Issuu on Google+

Број 5 | 09.07.2009. | Излазе двонедељно | цена 30 динара

Зашто не могу да видим своје дете? Почевши од 29.06.2009. године па на даље Горан Којић, иначе радник на површинском копу на Тамнави „Источно поље“ покушава јавно да допре до свести људи који су одговорни за неправду која му је учињена. Горан сваки дан проводи испред Општине Лајковац у нади да ће поново имати прилику да својој дванаестогодишњој ћерки Анђели пружи нормално детињство.

страна 6

Улоге стварају квалитетног глумца Глумица Јелена Гавриловић је рођена Лазаревчанка, добитница је награде за најбољу женску епизодну улогу у филму „На лепом плавом Дунаву“, глуми једну од главних улога у очекиваном „Српском филму“, а позоришна публика је може видети у мјузиклу „Бриљантин“.

страна 8

Универзијада и у Лазаревцу

Прослављено 120 година постојања Лазаревца

Бројни студенти са својим делегацијама били су скептични када су сазнали да ће се такмичити у “малом Лазаревцу”, али су сви то мишљење променили и сви су задовољни условима које пружа фудбалски стадион Колубаре и Спортски Центар Колубара где се такмиче одбојкашице.

страна 28

Четвртак 25oC 18oC Могућа киша

Петак

Субота

27oC 16oC Претежно сунчано

25oC 17oC Киша

Недеља 26oC 16oC Јак ветар

Поводом 120 година од оснивања града, у Центру за културу 28. јуна одржана је свечана седница Скупштине општине Лазаревац, којој су поред општинских одборника присуствовали и представници СПЦ и добитници овогодишњих Видовданских награда.

страна 20


2

ВЕСТИ

Проблем главне улице у Лазаревцу Н

акон што је председник градске општине Лазаревац, Бранко Борић, у сагласности са Већем градске општине Лазаревац, поднео секретаријату за саобраћај града Београда на разматрање предлог да се главна улица у Лазаревцу, Карађорђева, пусти у саобраћај, 2. јула је комисија из секретаријата за саобраћај изашла на терен да сагледа ситуацију и размотри могућа решења. Како незванично сазнајемо у разговору са замеником председника општине, Александром Дражићем, комисија

је одбила предлог господина Борића, и изнела другачији предлог решења режима саобраћаја у Карађорђевој улици. Предлог је да се на улазима у улицу поставе рампе. Сва лица која ће имати дозволу за улазак у Карађорђеву улицу, добиће специјалне картице помоћу којих ће моћи отварати пролаз у улицу, искључиво у одређеном временском периоду који ће бити утврђен режимом саобраћаја. Након истека тог времена, више неће имати приступ Карађорђевој улици. У послеподневним и

вечерњим часовима, улица би била у потпуности затворена за саобраћај и пешаци би се несметано кретали улицом. Ово решење нуди увођење реда у тренутно стање саобраћаја у Карађорђевој улици. Од ове године, надлежност за доношење решења о режиму саобраћаја, прешла је са градске општине Лазаревац, на секретаријат за саобраћај града Београда. Још увек се чека на доношење решења о режиму саобраћај, а до тада ће се наставити овај неред у главној улици у граду.

За овај број смо обавили и једну анкету у којој смо испитанике питали да ли им сметају бројна возила у Карађорђевој улици и шта мисле, да ли је треба пустити у саобраћај или да остане пешачка зона. На прво питање, 92% грађана је одговорило да их изузетно нервирају бројна возила која без икаквог ограничења брзине стално пролазе кроз Карађорђеву улицу, угрожавајући безбедност многобројних пешака који се ту налазе. На друго питање је чак 96 % грађана одговорило да жели да главна улица у граду буде

пешачка зона, а од тог броја, 67% сматра да не треба апсолутно ни једно возило да буде пропуштено у главну улицу. Заменик председника општине, Александар Дражић, нам је такође рекао да подржава очување пешачке зоне у главној лазаревачкој улици и да је изузетно битно донети право решење које ће задовољити све стране, како пешаке, тако и пословне људе који из одређеног разлога морају својим возилима ући у Карађорђеву улицу.

Одржана 12. седница Скупштине градске опшине Лазаревац Н а захтев Већа градске општине Лазаревац сазвана је и одржана 12. седница Скупштине градске општине Лазаревац, у петак, 03. јула 2009. године. На седници се расправљало о једној тачки дневног реда, ребалансу буџета градске општине Лазаревац. Веће градске општине Лазаревац је на седници одржаној 29. јуна 2009. године утврдило Предлог Одлуке о изменама и допунама Одлуке о буџету градске општине Лазаревац, након чега је овај Предлог прослеђен скупштини на разматрање. Донетим ребалан-

сом, буџет градске општине Лазаревац умањен је за више од 90 милиона динара и сада износи око 995 милиона 153 хиљаде динара. Смањени су расходи за зараде запослених свих буџетских корисника у укупном износу од 46 милиона динара, као и расходи за награде и бонусе запослених у укупном износу од 10 милиона 600 хиљада динара. Такође, овим ребалансом су увећане ставке намењене субвенцијама јавним предузећима, социјалној заштити, спорту, култури. Образовању и удружењима грађана. Л. Ткачик

Издавач: ЛСП Медиа д.о.о. Дула Кaраклајића 21 ц, Лазаревац Главни и одговорни уредник Марко Рачић; излазе недељно Штампа АПМ Принт, Београд III Булевар 29 Редакција : 069 60 80 17; маркетинг : 069 60 80 18; 069 60 80 19 ЦИП – каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд, 32+659(497.11)

Л. Ткачик


3

ВЕСТИ

Улична акција ЛДП П

оводом иницијативе да се главна лазаревачка улица (Карађорђева), отвори за саобраћај и то тако што би се возила кретала једном коловозном траком, док би се друга трака користила за паркирање аутомобила општински одбор Либерално Демократске Партије је 26.јуна изразио своје незадовољство оваквом одлуком. Према речима члана општинског одбора ЛДП-а Бојана Танасијевића они сматрају да је таква одлука погубна за наш град и да ће се тиме уништити градско шеталиште. Већ сада смо сведоци да неки аутомобили несметано улазе и да се то не санкционише. Идеја о увођењу паркинг зона у Лазаревцу је свакако добра, али мислим да је непромишљено то да градско шеталиште буде претворено у једно ругло. Мислимо да овај град заслужује да има шеталишпте, да се улица среди и поплоча, да се урбанистички дотера, а најмање јој је потребан саобраћај. Још једну битну ствар бих напоменуо, а то је да ево видите и сад у овом тренутку док разговарамо налази велики број деце на улици и да се тиме губи простор, а то је цела појента ове наше иницијативе. Наша главна улица мора да буде још лепша и боља, а не да изгледа као једна провинцијска улица – рекао је Танасијевић

Ову иницијативу је поздравила и потпреседница партије Наташа Мићић која је овом приликом изјавила: - Овде сам пре свега да дам подршку нашем одбору који промовише наш програм односно манифест који смо усвојили недавно на скупштини, а поред тога има и локалну акцију да ова улица остане пешачка зона. Ми то поздрављамо зато што мислимо да нема демократизације без суштинске децентрализације, а децентрализација не значи ништа друго него да

се грађани више питају и да сами одлучују о сопственим потребама, тако да је ова акција у складу с тим што се тиче децентрализације. ЛДП заузима став да је локалним самоуправама потребно вратити имовину која је одузета Милошевићевим законом још пре 13 година. Да се изврши децентрализација пореза, да се омогуће локалним самоуправама сопствени приходи, а на првом месту и оно што је најважније да се сами грађани укључе у одлучивање, а ово је једна од тих акција.

Пошто сам правница по струци нагласила бих да се нико други неће изборити за вас уколико сами не предузмете потребне акције. Ово је поред локалне и страначка акција. Пошто смо опозиција врло смо незадовољни радом ове владе, сматрам да ова влада има дупло више министара него што је потребно, а резлутати су упола мањи него што су потребни. А то у реалном животу значи да неко ко води ову земљу просто не успева да сузбије хаос и да га контролише од економије,

здравства, образовања, судства и да смо ми земља где је бензин најскупљи, а све је то резлутат и последица лоше донетих одлука и поклањања НИС-а. Исто тако имамо и најскупљи интернет, али су зато цигаре најефтиније. Да би нам било боље потребно је да се јасно утврде приоритети и у овом нашем манифесту су они врло јасно и конкретно одређени - нагласила је Наташа Мићић

цак, цак, цинг. Писаћа машина. Зар се још увек користи у овом веку? Колико ће још ово да траје? Докле више бре? Стања равнодушности, беса и панике се смењују једно за другим. Пола 5. Следећи сам на реду. Цупкам од узбуђења. Систем опет не ради. Шта чинити сада? Осећање беса навире, вратне жиле напрегнуте до пуцања, зној облива лице, хладан па врео. Врата се отварају. „Следећи“. Еуфорија, узбуђење. Улазим, још увек у неверици. Затварам врата за собом. Смири се, кажем себи, брзо ће бити готово. Систем опет не ради како треба. Задржавам смешак на лицу, остајем присебан и пристојан.

