Page 1

www.leo.rs | 1


>

Rec urednika Glavni i odgovorni urednik: Nenad Perišić Pomoćnik glavnog urednika: Slađana Perišić Priprema i dizjan: Ljiljana Pekeč Saradnici: Milica Simić Jasmina Mitrinović Irina Vujičić Nataša Prcaić Marijana Mahač Jelena Dimitrijević Aleksandar Stefanović

Pred Vama je treći broj Lavovskog časopisa a vreme je godišnjih odmora. Idealno vreme namenjeno porodici, zabavi, odmoru i uživanju. Da li ćete se potpuno prepustiti ili ne? Radost dolazi kada započetu stvar uradite do kraja. Čak i svakodnevni, obični postupci ako ih uradite s voljom doprinose da zračite pozitivno, da se osećate ispunjenim, i duboko zadovoljnim. Kada primenjujete prepuštanje svakog dana, sve samo dolazi na svoje mesto. Mesto s kog potičete je mesto dobrobiti – mesto ljubavi, srdačnosti, nežnosti, radosti i čistote. To je Vaše mesto porekla. Predajte mu se. Trebalo bi se potpuno prepustiti. Kao u meditaciji, ne meditira telo, niti meditira um, niti duša. Meditacija znači da Vaše telo, um, duša, svi zajedno funkcionišu u takvoj harmoniji, u celini, da pevuše divno... Da su usklađeni, da su jedno. Celo Vaše biće – telo, um, duša – uključeni su u jedno. A Vaše zdravlje, Vaša celovitost, radost, pesma, igra jesu rezultat ove ravnoteže. Zato uživajte u svemu. Obogaćujte svoj život. Nenad Perišić

Redakcija i dopisnički servis: Zemun, Mihajla Bandura 36 +381 11 3752-627 +381 11 3752-626 info@leo.rs Marketing: +381 11 3752-625 nesaperisic@gmail.com www.leo.rs

Leo commerce na:

Sadržaj:

Prijavite se za

Leo Newsletter na: www.leo.rs

designe box................................................................ 22

od ambicije ka smislu.............................................4

25 tajni uspešne komunikacije...................... 26

okusite bodypump....................................................6

naučite svoje dete da uči................................ 24

apsurdistan..................................................................8

knjiga o spoznaji................................................... 30

ljubav i još ponešto

krivac, veo tajni...................................................... 34

u doba prohibicije.............................................. 10

neverni princ, u ime ljubavi............................ 35

četiri indijska principa....................................... 11

preparat protiv komaraca, mrava i buva

Piletina havaii.......................................................... 12

lavovski mafini........................................................ 36

Sajmon III – Okeanska olupina...................... 15

međunarodna asocijacija

piksi i drugari........................................................... 16 terapija prostora kreiranje ličnog raja...................................... 18

za masažu beba.................................................... 37 veštice vole da se pretvaraju u mačke........................................... 38 www.leo.rs | 3


OD AMBICIJE KA SMISLU dr Vejn V. Dajer Potekli smo s neucrtanog mesta smisla i značaja. Na rođenju smo usvojili lažno sopstvo poznato kao ego i proveli smo jedan deo života trudeći se da zadovoljimo njegove ambiciozne težnje. Zatim smo promenili pravac kretanja i krenuli smo nazad kući. Kada stignemo kući, svaki naš udah je izraz smisla koji naš život ima. Više ne vodimo mučnu borbu da pobedimo; da dobijemo odobravanje drugih; da ispunimo očekivanja koja nam drugi nameću; da nešto posedujemo, postignemo ili nagomilamo. Zaboravljamo na sukob, sigurnost, potrebu da stalno budemo u pravu, da se borimo, dominiramo, pokoravamo i osećamo superiornijim. Sve to što potiče od ega gubi moć nad nama kada stignemo kući, gde nas dočekuje smisao. Knjiga Promena  govori o tome zašto i kako da ambiciju zamenimo smislom. Takva promena čini da onaj osećaj otuđenosti nestane, razjašnjava duhovne veze koje postoje među nama i uključuje prelazak izjutra, kojim rukovodi ego, u   popodne  života, gde se sve odvija pod uticajem smisla.   Dok razmišljamo o tome da napustimo jutro života, u kom ego ima ulogu glavnokomandujućeg, i zakoračimo u popodne (i veče), gde smisao zamenjuje ambiciju, možemo da se suočimo s neočekivanim pojavama koje su sastavni deo novog pravca u kom smo krenuli. Može se reći da ćemo, prema univerzalnom zakonu, iskusiti nekakvu vrstu pada. Međutim, ti padovi ili najniže tačke daju nam energiju koja nam je potrebna da se udaljimo od ega i krenemo ka životu koji ima svrhu.   Promena ne označava gubitak poleta - ona je znak da postoji nešto novo što nas pokreće. Time se obavezujemo da ćemo živeti životom u kom ćemo da iskusimo smisao i da se osetimo korisnima, umesto da živimo životom obeleženim beskonačnim zahtevima i lažnim obećanjima koje su glavna karakteristika ega.  Svi smo potekli iz iste one praznine iz koje su potekli svi i sve ostalo. Ako pokušamo nešto da izolujemo, otkrivamo da je to na neki način deo svega ostalog u univerzumu. Kao što je besmisleno da jedan talas ne vidi sebe kao deo okeana tako je besmisleno da mi ne uviđamo svoju jednost s onim što poznajemo kao beskonačnost. Bog je jedno. I on koji je jedno je bezimen jer njemu ne treba ime, pošto je sam... Sve je izvedeno iz Jednog...

4|

Smisao ne postoji osim ako čovekov život „služi cilju izvan sebe, osim ako ima vrednost za nekog drugog“. Taj neko ko sam želeo da budem – i ko sam, svakako, postao – nisam bio pravi ja. Baš kao i svi drugi, i ja sam na ovaj svet došao bez ičega (odnosno bez ikakvih materijalnih stvari). Na isti način ću i napustiti ovaj svet, bez ičega. Šta sam zaključio? Pošto ne zadržavamo ono što smo postigli i nakupili, jedino što možemo jeste da poklonimo svoj život. Smisao životu dajemo tako što podižemo svest na duhovni nivo, ne ostajući na nivou materijalnog. To znači da učimo kako da razmišljamo kao Bog, što je ono što naglašavam i kroz knjigu i kroz film. Ovo je ta velika promena: udaljavanje od ega i kretanje nazad ka jednosti Duha dok smo puni života i u isto vreme mrtvi za lažno sopstvo. Nakon što raskinemo veze s materijalnim svetom i u isto vreme uspostavimo vezu s uzvišenim svetom, pruža nam se prilika da nas vodi ono što je izvan nas. Tada znamo kako izgleda svakodnevno živeti životom koji je ispunjen svrhom i smislom. A takav život nikako nema veze s egom. Lao Ce je spoznao ovu istinu pre 2500 godina, a Isus nas je na to podsetio 500 godina kasnije kroz učenje Novog zaveta: život ispunjen smislom slavi savršenstvo nas samih i prirode – u harmoniji smo sa svima i svime što nas okružuje. Ovo harmonično stanje se pak ne može postići kada usvojimo karakteristike ega. Da bismo postali sposobni da živimo životom koji je ispunjen Duhom i svrhom, moramo da podarimo svoj život. To je koncept koji će ego ismevati i svim silama će se truditi da nas ubedi da će tako nešto imati poražavajuće posledice. Autentično sopstvo sebi postavlja pitanje kako može da služi. Stav ega, s druge strane je daj mi, daj mi, daj


mi – meni je potrebno više i nikada nisam zadovoljan. Kada se uskladimo s onim što ego govori, univerzum nam obezbeđuje iskustvo koje se poklapa sa tom daj mi, daj mi, daj mi energijom. Možda to neće biti odmah očigledno, ali ako obratimo pažnju, jasno je da ovakva energija stvara pritisak, nervozu i stres. Zašto? Zato što usklađivanje s egom znači da smo odabrali da živimo u zahtevnom okruženju. Jednostavno nismo shvatili da možemo da udružimo snage sa sopstvenim autentičnim idealima i živimo u nezahtevnom okruženju. Zakon privlačenja je stalno na delu! Što više zahtevamo od univerzuma, to se i od nas više zahteva. Što više pružamo, više nam biva pruženo. To je jednostavan primer energije stava koji imamo. Kada stalno razmišljamo kako nam je potrebno više, tada i privlačimo energiju nedostajanja. Međutim, ako razmišljamo o pružanju, tada privlačimo energiju pružanja.

