Page 1


Miloš Tešić – Lutalica Sudbine

Argus Books&Magazines

2


Miloš Tešić – Lutalica Sudbine

Edicija Putokazi knjiga 4.

3


Miloš Tešić – Lutalica Sudbine

4


Miloš Tešić – Lutalica Sudbine

Miloš Tešić

Lutalica Sudbine

2013. 5


Miloš Tešić – Lutalica Sudbine

6


Miloš Tešić – Lutalica Sudbine

Copyright © 2013. Milos Tesic

7


Miloš Tešić – Lutalica Sudbine

8


Miloš Tešić – Lutalica Sudbine

Setićemo se svake naše ulice. Jer, šta nam drugo preostaje…?

9


Miloš Tešić – Lutalica Sudbine

10


Miloš Tešić – Lutalica Sudbine

Čuvar duše Osećam da polako starim. Sve ove moje pesme, pratiće me neko vreme. I sve što napišem, ne razume svako. Iako svi znamo da život teče u krug. Čemu sve ovo? Umreću kao čovek koji je čuvao.

11


Miloš Tešić – Lutalica Sudbine

Kasno Dužim putem smo išli. Sad je sve samo odjek. Svuda oko nas samo prašina. Svima se sunce ponovo radja. Ali ne sija istim sjajem. Tada nisam uvideo. A sad je, jednostavno, kasno.

12


Miloš Tešić – Lutalica Sudbine

Čekanje Srećan sam što umem da volim. Srećan sam što postojim. “Kradem bogu dane”. U podsvesti osećam da tamo neko živi i čeka me. Neka nastavi tako, ja ću sigurno doći.

13


Miloš Tešić – Lutalica Sudbine

Moram tako Ja nisam kao ti. Voleo bih da možeš to shvatiti. Moram svima vrata otvoriti. Ti to ne možes podneti. Razumi, srce mi tako želi. Ne mogu drugačije. Ako sam u krivu, neka me u okove bace. Ja iz svoje kože ne mogu. Ne mogu, ni da hoću.

14


Miloš Tešić – Lutalica Sudbine

Razumevanje Kada je jednom povrediš, Tek onda shvatiš šta si izgubio. Budi mudar, pa istrpi. Jer ona podjednako tebe trpi. Tvoje vrline su njene mane, i obrnuto. Tu nastaje jedna nesalomiva celina.

15


Miloš Tešić – Lutalica Sudbine

Skrivena tajna Ovo su čudna vremena, i zato čuvaj se. Gledaj život kao meku postelju. Ako odeš, čuvaj se. Idi putem svoga sna. Idi za svojim jatom, jedina. A ja ću te se setiti u pijanim noćima, moja tajno skrivena.

16


Miloš Tešić – Lutalica Sudbine

Kad odeš ti Ja sam probao sve. Da si bolje zaslužila, znao sam. Jednom kada odeš od mene, Neka te sećanje prati. Sećanje na nas. I na dan, kada si upoznala moju mati. Neka te drugi sačuva, kada nisam umeo ja.

17


Miloš Tešić – Lutalica Sudbine

Tvoje ime Svako veče pijem u tvoje ime. Ni sam ne znam zašto. Ne znam šta imam od toga. Lakše mi je. Želim da me uzmeš. Kada se setim svega, teško mi je.

18


Miloš Tešić – Lutalica Sudbine

Samo ti Opet ti poruku pišem u kasne sate. Oprosti mi što smetam. Ne mogu da nadjem izlaz bez tebe. Ti si moj spas. Hoću tebe. I da niko ne bude izmedju nas. Hoću nas, i samo nas!

19


Miloš Tešić – Lutalica Sudbine

Lud Posle dugo godina, sretoh te na ulici. Na tvom licu se nije pojavio osmeh, kao nekada. Kao nekada, kada se nadjemo. Boli me to. Da nemam nekoga, da me voli. Lud za tobom, koja nikoga ne želiš.

