Issuu on Google+

Skopje 2007 1


Slav~o Koviloski Opasen sum izdava~: Templum, 2007 Glaven i odgovoren urednik: Nikola Gelevski Lektura: Ranko Mladenoski Dizajn na korica: Branko Prqa Kompjuterska obrabotka: Dragan Veli~kovski

© Slav~o Koviloski - site prava zadr`ani CIP - Katalogizacija vo publikacija Nacionalna i univerzitetska biblioteka “Sv. Kliment Ohridski”, Skopje 821.163.3-31 KOVILOSKI, Slav~o Opasen sum / Slav~o Koviloski. - Skopje: Templum, 2007. - 140 str. ; 17 sm Bele{ka za avtorot: str. 139 ISBN 978-9989-902-98-7 COBISS.MK - ID 68453130

2


SLAV^O KOVILOSKI

OPASEN SUM

3


4


I 1. Moeto ime e Kornelius Vo{. Jas sum diplomiran sociolog, ~len na edno dru{tvo za za{tita na `ivotnite, golem qubitel na sportski natprevari, nevraboten, filmoman, vqubenik vo klasi~nata muzika. Sosema dovolno za po~etok. 2. Od namerite {to na po~etokot gi imav, ne ostana ni{to. Sakav da napi{am roman za `ivotot na eden obi~en ~ovek, no otkako razmisliv podobro sfativ deka site `ivoti, istovremeno, kolku se obi~ni, mo`at da bidat i neobi~ni. Sekoj ima nekakva svoja prikazna za raska`uvawe, pa mi se vide deka toj moj obid bi zavr{il neuspe{no, i na krajot se otka`av. Eden pisatel, kogo jas mnogu go po~ituvam, ka`a deka najte`ok e po~etokot na sekoj roman. Se soglasuvam so nego. Da po~nam od sredinata? A kako bi izgledalo koga bi zapo~nal od krajot, pa da zavr{am na po~etokot? 3. Ova ne e kniga za `enite, da ne se zala`uvame, no biduva li ne{to bez niv... ]e ima dovolno `enski likovi i toa ne samo onaka kolku da gi ima, tuku poradi niza raboti koi sakam da vi gi iznesam. Koga bev pomal, so tatko mi ~estopati odevme vo stariot trgovski centar, tuka kaj Plo{tadot na slobodata, i sekoga{ kupuvavme od onie igra~kite 5


male~ki koli~ki, xamlii i drugi detski drebulii, so koi potoa denono}no znaev da bidam zaigran, ne pomisluvaj}i na ni{to drugo. Ni na jadewe. Mislam deka poradi tie moi dolgi postewa i denes sum slab i ne mo`am da se zdebelam. Kako {to ka`av, ~estopati pazaruvavme razni ne{ta. Otprilika, ona {to go sakav, }e go dobiev. Edna{, na tatko mi mu posakav da mi kupi devojka, samo za mene. Toga{ toj, dobro se se}avam, me fati za raka i me izvle~e od prodavnicata za ~evli. I kako sega da go slu{am kako mi veli, go pametam sekoj negov zbor: sยก, sยก, mi re~e, ama za devojki nemoj ni da si pomislil da dava{ pari; niv treba da gi pridobie{, a ne da gi kupuva{. Jas samo kimkav so glavata, makar {to ne go razbirav vo celost. Toj mi re~e deka imam vreme, deka koga }e porasnam }e sum sfatel {to sakal da mi ka`e, dotoga{, mi veli, u`ivaj vo detstvoto, za{to koga }e porasne{ so niv }e gi ima{ najgolemite problemi. 4. Sovremeniot na~in na `ivot potpolno mi odgovara. Postojano sum zafaten so ne{to, pa taka nemam vreme da im gi gledam licata na moite sosedi od zgradata vo koja `iveam. Ne gi podnesuvam, najednostavno ka`ano, bez nekoja odredena pri~ina. Imaat sedum deca, koe od koe ponemirno. Koga ednite spijat, drugite se brkaat niz sobite, vikaat, peat, a koga tie }e se smirat, ovie drugive se budat. Haos. Gi slu{am preku yidovite, koi ne se voop{to tenki. Mo`ete da zamislite za kolkava vreva stanuva zbor. Poradi toa, koga sum sloboden pretpo~itam da sedam vo barot otsprotiva, so kafe, ponekoga{ piv6


ce, samo da gi nabquduvam slu~ajnite minuva~i ili da muabetam so nekoj prijatel. Kako za beqa, sekoga{ pokraj mene se smestuvaat onie koi imale lo{ den i zapo~nuvaat da se `alat od `ivotot, od skapotijata, od politikata. Jas gi slu{am, {to bi pravel drugo. A ne sakam da bidam vo blizina na zakoraveni pesimisti. Vo tie momenti, dodeka nemo se prepravam deka gi slu{am, vo mene navira bes, da im se iznasmeam vo lice bidej}i tie samite u{te tolku si go uslo`nuvaat `ivotot. Mi rekoa deka toa mi e lo{a osobina, deka toa e zlobno od moja strana, no {to da pravam, mo`ebi navistina sum lo{ ~ovek. 5. Jas sum protiv stereotipite. Ima iljadnici na~ini da gi pobiete niv, da go doka`ete sprotivnoto, no sepak tie ostanuvaat. Duri i vo najnaprednite op{testva. Da ne spomenuvame kolku niv gi ima vo pokonzervativnite sredini. Baba mi, po na~inot na koj devojkite ja ~e{laat kosata, mo`e{e da ka`e koja od niv }e bide dobra doma}inka, koja ne. Se nadevam deka so tekot na vremeto del od tie stereotipi }e is~eznat, no deka mnozinstvoto `eni ne znaat da vozat, velam mnozinstvoto, jas sum stoprocentno ubeden. Zo{to? Vo `ivotot tripati se imam ka~eno vo avtomobil so koj upravuvale `eni, a dvapati so niv imam do`iveano soobra}ajni nesre}i. Edna{ pri svrtuvawe levo, na parking, go skr{ivme trepka~ot, a vtoriot pat, za sre}a popoleka se dvi`evme, udrivme edna starica koja go {eta{e svoeto ku~ence. A koj znae, koga }e podrazmislam, mo`ebi starata be{e slepa...

7


6. Golemiot Bobi mi e vujko koj {to ne go poznavam. Samo sum slu{al za nego. Naj~esto lo{i raboti. Odle`a zatvorska kazna od pet-{est godini vo glavniot dr`aven zatvor, najozoglaseniot. Pro~itav vo vesnicite koga go pu{tija na sloboda. Moite ne sakaat da zboruvaat za nego. Sakav drugo ne{to da ka`am, ama vo me|uvreme dodeka bev zafaten so vujko mi, mi odleta mislata. [to da pravam, jas sum samo eden obi~en ~ovek. Da dovr{am za Golemiot Bobi. Duri koga mu ja vidov slikata vo vesnik razbrav zo{to go vikaat Golemiot. Otprvin bev vo nedoumica, si rekov mo`ebi ja ra{irile slikata, pa sega izgleda po{irok, no vedna{ potoa moeto neveruvawe is~ezna koga go vidov i vo drugite vesnici i spisanija. Ne e mo`no site tie da ja razvlekuvaat slikata. Osuden be{e poradi perewe pari i iznuduvawe. I s¢ u{te ne mi teknuva {to sakav da ka`am. 7. Dedo mi, iako e prili~no star, zboruva dosta ume{no za negovite godini. Ne ka`uva gluposti, tuku strogo odmereni zborovi koi znaat kade celat, naj~esto koga gleda vesti. Toga{ ~estopati }e go upotrebi zborot mafija{i, makar {to se somnevam deka go znae vistinskoto zna~ewe na zborot. Otkako }e vidi deka ne n¥ predizvikal za da povedeme razgovor, toj }e go upotrebi vtoriot najupotrebuvan zbor, gangsteri. [to se toa gangsteri, }e go podbucnam jas, onaka na {ega, a toj kako od pu{ka }e mi odgovori: pra8


{aj go drugar ti Toni. Vo toj moment zapira, }e ja zani{a glavata, }e po~eka nekoja minuta i povtorno }e prozbori, no ovojpat za ne{to drugo. Ponekoga{ za nekoi negovi poznanici veli deka se pla~ipi~ki. E, toa e sosema drug muabet. Veli, vidi gi onie, samo znaat da ozboruvaat zad grb, a ne znaat deka i niv nekoj drug gi ozboruva. Dedo za niv veli deka se {up~iwa, a koga jas }e mu se iznasmeam za upotrebeniot izraz, toga{ toj veli deka i jas sum takov, samo od drug vid, isto kako Golemiot Bobi. 8. Koga se zapoznav so nea, vrne{e. I sosema slu~ajno se zapoznavme, vo maliot izlo`ben centar. Ima{e nekakva promocija, nekakvo pretstavuvawe na mlada i nade`na slikarka, a jas kriej}i se od do`dot, se vturnav vo izlo`beniot prostor. Kolku da se zasolnam. Bev celiot iskisnat, kosata mokra, na ~evlite kal. Gostite razgleduvaa naokolu, ra{etuvaa, ima{e koktel, razgovaraa, ne pu{ea, grickaa gricki, nema{e doma{ni mileni~iwa, svetloto be{e so raznovidni boi, taa se sme{ka{e, nekoi pi{uvaa ne{to vo tefterite, ima{e novinari, jas bev svrten so grbot kon niv bidej}i gledav nadvor dali prestanal do`dot, nikoj ne mi obrnuva{e vnimanie, pieja votka i viski, se slu{na aplauz, nema{e sokovi, gorea sve}i, izgleda{e ambientalno. Jas go simnav ranecot koj mi go pritiska{e grbot. Ja istresov kosata. Nekulturno od mene {to ne se gri`ev za nikogo, a se vturnav nepokaneto. 9


Toga{ mo`ebi bi ja zdogledal prv nea, namesto taa prva mene. Ima{e kadrava crna kosa. Ne samo kosata, tuku i samiot ten na ko`ata ÂŁ be{e crn. Nema{e {minka na nea. Nose{e prsten na levata raka. Ne vidov dali e srebro, zlato ili dijamant. Be{e razigrana. Vistinski sre}na. Se vika{e Katerina, a od kade doznav? Ednostavno dojde i mi podade raka: - Katerina. 9. Jas gi sakam jagodite, ananasot, golfot, tenisot, planinareweto. Profesorot Fruner, isto taka. Toj e dojden od Hamburg kako vonreden predava~ na na{iot Univerzitet. Negovite muabeti ponekoga{ mi se dosadni, osobeno koga saka da se istakne pred pone`niot pol. Ne velam pred poubaviot. Mo`ebi }e mi zabele`ite deka sum narcisoiden, no mislam deka i od strana na ma`ite mo`at da se najdat isklu~itelno ubavi primeroci, koi bi gi zasenile nekoi `eni. Sakam da mislam deka i jas sum eden od niv. Tuku... raska`uvav za profesorot Fruner. Negovite studenti zboruvaa deka za vreme na Studenata vojna, bil eden od agentite na CIA. Znae{e mnogu raboti, no za mnogu od niv premol~uva{e. Jas ne se sekiram voop{to. Ne se zanimavam so nedozvoleni aktivnosti, ni{to ne krijam, ni{to golemo ne sum ukral. Mastikite i bonbonite od prodavnicata na Miki ne gi brojam. Se pravdam na toj na~in {to velam deka toa e delo na maloletnik. 10


Fruner gi dr`e{e najdolgite predavawa na Pravniot fakultet. A sepak, bea najposeteni. Koga se zapoznavme prvpat, mene ne mi se dopadna negovata nadvore{nost. Izgleda{e kako nadueno bure, na koe mu bea zaka~ile brkovi i o~ila. Slu~ajno se zapoznavme, a kako, toa e dolga prikazna. Zaedni~ko ni e {to gi sakame `enite, sekoj na svojstven na~in. Eden za edno, drug za drugo. Kakov e navistina? Ne znam, najiskreno. Ima ne{to ~udno povrzano so nego, {to nikako ne mo`am da go doznaam. Se nadevam deka }e otkrijam naskoro, iako se slu~uvalo i porano, moite pret~uvstva da me izla`at. 10. [to sakaat da ~itaat sovremenite ~itateli. Istoriski knigi? U~ili{ni lektiri? Krimi-roman~iwa? Qubovna patetika? Ni{to takvo nema da sretnete tuka. Ne bi vi otkrival nikakov detaq, ne bi vi ja raska`uval sodr`inata, toga{ ne bi ni gi pro~itale ostanatite stranici. Ostanuva faktot deka ona {to na eden mu e interesno, na drugiot ne mu e, na krajot }e ja dadete va{ata ocenka, dokolku stignete do krajot. Ne{to {to ~estopati se zapra{uvam: }e stanam li heroj na ne~ij roman? *** Mo`e da po~neme.

11


II 1. Gledate?! Ako sakam mo`am da ve izla`am, a Vie da bidete prinudeni da poveruvate. Nema pove}e da mi se povtori toa, no jas ne sakam golf, planinarewe i ananas. Jagotkite gi sakam. Sakav da vi doka`am deka pisatelot mo`e da Ve ispola`e, a Vie da veruvate vo napi{anoto. Neli i jas go storiv istoto! Pove}e nema takvi eksperimenti, ~esen zbor. 2. Denta be{e `e{ko i zapurno. Vo stanot na moite roditeli nema{e nikogo, tie zaminaa na pat do Budimpe{ta, za da ja posetat sestrata na majka mi, odnosno tetkata. Se izle`uvav na krevetot, bezvolen, prenajaden i dremliv, koga telefonot zayvoni. Se najdov pred dilema, dali da stanam i da ja krenam slu{alkata ili da prodol`am da se izle`uvam. Posle upornoto yvonewe nevolno stanav i se javiv: - Alo - rekov. - Koj e tamu - slu{nav. - Koj ti treba, be - neraspolo`eno promrmoriv. Em stanav so te{kotii, em tamu nekoj nekulturno me maltretira. - Mitko mi treba. - Ne e doma. Nema da bide tuka u{te dve nedeli. - Aha. A koj e tamu? Mene me fati inaet. Poto~no me obzede nekoja nervoza. - A koj e pak, tamu - pra{av. - Tuka e Golemiot Bobi, a koj e tamu... 12


Jas zastanav za moment. Neo~ekuvan presvrt. - Sinot na Mitko, Kornelius. - Aha. - Ti treba ne{to? - Ubavo bi bilo da se vidime, da te vidam. Ti si mi vnuk, a ne te znam. Mo`ebi i e podobro {to tvoite ne se doma, tie ne me sakaat. Vaka mo`eme na raat da se vidime, ako saka{, se razbira. Zami`av. Rekov: - Dobro. 3. Dali vi e va`en li~niot opis na ~ovekot za kogo sega }e stane zbor? Vo sekoj slu~aj, nema da dadam mnogu detali, taka }e £ pomognam na Va{ata fantazija da izgradi svoja slika za nego. ]e napomenam samo deka e nizok. Toni. Koga pred dva dena dojde kaj mene, na masata stavi Crvena zastava, pi{tol. Ne me iznenadi, za{to niz negovite race postojano pominuva{e sekakvo oru`je, negovoto zadovolstvo be{e negovata rabota. Na raskrsnicata kaj staroto kino ima{e sopstvena prodavnica za oru`je, a pokraj seto toa postojano ima{e kontakti so lu|eto od crniot pazar, {to pridonesuva{e za pogolema zarabotka, bidej}i go izbegnuva{e danokot {to treba{e da ‚ go plati na dr`avata. Vedna{ go rasklopi. - [to - mu rekov - si padnal pod nivoto so ovaa skapanica. - Ama ne - mi odgovori toj - ova e samo privremeno. Treba da go is~istam, za'r|al - pa prodol`i ka13


ko za sebe - cevka, povraten mehanizam, mehanizam za okinuvawe... Jas ne sakam pi{toli. Ne sakam ogneno oru`je po nikoja cena. Nekoj zatropa na vratata. Toni se sepna i dodeka jas odev da otvoram, toj gi pribra delovite i gi stavi vo edna kesa. Izleze deka toa e Pavle, sinot na prodava~ot Miki, koj ima{e sloboden den, pa re{il da me poseti. Vedna{ izvadi vesnik i gi stavi nozete na masa. - Vidi, vidi - re~e po kratko vreme - naskoro nยก o~ekuvaat porojni do`dovi. Ako, ako, neka vrne, `edna e ovaa zemja za voda - svrte nekolku lista, pogleda niz stranicite, pa povtorno progovori - A ovoj maj~iniov se kandidiral za pretsedatel. Ne sum znael, `imi majka, ne sum znael. - Ti nema{ vrska od ni{to - so negoduvawe re~e Toni - Od koga tebe te interesira politika? Kolku {to znam, koga bea studentskite protesti, ti sede{e na kej i im dofrla{e na devojkite. [to ti e gajle koj se kandidiral za Pretsedatel. I onaka planira{ da zamine{ od zemjava. A kade odi{ re~e, vo [vedska? Kaj pingvinite? - se zasmea toj. - Pingvinite se na Antarktik, ako ne si znael mu odgovori smireno Pavle. 4. Dokolku imate mo`nost da smenite ne{to vo `ivotot, od va{eto minato, ne{to za koe imate neubavi spomeni, dali bi go promenile? Samo vnimavajte, sekoja promena vo minatoto, vlijae vrz idninata. Sekoe pretr~uvawe na ulicata koga na semaforot e crveno, sekoe podolgo zadr`uvawe pred izlogot od 14


nekoja prodavnica, pridonesuva za razli~en ponatamo{en tek na nastanite. Jas razmisluvam mo{ne ednostavno, sakam da ka`am logi~no. Znam deka nikoga{ nema da se vratam vo minatoto i zatoa ne se zamoruvam mnogu so takvi misli. Poprvo bi se napil ladno pivo vo barot dolu. No, deka `ivotot ne e tolku ednostaven, moram da priznaam, ne e, i krivo mi e poradi toa. [to stana so idejata za vra}awe na naturalizmot, so idejata za uni{tuvawe na parite, so idejata za ramnopravnost na narodite?! Izgleda deka toa e utopija, a ne mo`e da bide poinaku, koga pogolemata ripka ja jade pomalata. Opstanok na vidovite. No, dobro pomislete! Komu mu e podobro: na onoj {to e hipnotiziran od op{testvoto i raboti vo negova korist bez da se `ali ili na onoj {to ima sloboda da gi izrazuva slobodno svoite stavovi, postojano protestiraj}i protiv nezakonitostite {to gi gleda. Xek London edno vreme na~na mnogu diskutabilno pra{awe za silinata na rasite. No, videte {to stana. Amerikanskite crnci, za razlika od onie od Afrika, iako dolgo vreme bea robovi, sega se vo mo`nost da ja diktiraat svetskata politika, zazemaj}i visoki rakovodni mesta vo Vladata na SAD. Vi teknuva na Kondoliza Rajs, na Kolin Pauel? Nikomu ne mu e predodredena idninata. S¢ zavisi od nas samite.

15


5. Se sretnav so Marija. Slu~ajno, ako veruvate vo slu~ajnosti. - Ej - mi re~e - kaj si ti, te nemam videno sto godini. - Tuka sum - odgovoriv jas - a ne sme se videle samo devedeset i devet, a ne sto godini. - Ha, ha - se iznasmea taa - Otsekoga{ si bil duhovit (jas nemam takvo mislewe za sebe). - Da - rekov - gi zasmejuvam samo onie koi mi se simpati~ni - ÂŁ namignav. - [to stana so tebe - re~e taa - dolgo vreme izleguva{e so edna devojka, ne mi teknuva na imeto (a siguren bev deka go znae). [to napravi so nea? - Ja udaviv, ja isekov na par~iwa i ja zakopav vo dvorot. - Ama ne - se smee{e taa - navistina te pra{uvam. - I jas navistina ti odgovaram - rekov jas - tuku, denes e mnogu `e{ko (a laden be{e toj den, izmrznav) saka{ li da se razladime, da sedneme nekade da si napravime muabet. Se razbira, ako si slobodna. - Koj, jas li - izusti taa - slobodna sum, zo{to da ne sum, i taka ne sme se videle odamna, u{te od onaa diskoteka (ottoga{ se vidovme nekolkupati, na pomeki mesta, nasamo, si znae{e taa). - A ti - ÂŁ rekov - {to e toa na tvojata raka? - Ni{to - re~e taa nemarno - se oma`iv pred tri meseci. - E pa, aj, ~estito - rekov kolku da re~am. - Fala. Nekolku momenti be{e tivko. 16


- Saka{ li kaj mene da pieme kafe? - rekov naedna{ - Tuka `iveam, vo blizina (`iveev mnogu podaleku). Od ovie `e{tini o`ednev (povtorno izla`av), a kaj mene imam ladno pivo i koka-kola (fri`iderot mi be{e prazen podolgo vreme), }e evocirame spomeni (mislev na ne{to drugo), }e raska`uvame za starite denovi (so Marija izleguvav pred ~etiri godini). Iskreno, po muabetot deka e ma`ena, pomisliv deka nema {ansa da dojde kaj mene. - Va`i - re~e taa, vnimatelno obyiraj}i se okolu sebe. Ubavo, ubavo, si rekov, sega }e se stoplam kako {to treba. 6. Ne sakam koga vrne. Ne sakam da ~itam golemi knigi. Ne sakam zima. Logi~no, ne sakam sneg. Ne sakam turbo-folk. Ne sakam mastiki za xvakawe, so golem procent na {e}er. Ne sakam viski, preferiram votka. Ne sakam pepsi, sakam kokta. Imam cel spisok na raboti {to ne gi sakam. Nemam za toa {to sakam. Mi izgleda glupavo. Sakam ova, ne sakam ona. Vaka, ostavam mo`nosti za raboti {to ni gi sakam, ni ne gi sakam, raboti za koi mi e seedno. Ne sakam viso~ini. Ne sakam mete`. Ne ja sakam ni `oltata boja. 17


Porano mnogu se smeev na edna izreka, pa poradi nea, mo`ebi, ne ja sakam taa boja. Poznavam nekolkumina koi ne si gi sakaat `enite, a koi s¢ u{te `iveat so niv. Ne e ni{to ~udno da ne saka{ odredena rabota, a da si se naviknal na nea. Na po~etokot ne ti bilo prijatno, no poposle si se naviknal. S¢ e do navikite. Ne sakam kiseli jabolka. 7. Golemiot Bobi sam go be{e zafatil skoro celoto separe vo Premier, kafe barot vo blizinata na Plo{tadot na slobodata. Vo najpresti`niot kafe bar go dobil najpresti`noto mesto. Kolku li pari dal za da sedne ovde... - Misli{ deka so pari go dobiv ova mesto - me pra{a toj. - Kako poinaku - gi krenav ramewata. - Taka - re~e toj - od denes ova e moe mesto, go kupiv. - Kako go kupi? - Taka. Otsega, koga i da posaka{ da dojde{ vo Premier, ova mesto }e bide slobodno i za tebe. ]e im ka`am na vrabotenite sekoga{ da ima viski na tvojata masa. - Ne pijam viski, votka - mo`e. - Aha, dobro de, neka bide votka. Potoa samo se gledavme. - Ne sum znael deka ve}e si vozrasen ~ovek. Znae{ deka so tvoite ne odr`uvame kontakti tolku mnogu. Ne sum znael... - gi krena ve|ite toj. Ne sakam da se ~uvstvuvam inferioren pred nikogo. 18


- Pa {to - mu rekov. - Ni{to - meko re~e toj. Ova be{e sosema poinakva slika od onaa {to ja imav za nego. Vidi kolku miren ~ovek e, }e re~e{ ne mo`e da zgazne na mravka, a kolku gluposti napravil. Mi dojde da mu go skr{am {i{eto od glavata. - Znae{ li - re~e toj - deka bev vo zatvor, pet godini. - Znam. - I? - [to i? - Kako ti izgledam. Gi stisnav usnite. - Kako majmun kogo go zaebale, pa koga mu dale sloboda, ne znae {to so parite - mu rekov. - Ne mo`e{ s¢ da kupi{ so pari. - Misli{? - Siguren sum. - A kako dojdov do ova - toj gi ra{iri racete poka`uvaj}i na kafe-barot. - Sepak ne mo`e{ s¢ da kupi{. - ]e vidi{ - samouvereno mi re~e. - Ako sakam mo`am da stanam i pretsedatel. Advokatite mi zedoa mnogu, no mnogu i mi ostana. Ova e noviot svet, vo nego jas }e vladeam kako {to znam i umeam. Parite go vrtat svetot, koj gi ima niv, ja ima mo}ta, slu{ni me {to ti velam.

19


III 1. @enite se najfantasti~nite su{testva na planetata Zemja. Pokraj site ve{tini vo kujnata, vo sebe mo`at da nosat u{te `ivot koj celosno zavisi od niv. Nevideno, ne~ueno?! Pomislete na toj organizam {to mo`e da reproducira, da udvojuva, da umno`uva. Site nie sme nivni deca. I na na{ite tatkovci, se podrazbira. Sepak, `enata kako `ena nudi u{te pove}e. Nekoi gi baraat vonzemjanite na Mars, dlaboko vo Vselenata. Jas velam, svrtete se naokolu i }e gi vidite. Postojano se okolu nas, nie zavisime od niv. Site tie filmovi vo koi vonzemnite su{testva se razmno`uvaat na Zemjata, so voda, so razni ~esti~ki, site tie filmovi vo koi vonzemjanite se razvivaat me|u nas na vakov ili onakov na~in, se e vistina. Poglednete gi na{ite `eni. Neli i tie vo sebe razvivaat `ivot, blagodarenie na nekakva te~nost koja ja na{le vo ma`ite? Nie vojuvame, osvojuvame teritorii, no dali navistina vladeeme so niv? Dodeka gineme na bojnite poliwa, dodeka ja vodime politikata za koja sme sigurni deka e samo na{a, pomislete na Elena od Troja. Pa neli za nea zapo~na vojnata poradi koja gradot na Hektor be{e uni{ten? Mno{tvo od odgovorite se nao|aat vo `enite. Treba samo da gi pobarame.