Četiri osnovne vrline koje čine našu iskonsku prirodu: Poštovanje celokupnog života. Prirodna iskrenost. Plemenitost. Podrška.

Lao Ce kaže: •

Sasvim je moguće dostići besmrtnost i iskusiti apsolutnu radost i večnu slobodu.

– to je staza ka slobodi i radosti, koji su oličenje života koji ima svrhu.

Vladanje u skladu s vrlinom koja ne diskriminiše predstavlja sredstvo koje vodi tom cilju.

Vođen dobrotom i nesebičnošću, na prirodan način dovodiš svoj život u harmoniju s integralnim putem.

Kada krenemo ka svom autentičnom sopstvu, sve promene o smislu postaju urođen način bivstvovanja. Dobro se osećamo nakon usvajanja novih stavova i uviđamo da su nam egoistični zahtevi kojima smo dozvolili da vladaju našim postojanjem postali neugodni. Smisao nadvladava egovu ambiciju.

Promena je savremena interpretacija ovog drevnog učenja. Nadam se da ću vam preneti poruku da se smisao ne dostiže kroz ego i njegove sebične metode, već kroz onaj deo vas koji je nesebičan. U gorenavedenim stihovima Lao Ce govori o „vrlini koja ne diskriminiše“

Dr Vejn Dajer je svetski poznat autor i govornik u oblasti samorazvoja. Objavio je preko 30 knjiga, audio i video programa i pojavljivao se u nebrojeno TV i radio emisija. Dajer poseduje doktorat iz Obrazovnog Konsaltinga i bio je profesor na njujorškom Univerzitetu Sv. Džon. Uprkos svom teškom detinjstvu koje je proveo po sirotištima i starateljskim porodicama dr Dajer je prevazišao mnoge prepreke i izazove kako bi svoje snove preneo u realnost.

Življenje u skladu sa četiri osnovne vrline i okretanje poniznosti, poverenju i puštanju čine nam se prirodnim jer se vraćamo svojoj iskonskoj prirodi. Život sa smislom je udaljen bukvalno samo jednu misao.

Danas većinu vremena provodi pokazujući drugima kako da učine isto. Kada ne putuje svetom šireći svoju inspirativnu poruku Vejn piše u svome domu na havajskom ostrvu Maui. Film “Od ambicije ka smislu” govori o tome zašto i kako da ambiciju zamenimo smislom. Takva promena čini da osećaj otuđenosti nestane, razjašnjava duhovne veze koje postoje među nama i uključuje prelazak iz jutra, kojim rukovodi ego, u popodne života, gde se sve odvija pod uticajem smisla. Kao što dr Vejn V. Dajer rečito objašnjava u svojoj knjizi, pisanoj u isto vreme dok je sniman film, svako od nas ima mogućnost izbora da svoj život preusmeri sa ambicije na smisao i tako privede kraju povratak ka Izvoru iz kojeg smo potekli.

Film možete pogledati na internet stranici: http://www.youtube.com/watch?v=ca76jl8XmuI ili http://vimeo.com/31999214 Knjigu možete poručiti na sajtu: www.leo.rs

www.leo.rs | 5


OKUSITE BODYPUMP™ Program koji osvaja svet Želite snažno, oblikovano i fit telo, a da pri tom ne dobijete neželjeni obim? BODYPUMP može doneti rezultate kojima težite i transformisati vaše telo primenom efekta ponavljanja. Uz 800 ponavljanja po treningu bićete vitki, snažni i nezaustavljivi! U uobičajenom pedesetpetominutnom času koristimo specifičnu muziku koja vas motiviše i vodi kroz čas uz maksimalne efekte. BODYPUMP je originalni trening sa šipkom i tegovima koji oblikuje i jača telo. Trenutno se sprovodi u više od 13 000 klubova širom sveta. Najpopularniji je progam u svetu. Globalni fenomen. BODYPUMP je trening sa opterećenjem i stoga je idealan za sve one koji svom uobičajenom aerobnom treningu žele da dodaju i trening snage. Kombinacija sjajne muzike, neuobičajene koreografije i inspirativnih instruktora motiviše vežbače do poslednjeg minuta treninga. BODYPUMP je jedinstvena formula kojom ćete oblikovati figuru i izgubiti višak masnoće, a ujedno ojačati telo i samopouzdanje podići na viši nivo.

6|

GO HARD OR GO HOME Važno je da od samog početka vežbate bezbedno. Ključ je u dobrom držanju – neka noge budu uvek blago savijene ali ne i “zaključane”. Nemojte preterivati sa težinama – BODYPUMP se zasniva na ponavljanjima kojim dosežete snagu i izdržljivost. Počnite lagano, a zatim postupno uvećajte težinu nakon 6 nedelja. Na treningu nosite odeću u kojoj vam je udobno – šorc, helanke ili trenerku. Ovom treningu odlično pristaju patike koje se koriste za trčanje. Nakon prvog treninga vaši mišići će možda biti pomalo iscrpljeni, ali izdržite. Biće lakše! Nakon prvih nekoliko časova predlažemo vam da radite BODYPUMP samo tri puta nedeljno. Uvek ostavite bar jedan dan između BODYPUMP časova, jer vašem telu je potreban oporavak. Dodajte BODYPUMPu dva ili tri kardio treninga nedeljno, i brzo ćete dosegnuti odlične rezultate!


FLEX FITNES, SUTJESKA 2

(SPENS – ISTOČNI HOL)

RADNO VREME: 06-23H, VIKENDOM 08-22H

/FLEXFITNES

@FLEXFITNESSNS SKYPE: FLEX.FITNESS, MOB TEL: 063 584 020, EMAIL: INFO@FLEX.RS

www.flex.rs

www.leo.rs | 7


8|


www.leo.rs | 9


10 |


Četiri indijska principa

Prvi princip: “Koga god susreli, to je onaj pravi.”

Prvi princip: “Koga god susreli, to je onaj pravi.” To znači da niko ne ulazi u naš život slučajno. Svi oni koji nas okružuju, bilo ko s kim ste u odnosu, predstavlja nešto - bilo da treba da nas nauči nečemu ili da nam pomogne da popravimo trenutnu situaciju. Drugi princip kaže: “Šta god se dogodilo je jedina stvar koja se i mogla dogoditi.” Apsolutno ništa od onoga što smo doživeli nije moglo biti drugačije. Čak ni najmanji detalj.

Drugi princip: “Šta god se dogodilo je jedina stvar koja se i mogla dogoditi.”

Nema “... da sam to barem učinio drugačije... tada bi i situacija bila drugačija!” Ne. Ono što se dogodilo je jedina moguća stvar koja se mogla dogoditi i morala se dogoditi - da bismo naučili lekciju kako bismo se pomakli napred. Svaka situacija u životu u kojoj se nađemo je apsolutno savršena, čak i kada prkosi našem razumevanju i izaziva naš ego. Treći princip kaže: “Svaki trenutak u kojem nešto počinje je pravi trenutak.”

Treći princip: “Svaki trenutak u kojem nešto počinje je pravi trenutak.”

Sve počinje u tačnom trenutku, ni prerano ni prekasno. Kada smo spremni za to, za nešto novo u svom životu - to je tu, spremno da započne. Četvrti i poslednji princip kaže: “Što je gotovo, gotovo je.” To je tako jednostavno! Kada se nešto u našem životu završi, to pomaže našem razvoju. Zato, obogaćeni prošlim iskustvom, bolje da to otpustimo i krenemo dalje.

Četvrti princip: “Što je gotovo, gotovo je.”

