Page 1

INTERVAL – kratke priče – Zorana Gavrilović _______________________________________________________

1


BADNJI DAN – kratke priče – Zorana Gavrilović _______________________________________________________

BADNJI DAN Zorana Gavrilović Izdavač IA Nova POETIKA Milentija Popovića 32A/15 Novi Beograd - Beograd Telefon: +381 61 720 62 70 Za izdavača Milomir Bata Cvetković Glavni i odgovorni urednik Andreja Paunović Prelom i korektura Milomir Bata Cvetković Maja Klisinski Dizajn Milomir Bata Cvetković Tehnički urednik Zorica Milinović Tiraž Neograničen - digitalni format Produkcija Nova POETIKA - Beograd www.novapoetika.com bazapoetika@gmail.com

3


BADNJI DAN – kratke priče – Zorana Gavrilović _______________________________________________________

Zorana Gavrilović

BADNJI DAN kratke priče

4


BADNJI DAN – kratke priče – Zorana Gavrilović _______________________________________________________

Badnji dan Vraćajući se kući posle napornog posla, sestrama Kaji i Raji se iz kaveza za prodaju patuljastih kunića obrati jedan od njih rečima “Videvši vaše poglede usmerene prema nama verujem da bi ako bi me kupile, živeli ispunjeno i lepo, na obostrano zadovoljstvo“. Sestre pomisliše “Kakva slučajnost, upravo smo ostale bez kućnih ljubimaca i mnogo tugujemo zbog toga”. Videvši da nameravaju da ga kupe iz gomile istrča ženka sa šarom na leđima u obliku krsta moleći da i nju kupe jer ne može da živi bez prelepog kunića. Dok zimsko Sunce obasjavaše sav živi svet sestre kupiše ta dva mila i divna bića i odnesoše ih kuci. Pomisliše “Bog sve vidi pa nas zato daruje ovim bićima”, a kunići, videvši praznični dekor, legoše mirno u korpu umesto drugih ukrasa i ponašase se poput božićnih poklona. Kada dođe Božić, sestre izneše posluženje iz posuda iz kojih se tradicionalno služilo povodom svečanosti, koje su nasledile od predaka. Zatim kao i uvek u ovakvim i sličnim prilikama počeše da evociraju uspomene pre svega na prababu, a zatim o ostalim ljudima, stremljenjima i dešavanjima. Nakon praznika se zapitaše ,,Znamo li kako se oni hrane?,, „Samo nam dajte suvo povrće i svežu vodu i ne brinite“, rekoše kunici i poljubiše ih u brade. Tako sestre počeše da vrše slatku brigu o nejakim bićima i da se sa njima igraju kao u ranom detinjstvu. Odjednom počeše da izvlače stare igračke, luna-park za kućne ljubimce i obaveznu ukrasnu kutiju sa prorezima i poklopcem za spavanje, kako ih ne bi nagazile prilikom noćnog i sanjivog izlaska iz soba. Kad porastoše ponosno ih šetahu ulicama grada prebačene preko garderobe kao modni detalj, dok su ih oni zasmejavali i golicali. Kad dođoše dani parenja sestre shvatiše da nemaju 5


BADNJI DAN – kratke priče – Zorana Gavrilović _______________________________________________________

prostor za uzgoj kunica pa počeše da im traže smeštaj. Tako posredstvom prijatelja dođoše do vlasnika jednog od najvećih svetskih rezervata za zaštitu životinja, koji im pokaza izgled rezervata i od koga saznaše da njihovi ljubimci srećom pripadaju vrsti koja izumire i da je srećan što će ih, na obostrano zadovoljstvo čuvati. Sestre zadovoljno odahnuše i iznenadiše se novcem za koji ih je otkupio. Zatim poljubiše ljubimce a vlasnik rezervata se obaveza da ce ih stalno obaveštavati šta se dešava sa ljubimcima.

6


BADNJI DAN – kratke priče – Zorana Gavrilović _______________________________________________________

Čokoladno mače Jednoga lepog prolećnog dana, dok vozih bicikl, ugledah kraj puta nešto malo, poput plišane smeđe kuglice. Zastadoh za trenutak da se uverim da li je živo i da li je reč o krtici ili mačetu. Tad shvatih da je reč o mačetu veličine dlana, boje čokolade, odbačenom zbog toga sto je suvišna i sto je ženka. Ubacih je u ranac i zajedno krenusmo putem vikendice. Tako dobih novu “stanarku” i “drugaricu” – macu. Bila je inteligentna, tako da je razumela sve što sam joj govorila. Sve se to dešavalo za vreme blokade, kad danima boravismo u vikendici, praveći hranu od plodova koje nam je darovala čista priroda. To je sve bilo mnogo lakše i lepše uz drugaricu kakva je bila maca. Čim bi joj rekli nešto, to bi i uradila. Dok smo spremali hranu terala je od stola bubice, gušterčiće i sličnu gamad, a sama nije prilazila hrani jer smo joj tako rekli; pouzdano je znala da ima svoju. Kasno noćima, nakon degustacija proizvoda, opijena mirisima prirode i proizvoda dolazila je da se mazi poput deteta pre spavanja. Mi smo odmarali pričajuci o svakodnevici, o suštini zivota, umešnosti vođenja domaćinstva uz redovan posao, studije i sposobnosti da se prebrode najteže situacije u životu.

7


BADNJI DAN – kratke priče – Zorana Gavrilović _______________________________________________________

Deca i ljubimci Jednoga dana devojčica Beka dobi na poklon lepo muško mladunče pudle, malo, crno, sa belim pramenčićem na glavi i nazva ga po bombonama koje je tada jela sa uživanjem. Bila je rastom do obrva svojoj starijoj sestri Žaki. U to vreme njihovi roditelji se spremahu za godišnji odmor i pošto nemahu gde da ostave ljubimca povedoše ga sa sobom. Tako svi zajedno otputovaše na prelepo ostrvo sa još lepšim plažama i prirodom, na koje su odlazili svakoga leta. Dok mladunče pudle uživaše u pažnji dece, turista i meštana, devojčice se igrahu u velikom plićaku sa ostalom decom. U to vreme se na pučini blizu zaliva omrestiše delfini i jedno mladunče im veselo priđe, obzirom da je videlo kako ga deca imitiraju dok vade iz mora školjkice, pužiće i kamenčiće. Videvši to odrasli delfini priđoše i u znak pozdrava skočiše i praćnuše repovima, dok se kupači obazrivo skloniše. Tako se stvori poseban odnos između sestara i njihovih ljubimaca. Kad dođoše kući i poče škola sestra Žaka dobi za rođendan belu pudlu, ženku i tako nastaviše da u svojoj bašti uzgajaju u vidu hobija divne pudle. Delfin je rastao poput njih i svakoga leta ih je sa nestrpljenjem čekao da dođu i pričaju kako je bilo u školi i da im pokaže kako se jure ostale ribe i nemani u blizini. Devojčice su rasle, odmarale i družile se dugi niz godina, dok se nije zaratilo. Od tada one više ne odlaziše tamo pitajući se šta se desilo sa društvom sa mora, ljudima koje su viđale svakoga leta i delfinom ljubicem, dok je on osetio nevolju i sklonio se u obližnji zaliv gde osta dok ne upozna svoju životnu saputnicu. Kad porastoše završiše su fakultete, Beka Uciteljski a Žaka Istoriju umetnosti. Nakon teških godina Beka poče da radi u Osnovnoj školi gde se pokaza kao odličan pedagog i njeno 8


