Page 1

Istorija 8_korica.indd 1

1/28/2011 10:50:36 AM


Предраг Симић Ивана Петровић

Историја 8 Радни уџбеник историје за осми разред основне школе са тематским историјским атласом


Историја 8 Радни уџбеник историје за осми разред основне школе са тематским историјским атласом Др Предраг Симић, Ивана Петровић Уредник Др Ратомир Миликић, Институт за савремену историју у Београду Извршни уредник Лидија Станојевић Рецензенти Др Миле Бјелајац, научни саветник у Институту за новију историју Србије у Београду Др Ђоко Трипковић, научни саветник у Институту за савремену историју у Београду Бранислав Остојић, професор историје у ОШ „Вук Караџић“ у Београду Лектура Станка Ватовић, Весна Калабић Графичко обликовање Катарина Ковачевић Дизајн Студио Логос Картограф Иван Потић Илустрације Милан Драгојловић Фотографије Далибор Даниловић, Предраг Митић (фотографија „Демонстрације 9. март 1990. у Београду“, страна 228) Getty images, Shutterstock images Архива Логоса Издавач Нови Логос Цара Душана 48, Београд Тел.: 011/2636 520; факс: 011/2620 365 e-mail: office@logos-edu.rs За издавача Нада Осмајић Штампа

1. издање 2011. Захваљујемо: Народној скупштини Републике Србије и Савету Европе


Предраг Симић Ивана Петровић

Историја 8 Радни уџбеник историје за осми разред основне школе са тематским историјским атласом


САДРЖАЈ 1. Свет у другој половини xix и почетком xx века . . . . . . . . . . 8 1.1. Европа под старим режимом . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 1.2. Рађање новог света . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 1.3. Идеје и империје . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19

2. Србија, Црна Гора и Срби у Аустроугарској и Османском царству од Берлинског конгреса до Првог светског рата . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 2.1. Србија од 1878. до 1903. године . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 2.2. Србија од 1903. до 1914. године . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 2.3. Друштвени, привредни и културни развој Србије крајем XIX и почетком ХХ века . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 2.4. Црна Гора од 1878. до 1914. године . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 2.5. Срби у Османском царству . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 2.6. Босна и Херцеговина под аустроугарском влашћу . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 2.7. Срби у Аустроугарској . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 2.8. Балкански ратови . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53

3. Први светски рат и револуције у Русији и Европи . . . . . . . . 60 3.1. Свет у Великом рату . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 3.2. Човек у рату . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 3.3. Револуције у Русији и у Европи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74

4. Србија и Црна Гора у Првом светском рату . . . . . . . . . . . . . . . 80 4.1. Србија и Црна Гора на почетку Првог светског рата . . . . . . . . . . . . . . . 82 4.2. Голгота и васкрс Србије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89 4.3. Искорак ка Југославији . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95

5. Свет између Првог и Другог светског рата . . . . . . . . . . . . . . 100 5.1. Версајска мировна конференција и прилике у свету после Великог рата . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 5.2. Економске, друштвене и културне прилике између два светска рата . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 5.3. Свет између демократије и тоталитаризма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 5.4. Свет на путу ка новом рату . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117

4


садржај

6. Југословенска краљевина . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122 6.1. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца (1918–1929) . . . . . . . . . . . . . . 124 6.2. Краљевина Југославија (1929–1941) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129 6.3. Југословенски привредни, друштвени и културни простор . . . . . 135

7. Други светски рат – тотални рат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142 7.1. Почетак Другог светског рата (1939–1942) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144 7.2. Завршница Другог светског рата (1943–1945) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150 7.3. Свет у Другом светском рату . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155

8. Југославија у Другом светском рату . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162 8.1. Априлски рат и последице пораза Краљевине Југославије 1941. године . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164 8.2. Отпор, устанак против окупатора и почетак грађанског рата (1941–1942) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169 8.3. Југословенско ратиште (1943–1944) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175 8.4. Ослобођење и крај рата на простору Југославије 1945. године . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 180 8.5. Биланс рата и допринос Југославије победи антифашистичке коалиције . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184

9. Свет после Другог светског рата . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190 9.1. Уједињене нације . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192 9.2. Хладни рат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195 9.3. Обликовање савременог света . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200

10. Југославија после Другог светског рата . . . . . . . . . . . . . . . . 210 10.1. Нова власт . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 212 10.2. Југославија у хладном рату . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 216 10.3. Друштво и култура Титове Југославије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219 10.4. Друштвена криза и пораз Југославије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 224 10.5. Грађански рат и распад СФРЈ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 228

Речник појмова. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 236

5


Кратак водич кроз уџбеник Драги ученици, Пред вама је уџбеник историје за осми разред.

Желимо да вам на лак и допадљив начин помогнемо да разумете историјске појаве и процесе у савременом свету. Видећете колико је историја савременог доба занимљива. Срећно! Aутори Назив поглавља у уџбенику (има их десет) којa су подељена на лекције

9.

Уводни текст вам помаже да разумете историјске процесе о којима ћете учити у тематској целини

Д

руги светски рат завршен је 1945. године. Привреде земаља биле су опустошене, а становништву су претили глад и безнађе. Силе Осовине су поражене и окупиране. Немачка је изгубила територије на истоку и подељена је на четири окупационе зоне, а од њих су касније настале Западна и Источна Немачка. Велика Британија морала је да прихвати распад свог колонијалног царства и да власт на светским морима препусти САД. Француска је изгубила улогу водеће светске силе, а потом и своје колоније. Велики победници Другог светског рата били су САД и СССР. Они су изградили нове империје и започели хладни рат. Сједињене Америчке Државе створиле су НАТО, а Совјетски Савез Варшавски пакт.

Свет поСле Другог СветСког рата 9.1. уједињене нације 9.2. Хладни рат 9.3 обликовање савременог света

Француски министар Роберт Шуман осмислио је план о стварању прве европске заједнице како би спречио будуће француско-немачке ратове. Махатма Ганди је мирним путем ослободио Индију и покренуо епоху деколонизације. Ратови су се наставили у Кини, Кореји и Вијетнаму. У Југославији, њен председник Тито, индијски премијер Нехру и египатски председник Насер договорили су се о стварању Покрета несврстаних. Трка у наоружавању између САД и СССР-а увела је свет у нуклеарно и у космичко доба. Почела је Трећа технолошка револуција, док је сукоб између капитализма и комунизма ушао у завршну фазу. Берлински зид је пао и Немачка се ујединила. Нестали су источни блок и СССР, а свет је ушао у епоху глобализације.

Фотографије које су обележиле епоху

е савезничког

Дрезден посл

Линија времена је ту да вам помогне да се оријентишете у простору и времену

бомбардовања

1949. Подела Немачке на Источну и Западну, Северноатлантски пакт (НАТО)

1945. Основане Уједињене нације

Развој авио-индустрије

1948–1991. Хладни рат

1957. Лансирање „спутњика“

1955. Варшавски пакт 1958. Европска економска заједница

Свет поСле Другог СветСког рата

„Битлси“

Једна од екранизација филма о Џемсу Бонду

клод лелуш и други. толкин је педесетих година написао трилогију „господар прстенова“, која је педесетак година касније успешно преточена у филм. у другој половини шездесетих година ХХ века, британске музичке групе „Битлс“ и „ролингстонс“ извршиле су праву револуцију у популарној музици. у америчкој ликовној уметности енди ворхол створио je поп-арт, док су у европи нове уметничке правце предводили пабло пикасо и Салвадор Дали. Нов уметнички укус и драма вијетнамског рата изнедрили су хипи покрет, покрет младих који се из СаД раширио по европи и свету. Његови припадници називани су децом цвећа због одеће са цветним шарама коју су носили и залагања за љубав, мир и толеранцију међу свим људима на свету. Музички симбол тoг покрета постао је легендарни мјузикл „коса“. С временом су се развијали нови музички правци, попут панка и регеа, а недуго затим и електронска музика и реп. Биоскопске дворане широм света пунио је серијал филмова о супершпијуну Џемсу Бонду. Западна популарна култура полако је продирала и у Источну европу, где је наишла на жестоке осуде владајућих партија које су сматрале да квари социјалистичку омладину. попуштање напетости између блокова и конференција о безбедности и сарадњи у европи су седамдесетих година XX века одшкринули врата источног блока. Захваљујући томе, у пољској, Чехословачкој, СССр-у и другим европским комунистичким земљама тајно се слушала рок музика, појавиле су се прве поп и рок групе, гледали холивудски филмови и читали прошверцовани примерци западних музичких часописа. популарна западна култура много је успешније рушила гвоздену завесу између света капитализма и света комунизма него политичке идеје и хладноратовске армије.

НАУЧИЛИ СМО Попуштање напетости у односима САД и СССР-а седамдесетих година XX века (детант) унапредио је односе између Истока и Запада у време хладног рата.

Трећа технолошка револуција омогућила је освајање космичких пространстава. Трку за освајање космоса, коју је СССР повео лансирањем „Спутњика“ (првог вештачког сателита) и Јурија Гагарина (првог човека који је летео у космос), пратиле су САД, чији је астронаут Нил Армстронг био први човек који је ступио на Месец. Европска економска заједница, створена 1958. (оснивачи: Француска, Западна Немачка, Италија, Холандија, Белгија и Луксембург), прерасла је 1992. године у Европску унију потписивањем споразума у Мастрихту.

„Ратови звезда“, филмска бајка Џорџа Лукаса, седамдесетих година ХХ века поставила је нове стандарде у области специјалних ефеката на филму. У средишту пажње те узбудљиве филмске пустоловине јесте сукоб добра и

зла. Витезови џедаји, предвођени Луком Скајвокером, настоје да спасу универзум од сила таме које предводе страшни император и лорд Вејдер. Тај серијал и данас има велики број обожавалаца.