20


2. Edna{ bevme izlezeni so Katerina i so profesorot Fruner. Jas sakam da nabquduvam i gledaj}i gi niv dvajcata, gi nao|av razlikite vo nivnite oblici. Interesno. Sakam da gi nabquduvam i nepoznatite, no toa ne mi pretstavuva manija. Imav prijatel koj posakuva{e da kupi teleskop za da mo`e da gi nadgleduva stanovite sproti negovata zgrada. Ne uspea, teleskopot be{e premnogu skap, no zatoa kupi dvogled. Potoa sosema prestana da izleguva od doma. Gi dozna `ivotite na drugite, me|utoa go izgubi svojot. 3. Onaa Crvena zastava {to Toni ja donese kaj mene za da ja is~isti, ostana tamu, ja zaboravi pod krevetot. Duri denes ja najdov, koga ~istev so pravosmukalkata. Podrazmisliv {to da napravam so pi{tolot. ^oveku, so pi{tolot! Go zemav vo racete i go zavrtiv. Na edna od stranite go ima{e seriskiot broj. Go izvadiv {ar`erot. Izgleda{e poln, no tamu ima{e samo pet kur{umi. Se poglednav vo ogledaloto. E, ova be{e ne{to. Ste po~uvstvuvale li koga ste dovolno silni deka nikoj ne vi e dorasnat za ni{to. Takva mo} dava ova par~e `elezo, staro par~e koe odlu~uva za na{ite `ivoti. Jas ne sakam oru`je, no koga go imate vo racete, ne mo`ete da go ostavite. Toa vi dava vlast, toa ve pravi sudija i zakon.

21


4. Ottuka nastanite zedoa poinakov tek. Popladneto treba{e da se ~ujam so Golemiot Bobi. ^asovnikot poka`uva{e ve}e ~etiri, a nego go nema{e da se javi. Sigurno zaboravil, si pomisliv, ima premnogu rabota. Ne se rastrevo`iv voop{to, bidej}i i jas sum zaboraval da se javam koga sum imal dogovoreno. Ni{to stra{no. Legnav na krevetot i sum zadremal. Na kratko. Koga poglednav vo ~asovnikot, toj poka`uva{e pet do pet. Stanav, se zamiv i kasnav nabrzina. Lo{o sum zadremal, mi se zdrvile nozete, pa dolgo vreme se protegav. Najposle re{iv da izlezam, da se pro{etem niz okolinata, si rekov deka mo`ebi }e sretnam nekoj poznat koj }e me razonodi. Oddaleku go vidov Pero Smrdliviot, no se re{iv da go zaobikolam, koj li }e go slu{a kako tropa gluposti. Ponatamu ne sretnav nikogo i za`aliv {to ne mu prijdov nemu. Vremeto be{e prekrasno i si dozvoliv da pro{etam podaleku. - Kaj si be ti? - me grabna nekoj za ramoto. Me ispla{i. Se svrtev i go vidov Pavle. - [to ti e tebe - se pobuniv, no toj me grabna za racete i me vle~e{e desetina minuti bez da prozbori ni zbor. Jas se branev, me|utoa na krajot mu dozvoliv da me vodi kade {to namislil. Se pribli`ivme kon Plo{tadot na Slobodata. Eve go i Premier, opkru`en so tolpa narod. Tuka zastanavme i Pavel se povle~e. Za~udeno se pribli`iv kon narodot koj qubopitno nagrvaluva{e kon kafe-barot. Ne{to {epotea, poka`uvaa so prsti i povtorno {epotea. Poleka gi otturnuvav za da si napravam pat koga zabele`av lokna krv. Golema lokna so potemneta krv, koja za22


po~nala da se zdrvuva. Se ima{e raste~eno na betonot i ne izgleda{e voop{to prijatno. Kakva li belja napravil sega, si rekov, mislej}i na Bobi. [totuku izleze od }umezot, vidi sega, povtorno }e go vratat tamu. Ne, nema. Na tri metri od mene le`e{e tokmu toj, Golemiot Bobi, {to saka{e da stane pretsedatel, so raskrvaveni gradi i so otvoreni o~i koi gledaa kon neboto. Jas, vo prviot moment bev so prazna glava. Ne mislev na ni{to, tuku samo go gledav golemoto okrvaveno telo {to le`e{e mirno na topliot beton. 5. Dedo mi e mnogu pameten ~ovek. Ne go interesiraat drugite. Kako {to veli, dovolni mu bile i negovite problemi. Koi problemi, ne znam, toj nikoga{ nemal problemi. Gleda nekakva serija, "Seks i gradot#, i se sme{ka. Znam, ubavo mu e da gleda ubavi `eni, barem toa mislam deka sum go nasledil od nego. Koga ima so~ni sceni, samo }e ja krene levata ve|a i }e se zavrti kon mene, zatvori gi o~ite, }e mi re~e, ova ne e za deca. Toga{ glasno se smeam, sme{no mi e do nesvest. Odvreme-navreme izgleda celosno zainteresiran za nastanite na maliot ekran. Duri mislam deka ovaa serija pove}e mu se dopa|a od, da re~eme, "Otpi{anite#, na primer. Mediumite masovno nยก bombardiraat so sekakvi proizvodi, serii, filmovi, dokumentarci, reklami, "Top {op#; tuka se NBC, MTV, makedonskata MTV, CNN, Pink, Planet. Dosadno e, a ima tolku mnogu izbor. Vsu{nost, ni{to. Istite gomnarii na 23


svetskite velesili, spakuvani vo razli~ni kutii. Kako produkti slu`at za miewe na mozokot, jas taka veruvam. Globalizacija. Komunikacija. Sateliti. Uniseks. Klonirawe. Ima li ne{to zaedni~ko pome|u ovie poimi? Kardiovaskularno. Otoringolaringolog. Partenofilija. Tavmatomahija. A ovdeka? Ne gi podnesuvam onie {to se narekuvaat peja~ki, gi ima postojano na televizija, a zvu~at kako rasipani plo~i. Ama, odli~no izgledaat. So nekolku partal~iwa na sebe, telata nama~kani so masla, ednostavno predizvikuvaat. Vo toj slu~aj, go zemam dale~inskiot upravuva~, go isklu~uvam glasot i samo gledam. Podobro mi e za u{ite, a podobro mi e i za vidot. Toa e Balkanot. Edna golema kujna; vo nea sekakvi za~ini. No ponekoga{ premnogu, ne e tolku dobro. Osobeno koga vo ~inijata }e mi serviraat s¢ i se{to. Toa e ki~, neispravno, neeti~ki, i vo krajna mera zatupuva~ki. Mislam deka taka im se bri{e mozokot na decata i vlijae tie da go sakaat ki~ot.

24


6. Marija ja imam iznevereno samo ~etiri pati so tri devojki. Vo sporedba so Miki prodava~ot, se ~uvstvuvam kako prva~e. Miki i negovite slu`beni patuvawa, ha. [to nao|aat `enite vo nego, koga ne e mlad, ne e ubav, a ne e ni razgovorliv? Karakterot? Ne zanesuvajte se. Qubeznosta? Ama vi se molam, toj e kako kamen. Pred nekoe vreme slu{nav edna prikazna za koja ~ovekot {to mi ja raska`uva{e mi tvrde{e deka e vistina. Se slu~ilo na nekoj ~i~ko da mu se dopadne edna sredove~na gospo|a. Rabotele vo ista kompanija i se gledale odvreme-navreme. Koga toj ÂŁ se ponudil da vodat qubov, taa go odbila. Toj ja fatil za racete, ja zamolil, no taa u{te pove}e go otturnala od sebe. Najposle ~ovekov padnal na zemja, ja fatil za noze, se rasplakal, se razligavil i dolgo vreme ja molel. Taka pominal polovina ~as, a toj ja prekolnuval, lazel po zemja, pla~el i ja molel. Taa najposle se soglasila, oti{le vo podrumot i zavr{ile rabota. Koga ja pra{ale `enata zo{to go napravila toa koga ne sakala, taa odgovorila: Pa, mi padna `al! 7. Stanav sopstvenik na kafe-barot Premier. Golemiot Bobi vo svojot testament kako negov naslednik mi go doveril Premier mene. Komplet. Sreden, vpe~atliv, vo centarot na gradot, so postojani posetiteli. Dobro, seto toa e dobro, no ima eden problem. Jas nemam poim od upravuvawe so kafebar... Izleze deka i toj problem mojot vujko go re{il na vreme. Nekolkumina negovi stari poznanici bea 25


anga`irani za nabavkite, za obezbeduvaweto, za sĂŽ. Jas samo treba{e da vlezam tamu i da bidam {ef. ^udno kako se menuvaat rabotite. Prviot den ne znaev {to da pravam. Dali da se odnesuvam nadmeno kon vrabotenite ili da si bidam onoj vistinskiot jas. Taka be{e vtoriot, taka be{e tretiot, ~etvrtiot den. Bev opkru`en so lu|e koi ne gi poznavav i odedna{ se po~uvstvuvav sam, osamen, vo tolpata gosti {to doa|aa i zaminuvaa. Najposle mi zdodea. Donesov eden kup ce-dea od Sting, od Goce Arnaudov, ambientalna muzika i gi pu{tiv da svirat. Cel den. Profesorot Fruner namina da me vidi, no gledaj}i me vo nekoe besno raspolo`enie, nabrgu si zamina. Toa u{te pove}e me naluti. Propcuv naokolu i si zaminav.

26


IV 1. (Let’s do it again, babe... Oh, yeah!) Vo Premier bea zafateni nekolku masi, ostanatoto be{e prazno. Na ovie `e{tini e te{ko da se `ivee. Razgovarav so dedo mi da dojde da me poseti, a toj mi re~e nekade prikve~er, bidej}i toplinata mu pre~i. Nie starite, na ovie gore{tini ne `iveeme, mi re~e, nie vegetirame. Pora~av pivo i zedov vesnik. Na naslovnata stranica se nao|a{e zaedni~ka fotografija na premierot na Francija i kancelarot na Germanija kako se rakuvaat. Odozdola ima{e dve positni naslov~iwa: "Poplavata vo Kina odnese preku pet iljadi `ivoti# i, "Policijata otkri biznisi so oru`je i narkotici#. Obi~no gi ~itam samo naslovite i vedna{ vrtam na stranicite posveteni na sportot. Poubav mi e denot koga politikata ja ostavam na strana. Ama... - Zdravo. Go krenav pogledot. Pred mene stoe{e edno mom~e so o~ila za sonce. - Mo`am li da ti pomognam - go pra{av. - Ti li si Kornelius - re~e i se nasmea. - [to, sme{no ti e moeto ime. - Ne - mi odgovori toj - samo ~udno. Mol~ev. - Znae{ li koj sum jas - me pra{a. Toa be{e sinot na ministerot V. - Ne - mu rekov - koj si ti? - ]e me zapoznae{. Petar. Mo`e li da sednam i otkako mu kimnav so glavata, toj prodol`i - Sakam so tebe da zboruvam za rabota, za biznis, znae{. Ovoj 27


lokal se nao|a na odli~no mesto, mi se dopa|a. Sakam da go kupam, kolku }e mi bara{ za da go zemam? - Ne e za prodavawe - odgovoriv kako od pu{ka - bidej}i zasega dobro mi odi. A da ti ka`am, navistina se nao|a na prekrasna lokacija, ba{ vo centarot na gradot - sakav malku da se pofalam i da go pojadosam nego. - ]e ti dadam mnogu za nego, kolku {to nikoj nema da ti dade. Ponuda {to ne }e mo`e{ da ja odbie{ - toj se obrati kon kelnerkata - mo`e li martini? - Duplo - dopolniv jas - neka bide duplo - i, kon nego - na moja smetka, na moja smetka. Samo {to ni za koja bilo ponuda ne doa|a predvid prodavawe na barov. Poveli pominuvaj sekoj den ako saka{, no kako gostin. Ovde jas sum negov sopstvenik i ti go dadov kone~niot odgovor. - ]e vidime za toa - re~e toj krevaj}i ja ~a{kata - Na zdravje! 2. - Dobar den, kako ste gospodine? Ne sakam da odgovoram na pra{aweto. ]e go ignoriram. Velat deka sonovite ka`uvaat raboti {to mo`at da ti se slu~at vo idninata. Duri ima i razni sonovnici {to potoa }e vi ka`at deka ako sonuva{ ku~e e dobro, a zmija lo{o. Gluposti. Dali sovremeniot ~ovek treba da veruva vo s¢ {to mu se servira? Dali ~ovekot navistina sleta na Mese~inata? Dali ~ovekot e dovolno zatruen so hemikalii koi predizvikale zavisnost kaj nego od niv i pri preskoknuvawe na dozata, toj ednostavno poluduva? Dali jas poluduvam? 28


Sino}a ja isprativ Marija so koja se nemav videno dolgo vreme. Pievme po edno kafe kaj mene i drugi raboti. Koga se vrativ doma, me obzede nekoe ~udno ~uvstvo na gluva soba. Prazno. Tivko. Zadu{livo. Bev sam, a sepak kako da ima{e u{te nekoj vo sobata. Neprijatno. Naedna{ od ormanot izlegoa dve ~udovi{ta i me fatija so nivnite ogromni race. Me dr`ea cvrsto, a jas kolku i da se branev ne mo`ev da se oslobodam od niv. Me zgrap~ija za nozete i zapo~naa da me jadat. Se obiduvav da se oslobodam, no bev ~udno nemo}en. Zayvoni telefonot. Vo panika ja krenav glavata. Sum zadremal. 3. Zav~era se dosaduvav. Mnogu, mnogu. Gledav televizija. Piev pivo. Se raspravav so Nikola. I go razgleduvav pi{tolot. Crvena zastava, po |avolite. Zedov u{te pivo i od toa mi se slo{i. Mnogu, mnogu. Vremeto be{e za nikade, a vo glavata mi se vrte{e. Nadvor zapo~na da proprskuva siten do`d, a vo glavata prodol`uvaa da mi doa|aat sekakvi posrani misli. Do`dot se zasili do stepen na bura, a vo glavata ve}e nemav ni{to, samo otko~eniot pi{tol vo ustata. Solzite {to mi potekoa dojdoa od nikade, ni samiot na znam od kade. Gi gledav majka mi i tatko mi kako stojat pred oltarot koga se ven~avale. 29


Nekade zad drvjata se kriev, dodeka Magdalena me bara{e. Bevme deca. S¡ u{te se kriev, ovojpat vo du{ata, no ne bev dete pove}e. Go ~uvstvuvav masloto od taze podma~kaniot pi{tol vo ustata, no nego kako da go dr`e{e druga raka. Bev opkolen so lu|e, no bev sam. Ja vidov nea kako pa|a na zemja od mojata raka. Potoa od nosot £ blikna krv. Se vidov sebe si kako se povlekuvam nanazad, razdraznet i zbunet. Do`dot zasiluva{e pove}e, a jas slu{av kako kapkite udiraat vo mojot prozorec. Ja vidov nea kako zaminuva bez da mi prozbori. ¥ veruvav, a me izmami. Se vidov sebesi kako £ go vrtam grbot koga £ e najte{ko. Cvrst be{e metalot koga go zagrizav so zabite, mo`ev da si gi iskr{am. Jas £ rekov, me predade. Taa mi re~e, me predade. I s¡ u{te mislam taka. *** Lu|eto sakaat ubavi ne{ta. Jas se soglasuvam so niv.

30


4. Stanav sopstvenik na kafe-barot Premier. Golemiot Bobi vo svojot testament kako negov naslednik mi go doveril Premier mene. Komplet. Premier po moja `elba go bojadisaa vo belo, prethodno negovite yidovi bea crveni. Enterierot go promeniv, se nadevam na podobro. Masi, stolovi, separiwa, otprilika site se najdoa na novi pozicii. Toa odzema dosta vreme. Posle nemiliot nastan, lu|eto mislea deka do{ol krajot na barot, deka mo`ebi na negovo mesto }e bide otvoren butik ili ne znam {to. Rekonstrukcijata trae{e celi tri nedeli. Potoa u{te dve nedeli odzede pristignuvaweto na novite materijali {to gi bev isplaniral za doteruvawe na barot, umetni~ki sliki, fotografii, novi lusteri... Od druga strana vreme pomina i so administracijata, prefrlawe na sopstvenosta na barot na moe ime, nekolku inspekcii za higiena, taka {to ve}e cel mesec rabotata be{e vo miruvawe. Se brzav {to poskoro da go otvoram, bidej}i bev krajno netrpeliv da se vidam kako gazda na eden od najpresti`nite lokali vo gradot. Prviot den po otvoraweto ne vleze nikoj. Ni vtoriot. Jas mo`am i bez gosti, samo }e si sedam i }e si nara~uvam piewe. Me trevo`e{e toa {to nikoj ne doa|a{e da go vidi rezultatot na mojata rabota. Za xabe li potro{iv cel mesec vo nabavki i preureduvawa? Se re{iv da im se po`alam za toa na Kasapot Xeri i Pocko. Tie mi se iznasmeaja, {to stra{no me naluti. Sepak, Pocko me fati pod mi{ka i me povle31


~e kon sebe. Ne sekiraj se, mi re~e, ako saka{ }e najdeme i `eni {to }e im sedat vo skutovite na gostite. Ako treba }e najdeme i takvi {to igraat na {ipka. Jas rekov deka nemam takvi {ipki nikade vo barot. Toj mi namigna, ako treba }e postavime, mi re~e, ne sekiraj se, ka`i {to drugo ti treba, nie }e sredime. I navistina, sredija. Premier povtorno be{e poln so gosti. Jas ne gi sakam takvite tipovi kako Pocko i Xeri Kasapot. 5. Koga prvpat probav alkohol, vedna{ se zakolnav deka pove}e nema da se napijam nitu edna ~a{ka rakija pove}e. Od toga{ imam ispieno deset tona pivo, ~etiri tona vino i eden ton rakija. Uzo, viski, votka, vo pomala koli~ina. Koga }e presmetam kolku salata i meze sum izel so pieweto, vedna{ sfa}am deka poradi toa sum proizvel eden cel kup gomna. Znae{, vrskata e taa: pie{-jade{-sere{. I na nikomu ne bi trebalo da mu e gadno, bidej}i stanuva zbor za priroden proces. Eden prijatel koj zamina vo Amerika za priroden proces go smeta{e i ona negovoto: zeme{-ebe{-frla{. Podocna se o`eni so najdebelata vo maaloto i napravi pet deca, pred da izbega od zemjava. Sestrata na `ena mu se vika{e Katja, i se zamisluva{e deka e `enski Kazanova, deka mo`e da go ima koj bilo ma`. A navistina be{e taka, kogo saka{e mo`e{e da go ima. Nie, ma`ite od maaloto nemavme ni{to protiv toa i dozvoluvavme da bideme "zavedeni#, iako na po~etokot se prepravavme deka ne sme tolku "lesni#. Istata taa Katja, na takov na32


~in uspea da rasturi dva braka, u{te tri para da odnese na bra~no sovetuvali{te, a edna dvojka se u{te e vo faza na razvod. Zboruvam za `enite koi doznaa za nivnite "lesni째 ma`i. Onie {to ni{to ne razbraa, i denes sre}no `iveat vo zaedni{tvo. Rekov deka Katja sebesi se smeta{e za nenadminat zavodnik i `enski Kazanova. Nie ja vikavme, kurva. 6. Prodava~ot Miki mi mafna so raka koga pominuvav pokraj negoviot du}an. Vlegov vnatre. - Odamna te nema - mi re~e. - Tuka sum - mu odgovoriv - Zafaten sum ne{to vo posledno vreme. - A-ha - promrmori toj. Znaev deka ne{to se gotvi da mi ka`e, samo odbira{e zborovi kako da go izvede toa. - A ne znae{ {to se slu~i utrinava, neli - najposle izusti. - Ne. - Hm. - Pa }e mi ka`e{ ili ne - stanav nestrpliv. - Da ti ka`am - re~e toj i se obyrna naokolu Go sobraa Toni. Od policijata. Poradi nekakvo oru`je. Jas zastanav zdrveno. Pomisliv na mojata soba. - Utrovo mu go pretresle stanot - se doiska`uva{e Miki. Mislite mi bea na drugo mesto. Kolku daleku sme od sovr{en svet.

33


V 1. Prvoto moe patuvawe vo stranstvo be{e vo Sofija, vo Bugarija. Na nekakva u~ili{na, terenska nastava. Vsu{nost, ni be{e u~ili{na, ni terenska, bidej}i vedna{ otkako se smestivme vo hotelot "Pliska#, na{ite pretpostaveni vo hotelskiot restoran re{ija da napravat privatna zabava. Nie kako deca nemavme pravo da prisustvuvame na nea, nam ni naredija do deset ~asot ve~erta da bideme vo krevet. Kako da ne. Okolu devet i pol, nie igravme mrsno foto vo sobata na Boko ]oriot, se turkavme na race, se pravevme fraeri pred devoj~iwata, pafkavme so cigarite, pievme pivo i se prepravavme deka sme pijani za da mo`eme da gi ispofa}ame bez da ni se nalutat. Koga }e se setam na toa, ne mo`am da se vozdr`am da ne se nasmeam, bidej}i podocna skri{um se spu{tivme vo restoranot kade {to na{ite u~iteli se zabavuvaa i vidovme deka i tie go pravat istoto. No, na koj na~in! Nie ostanavme so podzinati usti. Klasniot rakovoditel povra}a{e pokraj golemiot kaktus vo dale~niot agol, u~itelkata Pavlina gi trese{e svoite ogromni gradi, a direktorot so ra{ireni race be{e ka~en na masata i vika{e: - Cicka se trese, Stojko e besen! E, toa bea vremiwa. Potoa vidovme kako doa|a ~ovek od personalot i gi zamoluva da bidat potivki, a tie u{te pove}e pravat vreva. Na krajot, na intervencija na {efot na salata, zabavata privr{i i site si pojdoa vo svoite sobi. A be, kako da ne. Dobro vidovme deka na{iot klasen rakovoditel se mu{na kaj 34


Mare, u~itelkata po istorija, direktorot ve}e pogoduvate, kaj Pavlina, a psihologot i pedagogot kako srodni du{i, se spoija u{te tuka, na skalite. Utredenta ni zboruvaa deka najva`no od s¢ na svetot e dobroto i pametnoto odnesuvawe i deka treba da se ugledame na niv. Podocna, site go poslu{avme nivniot sovet, se ugledavme na niv. 2. - Mo`e li da gi spakuvate ovie ga}i - £ velam na prodava~kata. - Sekako - odgovara taa. Ne sakam bokserki, od ne znam koja pri~ina. - Za mene ova - slu{am glas, `enski - i ova. Se zavrtiv i vidov prekrasno su{testvo koe dr`i dve kesi vo racete. Be{e visoka, na sebe ima{e svetla ko{ula i prekrasna nasmevka. Prvo {to zabele`uvam kaj `enite se o~ite i nasmevkata. O, m o j, Bo-`e! - Kako ste - £ se obrativ sme{kaj}i se. - Odli~no - mi vozvra}a taa - a Vie? Taa mi vozvra}a? - Super - velam jas - da Vi pomognam? Edna `ena ne treba da se preoptovaruva so nosewe te{ki raboti. - O, blagodaram - kimna so glavata. Izleguvame od prodavnicata. - Kade sega - ja pra{av. Taa pogledna na ~asovnikot. - Ako sakate }e pojdeme na kafe, pa ottamu }e Vi viknam taksi - povtorno jas. - Imam kola - mi re~e - no zo{to da ne? ]e mi odgovara kafe. Samo ako Vie me ~estite. 35


- Nema problem - se obiduvam da bidam ladnokrven. Kade? Sekako, vo Premier. - ^ekajte, Vie ste sopstvenikot na lokalov, neli - me pra{a otkako sednavme. - Jas sum toj. I Ve molam obra}ajte mi se na ti. - Toga{ istoto va`i i za tebe. Ja gledam pod oko, prepravaj}i se deka pijam od pivoto, batali go kafeto. Taa pie martini. Martini! Gi prekrstila nozete edna preku druga. Nosi kratko zdolni{te. Noktite i se nalakirani crveno. Na usnite ima nezabele`itelen karmin. Ve|ite ÂŁ imaat prekrasno zaoblen izgled. Kako vino`ito. Yirkam za da go vidam procepot na gradite i zabele`uvam dve nabreknati dojki. Ooo... Polovinata bi mo`el da ÂŁ ja opfatam so dvete race. Fantasti~na polovina. Manekenski proporcii. Taa ne{to mi zboruva, a jas samo se sme{kam, ne deka ja slu{am. Ja gledam vo nozete i vo gradite. Usnite poleka ÂŁ se odlepuvaat. - Zo{to zjapa{ vo moite cicki - naedna{ me prekinuva vo moeto nabquduvawe. Jas se zasrknav. Ne o~ekuvav tolku direktno obra}awe. - Ima{ prekrasni cicki - odgovaram bez da razmislam. - Navistina - mi veli taa - navistina li misli{ taka? - Da - kratok sum jas. - Saka{ li da gi dopre{? - Premnogu. - [to drugo saka{? 36