BADNJI DAN – kratke priče – Zorana Gavrilović _______________________________________________________

odeljenje bi nagrađeno letovanjem. Letovanjem baš u zalivu gde je odsedao delfin ljubimac! Kakva je to bila obostrana sreća kad se videše Beka i delfin! I to čim autobus uđe u zaliv, delfin skoči u znak pozdrava a Beka ga prepozna i pođoše joj suze radosnice. Nakon kraćeg odmora Beka odvede razred na plažu pričajući deci o svom poznanstvu i druženju sa delfinom, a delfin skoči nekoliko puta, nasmeja se na svoj način u udalji se ka početku zaliva kako bi pažljivo posmatrao vodu u kojoj se kupaju Beka i njen razred. Tako prolaziše dani u letnjim užitcima, a na jesen, kad je Beka trebala da se vrati kući, poseti je Žaka sa verenikom, koji su iz obližnjeg mesta hvatali prekookeanski brod za krstarenje Sredozemljem. Kad vide delfina, Žaka odreagova kao Beka, a delfin se uputi za mladim parom put Sredozemnog mora, gde ploveći nalete na jato drugih delfina. Jato je pratilo brod i kad se prelepa delfinka okrenula prema mezimcu i počela zanosno da uvija peraja i trepće dugim prelepim trepavicama delfin je shvatio da će uvek biti različit od Beke i Žake zato što je delfin! Uz to delfinka je mila, lepa i baš mu prija njeno društvo… Uostalom, razmišljao je: ”Što bi patio što je delfin dok gleda kako se Beki udvaraju momci i Žaku koja se ljubi sa verenikom dok igra tango na palubi broda! Zašto bi on bio sam kad ima svoje novo i pravo društvo i privrženu lepoticu u njemu?”. Shvativši sve to delfin reče sebi da neće više da tuguje i ode put Sredozemnog mora sa svojim novim jatom i pravom životnom saputnicom. To videše Žaka i njen verenik i sa uzbuđenjem i srećom ispričaše Beki, koja upravo upozna prelepog avijatičara i zakaza venčanje.

9


BADNJI DAN – kratke priče – Zorana Gavrilović _______________________________________________________

Dečak i klarinet Miša je položio prijamni ispit za pohađanje vojne škole, pa su njegovi roditelji organizovali slavlje za rodbinu i prijatelje. U kući je svečana atmosfera, gosti tek što su stigli, dolaze svirači i počinju da sviraju Marš na Drinu. U tom momentu se ču da nešto kaplje. “Ženo, proveri da li si zavrtela slavine”, nervozno govori otac. “Sve je u redu”, odgovara majka i počinje da služi goste. Zatim otac nali čaše gostima i taman kad je hteo da počne zdravicu prekinu ga čudno iskašljavanje. Isprva su se svi okretali ne bi li otkrili od kuda dolazi, sve dok u čudu ne videše stari klarinet, koji se i dalje iskašljavao i po prvi put počeo da govori: “Divno je videti sve vas na okupu u srećnom trenutku. Niste znali da umem i da pričam?” Svi gosti odgovoriše potvrdno. “Dugo sam čekao ovaj trenutak da otkrijem velikom broju ljudi da znam da sviram, plačem, smejem se, pevam i pričam. Hteo sam lično da vas uverim u to jer znam kako bi reagovali kad bi vam o tome pričali članovi porodice u kojoj trenutno odsedam. Stvoren sam davne 1920.godine od strane jednog naprednog dečaka Mite koji je učio zanat pravljenja klarineta. Na moju veliku radost on se proslavio kad me je napravio i po njegovoj licenci su se prodavali muzički instrumenti u prodavnici kod hotela Prag. Ja sam bio mlad, lepo obojen i lakovan pa me je Kralj kupio na poklon svom slugi. Tako smo njegov sluga i ja danima uveseljavali Kraljeve goste na balovima i svečanostima. Sluga je uz moju pomoć bio popularan i dobro zarađivao, a mene su brižljivo održavali i negovali. Tako su godinama predamnom promicala lica najpoznatijih ljudi u Zemlji i njihovi gosti a ja sam ponosno i tečno svirao najlepše melodije. To se dešavalo sve do 1941.godine kad je moj tadašnji vlasnik bio prinuđen da emigrira a mene je morao prodati. Međutim, dobar glas se daleko 10


BADNJI DAN – kratke priče – Zorana Gavrilović _______________________________________________________

čuo, pa sam došao u ruke iskusnog skadarlijskog muzičara, sa kojim sam svirao i nastupao tokom rata i prvih godina nakon oslobođenja. Zatim je i moj drugi vlasnik odlučio da me proda kada je rešio da prekine boemski život. Moram priznati da mi je bilo teško zbog toga. Bio sam već u godinama, istruleli su mi delovi i pitao sam se ko će me takvog uzeti. Desila se takva situacija da je jednom studentu trebao instrument da bi svirao i izdržavao se. Prolazio je tako danima pored radnje u kojoj sam bio, dok mu se nisam obratio i predložio da pomognemo jedan drugom. Predložio sam da on mene kupi po ceni polovnog i popravi a ja ću mu, za uzvrat praviti društvo u samoći i pomoći da zaradi pare. Tako sam se ponovo našao u žiži javnog života svirajući razne melodije dok su me ozarena lica sa sjajem u očima veselo pozdravljala. Kad je student diplomirao, zamolio sam ga da me više ne prodaje jer se vezujem za vlasnike i teško mi je kad me ostave. Obećao sam mu da mu neću zauzimati puno prostora i da neću pričati ako mi ne da reč. Međutim, obzirom da sam klarinet i da ne mogu imati zadovoljstvo da imam porodicu, decu i prijatelje, molim vas da mi oprostite što uzeh reč. Sve ovo imajući u vidu činjinicu da se pred mojim očima odigravao život ove porodice, pa i Mišino rođenje, rast I ostali dani, iskomponovao sam melodiju koju želom da odsviram ovom prilikom”. Svi ga pozdraviše aplauzom. Zatim klarinet poče da svira a domaćin i gosti nazdraviše.