Службеница ме збуњено гледа. Нису оне криве, оне само раде ту, рекох себи. У мислима се смењују слике Тадића, Цветковића, Дачића, најцрње садистичке мисли које олакшавају бес у тим тренуцима. Полако, полако, излази, и.... ето га, последњи папир који треба да потпишем и слобода је моја. Ситним корацима напуштам просторију. Обневидео од глади и жеђи. Излазим на светлост дана. Радост на лицу, топлина у срцу, у мислима врућ бурек и јогурт. Све то траје један тренутак. А онда...сетих се болне истине. Још само и пасош да извадим. Е хајде сад све поново!... Леополд Ткачик

М. Р.

Хорор једног сценарија

Д

раматизација: Пола 1 поподне. Улазим у просторије лазаревачког СУП-а. Први корак наговештава шта ме чека у наредних пар сати. Други је већ тежи, трећи једва да сам направио. Унутра измаглица од влажности створене због великог броја људских тела која се унутра налазе, помешаних мириса телесних излучевина са дезодорансима, парфемима и осталим прикривачима (појачивачима у овим случајевима) неугодних мириса. Температура плус 30. Из секунда у секунду поставим

себи питање шта чинити. Да ли остати овде или одложити ову несуђену казну за још који дан. Ти секунди су као вечност. Стајем на крај реда. Шта је ту је, сада нема назад, а напред је, чини се, исто немогуће. Сурово мучење је на помолу. Чист мазохизам. Ред се не помера ни милиметра. Пола 3. Службеница излази са обавештењем да је пао систем. О како радосна вест. Све је у застоју. Глад, жеђ, мучнина, болови у ногама, потпуна клонулост духа, одсуство свих знакова радости на лицима те масе људи у просторији. Сви, као беживотно, замућеним погледом гледају кроз прозор, ка тој привид-

ној свежини, ваздуху. Клип, клип. У забаченом углу капље вода у две пластичне црвене корпе. Она цури са ивица јединог расхладног уређаја у просторији. На неким местима зарђао, расклиман, прашњав, једноставно стар, мучи се, покушавајући нама који смо унутра да пружи мало наде да ћемо удахнути, колико,толико, свеж ваздух из спољашњег света. Крупне капи зноја сливају се низ лице, тешке, падају на под. Скоро да чујем тај прасак. Сести или устати? Шта учинити и олакшати агонију за тренутак? Покушавам да мислим на нешто лепо, али мислити је тешко, као и дисати. Цак,


4

ВЕСТИ

Отворен Симпо салон у Лазаревцу Ф

ирма „Симпо“ из Врања, решила је да у Лазаревцу отвори продајни салон намештаја. Прошлог понедељка одржано је свечано отварање. На отварању је представљен нови салон који се налази у просторијама лазаревачке робне куће, а присутне грађане забавили су трубачи из Врања. Фирма „Симпо“ је највећи произвођач намештаја са ових простора и њено име прате традиција и квалитет. У разговору са управником лазаревачког салона, господином Бранком Хаџићем, упитали смо га откуд идеја о отварању салона баш у Лазаревцу,на шта нам је он одговорио да је то учињено након испитивања тржишта на простору Лазаревца, где је утврђено да доста локалних продаваца намештаја

робу набавља од Симпа, па је тако одлучено да се може отворити салон и самостално ступити на тржиште и да је лазаревачко тржиште пуно потенцијала. За ових десетак дана, колико већ салон ради, људи који су га обилазили показали су, искључиво, задовољство. У Симпу се сваког месеца нешто дешава, ми ћемо нудити многе повољности, заинтересоваћемо потенцијалне купце на разне начине. Нисмо овде отворили салон да би га убрзо и затворили. Напротив, план нам је да се на овом тржишту, ипак, дуго задржимо. Симпо прати све европске и светске трендове, а сто се тице погодности које нудимо купцима, сем акција снижења цена Симпо традиционално довози робу до купца и монтира је на лицу места. Што се

тиче начина плаћања, тренутно су најпопуларнији кредити подигнути у банкама које субвенционише држава, па су зато камате мале. Постоје и неке наше варијанте плаћања чековима грађана. Такође, у последње време сарађујемо и са банком Интесом нудећи власницима картица ове банке куповину на 6 рата без кредита признајући, наравно, доњу цену, тј. ону са попустом. У припреми је и склапање договора за синдикални кредит за раднике „Колубаре“. Са наше стране, ми ћемо се, као и увек, максимално трудити да испоштујемо наше купце, да им увек понудимо нешто ново и да оправдамо нашу репутацију коју, као фирма, имамо, рекао је за наш лист Бранко Хаџић. Л. Ткачик


ВЕСТИ

5


6

КУЛТУРА

Зашто не могу да видим своје дете? П очевши од 29.06.2009. године па на даље Горан Којић, иначе радник на површинском копу на Тамнави „Источно поље“ покушава јавно да допре до свести људи који су одговорни за неправду која му је учињена. Горан сваки дан проводи испред Општине Лајковац у нади да ће поново имати прилику да својој д в а н а е с т о год и ш њ о ј ћерки Анђели пружи нормално детињство. Наиме Горан и Анђела не живе заједно већ 7 година. О целој овој агонији нешто више рекао нам је и сам Горан. Према његовим речима све је почело још пре 7 година када је поднео захтев за развод брака, а од тада му бивша супруга оспорава право да буде са дететом. У децембру 2002. године мајка одводи дете у кућу својих родитеља и од тада па на даље дете је виђао само у њеном присуству. Међутим мало је било што је присуство било ограничено, већ је мајка поред свега тога говорила детету како ће је отац украсти... Тиме су почела застрашивања још од

времена када је Анђела имала само 5 година. Након једног покушаја да одведе дете код себе кући сва врата су му се затворила, био му је у потпуности забрањен

сам очекивао максимални модел виђања како би се те трауме брзо код детета склониле, добио сам ограничен модел да могу дете само да виђам у центру. Био сам

Након једног покушаја да одведе дете код себе кући сва врата су му се затворила, био му је у потпуности забрањен приступ

приступ. Како није имао где обратио се Центру за социјални рад у Лазаревцу као институцији која је задужена за очување интереса и права детета. Колико су они били спремни да мене чују као оца, као родитеља, довољно говори податак да сам 11 дана буквално сваки дан ишао на релацији Општински суд Лазаревац, Центар за социјални рад покушавајући да анимирам било једну или други институцију у чему нисам успео. Тадашњи директор Центра за социјални рад у Лазаревцу примио тај неки мој захтев за регулисање виђања са дететом. Након тога одлазимо у Београд у Институт за ментално здравље где је требало да се обави вештачење

о подобности родитеља за вршење родитељског права. Тамо сам у тој инстутуцији после 60 дана први пут видео своје дете. Дете је било потпуно застрашено причама људи који су живели у њиховој околини како ће је тата украсти, тако да када смо се видели тамо то је била једна језива сцена где је дете бежало од мене. Иначе за време док смо живели у породици са Анђелом сам имао један изузетно присан и близак однос, бринуо сам се о свим њеним потребама, водио у вртић... Надао сам се да ће запослени у Институту за ментално здравље схватити да једно петогодишње дете не може само да смисли једну такву реченицу да ће је тата украсти. Иако

заиста згрожен таквом врстом одлуке. После нека 3 месеца дошао је нови модел по коме могу самостално да узимам дете 2 пута недељно. Инсистирао сам код центра да ми дају стручну особу која ће успети да кажем одвоји дете од мајке, међутим они су ми једноставно рекли да се снађем како сам се до сада сналазио. Оставили су ме буквално самог у једној таквој неприличној ситуацији, јер обзиром да сам техничке струке немам таква стручна сазнања која би могла у

: „Да ли се плашиш да будеш сама са татом?“, а тада би дете почело да плаче. После нека 3 месеца коначно смо и то успели и од тада сам могао да узимам дете на читав викенд, сваки други верски и државни празник, 7 дана зимског и 15 дана летњег распуста. Супруга се жалила министарству и одбијала је 2 месеца разним манипулацијама да прими решење. Пошто јој је решење уручено у Општинском суду у Лазаревцу, након тога 02.07.2004.год. ја сам своје дете коначно

Дете је било толико застрашено причама људи да ће је тата украсти, да када смо се видели, дете бежало од мене

једној таквој деликатној ситуацији психе за дете да ми помогну. Из тог разлога сам ангажовао госпођу Видосаву Блечић из Лазаревца, она је породични тарапеут и она је уз неку моју родбину и пријатеље долазила на то преузимање детета, мада наглашавам да је оно било онемогућено од стране мајке, јер би мајка када год би дете требало да се одвоји од ње упитала

узео после 574 дана. Од тада па на овамо супруга ми је онемогућила разним манипулацијама, небригом овдашњег центра Лајковачког али и Лазаревачког који су се апсоплутно понели неодговорно говорећи мени да сам ја крив јер немам добар однос са супругом да своје дете преузмем двадесет и један пут. Како наводи он је ту где јесте из разлога да по-

каже да постоје очеви деце која изузетно пате, која су оштећена у свом развоју. У видном је пољу свих запослених у Општини Лајковац, иначе одмах ту су и зграда у којој његова ћерка наводно живи и зграда у којој се налази Центар за социјални рад односно људи који су ових 7 година одлучивали о томе где ће Анђела да живи. На све Горанове притужбе свим могућим институцијама увек су центри били ти који су мајку правдали. Они ничим не могу оправдати један такав став. Овај проблем је пре свега проблем породичне врсте, али на првом месту треба ставити Анђелу као особу која има проблем, а не Горана. У нашем друштву постоје деца која имају обадва жива родитеља али им се на жалост забрањује не само контакт већ и свака мисао о том родитељу. Према речима Анђелиног оца он овим исказује апел према свим људима који су у стању да помогну, да се препознају у проблему, а пре свега мисли на све запослене у здравству, школству, предшколским установама да не прелазе тако лако преко захтева да родитељ има један нормалан однос са својим дететом. У нади да још увек није касно да се детету омогући нормално детињство, да му се дозволи да расте поред оца Горан је открио само делић своје тешке животне приче, а ми ћемо у наредним бројевима покушати да допремо до надлежних институција и особа које су одговорне за овако нешто. Колико ћемо успети да учинимо и колико ће нам дозволити видећете и сами.....


