакло да не

одустане? Истакни позитивне особине које код Биберчета уочаваш. 2. Обрати пажњу на имена јунака: Добриша, Свадиша, Стогодан. Шта сазнајеш о њиховом карактеру већ на основу имена која су им дата? У каквој су вези Биберчетов физички изглед и његово понашање? Шта закључујеш?


УЧИМО НЕШТО НОВО Драма за децу је драмски текст писан за извођење у дечјем позоришту. На пример: Успавана лепотица Љубивоја Ршумовића, Биберче Љубише Ђокића, Пепељуга Александра Поповића, Свемирски змај Душана Ковачевића. Телевизијска драма јесте драмски текст писан за приказивање на телевизији. Драмски писац је аутор књижевних дела писаних за позоришно, филмско, радијско и телевизијско извођење. Он пише драме за децу, комедије, трагедије, сценарио за филм или телевизијску серију и слично. Драмска радња је склоп догађаја. Одвија се кроз дијалог ликова пред гледаоцима. Догађаји су повезани и проистичу један из другог. Лице је лик у драми и носилац драмске радње. Активно лице учествује у развоју драмске радње и покреће сукоб. Пасивно лице не покреће сукоб. Глумац на сцени тумачи драмско лице. На почетку драмског текста именује се драмска врста (нпр. драма за децу) и наведе се попис лица која учествују у радњи, као и њихови међусобни односи важни за разумевање драмске радње (нпр. БИБЕРЧЕ, ДОБРИША – његов друг, СВАДИША – његов друг, СТОГОДАН – старац из села). Имена лица пишу се великим словом.

МАЛИ ЂАЧКИ ПОДСЕТНИК Дидаскалије (ремарке) садрже упутства о изгледу сцене, о кретању и начину говора ликова, о месту радње. Драмски писац у дидаскалијама даје објашњења редитељима, глумцима или читаоцима. Оне помажу редитељу, сценографу, костимографу и глумцима да поставе и изведу драмски текст на сцени, а читаоцу да се уживи у текст и замисли изглед ликова и простор. Упутства и напомене дати су у загради, курзивом (удесно накошеним словима). На пример: СВАДИША (уозбиљи се, почеше се по темену) То ми није било ни на крај памети. (обоје забринуто посматрају у правцу куда је отишао Биберче) (Љубиша Ђокић, Биберче) Драмски дијалог је разговор између двају лица на сцени. Све до средине 19. века био је писан у стиху. Дијалогом се откривају осећања, мисли и карактери ликова. Њиме се развијају радња и сукоб супротстављених лица на сцени. У дијалозима драмских дела не пишу се наводници. На пример: БИБЕРЧЕ: Борићу се с алом. ДОБРИША: Е, то ти не верујем. СВАДИША (као говори озбиљно): Зашто не верујеш? Видиш да је спреман. Од његове снаге настрадаће неман. Страшан је он јунак, уме да се туче. Могао би алу... (мења тон) за реп да повуче.

27


ИЗ РИЗНИЦЕ РЕЧИ Чин је део драмског текста који представља тематску и драматуршку целину. На крају сваког чина спушта се завеса. Тиме се означава прекид драмске радње. Појава (сцена) је део чина у драмском комаду у којем се не мењају лица на позорници.

ПРИМЕЊУЈЕМО НАУЧЕНО 1. Шта на основу дијалога Биберчета и Свадише сазнајеш о њиховом сукобу? Уочи како се према Биберчету понаша Добриша. Које особине испољава Свадиша? Како остали ликови тумаче Биберчетов одлазак? Шта о Биберчету мисле шумске животиње? Истакни улогу дијалога у наведеном тексту.

2. Где се налази Биберче, а где Свадиша и Добриша у V сцени (појави)? На који начин они разговарају? Запази када се та сцена прекида. Шта запажаш? 3. О коме разговарају лица у VI сцени (појави). Подвуци дидаскалије. Шта на основу њих сазнајеш? Објасни њихову улогу у драмском тексту.

СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАТАК Прочитај народну бајку Биберче и упореди је с наведеним одломком из истоимене драме. Откривај шта је у наведеним делима бајковито. Истакни разлике које уочаваш.