11


BADNJI DAN – kratke priče – Zorana Gavrilović _______________________________________________________

Doboš Na jubilarnom šezdesetom takmičenju omladinskih orkestara omladinski orkestar KUD Abrašević iz Leskovca je osvojio prvo mesto. U njemu je, pored ostalih članova, doboš svirao mali Bale, koji je u ratu ostao bez oca. Majka mu je radila u Omladinskoj zadruzi sve do početka rata, kada je bila proglašena za tehnološki višak i ostala bez posla. Potrebe egzistencije sebe i svoga sina je namirivala radom na crno. Bale je sanjario o odlasku na more u letnjem periodu radi kupanja, posmatranja ribica, gnjuranja, ronjenja i igranja sa školjkama i morskim zvezdama. Iako je više voleo da ide na letovanje, koje nije mogao da priušti, dogodilo se nešto lepo što pamti celoga života: dobili su nagradni put i gostovanje na Prazniku mimoza u Herceg Novom. Bio je presrećan što mu se pružila prilika da uživo vidi paradu, more, grad i marinu. Majka je radila više od radnog vremena kako bi uštedela pare za džeparac sinu. Noć uoči sinovljevog odlaska na put ispekla mu je pitu sa kupusom i vanilice znajući da će to sa radošću podeliti sa orkestrom. Na put su krenuli đačkim autobusom. Putovali su cele noći gledajući kroz prozor kako promiču predeli pod snežnim nanosima, pričajući i zbijajući šale. Pred zoru su zaspali, a kad su se probudili bili su sred primorskog krajolika, pozdravljalo ih je zelenilo i šum mora. Sunce je sramežljivo probijalo svoje zrake koji su obasjavali pučinu i srca dece, meštana i turista, presrećnih zbog predstojećeg praznika. Bale je bio radostan i ponosan što je nastupao kao dobošar ne čelu orkestra, ali mu je bilo žao što mu otac nije živ da prisustvuje tom događaju. Doputovali su dan pre početka parade i bili su smešteni u privatnom smeštaju. Za sve njih spavanje je 12


BADNJI DAN – kratke priče – Zorana Gavrilović _______________________________________________________

predstavljalo gubljenje vremena. Zato su brže bolje izašli da prošetaju kako bi videli kako se grad priprema za predstojeću svečanost. Pred njima je blještala slika umijenih ulica, pripremljenih štandova, ulepšavanja radnji, kuća, brodova i dolaska turista. Narednog dana su sa ponosom nastupili, obučeni u svečana mornarska odela, dok su ih svečano odeveni meštani, turisti i drugi gosti pozdravljali dok su prolazili gradom. Bale je prvi put u životu prisustvovao takvoj paradi i sve mu je bilo nestvarno – parada, grmovi mimoza, mažoretkinje, ljudi maskirani u dobru vilu, kapetana Kuka, Petra Pana, Diznijeve junake, i sl. Žalio je što za majku nije bilo mesta da i ona sa njima krene. Posmatrajući ukrašene brodove pitao se da li on to stvarno proživljava ili je san. Za sve vreme praznika je šetao gradom, družio se sa ostalim članovima orkestra i bio je tužan što sreću ne može sa još nekim da podeli. Zadnjeg dana boravka, kad su se svi pakovali i spremali da idu kućama, Bale je spazio na jednoj klupi jednog Roma kako sedi, drži ruke na licu i plače. Prišao mu je i upitao zbog čega plače a Rom mu je odgovorio: - Ja to zbog nemoći. Imam ćerku poput tebe koju ne mogu da vidim zato što nemam pare da odem kući. Radio sam sezonski i pokušavao da uštedim kako bih odneo neke pare kući kad je ispalo da me gazda nije prijavio i da nije hteo odmah da mi da pare. Rekao je da sačekam da prođe praznik i da će mi tada platiti ali, obzirom da nije odavde, a da mu je kum meštanin, da će mi po kumu isplatiti a sad se pravi lud i kaže da ga tužim. Kući me čeka žena kojoj ne znam kako ću na oči jer se sezona završila u oktobru a sad je februar, ja zbog gada živim ovde i nalazim povremene poslove kako bih zaradio za stan i hranu. Videvši Baleta kako razgovara na ulici sa nepoznatim čovekom dirigent orkestra je prišao i saslušao Roma. Kad je čuo da 13


BADNJI DAN – kratke priče – Zorana Gavrilović _______________________________________________________

je iz kraja kroz koji prolazi autobus, obzirom da je bilo slobodnih mesta, predložio je da odvedu Roma na ručak i rekao mu da može sa orkestrom na put kući. Rom se presrećno zahvalio, obrisao suze i spakovao stvari.

14


BADNJI DAN – kratke priče – Zorana Gavrilović _______________________________________________________

Interval Negde pred zimu u jednom dvorištu, na orahu kraj kuće, izlegoše se mladunci kolibrija. Beše to ptičija porodica od roditelja i troje mladunaca. Dok roditelji prikupljahu hranu za mladunce iz gnezda se ču veselo dozivajuće cvrkutanje. A onda dođe dan časova letenja. Tad jedan od njih ispade iz gnezda i kad vide gazdu poče da mlatara krilcima i da mu govori: „Dobri čoveče, molim za pomoć. Neću preživeti ako me neko ne uzme u svoj kavez. Na času prvog leta pao sam na zemlju umesto da sletim na obližnju granu pa da se vratim u gnezdo. Ako me podignete u gnezdo, roditelji me neće hraniti jer ću poprimiti za njih strani miris. Zato vas molim da me stavite u vaš kavez a ja ću vam zahvaliti na svoj način – ulepšaći vam pesmom svaki trenutak“. Domaćin malo razmisli, a zatim se seti starog sata sa drvenim ptićem pa pomisli kako bi bilo da napravi inovaciju i promeni mu namenu. Tako uradi. Izbaci igračku, ubaci postolje, pojilicu i hranilicu i adaptira sat u kavez, u koji smesti malog kolibrija. Kad videše da im nema mladunca, roditelji kolibri počeše da lete duž predela kako bi otkrili šta se desilo sa njihovim potomkom. Za to vreme mladunac se privikavao na nove uslove života. Kad vide svoji roditelje kako proleću pored prozora, zacvrkuta nekoliko puta a oni, videvši da je ispali mladunac na sigurnom, smireno odleteše do gnezda. U novoj sredini, mladi kolibri nastoja da oponaša drvenog prethodnika jer je imao osećaj za vreme i tačno na pola sata cvrkuta je svoju pesmicu. To unese radost u porodicu koja ga je primila. Cvrkut mu je bio poput najlepšeg cvrkuta slavuja. Isprva uživahu samo ukućani dok odjednom to ne čuše i druge ptice i počeše da nadleću kuću. Tako se, videvši puno prirodne hrane, idućeg proleća naseliše vrapci a iz bojazni da se nešto ne desi malim „rođacima“ jarebice formiraše gnezdo kraj dimnjaka i nastade idila. 15


BADNJI DAN – kratke priče – Zorana Gavrilović _______________________________________________________