206

6

1961. Лет првог човека у васиону (Јуриј Гагарин), Покрет несврстаности

1991. Распад Совјетског Савеза

1989. Пад Берлинског зида 1990. Уједињење Источне и Западне Немачке

КЉУЧНЕ РЕЧИ крај хладног рата, Берлински зид, Трећа технолошка револуција, интернет, Европска заједница, популарна култура

207

1992. Европска унија

Систематизовано градиво лекције олакшава вам учење

Идоли поп-културе: Мерилин Монро и елвис присли

Захваљујући музици и филму, популарна култура је после Другог светског рата постала саставни део заједничког живота младих широм планете. Светску славу стекле су поп и рок звезде попут Елвиса Прислија, „Битлса“, „Ролингстонса“ и многих других. Најпопуларнији филмови, између осталих, били су „Коса“, „Бен Хур“, „Лоренс од Арабије“, „Ратови звезда“ и други.

1. Оцените значај рушења Берлинског зида у историји Европе XX века. 2. Шта је био циљ оснивања Европске економске заједнице 1958. године? 3. Који су били најзначајнији догађаји у историји освајања космичких пространстава? 4. Објасните како су холивудски филмови, рокенрол, хипи и панк покрет допринели зближавању младих људи широм планете и стварању њихове јединствене културе. 5. Према избору наставника и сопственим склоностима послушајте песме и погледајте инсерте из филмова који су стекли светску популарност у периоду после Другог светског рата.

РАТОВИ ЗВЕЗдА

Амерички начин живота

Берлински зид и комунистички режими у Источној Немачкој и Источној Европи срушени су 1989. године. Источна и Западна Немачка ујединиле су се 1990, а СССР се распао 1991. године.

ПИТАЊА: ЗАНИМЉИВОСТ

Крај хладног рата

вног покрета

Ширење миро

Кључне речи у лекцији Питања на крају сваке лекције помажу вам да савладате градиво


КРАТАК ВОДИЧ КРОЗ УЏБЕНИК

Трећа технолошка револуција Сједињене Америчке Државе бациле су у августу 1945. године атомске бомбе на јапанске градове Хирошиму и Нагасаки и тако свет увеле у нуклеарно доба. Амерички председник Труман употребу новог оружја за масовно уништење објашњавао је жељом да скрати Други светски рат. Историчари сматрају да је Труман тиме желео и да упозори Стаљина да не иде предалеко у ширењу своје области утицаја у завршници рата. Стаљин је, преко својих агената, сазнао за амерички тајни пројекат развоја атомске бомбе. СССР је у то време интензивно радио на усавршавању свог нуклеарног оружја које је тестирао 1949. године. Убрзо после атомске бомбе, две нуклеарне силе произвеле су још разорнију водоничну (хидрогенску) бомбу. Да би се нове врсте оружја употребиле, и Москви и Вашингтону били су неопходни нови типови авиона и ракета. Крајем Другог светског рата, у развоју балистичких ракета најдаље су отишли Немци. САД и СССР су у завршници рата настојали да се домогну немачке ракетне технологије и стручњака. Један од њих, Вернер фон Браун, педесетих година XX века постао је творац америчког свемирског програма. Трка у свемиру почела је 1957. године када је СССР лансирао први вештачки сателит „Спутњик“. Совјети су потом у космос лансирали и прво живо биће, керушу Лајку, а 1961. године и првог човека, Јурија Гагарина, који се успешно вратио на земљу. Лансирање „Спутњика“ изазвало је шок у САД и навело владу да уложи стотине милијарди долара у амерички свемирски програм и развој високих технологија. Америчка свемирска агенција НАСА основана је 1958. године, а у оквиру њеног програма „Меркјури“ астронаут Џон Глен је 1962. године обавио први орбитални лет око Земље.

Спутњик – први вештачки сателит у свемиру

БалиСтичке ракете – ракете великог домета које носе нуклеарну бојеву главу.

Објашњење непознатог појма

Смањена мапа у оквиру лекције служи вам да се оријентишете у простору. Обавезно погледајте велику историјску мапу у пратећем Темаском исоријском аласу који сте добили уз уџбеник

Свет поСле Другог СветСког рата

делио је од 1961. године Берлински зид, најизразитији симбол хладноратовске поделе света. он је срушен 1989, а Источна и Западна Немачка ујединиле су се 1990. године.

Стварање блокова

Јуриј Гагарин – први човек у космосу

Западне државе потписале су први војни споразум после Другог светског рата. у вашингтону је 1949. године основан Северноатлантски пакт (НATO). тада су се удружили Француска, велика Британија, Белгија, Холандија, луксембург, СаД, канада, португалија, Данска, Италија, Норвешка и Исланд. Његово седиште је у Бриселу. европа у хладном рату СССр је свој војно-политички савез Варшавски пакт основао тек (атлас, стр. 10) 1955. године, потписивањем споразума који је био одговор на пријем Западне Немачке у Нато. приступиле су му Источна Немачка, пољска, САЗНАЈТЕ ВИШЕ Чехословачка, румунија, Мађарска, Бугарска и албанија. Његово КИНА И КорЕЈА седиште налазило се у Москви. варшавски пакт распуштен је 1991. Америчко посредовање у године. Кини између националиста

Спуштање Апола 11 на Месец

202

Деколонизација

До краја четрдесетих година ХХ века, две највеће азијске земље Индија и кина постале су независне државе. у томе су их убрзо следиле и друге колоније. европске силе су у првом и Другом светском рату мобилисале милионе војника и радника из својих колонија. Многи од њих су, попут будућег индијског вође Махатме гандија, искуства стечена на Западу уградили у своју борбу за ослобођење од колонијалне власти. у међуратном раздобљу настали су снажни антиколонијални покрети. они су после Другог светског рата довели до слома старих колонијалних империја. томе су допринели интереси суперсила СаД и СССр-а, које су подржавале деколонизацију. За СаД деколонизација је била неопходна за изградњу новог светског поретка у коме ће оне добити водећу улогу. За СССр то је била прилика да прошири свој утицај у азији и африци, а касније и у Јужној америци. Хладни рат се тако из европе проширио и на друге континенте. победа кинеске револуције 1949. године охрабрила је комунистичке покрете у азији и африци. они су могли да рачунају на подршку Москве и пекинга. антиколонијални покрети у арапском свету и све већи утицај СССр-а на Блиском и Средњем истоку забринули су Запад. они су угрожавали подручје богато нафтом, од које је зависило функционисање западних привреда, и важне саобраћајне везе. Британски и француски колонијализам на том простору, нарочито британска контрола Суецког канала, постао је проблем за СаД јер је арапске антиколонијалне покрете удаљавао од Запада и приближавао Совјетском Савезу.

Најважнији појмови су посебно истакнути болдом

Проверите шта сте научили о епохи уз помоћ разноликих задатака и питања

197

и комуниста пред крај Другог светског рата није уродило плодом. СССР је 1945. године објавио рат Јапану и то је кинеској Црвеној армији омогућило да заузме север земље и да после капитулације Јапана настави грађански рат. Супротно Стаљиновим саветима, вођа кинеских комуниста Мао Цедунг наредио је својим војницима да протерају националистичке снаге на Тајван и 1. октобра 1949. с Капије небеског мира у Пекингу прогласио је Народну Републику Кину. Свет комунизма се удвостручио и проширио на Азију. Следећи пример Кине, севернокорејски комунистички вођа Ким Ил Сунг напао је 1950. године Јужну Кореју. САД су интервенисале у Кореји под заставом Уједињених нација, после чега је у рат ушла и Кина. Сукоби су се окончали тек 1953. године. Мир никада није потписан, а Кореја је до данас остала подељена земља.

Сазнајте више, занимљивости или биографије су ту да бисте нешто више сазнали и боље разумели

ДеколоНизација – распад колонијалних империја као последица борбе колонијализованих народа за независност; борба колонија за независност.

СВЕТ ПОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА

ПРОВЕРА ЗНАЊА НА КРАЈУ ТЕМАТСКЕ ЦЕЛИНЕ

7. а) Које су државе основале Европску економску заједницу?

б) Где је потписан споразум којим је она прерасла у Европску унију? 1. Унесите на временску линију следеће догађаје из периода хладног рата: оснивање Уједињених нација, совјетска блокада западног Берлина, лансирање „Спутњика’’, оснивање Покрета несврстаности, први лет човека на Месец, слом комунизма у Европи

8. Повежите личности и државе за које је њихово деловање везано: А Мао Цедунг Совјетски Савез Б Роналд Реган Пољска В Михаил Горбачов Индија Г Махатма Ганди Сједињене Америчке Државе Д Лех Валенса Кина

2. Повежите линијом догађаје и године када су се одиграли: 1959–1975. 1991. 1961. 1956. 1992. 1949.

Основана Европска унија Подела Немачке на Источну и Западну Вијетнамски рат Први човеков лет у космос Револуција у Мађарској Распад Совјетског Савеза

3. Објасните појмове: а) гвоздена завеса б) земље Трећег света в) деца цвећа

РАЗМИШЉАЈ КАО ИСТОРИЧАР  Сматрате ли да се начела на којима су засноване Уједињене нације поштују у савременом свету? Образложите свој став.  Објасните како је Трећа технолошка револуција утицала на развитак човечанства.

4. Шта је Маршалов план? 5. Наведите имена тројице државника оснивача Покрета несврстаности.

6. Допуните празна места у тексту. а) НАТО је основан године. Његово седиште је у (назив града). Водећу улогу у том савезу имају (назив државе). б) Варшавски пакт основан је године. Његово седиште било је у (назив града). Одлучујућу улогу у том савезу имао је (назив државе).

208

Уколико сте заинтересовани да сазнате нешто више, прочитајте о томе у литератури, часописима или на интернету

ЗА ОНЕ КОЈИ ЖЕЛЕ ДА ПРОШИРЕ ЗНАЊЕ Постоје бројни извори, књиге и филмови у којима можеш да пронађеш више информација о грађи из ове тематске целине. Ово су само неки од њих: l l l l l l l

Сју Таунзенд, Тајни дневник Адријана Мола”, Београд, 2003. године ” Олдос Хаксли, Врли нови свет”, било које издање ” Часопис Историја” ” Часопис Политикин забавник” ” Интернет-сајт:www.rastko.rs/istorija/ Интернет-сајт: www.nationalgeographic-srbija.com Други сајтови на интернету; довољно је само потражити неку од бројних тема о којима је било речи у овој целини. Реч је о савременом добу које још траје, тако да и свакодневни догађаји већ сутрадан постају део историје.