- Od tebe? S¢! Mi ja podzema rakata i mi ja nosi vo nejzinoto me|uno`ie. Tamu e dosta vla`no. Ja poglednuvam vo o~i. Kako samo svetkaat tie o~i. Opijanuvaat. Privlekuvaat kako magnet. - Znae{ so ~ija `ena si ima{ rabota, neli - me pra{uva i gi ra{iruva nozete u{te pove}e - znae{ so ~ija `ena sega }e ima{ seks, neli? Ne me interesira. - Jas sum `enata na Petar, sinot na ministerot... Ne me interesira. - Znae{ li? Ne me interesira. Go ispraznuvam ve-ceto. Vnatre sme edinstveno taa i jas. Ja zaklu~uvam vratata. Ne sakam mnogu da odam na {oping, pove}e sum za faking. 3. Sega, sodr`inata {to sledi bi sakal da vi ja soop{tam vo manirite na starite pisateli: I dojde vremeto koga Siberij od site strani go navjasaa `ol~ni misli. O, kakvi jadovi se rodija vo du{ata negova, ta toj se najde vo nedoumica i ne znae{e za {to da se re{i. I plamnaa zemjata i neboto, `alni piskotnici se slu{aa vo kralstvoto na Dancite, a oblacite proplakaa poradi nepravdite. Ili, kako {to bi rekle nekoi: Xon se dvoume{e. Ili, kako {to bi ka`ale idnite generacii: Djkltuyertwpf, cvmc die hfy dueiwl ljud. Ili, kako {to bi rekol jas: Hmmmmm! 37


4. Zabele`uvam deka vo posledno vreme mnogu la`am. Dali toa e nasledno ili okolinata vlijae taka vrz mene? Ili ne{to sosema drugo. La`am koga odam da kupam leb i mleko. La`am koga pora~uvam pivo. Go la`am i kondukterot vo avtobusot. Gledate? I vas ve la`am, bidej}i nema kondukter vo avtobusot. La`am koga razgovaram so prijatelite. Go la`am profesorot Fruner. La`am duri i vo son. Za {to la`am? Koga imam pari la`am deka nemam i se `alam i tufkam zo{to ne mo`am da se po~estam ni pivo, a koga nema skr{em denar vo xebot la`am deka sum poln so pari. Profesorot Fruner go la`am deka rabotam na doktorska disertacija, a prijatelite deka nemam vreme, iako se izle`uvam po cel den doma. Devojka mi ja la`am deka sum svr{il, a vo barot, na poznanicite im velam deka mi se dopa|aat pederite. Koga zboruvam so nekogo, se obiduvam da mu se pretstavam deka sum isklu~itelno ~uvstvitelen ili pak, potpolno bezdu{en. Gi izvrtuvam zborovite i tie dobivaat novo zna~ewe. Toga{ stanuvam biseksualec, ~ovek {to saka ananas, planinarewe i golf. Moeto la`ewe nema granici, pa poradi toa pomisluvam da stanam i politi~ar. Mo`ebi taa profesija najmnogu bi mi odgovarala: }e napravam ova, }e napravam ona. A, vsu{nost, samo }e la`am. ]e la`iram izbori, }e la`am deka ne sum bil vo Kina, }e teroriziram nevini i }e la`am deka samite toa si go barale, }e la`am deka sum najvreden i deka sum najubav. NAJUBAV NA SVETOT, po |avolite! Ih, samo kako mi se dopa|a ova la`ewevo. La`am - su{am i gajle si nemam. 38


5. Ne, ne se zamoruvam so gluposti, bidej}i jas sum diplomiran sociolog, vqubenik vo klasi~nata muzika i posetitel na sportski nastani. Koga }e se svrtam nanazad, }e vidam deka vo moeto dosie nema crni damki, osven mo`ebi onoj nesre}en moment so Marika, ona udirawe na trenerot po ko{arka, glupavata tepa~ka kaj Miki, pijan~eweto kaj Pavle... Ni{to vo sporedba so nekoi drugi. Ne se vadam. Na Pavle mu ka`av deka vodam dnevnik, a toj mi se iznasmea. - Vidi kolkavo magare si, {to pi{uva{ takvi gluposti, takvo ne{to pravevme kako deca. Mislam deka ne razbira vo {to e su{tinata na dnevnikot. Mo`ebi i jas ne razbiram, ama barem se trudam. Zav~era tripati do`iveav de`a-vu. Gledam kako pominuva avtobus kaj Gradskiot trgovski centar i slikata se zdrvuva. Od kade li mi e poznato ova? Veruvate li vo reinkarnacii? Deka duhot {eta dodeka teloto e vo miruvawe? Klasniot rakovoditel vele{e deka toa se praznoverija, deka ne postojat takvi raboti. Toj e ubeden komunist. Ne priznava Gospod i religija. Od druga strana i Miki ne veruva vo Boga, no e kapitalist. Dvajcata se narekuvaat ateisti. Vo pustina moeto de`a-vu bi go narekol fatamorgana. Toni mi veli deka toa e od trevata {to ja pu{am poslednava nedela. Od Albanija. Ne sum od tolku visoka klasa za da u`ivam vo kokain. Toa ne e za mene. Endi Vorhol, Ximi Hendriks i takvi srawa. Jas sum obi~en ~ovek od maalo, kogo ne go interesiraat ozboruvawa i plukawa zad grb. Ednostavno ne

39


sum takov, bidej}i sum kolekcioner na zapalki i na po{tenski marki. Sakav da ka`am, filatelist. 6. ( Fudbal, o, moj `ivote! ) Go obo`avam onoj sport {to vo Evropa se vika fudbal, a Amerikancite go narekuvaat soker. Znam da zaboravam se okolu mene i celosno da mu se prepu{tam na zanesot i ubavinite na natprevarot. Iako nema golovi, va`no e da ima {ansi i dobri proigruvawa. Koga ima takov natprevar zemam semki i grickam, pijam pivo, go pcujam sudijata, gi pcujam protivni~kite igra~i, gi pcujam igra~ite od mojata ekipa, gi pcujam trenerite, ja pcujam publikata, gi pcujam kom{iite i nivnite deca, povtorno pijam pivo, maftam so {alot {to gi ima oznakite na mojot tim, oble~en sum vo dresot na Robi Kin od Totenhem, lupam so tupanicite po masata, si gi grickam noktite. Dokolku nekoj me prekine vo sledeweto na natprevarot, toga{ toj }e go navle~e mojot bes, pa toga{ mu se razvikuvam, go isteruvam od sobata, ja treskam vratata, potoa sednuvam povtorno da gledam s¢ u{te vikaj}i bidej}i me prekinale vo gledaweto vo negovoto viso~estvo, Televizorot. Koga ekipata na Milan posledniot pat stana evropski {ampion, izgubiv cela gajba pivo bidej}i se oblo`iv na pogre{nata ekipa, o~igledno. Mi ponudija zaedno da se napieme, no jas odbiv. Gordosta ne mi dava{e, iako bev `eden kako pustinik i suv kako

40


pesok. Ne mo`ete da prifatite sekakva ponuda, osobeno koga vi ja upatuva dov~era{niot neprijatel. 7. Katerina e prekrasna devojka. Mi se ima vovle~eno vo mislite i vo `ivotot tolku mnogu {to prosto e neverojatno. Ru~am i mislam na nea, pijam i mislam na nea, se bri~am i go gledam nejziniot odraz vo ogledaloto. Koga bi mu ka`al na Toni, toj bi umrel od smeewe. Bi mi se podbival i zatoa, ne mu ka`uvam. Ne ka`uvam nikomu Zav~era se skarav so nea i dva dena se nemam slu{nato. Pa {to. Izlegov vo Bonzi, diskoteka na drugiot kraj od gradot. Koga po nekolku denovi povtorno se smiriv so nea, mi ka`a deka i taa izlegla, no vo druga diskoteka. Jas ÂŁ rekov deka bev so Pavle i deka pievme kowaci cela ve~er, pa malku se podnapivme. Taa mi re~e deka bila so drugarkite, koi patem re~eno se mnogubrojni i zgodni, deka i tie potpivnuvale po nekoe pivo, deka se zabavuvale, deka ozboruvale drugi devojki, deka tancuvale i deka nekoi zgodni tipovi im pravele dru{tvo. Potoa nekoj sakal da ja bakne, no taa go odbila. Miren sum i smiren. Neee. Ne sum miren, a u{te pomalku smiren. Za Katerina, Toni veli, ili e premnogu iskrena ili premnogu dobro glumi. Koe od toa? A bidej}i mu veruvam na Toni, koga razgovarame seriozno, ova pra{awe me jade dolgo vreme. Od porane{nite iskustva znam kako }e mi bide dokolku se prela`am. Ili ako me prela`at. Da napravam mala retrospektiva: Aleksandra vo isto vreme izleguvala so mene i so ne41


koj tip od provincija, pa koga toj }e doa|al vo na{iot grad, taa sekoga{ se sretnuvala so nego; Biljana izleguva{e so mene, a potoa, mojot najdobar prijatel ÂŁ se potpikna pod ga}i~kite pa me ostavi zaradi nego. Izleguvaa samo dve nedeli. Ponatamu: Julija ednostavno zamina i se oma`i za nekoj od Belgrad. So nego se znae{e dvaeset dena. Lo{o, lo{o, si rekov, mnogu lo{o ako pak te zaebat, Kornelius. Gadno. Katerina, dodu{a, gi znae sive ovie moi prikazni. Mi veli, a kolku pati ti si gi izneveruval tvoite devojki? Na ova ne odgovaram. Velam, koga izleguvam so nekoja koja mi se dopa|a, ne pomisluvam na druga, a na toj na~in ti si bezbedna, bidej}i ti si mi OK. Mislam deka mo`ebi ja la`am. 8. Profesorot Fruner sedna do mene. Jas bev vo Premier. - Kako si? - me pra{a. - Dobro - odgovoriv jas - samo malku me boli glavata. - ]e ti pomine. Saka{ aspirin? - Ne, fala. Se napiv duplo kafe i ~ekam da po~ne da dejstvuva. Mi pominuva od nego. - Jas se zapotiv malku - re~e toj - Ovdeka kaj vas na jugov e toplo duri i vo april. - Sakam koga e toplo. - Naprotiv, ne podnesuvam `e{tina. Znae{, nie so svetol ten ne podnesuvame tolku sonce. Go poglednav pod oko. Fruner e Germanec i e `olt. Jas sum so potemen ten. 42


- E, {to - mu rekov ironi~no - Da gi istrebime ostanatite. Da napravime super rasa. Nat~ovek. Bela mo}. I Hitler edna{ saka{e da napravi rasa so sini o~i. - Ama ne - skokna toj kako bocnat - Vo nikoj slu~aj ne sakav da go ka`am toa, jas samo velev deka mi pre~i sonceto, toa e sยก. - ]e gi istrebime crncite, }e gi uni{time azijatite - go draznev jas - no }e ostanat Slovenite. [to }e pravime so niv? - Ama neeeee - zavle~e Fruner - pogre{no me razbra. Mojot komentar be{e za toploto vreme... Jas go prekinav. - Da gi sotreme mulatite, Indijancite i site nepo`elni elementi. A potoa }e osnovame sovr{ena dr`ava. Nema da ima Cigani, nema da ima Marsovci. Dali vi e poznato ova od nekade profesore? - u`ivav da go ~epkam i da mu gi izvrtuvam zborovite - ]e go voskresneme Stalin, Pino~e e moj star prijatel, Truman }e gi brka komunistite i site }e bideme sre}ni i veseli. A ka`ete mi, dali bi seksale nekoja mulatka, ako vi se dade mo`nost? - Dosta, dosta - Fruner stanuva{e sยก povoznemiren bidej}i ne mo`e{e da mi doka`e deka sakal da komentira za `e{tinite, a ne za rasite - Jas sum kosmopolit, da mu se pluknam! Znaev deka {tom profesorot zapo~ne da upotrebuva pcosti vo re~enicite mnogu e iznerviran. I se sladev so toa. Deka uspevav da go iznerviram. Znaev i koga da prestanam. Zatoa mu rekov: - Se {eguvam profesore Fruner. Mala {ega. Sega, sakate li i vie kafe, pomaga koga ve boli glavata... 43


9. Toni go vidov na sudeweto. Ne o~ekuvav deka }e bide nasmean i deka }e se odnesuva tolku pristojno. Imav mo`nost da mu se pribli`am i da porazgovarame nekoja sekunda. - [to si takov - mu rekov {epotej}i - koga znae{ deka mo`at da te osudat kazna zatvor. Spored krivi~niot zakon... - Prekini - mi {u{na toj - nema da me osudat. Mol~i. Jas ne zamol~ev. - Kako nema? - E - re~e - te razo~arav? - Ne be. Od kade znae{ deka nema }orka za tebe? - ]e pominam lesno - samouvereno odgovori Znam. - Ama od kade - go povi{iv tonot. - Sudijkata Meri Simonska. Poznata e. Na{a ne saka{e da se doiska`e Toni - Sedi mirno, po~nuva. Sudijata Meri Simonska vleze vo sudnicata. Site stanaa. Po~ekaa da sedne taa, pa potoa site sednaa. Ova e za nikade, si rekov. Taa go otvori predmetot i sudeweto zapo~na. Dosadno be{e. Na krajot prekinaa i zaka`aa povtorna sredba po deset dena. Izlegov so grutka vo gradite. Mo`ebi i mene treba{e da mi se sudi. Za {to i da bilo.

44


10. Denes umre mojot porane{en trener po odbojka. Go po~ituvav, a dodeka bev mal se pla{ev od nego. Ima{e grub metod na trenirawe. ^estopati znae{e da gi zavle~e onie koi ne rabotea spored negovite o~ekuvawa, za dresovite. Mava{e i ~vrgi, a bogami, ima{e golemi ra~i{ta i debeli prsti. Mene me ima{e pot~uknato samo nekolkupati, ne za{to rabotev tolku dobro, tuku zatoa {to gledav da ne bidam vo negova blizina koga }e zgre{ev. Zna~i utre }e bide pogrebot. Mrazam pogrebi. Mrazam solzi i pla~ki, neverojatno kolku ne sakam. A mi be{e po~ituvan ~ovek. Eden od retkite, na koi im simnuvav kapa, taka da se re~e. Ne znaev {to da pravam. 짜 se javiv na majka mi za da se posovetuvam. Odi, mi re~e taa, od nego nau~i mnogu raboti, ubavo bi bilo da mu oddade{ posledna po~it. Se dvoumev. Da odam ili ne? Gi zatvoriv o~ite. Zamisluvav kako }e bide tamu. Zemja, sve}i, crno. Ne mi se dopadna slikata {to ja vidov. Ne pojdov. 11. Toni zayvoni na vratata. Izlegov i mu go vidov iskrivenoto lice od nestrplivost. - [to ti e? - Ma, ni{to. Samo pobrzaj! Posle pet minuti se vozevme vo negovoto "pe`o#. - Kolku ima{ vo tebe - me pra{a. - Okolu dve iljadi. 45


- Evra? - Da. A {to misle{e ti, denari? Toj ni{to ne mi odgovori. Za petnaesetina minuti pristignavme pred Kontinental. Toni ja parkira kolata na edno od slobodnite mesta i se upativme vo kazinoto. Koga vlegovme vnatre nikoj ne ni obrna vnimanie, makar {to zabele`av kako nekoi pogledi nabrzina nยก strelnaa. - ]e pe~alime pari - relaksirano mi se obrati Toni - {to misli{... - Siguren si? Toj be{e stoprocentno siguren, no najprvo se napi edna votka. Tamu vo agolot kako da go zabele`av Donald Tramp. Mu go rekov toa na Toni, a toj mi re~e deka mi se pri~inilo. Prvata minuta... Toni tropna so prstot na masata {to zna~e{e deka mu treba karta. Ja pogledna i povtorno negoviot prst ja dopre ~ojata. U{te edna karta. I u{te edna. Tretata minuta... Toni se napi od novata ~a{a votka i tropna so prstot. Pettata minuta... Toni gi frli kartite. Me pogledna i mi dade znak so o~ite. Jas mu se pribli`iv. - [to e... - Kako da ti ka`am... - Izgubivme, neli? - Sยก. - Sยก? - Sยก. - Daj mi gi klu~evite od kolata. Toj mi gi podadade bez prigovor. 46


Vozev izvesno vreme niz gradot. No}ta ve}e be{e nadvladeala nesekade. Niz periferijata skoro i da nema{e nekakvo dvi`ewe. Samo vozev i vozev koga mi dojde nekakva ideja. Zavrtev vo edna poluosvetlena uli~ka. Na prv pogled nema{e nikoj, no {tom zastanav, od temninata se pojavija nekolku lica. Vedna{ potoa mo`ev da ralikuvam tri `enski figuri koi se upatija kon mene. Izgledaa prili~no atraktivno, so podvrzani kosi, so razgoleni stoma~iwa i so sÂĄ ostanato. Zastanaa pokraj kolata, a jas go otvoriv prozorecot. - Dobri li ste... - Da - mi odgovorija ednoglasno. - Kako ve~erva, ima li rabota - zvu~ev naivno. Tie se podnasmeaja. - Dobro e. - A-ha. Koja od vas najmnogu me saka? Tie se poglednaa. Koj znae {to si pomislija. - Ajde, nemojte da se sramite. - Ti ka`i ni - re~e ednata. - Sakate da zarabotite pari, neli - povtorno pra{av. Potvrden odgovor. - Poka`i mi gi cickite - ÂŁ rekov na rusokosata. Taa go trgna gradnikot i vidov dve golemi, bujni gradi. Ja podadov rakata kon niv. Taa ne se protive{e. - Eve vi - rekov i ja pru`iv povtorno rakata vo koja dr`ev nekoi stotki {to mi bea preostanale, koi ne mu gi dadov na Toni - Da se po~estite, i onaka ve~erva ne e mojata ve~er. Vaka barem }e napravam dobro delo. 47


Gluposti. Tie pari mo`ev da gi dadam vo Domot za siraci, a im gi dadov na tri evtini kurvi, koi sigurno gi iskoristuva nekoj makro. Si pomisliv {to bi napravil Donald Tramp vo vakva situacija. Povtorno }e ka`am, gluposti.

48


VI 1. Se se}avam na raboti koga imav edna godina, a nikako da mi tekne {to jadev v~era. Ete ti. Pi{uvav nekakvi pesni za me~taeweto i za nade`ite. Sakav da bidam noviot Pu{kin, da brkam raspu{tenici, da prespivam po kafeani, da se tepam i da bidam najgolemiot um na na{eto vreme. Batali. Ni{to ne izleze. Si napraviv samo problem koga Pavle gi najde pesnite i po~na da gi ~ita. Se tegnevme dolgo vreme dodeka mu gi zedov listovite od raka. Utredenta zavr{iv so niv - gi iskinav na par~enca, nikoj nikoga{ ni{to da ne doznae za glupaviot moj obid. Premier rabote{e so polna parea. Postojano be{e poln. Mnogu ne se vrtkav tamu vo posledno vreme. ^estopati odev nadvor od gradot, vo blizina na edno isu{eno mo~uri{te. Tamu nema{e nikoj i tamu ne mi zdodeva{e nikoj. So mene go nosev CZ-to i municija {to ja zedov od eden prijatel na Toni, Pu{ka mu be{e prekarot. Pukav. Posle prviot kur{um mi se zatnuvaa u{ite, mi zasviruvaa, pa ponatamu go nemav toj problem. Samo go povlekuvav petleto, malku }e mi se strese{e rakata, sosema malku i }e zamirisa{e na barut. I toa sosema malku. Obi~no retko ja pogoduvav metata. Imav naredeno tri stakleni {i{iwa od vino - za metata da bide pogolema, no sepak lo{o strelav. Nekolkupati tie prskaa, i toga{ se trudev {to podobro da nani{anam na sledniot istrel. Ni{to, povtorno proma{uvawe. 49


2. Dedo mi mi veli: - Ti si surtuk. - Zo{to? - go pra{uvam jas. - Zatoa {to ima{ dobra `eni~ka, a brka{ drugi. - E - velam jas. - Ja izneveruva{. - Od kade da znam deka taa mene ne me izneveruva - mu repliciram jas. - Toa ne mo`e{ da go znae{ - mi veli toj - Toa nikoga{ ne mo`e{ da go znae{. - Pa kako toga{ da bidam tolku miren. Kako da se odnesuvam. Podobro da go napravam toa jas, pa ako i taa go napravi da ne mi bide krivo. - Ti si eden obi~en surtuk - mi veli dedo mi Ni{to ne ti fa}a tikvata. - Zo{to de? - Ako taka ti razmisluva{, i ako taa taka razmisluva, nikade nema da stignete, podobro prekinete u{te denes. - Ama mene mi e dobro... - E, nema be, dobro. Imaweto na edna devojka zna~i obvrska i pred s¢, doverba. Ako ti ne £ veruva{, i taa ne ti veruva, zo{to ste zaedno. Ti veruva li taa? - Ne znam. - Ete ti - ja ni{ka toj glavata - I ti si mi nekoja slika. Samo za na yid, da stoi{ taka zaka~en. - Ama od kade da znam deka taa vo me|uvreme doma nema nekoj ma`, nekoj bo`emen drugar, ili mo`ebi izleguva so nekogo. Od kade da znam? Ne sakam da bidam zaeban, znae{? 50


- I zatoa ti zaebuva{? - Da - velam jas. - Navistina si tikva. Ne, ne. Nikoga{ nema da nau~i{. - Ti si staro magare - mu velam - ne znae{ kakvi se denes rabotite. - Znam - samouvereno mi se svrtuva dedo mi znam. Podobro od tebe. Ako nekogo saka{ ili ako ti godi negovoto prisustvo, toga{ nema da napravi{ ne{to {to bi go povredilo. - Aj, dosta so prikaznite - mu velam - Kolku pati ti ja ima{ iznevereno baba. - Nitu edna{ - gordo mi odgovara toj. - Nitu edna{ da znae{. Koga si mlad pravi {to saka{, ama ako go dade{ bra~niot zavet, toga{ treba da bide{ ba{ ~ovek da ne go prekr{i{. Brakot e sveta rabota. Jas mol~am. Toj ne znae deka ne sum vquben vo devojka mi. 3. Sfa}am kolku sum dosaden. Jas sum najdosadniot ~ovek na svetot. Jas sum tolku dosaden, {to duri i koga spijam {iram dosada. Podosaden od najdosadniot. Dosaden do koska. Tolku sum dosaden, {to moeto ime treba da zapo~ne da se upotrebuva namesto dosadata. Dosadno, dosadno. Jas sum protiv dosadnite lu|e. Zna~i li toa deka sum i protiv samiot sebe? Ne znam. Premnogu kontradiktornosti ne mi odat vo prilog, a samiot jas sum eden golem pra{alnik. Ramisluvam na pove}e nivoa, pa logi~no e {to za edna rabota imam razli~en stav. Moite mi prefrluvaat deka nemam izgradeno 51


cvrsti stavovi, no ne se soglasuvam so niv poradi gorenavedenata pri~ina. Razbiram deka ponekoga{ preteruvam, no... Koga mi e dosadno vrtam po televiziskite kanali, vrtam na telefon po prijateli, le`am na podot, razlistuvam spisanija i vesnici itn. Itn. Itn. Dali vi zdosadiv? 4. - Ubij me ne`no - mi veli taa. Jas ja gledam dodeka taa kle~i pred mene. - Ubij me - mi veli taa - znae{ kako treba. Podzemam nekolku prameni od nejzinata kosa vo levata raka. Taa me gleda. Kolku sum mo}en koga se nao|a pod mene. Taa. I koj bilo drug. - [to ~eka{ - mi veli - dovr{i me, ne ostavaj me da se ma~am. - ]e te ubijam - £ velam jas. - Napravi go toa. - Da - velam jas - ako tolku saka{ ti. - Znae{ kako - slu{am kako glasot £ potreperuva - ne ti treba pu{ka. - ]e te ubijam - £ velam jas. - Ubij me - mi veli - taka }e znam deka zasekoga{ sum zavr{ila so tebe. I ti so mene. ^uvstvuvam kako toplina mi go preplavuva celoto telo. Racete mi se potat, dodeka s¢ u{te ja dr`am za kosata. Poleka mi se lizgaat pramenite. Vo grloto imam edna ~udna grutka koja ne znam od kade izniknala. ^udna grutka od zemja i voda, kako kal e, no ne se izmiva, ne mo`am da ja trgnam kolku i da sakam. Prokletstvo, si mislam, voop{to ne e lesno da 52


si gospodar na ne~ij `ivot. Prodol`uvam da se potam. - No {to ~eka{ - mi veli so rastreperen glas taa - zo{to ne go zavr{i{ toa {to si po~nal. Jas sakam da povle~am, no se otka`uvam. ÂĽ ja krevam glavata i gledam kako niz obrazite ÂŁ te~at solzi. O~ite ÂŁ se vcrveneti, a taa se obiduva da mi se nasmevne. Istr~uvam nadvor {to pobrzo. Moram da bidam {to podaleku. 5. Ja najdov tetratkata vo koja zapi{uvav {to sakam da bidam koga }e porasnam. Ottoga{ pomina mnogu vreme, mnogu ne{ta se smenija. Izrasnaa novi generacii, a nie postarite samo prodol`ivme da stareeme. I taka, ja izduvav natalo`enata pra{ina od koricite na tetratkata. Ja otvoram prvata stranica i gledam nekolku presmetki, odzemawe i sobirawe. Znam od {to e ova. Ova se moite presmetki za kolku pari bi si gi kupil moite omileni adidas patiki, kolku pari }e mi ostanat i {to }e mo`am da kupam so niv. Vrtam ponatamu. Vtora stranica, treta stranica. Potpisi od drugarite, razni crte`i od omilenite televiziski heroi, od stripovite. Nekolku skr{eni srca, so imiwa na niv probodeni so streli. Ha-ha, eve gi i otpe~atocite od moite race, potopeni so mastilo. Kolku mali race, vo sporedba so sega. Gi gledam i nacrtanite amblemi na toga{nite moi omileni sportski klubovi, Totenhem, Sampdorija, Feniks Sans, Vardar... Prelistuvam ponatamu i ponatamu. Koga }e porasnam sakam da stanam pilot, bidej}i sakam da letam visoko na neboto, niz belite obla53


ci. Jas }e go upravuvam najbrziot avion i taka }e go pro{etam celiot svet. Koga }e porasnam golem sakam da bidam doktor i da im pomagam na bolnite lu|e. ]e im pomagam na starite i na iznemo{tenite i na site deca za da `iveat podobro. Jas sakam da bidam poet, slaven kako Aleksandar Pu{kin i da napi{am dvaeset knigi koi site }e gi ~itaat i }e bidat najubavi. Vo niv }e ima ubavi sliki, {areni i so razni boi. Ubavi soni{ta, si velam. Ubavi nerasipani soni{ta. Denes decata vo sostavite pi{uvaat deka sakaat da bidat biznismeni bidej}i }e imale mnogu pari; pi{uvaat deka sakaat da bidat ministri i pretsedateli bidej}i taka }e imaat vlast; pi{uvaat deka sakaat da bidat nekakvi si ma~o-meni, bidej}i }e bile bogati i slavni, i posrani i bez identitet i bez ~uvstva, dopolnuvam jas. Se{to pi{uvaat, zatoa gi narekuvame detski sni{ta. Ako, neka sonuvaat, deca se. Samo koga }e porasnat da ne gi zdoboli realnosta onakva kakva {to e, a ne onakva kakva {to im ja prika`ale nivnite roditeli. 6. Pretpostavuvam deka treba{e da bidam popristoen, neli? Da, najverojatno. Znam deka e taka. Ne pretpostavuvaj, mi re~e, ne pretpostavuvaj, podobro e da znae{. Koga pretpostavuva{ postoi golema mo`nost da ne si vo pravo. No zarem da se pretpostavuva ne e ~ove~ka osobina, zapra{av. Zarem ne e ~ove~ki da predvidi{ ne~ie odnesuvawe. 54


Pretpostavkata e majka na site zaebancii, mi se nasmevna, go znam toa od eden film. Toga{, rekov jas, ne me interesira dali se odnesuvav dobro so Vas ili ne. Va`no e deka ni{to ne e va`no. Ti si eden mo{ne nekulturen ~ovek, mi veli, ti si nikakov. Ne mi e gajle, odgovoriv jas. Sakav da Vi se izvinam, bidej}i pretpostaviv deka mo`ebi ne se odnesuvav kako {to treba kon Vas, a Vie mi rekovte da ne pretpostavuvam. Dobro, pove}e nema da mi se povtori istata gre{ka. Ti stanuva{ neprijaten, gi krena ve|ite. Stanuva{ grub. Ne sum grub, neli Ti me nau~i da bidam takov. Ne sakav da stane{ tvrd kako orev. Sakav samo da te oslobodam od ~uvstvoto na vina... Od koe ~uvstvo na vina, se pobuniv jas, koga ni{to ne sum zgre{il. A ako sum zgre{il dozvoli mi da se izvinam. Ne, mi re~e, pomina vremeto za izvinuvawe, misli na ne{to drugo. Misli na tvojot uspeh dokolku uspee{ da ja dobie{ glavnata premija vredna pove}e od deset milioni dolari. Ne, rekov jas, ne sakam da pretpostavuvam. Ete, taka si razgovaram so moeto vtoro jas.