Izaslanik Na svoj rođendan uvek sam u dilemi koju želju da zamislim da bi mi se ispunila. Jednoga jutra u Parizu, na svoj rođendan, primila sam nesvakidašnju poruku na mobilnom telefonu. Nešto prelepo, što nisam mogla čak ni da sanjam. Toga jutra u mojoj saksiji sa cvećem izlegao se mali golub, žutog paperja, sa smešnim kljunom. Iako sam upravo uživala šetajuci pored Sakreker-a, poželela sam da se vratim kući, da ga vidim, što se, naravno, uskoro dogodilo. Legenda kaže da su golubovi izaslanici Boginje Afrodite. On je potomak engleskog titlera i bosanskog goluba i jedini ima sive beonjače. Rastao je tako mali golub pred mojim očima i pratila sam svaku njegovu razvojnu fazu – od prvog pridizanja na noge, nespretnog mlataranja krilima, prvog hoda uz ispuštanje zvuka koji smo u šali zvali paktanjem, prvog leta, prvih ,,ljubavi,, , osamostaljenja,… Pitala sam se čiji je ovo prostor, moj jer sam kupila stan ili njegov jer je tu rođen. Kad je porastao za njega se kupovalo specijalno seme, za lepotu, zdravlje i vitalnost, kakvo drugi golubovi sanjaju. A on se ponašao svakoga jutra isto budeći me da ga iz dlana nahranim i napojim. I tako pet godina, dok se ne preselih u drugi stan. A Afrodita? Veliko joj hvala što je oplemenila moj životni prostor divnim stvorenjem sa njemu svojstvenim ritualima.

16


BADNJI DAN – kratke priče – Zorana Gavrilović _______________________________________________________

Matursko veče Ljiljana i Marko slave malu maturu. Dok je Ljiljana šila sebi matursku haljinu, obzirom da je još uvek bila tinejdžerka i želela što otkačenije da se obuče, Marko je po prvi put isprobavao svečana odela. „Brzo idu godine“, razmišljaju njihovi roditelji. „Šta će Ljilji pasti na pamet da skroji, obzirom da će priprema trajati do same proslave mature? A tek frizura? Jedva čekamo da još malo poraste i počne da se ponaša kao prava devojka!“ razmišljahu njeni roditelji. „Uvek ima vremena za monotoniju!“ – govoraše im Ljilja na glas, uzevši dve različite cipele i vezavši konjski rep na stranu! „I da znate, ovo je mala matura, ja sam još dete, ne uništavajte moju kreativnost! Za paž frizurice, pletene džemperiće i ravne suknje do pola kolena ima još dugi niz godina, naravno, ako budemo živi i zdravi“. Roditelji se prekrstiše i nasmejaše. Onda se otac obrati majci: “Mirjana, šta se čudiš, kruška pod dunju ne pada nego pod krušku! Da li se sećaš kako smo bili odeveni na našem prvom sastanku? Ja se odlično sećam tvoje crvene kose i narandžaste mini suknje a ti moje rokabili frizure i zelenog prugastog odela od balon svile? Da li se sećaš komentara naših roditelja? Pa bez obzira na sve završismo fakultete, zaposlismo se, imamo dobar brak i pod stare dane sedimo u puloverima ispred televizora i gledamo čeljade kako raste poput nas.“ Oboje se do suza nasmejaše a Ljilja vragolasto klimnu glavom. „Gotova je! Tra, la, la, la! Ovo nikad nećete videti u radnji!“ I izađe pred roditelje u svojoj novoj haljini. Novoj haljini iz tri boje, na jedno rame, sa asimetričnim karnerom. „Bolje je nego što smo mislili“ pomisliše roditelji i pogledaše se. Marko je živeo dve ulice dalje od Ljiljane i trudio se da izgleda što ozbiljnije. Dok je Ljilji teško padala pomisao odrastanja, Marku se dopadala ideja da barem na jedan dan bude u odelu sa kravatom, poput svoga oca. Naravno, i da izgleda starije od Ljilje. A plesni koraci? Da li ih je 17


BADNJI DAN – kratke priče – Zorana Gavrilović _______________________________________________________

dobro uvežbao? Ili će prepustiti da ga Ljilja vodi? „Situacija će pokazati“, pomislio je i zalizao kosu, dok su ga roditelji sa ponosom posmatrali. Zatim su Marko i njegov otac seli u auto i otišli po Ljilju pa zatim svi zajedno odoše na maturski bal.

18


BADNJI DAN – kratke priče – Zorana Gavrilović _______________________________________________________

Most generacija Jednoga dana obratiše mi se deca iz komšiluka rečima:“ Imamo molbu za Vas. Mi volimo životinje a naše komšije su napustila deca trajno se iselivši u inostranstvo pa smo počeli zajedno da gajimo golubove. Dozvolite da vas nešto pitamo“. Odgovorih potvrdno. „Da li hranite ptice?“ Odgovorih potvrdno i pozvah ih da uđu u stan. Poslužih ih pekmezarom spremljenom prema receptu svoje bake i počesmo priču. „Da li poznajete komšije Simonidu i Josifa?“ upitaše me. „Možda iz viđenja ali lično ne“, odgovorih. „To je onaj simpatičan vremešan par koji zajedno svakoga jutra ide u radnje a kad su smotre plesnih parova redovno ih posećuje.“ „A, sada znam o kome govorite“, odgovorih. „Devedesetih godina prošlog veka deca su im se trajno iselila u inostranstvo na njihovu veliku žalost. Rešili su da popune bolnu prazninu gajeći golubove a i druženje sa nama pomaže i nama i njima. Nas roditelji ne mogu uvek da kontrolišu šta radimo iako smo dobra deca, u poverenju, čuvamo jednu kucu u podrumu, o tome znate samo Vi i komšije o kojima je reč. Veoma su dobri uzgajivači golubova, osvojili su silne nagrade ali su im daleko radnje za kupovinu hrane na veliko pa se tako pomažemo. Pomažemo i obostrano uživamo. Vitrina im je prepuna nagrada. Sa druge strane, vidi se da vole decu i da umeju da cene prave vrednosti. Sve ovo pričamo zato što im je odleteo vredan golub, osvajač medalja i čini nam se da sleće na Vašu terasu. Da li možemo da priđemo terasi?“ Odgovorih potvrdno. „Evo ga, odlično!“, veselo uskliknuše videvši živog i zdravog pedigriranog goluba i rekoše mi kako da mu napravim zamku za hvatanje. Tako mu idućeg jutra postavih zamku i on vrlo brzo bi uhvaćen i vraćen vlasnicima. Za mene nasta novo poglavlje u obogaćenju svog znanja o pticama i drugarstvu.