7

УМЕТНОСТ

Општина поделила поклоне најбољим ученицима

В

ећ неколико година за редом ГО Лазаревац приређује свечаност доделе књига за најбоље ученике на територији наше Општине. Поред књига ученици генерација и носиоци Вукове дипломе, као и ученици који су остварили запажене резлутате на такмичењима добили су на поклон од Општине и дигиталне фотоапарате. Присутним ученицима се обратио и председник ГО Лазаревац господин Бранко Борић: Поштовани најбољи ученици, заиста је велика част и задовољство што сваке године у ово време, заједно са вашим родитељима и професорима можемо поделити ту радост завршетка

једног сјајног периода, периода школовања у вашем животу. Честитао бих вам на оним великим успесима које сте у том периоду постигли и доказали да се то може савршено урадити. Наравно поред духовне снаге, поред кућног васпитања, пре свега је знање оно највеће богатство које човек у себи може да носи. Без обзира на нека, нажалост, поремећена мерила вредности данас у нашем друштву која су само привремена, ви сте доказ да та мерила вредности могу бити онаква како их ви заступате. Децо пред вама је трновит пут, али будите сигурни да ће уз ваше родитеље пре свега и ГО Лазаревац дати изузетно велику подрш-

ку том вашем путу. Не само кроз стипендирање оних најбоњих, већ кроз сваки вид подршке. Ја сам сигуран да ће у наредном периоду многи од вас бити угледни правници, техничари, а наш задатак је да ви останете овде у Србији, у Лазаревцу, и да све оно што сте у животу научили дате средини из које сте потекли. Према томе заиста имате највећу

подршку ове општине и сигуран сам да ћете у будућности, као што сте и до сада, бити елита у вашим школама и професијама. Награде најбољима поред председника општине уручио је и подпредседник ГО Лазаревац господин Александар Дражић. М. Р.

Млади лазаревачки сликари У петак 26. јуна се у Карађорђевој улици одвијао пројекат „Буди и ти уметник“ чији је уредник била Даринка Станојевић. Група младих лазаревачких уметника међу којима су Марко Маринов, Татјана Мирковић, Миленко Стевановић, Бојана Петровић, Милош Радин и Бојана Мирковић се одазвала позиву Модерне галерије да заједно учествују у овом програму. Циљ ове манифестације био је да се уметност измести из затворене просторије односно атељеа, да се изнесе на једну јавну површину. Такође је било омогућено пролазницима да учествују у овом програму својим коментарима и критика-

ма, а велики број деце се укључио и самим цртањем. Касније истог дана одржана је изложба слика управо ових уметника, а некима је ово била и

прва изложба. Својим фотографијама представила се и Бојана Мирковић која је иначе студент Високе школе ликовних и примењених уметности, одсек за

дизајн ентеријера. Поред фотографија имали смо прилику да видимо и један њен модел, као и фотографије одеће које је сама израдила и осликала.


8

ИНТЕРВЈУ

Улоге стварају квалитетног глумца Г

лумица Јелена Гавриловић је рођена Лазаревчанка, добитница је награде за најбољу женску епизодну улогу у филму „На лепом плавом Дунаву“, глуми једну од главних улога у очекиваном „Српском филму“, а позоришна публика је може видети у мјузиклу „Бриљантин“. Каже да је професионалац, али да не прихвата оне улоге које је већ глумила. Како је дошло до тога да се определите за глуму, да то буде нешто од чега ћете живети?

ка гимназија је добра Цео живот сам ишла на различите драмске школа. И био је у праву. секције. Дете, које је Академију уметности у Новом Саду сам уписарасло у Лазаревцу и ла после треће године ишло на све смислене средње школе. Кад дои бесмислене ствари. Угл а в н ом , лазиш као никад ни- Глума је ужасно клинац на сам има- одрицање, то је ф а к у л т е т, ла дилему крвав рад. Посао п р и н у ђ е н чиме желим је веома захтеван, си да брзо да се бавим неким глумцима од р а с т е ш . и моји ро- се дешавало да Притом си дитељи су упадну у депре- један од сију због недото знали. Ја најмлађих бијене улоге тамо и тај сам чак хтепочетак је ла да после друге године средње тако болан, јер си ту са девет, десет потпуупишем Академију, али ми отац није дао, но непознатих људи. Неки и јесу ту да би јер било рано, требало је да стекнем пристојно се стварно бавили глумом, а неки да би били образовање, лазаревач-

на насловним странама часописа, да би били познати. Глума је ужасно одрицање, то је крвав рад. Посао је веома захтеван, неким глумцима се дешавало да упадну у депресију због недобијене улоге. То је као да свој приватан живот показујеш на тацни. Али никада нисам имала дилему, ишла сам на драмске секције још од Основне школе, ишла на часове џез – певања, музика ми се увек укрштала са глумом, хтела сам да будем глумица која ето зна и да пева. Да ли сте покушали да упишете глуму у Београду?

У Београду нисам ни покушала да конкуришем, јер је у Новом саду примала класу Вида Огњеновић, која је велики драмски писац, редитељ, интелектуалац, уметник, она ме је одмах примила и ја сам одлучила да тамо и останем. Међутим, после прве године Вида је постала наш амбасадор у Норвешкој и напуста класу уз повремене доласке. Заменио је Љубислав Мајера, који је исто сјајан, другачији, јако је стрпљив и добар човек. Мрзела сам Нови Сад, није ми било лепо тамо, јер сви људе које волим живе у Београду, а и да се не лажемо, Београд је центар културе и ако желиш да се иоле озбиљно бавиш глумом, то можеш само тамо. Да ли сте били задовољни, да ли је глума била добар избор?

Никад нисам размишљала да ли треба да напустим глуму, али се стално преиспитујем да ли сам талентована,

ма, други је почео па је да ли могу да се бавим стао, онда је снимање тим послом, јер много филма „Дунав“ стало нас је, не постоје више на пола, јер се брод никакви критеријуми запалио, сплет је јако ни за шта. Била сам необичних околности збуњена, али то је нор(смех). Уломално. ПоУ Србији нема гу у филму сећивала сам Центар правила, можеш „На лепом за позори- да играш у најго- плавом Душна истра- рој серији, али да наву“ сам ж и в а њ а , те сви запамте и добила сасса којима зову, а можеш да вим случајсам путо- одограш „мастер но, нисам ни вала свуда пис“ у неком фил- била на касму и да те никад тингу, него по земљи. нико не зове девојка која Тржиште је била асису Војводитент камере је послала ни није толико велико, Бајићу моје фотогранемаш шта да радиш. фије, он је тражио деЈа никад нисам имала војку која изгледа као амбиције да остајем Рускиња, да је светла и у Новом Саду, јер ми да зна да пева. И тако тај менталитет не одми је једног дана зазвоговара, брза сам, тамо нио телефон и рекли су је све споро и сви су ми да дођем одмах, да они знали да ћу ја Дарко Бајић жели да ме отићи. Радила сам још упозна. Отишла сам, мало тамо и убрзо сам упознала се са њим, отишла. Највише сам направили смо пробни научила на једној предснимак. На кастингу ме стави коју смо радили је питао како ти певаш, годину дана, ту сам а ја сам му рекла крајње се баш ослободила, нескромно „Одлично!“. ту сам применила оно Представила се, прошто сам учила. Профечитала текст, отпевала сори не могу од тебе да нешто и изашла. Знала направе глумца, они су сам да са добила улогу! ту само да ти покажу Глумац то увек зна. путоказе, а твој задатак је да пронађеш прави Како је протекло пут за себе. Улоге од снимање тог тебе праве глумца. филма?

Ваша прва запажена филмска улога је улога Рускиње Нине у филму „На лепом плавом Дунаву“. Како је дошло до те сарадње?

Оно што је занимљиво јесте то да пре него што сам добила улогу у том филму, добијала сам улоге у неким филмовима који се никада нису снимили. Из неког чудног разлога, све што сам започињала да радим, чудно се завршавало. Један филм није почео да се сни-

Супер! Снимање је трајало дуго, јер смо имали ту несрећу да се брод запалио. Кад смо кренули на снимање тог дана, јавили су нам да је почео пожар, али сам мислила, па добро сад ће они то да угасе. Али све је изорело, моје приватно ћебе, сва расвета, сценографија, костими, штета је била милионска. Сценографи су направили на броду прави мали „Мулен руж“, и све је потпуно изгорело. И редитељ Бајић је морао да прекине снимање. Али супер је било то


9

ИНТЕРВЈУ што смо се ми добро дружили док се није наставило са снимањем филма. То је један од оних филмова који има супер екипу, која и после наставља да снима заједно друге филмове. Снимање је настављено после четири месеца кад је нађен нови брод, који није био тако добар као претходни(у сценографском смислу), али дај шта даш. У самом финишу снимања смо путовали десет дана тим истим бродом Дунавом до Беча и снимали, када нисмо имали сцену, пили смо кафу на палуби и уживали у речном туризму (смех). Снимање јесте било напорно, Мојица Хорват је радила кореографије, професионални играчи су били са нама. На крају, кад је већ прошло мало времена од премијере филма, како је филм прихваћен?