Заврши драму Биберче на свој начин. Напиши у школској свесци састав у драмском облику. Не заборави да уз дијалог запишеш и дидаскалије.

БЕЛЕШКА О АУТОРУ Љубиша Ђокић (1929–1996), српски драмски писац и позоришни редитељ. Режирао је дечје серије Коцка, коцка, коцкица, Драмске игре, Коларићу-Панићу, Расковник. Објавио је књигу бајковитих драма за децу Позоришне бајке. Извођене су драме У цара Тројана козје уши (1952), Биберче (1954), Грдило (1964) и др.

КЉУЧНЕ РЕЧИ драма за децу, драмски дијалог, лица у драми, дидаскалије, чин, сцена (појава), драмски писац, драмска радња

28


„Сањарење ослобађа у нама уметничке силе, сновиђењем развијамо машту из које се покреће стварање.“ Емил Сиоран

Стеван Раичковић

Бајка о цветовима и дуги Природа својом лепотом подстиче на стварање. Док читаш Бајку о цветовима и дуги, замишљај природу која је описана. Потруди се да у машти дочараш њене живописне пределе.

Под брдом, са којег с времена на време захуче тамни борови, спава смирена ливада. По гдегде, из ниске траве, беласа се неки овећи белутак. Посвуда, штрчи каква висока влат, чије се свиленкасто стабаоце пресијава у сунчаној светлости. Ваздух је над травом миран и угрејан. Само понекад, његову кристалну чистоту замути танко, беличасто прамење, које лута над влатима. То неки узјогуњени мрав, заслепљен од сунца, удара нејаким телом о танко стабло маслачка и оно, лако зањихано, отреса своју нежну, чупаву главу. Изнад ливаде је успавано небо, које по много чему подсећа на њу. И у њему се по гдегде бели који сићушни облак, као неки небески белутак. Или се вуче танано, пахуљасто обличје, као да неко отреса невидљива стабаоца небеских маслачака. Када се све то гледа са брда, изгледа као да је једина разлика између ливаде и неба над њом, у томе што је једно зелено, а друго плаво. Али, канда је почело и овде да се нешто необично дешава. Са једног краја ливаде појави се лептир, а некако у исто време, са другог краја, полете њему у сусрет, други. Убрзо се нађоше у средини ливаде. Лепршали су над влатима, превртали се, јурили један другог, сакривали се под бусеном и опет проналазили, лепршали... Чим би се лептири такли траве, са њихових шарених крила опала би понека обојена трунчица и остајала на влатима: на понекој влати плава, на некој црвена или жута...

беласати се – помало се и местимично белети; преливати се у бело белутак – мањи бео, обао и гладак камен, облутак влат – стабљика, струк (траве, жита) прамен – струк; танка трака канда – ваљда, вероватно, изгледа; као да

29


Небо, које је све то гледало са своје висине, обузе нека необична завист, за коју се дотад мислило да је поседују само људи. Зачас се навуче тамним облацима и смрачи. Али, уместо да се освети ливади, као што му је било у намери, из облачног неба не могаде ништа друго на земљу, него кану киша. Када се мало касније у небу, између облака, опет појави сунце, имало је шта и да се види. Мала ливада под брдом била је по први пут шарена од плавих, црвених и жутих цветова. Све оне боје које су биле на крилима лептира, биле су сада и на ливади. Оживеле, тихо су се клатиле на благом ветру, који је наговештавао престанак кише. Орошена, пуна разнобојних цветова, ливада се захвално загледа у небо. Од тог шареног погледа по први пут се у небу појави дуга. И тако су ливада под брдом и небом над њом, опет по много чему били слични: шаренило се у зеленој ливади, шаренило се у плавом небу.

30


РАЗГОВОР О КЊИЖЕВНОМ ДЕЛУ Тумачење књижевног дела

1. Запази како је описана природа у наведеном књижевном тексту. О ком је годишњем добу реч? Које боје преовлађују? 2. Обрати пажњу на опис неба. Издвој речи којима је небо оживљено. Које људске особине оно добија?