Mislim da nije slučajno da upravo vi sada ovo čitate. Ako su vas ove reči dirnule, to je zato što vam je upravo ovo (saznanje) bilo potrebno i što razumete da ni jedna jedina snežna pahuljica ne može pasti na pogrešno mesto.

www.leo.rs | 11


Leto se vratilo u grad a sa njim i paklene vrućine. Zamislite da ste na Havaima, koliko god zvučalo nemoguće učinite ih opipljivim - na Vašem tanjiru. Egzotično jelo Piletinu Havaii možete probati u Bacanu ili se isprobati u kulinarskom poduhvatu uz naš recept.

Piletina Havaii Potrebno je: pileće belo meso 180 gr kroketi od krompira 7 komada kari neutralna pavlaka 0.2 dl ananas 2 koluta so NAČIN PRIPREME: Propržiti pileće belo meso iseckano na prutiće, dodati neutralnu pavlaku, ananas isečen na kockice, kari i so. Služiti uz krokete.

12 |


www.leo.rs | 13


Kupujte jeftinije u knjižarama RIZNICA KNJIGA:

Kikinda

Knjižara ”Riznica knjiga br. 5”

Trg srpskih dobrovoljaca 19 0230/29-917, 063/517-874

Zrenjanin

Zrenjanin

Zrenjanin

Beograd

Subotićeva br.1 lok. 2 023/512-812, 063/517-874

TC Bagljaš Bulevar Veljka Vlahovića bb; 063/517-874

Gimnazijska 17 023/510-783, 063/517-874

U holu Doma sindikata Tržni centar bb, kod hotela „Konak” Dečanska 14, lokal br. 30 031/846-296, 063/517-874 011/3235-221, 063/517-874

Knjižara „Riznica knjiga”

14 |

Knjižara ”Riznica knjiga br. 3”

Knjižara „Riznica knjiga br. 6”

Knjižara „Riznica knjiga br. 4”

Zlatibor

Knjižara „Riznica knjiga br. 1”


Posle dva dela priče o Sajmonu, u kojima se on upoznavao sa svojim novim sposobnostima, magičnim kompasom i neistraženim krajevima sveta, došlo je pravo vreme da se uvede novi lik, neko ko će se malo duže zadržati, neko ko će postati pravi prijatelj. U susednu kuću uselila sam tročlanu porodicu koja je stigla iz Japana. Kroz prozor svoje sobe Sajmon posmatra nove komšije i posebno mu pažnju privlači devojčica njegovih godina. Pita se šta li je uzrok tuge u njenim očima. Treći deo, „Okeanska olupina“, odvodi našeg junaka daleko daleko na istok. Kao sada već iskusni svetski putnik, on dobija priliku da zaroni u potpuno neočekivana prostranstva – najpre u plavetnilo a potom, kako se spušta sve dublje, u crnilo Tihog okeana. Kreće u potragu za nečim što leži na samom dnu mora, za nečim što će odagnati tugu iz Amajinih očiju. U tom poduhvatu pomoć mu pruža Mali Džo, mladunče kita ubice. Pod njegovim vođstvom, Sajmon otkriva koja se sve stvorenja nalaze u okeanskim dubinama, okriva život koji vrvi i svetluca u vodi kilometrima ispod površine. Međutim, takođe otkriva i tamnu stranu divljine, i suočava se sa opasnošću koju ona nosi. Zato što nije lako biti svetski putnik, nije dovoljno samo biti avanturista, već naš junak mora da

bude upravo to – junak – da pokaže hrabrost i dovitljivost onda kada je najpotrebnije. Naravno, onda će ga pratiti i sreća, sreća koja svira u ritmu muzičke kutije... I ovo iskustvo predstavlja veliko novo bogatstvo u Sajmonovom inače sivom i monotonom svakodnevnom životu. Svet avantura i čarobni kompas donose mu, kao i uvek, neprocenjiva nova znanja, jačaju mu veru u sebe samoga, ali ovoga puta i jedno važno i duboko prijateljstvo. Kada Sajmon bezbedno izroni iz pacifičkog ambisa, u Amajine oči vraća se nekadašnji sjaj i to mu je najveća nagrada, a prijateljstvo koje se odatle rađa zauvek će mu oplemeniti život. Nakon ovoga, sledi i finalni, četvrti, nastavak koji vezuje čitavu priču o našem dečaku koji, pod budnim okom svog dede, prekaljenog istraživača i profesora istorije u penziji, putuje svetom uz pomoć čarobnog kompasa i pomaže ljudima u nevolji, kao i da se očuvaju ugrožena svetska baština i vrste. Njegov razvoj i napredak sada će biti lakši i zabavniji zato što će moći da ih podeli s novom drugaricom. Iako putuje širom sveta, u najudaljenije krajeve, otkriva da je sreća ponekad odmah tu, tik preko puta ulice, s druge strane prozora. Ajrin Torn

www.leo.rs | 15


16 |


www.leo.rs | 17


18 |


www.leo.rs | 19


Kupujte jeftinije! www.leo.rs Leo Top lista

1. Siniša Ubović PUT PROMENE... I NEĆE BITI KRAJA ČUDESIMA

2. Ester i Džeri Hiks TRAŽI I DOBIĆEŠ

3. Dr Erik Perl REKONEKCIJA – Leči druge, leči sebe

4. Ester i Džeri Hiks ZAKON PRIVLAČENJA

5. Lujza Hej MOĆ JE U VAMA

6.

Lujza Hej JA TO MOGU – kako da koristite afirmacije da biste promenili sopstveni život

7. Nil Donald Volš RAZGOVORI S BOGOM 1

8. Ajrin Torn Sajmon svetski putnik 1 – Polarna pustolovina

9. Ester i Džeri Hiks VRTLOG

10.

DR FRENK DŽ. KINSLOU Tajna brzog isceljenja

20 |


UKOLIKO ŽELITE DA PRIMATE NAREDNe BROJEVE LAVOVSKOG ČASOPISA I OBAVEŠTENJA O NOVIM IZDANJIMA - REGISTRUJTE SE

Knjige sa našeg sajtu možete kupiti na više načina:

011/375-26-25 011/375-26-26 011/375-26-27

063/517-874 potrebno je da nam pošaljete sledeće podatke: ime i prezime, adresu, mesto i poštanski broj, naziv knjige ili knjiga koje poručujete i broj komada. Cena sms poruke se tarifira po standardnoj ceni sms poruke kod vašeg operatera.

info@leo.rs potrebno je da nam pošaljete sledeće podatke: Ime i prezime, adresu, mesto i poštanski broj, broj mobilnog telefona, naziv knjige ili knjiga koje poručujete i broj komada.

www.leo.rs

Leo commerce na: Prijavite se za

Leo Newsletter na: www.leo.rs

www.leo.rs | 21


22 |


www.leo.rs | 23


-Ako želite da budete uspešni u komunikaciji s ljudima, prvo morate da razvijete pobednički mentalitet – ili barem, da budete na dobrom putu da ga stvorite. Ovo je prvi i najznačajniji korak i vaš uspeh, upravo zavisi od toga da li ćete poći od sebe. Spoznati svoju vrednost i raditi na tome. -Da biste uspešno primenili metoda koji nudi ova knjiga....

skup

Zaboravite: -Sve što vas čini nesigurnim. Pitajte se: -Kako mogu da povećam svoju vrednost kako bi doneo dobrobit drugima, a ne samo sebi? Učinite: -Navedite na spisku niz stvari koje možete da popravite kod sebe (da napustite loše navike i sl.), zajedno sa posebnim koracima koje morate preduzeti da biste u tome postigli uspeh. Zapamtite: -Vaši odnosi mogu biti zdravi, samo onoliko koliko ste i vi sami.