Филм је контраверзан, говори о насиљу, проституцији младих, талентованих људи из источне Европе, који се продају да би испунили своје снове и забављају госте са Запада. То је људима страшно да гледају на филму, а кад виде у животу, то им онда није страшно, што је апсурд. Филм је по мишљењима многих зачетник тог новог таласа филмова код нас, после рата, сад су теме о неком другом насиљу и о порнографији. Гомила филмова ће изаћи ове године са сличном тематиком. За улогу у том филму добили сте награду на фестивалу „Гран при Наиса“ у Нишу, какав је то осећај?

Ми нисмо очекивали, али филм је добио скоро све живе награде, ретко се дешава да глумци из једног филма покупе толико награда. Ја сам добила награду за најбољу епизодну женску улогу. Осећај је био неверова-

тан. Стајала сам раме уз раме са Богданом Диклићем, који је добио награду за мушку епизодну улогу. Била сам у шоку, људи су почели да ме зову, а ја сам тад снимала „Српски филм“ и отишла сам потпуно не припремљана на доделу. Чак сам од превелике исцрпљености ту ноћ после доделе завршила у Ургентном центру у Нишу на инфузији, али све се добро завршило, вратила сам се на доделу, отпевала једну песму из филма и пожурила назад за Београд Стајала сам раме уз раме са Богданом Диклићем, који је добио награду за мушку епизодну улогу. Била сам у шоку...

на снимање „Српског филма“. Опробали сте се и у серији „Улица липа“ која се емитовала на РТС-у?

Улога у серији „Улица липа“ је мала, појављујем се у две епизоде, то сам онако у пролазу урадила, али не знам колико сам се најбоље снашла. Телевизијска глума је другачија од онога што радиш на филму. Радила сам са супер људима, то је био лепо искуство. „Српски филм“, филм који публика ишчекује, један је од већих пројеката ове године. Како је било радити са истакнутим именима наше глумачке сцене?

Редитељ Срђан Спасојевић је млад, завршио у класи Мише Радивојевића и било ми је задовољство да радим са том екипом. Глумци су феноменални, радила сам са Срђаном Тодоровићем „један на један“, то је велико искуство, он је диван. Филм је контраверзан, у сваком смислу те речи и више, то ће бити такав шок и

скандал у јавности да не могу описати. Играм нешто сасвим другачије него код Бајића у фулму, играм жену Жике Тодоровића која је преводилац, нормална, мирна, смерна. Имам јако захтевних сцена насиља, које је било тешко одиграти. Ја немам проблем са таквим сценама, кад ми је јасно зашто је таква сцена потребна. Ми смо професионалци, најлакше је одбити улогу, али треба се и опробати и одиграти тако нешто . Мени је било интересантно да одиграм нешто другачије, у приватном животу нити сам мајка, нити имам то искуство, било је занимљиво да такве осећаје пробудим и нађем у себи тај матерински инстинкт. То је огромно искуство, пре свега глумачко, Жика је велики професионалац, он је толико спонтан, некад кад вежбамо реплике не знам шта прича приватно, а шта из сценарија. И мислим да кад се филм појави, да ће људи свашта говорити, да ће критике бити и овакве и онакве, али знам да све то рађено намерно, битно је да људи не остану равнодушни, то је најгори осећај. Кад ће бити премијера филма?

Не знам кад ће бити премијера, помињали су септембар, али могуће да ће чекати фестивал у Берлину. Монтажа је завршена, сад се дотерује звук, музика, фотографија. Колико ће Вам улога у том филму помоћи за касније улоге?

У Србији нема правила, можеш да играш у најгорој серији, али да те сви запамте и зову, па исто тако можеш да одограш „мастер пис“ у неком филму и да те никад нико не зове. Нема правила, никад не можеш унапред да предвидиш какав ће филм да буде и колико ће то имати удела у твојој

каријери. Пре ће ти некад помоћи то што ћеш попити кафу на прaвом месту, него што ћеш врхунски да одиграш неку улогу. За време филмског фестивала у Берлину изабрани сте да идете у њихов камп за таленте. Каква искуства носите одатле?

Мене је пријавио друг са монтаже који је послао један инсерт из филма „На лепом плавом Дунаву“. Од глумица из Србије које су икада биле тамо, била је само Ана Софреновић, па сад ја. Мени је то било нестварно. То је трајало седам дана, упознала сам гомилу људи из целог света, ишла сам на глумачку радионицу, пратила предавања, гледала филмове. То је спектакуларно, али у исто време и веома напорно. Али, вредело је, испред тебе је Виљем Дефо коме можеш да поставиш питање, велике фаце су у питању којима можеш да приђеш и питаш их нешто. Онда схваташ како тамо ствари функционишу, где свако има свог агента, то је такав бизнис, ти си то што јеси и ти продајеш себе најбоље што умеш. Звучи брутално, али тако

је. Да се вратимо на позориште, у априлу је била премијера мјузикла „Бриљантин“ у Позоришту на Теразијама где играte Марти Мораскино.

„Бриљантин“ се традиционално трећи пут обнавља код нас, да би се екипа нових глумаца увела у позориште. Радили смо три месеца, било је ужасно напорно, али испоставило се да је представа апсолутни хит, нонстоп се игра, пуно је, тешко се долази до карата. У тој представи стапам своје две велике љубави и ја мислим да је мјузикл најтежи вид позоришта. То са стране можда делује ужасно лако, али се игра, пева, глуми у исто време, претерано је напорно, али је веома добро искуство и осећај. Да ли је теже глумити у филму или у позоришту?

Није ни теже ни лакше, него је другачије. Филмска глума има потпуно другачије законитости, енергија није иста. Можда се већа катарза доживи у позоришту, јер публика види глумца уживо, није он одиграо боље, него је

утисак појединца такав да мислиш да је битно што си ти ту, сведок си радње, а на филму је другачије. У филму се не снима хронолошки, него некад снимаш прво оно што ће у ствари бити касније у филму и стално мораш да знаш, као глумац, шта је било пре, а шта касније. Неки глумци се боље сналазе на филму, а неки у позоришту. Рођена сте Лазаревчанка, шта волите у овом граду?

Волим пар људи који су овде остали, волим да кафенишем по граду. Кад дођем из Београда, веома ми је опуштено у Лазаревцу, код куће сам и лепо ми је. Као да сам дошла у бању да се одморим, напуним батерије и идем даље. Какви су Вам планови за скорију будућност?

Радим неки кратак филм, завршавам дипломски рад, припремам монодраму, можда ћу да се упишем на мастер. Полако се отварају једна по једна врата, али ништа не можеш да знаш унапред, живот може да ти се промени у две минуте. Бојана Ранковић


10

ИНТЕРВЈУ

Ко се одакле доселио у Лазаревац Велики Црљени Ово село је на крајним огранцима космајских побрђа,која се повлаче између Пештана и Турије до саме Колубаре. Оно се граничи према Цветовцу Пештаном, до Соколове и Степојевца Туријом, до Јунковца је поток Вирови, Дреновити поток је до Врелаца а западну границу чини река Лукавица. Село се дели на крајеве: Нешковића крај, Крај (Милинковићи), Кокоровића крај (Илића), Дојно крај или Доња капија, где је била капија за испуст стоке у сеоски потес. Ово насеље се први пут спомиње као ,,Црна Међа” 1732. god. а затим 1818.год.када је имало 71 кућу, а 1844. год. имало је 65 кућа са 378 душа, 1936. год. има 44 рода са 240 кућа и 3 циганска рода са 30 кућа. Сеоска литија се носи на Марков дан а заветни дани су Сретење и Мали Спасов дан, који празнују због богиња. Не зна се поуздано када су се доселили најстарији родови овог села, пошто су се неки стари родови већ давно разродили, то су, по свој прилици њихови преци овамо дошли још у 17. веку. То су ови родови: Пакићи (Јеремићи 3к., Ђурђев дан), Кокоровићи (Илићи 7 к.), Пауновићи 6 к., Радојичићи 4 к. су један род,доселили су се од некуд из ,,Старе Србије”, а једни казују да су од Сјенице. Њима су по свој прилици крвни сродници и ови стари родови који славе Ђурђевдан,па су се у току времена разродили: Милинковићи 14 к., Ивановићи 8 к.,Костићи 6 к., Милановићи 6к., Степановићи 5 к., Милошевићи 5 к.,Стојановићи 4 к., Ђурђевићи 4 к.,Миловановићи 3 к., Јовановићи 3 к., Матејићи 2 к.,Радовановић 1 к.,Петровић 1 к., Ђорђевић 1 к. и Милић 1 к. Последњи сеоски кнез био је Иван,предак данашњих Ивановића. По казивању њихови преци су у овом селу били кнезови преко ,,триста година”. После Карађорђевог устанка доселили су се родови који славе св. Николу.али су се и они већ разродили: Матићи 6 к.,Маринковићи 6 к., Димитријевићи 2 к., Вукаиловићи 2