209

7

Задаци за оне којима је историја изазов


1.

сВЕт У ДрУГој ПоЛоВИНИ XIX И ПоЧЕтКоМ XX ВЕКа 1.1. Европа под старим режимом 1.2. рађање новог света 1.3. Идеје и империје

Електрична локомотива „Лепа епоха“

1875–1878. Велика источна криза 1867. Аустро-угарска нагодба

1878. Берлински конгрес

1870. Уједињење Италије 1871. Уједињење Немачке 1870–1914. „Лепа епоха“


Р

аздобље од 1870. до 1914. године у историји је забележено као „лепа епоха“ (француски belle epoque). Већи део Европе живео је у миру, а виши и средњи друштвени слојеви у благостању кoje су омогућили стабилни међународни односи, развој капитализма и напредак науке и културе. Земље Западне и Средње Европе закорачиле су у модерну епоху захваљујући развоју индустрије угља и челика и јефтиној радној снази. Oрганизовани су први покрети индустријских радника и појавила се идеја бољег и праведнијег друштва – социјализам. Прелаз из XIX века у ХХ век обележио је и последњи велики талас европског

колонијализма, коме су се придружиле Сједињене Америчке Државе и Јапан. Велика Британија, Француска и друге европске земље створиле су колонијална царства која су им обезбедила сировине, јефтину радну снагу и велика тржишта за њихове индустријске производе. Европа је стекла до тада невиђену моћ и утицај у свету. Стара европска царства су у то време потресали и ослободилачки покрети народа који су у њима живели. На Балкану и широм Европе народи нису више пристајали да живе под туђинском влашћу и хтели су да створе своје независне државе. ПОДСЕТИТЕ СЕ

Браћа Лимијер

Ајфелова кула

1882. Формиран Тројни савез

Аустро-угарском нагодбом 1867. године Хабзбуршка монархија је преуређена у двојну монархију Аустроугарску. Држава се од тада састојала од два равноправна дела: Аустрије и Угарске. Немци су били владајући народ у аустријском, а Мађари у угарском делу државе. Имали су заједничког владара, војску и финансије и водили су исту спољну политику. Пруска је ујединила Немачку 1871. године под влашћу династије Хоенцолерн. Пијемонт je ујединио Италију 1870. године под влашћу династије Савоја. „Болесник на Босфору“ је назив који се користио за Османско царство у време његовог слабљења у XIX веку и почетком XX века.

1907. Формирана Антанта Крај XIX века Друга индустријска револуција


1.1. Европа под старим режимом

Ото фон Бизмарк (1815–1898), „гвоздени канцелар“, био је пруски државник који је водио политику своје земље у време уједињења Немачке 1871. године. Тада је именован за њеног првог канцелара. Он је творац политике „гвожђа и крви“, става да до немачког уједињења може доћи само ратом, а оно је тако и остварено. Бизмарк је до краја своје политичке каријере успешно одржавао равнотежу између Немачке и других великих сила у Европи. Он је познат и по томе што је први у Европи увео социјално и здравствено осигурање радника. ВЕЛИКЕ СИЛЕ – државе које су пресудно утицале на међународне односе будући да су поседовале велике територије с великим бројем становника, знатна природна богатства, економску моћ и савремено наоружање. ЕВРОПСКИ КОНЦЕРТ СИЛА – назив који је коришћен за велике европске земље од 1815. до 1914. године. Равнотежа у њиховим односима била је основни предуслов за мир у Европи и свету. МОНАРХИЈА – облик државног уређења у ком владар (монарх) по божјем праву предводи земљу. Постоје три основна облика монархије: апсолутистичка, уставна и парламентарна.

Поредак у Европи од 1815. до 1914. године почивао је на равнотежи пет великих сила: Велике Британије, Немачке (до 1871. године Пруске), Француске, Аустроугарске и Русије. После епохе Наполеонових ратова, поредак у Европи обновљен је на Бечком конгресу. Силе победнице над Наполеоном склопиле су савез назван Света алијанса (касније преименован у Европски концерт). Њему се накнадно придружила и обновљена француска монархија. У расправама о Балкану учествовало је и Османско царство, иако није било члан Савеза.

Водеће силе: Велика Британија и Немачка У другој половини XIX века, тај поредак су нарушили уједињење Италије и уједињење Немачке, као и криза на Балкану, али равнотежа је поново успостављена на Берлинском конгресу 1878. године. Немачка се изборила за водећу улогу у Европи. Томе је погодовала политика Велике Британије, највеће поморске и светске силе XIX и прве половине ХХ века. Британија се држала по страни од европске политике уколико она није угрожавала њене интересе, њено колонијално царство и њену владавину на светским морима. Дипломатска вештина немачког канцелара Ота фон Бизмарка сачувала је равнотежу и мир у Европи до краја XIX века. Почетком ХХ века, разлике између Немачке и Аустроугарске с једне, и Француске, Русије и Велике Британије с друге стране, урушавање Османског царства и ослободилачка борба балканских народа изазвали су Први светски рат.

Француска Мир је одговарао и Француској, која је после пораза у рату с Пруском 1870–1871. године поново успоставила унутрашњу стабилност, развила привреду и постала водећа финансијска сила. Иако је морала да прихвати подређену улогу у Европи, Француска је крајем XIX века сачувала и проширила своје колонијално царство у Африци и Азији. Због претње све моћније Немачке, она је потражила савезнике у Русији и Великој Британији. Спорови око пограничних области у којима се налазила њихова индустрија угља и челика (Алзас и Лорена у Француској и Рур и Сар у Немачкој) проузроковали су још два рата између Француске и Немачке, који су прерасли у највеће оружане сукобе ХХ века – Први и Други светски рат. 10


СВЕТ У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ XIX И ПОЧЕТКОМ XX ВЕКА

Велика Британија

Велика Британија је током дуге владавине краљице Викторије (1837–1901) постала неспоран владар светским морима и водећа индустријска и колонијална сила. То раздобље британске историје познато је као викторијанско доба. Када је Немачка крајем XIX века покренула изградњу сопствене ратне морнарице, Велика Британија је почела да се приближава Француској и Русији.

Старе царевине

Преостале три велике силе XIX века: Османско царство, Русија и Аустроугарска, биле су старе царевине. Од њих је само Аустроугарска успевала да до Првог светског рата одржи корак у привредном развоју с водећим европским земљама. Уједињење Немачке, али и Италије, које није успела да спречи, нарушило је некадашњу моћ Аустроугарске. Суочена с две моћне државе на својим северним и југозападним границама, Аустроугарска је своје освајачке планове преусмерила ка Балкану. Ту се сударила са интересима Русије, а почетком ХХ века и Србије. Попут Пијемонта у Италији и Пруске у Немачкој, Србија је у то време постала држава у којој су Срби и други Јужни Словени који су живели у Османском царству и Аустроугарској видели ослонац своје борбе за независност. Русија је крајем XIX и почетком ХХ века била сила која је имала велику улогу у европској политици, науци и култури, али је њен привредни и друштвени развој заостајао. Иако је имала најбројније становништво и највећу војску на свету, пораз у рату с Јапаном почетком ХХ века показао је њену слабост. Заостајање Русије дало је повод за снажне револуционарне покрете који су 1917. године довели до Октобарске револуције и стварања Совјетског Савеза.

Британска краљица Викторија

Заробљени француски цар Наполеон III с канцеларом Бизмарком после битке код Седана

Источно питање Најслабија карика европског поретка крајем XIX века било је Османско царство. Оно је све више узмицало пред ослободилачким покретима балканских народа и пред напредовањем Русије и других великих сила на Балкану, Црном мору, Кавказу, Блиском истоку и Средоземљу. Урушавање Османског царства, у историји познато као источно питање, почело је још у XVIII веку и наставило се Првим и Другим српским устанком и грчким ратом за независност. У другој половини XIХ века кризу су убрзали Херцеговачки устанак (1875) и руско-­ ‑турски рат 1877–1878. године. Циљ Русије били су Цариград и „турски мореузи“ Босфор и Дарданели, преко којих би стигла до Средоземног мора и тако постала поморска сила. Руска војска дошла је надомак Цариграда, али се ту зауставила под претњом Велике Британије, која је страховала да би јој руски продор угрозио поморску везу с њеном најважнијом колонијом Индијом. 11

Руски цар Николај II Романов


Русија је марта 1878. године склопила мир са Османским царством у градићу Сан Стефану недалеко од Цариграда. Она је тим миром добила неке територије на Кавказу, а Северна Добруџа припала је Румунији. Србија, Црна Гора и Румунија стекле су независност и територијално се прошириле. Највећи добитник била је ипак Велика Бугарска, јер је добила аутономију и територију која се простирала од Македоније до Црног мора и од Дунава до Егејског мора.

Берлински конгрес

Аустроугарски цар Франц Јозеф АУТОНОМИЈА – самоуправа, одређени степен унутрашње самосталности, право на самостално одлучивање о појединим питањима. ИСТОЧНО ПИТАЊЕ – термин који означава процес ослобађања европских хришћана и муслимана од власти Османског царства на Балканском полуострву. Првенствено се односи на питање опстанка и наслеђа османских територија на Балкану, али и у Европи уопште.