24 |

Džon Maksvel, internacionalni trener veština komunikacije i autor 60 knjiga, za jednu stvar može da vam garantuje: Vi vredite i imate nešto vredno da podelite sa drugima. Njegova životna misija, koju sprovodi već 40 godina, jeste da vidi tu vrednost u drugima, da im pomogne da je otkriju i ohrabri da ostvare svoj puni potencijal. Knjiga “25 tajni uspšne komunikacije” je prizvod želje Džona Maksvela da i vama bude mentor u procesu poboljšanja veština komunikacije sa još većom željom, da i vi budete mentor nekome i podelite ove životne lekcije. Izdavačka kuća Finesa je pored ove, objavila još tri sjajne knjige istog autora: “Korak ispred svih”, “Uspeh iz dana u dan” i “Osobine pravog voñe”.


www.leo.rs | 25


26 |


www.leo.rs | 27


28 |


www.leo.rs | 29


Knjiga o spoznaji – pronađite svoj put ka slobodi SUMNJA - ZATO ŠTO SUMNJA NIJE GREH, VEĆ JE POKAZATELJ VAŠE INTELIGENCIJE Vi niste odgovorni nijednoj naciji, nijednoj crkvi, nijednom Bogu. Vi ste odgovorni samo za jednu stvar, a to je samospoznaja. A čudesno je to da, ako uspete da ispunite ovu dužnost, moći ćete da ispunite druge dužnosti s lakoćom. Onog trenutka kada spoznate vlastito biće, vaš pogled na svet će se iz korena promeniti. Vaš stav prema životu pretrpeće radikalne promene. U vama će se javiti novi osećaj odgovornosti - ali ne osećaj kao da bi nešto trebalo uraditi, niti osećaj kao da se neka obaveza mora ispuniti, već osećaj radosti što to činite. Put koji vodi ka slobodi pun je pitanja i nesigurnosti. Da li je moguće da zaista znamo ko smo? Da li nas život ima svrhu, ili je rezultat puke slučajnosti? Čemu bi trebalo da doprinesemo? Šta bi trebalo da postanemo, stvorimo, a šta da delimo? Osho, jedan od najprovokativnijih mislilaca našeg vremena, nas u svom delu Knjiga o spoznaji izaziva da razumemo ovaj svet i sebe na jedan nov i radikalan način. Prvi korak ka spoznaji, kaže on, je ispitivanje svega i sumnja u sve u šta su nas učili da verujemo. Mnogi ljudi su nam tokom života prenosili takozvane istine - verovanja koja smo naučili da prihvatimo bez razmišljanja. Samo preispitivanjem svojih verovanja, pretpostavki i predrasuda možemo početi da otkrivamo svoj jedinstveni glas i prevazilazimo granice unutar i oko sebe.

30 |

Jednom kada otkrijemo autentično vlastito biće, moći ćemo da se posvetimo svim aspektima ljudskog iskustva - kako ovozemaljskim, zadovoljstvu okrenutim osobinama koje karakterišu grka Zorbu, tako i osobinama kao što su opreznost i ćutljivost koje krase Gautama Budu. Mi možemo postati celina i živeti kao nezavisna jedinka, sposobni da na kreativan način i sa strašću odgovorimo na religijske, političke i kulturne podele koje trenutno ugrožavaju naše društvo. U ovom izuzetno inovativnom delu, Osho ukazuje na čvorove straha i nesporazuma koji nas ograničavaju, olabavljuje ih i na kraju pomaže u njihovom odvezivanju - ostavljajući nam slobodu da pronađemo i stvorimo sopstveni put ka slobodi. Nova duhovnost 21. veka U vidu pobune pojedinca a ne političke revolucije Revolucionar je deo političkog sveta; on deluje kroz politiku. On veruje da je promena u društvenoj strukturi dovoljna da bi se promenilo i ljudsko biće. Pobunjenik je, kako ja označavam taj termin, duhovni fenomen. On deluje potpuno samostalno. Njegov stav je da ako želimo da promenimo društvo, moramo promeniti pojedinca. Društvo samo po sebi ne postoji; ono je samo reč, kao i reč „gomila ljudi“ – ako je tražite, nećete je nigde naći. Gde god da se susretnete sa nekim, susrešćete se sa pojedincem. „Društvo“ je samo


Mi moramo biti pobunjenici, ne revolucionari. Revolucionari pripadaju sferi svetovnog; pobunjenici i njihova pobuna su sveti. Revolucionar ne može da bude sam; potrebna mu je gomila, politička partija, vlada. Potrebna mu je moć – a moć kvari čoveka, apsolutna moć potpuno ga iskvari. Sve revolucionare koji su uspeli da se domognu moći ona je iskvarila. Oni nisu mogli da promene prirodu moći i njene institucije; moć je promenila njih i njihove umove, i uništila ih je. Samo su se imena menjala, ali je društvo ostalo isto.

zajednički imenilac – samo pojam, a ne stvarnost – bez sadržaja. Pojedinac ima dušu, mogućnost da se evolutivno razvije, promeni, transformiše. Dakle, razlika je ogromna. Pobunjenik predstavlja samu suštinu religije. On svetu donosi promenu svesti – a ako se svest promeni, onda će se sigurno i društvena struktura promeniti. Ali obrnut proces je nemoguć, i to su sve revolucije dokazale svojim neuspehom. Nijedna revolucija do sada nije uspela da promeni ljudska bića; ali mi izgleda nismo svesni te činjenice. Mi dalje razmišljamo o revoluciji, o promeni društva, o promeni vlade, birokratije, zakona, političkih sistema. Feudalizam, kapitalizam, komunizam, socijalizam, fašizam – svi oni su na svoj način bili revolucionarni sistemi. Svi oni su propali, i to u potpunosti, zato što je čovek ostao isti. Jedan Gautama Buda, jedan Zaratustra ili Isus – ovi ljudi su pobunjenici. Oni veruju u pojedinca. Ni oni nisu uspeli, ali njihov neuspeh se potpuno razlikuje od neuspeha revolucionara. Revolucionari su isprobali svoju metodologiju u mnogim zemljama, na različite načine, i nisu uspeli. Ali pristup jednog Gautama Bude nije uspeo jer nije ni isproban. Jedan Isus nije uspeo jer su ga Jevreji razapeli a hrišćani sahranili. Njegove ideje nisu isprobane – nije mu čak ni bila data šansa. Pobunjenik još uvek predstavlja neistražen pojam.

Ljudska svest nije se razvijala vekovima. Samo je s vremena na vreme neko zasijao – ali isticanje jedne osobe u milion drugih nije pravilo, već je izuzetak. Pošto je ta osoba sama, gomila ne može da je podnese. Njeno postojanje na neki način postaje poniženje; svako njeno prisustvo vređa, jer vam otvara oči, čini da postanete svesni svojih potencijala i svoje budućnosti. I vaš ego je povređen jer niste učinili ništa da se razvijate, da postanete svesniji, da više volite, da budete srećniji, kreativniji, da ne trošite reči uzalud – da stvorite divan svet oko sebe. Niste doprineli svetu; vaše postojanje nije blagoslov, već prokletstvo. Dali ste svetu svoj bes, svoje nasilje, ljubomoru, takmičarski duh, svoju žudnju za moći. Pretvarate ovaj svet u bojno polje; vi ste krvožedni,i činite da se i drugi tako osećaju. Vi lišavate čovečanstvo njene čovečnosti. Uz vašu pomoć čovek pada ispod svog nivoa, čak ponekad i ispod nivoa životinje. Zbog toga vas jedan Gautama Buda ili jedan Čuang Ce vređaju, jer oni su zasijali a vi samo stojite tu. Proleća dolaze i odlaze, a u vama se ništa ne budi. Ptice vam ne prilaze, ne savijaju svoja gnezda niti pevaju u vašoj okolini. Bolje je razapeti jednog Isusa i otrovati jednog Sokrata – samo ih ukloniti, da se vi ni na koji način ne biste osetili duhovno inferiornim. Svet poznaje veoma malo pobunjenika. Ali sada je pravo vreme: ako se čovečanstvo pokaže nesposobnim da iznedri veliki broj pobunjenika, pobunjenički duh, onda su naši dani na zemlji odbrojani. Decenije pred nama mogu nam biti poslednje. Približavamo se tom trenutku. Moramo promeniti svoju svest, stvoriti još meditativne energije u svetu, stvoriti više nežnosti. Moramo uništiti staro – njegovu rugobu, njegove trule ideologije, njegove glupe diskriminacije, idiotska sujeverja – i stvoriti novo ljudsko biće sa novim pogledima i novim vrednostima. Raskid sa prošlošću – to je suština pobunjeništva. Ove tri reči će vam pomoći da razumete: reforma, revolucija i pobuna. Reforma znači prerada. Staro ostaje, a vi mu dajete novu formu, novi oblik – to je kao renoviranje stare zgrade. Prvobitna struktura ostaje; vi je samo okrečite, očistite, napravite nekoliko prozora, nekoliko novih vrata.