к., Бабићи други 2 к. и Коцић 1 к., овамо су се доселили из околине Ваљева, а старином су од Велеса. Аћимовићи (4к., св.Игњат и Грчићи 4 к.) су један род,доселили су се од некуд из ,,Старе Србије”. Родови који славе св.Стевана не знају за своју старину, а данас су се већ разродили: Чолићи ( Петровићи други 4 к., Живановићи 8 к., Павловићи 2 к. и Петронијевићи 1 к.). Јовановићи (4 к.,св. Јован и Стевановићи 2 к.) су један род, доселили су се из Срема. Живковић 1 к., св.Ђурђиц, не зна своју старину. Симићи (30 к., Радомировићи 2 к., св. Арханђел) су из Каленића у Тамнави, а старином су из Црне Горе. Владисављевићи (2 к., Часне Вериге) су Личани. Миловановићи (7 к.,св. Пантелија) су из Повадарја. Константиновићи (3 к.,св. Петка Параскева) су од некуд из Македоније. Јовановићи (2 к.,св. Арханђел) су из Хомоља.Спасићи (4 к., св. Никола) прадеда дошао из Просека код Ниша. Шарић (1 к., св. Никола) је из Срема.Николић (1 к., св. Никола) је из Славковице у Љигу. Борић (1 к., св. Никола) су из Лике. У другој половини прошлог века доселило се дванест родова.Ђорђевићи (3 к., св. Стеван) доселили су се око 1860.год. из Присијана у Власотиначком срезу. Стојановићи (2 к.,св. Никола) су из Присијана. Димитријевићи други (3 к.,св.Никола) су из Велеса. Ђурђевићи други (2 к., св. Алемпије) су из Араповца. Жујевићи (4 к., св. Арханђел) су из Врачевића у Ваљевској Колубари.Васиљевићи (2 к., Часне Вериге) су из Призрена.Врбашки (2 к., Ђурђев дан) су из Славоније. Пајковић (1 к., св. Ђурђиц) је из села Лушца у околини Берана, а даљом старином је из Цеклина у старој Црној Гори. Веселиновићи (2 к., Ђурђев дан) су из Срема. Димитријевићи трећи (1 к., Митров дан и Тајсићи 1 к.) су један род, доселили су се из околине Село је у доњој долиниБитоља.Јанковић (1 к.,св.Ђурђиц) отац се доселио из Тетова. Стојадиновићи (2 к.,Ђурђев дан) су из Михаиловаца код Смедерева. Новији досељеници: Николић

(1 к.,св.Ђурђиц) је из Зеока. Станића (1 к., св. Никола) је из Барошевца. Лазаревић (1 к.,св. Арханђел), дед дошао из Араповаца. Ђорђевићи други (2 к., св. Никола) су из Вреоца. Николић, други (1 к., св. Никола) је из Врбовне.Лукићи (3 к., св. Јован) су из Баната.Станојевићи (2 к., св. Алемпије) су из Дејана у Валсотиначком срезу. Ђоинчевићи (1 к., св. Параскева) је призент у роду Матића, дошао из Вранића.Рашић (1 к., св. Тривун) је из Врбовне. Константиновић (1 к., св. Јован) је из Арнајева. Илић (1 к.,св. Стеван) је из Петке. Јовичић (1 к., Петров дан) је из Великог Борка. Лукић други (1 к.,св.Мрата) је из Кулпина у Бачкој.Миладиновићи (1к., св. Никола) је из Кнића у Гружи. Рушчуклићи изумрели по мушкој лози, овамо су дошли из Барзиловице, а старином су из Рушчука у Бугарској. Од старих изумрлих родова зна се за Нешковиће, Чамиће и Рајчиће (ови последњи славили су св. Ђурђић). Цигански родови: Митровићи 13 к., Тодоровићи 2 к., Радосављевићи 2 к., св. Арханђел су један род.Живковићи 4 к., св. Петка Параскева, Васићи 1 к., Ружићи 4 к., Недељковићи 2 к. и Јанковићи 1 к., су један род.Јовановић 1 к., Мала Госпоина. Сви ови цигански родови доселили се се из околине Пожаревца,а даљом старином су из Влашке у Румунији.

Бурово Ово мало насеље је с леве стране Пештана, у његовом доњем току, а између Лазаревца, Дрена, Зеока, Медошевца и Шопића. Куће су у присојној страни безимене косе и у долини сеоског потока, испод кућа пролази главни пут Лазаревац-Аранђеловац. Село се дели на крајеве: Андрића крај, Слећевац и Ерски крај. Преци данашњих старијих родова прво су се населили у Шопићу,па се кажу, никако нису слагали са Шопићанима. Кнез Милош нареди да се преселе на данашње место, које се звало Певалице. Не зна

се како је дошло до данашњег назива Бурово. По архивским подацима Бурово се први пут помиње 1818. год., када је имало 4 куће,а 1844. год. имало је 10 кућа са 65 душа, а 1936. год. има 11 родова са 50 кућа. Сеоска литија се носи на Спасов дан. У првој половини 19. века доселило се десет родова. Стевановићи (8 к., св. Никола) су овамо дошли из Драгачева, а старином су из Херцеговине. Шћековићи (Алексићи 5 к., Вукашиновићи изумрли, св. Арханђел) су од ,,Арбаније”. Тадићи (3 к., св. Лука, Аћимовићи 9 к., Павловићи 8 к.) су један род, четврто колено су од претка који се доселио из Душковца код Ужичке Пожеге. Вучетић (1 к., Ђурђев дан) предак Вучета се доселио од Ужица. Мирковићи (2 к., Ђурђев дан) су из села Повлена код Ужица. Јовичић (1 к.,св. Никола) предак убио капетана у Црној Гори, па са женом дошао овамо. Станисављевићи (5 к., Радосављевићи 2 к., Ђурђев дан) предак Станисав дошао од Ужица по позиву претка Марковића, по свој прилици су били један род. Томић (1 к., св. Симеун) доселио се око 1860. год. из суседног села Дрена, у Дрену данас нема крвне рођаке. Благојевићи (3 к., Ђурђев дан) доселили су се око1890. год. из Трбушнице. Радосављевић (1 к., св. Никола) дошао на купљену земљу из Рогаче у Космају. Андрићи,изумрли у Бурову, овамо су дошли из Петке, по овом роду се један крај села назива Андрића крај.

Бистрица Ово село је у извршној челници Бистричке реке, леве притоке Пештана. Између бистричког и малоцрљеначког потеса је сеоски пут који води преко Кочиног поља; од Барошевца је насеље одвојено брдом Петковачом, према Зеокама је потес Ивковача, до Дрена је Мартински крај, до Лукавице је Кременичица, до Барзиловице Крајни рт и према Трбушници је река. Село се дели на крајеве:

Речани, Мартински крај, Алуга, Цоровито и Лазаревића крај. Најстарији писани помен о овом селу је из 1664. год., па затим се помиње тек 1811 и 1818. год. Данашње насеље је засновано у другој половини 18.века. Није се могло поуздано утврдити да ли су преци данашњих најстаријих родова у овом селу имали неке везе са становништвом старог насеља у Бистрици. Године 1818. у њему је било 22 куће, а 1844. имало је 41 кућу са 226 душа. Године 1936. има 15 родова са 99 кућа и 1 цигански род са 3 куће. Сеоска литија је мали Спасов дан, а заветина се држи у недељу пред св.Илију. Крајем 18.века доселило се шест родова, али се не зна одакле. Бранковићи (7 к., св. Никола, Алексићи 2 к. и Ђорђевићи 2 к.) били су један род, па су се у току времена разродили. Недељковићи (12 к., Кузмановићи 6 к., Павловићи 5 к. и Ранковићи 1 к., св. Алемпије) су један род. Платанићи (8 к., Јовичићи 6 к. и Павловићи 2 к., св. Ђурђиц) су један род, али су се већ разродили. Лазаревићи (9 к., св. Мрата). Симићи (5 к., св.Јован), Тешићи 2 к. и Обрадовићи 1 к. су један род. Крстићи (4 к., Ђурђев дан). После Карађорђевог устанка доселили су се ови родови: Гајићи (3 к., Ђурђев дан) су од изумрелих Михаиловића у Трбушници.Михаиловићи (4 к., св. Никола) су од Сјенице. Николићи (4 к., св. Арханђел) су из Врбице у Лепеници. Миловановићи (4 к., св. Стеван) су из околине Призрена. Стојковићи ( 1 к., св. Алемпије) је са Овчег Поља. Милорадовићи (2 к., св. Стеван) су из Сјече Ријеке код Косјерића, доселили се 1876.год. Радојичићи (6 к., св. Јован) су из Босне, имају отсељенике у Зеокама. Ристићи (2 к., св.Никола) су из околине Пирота. Ранковић други (1 к., св. Никола) је дошао из Сакуље жени у кућу. У Мартинском крају су Пајићи (3 к., Петковица), Цигани ковачи, гурбети.