Берлински конгрес

Будући да је победила у рату, Русија је намеравала да источно питање реши у своју корист, али Санстефански мир никада није ступио на снагу. Велику Бугарску нису желеле Велика Британија и Аустроугарска, али ни Румунија, Србија и Грчка. У Берлину је од 13. јуна до 13. јула 1878. године одржан конгрес на коме су учествовали Велика Британија, Аустроугарска, Француска, Немачка, Италија, Русија и Османско царство. Под Бизмарковим утицајем, на конгресу је извршена нова подела Балкана. Пошто није било сагласности о подели Османског царства („болесника на Босфору“), велике силе су се сложиле да га очувају и тако спрече сукоб који би изазвало руско освајање Цариграда и мореуза. Берлински конгрес је Османском царству вратио већи део територија које су биле припојене Великој Бугарској. Делови османске територије раздељени су силама које су имале највеће интересе: Русија је добила Бесарабију и територије у Азији, Велика Британија право да окупира Кипар, а Аустроугарска Босну и Херцеговину и Новопазарски санџак. Велика Британија и Аустроугарска настојале су да зауставе ширење Русије и стога су намеравале да преуреде Балкан у стабилан систем националних држава. Србија, Црна Гора и Румунија су на Берлинском конгресу стекле независност, територијално се прошириле и добиле међународно признање, док је Велика Бугарска подељена на Кнежевину Бугарску и Источну Румелију. Кнежевина Бугарска је постала аутономна област у оквиру Османског царства, с хришћанском владом и народном војском. Источна Румелија је остала под влашћу Цариграда, али с хришћанском владом и извесном аутономијом. Османско царство се обавезало да ће поштовати слободу вероисповести и спровести реформе.

12


СВЕТ У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ XIX И ПОЧЕТКОМ XX ВЕКА

На темељу одлука Берлинског конгреса, крајем ХIX века настала је „Бизмаркова Европа“, која је надживела његов одлазак с власти и нестала тек 1914. године. Бизмаркови наследници у Немачкој нису наставили његову политику и „европски концерт“ се до краја века распао на две групе земаља чији су интереси били непомирљиви. Деветнаести век и „лепа епоха“ ближили су се крају.

Крај старог режима

Стари режим у Европи почивао је на превласти пет великих сила, од којих су четири, Велика Британија, Немачка, Аустроугарска и Русија, биле монархије, док је пета, Француска, била република. Њихови интереси у Европи и свету били су јасно разграничени и ниједна од њих се није мешала у послове друге нити је желела њен нестанак. Силе старог режима међусобно су се помагале у борби против свега што је угрожавало поредак, мир и стабилност у Европи. Стари поредак ипак није могао да заустави силе које су почетком ХХ века довеле до његовог нестанка и поставиле темеље савременог света. То су, пре свега, били Друга индустријска револуција, демократски, национални и антиколонијални покрети и стварање нових држава које су мењале мапу Европе и света.

Европа после Берлинског конгреса (Атлас, стр. 1)

РЕПУБЛИКА – облик најчешће демократског државног уређења у ком народ има власт, непосредно или преко посредника.

НАУЧИЛИ СМО „Лепом епохом“ назива се период од француско-пруског до Првог светског рата (1870–1914). Током XIX века, европски мир почивао је на споразумима држава које су установиле Европски концерт сила: Велике Британије, Француске, Хабзбуршке монархије (од 1867. Аустроугарске), Пруске (од 1871. Немачке) и Русије. На Берлинском конгресу 1878, Велика Британија, Француска, Русија, Немачка, Аустроугарска, Италија и Османско царство извршили су нову прерасподелу територија (европских и ваневропских), а Русија је потиснута с Балкана. На прелазу из XIX века у XX, силе Велика Британија, Русија, Немачка и Аустроугарска биле су монархије, док је Француска била република.

Један од првих аутомобила

КЉУЧНЕ РЕЧИ

ПИТАЊА: 1. Због чега се раздобље од француско-пруског до Првог светског рата назива „лепа епоха“? 2. Какву је улогу у XIX веку имао Европски концерт сила? 3. Шта се подразумева под источним питањем? 4. Наведите најзначајније одлуке Берлинског конгреса.

„лепа епоха“, Европски концерт, велике силе, Велика источна криза, Берлински конгрес

13


1.2. Рађање новог света Прва индустријска револуција

КОЛОНИЈАЛИЗАМ – тежња ка претварању других народа и територија у колоније. ИМПЕРИЈАЛИЗАМ – политика која је усмерена на ширење контроле над другим народима и земљама. Обележио је период од краја XIX века до почетка Првог светског рата, али постојао је и касније.

САЗНАЈТЕ ВИШЕ

Капитализам Капитализам је друштвено и економско уређење у коме су капитал и земља (средства за производњу) у приватном власништву. Роба, људски рад, машине и сировине слободно се размењују на тржишту. Зарада (профит) остварена производњом припада власницима капитала (капиталистима) и улаже се у нову производњу. Вишкови капитала се улажу у новчане установе (банке). Радници за свој рад од капиталиста добијају плату (најамнину). Капитализам се развио у Великој Британији у време Прве индустријске револуције и потом се проширио на читаву Европу.

Прву индустријску револуцију у Европи подстакло је откриће парне машине крајем XVIII века. Снага водене паре омогућила је да у Великој Британији, а потом и широм Европе, настану нове индустријске гране и модерни градови, да се изгради железничка мрежа и да заплове пароброди, који нису зависили од ћуди ветра. То раздобље је обележила и појава нових друштвених слојева, грађанске и радничке класе, а оне су изнедриле и нови друштвени поредак – капитализам. У потрази за сировинама, јефтином радном снагом и новим тржиштима, европске земље отпочеле су освајања на другим континентима. Та појава названа је колонијализам. Крајем XVIII века, кинески цар је трговинску понуду енглеског краља одбио речима да „небеско царство (Кина) производи све што му је потребно и да нема ни потребу да тргује са западним варварима“. Ситуација се убрзо променила – почетком XIX века, дрвене једрењаке кинеског цара потопили су ратни пароброди британске морнарице. Копља царевих војника била су немоћна пред британским топовима и Велика Британија почела је освајање Кине. Свет је ушао у епоху европских колонијалних империја. Та појава је крајем XIX века добила назив империјализам.

Друга индустријска револуција

Крајем XIX века, Другу индустријску револуцију подстакла су научна открића која су омогућила употребу електричне енергије (сијалица, електромотор) и енергије нафте и гаса (мотор са унутрашњим сагоревањем), али и многи други проналасци тога времена који су ударили темеље модерног света. Крајем XIX века, Александар Бел изумео је телефон, а већ неколико година касније у Паризу су постављене прве јавне телефонске говорнице. У Сједињеним Америчким Државама, Томас Едисон је направио прву електричну сијалицу и на улицама Њујорка засијало је електрично осветљење. У исто време, немачки инжењер Вернер фон Сименс конструисао је прву електричну локомотиву, а у Бечу је прорадио први електрични трамвај. Сименсова локомотива је повукла и возове на првој линији метроа у Паризу. Тај неуморни научник конструисао је и електрични лифт, тако да су градови могли да „крену у висину“. Браћа Лимијер су у Француској, такође крајем XIX века, направили филмску камеру. На пројекцији њиховог првог филма „Улазак воза у станицу“ гледаоци су се разбежали главом без обзира пред локомотивом која је с филмског платна јурила право на њих. Николаус Ото конструисао је први четворотактни мотор, а Дајмлер и Бенц направили су први аутомобил. Џон Данлоп је произвео пнеуматску гуму, а Рудолф Дизел први мотор са унутрашњим сагоревањем, који је понео име проналазача. 14


СВЕТ У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ XIX И ПОЧЕТКОМ XX ВЕКА

САЗНАЈТЕ ВИШЕ

Социјализам Критичари капитализма су упозоравали да он ствара неоправдане разлике између радничке и капиталистичке класе (класне разлике) и да изазива класне сукобе између радника и капиталиста. Најпознатији критичари капитализма у XIX веку били су Карл Маркс и Фридрих Енгелс, зачетници нове политичке идеје – марксизма. Они су сматрали да су грађанске револуције и капитализам само прелазне фазе у развоју људскога друштва. Борба рада и капитала изазива социјалне револуције које људско друштво најпре уводе у вишу фазу развоја – социјализам, а потом и у највишу фазу – комунизам. У комунизму ће класне разлике

нестати, сви људи ће бити једнаки и радити према својим могућностима, а од друштва ће добијати производе и услуге према својим потребама.

Амерички индустријалац Хенри Форд дошао је на идеју да аутомобиле јефтино склапа на покретној траци и тако је настао легендарни модел „Т“ („плехана Лиза“), први аутомобил који се серијски производио. Џон Рокфелер је почео да вади нафту, од које се производио бензин што је покретао аутомобиле, и створио прву нафтну компанију „Стандард ојл“. Браћа Вилбур и Орвил Рајт су почетком XX века полетели у своме Година

Проналасци и открића

Личности

1866.

Динамит

Алфред Нобел

1875.

Телефон

Александар Бел

1877.

Фонограф

Томас Едисон

1879.

Електрична сијалица

Томас Едисон

1879.

Електрична локомотива

Вернер фон Сименс

1880.

Електрични лифт

Вернер фон Сименс

1880.

Филмска камера

Браћа Лимијер

1885.

Дајмлер и Бенц

1895.

Аутомобил Мотор са унутрашњим сагоревањем Икс зраци

Вилхелм Конрад Рендген

1896.

Радиоактивно зрачење

Антоан-Анри Бекерел

1898.

Радијум и полонијум

Пјер и Марија Кири

1900.

Квантна теорија

Макс Планк

1903.

Авион

Браћа Рајт

1905.

Теорија релативитета

Алберт Ајнштајн

1893.

Алберт Ајнштајн

Рудолф Дизел

Марија Кири

15


Александар Бел са првим телефоном

Први серијски аутомобил – Фордов модел „Т“

авиону што га је покретао мали бензински мотор, чиме су свет увели у епоху ваздухопловства. Шведски научник Алфред Нобел зарадио је богатство на свом проналаску динамиту. Када је схватио разорну моћ тог открића, своје богатство је оставио задужбини која од почетка XX века сваке године додељује награде с његовим именом. Нобелова награда додељује се за највећа достигнућа у физици, хемији, медицини и књижевности, као и за допринос миру у свету (накнадно су придодате и економске науке).