55


VII 1. Nema za {to da razmisluvam koga velam deka se vikam Kornelius Vo{. Jas sum diplomiran sociolog, ~ovek koj saka da ~ita ponekoga{, ponekoga{ da spie do pladne, koj znae da bide lo{o raspolo`en, ponekoga{ gleda filmovi po cel den. Ete, takov sum jas. I nema {to da mi prefrlate, vakov si, onakov si. Kakov sum, takov sum. Za mene sum. Zabele`av deka preteruvam so ona s u m. E pa, i da preteruvam, toa e moe pravo. Ovoj prostor e namenet za mene, moj e, i nemam namera da go otstapam. Tuku {to sakav da ka`am... 2. (Lot’s of hoe’s – but, not so close) Stanav docna. Se ~uvstvuvav ubieno. Pred nekoj den mojata sakana mi re~e deka s¡ u{te £ zna~el biv{iot, no deka i mene me saka. Ne veruvam vo takva dvojna formula. A potoa ve~erta se sretnav so mojata porane{na devojka, kon koja imav nekakvi ~uvstva. Taa be{e so nekoi prijateli so koi porano odvremenavreme izleguvavme zaedno na nekoja pija~ka. Sega taa se dru`i so niv, a jas poretko. Ne znam dali mo`e da se ka`e deka mi gi ukrade prijatelite. I taka, taa zastana pred mene i me pogledna pravo vo o~i. Jas vo racete dr`ev dve piva, sakav da ja ubla`am bolkata so malku alkohol, pa zatoa se re{iv na takov ~ekor. Bev malku podnapien, a sepak dobro ja gledav kako me nabquduva i mol~i. Se navednav kon nea, mi se rodi nekakva ideja; taa gi pootvo56


ri usnite, dali za da zeme vozduh ili o~ekuva{e da ja baknam; namesto da go storam toa, se premisliv i ÂŁ rekov: odi si ottuka. Jas sum kako {panska serija, od onie so po 200 epizodi. Zapleti, zapleti, a nikako rasplet. Taman koga }e se uka`e mo`nost da ras~istam nekoja spletka, u{te pove}e zapletkuvam. Vistinska drama. Klubot vo koj se nao|avme be{e ispolnet do kraj. Sepak, nekako niz turkanicata mo`ev da ja zabele`am kako povremeno se sme{ka, i po nekoj pramen od nejzinata kosa. Moram da priznam deka postoe{e eden moment koga ja zamisliv pokraj mene, kako se baknuvame i sÂĄ drugo, ba{ kako porano koga bevme zaedno. Vo eden moment posakav da postoi {to podolgo so mene, da mi zboruva {to bilo, samo da ja slu{am. Jas bi ÂŁ prefrlil nekoj zbor za da ja isprovociram, a taa da se vozbudi i da po~ne da mi objasnuva deka ne sum vo pravo. [to znam, mo`ebi navistina sum pominal dobro vreme so nea. Mo`ebi navistina mi bilo ubavo. Potoa se setiv na mojata sega{na sakana i nejzinata privrzanost kon porane{niot. Pomisliv na mnogu ne{ta od koi mi se zgadi. Otidov vo ve-ceto i povrativ, da se oslobodam od blutkavosta {to mi se pojavi vo ustata. Mojata sakana saka nekogo drug, no me saka i mene, barem taka mi re~e i mi prati takva poraka na mobilniot. Dali treba da bidam sre}en, {to pokraj nekoj drug i jas sum na nejziniot spisok na sre}nici {to taa gi saka? Navistina se ~uvstvuvav lo{o. Mo`ebi poradi kowakot i pivoto. Mo`ebi... Vo mojata glava povtorno slika od klubot. Povtorno slika od dve usni. Povtorno slika od tol57


pa narod. Tuka sum jas koj{to ~eka ne{to, a ne znae to~no {to. Odi si ottuka. Odi si ottuka. Gluposti. 짜 rekov, odi si ottuka, a posakav da ostane. Taa si zamina, bidej}i ponatamu ja ~ekaa edni lu|e za koi porano smetav deka mi se prijateli. 3. Zdravo. ^ao. Prijatno. Doviduvawe. Dogledawe. Dobra no}. Dobro utro. Dobar den. Prijaten den. Kako ste? Prijaten ru~ek. Sre}en pat! Dobar apetit. Nazdravje. Da `iveeme! Pozdravuvawa. Znak na u~tivost i dobro vospituvawe. 4. Golemiot Bobi be{e ~ovek od starite vremiwa, ili kako {to nostalgi~arite mo`at da ka`at, od starite dobri vremiwa, znaete. Negoviot vkus ili na~in na `ivot vo osnova be{e prvo da se zadovolat biolo{kite potrebi, znaete - jadewe, piewe i seks. Prvo i osnovno. E, duri potoa mo`e{e da razmisluva za ne{to drugo, znaete. I mo{ne dobro go prave{e 58


toa. Perfektno razmisluva{e, znaete, no duri otkako }e go napolne{e stomakot, znaete. Mene mi nalikuva{e na nekoj od italijanskite kumovi, znaete, mafija i takvi raboti. Marlon Brando kako Golemiot Bobi, vo najnoviot svetski hit, znaete. Kako da ne, znaete. Ni oddaleku ne be{e takov, bidej}i toj be{e obi~en ~ovek koj ima{e mnogu vrski i pari, znaete. Od druga strana, po {to bi se razlikuval od vistinskite kriminalci, kakvi {to gi ima vo filmovite. Ste go gledale li "Kum#, poznato li vi e? Znaete. Znam jas i pogolemi ku~kini sinovi odo{to be{e samiot Golem Bobi. Gi prepoznavam nivnite lica vo nekoi dnevni vesnici i spisanija. Gi imam obele`eno. Od edna strana ne mi se po kef, no od druga strana im se voshituvam bidej}i dobro znaat {to pravat, a nikoj ne im mo`e ni{to. Toa se vistinskite lu|e za naslovna stranica. Nivnite likovi, ise~eni od vesnicite, gi imam ispozaka~eno niz celoto VC. Koga vr{am nu`da sakam da gi gledam nivnite nasmeani likovi. Deni Ejelo, kako Golemiot Bobi, a Bobi e Posledniot don. Fantasti~no, razbira{. Veli~estveno. Golemiot Bobi kako Sedumtemina veli~estveni. O, neverojatno fantasti~no. 5. Re{iv da ÂŁ se javam. Go svrtev brojot i ~ekav. Slika 1. - Alo, dobar den, }e mo`e li da ja dobijam Katerina? - Koj ja bara - ma{ki glas. - Kornelius. 59


- Koj? - Kornelius, eden nejzin prijatel. - A-ha - ma{kiot glas kako da zaklu~i ne{to mnogu va`no - E pa, ne e doma Katerina. - Dobro. Blagodaram mnogu. Prijatno. Slika 2. - Alo, dobar den, dali e doma Katerina? - Katerina? Ovde nemame nikakva Katerina. - O, izvinete, gre{ka. Slika 3. - Dobar den, }e mo`e li da ja dobijam Katerina? Istiot ma{ki glas od prvoto javuvawe. Toa treba da e tatko ÂŁ. Dobro e, go pogodiv brojot. - A koj ja bara? - Ovdeka e Kornelius, se javiv pred nekoj den. - Ne se se}avam. - Pred nekoj den ja barav. - Ne se se}avam. - Vo red toga{, }e mo`e li da ja dobijam Katerina? - Katerina e na fitnes, ne e doma. - Prijatno. Slika 4. - Alo, dobar den... Istiot ma{ki glas od prvoto i tretoto javuvawe. - Sega }e ja viknam. Pauza od deset sekundi. - Alo. - Alo. Katerina, ti si? - Da, a koj e tamu? - Kornelius, ne znam dali se se}ava{ na mene... 60


- A da, se se}avam, kako ne. Se zapoznavme na izlo`bata, neli! - Da. Milo mi e {to ti tekna vedna{. Se javiv za da te ~ujam onaka, da te pra{am kako si so zdravjeto, {to ima staro - novo. - Ej, ne davi me so takvi raboti. Se javi za da me pokani{ da izlezeme, taka li e? - Aaa... Da. - Va`i, ve~er vo devet vo Bonzi. Okej? - Aaa... Da. 6. Obi~en nedelen den. Okolu ~etiri ~asot popladne. Ni{to ne pravam, ni{to ne se slu~uva. Pred malku go isklu~iv televizorot, ima{e fudbal, no ni{to pointeresno. Smeniv nekolku kanali, me|utoa postojano ima{e nekakva "specijalna televiziska ponuda - kupuvajte od doma#. Mene toa mi e izvonredno dosadno i glupavo. "Ako se javite vo slednite pet minuti, }e dobiete u{te eden besplaten primerok#. Hm. Po~nuvam da posakuvam ~udni raboti. Na primer, da `iveam na selo i da obrabotuvam zemja, podaleku od turkanicite, ne{to {to porano ne ni sakav da go pomislam deka mo`am da `iveam bez toa. ^ist vozduh, {iroko pole, kamena ku}a, `ito i jas sred nego. [etewe na ku~eto, hranewe na koko{kite, hranewe na kravite, molzewe, mleko, meso, zemja, kal, oblaci, nebo, pogled na dale~nata planina. Telefonot ne zayvone nitu edna{. Zedov kniga, "Orkanskite viso~ini#, no ne izdr`av da pro~itam ni stranica, ja frliv na masata. 61


Legnav na krevetot i se zagledav vo tavanot. Ni{to interesno. Ne mo`ev da razmisluvam, bidej}i be{e `e{ko za da go pravam toa. Povtorno go pu{tiv televizorot i povtorno go isklu~iv. Dosadno, dosadno. Potoa izlegov na terasata. Nadvor nekoi lu|e brzaa nekade. Nekoi sedea na klupite, pod senka. Obi~en nedelen den. 7. Toni go nemav videno dve nedeli. Koga go posetiv, zabele`av deka ne se ima promeneto ni najmalku. "Koga }e zavr{i ova#, go zapra{av. "Nabrgu#, mi odgovori toj. Potoa mi gi raska`a vo eden zdiv tie dve posledni nedeli, za koi re~e deka mu se golemo `ivotno iskustvo. "Ovie dve nedeli mi se golemo `ivotno iskustvo#, mi pro{epoti. Jas kimnav so glavata. Potoa mi re~e deka edinstveno ne mu se dopa|a hranata. "Edinstveno ne mi se dopa|a hranata#, se nadu. Potoa mi re~e deka se zdobil so novi poznanici od koi mo`e da ima korist koga }e izleze, za{to bile mnogu vlijatelni lu|e. "Mi stanaa prijateli#, mi doobjasni toj. Sudskata postapka se oddol`i dosta. Sudijkata Meri Simonska go vode{e predmetot kako i site drugi. Sepak, mo`ev da zabele`am deka Toni be{e apsolutno smiren, kako toj da obvinuva, a da ne e obvinet. Prisustvuvav na tie soslu{uvawa nekolku pati. Maloto sop~e {to pretstavuva{e sudnica, mi stana nepodnoslivo mesto. Dva prozorci, dve vrati, nekolku stari stol~iwa; nema{e drug inventar. 62


Ni{to posebno, si pomisliv. Zarem vaka se re{avaat predmetite po sudovite. O~ekuvav napnatost, neizvesnost, a osven zagu{livata atmosfera od cigarite {to gi pu{ea dvajcata porotnici, nema{e ni{to sli~no na ona {to }e go vidite na film. Ve}e ne me iznenaduva{e ni toa {to vnatre se pu{e{e, a na yidot ima{e zaka~eno znak: "Zabraneto pu{ewe#. Kako {to predvide Toni, taka se slu~i. Kone~no mo`e{e da izleze kako sloboden ~ovek od sudot. Protiv nego ne be{e povedeno obvinenie za nedozvoleno dr`ewe na ogneno oru`je. Kako go izvede toa, ne znam. Se potsetiv na negovite zborovi za sudijkata Meri Simonska. Na{a e, mi re~e toj edna{. Kako toa: na{a, ne go dorazbrav. - Sudijkata Meri Simonska. Poznata e. Na{a - ne saka{e da se doiska`e Toni. - Znae{ {to, bratko? - me zapra{a toj. - Ne. - Parite se ~udna rabota - se nasmea toj. So niv mo`e{ s¢ da kupi{. Ne mu odgovoriv ni{to. - Zo{to mol~i{ - gi ra{iri racete toj - Parite go vrtat svetot, toa e fakt. S¢ mo`e{ da kupi{ so niv. Bukvalno. Povtorno premol~ev. Negovite zborovi me potsetuvaa na nekoj {to go vele{e istoto, a ne zavr{i dobro. 8. Ova e najdobroto ne{to {to mo`e da se slu~i na celiot svet. Kulminacija. Ekstaza. 63


Ve{ta~ko oploduvawe. Klonirawe. Seks bez obvrski. Eden od skitnicite koi se motkaat niz mojata naselba, [okole, ~estopati znae da re~e: s¢ {to saka{ be, brat. I pri toa ja podava rakata. Ne. Ne bara pari. O~ekuva cigara. Vo posledno vreme vakvite skitnici mnogu se namno`ija, pa sre}a {to ne pu{am, inaku site pari bi gi tro{el na cigari {to bi im gi podaruval. Toa e golema suma. S¢ {to saka{ be, brat. S¢ za tebe. Te sakam najmnogu. Te sakam najmnogu na celiot svet. Te sakam najmnogu na celiot svet, samo dodeka sum so tebe. Te sakam najmnogu na celiot svet, samo dodeka sum so tebe, ovie dva saati. Te sakam, bejbi. Te sakam tolku mnogu {to mi se lo{i koga }e te vidam. I pak me saka{ mnogu, dodeka ne si zaminam. Nema vrska toa, dragi, toa be{e samo edna{, najprijatelski. Ne o~ekuvav deka }e se slu~i takvo ne{to. Kako {to }e ka`e{ be, brat. Neka bide po tvoe be, brat. S¢ za tebe, qubov moja. A ima{ li ti, crvena zastava? [ega be, trener, mala zaebancija. A ima{ li ti, srce {iroko? Da be, brat, va`i. A ima{ li ti, mislovna nadmo}? 64


Te sakam najmnogu. A ima{ li ti, {to drugo da ka`e{, osven prazni zborovi? Ti si moja, a jas sum tvoj. Zaedno }e go osvoime svetot. Prijatele, ti zaviduvam. Zaedno sme najsilni. ]e se ubijam zaradi tvojata neverna qubov. Romeo i Xulieta. Taka se gradi svetot. Prijatele, navistina ti zaviduvam. Prijatele, te mrazam. Prijatele, po~ituvaj me. Paradoks na dvojnata li~nost. Sekoj izminat ~as sum poblisku do smrtta. S¢ za tebe. Samo smrtta }e n¢ razdeli. Da `ivee mojata porane{na devojka. Pesimisti, }e bide podobro; optimisti, ne veruvam deka }e se izvle~eme. Kako {to znae{e da ka`e [okole, koga }e go isprovociravme i }e go nalutevme poradi ne{to: - Ne zaebavaj se so mene. Jas sum opasen!

65


VIII 1. Koga prvpat poseriozno zapo~naa raspraviite so Katerina, se najdov vo nebrana situacija. Na{ite nesoglasuvawa ne mo`evme nikako da gi razre{ime na eden pristoen na~in. Se obiduvav da popu{tam nekolkupati, no vedna{ potoa mi se ~ine{e deka taa go zloupotrebuva toa. Ne mo`ev da si dozvolam da se stopam pred nejziniot pritisok. Nemav sili pove}e da pravam otstapki, ne ni sakav da go pravam toa, na krajot na krai{tata. Premnogu vreme potro{iv obiduvaj}i se vo poslednive meseci da bidam pedanten i ureden (taa ~estopati mi prefrla{e deka stanot mi e kako {talo). Spored nejzinite zborovi, i taa napravila mnogubrojni kompromisi, da ne gi nabrojuvam sega. Ve~erta se razdelivme bolno. Dosta bolno. Taa mi ka`a deka sega me saka samo mene. Jas £ ka`av deka taa mi e edinstvena. Lagi, samo lagi. Ne se vidovme edna nedela. To~no po edna nedela od na{ata raspravija povtorno se ~uvme. Dolgo vreme se kolebav kako da £ pristapam. Moeto re{enie da bidam qubezen vedna{ se promeni koga taa mi pristapi. Be{e ladno nasmeana, no s¢ u{te prekrasna. I toga{ kako da prozbore nekoj glas vo mene, deka mo`ebi se trudam zaludno, deka samo sum sakal da imam ubav son kade {to s¢ e na svoe mesto.

66


2. Dali Gospod gi saka grdite? Dali religijata e opium za narodot? Dali Pretsedatelot sekojdnevno n¢ la`e? Koj, po |avolite, e ~ovekot koj ni gi dr`i pod kontrola na{ite `ivoti? Pra{awa, samo pra{awa. Nikako odgovori. 3. Spiev do dva popladneto. Lo{o spiev. Lo{o spijam poslednive desetina dena. Sonuvam nekakvi gluposti na koi potoa ne se se}avam, ama znam deka bile gluposti. ^uvstvuvam po gradite, celiot sum napnat. Zayvoni telefonot. - Alo. - Kornelius? - Da. - Zdravo, Kornelius. Ovde Petar. Premol~ev. - Si za po edno kafe? Ovojpat jas }e ~estam. Po pet minuti bev vo Salvatore. Barot se nao|a{e petnaeset metri od mojot stan. Ne sakav da go vodam Petar vo Premier. Ne mi se ode{e tamu so nego. - Kako si? - Dobar sum. Kako si ti? - Dobar sum i jas. Pauza. - Se re{i li za mojot predlog? Tvojot predlog... - Da, toa {to diskutiravme... 67


Znam koj be{e tvojot predlog. Ne. I toga{ be{e ne, i sega e ne. - Kako saka{... Bev zdrven, ne mi se otvora{e ustata, a vo xebot mi be{e CZ-to na Toni. Dali }e go re{ite va{iot problem ako svitkate edna gnasa? Dali }e go re{ite problemot ako go svitkate sinot na ministerot V.? Ne znam, ne go storiv toa. - Kako e `ena ti? - mi izleta. Toj se pomrdna od mestoto. Trepna. Re~e: - Od kade ja znae{ `ena mi... - Ja ebev. 4. Dvi`ej}i se niz gradot, se sretnav so mnogumina poznanici. Ne praveveme kojznae kakvi muabeti. Obi~no na{ite razgovori se odvivaa na sledniot na~in. Toj: Ej, Kornelius, kako si. Jas: Dobro e, kako si ti. Toj: Dobro e i kaj mene. Jas: [to ima staro - novo. Toj: S¢ e po staro. Jas: E, toga{, }e se vidime pak natamu - navamu. Toj: Va`i, va`i, nema problem. *** Bev izlezen vo parkot i {etav. Civkawata na vrapcite i nivnite crcorewa go paraa vozduhot. Vo racete go imav posledniot "Dnevnik# na koj na naslovnata stranica se nao|a{e fotografijata na pretsedatelot na dr`avata kako se rakuva so pretsedatelot na Germanija. Naslovot be{e: "Ogromen uspeh na na{ata diplomatija#. Nekako vo pozadinata uspeav 68


da go prepoznam ministerot V., so nasmeano lice i so zali`ana kosa. Sednav na edna od klupite. U{te ne bev uspeal da go otvoram vesnikot, nekoj me potupka po ramoto. Go krenav pogledot. Toni. So nego be{e nekoj ogromen debil. Be{e povisok od dva metra, definitivno. - Kaj si be, prijatel - re~e Toni i sedna do mene - ^ita{ vesnik, a? - Razlistuvam malku - rekov jas. - Ako otvori{ na ~etirinaesetta stranica, }e te ~estam pivo - mi re~e toj. Jas ja otvoriv ~etirinaesettata stranica. Ne poradi pivoto tuku zatoa {to me interesira{e {to ima tamu tolku zna~ajno, {to duri i Toni go pro~ital. Najgore pi{uva{e: "Spektakularen grabe` na zlatarnicata "Goldi# vo centarot na gradot#. - E, {to so ova - rekov. - Pa, - zapo~na toj veselo - pomini ovaa nedela kaj mene, onaka, da te po~estam. 5. Ova e lo{ son. Ova e samo eden lo{ son za koj se nadevam deka nabrzo }e zavr{i. Koga ja vidov n e a vo druga pregratka, kako da se najdov srede nekoj ko{mar od koj ne mo`ev da se probudam. Stoeja zaedno vo eden agol od diskotekata, pregrnati, i se baknuvaa. Potoa toj ÂŁ prozbore ne{to, a taa po~na da se smee. Gi nabquduvav, kri{um gi nabquduvav, sakaj}i da vidam {to toa nea ja usre}uva. Dvajcata izgledaa kako da postojat samo tie. Kako da se edinstvenite preostanati lu|e na planetava i poradi toa si podaruvaa ne`nosti. Toj ja pritiska{e poblisku do nego, a taa izgleda nema{e pro69


tiv. Toj ja baknuva{e strasno, a taa mu vozvra}a{e na isto takov na~in. Toj ja miluva{e, a taa zaspiva{e vo negovite race. Potoa taa stana i se upati nekade. Vo turkanicite nekako mu pobegna pred o~ite. Jas odmavnav so glavata i se svrtev. Nema{e smisla da se potsetuvam na ne{to {to pominalo. Mu kimnav na {ankerot i nara~av vino. [totuku ja ispiv prvata goltka, ne{to se setiv! Se probivav {to e mo`no pobrzo vo mete`ot {to vladee{e na podiumot i se vturnav vo `enskoto VC. Taa stoe{e pred ogledaloto i si ja poprava{e {minkata. [tom me zabele`a, od racete ÂŁ padna karminot. Nekolkute devojki koi bea vnatre, mi svikaa. Ne im obrnav vnimanie, tuku samo ÂŁ se pribli`iv. Taa se povle~e ~ekor nanazad. - [to saka{ od mene... - Kako si? - ^oveku, do boga, se nao|a{ vo `ensko VC samo za me pra{a{ toa? - Kako si? - Da ne si poulavel? Izleguvaj ottuka vedna{! - Nema da se zadr`am dolgo - rekov - samo da vidam dali si dobro. - Ne - re~e taa otse~no - Ne sum dobro koga te gledam tebe. - Gledam deka si dovela i majmun so tebe. - Toj se vika Martin i ne e majmun! - mi se izdra. - Ne deri se, site te slu{aat. - ]e se deram kolku sakam, i site neka me slu{aat. Izleguvaj ottuka pod itno, slu{a{ li {to ti velam... 70