11

ФЕЉТОН

Шопић Ово је једно међу већим селима у нашој области. Оно је у колубарској равници између речица Лукавице и Пештана. Куће су с обе стране главног пута Београд-Лазаревац. Оно се дели на ове крајеве: Орашац до Лазаревца, Криваја у долини потока Криваје, Црквено Поље, језерска тераса код данашње цркве, Шабац испод Орашца, Улице и Црна Бара према Колубари и крај Пештан поред реке Пештана. У Орашцу, недалеко од железничке станице, изоравају се темељи неког старог насеља. По предању у том насељу је била и ,,маџарска” црква. На њиви Готовчевића познају се темељи од друге неке цркве. По једном казивању и она је била ,,маџарска”, док по другом вероватнијем то је била привремена црквица у збегу. О постанку имена отоке Очаге прича се у народу, да су се волели момак и девојка, а родитељи им нису дали да се узму. Момак се договорио са девојком, па побегну у шуму на месту где данас протиче Очага. После тешког живота и гладовања момак остави девојку, па оде у село по храну. Након дугог чекања девојка помисли да ју је момак напустио, па у очајању, идући његовим трагом, горко плакала и проклињала. Тамо где су јој падале сузе провалила се земља и,по сузама из очију проваљено место (отока) прозове се Очага. Данашња црква подигнута је 1815.год. од брвана на темељима неке старе цркве,па је обновљена 1869.год. Она је у Црквеном Пољу,готово у средини села и посвећена је св.Арханђелу Гаврилу. Литија се носи први дан Духова. Држе се три заветна дана: Ново лето, св.Тривун и други дан Ускрса. Први пут се помиње по архивским подацима ,,шопићанса нурија” 1723.год., а на једној географској карти од 1745.год. Шопић је означен на Колубари. Затим се помиње као насеље 1811.год, било је у њему 54 куће, год 1844. имао је 95 кућа са 578 душа, а 1939. у Шопићу има 24 рода са 258 кућа и 1 цигански род са 4 куће. По предању ово насеље основао је пре Карађорђевог устанка неки Стеван Шопшага, по коме се и прозвало Шопић. Шопшага је са пет синова дошао ,,од банске стране” и населио се поред Колубаре, а

на њој саградио воденицу са осам витлова, која још и данас постоји. Од Шопшагиних синова су ови данашњи родови у Шопићу: Нинковићи (Мијатовићи 9 к.,Урошевићи 8 к.,Недељковићи,данас Рајићи 7 к.,Радојевићи 7 к.,Живојиновићи 7 к.,Павловићи 6 к.,Игњатовићи 6 к.,Михаиловићи 6 к.,Бранковићи 4 к.,Пауновићи 4 к.,Вићентијевићи 3 к.,Ђорђевићи 3 к.,Илићи 2 к.,Дудићи,данас Недељковићи други 2 к.,Ивановићи 1 к.,Јовичићи или Јовановићи 8 к.,Стекићи или Ђаковићи или Живановићи 5 к. и Радовановићи 7 к.,сви славе св.Мрату, а једна породица од Дудића слави женину славу св.Николу). Овај велики род се до данас разродио, па се међусобно жене и удају. Протићи (Лазаревићи 11 к.,Лазићи 9 к.,Поповићи 3 к.,Радовановићи 1 к.,Викторовићи 1 к. и изумрели Матићи,св.Никола) доселили су се од Невесиња. Од њих су отсељени Влајићи у Жаркову, Маринковићи у Шиљаковцу, Маџарски у Гунцатима, а једна се породица отселила у Срем и тамо је изумрела. Лазаревићи казују да су род са поп Луком Лазаревићем, Карађорђевим савремеником, из Свилеуве у Тамнави. Мартиновићи (7 к.,Митров дан) су старином из Херцеговине, а овамо су се доселили ,,испрека”. По породичном предању неки предак данашњих Лазаревића откупио је Мартина као роба од Турака и довео га овамо из Срема. Бирчевићи (7 к.,Павловићи 5 к.,изумрели Го т о в ч е в и ћ и , С т а ј ч и ћ и 8 к.,Миливојевићи 7 к.,Милошевићи 4 к.,Николићи 4 к.,Новаковићи 2 к.,Остојићи 8 к.,Микићи 8 к.,сви славе св.Арханђела) предак се доселио од Сјенице и затекао у Шопићу пет кућа. Даљом старином су из Бирча у Босни. И овај род се до данас већ разродио. Бабићи (1 к.,св.Лука и св.Мрата) су из Босне,дошли на земљу Мартинаца. Топаловићи (6 к.,Тодосијевићи 8 к.,Павловићи 5 к.,Иванковићи или Влајићи 3 к.,св.Јован); предак Топал доселио се из Босне.Спасићи (4 к. и Стакићи 2 к.,св.Гаврило) су један род,заједнички предак се доселио из Босне. У 19.веку се доселило девет родова: Петронијевићи (7 к.,Јаковљевићи 3 к.,Ђорђевићи 3 к.,Симићи 6 к.,Јеремићи 2 к.,св.Врачи). Предак Петар Брка доселио се из Босне, а

по другом вероватнијем саопштењу, доселио се од Сјенице у времену Карађорђевог устанка. Једна породица од Петронијевића се отселила у Соколову, а две су се отселиле у Месарце у Мачви (Петровићи). Аночићи (3 к.,св.Арханђел Михаило) су од Сјенице. Топџићи (5 к.,св.Ђурђиц) не знају своју старину. Радивојевићи (3 к.,Марковићи 2 к.,св.Арханђел) добегли су из Босне због крвне освете;тамо су славили св.Лазара пред Ускрс. Ранковићи (1 к.,св. Мрата) прадед се доселио око 1830.год.из Босне. Николићи (1 к.,св.Лука),дед Периша се доселио из Лукавице. Петковићи (3 к.,св.Лука) су род Николићима; отац дошао из Лукавице жени у кућу у изумрели род Томића, па зато славе и св.Арханђела. Матејићи (1 к.,св.Арханђел), дед се однекуд доселио.Костићи (3 к.,Крстов дан) су из Босне.Гавриловићи (3 к.,Ђурђев дан) су из Ужичке Високе. Радовићи (1 к.,св.Никола) је Херцеговац, побегао у Црну Гору, па отуда овамо. Новији досељеници су: Баћански (1 к.,св.Никола) је из Бачке. Пантелићи (1 к.,Ђурђев дан) доселио се отац 1905. год.из Ћелија. Васић (1 к.,св. Алемпије) је род Васићима у Лазаревцу. Боровић (1 к.,св. Лука) је из Црне Горе.Томашевић (1 к.,св.Ђурђиц) доселио се из Даросаве. Стефановић (1 к.,св.Јован) је из Ужица. Стојковићи (3 к.,св.Стеван) су из Стрижевца у Лужици код Пирота. Драгићевић (1 к.,св. Јован) је из Дрена. Цигански род су Ђорђевићи (4 к.,св.Никола).ковачи, доселили се од Сјенице после рата 1878.год.

Шушњар Ово мало насеље је код Лазаревца, управо на косама западно од њега, а до скора је био заселак Петке. Засновано је на крчевинама густе шуме, па је по густој шуми добило данашње име. Неко старо гробље било је на Дебелом Брду. Ту, на Дебелом Брду вођене су крваве борбе за време Колубарске битке 1914.год. Ово насеље први пут се помиње 1818.год., а 1844.год. имало је 44 куће са 99 душа, а 1939.год. Шушњар има 16 родова са 60 кућа и 1 цигански род са 1 кућом. Пре Карађорђевог устанка доселило се три рода: Ђукетићи (5 к.,св.Никола) су најстарији у селу. Њихов предак Ђукета

Петрашиновић доселио се од Пријепоља, где и данас имају крвне сроднике. Арсенијевићи (4 к.,Ђурђев дан) дошли су после Ђукете од Новог Пазара. Бојићи (9 к.,св.Никола) дошли су по позиву Аресенијевића из Новог Пазара. Петровићи (3 к.,Савковићи 3 к.,св.Мрата) доселили су се из Босне после Карађорђевог устанка. У другој половини 19.века доселило се осам родова: Вујановићи (6 к.,св.Мрата) су из Херцеговине;род су им Филиповићи у Петки, одакле су овамо дошли. Живановићи (6 к.,Миловановићи 3 к.,св.Мрата) су из Босне, а овамо су дошли из Шопића.Ранковићи (1 к.,св.Андреја) је из Пепељевца у Тамнави. Станићи (2 к.,св. Никола) су од Вишеграда. Филиповићи (Васиљевићи 6 к.,св. Никола) су из Босне. Нешковићи (3 к.,св.Лука) отац дошао из Босне,а они овамо из Ћелија. Кнежевићи (1 к.,Ђурђев дан) је из Лајковца. Новији досељеници су: Јовановићи (1 к.,св.Стеван) је од Јовановића из Петке. Мијатовићи (2 к. и Петровићи други 1 к.,св.Стеван) су један род,преселили су се из Петке. Митровић (1 к.,Ђурђев дан) је из Венчана.Марковић (1 к.,Ђурђев дан) је из Лајковца. Максимовићи (2 к.,св.Никола) су из Босне. Изумрели родови су: Стевановићи и Митровићи други св.Арханђел. Богићевић (1 к.,св.Петка Параскева) је гурбетски циганин, ковач.