Никола Тесла и Михајло Пупин

Никола Тесла

Генерацији талентованих инжењера и проналазача прикључио се почетком ХХ века и научник српског порекла Никола Тесла. Његово откриће наизменичне струје омогућило је пренос електричне енергије на велике удаљености. Њени највећи корисници били су модерна индустрија и градови. Да је у надметању Едисонове једносмерне и Теслине наизменичне струје победио Едисон, свет у ХХ веку не би имао вишемилионске метрополе, са силуетама небодера на њујоршком Менхетну, у Франкфурту, Хонгконгу и другим светским градовима. Не зна се поуздано да ли је први пренос радио-таласима остварио Тесла или Маркони. Међутим, извесно је да је тај догађај изазвао револуцију у телекомуникацијама и популарној култури која је почела ширењем радија, а касније и телевизије. Михајло Пупин, још један српски научник који је живео у САД почетком ХХ века, радио је као професор Универзитета Колумбија у Њујорку. Остао је запамћен по достигнућима у преносу струје и телефонског сигнала, али и по свом доприносу стварању прве југословенске државе. Мање је познато да су се међу његовим студентима налазила и четири нобеловца који су наставили његов научни рад. Они су дали велики допринос технологији полупроводника, на којима је касније заснована Трећа технолошка револуција. Њене темеље су поставили многи талентовани научници 16


СВЕТ У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ XIX И ПОЧЕТКОМ XX ВЕКА

попут Бекерела (открио радиоактивно зрачење), Пјера и Марије Кири (изоловали радијум и полонијум), Макса Планка (поставио квантну теорију), Алберта Ајнштајна (уобличио теорију релативитета) и Ернеста Радерфорда (израдио први модел атома).

Наука и предузетници Спој науке, капитала и предузетништва зачет у Европи крајем XIX века наставио се почетком ХХ, стварањем нових центара економске, војне и политичке моћи. То се догодило најпре у Сједињеним Америчким Државама и Јапану, а касније и у другим ваневропским земљама које су успешно прешле пут од пољопривредног до индустријског друштва. Михајло Пупин

Култура „лепе епохе“ Културно стваралаштво „лепе епохе“ обележили су бројни ствараоци који су заслужни за велике промене у европској уметности. Њихова дела су изражавала идеје модернизма и напретка људског друштва захваљујући развоју науке и технике. Тај период у књижевности обележили су аутори попут француског писца Жила Верна, творца научне фантастике. Теме његових романа су велике авантуре (путовања испод мора, у средиште земље, на Месец), у којима је предвидео многа научна и техничка открића (подморницу, ракету и телевизију). Духом авантуре одишу и књиге Радјарда Киплинга („Књига о џунгли“) и Роберта Луиса Стивенсона („Острво с благом“). С друге стране, било је књижевника који су се у својим делима бавили и тамним странама човека и друштва попут Фјодора Достојевског, Лава Толстоја, Франца Кафке, Емила Золе и других. Оптимизмом су зрачили нови правци у ликовној и музичкој уметности. Ликовно стваралаштво је подарило „нову“ и „декоративну“ уметност. Музику ове епохе обележили су италијански композитори Ђузепе Верди и Ђакомо Пучини, француски Жорж Бизе, Камиј Сен Санс и Клод Дебиси, немачки Рихард Вагнер и Густав Малер, али и многи други попут Антоњина Дворжака, Франца Листа, Рихарда Штрауса, Сергеја Рахмањинова итд.

17

Насловна страна романа „Пут на Месец“ Жила Верна из 1865. године


НАУЧИЛИ СМО Другу индустријску револуцију, крајем XIX века, обележила је замена водене паре као погонског средства електричном енергијом, моторима са унутрашњим сагоревањем и нафтом и гасом као изворима енергије. То раздобље мира и благостања обележио је свеобухватан напредак индустрије, науке, технике и културе, који је омогућио да Европа преузме водеће место у свету.

Најзначајнији технички проналасци из друге половине XIX и с почетка XX века били су: сијалица, телефон, мотор са унутрашњим сагоревањем, вишефазна наизменична струја, фонограф, телеграф и радио. У истом периоду, развој саобраћаја унапредили су: електрична локомотива, електрични трамвај, аутомобил, цепелин и авион.

Током друге половине XIX века и почетком XX полет науке су омогућила открића радиоактивног зрачења, нових хемијских елемената радијума и полонијума, X-зрака, динамита, вакцине против беснила, као и израда првог модела атома, поставка квантне теорије и теорија релативитета. За тај свеобухватан напредак науке и технике заслужно је више научника и истраживача који су стекли светску славу (Нобел, Пјер и Марија Кири, Рендген, Радерфорд, Планк, Ајнштајн, Дизел, Едисон, Бел, Маркони и нарочито српски научници Никола Тесла и Михајло Пупин). У култури и уметности (књижевности, ликовном стваралаштву и музици) такође су се испољиле идеје модернизма и напретка до којих је дошло људско друштво захваљујући развоју науке и технике.

Први лет авионом

КЉУЧНЕ РЕЧИ

ПИТАЊА:

капитализам, колонијализам, империјализам, социјализам, Друга индустријска револуција

18

1. Шта се подразумева под Другом индустријском револуцијом? 2. На који су начин научно-технички проналасци у другој половини XIX и почетком XX века поспешити развој човечанства? 3. Какву је реакцију гледалаца изазвала пројекција филма „Улазак воза у станицу“ браће Лимијер? 4. Разговарајте на часу о проналасцима Николе Тесле и Михајла Пупина и њиховом доприносу развоју науке.


СВЕТ У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ XIX И ПОЧЕТКОМ XX ВЕКА

1.3. Идеје и империје Америчка и Француска револуција изнедриле су идеје које су обликовале савремени свет. Енглеска је била колевка либералних идеја и парламентарне демократије. Нова грађанска класа није више била спремна да прихвати тврдњу да власт потиче од бога, ни да су краљ и црква тумачи божје воље на земљи. Напротив, она је заступала идеју да власт потиче од слободног грађанина, да изражава вољу народа и да се та народна воља мора редовно проверавати на изборима. Из сукоба нове грађанске класе и старе аристократије проистекле су велике политичке идеје XIX века. Конзервативне идеје старога режима позивале су на приврженост владару, цркви и породици, поретку у коме се појединац повиновао заједници, и давале првенство божјим над људским законима, поштовању традиције и очувању постојећих облика власти. Либералне (слободарске) идеје нове грађанске класе заступале су поштовање права појединца, ширење права гласа, као и друштвену, верску и расну толеранцију. Позивајући се на првенство разума и науке над религијом, друштвени напредак и слободу трговине, оне су настојале да сруше феудални поредак у корист демократског и уставног уређења. Радикали су отишли још даље, захтевајући политичку једнакост, опште бирачко право и корените друштвене и политичке реформе. Индустријско радништво и класна борба радника и капиталиста у XIХ веку допринели су настанку идеја и покрета који су оспоравали и власт аристократије и власт капитала. Они су заговарали стварање друштва у коме ће радничка класа доћи на власт. Њихови најзначајнији представници у XIX веку били су творци марксизма Карл Маркс и Фридрих Енгелс. Поред ових, најизразитијих идејних праваца у Европи у XIX веку, настао је и низ других идеја и покрета који су пресудно утицали на свет ХХ века.

Колонијализам Научни, технички, друштвени, економски и политички развој Европе у XIX веку ширио је слободу и благостање њених грађана и народа, али је подразумевао и последњи талас европског колонијализма на другим континентима, тзв. империјализам. Велика Британија и Француска су у то време постале колонијалне империје светских размера. У томе су их следиле друге европске земље које су завладале великим колонијама на другим континентима. Европски колонијализам се ширио запоседањем територија на другим континентима и суровим освајањима у којима су покоравани или уништавани читави народи, државе и културе. Оправдање за колонизацију Европљани су налазили у својој „цивилизаторској 19

САЗНАЈТЕ ВИШЕ

Парламентарна демократија Парламентарна демократија је облик владавине у којој законодавну власт (доношење закона) има парламент (скупштина). У том систему, извршна власт (влада) за свој рад одговара парламенту. Парламентаризам подразумева: а) изражавање интереса свих чланова заједнице путем демократски изабраних представника (посланика); б) временски ограничен мандат представника који се добија и губи на изборима; в) поделу власти на законодавну, извршну и судску.


РАСИЗАМ – учење засновано на подели на више и ниже расе, према коме су оне више на основу својих развијенијих умних и физичких способности предодређене да владају оним нижим. ГЛОБАЛИЗАЦИЈА – повезивање држава све ширим контактима, комуникацијом и трговином, чиме се ствара јединствени систем у коме процес промена све више повезује људе. Савремени примери глобализације су Мекдоналдс и интернет.

Британски колонијализам у Африци

мисији“, односно преношењу хришћанства, европске културе и капитализма мање развијеним народима и земљама на другим континентима. Изговор за европски колонијализам тражио се и у биолошкој надмоћи беле расе над другим расама – тај расизам је био одговоран за смрт милиона људи. Упркос томе, многи западни мислиоци верују да је колонијализам крајем XIX и током ХХ века повезао различите народе, привреде и културе у једну целину. Тај процес добио је назив глобализација. Колонијализам европских земаља је од краја XVI до краја XIX века силом наметнуо европску цивилизацију свим ваневропским друштвима. Велика Британија је све до почетка XIX века имала дефицит (мањак) у трговини с Кином. Одатле је увозила свилу, порцелан и друге производе, да би тек извозом опијума (дроге) из Индије у Кину окренула трговину у своју корист. Када су кинески цареви покушали да зауставе ту трговину, избили су Први и Други опијумски рат. Британска и француска армија лако су савладале кинеску војску. Хонгконг и Шангај су постали велики финансијски и индустријски центри Далеког истока, одакле је европски колонијализам продирао у Кину. На истоку Кине то је учинила и царска Русија, која је изградила Владивосток („владар истока“) и одатле кренула у освајање Манџурије (део Кине). Средином XIX века, амерички капетан Вилијем Пери топовима је са свога брода приморао јапанског заповедника да склопи уговор о трговини са Сједињеним Америчким Државама. До краја XIX века, Јапан је постао прва азијска индустријска и колонијална сила. Европски авантуристи су помоћу оружја откривали и освајали Африку. Данашње границе афричких држава често су повлачили британски и француски официри и тако помоћу лењира разграничавали поседе својих земаља.