- Brkajte rabota vie - im svikav na nekolkute devojki {to zainteresirano gledaa vo nas, a otkako tie prodol`ija da gledaat kon nas, se zavrtev kon niv i so povisok glas prozborev: - Izleguvajte. Sega! Tie so {epot go napu{tija toaletot. Taa sega me gleda{e, no ne zboruva{e ni{to. - Ka`i mi kako si - ÂŁ se obrativ nejze po kratko mol~ewe. Ti{ina. - Kako si? Molk. Samo stegnati usni od nejzina strana. - Saka{ da me udri{? Eve, udri me - rekov i ja podnavednav glavata. - Zo{to me ma~i{ - najposle prozbore taa. - Jas te ma~am tebe? Ti me ma~i{ mene koga te gledam so onoj nikakviot kako se pipkate pred site svikav na cel glas - A? Barem ka`i mi, dobro li se ebete? Po~uvstvuvav udar po grbot i se spru`iv na zemjata. Go vidov nego, Martin, so stegnati tupanici. - Jas ne sum onoj nikakviot i nemoj da ja navreduva{ mojata svr{enica. - Tvojata {to?.. - izustiv jas. Ova be{e polo{ udar od onoj so tupanicata. - Mojata svr{enica - zadaveno re~e toj spremaj}i se za nov udar, no jas bev pobrz. So nogata go spru`iv dolu i se najdov nad nego. Go bodev vo vratot so mojata CZ, dodeka toj upla{eno cimolka{e. - A {to }e ka`e{ sega, svinski sine. Znae{ li so kogo si ima{ rabota - zbivav nad nego, a vo glavata mi udri seta krv. Ne znaev {to se slu~uva. Kako da bev no`, a toj list hartija. Mo`ev da go rapar~am, na iljadnici par~iwa da go raskinam bez da naidam na 71


otpor. Go pritiskav sยก pove}e petleto na pi{tolot so ispotenata raka. U{te malku, sine, samo u{te eden moment. U{te malku, sine, i }e po~uvstvuva{ malo zatresuvawe na rakata, }e vidi{ otse~na svetlina i miris na izgoreno meso. U{te malku, pa }e bide gotovo. - Nemoj - slu{nav glas. T a a mi zboruva{e mene. Slu{av ponatamu. - Nemoj. Jas se premisluvav. - Nemoj da go pravi{ toa - slu{nav kako {epoti - samo odi si. Odi si {to pobrgu. Jas se krenav na noze. Ne ja poglednav vo o~ite. Samo zaminav. 6. Dedo mi e temelen ~ovek. Koga zboruva na odredena tema, gi zema predvid site fakti koi mu stojat na raspolagawe. Na primer, koga zboruva za politika, za da razjasni nekoja situacija, toj se navra}a nanazad sยก do Rimskoto Carstvo. Veli, od tamu treba da izvlekuvame pouki, i duri i ponatamu, od Persijcite i od Asircite. Koga go pra{uvam od kade znae za Asircite, toj nervozno ja zategnuva ustata i mi odgovara deka znae mnogu pove}e odo{to ka`uva. Koga jas }e mu se iznasmeam, onaka, kolku da go isprovociram, toj prvo }e me zagleda vo o~ite za da se uveri deka ne se {eguvam. Ako zabele`i skriena nasmevka kaj mene toga{ i toj zapo~nuva da se sme{ka, no nekolkupati go imam dovedeno vo sostojba koga edinstven zbor {to znae da go izusti e: {upak. 72


Razgovaraj}i za minatoto, nekolkupati go zapra{uvav za negovite mladi godini i toj postojano mi raska`uva{e edna ista prikazna. Koga zaminal vo vojska, tamu ostanal dve godini, i mi raska`uva{e kako koga imalo nekakva voena ve`ba, toj i negoviot drugar Milo{, propadnale vo nekoja jama i od tamu izlegle celite kalosani... I potoa, go pra{uvav jas. [to potoa, mi vele{e toj, da vide{e samo kakvi bevme dvajcata, celite iska{kani. Ete ti, toa be{e negovata vozbudliva prikazna. Da znae samo kolku vremiwata se smenija. 7. Te molam. Me predade. Te molam, nemoj. Izvini {to o~ekuvav premnogu od tebe. Izvini. Prosti mi {to ne si toa {to jas go sakav. Nemoj nikomu da mu go pravi{, ona {to mi go napravi mene. Ne znae{ kako e koga se budi{ no}e, a tebe te nema. Te molam. Me predade za mali sitni lagi. Za mala la`na nade`. Za sitni vetuvawa {to nema nikoga{ da ti gi ispolnat. No, stoj cvrsto mom~e. Ne predavaj se. Ne veruvam vo nikogo. Taa e kriva. No, ima lu|e {to te sakaat! Zapomni, potrudi se, prodol`i. 73


Ne veruvam vo nikogo. Te molam. *** "Zna~i posleden pat, posleden pat gi otvoram o~ive. Tie, ah, nema ve}e da go vidat sonceto; temen magliv den go pokriva nego. Ti pak prirodo, da ta`i{! Tvojot sin, tvojot prijatel i qubovnik se bli`i kon svojot kraj.# od - "Stradanijata na mladiot Verter# - Johan Volfgang Gete *** Sepak, sÂĄ u{te mislam deka si ku~ka, i taka }e bide, sĂŽ dodeka ne mi go doka`e{ sprotivnoto... Moja najmila... ku~ka...

74


IX 1. Krajot vo koj{to `iveam e mnogu ~uden kraj. ^udno mesto. Tuka lu|eto se sakaat, pa se tepaat, pa potoa pak se sakaat. Najprvo se pregrnuvaat, pa potoa se pcujat. Najprvo se dru`at, pa si gi kr{at glavite i, onaka raskrvaveni, povtorno }e sednat na istata masa za da igraat karti. Paradoksalno e toa mesto, zbunuva~ko. Otkako }e se slu~at sive ovie raboti i }e dojde policijata za da napravi zapisnik (sekoga{ nekoj prijavuva), site odre~no }e gi svrtat glavite, ovde ne se slu~i ni{to. Pred nekoj den, docna ve~erta nekoj izvr{il golema nu`da na fudbalskiot teren. Koga dojde vreme za da se izigra natprevarot, site konstatiraa deka e izvr{eno zlostorstvo, no nikoj ne se najde za da go ras~isti. Bukvalno. Po kratkotrajni nategawa koj da go stori toa, site se soglasija za edno, a toa be{e da pojdat vo najbliskata birtija za da se napijat po edna rakii~ka, a fudbal mo`e da se igra i utre i zadutre. Samo, ne se zagri`ija deka korpus deliktot povtorno }e ostane na samoto mesto. Miki se smee{e so niv. Veli, kolku lu|evo nemaat smisla za higiena, pritoa 'rkaj}i edna plukanica pravo pred du}anot na Mile berberot. Od sprotivnata strana na ulicata. Toni se smee{e so niv. Veli, kolku se bezobrazni lu|evo, pritoa zaboravaj}i kako frla{e rasi75


pani jajca od vrvot na zgradata i potoa celata ulica smrde{e slednite nekolku dena. Pavle se smee{e so niv. Veli, kolku se pijani~i{ta lu|evo, demek samo na piewe mislat, a zaborava{e kolku pati toj se ima{e napieno pove}e otkolku {to mo`e{e da izdr`i, pa povra}a{e i gi polne{e ~evlite na site po doma. Samo dedo mi ne se smee{e. Veli, sram da mu e na onoj {to go izgnasil igrali{teto. Dotoga{ i jas ne se smeam, ama vo toj moment po~nuvam da se podnasmevnuvam. Sme{en mi e koga }e zapo~ne da pravi poinaku od drugite, kako za inaet. [to se smee{ pa ti, mi veli toj, i ti ne si cve}e za mirisawe, ti teknuva li kolkupati ima{ pa|ano od... E, ova ne mi e od interes da vi go soop{tam. [to mi e gajle, ne mora sยก da znaete za mene. A ako imate ne{to protiv, {to mi e gajle. 2. Doktorot Xoni Slejd nabrzina se ispravi od postelata na bolniot. - ^ovekov e po~inat pred pove}e od dva ~asa. Zo{to me povikavte, za da ja utvrdam negovata smrt? Toa i vie ve}e sigurno ste go uvidele - im re~e toj na prisutnite, edna mlada `ena i eden, isto taka mlad gospodin - Samo mi go gubite vremeto. Treba da posetam u{te tri ku}i, imam u{te mnogu rabota. - No, nie mislevme deka mo`e da mu se pomogne, znaete klini~ka smrt i takvi srawa - zbuneto re~e mladiot ~ovek. 76


- Ne znaete o~igledno mnogu raboti - mu vozvrati doktorot so ironi~na nasmevka - pomrtov mrtovec od mrtviov ovdeka ne sum videl. Ne zala`uvajte me, jas sum doktorot. Mladata `ena zaplaka. - Toj mi be{e pove}e od prijatel - re~e taa. - [to? Ti bil pove}e od prijatel, a - ja zani{a glavata mladiot ~ovek - Mislev deka jas sum toj {to ti e pove}e od prijatel. Se slu{na samo {mrkawe i tivko civkawe. - Neli, jas ti bev pove}e od prijatel - insistira{e mladi~ot. - So tebe imav seks, no nego go sakav vo srceto - re~e taa poka`uvaj}i na mrtovecot. - Ku~ko! - Sviwo! Doktorot Xoni Slejd se nasmea. - Pa vie imate pove}e problemi od mene. - Prekini, ku~kin sine - izvika mladiot ~ovek - Da ne dojde{e ti, nema{e da se slu~i ova. - Ti si |ubre, doktore - re~e mladata `ena - no mnogu ste zgoden, i - taa po~na da se soblekuva - zatoa }e vi pru`am edno golemo zadovolstvo. Mladiot ~ovek kako da ima{e ne{to protiv ovaa ideja, pa i zadade dva udari vo glavata i taa padna na podot. - Mnogu ste mi dosadni - re~e Slejd i so dva istrela gi usmrti i dvajcata na lice mesto. Se rabote{e za najpoznatiot seriski ubiec od Arizona.

77


3. Malku ponatamu si igraa deca. Jas gi nabquduvav. Topkata se trkala{e pome|u niv i tie veselo izvikuvaa. Ne pravea razlika vo toa {to ednoto od niv be{e so podiskinati patiki i podiskinata mai~ka. Vo toj moment, o~igledno majkata na edno od de~iwata im svika ne{to i tie zaprea. Potoa taa izvika u{te ne{to, poglasno, i tie negoduvaj}i ja zedoa topkata i se oddale~ija od partalavoto detence. Dali soni{tata }e se ostvarat? Dali soni{tata voop{to se ostvaruvaat? Ne znam. Navistina ne znam. Znaev nekolku fakti, so koi sekojdnevno se sretnuvav: Premier rabote{e fantasti~no, Julija prestana da mi se javuva, Toni go gledav poretko, a Pavle izvesen period zamina na planina, da se osve`i na vozduh. Na klupata, vedna{ do mene sedna eden postar gospodin. Ne mu obrnav vnimanie. - Imate li zapalka - mi se obrati toj. - Ne - kratko odgovoriv. Toj stana i si zamina. Po nepolni pet minuti do mene sedna edna mlada gospo|ica. - Izvinete, imate li zapalka? Bev gotov da bidam nekulturen. Se svrtev i ja vidov kako se sme{ka. - Ne - odgovoriv tivko. Taa trepna so o~ite i povtorno se nasmevna. Ubavo be{e da se po~uvstvuva pozitivnata energija {to zra~e{e od nea. Posedovme nekoja minuta vo ti{ina. 78


- Ene go sin mi - re~e taa, poka`uvaj}i na edno detence koe tr~ka{e kon nea, izraduvano {to majka mu e tuka za da go pre~eka - Moram da odam - mi re~e taa i stana - Prijatno i doviduvawe. - Prijatno - rekov jas. 4. Imam ~uvstvo deka nekoj mi e postojano zad petici. Deka me sledat. Mo`ebi se la`am. Mo`ebi mi se pri~inuva. Mo`ebi ne gledam dobro. Mo`ebi mi se spie. Mo`ebi se zala`uvam. Mo`ebi izmisluvam. Mo`ebi sakam da me sledat. Mo`ebi, po iljada pati. Marija e bremena. Mi se javi i mi ka`a deka e vo tret mesec. Mene toa bi mi zna~elo ne{to, vo nekoi damne{ni vremiwa. Sega, ni{to. Neka ti e ~estito, £ rekov, tatkoto mora da e mnogu sre}en. Taa se iznasmea. Tatkoto s¢ u{te ne znae, mi re~e. Kako ne znae, £ vozvrativ, u{te ne si mu ka`ala deka si bremena? Ne toa, odgovori taa, znae deka sum vo tret mesec, no ne znae deka ne e negovo. O~ekuvav. O~ekuvav ne{to, pret~uvstvuvav ne{to {to ne sakav da mi go ka`e, bidej}i nekakva te`ina mi nalegna vrz gradite. - A koj e tatkoto? Taa se predomisluva{e. - Go znae{ - mi re~e tainstveno - mnogu dobro go poznava{. O, ne. - [to saka{ da mi ka`e{? - Izvini, moram da odam - mi ja spu{ti slu{alkata. 79


5. Voz. Avtomobil. Avion. Velosiped. Trotinet. Brod. Avtobus. Kaj~e. Roleri. Rol{ui. Skii. Prevozni sredstva. 6. Katerina me bakna vo obraz. - Znae{ li deka te sakam - mi re~e. Jas promrmoriv ne{to. - Tokmu zatoa te sakam - se iznasmea taa - koga }e stane zbor za qubov ili ne`nosti, ti se pretvora{ vo pol`av, vedna{ se vovlekuva{ vo ku}i~kata. Ama, sepak si mi sladok, ti bes~uvstvitelno kopile mi se vovle~e vo pregratka. Telefonot zayvoni. Kako da ~ekav mo`nost da stanam od postelata. - Alo. - Da. - Pu{ti na televizija. Prviot kanal - glasot na Toni zvu~e{e vozbudeno. - Po~ekaj - rekov i go zemav dale~inskiot upravuva~. Pritisnav na kop~eto. - Gleda{? - Da - rekov. 80


- "Gospodine ministre V. - zae~i vo sobata glasot na novinarkata koja go postavuva{e pra{aweto dali navistina akciite od topilnicata za `elezo ste gi steknale nelegalno i dokolku e taka, dali ste svesni deka ste go prekr{ile zakonot#. - "Toa e igra na nekoi poedinci koi se obiduvaat da me vovle~at vo neprijatnosti. Ni{to od toa ne e doka`ano. Toa ne e vistina. Toa se lagi na istite tie lu|e koi se obidoa na vakov na~in da mi go osporat i pravoto na fabrikata za tekstil "Tekstiko#. Toa nema vrska so vistinata. Toa e toa.# - "Me|utoa na videlina izlegoa smetki za nelegalno vnesuvawe na proizvodi od zlato za va{ata zlatarnica "Goldi!# - "Goldi# e najgolemata zlatarnica na ovie prostori. Toa im pre~i na nekoi lu|e. Toa e golema firma. Toa e {pekulacija. Toa#. - "Me|utoa gospodine# - novinarkata se obiduva{e da postavi dopolnitelno pra{awe, no ministerot V. samo ÂŁ mafna na kamerata i vleze vo avtomobilot {to go ~eka{e na ulicata. - Gleda{ li {to ti e mo}en ~ovek - prozbore od sprotivnata strana na slu{alkata Toni - Eden den i jas }e stanam kako nego. - Javi mi se koga }e stane{ takov - rekov jas dotoga{ }e se obidam da ne ostaram premnogu. Se zavrtev nanazad. Katerina so ra{ireni race me ~eka{e i me kane{e vo postelata. Ja prifativ pokanata.

81


7. "Jas sum Kornelius Vo{, diplomiran sociolog i obi~en ~ovek#. Najverojatno vaka bi go po~nal mojot testament. "Jas sum Kornelius Vo{ i ja sakam carevata }erka#. Gluposti. Go kinam listot. "Jas sum Kornelius Vo{ i sekoga{ vo `ivotot sum se trudel da pravam dobri dela, no nikoga{ takvite nameri ne mi se ostvaruvale#. [to bi napravil koga bi znael deka imam samo u{te nekolku dena `ivot? Mi pa|aat na pamet ideite na drugite i nivnite `elbi da se zabavuvaat maksimalno, da se pozdravat so site rodnini, da zaminat vo Pariz za da ja vidat Ajfelovata kula... jas, ne znam kako bi go iskoristil preostanatoto vreme. Bi go pominal pred televizor i bi gi pregleduval starite lenti ispolneti so fudbalski natprevari. Bi gi pregledal i lentite koi gi snimavme na rodendeni i za pre~ecite na novite godini. Bi gi gledal lu|eto koi mi zna~ele i so koi sum drugaruval. Ne bi zaplakal. @ivotot mi be{e kakov {to mi be{e, ne mo`am ni{to da smenam, mo`am samo da se potsetam na ubavite migovi, na ubavite `eni i na ubavite zajdisonca. "Jas sum Kornelius Vo{...#. Prestanuvam so pi{uvawe. Sum mo`el da se vikam Rajko ili Petko, a sepak se vikam Kornelius. Sum mo`el da se rodam vo Kina ili pak da sum sin na nekoj kral. Gluposti, si velam, no ne mo`am da ne podrazmislam u{te nekoja minuta. Postoi li ne{to {to ni ja odreduva sudbinata ili samite ja sozdavame. Postoi li podobar svet od ovoj, zo{to sum tvrdo82


glav koga ne treba, i, zo{to `iveam vo ovaa zemja, neli sum zaslu`il ne{to podobro?! Gluposti. Dali si se ~ul koga moli{ za pomo{, a nea nikade ja nema? Gospode, daj mi uteha!

83


X 1. Profesorot Fruner zavr{i so svojata rabota vo dva ~asot, popladneto. Znaev, bidej}i ve}e vo dva i petnaeset sekojdnevno pominuva{e pred mojot stan. Ne retko mu dovikuvav odozgora i go pozdravuvav, a toj mi kimnuva{e so glavata vo znak na otpozdravuvawe. Toj den pojdov kaj nego na rabota, to~no vo eden i pedeset i osum minuti. Toj ve}e se be{e spakuval i se podgotvuva{e da trgne. - [to te ma~i - mi re~e. - Zarem tolku e o~igledno - se nasmeav jas. - [tom si do{ol kaj mene, zna~i deka ne{to ne e vo red. - Samo sakav da se pozdravime. Imam nekoi sitni gri`i {to moram sam da gi re{am. - @eni ili pari? - Nitu edno od niv profesore, nitu edno. - ^udno. Obi~no e edno od tie dve. Zamol~ev. - Pod pritisok sum - najposle progovorev - od rabotata najmnogu. Zgora na sยก, imam problemi so samodoverbata. - Treba da odam - mi re~e profesorot Fruner no edno }e ti ka`am. Ne e su{tinata koj kogo }e zaebe, tuku koj }e uspee da izleze od zaebancijata. Sekoj e odgovoren za svoite postapki, no koga nekoj }e se po~uvstvuva deka ne mo`e da ja igra igrata, ima dve re{enija: ili }e izleze{ od nea i nema da bide{ igra~, no nema da te boli glavata, ili }e frli{ sยก na edna karta, podgotven da rizikuva{. Jas nikoga{ ne 84


sum rizikuval, ama ne sum ni izlegol od igrata. ]e re~e{ kako e mo`no. Mo`no e mnogu lesno. Misli so glavata, a ne so toa me|u nozete. Odredi si gi prioritetite, polesno e taka. - Vie profesore ste kukavica. - Mo`ebi - re~e toj - no imam rabota {to ja sakam, `ena, dve prekrasni deca i za nekoja godina penzija {to }e mi ovozmo`i da bidam postojano pokraj semejstvoto na mojot imot vo Bavarija. 2. Pavle go otvori vesnikot. - "Poplavite odnesoa sto i sedum `rtvi vo Banglade{. SAD povtorno isprati voeni trupi vo Avganistan. Nov transfer na francuski fudbaleri vo italijanskiot {ampion Juventus.# - Vidi - mi re~e toj otkoga go zatvori vesnikot - postojano nekakvo dvi`ewe. Postojano nekakvi novosti. Patem re~eno, ja vidov Marija. Mi izgleda{e mnogu zdebelena pa pojdov da ja yirnam da vidam {to e rabotava. Koga, taa bila trudna. Petti mesec, ama ÂŁ se poznava, ubavo ÂŁ prilega stoma~eto. Ne znae{ ~ie e deteto? Ti porano se gleda{e so nea, bi trebalo da znae{. - Ne - izla`av - prvpat slu{am deka e bremena. Gomnenici! 3. Deneska ~istev doma. Izvadiv eden kup |ubre: skr{eno penkalo, dogor~iwa - koli~ina tri, hartieni reklami - koli~ina sedum, vizit karta od sosema nepotrebno restoran~e, mojot odamna izguben klu~ od gara`ata, par~iwa od skr{ena ~a{a, upotrebeni 85


kondomi - koli~ina dva, neupotrebeni kondomi - koli~ina tri, karmin, brazletna. Pra{inata ne ja vmetnuvam vo izve{tajov, taa ja ima{e na toni. Potoa se vdadov na razgleduvawe na fotografii. Osnovno, sredno, fakultet. So kratka kosa, so dolga kosa i povtorno so kratka kosa. Se izredija mnogu lica so koi pove}e ne se gledam, nitu pak se slu{am. Gi izgubiv kontaktite. Dobar del od porane{nite sou~enici osnovaa semejstva. Ne se za mene takvi luksuzi. Del od niv zaminaa vo stranstvo, na pe~alba. Dodeka gi razgleduvav fotografiite se prisetiv na u~ili{nite denovi, na prvite qubovi i na prvite drugaruvawa. Zo{to li prvo gi spomenav qubovite, a ne u~ili{nite zaka~ki, ekskurziite i dru`ewata? Hm. Eve gi zaedni~kite sliki so porane{nite moi qubovi. Sega se samo prazni se}avawa, no i toa mi e dosta. Znam deka sum do`iveal ubavi ne{ta, ubavi denovi. Nemam sliki od nea. Gi zapaliv site po na{ata posledna raspravija. @alam poradi toa, no vra}awe nema. 4. Prodava~ot Miki denes be{e dobro raspolo`en. [tom vlegov vo negoviot du}an vedna{ mi namigna. - [to e - mu rekov - da ne dobi na loto... - Ne - re~e toj - ne udira grom vo kopriva, ama onaka, imam ubav den. - Daj mi kilo - rekov jas. Toj podripna, zede edno }ese i po~na da bara po raftovite. Po nekoe vreme zastana. - Ej, pa ne mi ka`a {to. 86


Jas po~nav da se smeam. - Ti ka`av deka leta{ so pametot. Daj mi kilo jabolka. Toj izmeri na vagata. Poka`a kilogram i trieset grama. - Znae{ li {to - me zapra{a toj. Otkako mu odgovoriv negativno, toj prodol`i: - Fatile dvajca od ograbuva~ite na zlatarnicata "Goldi#. 5. Zav~era bev na psihijatar. Za prvpat. Kaj eden od najdobrite vo zemjava, sekako, po najskapa cena. Se najdov vo edna prostorija za ~ekawe, kade {to sekretarkata mi re~e da po~ekam malku, doktorot imal pacient. Imav zaka`ano za vo tri ~asot. Poglednav vo ~asovnikot. Sum poranil petnaeset minuti. Nema vrska, }e po~ekam. Enterierot ima{e ednostavno re{enie. Vsu{nost, sยก se odlikuva{e so nekoja ednostavnost. Ednostavni sliki, ednostavni fotelji, ednostavna masa i, ~ekaj, da, ednostavna sekretarka. Doktorov mora da e mnogu ednostaven, isto taka. Vo mislite me prekina sekretarkata. - Mo`e da vlezete. - A pacientot? - Ne go vidovte? [totuku izleze. I ve molam, ovde ne vikame pacient, tuku klient. - ]e vlezam. Blagodaram. Vo ordinacijata me pre~eka }elav ~ovek so o~ila. Site se isti, si pomisliv, potsetuvaj}i se na filmovite. Sednav. Izvesno vreme samo mol~evme, bidej}i toj zapi{uva{e ne{to. Edna minuta, dve, pet, deset. ]e mi iste~e vremeto za ni{to. Se podnaka{lav. Ne mi obrna vnimanie. Povtorno se podnaka{87


lav, ovojpat poglasno. Toj ja krena glavata. Me gleda{e vtren~eno, pa pomisliv deka }e me napadne. Me izmerka od glava do petici. - Pa, kako ste - zapo~na toj. - [tom sum tuka, zna~i ne ba{ najdobro - sakav da izlezam pameten. - Vie ste lud? - [to? Kakvo e ova pra{awe - se pobuniv. - Mala {ega - re~e toj - za da vidam kako }e izreagirate. Mi ka`aa deka ste mnogu temperamenten ~ovek. - Ponekoga{. - Dajte mi gi racete. Jas gi pru`iv, a toj mi gi prifati vo negovite. - [to ve ma~i, ka`ete mi slobodno. Od kade da po~nam. - La`ev. - Dobro, prodol`ete. - Kradev. - Prodol`ete. Tuka prekinav. Za ova treba da odam vo crkva, a ne kaj doktor Mihajlovski. Naedna{ kako da se razbudiv. [to baram tuka, tuka ne mi e mestoto, mo`am sam da se sredam, imam prijateli na koi mo`am da im se ispovedam, vsu{nost neli za toa se prijatelite. - Izvinete doktore - stanav jas otkako si gi istrgnav racete od negovite - mislam deka treba da si odam, ve}e mi e podobro. Blagodaram - trgnav jas - parite ve}e vi gi uplativ na va{ata `iro smetka. Prijatno. Zaminav. Po pat se smeev. Glasno se smeev.