Стрмово Ово мало село је на коси која чини развође Турије и Пештана, а између села Тулежа, Миросаљаца, Барошевца и Пркосаве. Границе сеоског потеса су до Тулежа река Турија, до Пркосаве потес Стражевица, према Малим Црљенцима и Барошевцу су Брда, а до Миросаљаца су Крушаци, Змијарски поток и Јасик. Стари ,,Ужички пут” водио је преко Рудовачког Забрана на Стражевици, па преко Волујака водио даље за Јунковац и Београд. По предању на Стражевици су преци данашњих Неранџића, досељеници из околине Дебра, чували пут. Место Караула је било неко време народно зборно место. Литија се носи на Бели четвртак по Тројицама, а заветни дан су Младенци. Стрмово се први пут помиње 1458.год. као Стрмово у ,,власти острвичкој”. Данашње

село унето је у пописне спискове за 1822.год. Оно је тада имало седам кућа,а 1844.год. у њему је било 15 кућа са 87 душа, а 1939.год. у Стрмову има 9 родова са 49 куће. Пре Карађорђевог устанка доселило се три рода: Неранџићи (Лазаревићи 6 к.,Петровићи 5 к.,Јовановићи 5 к.,Николићи 1 к.,св.Евагелист Матеја) доселили су се из околине Дебра. По предању данашње село основао јеЧола Неранџа са своја четири сина. Он је био ,,туфегџија” (пушкар) и имао је поред Дрима ,,200 мотика” зиратне земље. Турци га отерају са земље и даду му неку камениту ,,чуку”. Због ове земље ,,падне крв” и Чола пође у бекство са синовима. Успут су се насељавали на неколико места. Село Смрдљиковац (Брајковац) било им је десето, а Стрмово једанесто место насељавања. Заколибили су на месту Сланцу или Селишту у данашњем Стрмову. Они су учествовали у првом народном устанку под Карађорђем. Од њих се једна породица отселила у Ваљево и једна у Бождаревац. Непознатог порекла је старији род Марковићи (3 к.,Миловановићи 1 к.,св.Никола).Чавићи (9 к.,Милошевићи 6 к.,Срђев дан), предак се доселио из околине Сјенице. У другој половини 19.века доселило се шест родова: Симићи (1 к.,Ђурђев дан) су Старовлашани. Миловановићи други (2 к.,св.Никола) су из Пркосаве. Пауновићи (3 к.св.Ђурђиц) су из Малих Црљенаца. Јовановићи (4 к.,св.Никола) су из Драгоља у Качеру. Павловићи (1 к.,св.Јован) доселио се 1890. год. из Малих Црљенаца. Милинковићи (1 к.,Ђурђев дан) је из Даросаве. Ови одаци су преузети и обрађени из књиге Шумадиска Колубара, од Петра Ж.Петровића,подаци су прикупљани од 1933 до 1936.год, а завршна проматрања и проверавања прикупљене грађе обављена 1939.год. Тексt приредио: Драган Стевановић-Стеван


12

ЂАЦИ ГЕНЕРАЦИЈ

Прослављено 120 година постојања Лазаревца

П

оводом 120 година од оснивања града, у Центру за културу 28. јуна одржана је свечана седница Скупштине општине Лазаревац, којој су поред општинских одборника присуствовали и представници СПЦ и добитници овогодишњих Видовданских награда. Свечану седницу отворио је председник Скупштине општине Лазаревац господин Милан Ивковић који је упутио поздравну поруку свим присутним гостима. Тачно 28.јуна пре 120 година тачније 1889 године, Скупштина Краљевине Србије одлучила је да једној варошици на насељеном брду по имену Збеговац у част српског кнеза Лазара Хребељановића да име Лазаревац. Тада започиње развојни пут Лазаревца, пут на коме се Лазаревац од мале варошице развио у индустријски центар Србије. Због свега тога ова данашња седница има искључиво свечани карактер. Присутнима се обратио и председник ГО Лазаревац господин Бранко Борић који је у име општине али и у своје име честитао дан који објед-

нињава два празника, дан који је спомен бесмртног косовског страдања и страдања великомученика цара Лазара и дан наше општине и града имењака светога кнеза. Прославу празника започесмо под куполама храма

Видовданске награде за стваралаштво младима додељене су рукометашима Колубаре генерације 1991. годиште, Душану Стевановићу члану карате клуба Колубара Лазаревац као и Александру Лазаревићу из Јунковца

св.Димитрија где сједињене у миру леже кости оних који једном у овоземаљској историји беху крвни непријатељи. На светој литургији и парастосу поменусмо све који живот за веру и отаџбину положише уз сва страдања и победе од древних времена до данас. А на овај дан који је одредио ко смо и дефинисао нас као народ свестан бесмисла постојања ако оно није слободно витештво. Пре 12 десетлећа место Збеговац доби поносно име Лазаревац. Овде су људске насеобине постојале од вајкада, трачани, келти и римљани који су гајили винову лозу. Већ турци су наш срез припојили Београдском пашалуку. И на том брду Збеговац лета 1885. године Негован Недељковић из Шопића тадашњег среског центра подиже кућу на сунчаном брегу на коме магле никад нема. Потом једна по једна ничаше кафане, задруге, занатске радње у којима беху шарани опанци. На Лазареву суботу 1887.године Скупштини Краљевине Србије упућен је одавде захтев да се насељу дарује име и одобри оснивање општине. Повеља стиже 28.јуна 1889. године, зваће се Лазаревац на

пет стотина година од Косовског боја. Та варошица у прелепим пределима Шумадије, касније рударски градић, индустријски центар током 20. века постаје велики рударски град са највећим угљенокопом на Балкану. Данас се често говори са зебњом док има угља биће и Лазаревца доживећемо судбину напуштених рударских насеља. Угља има, има и биће и рудара и багера и пресељења Вреоца. Биће и грађевинских машина, метала и неметала, црљеначке електране и вреочке топлане. Али има и биће благородне обрадиве земље, језера и извора минералне воде, рукометаша, првог приградског позоришта, планинара који окрећу педале, шахиста, фудбалера, пчелара будућности, Милијине парадигме, каратиста и одбојкашица, Прела и посела, брајковачке Земље живих, Модерне галерије, Колубара феста, Зеочке винове лозе и барошевачких јабука на ободу копова, лесковачких и степојевачких наиваца, салона аутомобила хиподрома и аутодрома, нове градске библиотеке, дана француско српског пријатељства, четри телевизије и радија, бајкера и пецароша на Очаги. Биће Лазаревца у деценијама које су пред нама и са угљем и без њега. Лазаревац је као коп са којег је скинут само површински слој, а лигнита има још доста. Борба за још лепши и бољи Лазаревац, за лидера у нашем региону мора бити окренута ка будућности, мора бити ослоњена на стваралаштво младости. Та младост иако често изложена

изазовима и странпутицама које носи данашње време огроман је потенцијал. По завршетку свечаног отварања Видовданске награде најбољима уручили су председник комисије за доделу награда господин Миодраг Алексић и председник скупштине оптине Лазаревац господин Милан Ивковић. Комисија за доделу јавних признања је одлучила да Видовданску награду ГО Лазаревац додели предузећу за заштиту имовине и одржавање објеката Колубара услуге. Видовданске награде за стваралаштво младима додељене су рукометашима Колубаре генерације 1991. годиште, Душану Стевановићу члану карате клуба Колубара Лазаревац као и Александру Лазаревићу из Јунковца члану пливачког клуба ТЕК из Великих Црљени као најперспективнијем спортисти општине Лазаревац за 2008. годину. Награда ГО Лазаревац у области противпожарне заштите припала је Милошу Живојиновићу командиру лазаревачког одељења Ватрогасно спасилачкој јединици Лазаревац. Поред свечаних додела читав програм обогаћен је и културно уметничким програмом у коме су учествовали лазаревачки Пулс театар, музичка школа Марко Тајчевић и гости из Републике Српске, гуслар Милош Петровић и Милица Радић вокални солиста, као и Љуба Манасијевић чувени кантаутор и извођач српских песама.


14

ДРУШТВО

ОД НАС ЗАВИСИ ДА ЛИ ЋЕ НАМ ГРАД БИТИ ЧИСТ ефикасније решавали. У том смислу постоји могућност да се поједини послови заједничких инсталација евентуално повере надлежном предузећу. Све је већи број паса луталица у граду, како се носите са тим проблемом, пошто знамо да Лазаревац нема азил за псе?

К

омунална инспекција Управе ГО Лазаревац ради у оквиру одељења за инспекцијске послове чије је тренутно седиште у улици Карађорђевој бр.17 Лазаревац на другом спрату. Иста врши послове инспекцијског надзора над применом Закона о комуналним делатностима и прописима донетих на основу Закона и над обављањем комуналних делатности, градским и општинским Одлукама које су донете у складу са Законом и то Одлука о општем уређењу града, Одлука о канализацији, Одлука о одржавању чистоће, Одлука о јавној расвети, Одлука о дистрибуцији топлотне енергије, итд. Највише пријава грађана се подноси због држања домаћих живо-

тиња на непрописан начин као и због изливања отпадних вода и садржаја из септичких јама на јавне површине, непоштовање кућног Скупштине станара морају бити оформљене у свим стамбеним зградама како би се проблеми који се појављују што ефикасније решавали

реда у стамбеним зградама, заузеће јавне површине на непрописан начин и без одобрења надлежног општинског органа. О овим и многим другим проблемима, као и о њиховом што безболнијем решавању поразговарали смо са комуналним инспектором господином Мирославом Милосављевићем, који нам је

између осталог изнео нека своја мишљења и ставове. Већина нас се декларативно залаже и сматра да смисао свог делања и битисања чини и води због млађих нараштаја који и јесу наша будућност, али са друге стране нисмо се превише потрудили да им омогућимо да живе у здравој и уређеној животној средини што је основни предуслов и њихова срећа. Морамо поставити ствари на своје место, једноставно не можемо дозволити да већина грађана која се по свим нормама цивилизовано понаша трпи због оних који су у мањини, а својим бахатим понашањем доприносе да укупна слика о нашем понашању, пре свега о култури становања и односу о нечем

што је заједничко не буде тако лепа. Где видите шансу за побољшање тренутне ситуације?