www.leo.rs | 31


Revolucija zadire dublje od reforme. Staro ostaje, ali se uvodi više promena, čak se menja i njegova prvobitna struktura. Vi ne samo što menjate boju zgrade i otvarate nekoliko novih prozora i vrata, već možda zidate nove spratove, gradeći je u visinu. Ali staro nije uništeno, ono je ostalo sakriveno ispod novog; u stvari, staro ostaje u osnovi novog. Revolucija čuva vezu sa starim. Pobuna predstavlja prekidanje tih veza. Ona nije reforma, niti je revolucija; ona prosto predstavlja prekid veza između vas i svega starog. Stare religije, stare političke ideologije, staro ljudsko biće – prekinite vezu sa svim što je staro. Počnite novi život, iz početka. Revolucionar pokušava da promeni staro; pobunjenik jednostavno ostavlja za sobom staro, kao zmija kada presvuče kožu i nikad ne gleda unazad. Ako ne stvorimo na zemlji ljude takvog pobunjeničkog duha, čovečanstvo nema budućnosti. Stari čovek nas je doveo do konačne smrti. Stari um, stare ideologije i religije – one su nas zajedno dovele do globalnog samoubistva. Samo novo ljudsko biće može spasiti čovečanstvo i ovu planetu, zajedno sa divnim životom na njoj. Ja učim pobuni, ne revoluciji. Za mene je pobunjeništvo osobina koju jedna religiozna osoba mora posedovati. To je duhovnost u svojoj apsolutnoj čistoti. Dani revolucije su prošli. Francuska revolucija nije uspela, ruska isto tako, kao ni kineska. Čak je i Gandijeva revolucija u Indiji propala, i to na njegove oči. On je celog svog života propovedao nenasilje, a zemlja se podelila pred njegovim očima; milioni ljudi su bili ubijeni, živi spaljeni; na milione žena je bilo silovano. Sam Gandi je ubijen. Čudan je to kraj za nenasilnog sveca. A tokom tog procesa, on sam je zaboravio sva svoja učenja. Pre nego što se znao pozitivan ishod revolucije, američki mislilac Luj Fišer pitao je Gandija: „Šta ćete uraditi sa oružjem i vojskom kada Indija postane nezavisna država?“ Gandi je odgovorio: „Celokupno oružje baciću u okean, a vojnike ću poslati da obrađuju polja i bašte.“ A Luj Fišer ga je upitao: “Ali zar ste zaboravili? Neko može da vam okupira državu.“ Gandi je odgovorio: “Poželećemo im dobrodošlicu. Ako nas neko okupira, prihvatićemo ga kao gosta i reći mu – ’i ti možeš da živiš ovde, isto onako kako mi živimo. Nema potrebe da dođe do borbe.’ “ Ipak, on je potpuno zaboravio svoju filozofiju – tako je revolucija i propala. Lepo je pričati o ovakvim stvarima, ali kada dobijete moć… Prvo, Mahatma Gandi nije prihvatio nijednu funkciju u vladi. To je uradio iz straha, jer kako bi odgovorio celom svetu ako bi ga pitali za bacanje oružja u okean? A tek u vezi sa slanjem vojnika da obrađuju polja? On je pobegao od odgovornosti za koju se borio celog svog života, uvidevši da će mu stvoriti ogromne probleme. Da

32 |

je prihvatio funkciju u vladi, došao bi u sukob sa svojom filozofijom. Ali vlada je formirana od njegovih sledbenika, ljudi koje je on izabrao. On nije od njih tražio da rasformiraju vojsku; kada je Pakistan napao Indiju, on nije rekao indijskoj vladi: „Idite na granice i dočekajte ih kao goste.“ Umesto toga, blagoslovio je prva tri aviona koja su otišla da bombarduju Pakistan. Ovi avioni preleteli su preko njegove vile u Nju Delhiju gde je boravio, a on je izašao u baštu da ih blagoslovi. Sa ovim blagoslovom oni su odleteli da unište njegove ljude, koji su do juče bili „naša braća i naše sestre.“ Bez imalo stida, ne videvši kontradiktornost situacije… Ruska revolucija je propala pred Lenjinovim očima. On je podržavao učenje Karla Marksa, po kome će „kada revolucija dođe, doći do ukidanja braka, jer je on deo privatne svojine. Pošto će se ukinuti postojanje privatne svojine, ukinuće se i brak. Ljudi mogu biti ljubavnici, mogu živeti zajedno; društvo će voditi računa o deci.“ Ali kada je komunistička partija postala moćna, a Lenjin vođa, sve se promenilo. Jednom kada postanu moćni, ljudi počnu da razmišljaju drugačije. Sada je Lenjin mislio da može biti opasno osloboditi ljude odgovornosti – mogli bi postati isuviše samostalni. Zato je bolje ostaviti im teret porodice – on je potpuno zaboravio na njeno ukidanje. Čudno je kako su revolucije propale, i to zbog samih revolucionara, jer kada bi jednom postali moćni, počeli bi da razmišljaju drugačije. Onda postanu isuviše zavisni od moći. I jedino oko čega se trude jeste da zadrže tu moć zauvek, i da zadrže kontrolu nad ljudima. Nisu nam potrebne nikakve revolucije u budućnosti. Treba nam novi eksperiment koji još nije bio isproban. Iako su pobunjenici postojali hiljadama godina, ostajali su sami – ostajali su individue. Možda nije bilo njihovo vreme. A sad ne samo da je došlo vreme… Ako ne požurimo, proći će. Ili će čovečanstvo nestati ili će se pojaviti jedno novo ljudsko biće sa novom vizijom u decenijama što dolaze. To novo ljudsko biće pobunjenik.


Promenite misli – izlečite život intenzivna dvodnevna radionica 24. – 25. avgust 2013. – Beograd Ovaj snažan dvodnevni program pružiće vam znanje, razumevanje, inspiraciju i što je najvažnije dobićete konkretne alate i smernice kako da počnete da živite autentičan i svrhom ispunjen život. Baveći se svim aspektima svoga bića-umom, telom, duhom i emocijama, naučićete kako da se oslobodite negativnih misli, kako da izlečite prošlost i kako da prestanete da sabotirate sami sebe, stvarajući zdravije veze i odnose, prelazeći iz faze samo-kritikovanja u fazu samo-prihvatanja. Otkrićete kakav život ustvari želite da živite i na koji način to da učinite! Radionicu vodi Siniša Ubović. www.putpromene.com

SEMINARI REKONEKTIVNOG ISCELJIVANJA I REKONEKCIJE U BUDIMPEŠTI se u periodu 04.–06.10.2013, održava Seminar REKONEKTIVNOG ISCELJIVANJA, Nivo I/II, a u periodu 07.–08.10.2013 Seminar REKONEKCIJE, Nivo III. U LJUBLJANI se u periodu 18.–20.10.2013, održava Seminar REKONEKTIVNOG ISCELJIVANJA, Nivo I/II, a u periodu 21.–22.10.2013 Seminar REKONEKCIJE, Nivo III. Svako može pohađati ove seminare, ljudi svih životnih poziva ukoliko su lično ili profesionalno zainteresovani za zdravlje, lični rast i ljudske potencijale. Trenutno važi popust od 15% (raspoloživ ograničen broj mesta) Za sve informacije obratiti se Nataši Pracaić putem e-maila na natasa@reconnectivepractitioners.com, ili pozvati (+381) 69 3339333, (+381) 11 3192647

www.leo.rs | 33


34 |


www.leo.rs | 35


Preparat protiv komaraca, mrava i buva Sastojci:

Bez hemikalija štetnih za telo!