88


6. Koga }e poglednam naokolu, me obzema nekoj neiska`liv strav. Najmnogu se pla{am od samiot sebe. Ja gledav kako no}ta se zazoruva. Ja do`ivuvav zorata. Go gledav izgrejsonceto. Ja vdi{uvav utrinskata rosa. Potoa sonceto, denot i no}ta. Povtorno od po~etok. Zora, izgrejsonce, svetlina, mrak. Ne prestanuva. Nikoga{ ne prestanuva. Pred moite o~i neboto ja otvori du{ata, rose{e siten do`dec, a jas skrsnoze sedev na vrvot od starata tvrdina od kade {to se gleda{e celoto ezero. Se izvi{uvav nad drvjata i nad kamewata, bev najvisoko {to ~ovekot nekoga{ bil. Si rekov, bi sakal ova da mi se povtori u{te edna{, makar u{te edna{ da mi se povtori i posle sยก neka propadne. Priroda. Ezero. Planina. Zvu~i kako dosadna poezija na nepoznat poet. No, dali barem ponekoga{ ja sakate poezijata? 7. - Zatvori gi o~ite - mi re~e Katerina. - Zo{to? - Samo zatvori gi. Ne pra{uvaj ni{to pove}e. Jas gi zatvoriv o~ite, no zapo~naa da mi izleguvaat nekakvi crveni krugovi i to~ki od koi mi se slo{i. - Ne mo`am - rekov - ne mo`am da gi zatvoram o~ite bidej}i mi se pristoruvaat raboti. Taa se svrte kon mene, bez nikakva grimasa. Nejzinoto lice be{e kako prazna tabla. Tabula rasa. 89


Ja gledav bez da trepnam. I taa mene, isto taka. Kako da nemavme {to da si ka`eme vo momentot. Umot mi be{e totalno isklu~en. - Ne mo`eme ve}e vaka da prodol`ime - mi re~e taa. - Znam - rekov jas - ne pravime ni{to. Taa me gale{e, mi ja bu{ave{e kosata. Jas gledav vo tavanot i 単 gi dopirav nozete. Bea meki i mazni. Najverojatno se depilirala pred malku. Pogledot go vperiv vo eden pajak koj laze{e brzo-brzo vo agolot. I tolku. Povtorno zaskitav nekade so mislite. - Znae{ li - mi re~e taa. - Znam - rekov jas - u{te pove}e. Taa ja izvadi rakata od mojata kosa i legna na grbot, kako mene. - Zo{to toga{ - vozdivna. - Ne znam - rekov tivko jas - mo`ebi taka bilo pi{ano. - Ama, ti ne veruva{ vo sudbina. - Znam - rekov. Sega dojde redot jas da vozdivnam. Ti{ina. - Znae{ li deka ne mo`eme pove}e vaka - re~e taa. - Znam - rekov jas - zatoa... Ti{ina. - Zatoa podobro e da prekineme, taka? - Taka. Povtorno ti{ina. Samo le`evme i gledavme vo tavanot. Toa be{e na{eto posledno zaedni~ko iskustvo.

90


XI 1. Planinecot Volfgang, nekade na Alpite ima{e male~ka ku}arka. Vo nea nema {to nema{e i toj be{e zadovolen od toa. Ima{e golemo ku~e koe mu be{e dobar i veren drugar. No Volfgang ima{e edna mana poradi koja `ivee{e daleku vo divinata, bez nikakov dopir so ~ove{tvoto. Toj be{e premnogu emotiven. Sekakva mala sitnica go rasta`uva{e i go rasplakuva{e. A toga{ stanuva{e yver. Ima{e nekoja umstvena bolest koja{to se manifestira{e tokmu vo momentot koga }e stane{e pre~uvstvitelen. Edna{ dojdoa dvajca dano~nici, Hajnc i Fric, i mu pobaraa danok za ovo{tarnikot. Volfgang odgovori deka nema ovo{tarnik, tuku deka ima samo edna kriva kru{a. Tie insistiraa deka treba i za nea da se plati kako za cel ovo{en nasad. Toj ne se soglasi. Dolgo vreme se prepiraa, no koga razbra deka i na drugite koi{to imale makar i po edno drvce, im naplatuvale kako za cel ovo{tarnik, negovoto srce se skr{i na polovina. Kako strela da go probode direktno vo srceto. - ]e vidite vie, krvolo~ni su{testva - im re~e i gi ras~epi dvajcata na par~iwa. Pomina dolgo vreme od ovaa slu~ka. Od Dano~noto ne dojdoa drugi lu|e i po~na da se zboruva za ~udniot ~ovek koj gi masakriral dvajcata dano~nici.

91


Da. Ne. Da. Ne. Najposle upatija nekolkumina islednici za da ja ispitaat taa rabota. Tie najdoa deka toj e nasilen, iako toj voop{to ne be{e takov, no ne se osmeluvaa samite da go vrzat i da go donesat vo gradot za da mu se sudi. Zatoa, specijalno za toa, dojdoa vooru`eni vojnici i sakaa da go uapsat, no toj go izvadi no`ot i se zagna po niv za da gi iskole site do eden. Koga vojnicite go vidoa toa, go frlija oru`jeto i se razbegaa na site strani. A toj u{te dolgo gi brka{e: - Ako ve fatam, za glava }e ve skratam! 2. Vo Premier ja sretnav Magdalena, edna moja stara poznani~ka. Op{ti podatoci za nea: Bra~en status - nema`ena. Kosa - crna. Visina - 1.65 sm. Dopolnitelen podatok: nikoga{ ne sme bile vo vrska. - Si se zdebelil - be{e prvoto {to mi go re~e. - Navistina - rekov jas - mo`ebi nekoe kilce. Sedni. Taa sedna sproti mene. Izgleda{e sre}no i obi~no. - Odamna ne sme se videle, znae{ li. Mi nedostigaat denovite koga postojano se sobiravme i pravevme doma{ni zabavi - ÂŁ rekov - Toga{ bevme otvo92


reni eden kon drug za s¢. Baravme soveti i gi dobivavme, pra{uvavme i n¢ pra{uvaa. Sega e za nikade. Odamna se nemam sretnato so Jovan i so Milica, i so site drugi. Milo mi e {to dojde da se vidime. - Da - re~e Magdalena - bi bilo ubavo ako povtorno po~neme da se sobirame, makar i na dve-tri nedeli. - Kako ti e na rabota - ja zapra{av - slu{nav deka otpu{tile dosta lu|e od kaj vas. - Sega za sega e dobro, ne se `alam. Po~na eden nevrzan razgovor koj nema{e nikakva smisla, so onie voobi~aeni pra{awa za sekojdnevieto. Re{ivme da pojdeme na kino. Ima{e nekoja retrospektiva i na repertoarot se nao|a{e †Titanik°. Ne sum go gledal i ne sakav da go gledam, no Magdalena insistira{e i vlegovme vo kino-salata. Posle izvesen period mi se prispa i sum zadremal pred krajot, koga Magdalena me podbucna: - Spie{? - Koj, jas li? Nema {ansa - izla`av. Zavr{i filmot. Nie izlegovme. Lu|eto zboruvaa. Preraska`uvaa nekoi od scenite. @enite bea vozbudeni. Ma`ite bea bu~ni. Nadvor ve}e po~nuva{e da se zamra~uva. Odnekade se slu{a{e muzika. Odevme poleka. Nekoi deca vikaa. Nema{e oblaci. Kolite brm~ea. Na neboto preletuva{e avion. Rekata {ume{e. Jas mol~ev. Magdalena me pra{a: - Kako ti se dopadna filmot? Odgovoriv deka bil katastrofa i deka pove}e ne sakam da gledam vakvi patetiki. Poprvo bi se frlil od Kameniot most. Taa se naluti, mi re~e ne{to kako - }e se vidime, i, si zamina. Ostanav zbuneto da 93


stojam. Toga{ eden postar ~ovek mi namigna i mi se pribli`i do mene. - Te slu{nav - mi re~e i se nasmea - {to £ re~e na devojkata. Ne postapi diplomatski, voop{to ne. Znae{, treba da manipulira{ po malku so `enite. Ne da gi la`e{, ne da im pleska{ {to misli{ direktno vo o~i, tuku taka, da gi manipulira{... po malku. 3. Prvite beli vlakna se znak za starost. E, sine, sine, ostarevme. Prvite beli vlakna {to gi zabele`av vo mojata kosa gi smetam za znak na mudrost. Toa pravilo se odnesuva samo za mene. Ogledaloto vo koe se ogleduvav be{e zamasteno. Odamna ve}e vo nego ne se ogledal `enski lik. Odamna ne e dopreno od `enska raka. Go otvoriv prozorecot i sve` vozduh jurna vo sobata. Me potisna. Za moment izgubiv zdiv, me|utoa nabrzo se povrativ. Na istok sonceto samo {to be{e otskoknalo. Tivkoto utrinsko vetre mi gi dopre obrazite. S¢ u{te nema{e golema razdvi`enost. Nekade na zapad senkite sega za sega cvrsto se dr`ea, is~eznuvaa, ama gi ima{e. Nad mene samo sino nebo. Uli~nite svetilki se gasnea. Nekoi lu|e pominuvaa pod mojot prozorec tivko zboruvaj}i, kako da ne sakaat da ja razbudat celata zgrada. Jas se protegnav i pluknav. Go nabquduvav patot na plukanicata, kako se dvi`i nadolu i kako se zalepuva nekade na betonot. 94


Vreme be{e da pojdam vo bawata za da se istu{iram. Moeto sekojdnevno utrinsko tu{irawe od pet minuti. Vreme be{e. Doa|a{e nov den. 4. "Si bil edna{ eden silen kral. Toj imal sin edinec koj{to bil mnogu silen. Bil tolku silen {to nieden ~ovek ne mo`el da se meri so nego. Eden den ja sretnal }erkata na vodeni~arot i vedna{ ja zasakal...°. Irena sede{e vo skutot na tatko £ i ~ita{e na glas. Taa i Mihailo pominaa kaj mene, kolku da se vidime so nego. Bile na pazar, pa si rekol da pomine da me yirne. Ubavo od tvoja strana, mu rekov, koga mene ne mi teknuva da te pokanam ili da ti dojdam na gosti. Inaku, toj mi e prijatel od vojni~kite denovi. Op{ti podatoci za nego: Bra~en status - razveden. Kosa - kostenliva. Viso~ina - 1.78 sm. Nikoga{ ne sum bil vo vrska so nego. - [to ti kupi tato - £ se obrativ na malata Irena. Taa najprvo go pogledna tatko £, i otkako toj kimna so glavata se svrte kon mene: - Mi kupi ~okolado i banani. - A ti saka{ ~okolado? - Daaaaa - razvle~eno mi odgovori. - Koga treba da ja odnese{ kaj majka £ - sega mu se obrativ nemu. - Deneska e sabota - odgovori toj - cel den }e bide kaj mene, a posle }e odime kaj baba - ja pogali po glav~eto - neli, srce? 95


- Daaaaa - povtorno razvle~e taa. - Kako ti odi... - Ostavi - me prekina Mihailo - odvaj do~ekuvam da ja vidam. Po celi denovi sum na rabota i koga }e dojde vikendot, mi pominuva za mig, ne mo`am da postignam ni{to. - ]e bide podobro - rekov jas, bidej}i drugo ne znaev {to da re~am. 5. - Dali ja znae{ istorijata na Vizantija - mi re~e profesorot Fruner. - Ne - brzo mu odgovoriv - znam nekoi raboti, ama premnogu op{ti. - Sakam da porazgovarame malku na taa tema. Nekoi moi razmisli i mislewa na drugi lu|e. - Povelete profesore. - Od kade misli{ deka se podelbite vo ovoj na{ sovremen svet - pra{a i pobrza da si odgovori korenite se u{te od toga{, povrzani so Vizantija. Na primer, katolici i pravoslavni. Na ednite sedi{teto im bilo vo Rim, a na drugite vo Carigrad, no kone~no se razdeleni vo 1054 godina i od toga{ imame jasno izdefiniran procep vo hristijanskata crkva. - Hm - napraviv jas. - I drugo ne{to - prodol`i toj - Vlijanieto na Vizantija dolgo vreme bilo ogromno vo toga{niot civiliziran svet. Toa nejzino vlijanie se protegalo i vo ju`na Italija. Ottamu se sega{nite razliki pome|u severna i ju`na Italija, i ottamu poteknuva sozdavaweto na mafijata. - Od vremeto na Vizantija? 96


- Od tamu vle~e koreni. Znae{, semejstvata igrale va`na uloga vo Carigrad. Kantakuzin, Duka, i ostanatite familii. Semejstvata se osnovata i na mafijata. - "Sopranovi„ i takvi raboti, a? - Od tamu e taa razlika pome|u zapadniot i isto~niot svet. - Treba ne{to da razberam tuka - go zapra{av profesorot - [to sakate da ka`ete. - Ni{to, ni{to. Jas, samo onaka. 6. Sakam da razmisluvam za ubavi ne{ta. Toga{ se opu{tam vo mojot svet na fantazii i u`ivam. Koga }e prestane toa moe me~taewe, kako ni{to da ne se slu~ilo, prodol`uvam ponatamu. Me|utoa, ponekoga{ imam nekoi od onie posrani denovi koga znam da go prele`am celiot den vo krevet, razgleduvaj}i razni opcii od tipot na: {to bi bilo koga bi bilo. Sekoj ima takvi momenti, taka se te{am so mojata pasivnost. No, za sre}a, brzo mi minuva takvoto raspolo`enie. V~era ima{e nekakva mala tepa~ka vo Premier. Ne bev tamu. Koga mi se javija i koga pristignav na samoto mesto, neredot se be{e ras~istil, i se be{e povtorno vo red. Nekade vo agolot kako da zabele`av nekoi lica koi mi bea poznati, no ne mi teknuva{e od kade. Mo`ebi od parkot? Ne znam. Go viknav Pocko da mi se pribli`i i toj dojde. Go pra{av za pri~inata poradi koja izbil nemiliot nastan. Toj promucka i zapo~na so nepovrzani odgovori, {to mene mi zali~i deka ne saka da mi odgovori. Bev nervozen bidej}i me prekinaa vo moeto izle97


`uvawe pred televizorot i nestrplivo zapo~nav da go ispra{uvam {to i kako, bidej}i, kako {to mu rekov, }e go otpu{tam od lokalot. Toj napravi za~udeno lice. Najverojatno ne o~ekuva{e deka taka mo`am da izreagiram i mi re~e deka ne bilo ni{to {to treba da me zagri`i. Duri koga povtorno go soop{tiv mojot stav deka sakam da znam po sekoja cena, zapo~na da mi objasnuva. Stanuva zbor za nekoja mlada devojka koja ~estopati doa|ala vo Premier i, mo`ebi se sretnuvala so poznati li~nosti od op{testveniot `ivot koi ÂŁ pla}ale za da gi koristat nejzinite uslugi. Toa be{e prvoto objasnuvawe. Vtoriot del sleduva{e otkako Pocko zabele`a deka ne sum zadovolen, bidej}i taa informacija mi se vide dosta skudna. Ne bila edna devojka tuku dve i toa od Ukraina koi bile dovedeni vo gradov preku nekakov sinxir na prostitucija... Ne rekov ni{to. Samo izlegov na vozduh. Mora da se prese~e nekade. Ni{to od seto ova ne mi odi vo prilog. 7. Zboruvavme za Svetskiot den na rabotnicite, za denot koga sekade vo svetot rabotnicite izleguvaat na protesti baraj}i pogolemi prava, a na Balkanot se odi na izlet za da se jade i pie. Dami i gospoda - prvi maj. Da go objasnime procesot. Prvo se rabotelo po ~etirinaeset ~asa na den. Vo angliskite fabriki e premnogu te{ko za di{ewe. Kako ne bi bilo koga i onaka vozduhot e te`ok, a ka98


ko li e ispolnet so hemikalii i gasovi vo fabrikite. Dobro. Detskata sila isto taka ~estopati e zloupotrebuvana. Zapadna Evropa e gubili{te za rabotnicite. Pojava na prvi zdru`enija, na sindikati i drugi grupacii, formacii i pretumbacii. Protesti. Izboruvawe na prava. Nikoga{ ne e dovolno! Zapirame tuka, za moment, da ja vidime slikata odblizu. Vo Skandinavija e mnogu kul. Na Balkanot e haos. Skandinavcite se celosno za{titeni, razni polisi za osiguruvawe, na Balkanot rabotnicite ne se zavedeni nitu vo Zavodot za vrabotuvawe. I potoa {to sledi? Pa veselba, se razbira. I onie preostanati pari {to se ~uvale pod pernica, se davaat za kupuvawe na jagne, za kup gajbi pivo, za crno i belo vino i ostanati produkti za ishrana. Taa euforija mo`e da potrae nekolku denovi, ako se zapo~ne porano nekolku denovi, na kampuvawe vo Katlanovo, Divqe, Gostira`ni, itn. Drugiot den, ajde na rabota, na{eto go storivme, pridonesovme za pravata na rabotnicite! Drugiot den, ajde na rabota, za plata so koja mo`e da se kupi edno li`av~e i dve-tri mastiki. Drugiot den, ajde na rabota... Tuku, {to se sekiram jas za platata. Da `ivee prvi maj, denot na pijanicite, ova..., se izvinuvam, na rabotnicite. 99


8. Gi sakam pismata, no nikoj ne mi pi{uva. Umre toa vreme koga se pi{uvaa pisma, denes e poednostavno po telefon ili po meil. 짜 rekov na Jasmina da mi napi{e pismo. Navistina, po edna nedela po po{ta mi pristigna pismo, koe me iznenadi. Ne znaev deka Jasmina }e me sfati tolku seriozno. Go otvoriv. Go pomirisav kako {to pravele starite qubovnici {to hartijata ja poprskuvale so parfem od jorgovan. Ova pismo ne mirisa{e na jorgovan. Ima{e miris na obi~na hartija, koja odvaj i da mirisa. Miris, miris... Vnatre pi{uva{e: "Ti si |ubre. Ti si najgolemoto |ubre {to postoi vo svetot째. I tolku! Se razo~arav. Ne poradi sodr`inata, tuku poradi tie dve skudni re~enici, koi{to ka`uvaa edna ista rabota koja ja znaev od porano. Jas sum |ubre. Jas sum najgolemoto |ubre {to postoi na ovoj svet. 9. Ne sakam t.n. hepi-end. Nekoi raboti se tragi~ni. Najtragi~nata rabota e koga }e mi se pripie pivo nekade okolu dva-tri po polno}, a prodavnicite vo blizina se zatvoreni. Pavle mi veli deka stanuvam alkoholi~ar. Mu velam, {to ako, koga i eden kup poznati li~nosti se slavni, pa toa ne im pre~i da bidat toa {to se. Ne sakam da mu priznam deka mo`ebi xigerot mi e izgoren i deka stanuvam sosema druga li~nost koga }e se podnapijam. Osobeno sega, koga kraj sebe ja imam onaa CZ. 100


Duri i kaj Romeo i Xulieta ima hepi-end. Tie umiraat, no nivnite semejstva se smiruvaat. Zarem toa ne e dokaz deka stanuva zbor za eden sre}en zavr{etok na prikaznata, iako glavnite li~nosti zaginuvaat? Hepi-end ima i Onegin. Mo`e toj i bez taa gospo|ica, kako li se vika{e. Mislam deka }e mu bide podobro bez nea. Dodu{a, Onegin, knigata ne sum ja ~ital, filmot go gledav. Dobar film. Fajns bleska. Tragi~nite kraevi vo sebe sekoga{ imaat po ne{to sre}no. Vo sre}nite zavr{etoci sekoga{ ima ne{to po malku tragi~no, po malku pateti~no i po malku dosadno. Ne znam kakov kraj }e slu~i kaj mene. Mo`ebi treba da ve anketiram. Koj e za tragedija? Koj e za hepi-end? Kako i da e, ovie va{i izbori }e gi namestam da bidat po moja volja. ]e pravam "name{taqka째. Koj }e me spre~i... 10. Gi obo`avam onie emisii vo koi se zboruva za psihologijata. Ja obo`avam Fe{n TV. Gi obo`avam `enite so dolgi noze. Gi obo`avam hamburgerite. Ne znam {to bi pravel bez brzata hrana, za koja velat deka e tolku {tetna. Obo`avam {tetni raboti. Pa nema da `iveam trista godini! Gi obo`avam sme{nite filmovi. Ja obo`avam Ibica. Gi obo`avam fudbalskite natprevari. Obo`avam koga }e pojdam na stadion i }e gi ispcujam sudiite i igra~ite. I doma{nite i gostite. Mi olesnuva 101


toga{. Se ispraznuvam od sekakvi negativnosti i doma se vra}am sre}en i zadovolen. Se strupoluvam na krevet i vedna{ zaspivam. Obo`avam more. Obo`avam {to mo`am da si dozvolam da bidam vulgaren koga treba. Gi obo`avam `enite so golemi gradi. Mi izgledaat nekako va`no. Gi obo`avam lu|eto {to me obo`avaat. Nema takvi, no vo slu~aj da se pronajde nekoj.

102


XII 1. "Izlo`bata na Katerina Milkoska }e ja otvori profesorot po istorija na umetnost, Konstantin Mijak°. Pavle go ~ita{e vesnikot na glas. - A - mi re~e - eve ja Katerina, u{te edna nejzina izlo`ba. Izgleda podobro £ odi koga ti si podaleku od nea. Se napraviv deka ne slu{nav. Vo poinakvi uslovi bi go raskinal na par~iwa {to se osmeluva da mi zboruva taka, no ovojpat bev soglasen so nego. Mo`ebi navistina e taka. Mo`ebi tvore~ki sum ja ograni~uval, mo`ebi ne bila sre}na so mene i zapadnala vo nekakva kriza vo nejzinata umetnost. Mnogu raboti ne znam i ne mi e sram da go priznam toa. Po |avolite. "Izlo`bata na Katerina Milkoska }e ja otvori profesorot po istorija na umetnost, Konstantin Mijak°. Go otvoriv prozorot. - Toga{, }e odime na izlo`ba - rekov. - [to? - svika Pavle - Ti si poludel. Znae{ li {to }e se slu~i koga }e te vidi tamu. Dali si svesen deka mo`e{ da £ ja uni{ti{ ve~erta. Tamu }e bidat poznati lu|e, kulturni lu|e. Gospoda. - A jas ne sum gospodin, toa li saka{ da mi ka`e{. - Pogre{no me razbra. Podobro e da ne odi{. Eve, }e odime nekade da se napieme po edno pivce, jas }e te ~estam. 103


- ]e odime. Nema ni{to da napravam, ti vetuvam. Samo malku }e postoime i }e si odime - ni jas ne bev stoprocentno ubeden vo moite zborovi. Ne sakav da mi se povtoruvaat istite prikazni. Povtorno de`a-vu. Premnogu lesno se otka`av prviot pat. Premnogu zgre{iv prviot pat. Premnogu povrediv prviot pat. Premnogu bev povreden prviot pat. Premnogu ne znaev prviot pat. Premnogu ne bev jas. - ]e odime - povtoriv - ako treba samo }e gledame od nadvor, od izlogot. - Ti si poludel - mafna so glavata Pavle na na~in po koj{to znaev deka ve~er vo dvaeset nula-nula ~asot }e bideme na vistinskoto mesto. Bev zaletan. Bev beskrajno nestrpliv samo da bidam tamu, bez razlika na s¢ {to }e se slu~i. Dolgo ~ekav. Navistina dolgo, tolku dolgo {to mi se ~ine{e deka pominaa denovi i denovi pred da se upatime vo izlo`beniot centar RIS. "Izlo`bata na Katerina Milkoska }e ja otvori profesorot po istorija na umetnost, Konstantin Mijak.„ Stignavme okolu 20.10. Po~ekavme malku, pa vlegovme. Konstantin Mijak zboruva{e. Posle nego i Katerina ka`a nekoj zbor. Ne mi teknuva {to. Sleduva{e aplauz. Ima{e nekakov koktel. Gostite razgleduvaa naokolu, ra{etuvaa, ima{e koktel, razgovaraa, ne pu{ea, grickaa gricki, nema{e doma{ni mileni~iwa, svetloto be{e so raznovidni boi, taa se sme{ka{e, nekoi pi{uvaa ne{to vo tefterite, ima{e novinari, jas bev svr104


ten so grbot kon niv bidej}i gledav nadvor dali prestanal do`dot, nikoj ne mi obrnuva{e vnimanie, pieja votka i viski, se slu{na aplauz, nema{e sokovi, gorea sve}i, izgleda{e ambientalno. Jas nemo gledav {to se slu~uva. Profesorot Mijak ÂŁ do{epnuva{e ne{to na Katerina. Glavata ja zariva{e vo nejzinata kosa, a jas gledav. Povtorno istoto. Istata stara, poznata i dosadna prikazna. Sega taa }e se trgne nastrana, jas }e ÂŁ se pribli`am, }e prozboram ne{to, taa }e mi re~e da si odam, jas nema da ja poslu{am, taa }e se raspla~e, }e dojde Mijak, jas }e go udram, }e napravam incident i }e si zaminam. Lu|eto odokolu }e po~nat da zboruvaat, da ozboruvaat i celata rabota }e otide vo voda. Poznato mi e toa. Ve}e se spremav da si odam. Go pottrgnav Pavle za rakavot i mu dadov znak so glavata za da po~ne da izleguva, koga ~uv: - Kornelius! Se svrtev. Taa stoe{e pred mene. Ima{e kadrava crna kosa. Ne samo kosata, tuku i samiot ten na ko`ata i be{e crn. Nema{e {minka na nea. Nose{e prsten na levata raka. Ne vidov dali e srebro, zlato ili dijamant. - Katerina... - ne znaev {to da re~am. Taa me gleda{e so nekoj ~uden pogled koj {to ne mo`ev da go definiram. - Ba{ sega si odev, ne sakam da ti pre~am... progovoriv i povtorno go povlekov za rakavot Pavle, komu najverojatno mu be{e najneprijatno. Toj samo trepka{e so o~ite i se obide da ja pozdravi Katerina davaj}i ÂŁ nekakov znak so o~ite, no taa ne go 105


gleda{e. Jas go zabele`av toa i mi padna `al za Pavle. [to li mi treba{e i nego da go vme{uvam vo moite gomnenici. Sega Katerina }e spiska, }e se sobere narod da vidi {to se slu~ilo, }e dojde Mijak, }e go udram, }e viknat policija i }e nastane op{ta zbrka. Go znam toa. Poznato mi e. A ne sakav da izleze taka. Bev tivok i zaslu`iv tivko da si zaminam. O~ekuvav haos, no namesto toa: - Dojde? - Izvini, sakav samo... - Dojde? - Izvini... Taa me merka{e. Eve, sega }e zapo~ne. - Kako ti se dopa|a? - Jas - promrmorev - ne stignav da poglednam. - A ako ne si do{ol za da ja pogledne{ izlo`bata, za {to si do{ol. Me se~e{e so zbor. Mol~ev. - Zaedno ste? - kone~no rekov ne{to. - [to zboruva{? - So profesorot. Zaedno li ste? Taa ja iskrivi ustata. - I po tolku vreme ne si se promenil. Toj mi e profesor, Kornelius! - Ama ako! Zaedno li ste... - Ne{to ne e vo red so tebe - re~e taa i mi go zavrte grbot odej}i vo pre~ek kon mnogute nasmeani lica {to ja o~ekuvaa. Go poglednav Pavle koj be{e bled kako krpa. Izleguvame, mu rekov.