20


Miloš Tešić – Lutalica Sudbine

Kasno Da sam te sreo ranije. Bila bi svo vreme uz mene. Ne bih se plašio da ti kažem istinu. Bojim se da će te istina oterati. Šta ja mogu, kad mi bog nije dao. Ovako, ne mogu ništa. Ostalo mi je samo da ti se poverim, i da čekam kada ćeš shvatiti.

21


Miloš Tešić – Lutalica Sudbine

Ne ide Hteo sam samo da se uzmemo. Hteo sam da mi decu rodiš. Hteo sam da želje predju u stvarnost. Ali ne ide. Jednostavno, nije nam bilo sudjeno. Hteo sam trunku iskrene sreće. Hteo sam da ove godine tuge bacim u smeće. Jedina, nije išlo, a u duši sam to želeo.

22


Miloš Tešić – Lutalica Sudbine

Nesrećnik Gde je ono o čemu smo maštali? Gde je ono o čemu smo maštali? Noći provedene sa tobom u toplim posteljama. Jutra neznana, kraj tebe probudjena. Gde je sve, jedina? Šta se desilo, malena? Neka si srećna. A ja ću se nasmešiti na to. Biću jak, ali boleće me što više nisam i ja taj srećnik.

23


Miloš Tešić – Lutalica Sudbine

Zašto Zašto mi ne veruješ? Znam da sam te povredio. Znam da te nisam shvatio. Da li je moguće da tvoje srce ne može da predje preko mojih pijanih laži. Shvati, nemoj da me razočaraš.

24


Miloš Tešić – Lutalica Sudbine

Sebičnost Ja sam te voleo, iako sam ti neveran bio. Voleo sebično, i neveran ti bio. Sad se kajem što sam to uradio.

25


Miloš Tešić – Lutalica Sudbine

Ulice sunca i tame Ponovo će sunce sjati. Ponovo će ptice sa procvale grane pevati. Sve ce biti kao i pre. Mi ćemo vino piti i pevati. Prošlost će učiniti svoje. Ispraviću sve. Vrati mi se u naručje, najmilije moje. Osmeh na licu krasiće nas. Setićemo se svake naše ulice. Jer, šta nam drugo preostaje.

26


Miloš Tešić – Lutalica Sudbine

Izmedju jave i sna Mnoge sam ljubio. I nekako uvek, tebi se vraćao. Ni jedna se ne ljubi kao ti. Ne znam da li je ovo java ili san. Sve u svemu, sta god da je, ne želim da prestane.

27


Miloš Tešić – Lutalica Sudbine

Lutalica sudbine Nikada nisam našao mesto koje mogu nazvati dom. Sve je samo pesma. Putujem od grada do grada. Reklo bi se da imam život zanimljiv. Ponekada mi prija saznanje da ne znam šta me sutra čeka. Kakve mi stvari donosi novi dan? Kada bi životi bili na prodaju, svoj nikada ne bih prodao. Jer, onda bi bilo dosadno…

28


Miloš Tešić – Lutalica Sudbine

Svakodnevnica Ne stidim se ni jedne svoje reči. Jer, znam da je svaka na mestu. Kome se ne svidja neka me se mani. Ko je kriv neka me ne sluša. Ja se tako borim. Dobro je kad imamo za šta da se borimo.

29


Miloš Tešić – Lutalica Sudbine

Životne stanice Kada se dete rodi, Ni svesno nije šta ga čeka, na putu odrastanja i shvatanja. Na putu života. Nije svesno, da je svaka životna stanica bitna. Stanica, na kojoj je samo na tren zastalo, i razmislilo u koji voz da udje. Prolazna stanica, sa koje nastavljamo dalje. To su trenuci života koji ne opisuju pejzaže. I uvek će se više sećati životnih stanica.

30


Miloš Tešić – Lutalica Sudbine

Sa severa Nikome o tebi ne pričam. Samo ovaj nektar vrti sećanja na sto načina. U srcu, kajanje razara. Koliko je prošlo da mi se nisi javila? Tri pune godine od tebe me dele. A ja sa severa, još čujem tvoj glas.