0,5l alkohola 100gr karanfilića (celih, ne mlevenih) 100ml bebi ulja (ili ulje od kamilice, lavande, bademovo, susamovo, i sl.) Iako je potrebno nekoliko dana da preparat bude gotov njegova priprema je vrlo jednostavna: U staklenu čašu stavite karanfiliće, prelijte ih alkoholom i ostavite četiri dana. Poklopite čašu gazom, ili nečim drugim, da biste njen sadržaj zaštitili od prašine. Promešajte karanfiliće dva puta dnevno (ujutru i uveče) drvenom kašikicom i nakon četiri dana dodajte ulje, promešajte i preparat je spreman za korišćenje. Kako koristiti: Nežno utrljati nekoliko kapljica u kožu ruku i nogu. Možete i pomoću prskalice naneti sredstvo na zavese, prozore, nameštaj… Videćete da komarci beže iz sobe. Ukoliko su Vaši krzneni ljubimci pokupili buvicu u šetnji ili ako ste je Vi uneli u stan ovo će je oterati. A i stan će Vam lepo mirisati.

Lavovski mafini s breskvama i cimetom Sastojci: • • • • • • • •

1 jaje 120 ml mleka 4 kašike ulja 200 g brašna 100 g šećera u prahu 2 kašike praška za pecivo 3 zrele breskve, iseckane na kockice od 1 cm 1 kašika cimeta

Priprema

1. Zagrej rernu na 180 stepeni i pripremi kalup za mafine i papirne korpice. 2. Umuti jaje, a zatim dodaj mleko i ulje. 3. U veću činiju izruči brašno. Dodaj šećer u prahu i prašak za pecivo. 4. U činiju s brašnom, šećerom i praškom za pecivo izruči umućeno jaje i polako promešaj. 5. Ubaci seckane breskve i cimet. Ne brini ako smesa nije glatka. 6. Uzmi kašiku i napuni papirne korpice smesom. 7. Ubaci kalup u rernu i peci narednih 20–25 minuta. 8. Izvadi mafine iz rerne i ostavi ih da se malo ohlade. Ideja: Umesto breskvi možeš iseckati jabuke, kajsije ili šljive. 36 |


Međunarodna asocijacija za masažu beba (IAIM) od nedavno postoji i u Srbiji, uz ostalih 55 zemalja širom sveta! Njen cilj je da promoviše dodir i komunikaciju kroz niz obuka, edukaciju i istraživanja u želji da roditelji, staratelji i deca širom sveta osećaju međusobnu ljubav, pažnju i poštovanje. Osnovna namera ove masaže nije terapeutska. Ideja Asocijacije je da podstiče i uči roditelje da masiraju svoje bebe i da na taj način jačaju i produbljuju odnos sa njima; jasno je da ovako nešto prija svima, zdravoj deci ali i deci sa specijalnim potrebama, bolesnoj deci, preveremeno rođenoj deci, usvojenoj deci... Informativno predavanje koje će se održati 15. avgusta 2013. u 19 časova, u Kulturnom centru Zrenjanina je namenjeno roditeljima, budućim roditeljima, svim zdravstvenim radnicima i terapeutima koji rade sa bebama, prosvetnim radnicima, joga instruktorima, maserima kao i medijima koji su raspoloženi da promovišu zdrav odnos sa decom od prvog dana po rođenju kako bi to postao osnov za građenje zdrave, stabilne, sigurne i pozitivne odrasle osobe, jedinke koja čini društvo. Predavanje će održati Marija Nakić, za sada jedini licencirani instruktor za masažu beba u Srbiji.

www.leo.rs | 37


Mao tebi

Mao i starica Ljubica Veštice vole da se pretvaraju u mačke - Moj deda kaže da si ti veštica… Ne dešava se baš često (ili grešim?) da nas, eto tek tako, prenu iz popodnevne dremke na suncu i, ni ne pokušavajući to, isprazne nam um od svih misli i ostave nas zatečene, praznog ali ipak začuđenog pogleda uperenog negde u daljinu, pravo ispred... Brzo dođemo sebi, ali taj trenutak je... pa... trenutak... A deca to mnogo dobro rade. - A kako se ti zoveš? - seda na klupu i maše nogama. - A zar ti smeš da pričaš s vešticom? - pitam ozbiljno, još uvek nesigurna šta mi se dešava. - Smem! - I ne plašiš se? - Ne! - A šta ako te ukradem i odnesem daleko, daleko? - Deda kaže da veštice nose samo nevaljalu decu a ja sam dobra, slušam mamu i tatu. - Aaha... Tako, je li? - opuštam se polako - A zašto onda, ako si dobra devojčica, ne poslušaš mamu i tatu i ne pričaš sa nepoznatim ljudima? Vešticama pogotovo! - Mmm... – razmišlja (maše nogama)... - Ali ti nisi veštica. Veštice su ružne i strašne, ti nisi, a i poznajem te, svaki dan te vidim i znam kako se zoveš... - Sofija! Dolazi ovamo! Brzo! – prekinuo ju je nervozan poziv taman kad je htedoh upitati zašto me pita kako se zovem kad kaže da mi zna ime... - Zove me deda! Ćao! – i odskakuta. Deca se tako upoznavaju, valjda. Gledam za njom i posmatram dedu koji mi dobacuje kratke poglede pune pomešanih misli i osećanja. Ne poznajemo se, ali on misli da dobro zna sve o meni. Ljudi su skloni takvom ponašanju. Da li sam i ja? Ali zabavlja me pomisao da me doživljavaju kao vešticu. Pitam se da li me zamišljaju kako noću letim na metli i imam negde kuću od čokolade... Srećom da je srednji vek

38 |

daleko iza nas, ovako, u dvadeset i prvom, bar neću goreti na lomači. A sve samo zato što kupujem razne trave jer pijem čajeve umesto kafe, koja je njihov eliksir života, i što ne jedem životinje, ne družim se s njima i ne živim kako je to uobičajeno i opšte prihvaćeno. A i stara sam, znači – veštica garant! A onda mi je prišla Mao. Da mi “pokvari” zabavu. - Kad postaneš mačka pustiće te na miru. - kaže mi i smeši se. Uputih joj osmeh i pogled pun ljubavi. Drugačije i nije moguće. Izvalila se na klupu pored mene. Samo one to tako mogu. - Fascinira me vaša sposobnost da se opustite; čak i kad je teško. - Vi ljudi stalno vidite probleme na sve strane. Ja samo vidim trenutak i uskladim se. - Ti si uvek usklađena. - Možeš i ti. - Učim. - Nauči. - Obožavam te, znaš. Gledam je kako se tegli i valja i osmeh mi ne silazi s lica. Neko prosto leči samim svojim prisustvom. Ništa ne mora da radi, samo da se pojavi. Takva je i ona. Odabrala je ime Mao. Ko zna zašto. Trenutak inspiracije, neznano otkud. - Kako to da samo sa tobom mogu da pričam a sa drugima ne? - Zato što ja to hoću. Druge nisu zainteresovane. Ljudi su postali vrlo nezanimljivi za razgovor. - A vi ste neka posebna bića? – ne prestajem se osmehivati.