106


Izlegovme i stopiravme edno taksi koe vo toj moment pominuva{e pred nas. Zastana. Otkako vlegovme vnatre, mu se obrativ na Pavle: - Otkako trgnavme da si odime, Katerina, se svrte li barem malku, za moment, kon nas. Upati li barem nekoj male~ok pogled? - Ne{to ne e vo red so tebe - re~e i Pavle, no jas bev nastoj~iv: - Pogledna li kon nas, makar na kratko, da vidi kako zaminuvame?.. - Da. 2. Dedo mi se vrati od petdnevniot prestoj vo planina. - Tamu se golemite yverki - mi re~e - Ova ovde e gola voda. Prodava~ot Miki, otvori u{te edna prodavnica, kolonijal. - Tivka voda, breg roni - mi re~e. Moite mi se javija za da me slu{nat. - Koj ne se me{a vo site manxi - mi rekoa - nema da go izedat. Toni imal nova devojka, no ne mi ka`uva kako se vika. Mo`ebi me la`e. - Kakva riba sum fatil - mi veli - najdobra na svet. Pavle kupi nov vesnik. - Nikoga{ nema da gi pro~itam site spisanija mi veli razo~arano. Magdalena saka da zamine vo Portugalija, so nekoja drugarka. 107


- Sakam da go vidam Atlantikot - mi veli sre}no. Petar, sinot na ministerot V., mi e lut. - Vnimavaj - mi pora~a preku nekoj na{ zaedni~ki poznanik. Marija sekojdnevno raste vo stomakot. - ]e bide najubavoto bebe na svetot - mi veli ne`no, maj~inski. Katerina... Hm, Katerina pove}e ne mi se javuva. 3. Moeto ego e krenato do nebo. Ego. [to da pravam, jas sum samo ~ovek. Koga odam na ulica, vnimavam da ne gi zgazam lu|eto, sitni mi se kako mravki. Da ne gi imav tie nekolku gri`i koi mi se vrtkaa niz glavata mo`ebi i }e lebdev nad zemjata. Takov sum jas: naduen i nadmen. Osobeno koga }e zavr{am raboti za koi sum smetal deka e te{ko da se zavr{at. Pravam xinovski ~ekori, za mig stignuvam kade {to sakam. Dedo mi mi veli, ajde be, priberi se, koj visoko leta - nisko pa|a. Toj e gospodarot na pogovorkite, za sekoja situacija ima po edna. Ne se sekiram mnogu na tie negovi zborovi. Znam deka kogatoga{ }e mi pomine ova ~uvstvo. Znam i deka potoa }e padnam vo depresija, ~isto onaka. Gi znam tie momenti, znam deka trkaloto se vrti, zatoa sakam da go iskoristam sekoj ~as od ova moe krenato voobrazenie. Da se pogordeam dodeka mo`am, bidej}i jas sum toj {to odlu~uva za moite postapki i nikoj drug. Po |avolite so licemerite i prijatelite - neprijateli. Seedno mi e dali se kraj mene ili ne, ne gi zabele`uvam, kako da ne postojat. Velat, ~uvaj se od prijateli108


te, od neprijatelite }e se ~uvam sam i mo`ebi imaat pravo. Vsu{nost, nikoj ne mo`e da mi na{teti, bidej}i na{tetuvaat onie koi ti zna~at. Prijatelite gi sozdava{, roditelite tebe te sozdavaat. Tuka ne mo`e{ ni{to, osven da gleda{ napred. Nikoj ni{to ne mi mo`e. Jas `iveam kako {to znam i umeam. Upravuvam so svojot `ivot kako {to sakam, ne dostigaat do mene povicite na ostanatite. Odamna sum gi prebrodil site te{kotii {to gi nosi mladosta; sum gubel i sum dobival. Sum se naviknal da gi podnesuvam porazite, a na pobedite im se raduvam. Jas sum roden da pobeduvam, jas sum pobednik vo du{ata. Moeto srce e kamen za otrovnite zmii {to polzat okolu mene, otrovot ne mi mo`e ni{to. Znam {to sakam, no ne znam dali znaat {to sakaat. Gledam {to sakam da zdogledam, no dali mo`at da vidat {to navistina im treba. Ako ne si pla~el toga{ ne znae{ kako izgledaat solzite. Ako ne si zagubil, toga{ ne znae{ kako e da si go imal, a pove}e ne. Dali pravdata sekoga{ gi stignuva vinovnicite? Dali vremeto ja le~i bolkata? Dali postojat pove}e qubovi? Dali sekoj ima svoja srodna du{a? Premnogu pra{awa, nikako odgovori. Velat, s¢ }e bide vo red. Velam, s¢ }e bide vo red. 4. V~era na mojot bratu~ed Jovan mu se rodi }erki~ka. Odamna saka{e detence i kone~no go dobi. Mo`ev da pretpostavam kako mu e. Ili ne. Kako i da e, se se}avam koga igra{e xamlii vo maalo, se se}avam i koga za prvpat se izbri~i i sega - op! Vidi go ~ovekot. Navistina li pomina tolku vreme? 109


Tropnav na vratata. Nikoj ne odgovori. Ja krenav rakata u{te edna{ da tropnam koga se pojavi toj so bu{ava kosa i so pote~eni o~i. Samo {to me vide celiot blikna. Izvika ne{to vo vozbudata, ne se se}avam ba{ najto~no {to re~e i me pregrna. Se pregrnavme. - Jas sum tatko - najposle progovori - t a t k o! - Da e zdrava i `iva, za mnogu godini da e denot. - Amin, spolaj ti, blagodaram. - A Ver~e? - ]e odam poposle da si ja zemam, sega podgotvuvam }ebiwa, pokriva~i, s¢ za da £ bide poudobno. - ^oveku, pa leto e... - Ako, ako. Ti bratu~ed poim nema{ od vakvi raboti, od sekoga{ si nemal poim. Ama od druga strana i jas ne znam ni{to, pa i dvajcata sme ednakvi - se iznasmea Jovan na ne{to za {to smetav deka nema pri~ina za smeewe, no me zarazi negovata radost i ne znam zo{to, i jas po~nav da se smeam. - ]e se napieme po edna rakii~ka? - Uf, zadol`itelno. I salati~ka }e napravam. 5. *** Marija e bremena. Mi se javi i mi ka`a deka e vo tret mesec. Mene toa bi mi zna~elo ne{to vo nekoi damne{ni vremiwa. Sega, ni{to. Neka ti e ~estito, £ rekov, tatkoto mora da e mnogu sre}en. Taa se iznasmea. Tatkoto s¢ u{te ne znae, mi re~e. Kako ne znae, £ vozvrativ, u{te ne si mu ka`ala deka si 110


bremena? Ne toa, odgovori taa, znae deka sum vo tret mesec, no ne znae deka ne e negovo. *** Sovremeniot na~in na `ivot potpolno mi odgovara. Postojano sum zafaten so ne{to, pa taka nemam vreme da im gi gledam licata na moite sosedi od zgradata vo koja `iveam. Ne gi podnesuvam, najednostavno ka`ano, bez nekoja odredena pri~ina. Imaat sedum deca, koe od koe ponemirno. Koga ednite spijat, drugite se brkaat niz sobite, vikaat, peat, a koga tie }e se smirat, ovie drugive se budat. Haos. *** Eve gi zaedni~kite sliki so porane{nite moi qubovi. Sega se samo prazni se}avawa, no i toa mi e dosta. Znam deka sum do`iveal ubavi ne{ta, ubavi denovi. Nemam sliki od nea. Gi zapaliv site posle na{ata posledna raspravija. @alam poradi toa, no vra}awe nema. *** Pukav. Posle prviot metak mi se zatnuvaa u{ite, mi zasviruvaa, pa ponatamu go nemav toj problem. Samo go povlekuvav petleto, malku }e mi se strese{e rakata, sosema malku i }e zamirisa{e na barut. I toa sosema malku. Obi~no retko ja pogoduvav metata. Imav naredeno tri stakleni {i{iwa od vino - za metata da bide pogolema, no sepak lo{o ga|av. Nekolkupati tie prskaa, i toga{ se trudev {to podobro da nani{anam na sledniot istrel. Ni{to, povtorno proma{uvawe.

111


*** Zav~era tripati do`iveav de`a-vu. Gledam kako pominuva avtobus kaj Gradskiot trgovski centar i slikata se zdrvuva. Od kade li mi e poznato ova? Veruvate li vo reinkarnacii? Deka duhot {eta dodeka teloto e vo miruvawe? Klasniot rakovoditel vele{e deka toa se praznoverija, deka ne postojat takvi raboti. Toj e ubeden komunist. Ne priznava Gospod i religija. Od druga strana i Miki ne veruva vo Boga, no e kapitalist. Dvajcata se narekuvaat ateisti.

112


XIII 1. (You are big, fat, ugly bitch. R u talking for love?) Pred nekolku godini zaedno so nekolkumina moi prijateli intenzivno gi odr`uvavme na{ite prijatelski vrski. Prakti~no, zaedno `iveevme: jadevme, pievme, peevme, izleguvavme, odevme po `eni, seto toa zaedno. Najmnogu n¢ zbli`i golemata tepa~ka vo Bonzi, koga nekoi od moite prijateli, i jas, se zdobivme so sitni rasekotini na racete, nozete i po liceto. S¢ u{te gi imam tie luzni na desnata raka i se prisetuvam na tie nastani. Koga zazdravevme, na{eto prijatelstvo stana poizrazeno. Takvi se vistinskite prijatelstva, ostanuvaat i po mnogu godini. Na eden od niv, Nikola, a i ne samo nemu, nim im imam re~eno deka koga i da me pobaraat, }e dojdam kade i da treba, vo sekoe vreme. Me dr`ele za zborot. Sum se dr`el do zborot. Nikola mi ja stiska{e rakata i mi vele{e: brat, nikoga{ nema da ti go zaboravam ova, slu{aj me koga ti velam; koga jas }e dadam zbor, go ispolnuvam. Ubavo e da se slu{nat takvi zborovi koi me ohrabruvaat, me kura`at i me raduvaat, bidej}i vistinskite prijateli najte{ko se nao|aat. 2. Me interesira do kade mo`e da odi ~ovekot so o~ekuvawata. So `ivotot. Na primer, porano ima{e mnogu tabua koi malkumina se re{avaa da gi prekr{at. Niv gi kritikuvaa, im nametnuvaa sekakvi imiwa, gi progonuvaa, no sekoga{ postoeja takvi koi bea 113


gotovi da za~ekorat vo nepoznatoto po sekoja cena. Interesni bea tie zabrani, tie skokotlivi ne{ta koi ne smee{ da gi pravi{, `imi majka. Postoeja i nekoi pravila na koi treba{e da se pridr`uva{, gore-dole, i tokmu vo toa be{e vozbudata - da go pravi{ ona {to nikoj ne go pravi. Denes. Rabotata e poinakva. Soblekuvawe-oblekuvawe, porno kanali na TV, marihuana i kokain, razgoluvawe za vnimanie, ne e interesno, `imi majka. Ova }e potrae u{te nekoj period dodeka ne im se zdosadi na site. Da napravime mala retrospektiva: na po~etokot pristojnite lu|e, odnosno `eni, ne gi poka`uvale nitu svoite kolena, bidej}i bilo nekulturno, `imi majka. Drug period: ve}e nadminati se kolenata, a `enite gi poka`uvaat nozete. Drug period: `enite odat vo bikini. Drug period: `enite se toples. Drug period: {to }e soble~at sega na{ite dragi i prekrasni devojki i `eni? I ve}e zastanuvame, stagnirame, ne odime nikade, nema napredok. [to }e pravime koga pove}e }e nema tabua? ]e umreme poradi nemaweto kreativnost, }e zbudalime. Ili }e se iskoleme, `imi majka. 3. Edna{, se zakolnav vo ma~kata na sosetkata deka mo`am da ispijam pivo na eks. Ne mo`ev, a ma~kata umre. Od toga{ ne se kolnam, velam samo-~esen zbor. *** Trgnav kaj Toni, odamna ne se bevme videle. Po pat navrativ vo Premier. Pocko go nema{e. Vsu{nost ne sretnav nikoj poznat. Mu telefonirav na 114


Pocko, no be{e nedostapen. Koga pristignav kaj Toni be{e to~no ~etiri popladne. Zayvoniv na vratata i ~uv nekakvi tivki ~ekori. Vratata se podotvori i ja vidov Tamara, devojka mu. - Vlezi - mi re~e. Vlegov. Na kau~ot Toni, ispru`en kolku {to e dolg. Koga me vide, stana. - Kaj si dru`e - mi ja podade rakata i se pozdravivme. - [to ste zatemnele tolku, nadvor e ubav den mu rekov. - Neka - mi odgovori toj - podobro e vaka. Upativ po nekoj pogled nastrana za da razgledam {to e so sobata. Temno. Mrak. Toj zapali cigara. - Donesi mi xus - ÂŁ re~e na Tamara. - Voda za mene - rekov jas. Taa zamina. - Si zemal ne{to, neli - go zapra{av Toni, i pred da mi odgovori ja vklu~iv strujata i mu skoknav na gradite za da ne mo`e da mi izbega. Go fativ za o~ite i mu gi ra{iriv - Idiote, izdrogiran si kako kow. - Kowite, se drogiraat li - me zapra{a i po~na da se smee. - Ne e sme{no. A ako si ja zaglavil i Tamara, so mene }e si ima{ rabota. Tamara se vrati so edna ~a{a vo rakata. - Izvini - mi re~e - zaboraviv. [to saka{e da ti donesam? Izvikav od bes. Ja grabnav za racete i vidov potemneti veni. 115


4. Ne mo`am da spijam. Povtorno imav neprospieni no}i poradi nekakvo o~ekuvawe {to ne sakav da si go priznaam. Mojot bratu~ed stana tatko, a Marija e bremena. Mo`e li jas da mu se pridru`am na bratu~ed mi vo skoro vreme. Ne sakam da bidam vo neizvesnost. Premnogu sum nestrpliv za da ~ekam. Se ~uv so Marija i se dogovorivme da se sretneme vo Premier, morav da znam. Taa pristigna so pola saat zadocnuvawe. - Izvini - mi re~e - morav da mu podgotvam ru~ek na ma` mi. - Znae kade si? - Ne - odgovori taa i se zamisli za mig - misli deka sum na doktor. - Znae{ zo{to te viknav, neli! - Ne. - Vo vrska so deteto {to go nosi{... - A, toa li bil problemot - re~e taa i se nasmea. - Pa, }e mi ka`e{ li vo {to e rabotata {tom ma` ti ne e tatko na bebu{ot? Taa gi zgr~i usnite. - Hm - najposle re~e - }e ti ka`am, ama i vo toa {to }e ti go ka`am ne sum sigurna. - Ka`i - rekov - te slu{am. - ]e bidam potpolno iskrena so tebe, za da ne gubam vreme, treba {to pobrzo da si odam doma - re~e taa - Slu{aj, ti teknuva li deka pred izvesno vreme se sretnavme i pojdovme kaj tebe kade {to, znae{ {to se slu~i... - Be{e mnogu ubavo - rekov jas. 116


- Be{e mnogu ubavo - potvrdi taa i prodol`i. Utredenta se vrativ kaj tebe za da si go zemam pari~nikot, sum go zaboravila kaj tebe. Bev malku pijana... malku pove}e pijana i vlegov kaj tebe mislej}i deka ti si tamu. Tamu ne be{e ti, tamu be{e Toni koj sede{e na krevetot i pie{e ne{to. Izgleda te ~eka{e tebe. Se pozdravivme, sednav do nego, se napiv izgleda i jas ne{to i ova-ona, ne znam {to se slu~i. - Kako ne znae{ {to se slu~i? - Taka - re~e Marija - sledno na {to se se}avam e deka se oblekuvav i zaminav. - So Toni!? - Ne znam, mo`ebi e na ma` mi... - So Toni!? - Ama jas, Kornelius, pijana bev... - Kako si mo`ela? - Izvini. - Ama ne izvinuvaj mi se mene - se zasmeav - izvini mu se na ma` ti. [tom si go napravila toa, nemu da mu se izvini{, ha-ha. Ne se sekiraj za mene. - A jas pak mislev, mislev deka }e zbesne{. - Za {to? Ne du{o, koga ne e moe toa {to go nosi{ vo stomakot, ne se lutam. - Da - mi re~e taa - ama ne sum stoprocentno sigurna. 5. Zaminav na dva dena vo planinarski dom, da se opu{tam malku od gradskiot mete`. Sam. Vo domot ima{e mal crno-bel televizor koj{to po s¢ izgleda se koriste{e samo za ve~ernite vesti. Prirodata be{e polna so `ivot, p~eli, muvi, peperutki i ostanati `ivotin~iwa. Na nekolkute 117


klupi pred vleznata vrata na domot sedea parovi, pregrnati i sre}ni. Podolu na edna poljana edno pogolemo dru{tvo sede{e i se zabavuva{e. Povremeno od tamu se slu{a{e glasna smea. Eden od ~uvarite be{e ispru`en na eden stol i mrzelivo ja nabquduva{e idili~nata slika. Zanesen vo mislite kojznae kade skoro i da be{e zadremal, koga go povikaa vnatre. Toj nevolno stana i vleze. Po triesetina sekundi istr~a kon mene. - Ti li si sopstvenikot na Premier? - Da, jas sum - rekov za~udeno, bidej}i ne znaev zo{to toj bi go znael toa. - Ima{ mobilen? - Imam, no go isklu~iv, denes ne sakam da mi zdodevaat, dojdov tuka za da se odmoram. - Dojdi so mene - re~e, skoro vle~ej}i me za raka. Vlegovme vo sobata za dneven prestoj. Televizorot rabote{e. - "Deneska, rano izutrina se zapali i izgore lokalot Premier, vo centarot na gradot. Pri~inite za po`arot ne se poznati, no policijata e na lice mesto i vr{i uvid. Napravena e ogromna materijalna {teta. Lokalot skoro i bukvalno e pretvoren vo pepel...째. Ne slu{av pove}e. Premier go nema. [to i da se slu~ilo, {tetata e napravena. Ni{to pove}e nema da go vrati nazad. Izgore do temel.

118


6. Ostanavme docna vo no}ta. Pievme. Do besvest. Utredenta ne mo`ev da stanam od krevetot. Me bolea gradite. Se obidov da se iska{lam koga po~uvstvuvav silna bolka i se svitkav na podot. Popladneto otkrija deka imam tahikardija. Doktorot me potupka po ramoto i mi re~e deka mo`am da si odam. Mi prepi{a nekakvi lekovi i mi re~e da dojdam na kontrola po dve nedeli. Nema da odam na kontrola. Magdalena dojde so edna torba portokali i limoni kaj mene doma. Jas se izle`uvav i ne razmisluvav za ni{to. Mo`ebi poulavuvam. Ne znam. Taa me pregrna i po~uvstvuvav toplina koja{to neprekinato se {ire{e niz moeto telo. Nemoj da pie{, mi re~e, nemoj pove}e. Me potseti na moite roditeli. I tie mi rekoa da ne pijam, a jas zgora na toa ispu{iv malku trevka. Gluposti. Odam so glavata vo yid. Sakam da sum sre}en, ama ne mo`am, ne{to ne me ostava da bidam miren. Mo`ebi poradi nea? Mo`ebi. No, vremeto pominuva, taa mi se gubi od o~ite i zaminuva daleku od mene. Jas odam vo sprotiven pravec, da ne ja vidam nikoga{. Vedna{ potoa se nasmeav. Mi tekna na eden moj prijatel koj izvr{i klasifikacija na `enite. Najproblemati~ni `eni se onie koi jas gi vikam prokleti orospii, mi re~e. E, go pra{av jas, kakvi se tie prokleti orospii. Tie se orospii koi se fuksaat so koj }e stignat, a samo tebe ne ti davaat, bidej}i te smetaat za prijatel, mi odgovori. Ete, tie se prokleti orospii. Ha, ha. Prijatele, navistina. 119


XIV 1. Jas se voodu{evuvam na sitni raboti. Jas imam golema glava. Interesno e ~ove~koto ego: jas, jas i jas. Vsu{nost, prili~no sum siguren deka vo sekoj od nas ima i nekoj drug, nekoj poinakov od toa {to sme nie samite i toj e na{ata sprotivnost. Ponekoga{ ne e samo eden, tuku nekolkumina. Nekoi toa go narekle, dvojna li~nost, jas go vikam - ~ovek. I {to e u{te pointeresno sekoga{ go vle~eme so nas, toj drugiot. Se pojavuva koga se dvoumime, fakti~ki se borime so samite sebe. Dvoumeweto, troumeweto, se odrazi na na{ata podvoena li~nost. Ne e tolku stra{no kako {to sakaat da ni go prika`at. Eve, da se zemam jas na primer. Znam odvreme-navreme koga stojam pred ogledalo i se bri~am da si zboruvam samiot so sebe. Dali poluduvam? Jas sum obi~en ~ovek. Ne krijam. Jas sum tolku obi~en, {to toa e neobi~no. Znam deka ednata moja polovina e ispolneta so dvoumewa, a drugata so tvrdoglavost. No, {to da pravam, takov sum, inaet~ija. Koga prvpat pojdov na bazen preku moeto osnovno u~ili{te, skoro site znaeja da plivaat. Jas ne znaev. Me odredija da bidam vo grupata za nepliva~i. Mi rekoa deka mo`ebi }e treba malku pove}e vreme da pominam so ve`bawe i so u~ewe za da me stavat vo grupata na pliva~ite. Sakav vedna{ da nau~am. Mu rekov na Boko ]oriot da me turne vo vodata. Ne sakav sam da vlezam, ne znam zo{to. Toj se sprotivstavuva{e, no najposle se soglasi i me turna vo bazenot 120


od 2.10 metri, demek taka }e nau~am da plivam. Za malku {to ne se udaviv. Me izvlekle od vodata polumrtov, a za kazna mi go namalija povedenieto na u~ili{te. Ne mi be{e va`no, go postignav svoeto, uvidov deka ne ja sakam vodata, ha-ha. 2. Donesoa rezolucija so koja se osuduvaa porane{nite komunisti~ki re`imi. Taa deklaracija ja poddr`aa i liderite na zemjite koi porano se proiznesuvaa kako komunisti~ki. Dali so toa samite se svrtea protiv sebe? Dali treba da se osudat i onie koi vo ime na demokratijata gi lovea komunistite i gi zatvoraa kako da se divi `ivotni? Rekoa deka so nekolku molitvi se prostuvaat grevovite. Zo{to ne im gi prostat grevovite na nekoi od onie ubijci koi sigurno posle storenoto zlostorstvo sigurno se pokajale? Zavr{ija na elektri~en stol. Zaginaa mnogu lu|e. Vo po`ari, vo avtomobilski nesre}i, vo zemjotresi, vo avionski nesre}i. Za eden pretsedatel na edna dr`ava zboruvaa s¢ i se{to. Najlo{oto. Duri otkako zagina, toj stana svetec. Zo{to tolku licemerie? Nekoi mnogu siroma{ni, stanaa svetski lu|e. Nikoj ne gi po~ituva{e, nikoj ne ni znae{e za niv dodeka ne napravija karieri. A potoa: ova e na{ sogra|anin, ovoj go znaev. Izvinete gospoda, me|utoa po~itta se poka`uva bidej}i ~ovekot e ~ovek, a ne bidej}i toj e poznat biznismen. Taka, vo eden grad naedna{ iznikna statuata na Majka Tereza, priznanie za{to taa bila rodena tuka. 121