31


Miloš Tešić – Lutalica Sudbine

Koliko Šta imam ja sad od svog ovog ispravljanja. Šta imam, kad mi nije dao bog. Nije mi dao, da na vreme shvatim. Nego me poneo djavo. Ponelo me zlo. Koliko će mi još vremena trebati da sve vratim na mesto?

32


Miloš Tešić – Lutalica Sudbine

Rajski cvet Jednom davno držao sam u ruci najlepši cvet. Cvet koji sam ukrao iz rajskih vrtova. Svideo mi se toliko, da sam strepio da će mi ga neko ukrasti. Stegao sam ga toliko jako! Ni sam ne videh, da od mog stiska, poče da vene. Sve, dok se jednog dana, nije slomilo. Sad mi ostaje samo sećanje na taj rajski cvet.

33


Miloš Tešić – Lutalica Sudbine

Sunce u tami Onda kada niko nije mario za mene, ona je bila sunce moje tame. Kada sam mislio da sam sve izgubio, ona je znala da sam loše. Ona je znala i odmah me nazvala. Da mi kaže kad sam u krivu. Da mi saopši da je tu.

34


Miloš Tešić – Lutalica Sudbine

Što sam kriv Zar ovakav sam bio? Zar ovako mi se uvek sudilo? Zašto se u mladim godinama, osećam tako staro? Šta je život od mene učinio? Moja divna plava kosa počinje da sedi.

35


Miloš Tešić – Lutalica Sudbine

Neće doći Uvek sam pričao majci o tebi. Ona se nije nadala da će te ikada upoznati. Nisam ni ja. A sad, ostala je samo seta. I majka me nekad pita, a gde je ona? Kako je? Ja joj kažem, dobro je.

36


Miloš Tešić – Lutalica Sudbine

Priznanje Ponekad mi dodje da me nema. Ponekad poželim da se nisam ni rodio. Poželim da kažem laku noć. Rešio sam da zaspim… Budim se opet sa osmehom. I govorim sebi ,,izdržaćeš još jedan dan”. Ma, ne mogu da gledam ovu tamu oko sebe…..Svi isteruju neku pravdu. A malo ko od njih vidi da im to i nije privilegija u životu. Kome se dokazujete…? Kome? Samo se iznerviram i počnem da vičem na njih. Posle sam ja kriv što sam vikao. Kada prodje neko vreme shvatim da živim u zabludi, kao i svi oni. Da li je moguće da ljudi ne mogu sebi toliko da priznaju? Da li je moguće da ljudi, kada prave takve greške, ne shvataju da samo dokazuju koliko su izgubljene duše? Ko je kriv? 37


Miloš Tešić – Lutalica Sudbine

Ma, zar je važno ko je kriv! Živi smo i zdravi, i treba da se radujemo tome. Ali možda sam i ja slep, i ne razmišljam ispravno.

38


Miloš Tešić – Lutalica Sudbine

Krv je krv Nisam toliko jak da joj kažem da je volim. Nisam kadar da joj to dam do znanja. Više ne mogu da trpim njenu muku. Stalno govorim sebi da je dobro. Ponavlja se isto kao i sa tatom. Nikada nije imala ono što ja imam. Laže me da joj je bolje. A ja znam da i dalje trpi. Čemu takav život? Da bi dala unucima naslestvo, ćerkama ili sinovima? Mama, shvati da niko nije vredan naših života. To je naš život ! Ne trpi ništa i biće svega što poželiš.