Распад Европског концерта

Колонизација до Првог светског рата (Атлас, стр. 3)

Крајем XIX века, прилике су почеле да се мењају. Старим колонијалним силама придружиле су се две нове европске државе, Немачка и Италија, које су желеле прерасподелу империјалних поседа. САД су, под паролом „Америка Американцима“, у Латинској Америци и на Пацифику помагале ослободилачке покрете и протерале европске колонисте. У Азији је исто учинио Јапан, који је постао индустријска и војна сила и почео освајање Кине. Почетком ХХ века, Јапан је био прва азијска земља која је победила у борби са европским колонијализмом, када је у поморској бици код Цушиме победио руску флоту. Старе колонијалне силе биле су Велика Британија, Француска и Русија, али су управо оформљене Немачка и Италија покренуле борбу за нову колонијалну поделу света. Крајем XIX и почетком XX века поменуте државе груписале су се у савезе супротстављених интереса и до њиховог сукоба дошло је у Првом светском рату. Прво је образован савез у који су ушле Немачка, Аустроугарска и Италија. Немачкој се најпре придружила Аустроугарска, а када је 1882. 20


СВЕТ У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ XIX И ПОЧЕТКОМ XX ВЕКА

године том савезу приступила Италија, настао је Тројни савез. Савез је намеравао да обухвати све балканске земље, али је то постало немогуће због сукоба Аустроугарске са Србијом. Том савезу су се касније прикључили Бугарска и Османско царство. Од деведесетих година XIX века до 1907. поступно је образована Антанта, у чији су састав ушле Велика Британија, Француска и Русија. Јачање немачког империјализма навело је Француску и Русију да 1894. године склопе савез. Француска и Велика Британија су 1904. године постигле споразум о разграничењу својих колонија у Северној Aфрици. После пораза у рату с Јапаном, Русија је склопила савез с Великом Британијом 1907. године и тако је завршено стварање Антанте. Стари поредак у Европи почео је да се руши када се распао савез немачког, аустроугарског и руског цара због сукоба Аустроугарске и Русије на Балкану. Немачка и Аустроугарска су се нашле на једној страни, док су на другој биле Француска, Велика Британија и Русија. Свет је тако закорачио у правцу великог рата.

НАУЧИЛИ СМО Кључне политичке идеје овога доба биле су либерализам, конзервативизам, радикализам и марксизам.

Старе колонијалне силе биле су Велика Британија, Француска и Русија, али новонастале државе Немачка и Италија покренуле су борбу за нову колонијалну поделу света.

Крајем XIX и почетком XX века створена су два војно-политичка савеза великих сила, супротстављених интереса: Тројни савез и Антанта. Године 1882. образован је Тројни савез, у који су ушле Немачка, Аустроугарска и Италија.

Од деведесетих година XIX века до 1907. образована је Антанта, у чији су састав ушле Велика Британија, Француска и Русија. Раздобље од деведесетих година XIX века до Првог светског рата (1914–1918) назива се добом империјализма.

Оружани сукоб Тројног савеза и Антанте догодио се у Првом светском рату.

Војник британске империје

КЉУЧНЕ РЕЧИ

ПИТАЊА: 1. Објасни зашто су се велике силе груписале у два супротстављена савеза. 2. Зашто су Немачка и Италија захтевале нову поделу колонија? 3. Наведи основне карактеристике империјализма. 4. Чиме се одликују расистичка учења?

парламентарна демократија, политичке идеје (конзервативизам, либерализам, радикализам, марксизам), Антанта, Тројни савез, глобализација

21


Велике силе и Балкан Балканско полуострво је до почетка XIX века било мало познато подручје на коме се „Европа граничила са Азијом“. Њиме су владале две царевине: Хабзбуршка монархија и Османско царство. Назив Балкан се појавио тек почетком XIX века као замена за ранији назив „Турска у Европи“ или „европска Турска“. Под утицајем идеја просветитељства и Француске револуције, балкански народи почели су борбу за ослобођење од османске и хабзбуршке власти и стварање својих националних држава. Прва национална револуција на Балкану био је Први српски устанак (1804– 1813). Током XIX века, националне револуције покренули су Грци, Румуни и Бугари. У то време први национални програм уобличили су и Албанци (Призренска лига). Почетком ХХ века избила је национална револуција и у Османском царству (Младотурска револуција) у којој је учествовао и генерал Мустафа Кемал, познатији као Кемал-паша Ататурк („отац Турака“). Она је завршена двадесетих година XX века проглашењем Републике Турске. Сви поменути народи су до почетка ХХ века створили своје националне државе и приступили развоју модерних друштава према европском узору. Повратак Балкана у Европу био је, међутим, спор и веома тежак. Том процесу је погодовало урушавање старе Османске царевине, тзв. „велико источно питање“ али су га ометале освајачке 22

намере великих сила, пре свега Русије и Хабзбуршке царевине, које су желеле да између себе поделе османско наслеђе. У настојању да заузме Цариград и изађе на Средоземље, Русија је у XIX веку водила неколико ратова са Османским царством, а савезнике је налазила у ослободилачким покретима балканских народа. Аустроугарска је у последњим деценијама XIX века једини преостали пут свог колонијалног ширења тражила на Балкану. Због тога је дошла у сукоб са Русијом, али и Србијом у Првом светском рату. Руско ширење ка Средоземљу у XIX веку покушале су да зауставе и две водеће колонијалне силе, Велика Британија и Француска. Француско‑пруски рат и уједињење Немачке 1871. навели су најпре Француску, а потом и Велику Британију да ипак потраже савезника у Русији. Немачко и Хабзбуршко царство је у то време повезала заједничка жеља за „продором на Исток“, а савезника су нашли у Османском царству. Тако су се Балкан и балканске земље нашли у вртлогу сукоба водећих европских сила и то је обележило њихову историју у раздобљу између Берлинског конгреса и Првог светског рата (1878–1914). Крај XIX и почетак ХХ века на Балкану обележиле су слободарске тежње балканских народа и заједничка борба против Османског царства, али их је надметање великих сила истовремено међусобно супротстављало. Сарадњу народа под слоганом


СВЕТ У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ XIX И ПОЧЕТКОМ XX ВЕКА

„Балкан балканским народима“ заговарали су многи балкански мислиоци (попут Риге од Фере у Грчкој) и државници (кнез Михаило Обреновић у Србији). Та настојања су се остварила тек почетком XX века када су Србија, Црна Гора, Бугарска и Грчка повеле Први балкански рат, који је коначно потиснуо Османско царство из Европе. Изузимајући грчки рат за независност, борба балканских народа за ослобођење није имала велику подршку у Европи, која је Балкан често видела само као подручје колонијалног ширења и колонијалистичких надметања. Оправдање се, као и обично, тражило у привредној и културној заосталости овога подручја.

Балканско „буре барута“ – карикатура с почетка ХХ века

ЗА ОНЕ КОЈИ ЖЕЛЕ ДА ПРОШИРЕ ЗНАЊЕ Постоје бројни извори и књиге у којима можеш да прочиташ више појединости о грађи из ове тематске целине. Ово су само неки од њих:

l l l l l l l

Жил Верн, „20.000 миља под морем , било које издање „ Хенрик Сјенкјевич, „Кроз пустињу и прашуму , било које издање  „ Часопис „Историја „ Часопис „Политикин забавник Интернет-сајт: www.rastko.rs/istorija/ Интернет-сајт: www.nationalgeographic-srbija.com Други сајтови на интернету – довољно је само потражити неку од  бројних тема о којој је било речи у овој целини.

23


ПРОВЕРА ЗНАЊА НА КРАЈУ ТЕМАТСКЕ ЦЕЛИНЕ 1. а) Које су државе сматране великим силама на прелазу из XIX века у XX век? б) Објасните зашто. 2. Допуните празна места у тексту. а) Италија се ујединила

године под династијом

.

Држава која је остварила италијанско уједињење звала се б) Немачко уједињење извршено је

.

године под влашћу династије

. Држава која је спровела немачко уједињење била је

Најзаслужнији за немачко уједињење био је канцелар је утемељио политику

. , који

којом је уједињење и остварено.

3. а) Када је склопљен Тројни савез? б) Које су га силе чиниле? 4. а) Када је створена Антанта? б) Које силе су је чиниле? 5. На линијама поред проналазака напишите имена личности које су за њих заслужне. Динамит Мотор са унутрашњим сагоревањем Радио Телефон Електрична сијалица 6. Повежите проналазаче и њихова открића тако што ћете у празне квадратиће уписати одговарајућа слова: А Пјер и Марија Кири

прва филмска пројекција

Б Никола Тесла

пренос телефонског сигнала на велике удаљености

В Хенри Форд

први лет авионом

24


СВЕТ У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ XIX И ПОЧЕТКОМ XX ВЕКА

Г Алберт Ајнштајн

наизменична струја

Д Михајло Пупин

теорија релативитета

Ђ браћа Лимијер

модел „Т“

Е браћа Рајт

радијум и полонијум

7. Наведите политичке идеје на које се односе дати искази: а) п  оштовање права појединца, ширење права гласа, толеранција, демократско и уставно уређење, слободна трговина ; б) политичка једнакост, опште право гласа, корените друштвене и политичке реформе ; в) поштовање традиције, приврженост владару, првенство божјих закона над људским, очување постојећих облика власти ; г) оспоравање власти аристократије и капитала, заговарање друштва у коме ће радничка класа доћи на власт . 8. П  ронађите појмове: монархија, република, источно питање, империјализам, расизам, канцелар, колонијализам и велике силе. м н в к у ф а к и а н е и

с а е р а о и о с л о м с

а б л о в р з л т и п е т

д о и с к м в о а е у л о

а с к с а и о н р м с а ч

и х е а н к р и и г и д н

с о с т ц с ј ј с п р а о

т р и у е а н а т а е с п

о р л п л н к л о к п о и

р а е и а р а и р и у д т

и д з и р а с з и н б а а

ј а п н х с а а ч х л а њ

м ј р е е и п м а е и л е

а у в м ј з п а н т к е а

к ч м о н а р х и ј а п н

РАЗМИШЉАЈ КАО ИСТОРИЧАР  Размислите због чега се Османско царство називало „болесником на Босфору“.  Како је култура „лепе епохе“ променила начин живота људи?