19


BADNJI DAN – kratke priče – Zorana Gavrilović _______________________________________________________

O bombonama Jednog julskog dana istovremeno se porodiše dve majke jedna pored druge. Situacija je bila takva da u su porodilištu u tom momentu sale bile zauzete pa ih smestiše zajedno u jednu sobu, odvojivši ih paravanom. ”Radost bola”, pomisliše, shvativši da su u roku od pet minuta rodile lepe i zdrave bebe, devojčicu i dečaka, Slađanu i Slađana. To je združilo dve do tada nepoznate porodice. Bebice su u početku ličile jedna na drugu, pa ih je drustvo u šali zvalo blizancima. Duhoviti su na to dodavali da su za Ginisovu knjigu rekorda jer su jedini blizanci na svetu od potpuno različitih roditelja! Slađan je rastao u mirnijem kraju grada u velikoj lepoj kući poznatog zanatlije. Kao dete se igrao lopte, klikera, sličica i sl. Slađana je živela u stambenoj zgradi u urbanijem delu grada i kao dete mnogo je volela da šije i plete garderobu lutkama. Dok je Slađan bio ekstravertan, Slađana je bila stidljiva zato sto je najmlađa u društvu i u porodici. Obožavala je da se igra žmurke, skrivalice i sl. Njihovi roditelji su se često viđali u gradu, kojom prilikom bi zastali da popričaju o njihovim “blizancima”, na primer koliko je ko visok i težak, kad je kome izrastao prvi zub, ko ima koliko čvoruga na glavi i sl. Tako im prolaziše godine dok ne dođe vreme za školu. Iako nisu imali uticaja koju će Osnovnu skolu pohađati njihova deca, ugledaše se na prvom času. “Šta je sudbina”, radosno uzviknuše kad se videše! Tako su Slađana i Slađan bili društvo iz školske klupe tokom pohađanja Osnovne škole. Šalili su se obostrano on na njen račun kako mora da mu persira kao starijem jer je rođen celih pet minuta pre nje a ona njemu da on njoj kao kavaljer persira jer je žensko. Veselo su se družili na odmorima, 20


BADNJI DAN – kratke priče – Zorana Gavrilović _______________________________________________________

školskim zabavama i ekskurzijama, sve dok nije došlo vreme da se upišu u srednje skole. Obzirom da su pohađali različite škole u različito vreme, imali su sve manje vremena za druženje. Zatim su na redu bile studije, na kojima su upoznali životne saputnike, formirali svoje porodice i tako udaljili jedno od drugoga.

21


BADNJI DAN – kratke priče – Zorana Gavrilović _______________________________________________________

Polazak u školu Mira je toga jutra bila sama sa lutkom i medom. Osećala se je posebno jer je znala da više nikad neće biti u detinjstvu. Bio je prvi septembar, dan kada se polazi u školu. Roditelji su joj radili a stariji brat je već bio u školi. Kroz neko vreme došla joj je tetka da se uveri kako je đak prvak i kako se pripremio za prvi dan u školi. „Dobro je, nisi se umazala eurokremom a što se tiče mamine šminke i obuće, ni njih nisi dirala. Imaš labelo za devojčice i svoje lepe nove, lakovane cipele. Mama ti je pripremila roze haljinu sa žiponima i beli hulahop, školsku tašnu, užinu, sve što je potrebno, ja ću te obući, isplesti kiku i odvesti u školu. Upamti da se u klupi sedi mirno, ne vrpolji se pred drugima kad je čas. Ne žvaće se žvaka kad je čas a ako moraš u vece, i ako još nešto hoćeš da pitaš učiteljicu prvo podigneš dva prsta desne ruke.“ Zatim su se obukle, doterale i krenule u školu.

22


BADNJI DAN – kratke priče – Zorana Gavrilović _______________________________________________________

Principal Tog jesenjeg prepodneva perači ulica su umili asfalt u centru Beograda neposredno pre nego što sam stigla na razgovor za posao. Blago jesenje Sunce probijalo se kroz krošnje drveća, dok su menadžeri i vlasnici privatnih radnji vršili pripreme za početak radnog dana. Ulicama su užurbano šetali zaposleni ka radnim destinacijama, penzioneri u prepodnevnu šetnju, vlasnici sa kućnim ljubimcima, turisti i ostali prolaznici. U tačno minut do devet stigla sam na adresu kancelarije, zazvonila i vrata mi je otvorila otmena gospođa u šanel kostimu, sa naočarima i persijskom mačkom karamel boje, prebačenom preko leve ruke. Za njom se širio oblak Živanši parfema. „Dobar dan. Dolazim povodom razgovora za posao“, rekla sam. „Dobar dan, uđite“, ljubazno me je pozdravila. Pošto smo se jedna drugoj predstavile uvela me je u kancelariju. Počela sam da razgledam prostor: na podu persijski tepih, na zidovima Levitanove slike, nameštaj stilski od abonosovine, prozorska okna prekrivena brokatnim i tilskim zavesama, dva radna stola, na jednom stabilni kompjuter sa faksom, štampačem i skenerom, na drugom laptop, stilizovani luster i lampe. U tom času utrčala je mezimica-persijska mačka i opomenula me što nije u centru pažnje, a za njom i budući principal sa kafom i počele smo razgovor za posao. „Vidim završili ste u roku. Govorite Engleski i Ruski jezik. Znanje rada na računaru – MS office. Da li znate da je posao takve prirode da nekad zahteva prekovremeni rad“? Odgovorila sam potvrdno. „Da li bi ste pristali na plaćeni prekovremeni rad“? Opet sam odgovorila potvrdno. „Posao je takve prirode da se nekad obavlja i van sedišta kancelarije, zbog čega služi i ovaj lap top na ovom stolu. On je, inače povezan sa stabilnim računarom. Da li imate privatnih obaveza koje bi Vas, eventualno sprečile da zbog posla otputujete“? Odgovorila 23


BADNJI DAN – kratke priče – Zorana Gavrilović _______________________________________________________

sam da nemam. „Kada ste spremni da počnete sa radom“? Odgovorila sam da sam istog momenta spremna. „Onda ste Vi prava osoba za mog pripravnika. Kancelariju delim sa kolegom, na koga možete računati u pogledu instrukcija a dobijaćete ih i putem računara. Nadam se da se ne plašite mezimice, nju čuva moj sin ali je trenutno na ekskurziji pa je nosim sa sobom“. Rekla sam da se u svemu slažem. „Onda do viđenja i vidimo se sutra u ovo vreme“, reče principal. „Do viđenja“ rekla sam presrećno i otišla kući.

24


BADNJI DAN – kratke priče – Zorana Gavrilović _______________________________________________________

Prolaznost i večnost Jednoga dana jedan čovek pomisli kako je suviše bogat da bi bio srećan. Kako dati zlatnike a da ih pri tom uzaludno ne uništi? Pomisli kako čovek mora biti human, plemenit ali i razuman, ne rasipnički neodgovoran. Zaputi se u obližnju Eparhiju da o tome porazgovara sa Ocima. Odluči da daruje ljude Crkvom, jer je vera sve u životu. Oci ga blagosloviše a od do tada opustošene zabiti nasta Raj na zemlji. Jedna ljudska duša je patila zbog mnogo stvari. Nije bila u rodnoj sredini na pravi način shvaćena. Večito je bila na oprezu da od zluradih ljudi trenutkom nepažnje ne bude ranjena. Rešila je da promeni sredinu u kojoj živi. I bila je srećna dugi niz godina, dok Bog nije odlučio da je stavi pred iskušenje. Tada ode do Crkve koju je vekovima ranije finansirao plemeniti bogataš, pomoli se Bogu i – ponovo postade voljena. Plemenitost, nada i ljubav su atributi večnosti.