39


Miloš Tešić – Lutalica Sudbine

Zadnje reči Bio je u posmrtnoj postelji. Još se sećam tog dana. I ne mogu da se pomirim sa tim da ga više nema sa nama. Još se nadam da će svakog časa zakucati na moja vrata. Držao sam ga za ruku i govorio mu da sam tu. A on je samo vikao ,,Zovite mi Miloša”. A on je i dalje dozivao me. Vikao je, ,,Boli me”. A ja sam mu govorio ,,Prestaće”. Njegova kosa beše svuda po meni. I eto, šta ostade od čoveka koji je mogao volu rep da iščupa. Samo par vlasi kose i sećanje… Na trenutak se vratio. Reče mi da nisam bio zlatan, ali da sam kadar. Reče mi da se pobrinem za sve. 40


Miloš Tešić – Lutalica Sudbine

Kaže mi da će danas nestati…A kada se popnem gore shvatiću gde sam pogrešio. Reče mi, Želimir je neozbiljan. Voli da laže da bi stekao slavu. Naučiće jednom da je ta slava samo privremena. Mara, igrom sudbine, mora da glada na pare. Sandra kao Sandra. Naša Sandra. Još se kajem zbog onog dana kada sam je istukao, pa je obolela. Ona je veliki čovek! A ti, mali majmune, ne jebeš nikoga pet posto. Ali znam da bi za krv, ako treba, i život dao. Ako treba, i ubio. Suze su same tekle. Sedeo sam na rubu kreveta, koji je na tom mestu već bio izlizan. Rekoh mu, ne brini tata, ti ćeš sve to obaviti. Ali, on je znao. Otišao sam sav uplakan. Ta bela soba mi se urezala u pamćenje. Nije prošlo puno, kada mi je Minja javio da se smirio. Sad ga više ne boli. 41


Miloš Tešić – Lutalica Sudbine

Sve one Andrea Bila si mlada i nisi znala šta hoću i kako sve funkcioniše. Olivera Bila si suviše zrela, a ja tek stigao u veliki grad. Željan Života Nataša Ne znam ni danas, šta si imala u planu. Marijana Sve bih ti dao da sam uvideo na vreme. Dragana Pogresno shvatanje imaš. Nije zanimljiv takav život, veruj mi. Tamara Lepa, slatka, zgodna, ali ne i razumna. 42


Miloš Tešić – Lutalica Sudbine

Dragana D. Pevao sam ti pesmu, a ni sam ne znam zašto? Sara Saro, jednostavno nema šta, da ti se priča. Ivana Ti si umela da mi sakriješ sve što ne želim da čujem. Marija Trebala si mi reći istinu. I ništa od ovog ne bi bilo. Jelena Pogled koji sanjaš. ……

43


Miloš Tešić – Lutalica Sudbine

44


Miloš Tešić – Lutalica Sudbine

Miloš Tešić Miloš Tešić je rodjen 18. decembra 1989. godine, u Vinkovcima. Otac i majka su mu rodom iz Bosne. Svoje prve dane detinjstva proveo je u malom mestu Sremske Laze. Rat, koji je počeo još dok on nije bio ni svestan svog postojanja, za njega se završava 1997. godine. Tada odlazi u Čalmu, sremsko selo, pod obroncima Fruške Gore. Tu završava osnovnu školu, a ugostiteljsku školu završava u Sremskoj Mitrovici. Godine odrastanja propraćene su mučnim sećanjima na rat i izbeglištvo. Po završetku škole odlazi u Novi Sad, gde provodi pet godina. Danas živi i radi u Beogradu. Posle očeve smrti, život mu postaje drugačiji. Kako sam kaže: “Više nisam isti.”

45


Miloš Tešić – Lutalica Sudbine

2012. godine objavljuje svoju prvu zbirku pesama, “Ožiljci”, koja je nastajala dugi niz godina… “Lutalica sudbine” je njegova druga zbirka pesama. I dalje piše, za sebe i prijatelje…

46


Miloš Tešić – Lutalica Sudbine

Bibliografija

47


Miloš Tešić – Lutalica Sudbine

Ožiljci (2012.)

48


Miloš Tešić – Lutalica Sudbine

Lutalica sudbine (2013.)

49


Miloš Tešić – Lutalica Sudbine

Argus Books&Magazines Vam sa ponosom predstavlja

50


Miloš Tešić – Lutalica Sudbine

51


Miloš Tešić – Lutalica Sudbine

52

Miloš Tešić - Lutalica sudbine  

poezija sudbine

Advertisement