О којој је стилској фигури реч? Шта се употребом такве стилске фигуре постиже? Истакни по чему су све слични ливада и небо. 3. Објасни значење наслова наведеног текста. Шта је у њему бајковито?

ИЗ РИЗНИЦЕ РЕЧИ Дескрипција значи описивање. Разликују се четири врсте описа: • пејзаж (опис природе), • портрет (опис физичког изгледа ликова), • ентеријер (опис унутрашњости простора, просторије или описивање призора из живота у кући), • екстеријер (опис отвореног простора, спољашњости неке грађевине, насеља, изгледа улица, панораме града са бићима и предметима у њему).

МАЛИ ЂАЧКИ ПОДСЕТНИК Пејзаж је опис природе. Значајну улогу у описивању имају чулни утисци (боје, мириси, звуци) и атмосфера. На пример: „Под брдом, са којег с времена на време захуче тамни борови, спава смирена ливада. По гдегде, из ниске траве, беласа се неки овећи белутак. Посвуда, штрчи каква висока влат, чије се свиленкасто стабаоце пресијава у сунчаној светлости.“ (Стеван Раичковић, Бајка о цветовима и дуги)

УЧИМО НЕШТО НОВО Епитет је стилска фигура којом се на оригиналан и сликовит начин појединим врстама речи (описним придевима и прилозима за начин) дочаравају битне особине бића, ствари и радњи које се описују. На пример: „По гдегде, из ниске траве, беласа се неки овећи белутак. Посвуда, штрчи каква висока влат, чије се свиленкасто стабаоце пресијава у сунчаној светлости.“ (Стеван Раичковић, Бајка о цветовима и дуги)

СТВАРАЛАЧКИ ЗАДАTAK Запажај и бележи значајне појединости помоћу којих можеш сли-

ковито да опишеш свет који те окружује у Радној свесци на странама 56 и 57. 31


ПРИМЕЊУЈЕМО НАУЧЕНО 1. У тексту пронађи епитете којима су дочарани маслачак, облаци, небо, шума и трава. Запиши их у школску свеску. Шта запажаш? Која врста речи преовладава?

2. Обнови епитете у Радној свесци на странама 9 и 10.

ЗАНИМЉИВОСТ „Дуга је једноставно одблесак Сунца на кишним капима на небу. Дуга је закривљена јер су кишне капи округле, а у више је боја јер свака кишна кап раздваја Сунчеву светлост у спектар боја, као призма. (...) Боје су поређане увек истим редом: црвена, наранџаста, жута, зелена, плава, индиго и љубичаста.“ (Брајан Костроу, Временске прилике, одломак, стр. 58–59) *** „Појава дуге била је тако чудесна да су многе културе веровале да дуга има магична својства. За ову природну појаву било је везано више веровања. Прво да је то некакво живо биће које пије воду. У Босни је веровање одређеније – да је дуга аждаја. Веровање познато многим народима да се проласком испод дуге може променити пол, било је врло раширено и у нашег народа. Срби кажу: да мушко прође испод дуге, постало би женско, а женско да

Петер Паул Рубенс, Пејзаж са дугом

прође, постало би мушко. Поред овога, веровало се да дуга предсказује каква ће бити летина. Свака боја у дуги значила је одређену врсту усева – летине, нпр. жута редовно означава житарице; црвена – вино (грожђе); плава – шљиве; зелена – траву (сено) или уље (маслине) итд. Према томе која је боја заступљена највише, зна се који ће усев у тој години најбоље родити.“ (одломак из Српског митолошког речника)

БЕЛЕШКА О АУТОРУ Стеван Раичковић (1928–2007), велики српски песник и приповедач који је писао и за децу и за одрасле. Значајне књиге за децу: Велико двориште (1955), Дружина под сунцем (1960), Гурије (1962), Приче о слону и осталима и о једној буви на крају (1962), Крајцара и друге песме (1971), Ветрењача (1974), Мале бајке (1974).

КЉУЧНЕ РЕЧИ дескрипција, пејзаж, портрет, ентеријер, екстеријер, бајка, епитет 32

Српски 5 - Читанка  

Српски језик 5 - Читанка

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you