- Nismo. Ali volimo da mislimo da jesmo. – protegnula se samozadovoljno još jednom i prevrnula na drugu stranu. - Ti baš znaš da uživaš u sebi. Ne misliš li da je to vrlo egoistično? - Jeste. - Kako jedna takva mudrica poput tebe može da bude toliki egoista? - Moj ego i ego devojčicinog dede, na primer, se mnogo razlikuju. Moj ego služi meni a deda svom robuje. Zato vi pravite probleme a mi ne. To je jedna od razlika između vas i nas. – prede zadovoljno. Posle ovog mogu samo da ćutim. I uživam u oblaku svetlosti koju zrači Mao. Rođena je na ulici, živela je na ulici, na ulici se učila životu i naučila sve. Posmatrajući. Ne opirući se. Naučila se umetnosti opuštene budnosti. Držati do sebe i kad si ponizan... - Da li su sve mačke iste? - Da li su svi ljudi isti? - Ti si skroz drugačija... Ne znam da li si veštica koja je postala mačka ili si mačka koja se pretvara da je veštica. - Nisam ja drugačija, – gleda me sanjivo – ja sam jedinstvena a ti si drugačija. I to samo zato što nasedaš na njihovo mišljenje da si drugačija i time im dokazuješ da si drugačija i samo se vrtite u krug. Vi ljudi svim silama pokušavate da budete kao i svi drugi a niko ne zna kakvi su ti drugi stvarno i svi gledate okolo kakvi treba da budete i napravili ste sebi konfuziju od života bez pravog razloga, uklapajući se, jer nemate ni hrabrosti ni odgovornosti da budete jedinstveni, da budete ono što u stvari jeste. Da birate. Da odlučujete. Ja nemam problem s tim. Postani mačka. - Ali ja nisam mačka. Trudeći se da postanem mačka, ono što nisam, biću kao i svi ostali, zar ne, trudiću se da budem kao neko drugi a ne ono što stvarno jesam. Nije mi ništa rekla ali njen pogled je govorio: Znam da znaš šta sam mislila, poštedi me te igre. - Stiže ti Milica. - Mm? Ko? Gde?... – zbunih se. - Opet pričaš s mačkom? I opet se osećam drugačijom. Seda pored nas i počinje da mazi Mao. Uhvatila sam pogled: Odoh ja, vidimo se. Visoko podignut rep i njihanje zadnjice su ono što nam je pokazala pre nego što je nestala u grmlju. - Ljubice, znam da ti nije stalo, ali pokušaj da privlačiš manje pažnje dokonih komšija. Znaš da može biti problema. Ionako već svi pričaju... – pogledala sam je – Dobro, dobro, kako hoćeš... – nije izdržala da se ne nasmeje. Lepo je imati nekog ko te razume. Sedele smo neko vreme u osmehnutoj tišini.

- Rekla mi je da treba da postanem mačka. Trenutak smešne tišine. - Dobro, - uzdahnula je, oči su joj veselo sijale – pošto planiraš da postaneš mačka, pretpostavljam da je moj zadatak da se pobrinem za ono što je sinonim za mačke. - Ne znam na šta misliš. – gledam je zbunjeno. - Idem da polako pripremim večeru, naravno. – i ode smejući se – Hoćeš li miša ili sir? – doviknula je ne okrećući se. Zakikotala sam se umesto odgovora. I nastavila da uživam u tišini. Da li sam spremna da budem mačka? Ne zbog miševa, naravno. Primetila sam da mi deda one devojčice povremeno dobacuje mrk pogled. Otkud ljudima toliko nepoverenja? Iz straha, pretpostavljam. Koliko li je još straha u meni ostalo, kad obraćam pažnju na mrke poglede? Zašto još nisam postala mačka? Biti veštica ili mačka? Biti drugačija ili biti jedinstvena. Mogla bih da prošetam. Hodanje me uvek opušta i pomaže da jasnije mislim. Pogledala sam u smeru u kom je otišla Mao, u nadi da će odlučiti da mi se pridruži, ali nisam je videla. Vazduh je mirisao u parkiću. Kasno popodne, letnja žega je prošla i ljudi su počeli da izlaze iz svojih domova. Deca su odavno na lici, njima ništa ne smeta, čak ni podnevna letnja vrućina. I, došla je. - Ti stvarno hoćeš da naljutiš dedu? – kažem joj čim sam primetila da mi se približila. Namrštila se. Mislila je da je nisam videla. Zamišljeno ćuti. A onda: - Kako si postala veštica? - Nisam veštica, primetla sam te krajičkom oka kad si prilazila. I otkud sad to? Ako se ne varam, malopre si rekla da nisam veštica. – uđosmo mi u ozbiljan razgovor kakav samo s decom može da se povede. - Videla sam te da pričaš s mačkom. - I ja sam prošle nedelje videla tebe kako pričaš s vetrom. Nije joj se dopalo što znam njenu malu tajnu. Namrštila se opet. - Moj prijatelj Mrav je otišao na put pa sam zamolila Vetar da ga čuva. Deca su tako divna, u svemu vide život. Setila sam se kako sam kao mala devojčica pričala s ciglom i plakala zbog parčenceta koje je bilo okrnjeno jer sam mislila da joj je to srce i da će mi cigla umreti. Uporno sam ga vraćala na mesto odakle je otpalo i pazila da joj bude dobro. Više ne pričam sa ciglama ali nešto od te povezanosti se zadržalo u meni do danas. Pitam

www.leo.rs | 39


se šta bi bilo kad bi devojčicin deda to saznao, i osetih razdraganost. - I? Da li se Mrav vratio? – trudim se da ostanem ozbiljna. - Jeste. Evo ga ovde. – pruža mi otvoren dlan i pokazuje mrava. Doobro..., šta sad da radim? - Da sam na tvom mestu ne bih ga držala na dlanu jer, koliko god da si pažljiva, možes ga slučajno zgnječiti. Mislim da je bolje da ga vratiš gde si ga srela, mravi vole slobodu i trebaš to poštovati. Ako ga voliš. Baš u tom momentu mrav je zastao, kao da čeka devojčicinu odluku, a onda ponovo krenuo, u smeru odakle je devojčica došla. Pogledale smo se. - Volim ga. – i ode u smeru koji je sugerisao njen prijatelj Mrav. Krenuh i ja, dalje u šetnju. Krug pre večere. Dobro je za apetit; i za stare kosti, setih se. Mrav će biti vraćen gde pripada, mogu da odahnem. Još uvek sam dete u duši - bi mi drago primetiti – stalo mi je do mrava. Eto, ipak sam drugačija. Ili sam jedinstvena? U čemu je razlika? U tome da li sam mačka ili ne. Da li se služim egom ili mu robujem. Da li imam problem sa tim šta sam ili prosto jesam. Da li izražavam sebe ili pokušavam da istaknem svoju jedinstvenost. Da li odlučujem ili spekulišem. Onda kad takozvane razlike prestanu da smetaju ili prestanu da podstiču diskriminaciju i pumpanje ega u bilo kom pogledu, do bilo koje krajnosti, ponosa ili poniznosti, kad ih prihvatiš, tad’ sedaš u svoju jedinstvenost. Prosto. - Teško da ćeš sa takvim hodom postati mačka. - O!, Tu si! – obradovah se. - Mačka ne možeš biti samo u glavi, moraš biti mačka celim telom. - Lako je tebi, nemaš šezdeset godina. - Lako mi je ne zato što imam manje godina već zato što umem da koristim telo. Vi ljudi ga i koristite i ne koristite istovremeno. Krećete se i kočite istovremeno. Pogledaj onog što skuplja lišće. Mora da ga pokupi a ne želi to da radi. U razloge neću da ulazim. Energija mu se kreće u dva suprotna smera, ka pokretu i ka stanju mirovanja, odnosno ka vraćanju u početni stav mirovanja. I telo se koči. Ne zna šta da radi. Pod stresom je. Energija se povlači iz tela i ono lagano slabi i umire. Ako hodaš, hodaj celim svojim bićem. Unesi pažnju u pokret. I telo će ti uvek biti gipko. Ako ti pažnja luta, energija ti takođe luta – gubiš je. Budi prisutna u svemu što radiš. Biće ti mnogo lakše. - Hvala ti. Požurila je ispred mene i narednih nekoliko minuta zabavljala sam se posmatrajući demonstraciju umetnosti