25


BADNJI DAN – kratke priče – Zorana Gavrilović _______________________________________________________

Razgovor pisca i đavola Jednoga dana dogodilo se piscu nešto najstrašnije za jednog umetnika: razdiruće nepravde su težile da skarade njega i njegove bližnje, pa se obratio iskušenju jer bi, u protivnom njegove teme bile osujećene i misao ugašena i potrošena. Slutivši da u iskušenju ima i nečega njemu sličnog pisac požele da razreši nepravdu koja je težila da dobije osobinu misterioznosti. Pod pretpostavkom da u svemu postoje dve strane dobro i zlo, pisac pomisli da se i surovi rodio kao dobar ali ga je život načinio zlim. „Ima vremena za književnost“ pomisli u sebi pisac i okrenu se svetu anđela, ne sluteći da je njegovo iskušenje bilo sve vreme oko njega, da se pojavljivalo kad se najmanje nadao, da ga je posmatralo, komentarisalo, relaksiralo i zastrašivalo. Dok je pisac bio tužni šaljivdžija, zanimljiv i osoben, iskušenje je imalo jak senzibilitet i pokazivalo je emocije, govorilo je da je za pisca spremno sve da učini. Dovijalo se na različite načine da objasni piscu kako treba da napusti svet u kome živi i ode u njegov, obećavajući mu toplo porodično gnezdo, slavu i ugled. Međutim, pisac nije ozbiljno uzimao u obzir reči neznanca, privlačnog i istovremeno zastrašujućeg, pa je rešio da gradi život i karijeru u sredini koja ga je okruživala. Sve je to bilo podnošljivo za jednog intelektualca dok je imao pred sobom cilj koji se teško dostiže. Međutim kad je shvatio da je epilog takvog života u suštini bilo vegetiranje kao vid laganog umiranja, pisac se zapitao o svrsishodnosti njegovog dotadašnjeg bitisanja. Zatim se pisac zapita na temu Volje Božije, njenoj jasnoći, zbog čega se rađamo, zbog čega nas nagoni na nagonske reakcije, zbog čega on ne žmuri na nepravde i slično. Kako objasniti više religija, Bogova, Svetaca? Zar pisac ne postoji na ovom Svetu da bi napisao jedno ili više znamenitih dela? Roman nauke i pouke, o 26


BADNJI DAN – kratke priče – Zorana Gavrilović _______________________________________________________

sreći i nesreći, privlačnosti, uspeha i neuspeha, srećnih i tužnih ljubavi, platonskih ljubavi pripadnika zaraćenih strana i sličnom? A onda se pisac zapita šta su demoni, da li je demon svako ko je iznad proseka i kako se umetnik može smatrati demonom obzirom da mu je talenat podario Bog? Na to vernik druge vere pomisli da sve vere imaju nešto slično. Pisac nije u sebi razrešio dileme Anđeoskog i demonskog, sem večne istine da u svim živim bićima postoje takve osobine, zavisno od aspekta posmatranja i afiniteta, da postoje srećne i nesrećne ljubavi i da život piše romane.

27


BADNJI DAN – kratke priče – Zorana Gavrilović _______________________________________________________

Soba u kojoj žive knjige Svaka knjiga priča svoju priču. Postoje priče unutar korica, priče na naslovnoj strani korica, priče izvan korica, kao i priče o odnosu autora i čitaoca. Svaka knjiga „sanja“ da je pročita barem sto ljudi i da je zatim odloži na počasno mesto. Jednu knjigu je poklonio deda ocu pa otac sinu i tako je ona menjala prebivališta i vlasnike, dok je uvek isti sadržaj prenosila sa generacije na generaciju. U tom sadržaju je pisalo kako je neko živeo u davna vremena da bi se to pamtilo i služilo za nauk potonjim generacijama. Drugu knjigu je mladić poklonio tadašnjoj devojci sa željom da se uvek seti njega. Knjiga je ovekovečila ljubav između dvoje ljudi. Treću knjigu je kupila tinejdžerka da bi popunila vreme kada su joj roditelji branili da izlazi sa društvom. Kasnije je celo društvo čitalo tu knjigu. Ona sadrži priču o detektivu koji rešava zamršene situacije. Četvrtu knjigu je kupila majka svojoj ćerci. O mačku i njegovim životnim pustolovinama. Knjiga je slična čoveku, zato je i smatraju njegovim najboljim drugom. Iako ne gubi svoju vrednost nečitanjem, njen san je da je čitaju, da joj se dive, da je prepoznaju i da o njoj pričaju. Sve te knjige su jedno vreme stajale zaboravljene u nekom prašnjavom uglu, dok vlasnici ne odlučiše da ih ponude biblioteci. Postoje ljudi koji žive u skromnim uslovima, koji nemaju redovne prihode ni prostora za smeštaj bilo čega drugog sem osnovnog pokućstva i imaju vrlo malo knjiga. Nemaju posao, nemaju televiziju, imaju završenu samo osnovnu školu i rado bi da čitaju knjige ali nemaju para da ih kupe. Hranu namiruju jer se bave uglavnom poljoprivredom i zanatskim radovima i jednoga dana im je dodeljen prostor za Biblioteku.

28


BADNJI DAN – kratke priče – Zorana Gavrilović _______________________________________________________

Ne zna se ko je ovom prilikom bio srećniji: Ljudi koji će moći u skladu sa svojim prihodima da zadovoljavaju kulturne potrebe, Zajednica ili knjige koje će opet omirisati miris svežih kafa, kiflica i sokova dok će se njihovom sadržaju diviti razna lica. I kad sve prođe odmaraće se na svom stalku izolovanom od raznih uticaja klime i posmatrati ljude koji se kreću Bibliotekom, prve sastanke, prvo popravljanje ocena u školi, razne svečanosti i večnost.

29


BADNJI DAN – kratke priče – Zorana Gavrilović _______________________________________________________

Sretenje Dunja je toga jutra pevušila omiljenu pesmu dok je praznično raspoložena dekorisala cvećaru u kojoj je radila. Bila je četrdesetogodišnji diplomirani inženjer agronomije koji radi u cvećari i uživala je u svom poslu. Osećala je zadovoljstvo komunicirajući sa kupcima koji su se trudili da iznenade i obraduju svoje najdraže za praznike Sveti Trifun i Sveti Valentin. Svoj talenat i osećaj za lepotu i harmoniju je darovala kupcima cvećare i onima kojima su pokloni bili namenjeni. Iako je život nije razmazio, očekivala je da će joj se Marko javiti i pozvati je na večeru. Živela je kao samica i jedini rođak sa kojim je komunicirala je bio ujak Mitar, kome je povremeno kuvala i koga je povremeno posećivala. Ujak Mitar je osamdesetogodišnji samac koji je bio oženjen Ruskinjom i ima sa njom ćerku ali brak nije uspeo pa su ga žena i ćerka ostavile i otišle za Moskvu. Dok je bio u braku i zaposlen upoznao je Dobrilu, koja je tada bila srećno udata. Tako se desilo da srećno oženjen čovek i srećno udata žena počnu da se simpatišu i javila se između nijih platonska ljubav koja je u realitetu ishodila dugogodišnjim prijateljstvom. Vrativši se kući Dunja pomisli kako je život nemilosrdan i nefer prema njoj i poče da se miri sa činjenicom da je Marko, koga je volela, ne voli i da je verovatno povodom ovog praznika sa nekom drugom. Suze joj navrše na oči dok je točila sebi čašu crnog vina. Zatim je gledala stare porodične fotografije i vrtela televizijske kanale, dok nije zaspala. Sutradan je imala dogovorenu šetnju Kalemegdanom i ručak sa ujakom Mitrom. Za tu priliku je obukla pletenu haljinu, unihop, čizme, bundu od veštačkog krzna i majčinu šubaru, tašnu, a na uši je stavila minđuše koje joj je poklonila baka dok je bila živa.