Se pojavija i nostalgi~ari za nekoi vremiwa koi nema da se vratat. Od porane{nite jugoslovenski dr`avi. Zo{to da se tro{i vreme za ne{to {to go nema i {to ne postoi? 3. - Babu{ka, }e mo`e li da izlezam malku nadvor za da si poigram - ja pra{a maloto devoj~ence svojata stara baba Irina Fjodorovna. - Ne, Svetlana - odgovori babata - nadvor e ladno. ]e smrzne{. - Ama, ne mi e ladno mene, babo - Svetlana napravi mole`livo lice na koe babata ne mo`e{e da ostane ramnodu{na. - Ajde, odi - mu re~e taa na devoj~enceto - ama brzo da se vrati{. - Va`i - skokna rusokosata Svetlana, stavi kapa, rakavici i {al~e i izleze. Ode{e dolgo i koga se osigura deka nema nikoj vo nejzina blizina, taa naedna{ ~udesno se preobrazi. Ja simna maskata {to ja nose{e i se pojavi grdo i zeleno lice. Toa be{e Sibirskata ve{terka {to jade{e lu|e. Ima{e golem i grbav nos, dolgi i tenki race kako pra~ki, i crna kapa. Plesna so racete i se pojavi edna drvena metla. Ja javna metlata i se vivna vo vozduhot. Koga stigna do edno male~ko zafrleno selce, taa se simna od nea i pak se preobrzi vo male~kata Svetlana Sevdalinova Fjodorovna. Tropna na edna vrata i se rasplaka koga izleze doma}inot. - Se izgubiv - re~e taa. I taka se slu~i eden od najmisterioznite nastani koi go potresoa svetot. @itelite na celoto selo is~eznaa. Ednostavno, gi snema. Kade 122


otidoa nikoj ne znae{e. Organiziraa potraga po lu|eto, no bez uspeh. Pronajdoa samo edno malo rusokoso devoj~ence koe im re~e deka zalutalo vo {umata i deka ne znae {to se slu~ilo. - Kako se vika{ - ja pra{a voda~ot na ekspedicijata Igor Igorovi~ Igorov. - Svetlana - odgovori devoj~eto. Igor ja zede so sebe i ja posvoi. Toj be{e `enet, me|utoa nema{e deca, pa ova male~ko devoj~ence mu stana negovata dolgoo~ekuvana }erka. No ne pomina dolgo vreme i gi snema Igor i negovata `ena. Potoa gi snema site sela vo okolinata na rekata Ob. Potoa i pokraj rekata Irti{. Nikoj ne znae{e kakov e toj fenomen {to pravi da gi snemuva lu|eto. Znae{e samo edna li~nost -Svetlana Sevdalinova Fjodorovna ili podobro re~eno Sibirskata ve{terka. I taka toa trae{e dolgo vreme. Koga ve}e vo Sibir nema{e pove}e lu|e, Svetlana re~e: - Vreme e da odam na zapad, mwam, mwam!!! 4. Ne sakam da se me{am vo birokratski raboti. Soslu{uvawa, podmituvawa, ucenuvawa, pijan~ewa, svedo~ewa, uka`uvawa, doka`uvawa, tvrdewa, objasnuvawa, ubeduvawa, opravduvawa, ocenuvawa, ne e toa za mene, bidej}i jas sum mnogu obi~en ~ovek komu ponekoga{ mu e dovolen i eden televizor, dale~inski upravuva~ i sedum-osum piva. So ogled na toa kakvo e op{testvoto vo koe `iveam, si velam deka i podobro e da ne se ~epka{ so onie {to gi pretstavuvaat dr`avnite institucii. Eve nekolku oceni za tie organi: 123


- sudstvo - 1, - zdravstvo - 1, - obrazovanie -1, - dr`avna bezbednost - 1. Bi mo`ele da me zatvorat poradi najgolema glupost, no bi mo`ele da me oslobodat poradi najgolemo zlodelo. I sega, mojot voshit: eh, kolku ni e ubavo vo ovaa na{a mala idila. Samo {to ponekoga{ se ~uvstvuvam kako zatvorenik, i s¢ poradi ne~ija sueta. Podnesov razni `albi, molbi, tu`bi, vo vrska so nemilite nastani {to mi se slu~ija, no nikade odgovor. Po |avolite... Bev zdrven, ne mi se otvora{e ustata, a vo xebot mi be{e CZ-to na Toni. Dali }e go re{ite va{iot problem ako svitkate edna gnasa? 5. Sega sakam da se obidam da se izrazuvam malku poinaku to~ka Deneska bev na sostanok so gradona~alnikot za da podiskutirame vo vrska so po`arot {to go zafati premier so golema bukva to~ka Stanuva zbor za ~ovek vo sredove~ni godini zapirka koj isto taka ima iskustvo so vodewe na lokal zapirka vsu{nost zapirka so pove}e lokali to~ka Me pokani da sednam na ko`enata fotelja i jas sednav to~ka crta Mo`e li kafe crta mi re~e toj to~ka crta Blago crta mu rekov jas to~ka Zaboraviv da spomnam zapirka gradona~alnikot se vika ilija so golema bukva maksimovski so golema bukva to~ka 124


crta Znae{ crta po~na toj crta tebe ti se slu~i golema tragedija to~ka crta Znam crta odgovoriv jas to~ka crta Razgovarav so ministerot za vnatre{ni raboti crta mi re~e toj crta za da go raspra{am do kade e istragata zapirka kako te~at rabotite to~ka Mi re~e deka sega za sega nema ni{to od informacii i deka ostanuva na staroto zapirka deka lokalot tri to~ki deka pri~inata za po`arot e namerno potpaluvawe so benzin to~ka crta Toa go znam i jas crta mu odgovoriv crta mislev deka }e mi ka`ete nekoi novi soznanija to~ka Rabotata tapka vo mesto i ni{to drugo dopolnitelno ne se prezema to~ka Tolku li e problem da se najdat potpaluva~ite pra{alnik Sepak zapirka stanuva{e zbor za presti`en lokal to~ka crta Da crta mi re~e gradona~alnikot zamisleno crta no zapirka nekoi raboti ne odat kako {to sakame zapirka neli pra{alnik ne sakam ni{to pove}e da me pra{uva{ zapirka me|utoa trebalo da mu go prodade{ na Petar zapirka sinot na ministerot zapirka znae{ zapirka koga ti se ponudil da go kupi za pristojna cena to~ka 6. Polo{o od smrtta ni{to ne mo`e da se slu~i - a od smrtta ne mo`e da se pobegne. Mihail J. Lermontov - Heroj na na{eto vreme Zav~era bev na kino so Magdalena. Ve}e nekolku dena prespivav pred televizorot so votka, pa re{iv da stavam kraj na toa. Taa mi se iznasmea na podo~nicite, a jas se obidov da se nasmeam. Da go stopam mrazot. 125


Be{e star film, no od onie evergrini za koi porano davav i prst samo za da me ostavat doma da go gledam do docna. †Be{e edna{ na diviot Zapad°, so cel kup legendarni akteri. Kupiv pukanki (neli se kupuvaat pukanki koga se odi na kino), pove}e zaradi Magdalena otkolku za mene. Bev galanten, velikodu{en, u~tiv, qubezen, pristoen i s¢ najubavo. - Ti ne{to ne si vo red - mi re~e Magdalena nikoga{ ne si bil vakov. ^uden si mi. - Ova sum noviot jas - rekov smeej}i se. - Ne - odmavna taa so glavata - volkot si go menuva krznoto, no umot ne. Kako i da e, si rekov. Filmot po~na. Pri krajot sum zadremal malku. - Spie{? - Koj, jas li? Nema {ansa - izla`av. Zavr{i filmot. Nie izlegovme. Lu|eto zboruvaa. Preraska`uvaa nekoi od scenite. @enite bea vozbudeni. Ma`ite bea bu~ni. Nadvor ve}e po~nuva{e da se zamra~uva. Odnekade se slu{a{e muzika. Odevme poleka. Nekoi deca vikaa. Nema{e oblaci. Kolite brm~ea. Na neboto preletuva{e avion. Rekata {ume{e. Jas mol~ev. Magdalena me pra{a: - Kako ti se dopadna filmot? Imam de`a-vu, si rekov, ova mi e poznato od nekade. - Fantasti~no - rekov i ja pregrnav. Ubava e poddr{kata od prijatelite. No... ~ekaj. Ne, ne, taa mi e samo prijatel. Ubavo e da ima{ prijateli koi }e te poddr`uvaat koga ti e najte{ko. - Ti blagodaram - £ rekov {epnuvaj}i £ na uvo. Taa se nasmea. 126


- A zo{to? - Ti blagodaram - povtoriv jas - i ja baknav vo obrazot - Navistina. - Vo sekoe vreme - re~e taa. Prodol`ivme da ~ekorime. I? Veruvate vo slu~ajnosti? - Dobrove~er, Petar... Mom~eto se zbuni, a cigarata {to s¢ u{te ne be{e zapalena mu visna od ustata. - Kako si - rekov jas i posegnav vo xebot. Magdalena mi ja fati rakata, Petar voznemireno zatrepka. Jas izvadiv zapalka - Eve ti, za cigarata, da zapali{. Toj me gleda{e i ne zboruva{e. - Pa, }e se vidime nie ponatamu - rekov i ja povlekov Magdalena so sebe. - Eden nula za mene - £ {epnav. Taa se zakikoti. Vedna{ potoa, u{te eden pogodok. - Fati me okolu polovinata i zalepi se za mene - £ rekov na Magdalena. Taa me pogledna za~udeno, no me poslu{a. Pokraj nas pomina Katerina. Sama. 7. Slu{am mnogu raboti {to ne bi sakal da gi ~ujam. Slu{am raboti {to ne mi se dopa|aat. Lu|eto zboruvaat, i na vakov ili takov na~in doznavate raboti {to ne bi trebalo da gi znaete, {to bile skroeni za da ne gi doznaete. No sepak, sekoga{, informaciite izleguvaat na videlina. Eh, moi prijateli... 127


Onie {to ozboruvaat se vikaat ozboruva~i. Takvi ima sekade i }e gi ima. Onie {to ozboruvaat i zaboravile deka ste im pomognale i sekoga{ ste bile pokraj niv koga trebalo, se vikaat neblagodarnici. Znam nekolkumina takvi. [to zboruvaat nevistini i {to {irat lagi. @olt pe~at i tabloidi. - Slu{aj me {to ti velam, brat, mojot zbor vredi kolku za sto drugi! Koga si vo nevolja, toga{ se poka`uvaat site vistinski lica. Toga{ gledam hieni, lisici i volci, {to sakaat samo da grabnat ne{to od ona {to ostanalo. Se vrti vo krug trkaloto, prijatele, se vrti. Prijateli - neprijateli, od kade li mi e poznato ova. I ti spa|a{ tuka, Nikola, za `al. 8. Poznavam eden ~ovek koj strogo se pridr`uva na svoite principi. - Dobar den, profesore Fruner! - Dobar den. [to i da ka`e, s¢ e na mesto. Ne la`e (ne sum stoprocentno siguren). Ne krade (stoprocenti e taka). Ima golemi vrski (i toa kakvi). Pedanten ~ovek e. Bi sakal da ima pove}e lu|e kako nego. Taka polesno bi znael {to da napravam koga se dvoumam, bidej}i profesorot e odli~en sovetodava~. Da mu se snevidi, eden den sigurno deka }e pojdam na negoviot imot vo Bavarija i siguren sum deka }e me pre~eka kako star poznajnik, bidej}i ~uvstvuvam deka mu godi 128


moeto dru{tvo. Toga{ }e se pozdravime i jas }e mu re~am: - Dobar den, profesore Fruner! - Dobar den.

129


XV 1. Jas se vikam Kornelius Vo{. Naskoro planiram da zaminam nekade na Istok. Mo`ebi. Jas se vikam Kornelius Vo{ i do gu{a sum so gluposti. Baram na~in da ne mislam na lo{o. Jas ne sakam da se povtoruvam. Sakam jagodi, ne sakam ananas. Koga profesorot Fruner dojde da se pozdravi so mene pred negovoto zaminuvawe doma, vo Hamburg, mi re~e deka rabotata e majka za s¢. Deka rabotata le~i s¢. Deka rabotata ovozmo`uva napredok. Imam Crvena zastava i sedum kur{umi vo {ar`erot. Profesorot Fruner si zamina doma i se raduva{e na toa mnogu. Izgleda navistina doma e tamu kade {to ti e ubavo. Da mo`ev i jas }e zaminev so nego vo potraga po moeto doma, bidej}i ova moe sega{no doma mi predizvikuva nevolji. Kolku pove}e razmisluvam za minatoto i idninata, tolku pove}e sfa}am deka sega{nosta ja ~uvstvuvam na grbot. I deka treba da `iveam so nea. 2. - Dali me saka{ - me pra{uva taa. - Ne znam - £ velam. - Kako toa, ne znae{ - taa se ~udi. - Taka - velam jas - ne znam. - ]e znae{ li nekoga{? - Ne znam ni toa. - Znae{ li ne{to? - I toa ne znam. - Bidej}i ne znae{ {to saka{. 130


drug.

- Znam {to sakam, ponekoga{. - Da? A {to toa? - Sakam... Te izneveruvav. - [to? - Da - velam - so nekolku devojki. - I jas tebe. - So koj? - So tebe. - Kako toa so mene? - Taka. Koga vodevme qubov, zamisluvav nekoj

- Mo`e li taka? - Da, mo`e. Samo nikoj konkretno. Samata si go zamisluvav i si go pretstavuvav. Be{e golem i muskulest, a ne slab kako tebe. - Izvini - ÂŁ velam. - Da - mi veli taa - a sega razbudi se od sonot i zapo~ni da si go sreduva{ `ivotot, za nikade si. I eden sovet, re{i se ve}e edna{ {to e najdobro za tebe. Ne sakam pove}e da ti se pojavuvam na son, me izmoruva{, mnogu si naporen - taa plesna so racete i is~ezna. [to, {to? Skoknav vo postelata. Gluposti. 3. Me interesiraat interesni `eni. [to mo`at da ponudat dobar razgovor. Pokraj ona drugoto, se razbira. Me interesiraat lezbejki i feministki. Sakam da gi slu{am kako gi branat svoite stavovi, iako ponekoga{ i samite tie znaat deka ne se vo pravo, ili mo`ebi gre{am... Sakam da znam i {to razmisluvaat ministrite za zemjodelstvo i ekonomija. 131


Sakam da znam {to biznisi vodi pretsedatelot na dr`avata. Miki, prodava~ot, znae da si go vodi svojot du}an i ume{no go pravi toa bidej}i e negov du}an. Ona {to e interesno vo negovata prikazna e {to ne znae da si go upravuva privatniot `ivot. Pred nekoj den `ena mu go izbrka od doma bidej}i go fatila vo krevet so druga `ena. I sledi ona najsme{noto: mislel deka dodeka e taa na pazar, toj da ja vikne kom{ivkata - {valerka i da si zavr{at rabota. O~igledno, ne mu uspeal planot. Sega sleduvaat dva zaklu~oka: ili `ena mu pazaruva premnogu brzo ili Miki e premnogu baven. Sakav da ka`am ne{to drugo. Vreme e da ja dovedam celava rabota do samiot kraj. Vreme e da zavr{am. 4. Se slu~ija neo~ekuvani ne{ta. Vo nekolku navrati me posetuvaa nekakvi inspektori, nekakvi slu`benici od raznorazni ministerstva i mi uka`uvaa na seriozni prekr{uvawa na zakonot kako na primer zatajuvawe na danok, poseduvawe alkohol bez banderoli, nelegalno uvezuvawe na cigari i mo`na povrzanost vo sinxirot na prostitucijata. Rekov, {to? Gi iznesov site dokumenti, potvrdi za legalno rabotewe, potvrda od sanitarnata inspekcija deka na lokalot mu se odobruva rabotata, deka nema ni{to povrzano so perewe na pari, kako {to mi be{e napomenato. Potoa duri se navratija i na umetni~kite sliki {to bea zaka~eni na yidovite, a {to gi bev kupil od bliski prijateli. Koj ve izla`al za takvo ne{to, momci? 132


Potoa dojde i sudskiot nalog za pretres na mojot stan. Odamna ne sum ~istel, od posledniot pat koga pronajdov kup neupotreblivi i zaboraveni predmeti. Mi go otkornaa patosot na nekolku mesta, ja sobraa paja`inata pozadi {kafovite, proverija duri i vo VC-{oljata. Ne najdoa ni{to. Bea qubezni i mi se izvinija za napraveniot nered. Rekov deka e vo red s¢ dodeka organite zadol`eni za na{ata bezbednost se gri`at za dobroto na gra|anite. Mi rekoa deka im e milo {to sum sorabotuval so niv. Im rekov da si ebat majkata i deka sega mo`at da izlezat od stanot. Ne mi rekoa ni{to, za ~udo. Mojot advokat mi re~e da ne se voznemiruvam, deka s¢ u{te nemaat slu~aj protiv mene. A {to e so CZ-to? Ne mi vr{e{e rabota i go frliv dva dena pred ovie nastani. Vo Vardar. Me povikaa na nekakov informativen razgovor vo policiska stanica. Sedev i ~ekav da dojdat inspektorite i da zavr{ime pobrgu so ovaa {arada. Koga dojdoa i go po~navme nivniot t.n. informativen razgovor, nema{e ni{to informativno, a {to tie ve}e ne go znaeja. Potoa me pu{tija. A kade e Toni? Kade {to treba{e da bide. Po nekolku dena go zatvorija slu~ajot. Nikakvo zatajuvawe na danok i nikakva povrzanost so prostitucija i nelegalni raboti. Koga kone~no se sretnav so Toni, tuka be{e i edna povozrasna gospo|a. - O, kako ste Vie, gospo|o Meri Simonska...

133


5. Magdalena navrati da me yirne. - Kako si posle seto ova? - Ubieno - rekov - me predadoa site tie na koi{to najmnogu im veruvav, go nema Premier, ne mi odi so `enite, postojano mi se slu~uvaat nekakvi gluposti, lo{o spijam, postojano pijam... Da prodol`am? - Ne - se podnasmea taa - dosta ti e. Ama eve, jas sum tuka za tebe. - Saka{ da imame seks? - Ama ne - taa grakna vo smea - {to ti e tebe. - Ah, izvini, pogre{no sum te razbral - rekov jas i po~ekav. Taa zamol~e. Po edna minuta prozbore: - A {to misli{, kakov par bi bile nie (znaev deka }e sledi vakvo pra{awe). Bi se karale sekojdnevno, najverojatno (najverojatno), bi odele na mnogu zabavi (najverojatno), bi se gledale samo za seks (najmnogu najverojatno). Ti ne znae{ mnogu za `enite ({to?), pa zatoa ima{ nekoi ~udni stavovi (toa, da!). Jas mol~ev i ~ekav. - [to si tivok - mi re~e Magdalena - {to ne iskomentira{ ne{to. Ili ne ti se veruva deka mo`eme da uspeeme jas i ti. - Zavisi - rekov jas - od mnogu raboti, na koi ne mo`am sega da mislam. Mi se dopa|a{, no ne znam dali treba da po~nuvame ne{to vo ovie momenti. - Razbiram - re~e taa - ne e sega vremeto. Molk. - A ja saka{e li - prozbore po malku. - Kogo? - Nea. Katerina. - Ne znam - ÂŁ velam. - Kako toa, ne znae{ - taa se ~udi. 134


- Taka - velam jas - ne znam. - ]e znae{ li nekoga{? - Ne znam ni toa. - Znae{ li ne{to? - I toa ne znam. Bi sakal da znam, navistina. Mo`ebi sum ja sakal, koga taa bila pokraj mene, mo`ebi i ne. Ete povtorno, ne znam. Tatko mi me vle~e{e za u{i koga }e mu re~ev deka bi sakal nekoj da mi namesti devojka. Ne bidi glup, }e mi re~e{e toj, sam treba da si namesti{, ne treba da ~eka{ drug da go stori toa za tebe. Povtorno de`a-vu. Kako od moite soni{ta. Kako da sum povtorno so nea, a vsu{nost Magdalena sedi do mene. Ne znam. 6. Znaete li deka o~ajnite lu|e se najopasni. Mo`at da napravat s¢, mo`at da se re{at na sekakov ~ekor samo zatoa {to se o~ajni i zatoa {to nema {to da izgubat. Ne ~epkajte se so o~ajni lu|e. - izvadok od nenapi{an roman Re{iv da zaminam od ovoj grad. Da go napu{tam zasekoga{. Se sretnav so moite i im objasniv deka }e zaminam na izvesen period. Toa. Gi za~istiv sobite vo stanot. Toa. Gi spakuvav kuferite. Toa. ]e odam kaj mojata tetka vo Budimpe{ta. Budimpe{ta e ubav grad. A dodeka taka razmisluvav, sednav na foteljata i go piev poslednoto kafe vo 135


ovoj dom. Spakuvani bea nekolku ko{uli, pantaloni, pove}e para ~orapi, dve-tri knigi i nitu edna slika. Ne sakam da se zamoruvam so likovi od minatoto. Televizorot soop{tuva{e vesti od svetot so namalen ton. Prozorcite bea otvoreni, sakam koga prozorcite se otvoreni i vleguva vozduh pridvi`uvan od nekakva struja koja ja ni{a zavesata. Re{iv da go napu{tam ovoj grad. Zasekoga{. Ne e ednostavno da zamine{ koga ne saka{ da zamine{. Tuka mi bea rodninite, moite preostanati prijateli, dobri i lo{i se}avawa, se mi be{e tuka. Po |avolite, zo{to ne sum Aleksandar Makedonski, pa da trgnam pe{ duri do Indija! S¢ u{te me vrzuvaa mnogu raboti za ova posrano mesto. Posrano, posrano. Posrano do koska. So posrani lu|e i posrani tereni za basket. Posrano, posrano. So posrani ministri i posrana Vlada. Po |avolite. Koga }e vidi{, mnogu raboti ne se taka kako {to izgledale na prv pogled. Jas se razo~arav koga ja vidov nena{minkana Britni Spirs. Rabotite sekoga{ ne se onakvi kakvi {to gi gledame. Ili kakvi {to gi zamisluvame. Ne se prostiv so Toni. Ni so Pavle. Ni so Magdalena. So nikoj. I onaka }e me zaboravat brzo otkako }e zaminam, isto onaka kako {to me zaboravi Katerina. Lu|eto se zaboravaat. Spomenite izbleduvaat. No, dali?... Zaebi, ne sakam da bidam samo bleda slika. Ne begam od ni{to. Od ni{to! Ostanuvam ovde. Ili kako {to znae{e da re~e [okole: - Ne zaebavaj se so mene. Jas sum opasen!

136


7. Sakav da napi{am malo kni`ule za obi~niot ~ovek, a izleze kni`ule za eden period od mojot `ivot. Sepak, tuka sum, eden obi~en ~ovek. Toj sum jas. Obi~en ~ovek koj{to vi go krade skapocenoto vreme. Barem se nadevam deka vi go ukradov skapocenoto vreme. Bidej}i skapocenoto vreme e navistina skapoceno. Dedo mi e navistina mudar ~ovek. Koga zavr{ija sive ovie gluposti toj povtorno ja zani{a glavata kako {to samo toj si znae{e i mi re~e: - I sepak se izvle~e, neli? - Da - mu rekov - sega za sega. Za ponatamu ~uvaj zdravje, }e ti treba. So Magdalena se slu{av s¢ po~esto. Razgovaravme za sekakvi raboti, od svetskata politika pa do mravkite. Otkrivme deka kolku si pomal, tolku pomalku ti treba za jadewe. N i e go otkrivme toa. Vremeto stanuva{e za nikade. Po~nuvaa da duvaat vetrovi, zaladuva{e, neboto be{e temno. Koga vaka, fino bi skinal vo ovaa soba, bi mo`el so denovi da le`am i nikoj da ne mi go pronajde teloto. Dodeka ne skapam i ne zasmrdam, pa sosedite da se po`alat na neprijatna mirizba i dojdat xandari za da proverat vo {to e rabotata. Koga bev mal, site od ulicata {to bea postari od mene mi mavaa ~vrgi po glavata. Koga porasnav, jas im mavav zau{ki na pomalite. Ne mo`am da se setam ba{ najdobro na site detali od liceto na Golemiot Bobi. Sum podzaboravil. Koga dedo mi zapo~na da mi obrnuva pomalku vnimanie, znaev deka mnogu raboti se vratile vo normalata. Samo {to zavr{i "Seks i gradot„ i sega gle137


da nekoja {panska sapunica. Postojano se `ali deka od premnogu `eni go boli glava. Veli, onie ~etirite prethodno mi bea taman. Sakam da mu pi{am pismo na amerikanskiot pretsedatel, da go pozdravam. Sakam i da mu posakam nekolku `elbi, ako mo`e da mi gi ispolni. Se nadevam deka }e mi odgovori vo dogledno vreme. 8. Koga mu ka`av na Pavle deka pi{uvam i fa}am zabele{ki od sekojdnevieto, ovojpat ne mi se iznasmea. Duri i kimna so glavata: bravo. Mu rekov deka ne sakam da ima hepi-end, no i deka ne bi mo`el da stavam tragi~en kraj. Toj mi odgovori deka i vo dvata slu~aja takviot kraj bi bil dosaden. Po |avolite, rekov. Toga{, ajde voop{to da ne stavam kraj, da ostavam prostor za prodol`enie. E taka, re~e Pavle, pove}e mi se dopa|a. A kako da ostavam prostor za prodol`enie, ako ne zemam edno {i{e votka i zaedno so prijatelot go goltneme nabrzina. Potoa, mo`ebi }e ÂŁ se javam na Magdalena. Mo`ebi na Katerina... Mo`ebi }e mu se zakanam na Petar... Mo`ebi povtorno }e go izgradam Premier... Po |avolite, daj da se napijam i da u`ivam vo prirodata. Ima vreme za mislewe. Na zdravje...

138


BELE[KA ZA AVTOROT Slav~o Koviloski e roden vo Skopje, 1978 godina. Diplomiral na Filozofskiot fakultet, grupa istorija. Pi{uva poezija, raskazi i kni`evna kritika, a se zanimava i so muzika (so hip-hop grupata Klan Istok go ima izdadeno albumot Prviot udar). Avtor e na zbirkite poezija ÂSonceto povtorno }e izgree° (2000 god.) i ÂPoezija vo dvi`ewe° (2005 god.) Koavtor e (zaedno so Aleksandar Koviloski) na knigata za urbana kultura, ÂAspekti na makedonskata urbana kultura - Hip hop Makedonija° (2005 god.), a zastapen e kako avtor i vo zbirkata poezija ÂZad vino`itoto°. Rabotel kako novinar vo Studentskoto radio, a potoa i vo ÂDetska radost° kade {to ima sorabotuvano so detskite spisanija ÂNa{ svet° i Ârazvigor° so intervjua i svoi prilozi na nivnite stranici. Urednik e vo najstaroto makedonsko spisanie za literatura, kultura i umetnost, ÂSovremenost°. Vo 2006 godina se zdobiva so nagrada za poezija na me|unarodniot festival "Melni~ki ve~eri na poezijata#, Melnik, Republika Bugarija.

139


Opasen sum