40 |

korišćenja sopstvenog tela. Na kraju, pa naravno, skok preko ograde. Savršen balans!, primetih. I probala sam. Obratila sam pažnju na telo kao da ga prvi put osećam. Kao da sam tek sad primetila da ga imam. Obradovalo mi se! Osetila sam dobrodošlicu, bez kritike: gde si bila do sada. Konačno sam hodala umesto da mi se hodanje dešavalo. Bila sam u svakom koraku. Osećala strujanje energije. Radovala se sa svojim telom. Smejali smo se zajedno. I za čas smo bili ispred kuće. Tačnije, ispred KA-PI-JE. Nije da nisam pomislila... Nije da nisam poželela... Nije baš ni toliko visoka! Ipak, bilo bi to previše, pomislih, i samo ušetah u dvoršte. Posle večere nam je došla u posetu. Povremeno dođe da prespava i počasti se porcijom sveže pavlake, koju obožava. Ima svoju fotelju. Kaže da joj se dopada boja, podseća je na psa iz susedne ulice s kojim voli da razmeni iskustva. Samo što mi se, nekako, čini da pas baš i ne deli njeno oduševljenje. A kaže i da fotelja voli nju, zavali je taman kako treba. Obično pogledamo film, razmenimo ljubav pogledom i odlutamo u carstvo snova, tako povezane. Oduvek sam se divila mačkama, ali Mao je za mene nešto posebno. Često je nazivam Velika Mao. Ili moj Anđeo, jer se pojavila kad mi je to bilo očajno potrebno - kao da je znala. Mačke imaju dubinu koju nisam osetila ni kod jedne druge „životinje“ (kako ih mi ljudi nazivamo), ali ni kod ljudi, bogami. I leče. Snažna, zdrava energija koja transformiše. Moć koju još ne poznajem. - Znaš, Mao je došla da me potpuno isceli.- rekla sam jednom mojoj Milici pre spavanja. - Kako znaš da si u pravu? - Ne znam. Samo osećam. - Pa, da budem iskrena, jesi drugačija od kada je tu. A i ja imam više energije. - Mogu da sanjam šta hoću. U snu i na javi. – prenu me Mao iz razmišljanja. Nekad, kada bi nešto htela i kada bi joj bilo dosadno da čeka da obratim pažnju na nju, ubacila bi mi se u um slikom ili mišlju. Prvo me je plašilo a onda sam se navikla. Pogledala sam Milicu: - Idem da pričam malo s mačkom. – nasmejala sam se; i dobila pogled kao odgovor. Ispružila sam se na trosed pored fotelje koju je Mao prisvojila. - Možeš da sanjaš i na javi? Hoćeš reći da možeš da sanjariš?


- Ne. Mogu da sanjam. Kad spavam sanjam šta hoću, kad sam budna sanjam šta hoću. - Aha, hoćeš reći da sama odlučuješ šta ćeš raditi u životu? A i san i java su samo isti život. - Ili isti san. San je život koji je san koji je život koji je san... - Sanjaš li nekad noćne more? - Na greškama se uči. - Divna si, znaš. – uvek me iznenadi i nasmeje. - Reci to ovom gušteru koji se vari u mom želucu. Neko vreme smo ćutale. Ona u toj svojoj mačjoj meditaciji a ja u razmišljanju da li sam dobar čovek ili ne. - Ti si uvek ti, bez obzira da li spavaš ili si budna. Iako vi ljudi nikad niste budni. Stvarno budni. Budnost podrazumeva svesnost, a vi ste komično nesvesni. Jedino što je uvek isto i nepromenljivo si ti, menjaju se samo stanja u kojima si. Što bi trebalo da bude svastan čin. Kad sanjam mogu da budem ko i šta hoću, takođe i kad sam budna mogu da budem ko i šta hoću. Ako poželim da budem pas – odem u san. U snu je promena mnogo brža. Ovde bih morala dugo da čekam da do preobražaja dođe. Trebalo bi da fizički umrem i ponovo se rodim. Ovde, u budnom stanju, mogu da budem lovac ili prosjak, lenština ili učiteljica, plemenita ili đubre... U snu mogu da budem kuća, drvo, sunce, gušter, cvet, ljudsko biće... Šta god poželim ja to mogu da postanem. Jer znam način kako to da postignem. I, kao što nećeš ići u pustinju da pecaš pastrmke, tako ni ja neću ovde pokušavati da postanem žbun trubastog jasmina. Bar ne u roku od pet minuta. - Priča se da neke osobe mogu i to. - Čula sam, ali ja to još ne umem. Možda u jednom od, kako vi ljudi kažete, sledećih života, ali danas još ne. Iako nema više od jednog života; života koji traje, traje, traje... i samo se priče koje pričamo menjaju. Osvesti to ako želiš da postaneš veštica. - Mnogi pričaju da već jesam veštica. – nasmejah se. Ako odlučiš da si veštica, onda jesi veštica. Ali radi na tome da budeš moćna veštica a ne strašilo za malu decu. Veštice znaju da se pretvaraju u mačke. - Misliš, zamislim sebe kao nešto i glumim tu ulogu? - Ima više vrsta glume. Imaš ovu uobičajenu koju gledaš svako veče na TV-u, imaš onu prevarantsku kad te neko laže da bi ostvario neki svoj interes na tvoju štetu i sl., i imaš nesvesnu glumu kad ljudi pokušavaju da budu ono što nisu, recimo srećni a ustvari su nesrećni. Srećem povremeno ženu, koja je očigledno negde čula da treba biti pozitivna i srećna, i koja se stalno šeta s glupim osmehom na licu trudeći se da bude srećna i pozitivna. I, naravno, nameće tu svoju ideju i drugima. Ali, ona samo glumi srećnu ženu. Ona je tužna. Ona je tužna-žena-kojaglumi-srećnu-ženu. I to se vidi. Zašto je tužna, ne znam, u to ne ulazim, to i nije bitno za ovu našu priču. Ne treba da glumiš.

- Kako ti znaš sve to? - I ti možeš to da znaš, ali se nikad ne zapitaš. Iako to i nije neko znanje, samo umem da dobijem odgovor kada mi je potreban. Sve što ti je potrebno je već u tebi. Treba samo da se zapitaš i zatražiš. U tišini. Miran um, blago srce i dobra volja. Ništa više nije potrebno. Ćutim. - Ako hoćeš nešto da budeš, moraš to da budeš. A ne da budeš neko ko pokušava da bude neko. Ili nešto. Prosto. Ako znaš ko si, i ne zaboravljaš to, sve je lako. Samo menjaš stanja bića. Dok samo biće ostaje nepromenjeno. - Ali svi smo mi božanska bića, savršena i fenomenalna... - To su oni koji znaju šta su, - prekuinula me je - ali oni koji ne znaju da su božansko biće, a čuli su nešto o tome, misle o svom egu da je savršen i žive život u iluziji i, često, paklu. Pobrkaju sebe i svoju ličnost. Robuju neznanju. - Moram da razmislim o svemu što si mi rekla. - Imaš celu noć pred sobom. – protegla se i žmirnula sanjivo. - Ne mogu da razmišljam ako spavam. - U snovima razmišljaš u slikama i iskustvom. Ostani svesna u snu i iskusi šta želiš. Dok ti se telo odmara. Zavrtelo mi se u glavi. - Dobro, - nasmejah se – sanjaću da sam mačka. Možda se umudrim kao ti. - Možda se sretnemo. - Mm? Gde? Šta?! Ništa nije rekla, odlučila je da me ignoriše, samo se opustila i otišla. Krenula sam za njom. Sećam se toga. I probudila se. Primetih. - Mmm... majčina dušica! – cela kuća je mirisala na čaj. Ustala sam, protegla se... Setila se! Pogledala ka fotelji – moje učiteljice nije bilo. A ni sećanja na moje snove. „Na greškama se uči.“, zasvetlela je misao u umu. Tog dana je nisam videla. Ni sedećeg. Milica mi jednom reče da sam mjaukala u snu. U snu kojeg se ne sećam. Ali vredno pokušavam. I kad zatvorim oči, vidim je po nekad. Gleda me. Strpljivo. Mudro. Moj Anđeo. Kako je došla tako je i otišla. Nenajavljeno. Iznenada. Donela je svetlo. Odnela tamu. Promenila mi žvot. Velika Mao. Moj Anđeo. Ljubav u telu mačke. A u bašti obližnje crkvice počeo je da raste žbun trubastog jasmina. Samonikao, pričaju vernici.

www.leo.rs | 41


42 |

Leo commerce - Lavovski časopis za ispunjeniji život - "začinjeno ljubavlju" - Br. 3/Avgust 2013  

Predstavljamo Vam treći broj besplatnog Lavovskog časopisa za ispunjeniji život - "začinjeno ljubavlju" - avgust 2013. www.leo.rs