30


BADNJI DAN – kratke priče – Zorana Gavrilović _______________________________________________________

Zatim je krenula kod ujaka. Ujak je srdačno dočekao, a zatim su oboje krenuli na Kalemegdan. Iako je vreme bilo maglovito i sumorno, to nije smetalo ljudima da prošetaju gradom svečano odeveni. Šetajući tako nogu pred nogu, Dunja i Mitar su pričali o svemu, dok ne ugledaše Dobrilu i njenog mlađeg sina Sretena kako takođe šetaju. Dunja i Sreten se zaljubiše na prvi pogled jedno u drugo. Dobrila i Mitar se obradovaše susretu, a zatim upoznaše pratioce. Nastaviše tako da se šetaju još neko vreme a onda odoše zajedno na ručak. Tada je Mitar čuo da je Dobrila ostala udovica i da je stariji sin otišao da živi u Kanadu. Sreten i Dunja razmeniše brojeve mobilnih telefona i dogovoriše se da se svi zajedno ponovo vide u nedelju.

31


BADNJI DAN – kratke priče – Zorana Gavrilović _______________________________________________________

Sudbina U noći između sedmog i osmog marta rodila sa jedna prelepa bebica. Kad sam to čula uputila sam se u obližnje radnje kako bih kupila poklone za novorođenče, majku i porodicu. U izlogu jedne radnje videh prelepi starinski nakit, uđoh i obratih se prodavačici. Kad vide za koji se nakit interesujem, prodavačica se zagleda u mene i reče da hoće nešto da mi kaže u poverenju. ,,Znate, Vi ste mi omiljena mušterija. Imate li malo vremena da popričamo o nakitu koji prodajem?,, Odgovorih ,,Što da ne? Kupujem ga meni dragim ljudima koji su upravo dobili novog člana porodice – novorođenče,,. ,,Ah, sad mi je lakše,, , reče prodavačica i nastavi da priča. ,,Ja se zovem Divna i potičem iz stare porodice sa Pelješca. Živeli smo u prelepoj kući sa salonom i tri sprata, divnim vrtom i voćnjakom. Pozvala sam Vas da pričamo zato što nakit koji kupujete pripada od davnina mojoj matičnoj porodici. Sve te vredne stvari je u škrinji na posebnom mestu čuvala moja baka Magda, koja je preminula od starosti neposredno pred rat. Imala sam žive roditelje i brata od sedam godina dok se nije zaratilo i svi smo se razbežali. Od tada nemam nikakav kontakt sa njima, ne znam gde su i da li su živi. Znam samo da sam ponela sa sobom najvrednije stvari i pobegla sa JNA. Tako sam sa svojih osamnaest godina stigla u Beograd, gde sam prvo bila u zajedničkom smeštaju, a zatim upisala Filozofski fakultet i dobila smeštaj u Studentskom domu. Lek za sav taj stres i šok sam nalazila u knjigama i sekcijama, na koje sam se kasnije upisala – ronjenje – pa to sam radila i u zavičaju ali i speleologija. Tako smo sarađivali sa zlatarama i drugim privrednim subjektima i dobijali honorare za to. Jednoga dana u našu sekciju uclani se mladić tužan zato što ga je ostavila devojka i otputovala da živi sa drugim u inostranstvu i mi 32


BADNJI DAN – kratke priče – Zorana Gavrilović _______________________________________________________

počesmo jedno drugom da pricamo svoje tužne priče. Odjednom se razvi neki fluid između nas i postasmo par, zatim se nakon godinu dana venčasmo i sada živimo u srećnom braku. Sto se tiče studija, završila sam ih, a posla – obzirom da smo zajedno našli uzivanje i interes u tome – pre šest meseci otvorismo svoju radnju unikatnog nakita i ukrasa. Eh, da samo znate kakva je bila jaka i izdržljiva moja porodica…Molim Vas, to što mi idu suze, ne pomišljajte ni slučajno da žalim sto prodajem porodične starine! Srećna sam zato što je kupujete za priliku koju ste naveli. Što se mene tiče, sve to me podseća na ljude koje nisam videla od početka rata. Izvinite na sujeverju, ali ja se potajno nadam da će se, kad prodam i poslednju stvar iz porodične kuće, neko od njih pojaviti i reći da je živ i zdrav,,. Tako se isplakane zagrlismo, Divna požele svima svu sreću i rastadosmo sa željom da se opet nađemo, družimo i popričamo.

33


BADNJI DAN – kratke priče – Zorana Gavrilović _______________________________________________________

Zaljubljivanje Lela se prvi put u životu zaljubila ugledavši na času fizičkog vaspitanja školskog druga Miću. Nije znala šta je obuzelo dok joj obrazi ne dobiše purpurnu boju, glas zadrhta, kolena klecnuše. Pitala se da li su to drugi u razredu primetili a ishod je – primetili su da se mnogo više trudila da uskladi patike sa trenerkom i gumicama za kosu, u koš je pogađala iz prve a beležila je i ostale sve bolje i bolje rezultate. I po prvi put se plašila da prizna šta joj se dešavalo. Samo je odavao pogled upućen prema Mići i unutrašnja pitanja da li je on to primetio. Mića je posle kraćeg vremena primetio da ga Lela posmatra na drugačiji način od ostalih i upitao se zašto. Zatim je sa skrivenom pažnjom počeo da posmatra Lelu kako se oblači i ponaša i odjednom se u njemu probudilo osećanje slično Lelinom. Obzirom da je znao da je desetogodišnji dečak par godina stariji od Lele, rešio je da joj priđe da se upoznaju i da je pozove da posle sledećeg časa odu na sok i kolače. Kad se to dogodilo, oboma su iskrile oči čudnim sjajem dok su očajnički pokušavali da pronađu teme za razgovor prikrivajući prigušeni smeh. Zatim su nastavili da se viđaju, nestade treme i nastade veza između njih koja je trajala do zasićenja.