25

о е и н о м е с е ц и г о


2.

срБИја, ЦрНа Гора И срБИ У аУстроУГарсКој И осМаНсКоМ ЦарстВУ оД БЕрЛИНсКоГ КоНГрЕса До ПрВоГ сВЕтсКоГ рата

2.1. србија од 1878. до 1903. године 2.2. србија од 1903. до 1914. године 2.3. Друштвени, привредни и културни развој србије крајем XIX и почетком ХХ века 2.4. Црна Гора од 1878. до 1914. године

2.5. срби у османском царству 2.6. Босна и Херцеговина под аустроугарском влашћу 2.7. срби у аустроугарској 2.8. Балкански ратови

Крунисање краља Петра I

Мајски преврат

1882. Србија постала краљевина 1878. Берлински конгрес 1881. Тајна конвенција Србије и Аустроугарске

Карађорђевића

1888. Први устав који је Србија донела као независна држава

1883. Тимочка буна 1885–1886. Српско-бугарски рат

1903. Мајски преврат 1905. Први устав Црне Горе


Ц

иљеви националних покрета на Балкану били су слични тeжњама других националних покрета у Европи у XIX веку: ослобођење од власти старих царстава и изградња модерних националних држава, грађанских друштава и тржишних привреда по узору на развијена европска друштва. Ниједна балканска држава није до краја XIX века потпуно решила своје национално питање, јер су значајни делови њихових народа остали изван граница тих држава. Борба за ослобођење од заједничких непријатеља водила се под слоганом „Балкан балканским народима“. Стварање националних држава и политика великих сила на Балкану

супротставили су њихове националне програме и довели до бројних сукоба у XIX и ХХ веку, што је названо „балканизација“. Главни циљ Србије и Црне Горе у XIX и XX веку био је ослобођење делова српског народа који су били под туђинском влашћу и стварање снажне националне државе. На том путу су им стајале не само две старе империје, Османско царство и Аустроугарска, него и намере нових колонијалних сила које су желеле да се прошире на Балкан. Односе Србије и Црне Горе у том периоду реметили су и интереси њихових владарских династија које су желеле да под својом влашћу доврше национално уједињење. Српски војници читају новине за време балканских ратова

инц

ла Петровић Његош и пр Деда и унук – краљ Нико ћ на Цетињу Александар Карађорђеви

1906–1911. Царински рат

Кнез

ица у Београ Михаилова ул

. века ду почетком 20

1912–1913. Први балкански рат

1907. Бомбашка афера 1908–1909. Анексиона криза 1910. Црна Гора постала краљевина

1913. Други балкански рат


2.1. Србија од 1878. до 1903. године

Милан Обреновић кнез (1868–1882) и краљ Србије (1882–1889) Кнез Милан Обреновић (1854–1901) ступио је на српски престо 1872. године. Оженио се Наталијом Кешко, с којом је добио сина Александра и од које се касније развео. Србија је током његове владавине стекла независност и проширила територију. Разочаран руском политиком и намеран да се прогласи за краља, Милан Обреновић се окренуо Аустроугарској. За краља Србије је проглашен 1882. године. У вођењу унутрашње политике ослањао се на Напредњачку странку. Тимочку буну 1883. године угушио је силом и искористио за обрачун с радикалима. Године 1885. објавио је рат Бугарској и доживео пораз. За време његове владавине, држава је 1888. године добила нови либералан устав. Краљ Милан је абдицирао 1889. године у корист сина Александра. Именован је за врховног команданта и спровео је реформу српске војске 1897–1900. године. Устав – највиши законодавни акт у једној држави с којим морају бити усаглашени сви други закони. Абдикација – одрицање од престола. Дипломатија – званично посредовање у међудржавним односима. Конвенција – међународни споразум.

Кнежевина Србија је у последњу четвртину XIX века ушла под влашћу Милана Обреновића. Кнез Милан је проглашен за наследника престола после убиства кнеза Михаила 1868. године. Планови о ослобођењу Срба и других балканских народа од власти Османског царства поставили су велика очекивања пред његову владавину. После избијања устанка у Херцеговини 1875. године, српска јавност је поверовала да је дошао тренутак да се она и остваре. Потценивши снагу османске војске и с вером да ће се у борбу укључити и други балкански народи, Србија и Црна Гора су 1876. године повеле рат против Османске царевине.

Српско-турски ратови (1876–1878) Војно и финансијски слабо припремљена, Србија је претрпела пораз у Првом српско-турском рату 1876–1877. године. Тако се није остварила ни основна претпоставка српског националног програма да ће улазак у рат са Османским царством подстаћи општи устанак балканских народа. Србија је сачувала предратне границе само захваљујући дипломатској интервенцији Русије. Када је и Русија ушла у рат против Османског царства, Србија је повела Други српско-турски рат 1877–1878. године и успешно га водила све до склапања Санстефанског мира. Мир је, међутим, донео разочарање Србији због пробугарског држања Русије и стварања Велике Бугарске, што Срби нису могли да разумеју нити да прихвате. Србија се уочи Берлинског конгреса нашла усамљена пред намерама великих сила на Балкану. Кнез Милан је у таквој ситуацији затражио и добио подршку Аустроугарске. Цена подршке Беча била је повлачење српских интереса из Босне и Херцеговине и Новопазарског санџака, изградња железничке пруге Београд– Ниш и склапање трговинског споразума који је Србију економски и политички везао за Аустроугарску.

Берлински конгрес Делегацију Кнежевине Србије на Берлинском конгресу 1878. године предводио је председник владе Јован Ристић. Пошто је Србија у то време још увек била вазална кнежевина у саставу Османског царства, њени представници нису имали право да учествују на састанцима Конгреса. Западне силе су на Берлинском конгресу промениле одредбе Санстефанског мировног уговора. Србија, Црна Гора и Румунија стекле су независност, територијална проширења и међународно 28


СРБИЈА, ЦРНА ГОРА И СРБИ У АУСТРОУГАРСКОЈ И ОСМАНСКОМ ЦАРСТВУ ОД БЕРЛИНСКОГ КОНГРЕСА ДО ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА

признање. Територија Србије проширена је за Нишки, Пиротски, Топлички и Врањски округ. Аустроугарска је добила право да окупира Босну и Херцеговину. Тиме су српске намере да ослободи и уједини те просторе са Србијом задуго онемогућене. Новопазарски санџак је потпао под утицај Аустроугарске, која је ту распоредила своје војне јединице. На Берлинском конгресу, Аустроугарска је без рата добила Босну и Херцеговину и контролу над будућношћу Србије, Црне Горе и читавог јужнословенског простора.

Србија и Аустроугарска Трговински споразум склопљен са Аустроугарском отворио је српској пољопривреди велико тржиште Средње Европе. Уговор је занатство и младу српску индустрију изложио конкуренцији индустријских производа из Аустроугарске и Немачке. Последица је било везивање српске привреде за Аустроугарску, која јој је до краја XIX века постала главни трговински партнер.

Краљица Наталија Обреновић

САЗНАЈТЕ ВИШЕ Виктор Иго и Срби Извештаји о неделима турске вој­ ске током рата 1876. године били су повод да славни књижевник Виктор Иго у француском Сенату одржи говор „За Србију“, у коме је подигао глас у заштиту Срба као европског народа: „Потребно је скренути пажњу европских влада на једну чињеницу толико малу, како се чини, да је оне изгледа нису ни приметиле. Ево је – један народ се убија. Где? У Европи. Има ли сведока томе чину? Један

– цео свет. Виде ли га владе? Не.“ Закључак овога прогласа учинио је Игоа утемељивачем идеје о Европској унији: „Оно што зверства која се у Србији догађају ставља изван сумње, то је да је Европи потребна једна европска нација, једна европска влада, један огроман братски изборни суд, демократија у миру са самом собом, да сви народи буду браћа с Паризом као колевком и престоницом, да слобода добије за престоницу светлост, једном речи: савезне европске државе.“

Још озбиљније последице имао је политички споразум који је кнез Милан склопио са Аустроугарском у настојању да учврсти своју власт и да се прогласи за краља. Споразум из 1881. године садржао је и Тајну конвенцију, према којој се Србија обавезала да одустане од политичког деловања међу Србима у Аустроугарској, а царевина је пристала да подржи кнеза у жељи да Србију прогласи краљевином. Милан Обреновић прогласио се краљем 1882. године уз подршку Аустроугарске и Србија је постала краљевина. Тај догађај је подигао њен углед међу балканским народима и у читавој тадашњој Европи. 29

Србија после Берлинског конгреса (Атлас, стр. 16)


Тимочка буна

Аустрофили – они који су се залагали за најтешњу сарадњу са Аустроугарском. Русофили – они који су се залагали за најтешњу сарадњу с Русијом.

Окретање Београда ка Бечу продубило је спорове русофила и аустрофила у Србији и они су до краја пратили владавину Обреновића. Народно-либерална странка Јована Ристића све више је тежила приближавању Русији. Главни краљев противник постала је Народна радикална странка Николе Пашића, која је имала чвршће упориште у народу. Када је 1883. године влада наредила да се прикупи оружје од народне војске, избила је Тимочка буна у источној Србији (названа по месту избијања, Тимочкој крајини), али је њу угушила стајаћа војска. Краљ Милан није пропустио прилику за обрачун с радикалима, главним организаторима буне. Многи радикали су осуђени на затворске казне, а неки су и погубљени. Њихов вођа Никола Пашић је с групом сарадника потражио уточиште у Бугарској, одакле је наставио политичко деловање.