34


BADNJI DAN – kratke priče – Zorana Gavrilović _______________________________________________________

Zlatooka Dogodilo se to jednog divnog jesenjeg popodneva. Dok je blago Sunce milovalo svojim zracima sav živi svet i povetarac pronosio kroz vazduh miris lipa, polja i plodova, okupili smo se povodom rođendana drugaričine ćerke. Dok smo sedeli u bašti i gostili se uz zdravicu za novorođenče, popelo mi se u krilo jedno prelepo mače. Bilo je manje od dlana, poput crne pufne, okruglo, vlažne njuškice i zlatnih očiju. Začudilo me je što se baš meni popelo u krilo. U stvari, osetilo je da mi se mnogo svidelo i intuitivno je osetilo da volim mačke. A možda je nesto čak i naslutilo – u detinjstvu sam bila ignorisana slično njoj. I tako, iako je mačka doneta devojčici na poklon, drugarica se uplašila za zdravlje bebe, pa mi je rekla da je uzmem na neko vreme. A ona? - Kad sam je kući donela ponašala se poput neveste kada ulazi u novi život. Pažljivo je proučavala svaki kutak, noću spavala samnom kao nekada meda u mom krevetcu kad sam bila mala i kao da joj nije bilo jasno da li je ona samo maca ili nešto više. I bila je delimično u pravu – bila je lepa, voljena, pametna i razmažena maca. Iako sam joj priuštila najbolji smeštaj, hranu i negu, ona je morala da proba u početku i ono što ja jedem i pijem. Tako sam joj davala da proba po malo moje hrane a reakcije su joj bile smešne – verovatno bih i ja pravila slične grimase kad bih probala njenu. A tek kafa – obuzme me urnebesan smeh kad samo pomislim na njenu reakciju! Tako prolaziše dani, meseci i godine, ja se vezah za nju kao što bi se, verovatno vezala za dete, kad mi se javila drugarica i rekla da želi da je zadržim i tako smo nastavile da živimo zajedno.

35


BADNJI DAN – kratke priče – Zorana Gavrilović _______________________________________________________

Izaslanik Na svoj rođendan sam uvek u dilemi koju zeklju da zamislim da bi mi se ostvarila. Jednoga jutra, u Parizu, na svoj rođendan primih nesvakidasnju poruku na mobilnom telefonu, nesto prelepo, sto nisam mogla cak ni da zamislim. Toga jutra, u mojoj saksiji sa drvom zivota, izlegao se golub, mali, zutog paperja, smešan, sa velikim roze kljunom. Iako sam upravo uzivala setajuci pored Sakreker-a, poželela sam da sto pre dođem kuci da ga vidim, sto se uskoro i dogodilo. Legenda kaze da su golubovi izaslanici boginje Afrodite. On je potomak engleskog titlera i bosanskog goluba i jedini ima sive beonjace. Rastao je tako mali golub pred mojim ocima i pratila sam svaku njegovu razvojnu fazu – od prvog pridizanja na noge, nespretnog mlataranja krilcima, prvog hoda sa osobenim <Paktanjem>, prvog leta, prvih ljubavi, osamostaljenja, potomaka,… Pitala sam se ciji je, zapravo proctor – moj jer sam kupila stan ili njegov jer jet u rođen. Kad je porastao za njega se kupovala specijalna mesavina semena, za lepotu, zdravlje i vitalnost, koje drugi golubovi sanjaju. A on se ponasao svakog jutra isto budeci me da ga iz ruke hranim i napojim. I tako nekoliko godina! A Afrodita? Veliko joj hvala sto je oplemenila moj zivotni prostor divnim stvorenjem sa njemu svojstvenim ritualima.

36


BADNJI DAN – kratke priče – Zorana Gavrilović _______________________________________________________

Žuća Bio jednom pas Žuća, nazvan po dlaci, u porodici sreskog načelnika Milana i učiteljice Mileve. Imali su lepu kuću sa dvorištem, dve male ćerkice Jucu i Cucu, kao i mačku Micu. Svakoga dana kad bi roditelji odlazili na posao deca bi se igrala sa mačkom dok je Žuća strogo stražario u dvorištu motreći na devojčice ali i nestrpljivo očekujući roditelje da dođu kući. Vikendom su se prijatelji okupljali a Milan je vodio svog ljubimca Žuću u lov na divljač, nakon kojega je među prijateljima uz zdravicu provođena gozba uz aktuelne priče. Imali su i veliki lep voćnjak, koju berbu su organizovali svakoga leta uz pomoć Omladinske, Studentske zadruge i komšija. Kuća u kojoj su živeli nalazila se u blizini Milevine škole, gde je, naravno bila i prodavnica konditorskih proizvoda, u kojoj su Juca i Cuca kupovale omiljene bombone. A što se tiče odnosa mačke i psa – lepo su se slagali obzirom da su zajedno odrasli u istoj kući. Međutim, idila nije večito trajala – počeo je rat i svi su se pitali, iako Milan nije bio odmah mobilisan, kako će se sve to završiti i da li će i ko će preživeti. Tako dođe i taj dan od koga su svi strepeli – Milan dobi poziv za regrutaciju i vrlo brzo bi mobilisan. U kući nastade plač, tuga i strepnja. Poceše da se plaše zvuka telefona i TV programa, da posećuju psihijatre i sveštenike kako bi lakše podnele toliku tugu, strepnju i tuđu tragediju. Dok su Mileva Cuca i Juca posle nekog vremena shvatile na koji nacin će ziveti sa tim, Žuća je tugovao suznih očiju, gladovao, odbijao da pije vodu, dok se jednoga dana tragom izoštrenog njuha nije uputio da traži svog gospodara. Kad ga je pronašao, vide to stražar suprotne vojske, zapuca i Žuća hitno pobeže kriveci sebe i svoju životinjsku pasju glupost što je doveo u još veći rizik život svog gospodara. Stražari videše 37


BADNJI DAN – kratke priče – Zorana Gavrilović _______________________________________________________

Milana i zarobiše ga na Žućine oči koji se tresući se dok je bežao borio sa životom. Videvši ga kako je došao do dvorišta, shvatiše da je nešto uradio pa ga lečiše nekoliko dana dok na medijima ne rekoše da je potpisan mir i zatim kroz nekoliko sati videše Milana na vratima. Tad mu presrećne pojuriše u susret, pa napraviše doček uz zdravicu “ne ponovilo se više“, zahvališe se i Bogu i ljudima i počeše da normalizuju život. Međutim, obzirom da mnogi nisu imali sreće kao njihova porodica, devojčice su brzo sazrele i poželele da odu u veći grad gde će se obrazovati i zalečiti rane. Tako položise prijemne ispite na fakultetima i odoše da žive u Novi Sad.

38


BADNJI DAN – kratke priče – Zorana Gavrilović _______________________________________________________

Književna biografija Zorane Gavrliović Rođena 07.07.1967. godine u Leskovcu, Republika Srbija. Osnovnu školu Josif Kostić, Školu za osnovno muzičko obrazovanje Stanislav Binički i Obrazovni centar Stanimir Veljkiović Zele završila u Leskovcu. Studirala prava na Pravnom fakultetu u Beogradu i na Pravnom rakultetu u Nišu. Diplomirani pravnik. Živi u Beogradu. Objavila zbirku pesama Kestenova fuga u izdanju IP Alma 2009.godine.

39


BADNJI DAN – kratke priče – Zorana Gavrilović _______________________________________________________

40


Zorana Gavrilović - Badnji dan  

kratke priče

Advertisement
Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you