Српско-бугарски рат (1885–1886)

Објава рата Бугарској 1885, илустрација у британским новинама

Намесништво – тело које у монархијама привремено врши власт док владар не ступи на престо; формира се када владар умре, абдицира или када је наследник престола малолетан.

Сукоб Србије и Бугарске уследио је пошто је септембра 1885. године проглашено уједињење Кнежевине Бугарске са Источном Румелијом. Видевши у томе повреду одредаба Берлинског конгреса и претњу српским интересима у Македонији, краљ Милан је објавио рат Бугарској. Рат с Бугарском није имао подршку у српској јавности. Српска војска доживела је тежак пораз на Сливници 1885. године. Бугарска војска ушла је у Пирот и кренула према Нишу, али је рат завршен без тежих последица по Србију захваљујући дипломатској интервенцији Аустроугарске. Мир је склопљен 1886. године у Букурешту, без промене граница између две државе. Пораз у рату с Бугарском погоршао је положај краља Милана и он је морао да допусти повратак радикала у земљу. Србија је 1888. године добила нов, либералан устав којим је уведена парламентарна владавина. Краљ Милан је следеће године абдицирао у корист сина Александра. Пошто је престолонаследник Александар био малолетан, до његовог пунолетства Србијом је владало трочлано намесништво с Јованом Ристићем на челу. Краљ и краљица су се у међувремену развели и по Милановом захтеву краљица Наталија је протерана из земље. Убрзо после ње Србију је напустио и бивши краљ Милан.

Заокрет у политици Србије Српски национални програм, настао под утицајем Илије Гарашанина („Начертаније“) и уобличен за време кнеза Михаила Обреновића, током владавине Милана Обреновића сударио се са интересима Аустроугарске. Србија је због тога морала да се одрекне свог најважнијег циља, уједињења с Босном и 30


СРБИЈА, ЦРНА ГОРА И СРБИ У АУСТРОУГАРСКОЈ И ОСМАНСКОМ ЦАРСТВУ ОД БЕРЛИНСКОГ КОНГРЕСА ДО ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА

Херцеговином и Црном Гором, и да прихвати покровитељство Аустроугарске. Ипак, Србија је у то време стекла независност и проширила своју територију. Изграђена је пруга од Београда до Ниша и даље до бугарске и турске границе и постављени су темељи модерне привреде и грађанског друштва. Пошто је морала да одустане од својих главних циљева, Србија се окренула југу, ка Старој Србији (Рашка, Косово и Метохија и северна Македонија), где је хришћанско становништво трпело све веће насиље, које османске власти нису могле или нису хтеле да спрече. Напредњачка влада је израдила програм о српском питању у Османском царству и именовала Стојана Новаковића за посланика у Цариграду да ради на њему. Српска влада је са истим циљем отворила конзулате у Скопљу, Солуну, Приштини и Битољу, а при Министарству просвете основано је Одељење за српске школе и цркве у Османском царству. Намере Србије судариле су се с тежњама Бугарске, што је подстакло дипломатско надметање две земље и дуготрајне сукобе бугарских комита и српских четника у Македонији.

Албанско питање Велике силе нису хтеле на Берлинском конгресу ни да саслушају захтеве Албанаца. Њихови политички прваци окупили су се у Призрену, где су формирали Прву призренску лигу. Она је донела декларацију у којој се тражило стварање независне албанске државе на простору данашње Албаније, дела Рашке, Косова и Метохије и Македоније. То је убрзо довело до сукобљавања српских и албанских интереса на Косову и Метохији и насиља над српским становништвом. О томе су стране дипломате и српски конзули на Косову, Бранислав Нушић и Милан Ракић, оставили потресна сведочанства крајем XIX и почетком ХХ века.

Односи Србије и Црне Горе За време владавине краља Милана, односи Србије с Црном Гором су се погоршали због сукоба династичких интереса Обреновића и Петровића Његоша. Противници Обреновића су осамдесетих година XIX века размишљали о могућности да краља Милана замене Николом Петровићем Његошем или Петром Карађорђевићем, који се крајем XIX века населио на Цетињу и оженио Зорком, најстаријом кћерком кнеза Николе. У Београду и на Цетињу веровало се да ће онај ко ослободи Призрен, стару престоницу Немањића, постати краљ свих Срба.

Јован Ристић (1831–1899) био је српски историчар, дипломата и државник. Школовао се у Хајделбергу и Паризу. Био је оснивач Народнолибералне странке, два пута намесник, министар спољних послова, четири пута председник владе, предводник српске делегације на Берлинском конгресу и председник Српске краљевске академије. Уз Илију Гарашанина и Николу Пашића сматра се једним од највећих српских државника XIX века. Захваљујући својим дипломатским способностима, на Берлинском конгресу је успешно заступао српске интересе ослањајући се на Аустроугарску.

Конзулати – врста дипломатских представништава у страним државама. Комите и четници – појмови потичу из времена устаничких акција у Старој Србији и Македонији пре балканских ратова; четник је назив за српског устаника који припада организованој војној чети, а комита је припадник устаничке чете спреман на самосталне акције.

Владавина Александра Обреновића Краљ Александар Обреновић се 1893. године прогласио пунолетним, збацио намесништво и ступио на престо као 31


Краљ Александар Обреновић

последњи владар династије Обреновић. Већ наредне године укинут је устав из 1888. и замењен уставом из 1869, који је давао већа овлашћења владару. То је још више погоршало односе између краља и све јачих радикала. Међународни положај Србије привремено се поправио. Османска царевина, захваћена новим таласом немира, унеколико је попустила српским захтевима. Помогла је да Срби добију свог првог митрополита у Призрену и подржала захтев за именовање српског митрополита у Скопљу. Пошто је утицај Аустроугарске у Бугарској растао, Русија се поново окренула Србији и односи двеју земаља су се поправили. Крајем XIX века бивши краљ Милан вратио се у Србију, а краљ Александар му је поверио врховну команду над војском. Он је започео војне реформе и захваљујући њима, до почетка XX века обновљене су српске оружане снаге.

Крај династије Обреновић

Краљ Александар и краљица Драга Обреновић

ОКТРОИСАНИ УСТАВ – устав који доноси владар, без учешћа скупштине или било ког другог законодавног тела.

Прилике на Балкану су се крајем XIX века поново погоршале, после избијања грчко-турског рата који је довео до новог таласа насиља над хришћанским становништвом у Османском царству, нарочито на Косову и Метохији и у Македонији. На бившег краља Милана је, на Ивандан 1899. године, извршен неуспео атентат и то га је навело да покуша да уклони радикале са српске политичке сцене. Додатно заоштравање политичке ситуације у Србији изазвала је одлука краља Александра Обреновића да се ожени дворском дамом Драгом Машин, коју ни краљеви родитељи ни српска јавност нису сматрали достојном тог положаја. Због те одлуке младога краља, Милан и Наталија Обреновић су поново, овога пута заувек, напустили Србију. Да би скренуо пажњу са свог приватног живота, краљ Александар Обреновић је 1901. године донео нови, октроисани устав. Незадовољан односом Русије према њему, краљ је поново покушао да се приближи Аустроугарској нудећи јој разне повластице, али она на њих није одговарала јер више није веровала младом владару.

Мајски преврат

ПРЕВРАТ (ДРжАВНИ УДАР) – насилно нарушавање уставног уређења земље; насилно преузимање власти.

Незадовољство династијом Обреновић у Србији је достигло врхунац после лажне краљичине трудноће. Владавина последњег Обреновића прерасла је у трагедију у ноћи између 28. и 29. маја 1903. године, када је група млађих официра под вођством капетана Драгутина Димитријевића Аписа извршила државни удар и убила краља Александра и краљицу Драгу (Мајски преврат). Био је то крај владавине династије Обреновић. На српски престо ступио је Петар I Карађорђевић, Карађорђев унук.

32


СРБИЈА, ЦРНА ГОРА И СРБИ У АУСТРОУГАРСКОЈ И ОСМАНСКОМ ЦАРСТВУ ОД БЕРЛИНСКОГ КОНГРЕСА ДО ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА

НАУЧИЛИ СМО Током Велике источне кризе (1875–1878) Србија је водила два рата са Османским царством, Први 1876–1877. (у коме је поражена) и Други 1877–1878. године (у коме је победила). На Берлинском конгресу 1878. године Србија је стекла независност, већу територију (Нишки, Пиротски, Топлички и Врањски округ) и међународно признање. Србијом је тада владао кнез Милан Обреновић.

Владар се у унутрашњој политици ослањао на Напредњачку странку, а у спољној на Аустроугарску, с којом је склопио Тајну конвенцију 1881. године. Србија је постала краљевина 1882. године, када се Милан Обреновић крунисао за краља.

После пораза у рату с Бугарском 1885–1886. (битка на Сливници), Србија је 1888. године добила либералан устав којим је уведена парламентарна владавина. Краљ Милан је абдицирао у корист свог малолетног сина Александра Обреновића, у чије је име испрва владало трочлано намесништво.

Владавину краља Александра Обреновића обележиле су честе промене у спољној и унутрашњој политици земље.

Завереници, које је предводио капетан Драгутин Димитријевић Апис, убили су 1903. године краља Александра Обреновића и краљицу Драгу и на српски престо довели Петра I Карађорђевића. Та насилно извршена смена династија на српском престолу позната је као Мајски преврат.

Српска круна

КЉУЧНЕ РЕЧИ

ПИТАЊА:

српско-турски ратови, независност, политичке странке, намесништво, Мајски преврат

1. Наведите одлуке Берлинског конгреса које су се односиле на Србију. 2. Под којим је условима Србија обезбедила подршку Аустроугарске на Берлинском конгресу? 3. Шта знате о Српско-бугарском рату 1885–1886. године? 4. Упоредите одлике спољне и унутрашње политике Србије за време владавине краља Милана и краља Александра Обреновића. 5. Објасните околности у којима је дошло до Мајског преврата. 33

Profile for Logos Logos

Istorija 8 - udzbenik  

Istorija 8

Istorija 8 - udzbenik  

Istorija 8

Profile for logos-edu
Advertisement