Шансу за побољшање тренутне ситуације видим у томе да ће увођење комуналне полиције као институције са већим овлашћењима у блиској будућности као једне битне полуге система заштите законитости довести до тога да се пре свега ефикасније заведе комунални ред, понашање и појединаца и свих осталих од предузетника, предузећа и установа. Шанса за поправљање ситуације је и у доношењу националне стратегије управљања отпадом. Ствар је у томе да смеће није ђубре, већ

ресурс за који су странци заинтересовани, али ми пре тога морамо да одредимо законски оквир. Како видите проблем стамбених зграда?

Колективни вид становања, пре свега у стамбеним зградама подразумева и један начин понашања према стамбеној згради као према својој кући о којој мора сваки станар да води рачуна и да се понаша на начин на који неће ни на један начин угрожавати друге. Све оно што чини заједничко у стамбеној згради мора бити брига свих станара. Скупштине станара морају бити оформљене у свим стамбеним зградама како би се проблеми који се појављују што

Све је већи број пријава грађана због напада паса луталица и наношења телесних озледа грађанима од стране истих. Све пријаве грађана као и извештај Полицијске станице Лазаревац о повредама насталим услед напада паса луталица прослеђене су на надлежност Секретаријату за комуналне и стамбене послове града Београда са седиштем у ул. Голсвордијевој бр.35, као надлежном органу уз захтев за хитно издавање налога Ветеринарској станици Београд – Служби комуналне зоохигијене ради упућивања исте на територију наше општине ради извршења хватања паса луталица. Ми смо пропратили њихов рад на терену и упућивали их на локације где су пријаве грађана биле најчешће са посебним третманом око и у двориштима основних и средњих школа, дечијих вртића, простора око Дома здравља и његових подручних амбуланти као и рударских колонија у насељеним местима. Сведоци смо све већег броја депонија у граду, шта нам можете рећи о томе?

Велики проблем представља стварање дивљих депонија најчешће од стране извођача


15

ДРУШТВО грађевинских радова на градилиштима који грађевински шут и ископ земље депонују на јавне површине услед недостатка адекватне депоније за ову врсту отпада. Неопходно је што хитније одредити планским актом ову врсту депоније или локације где се може одредити да се за потребе насипања, односно нивелације терена земља која се ископа са градилишта као и грађевински шут одвезе на терен, који се насипа односно нивелише. ЈПКП Лазаревац улаже велике напоре на подручјима где одржава чистоћу да стање доведе у ред. Многе дивље депоније су чишћене, постављане су табле са упозорењима да је на тим локацијама забрањено бацање смећа. Нажалост на већину тих локација поново се стварају дивље депоније које не само да

руже општи изглед средине где се појављују већ представљају реалну опасност од појаве и заразних болести посебно у посебно у периодима када су високе температуре. Велики проблем представља стварање дивљих депонија најчешће од стране извођача грађевинских радова на градилиштима који грађевински шут и ископ земље депонују на јавне површине

Комунална инспекција предузима мере против свих починилаца за које има доказе да су учествовали у стварању и депоновању смећа и грађевинског шута на недозвољеним местима. У више наврата и преко средстава јавних информисања, а то чинимо и овај пут апелујемо на

све грађане, пре свега на овлашћене представнике месних заједница да комуналној инспекцији поднесу пријаве против свих оних који учествују у стварању дивљих депонија на њиховој територији. То ће бити велика помоћ комуналној инспекцији у санкционисању казненим мерама истих. Морам истаћи да та врста сарадње није довољна, али истичем и вид веома позитивне сарадње са еколошким удружењем «Турија» из Великих Црљени где су представници удружења у више наврата подносили пријаве комуналној инспекцији против некада и непознатих починилаца који су стварали дивље депоније на територији ове месне заједнице. Било је довољно да се наведе датум и време када је прекршај учињен, ко је очевидац као и макар регистарски број возила

из којег је истоварено смеће. Уколико сви заједно не уложимо веће напоре и не будемо боље сарађивали плашим се да у том случају акција пролећног и јесењег умивања града и насељених места која је постала традиционална, неће имати неке веће резлутате. ЈПКП Лазаревац је у обавези да на захтев заинтересованог лица изврши одвлачење и оне врсте смећа и отпада као и грађевинског шута који не спадају у кућно смеће. За ову врсту услуга плаћа се накнада предузећу према важећем ценовнику. Сви који имају ову врсту проблема могу се обратити представницима предузећа и решити свој проблем на законит начин, како не би дошли у ситуацију да плаћају казне због депоновања на јавним

површинама где то није дозвољено. Добили смо пар примедби на то да комунални радници не односе све кесе са смећем које се налазе поред канти, у чему је ту проблем?

Сходно одредбама Одлуке о одржавању чистоће у кућно смеће спадају сви отпади из стамбених, пословних и других објеката, укључујући и стари намештај и апарате за домаћинство, осим отпадака индустријске, занатске и пољопривредне делатности, шљаке из котларница, земље, грађевинског шута и слично. Грађани који имају своје двориште често биолошки материјал из својих дворишта избацују на јавне површине на места где су некада

постојали контејнери као што је случај у улици Доситеја Обрадовића. За сваку врста смећа која не спада у ову категорију грађани купују посебне кесе за смеће, кроз које плаћају комуналне услуге. Територија наше Општине ће бити уређена, чиста и лепа онолико колико сви ми као појединци будемо пазили да тако и изгледа. Према јавним површинама морамо се понашати као и према свом поседу, на истима не чинити ништа што не бисмо желели да се нађе у непосредном нашем окружењу. Само на тај начин имаћемо средину на коју ћемо бити поносни и ми који тренутно носимо највећу одговорност као и нараштаји који долазе. М. Р.


16

САВЕТ ВЕТЕРИНАРА


ИНТЕРВЈУ

17


18

ТЕМА НЕДЕЉЕ

Малолетничка делинквенција у порасту

Дресуром до малих силеџија У

Србији је у последњих месеци дошло до пораста вршњачког насиља међу малолетницима, држава не предузима неке посебне мере, а родитељи насилника се и даље правдају како не знају како је њихово дете „испало“ такво Тринаестогодишњу ученицу пиротске основне школе брутално су физички, психички и сексуално вишечасовно злостављале другарице. После само пет дана у Новом Саду десетак дечака и девојчица, посматрало тучу између две девојчице и „навијало“.... Извршиоци оваквих дела и њихове жртве су малолетници, који нису ни близу пунолетства. Поставља се питање, шта се то догађа са нашим друштвом, да ли је оваквих сурових догађаја било и раније, како да спречимо злостављање, барем међу младима..... Према речима школског психолога Видосаве Блечић, оваква деца се препознају још у предшколским данима, када показују своју агресивност према животињама или по учесталим свађама са вршњацима. Касније таква понашања се замене малтретирањем другова, тучама, ометањем наставе или сукобом са наставницима. Стручњаци тврде да је за такво понашања деце одговорна породица и друштво.

Ко је крив? „Да све невоље потичу од породице, јасно нам је, али последњих година родитељи су постали незаинтересованији, него иначе, преокупирани својим послом, а приступају проблему детета тек кад се нешто деси“, каже школски психолог Јулија Савићевић. У књизи „Делинквенција“ Љубиша Јовановић објашњава да су родитељи или превише

попустљиви или строги, па се деца осећају запостављено, невољено, на погрешан начин артикулишу своје емоције. Проблем је слаба вербална, али и емотивна комуникација родитеља са децом, непоказивање осећања, презапосленост, избегавање одговорности.. „Такође, родитељи најчешће минимизирају прекршај деце, уз речи „па десило се“ или „где сте нашли њега да гоните, кад има много више проблема у земљи“, нису свесни

озбиљности ситуације и да ће следећи пут бити много тежи преступ“, објашњава Милица Живојиновић, судија за прекршаје. „Поред породице, друштво је то које утиче на обликовање ових младих људи, али држава треба највише да учини да се злостављање код малолетника сведе на минимум“,

опомиње школски психолог Јулија Савићевић. Љубиша Јовановић је показао да друштво деци шаље следеће поруке са малих екрана: нетолерантност, некултура, непо-

но, без икаквог плана.

Број преступника се повећава Према статистичким подацима Градског центра за со-

последицама на сложеност реализације заштите и третмана младих са проблемима неприлагођеног понашања, тврде у Градском центру. Неки од узрока повећаног обима агресовног понашања младих, поред породице, свакако је неограничено гледање телевизије, играње видео–игрица, идеолошки узроци из 90 – тих, недостатак кућног васпитања, Узроци повећаног обима агресовног понашања младих, поред породице, свакако је неограничено гледање телевизије, играње видео–игрица, идеолошки узроци из 90–их

десни идоли из скупштинских говорница, ратни јунаци. Он додаје да држава највише може да учини елиминисањем и умањењем оних узрока који су довели до пораста насилничког понашања код младих. Додаје да држава свој посао ради крајње недовољно, неблаговремено, неосмишље-

цијални рад у 2007. години забележено је скоро 4 700 малолетника са поремећајем у понашању, што представља 8,5% више него предходне године. Међутим, наглашава се да ови подаци свакако одударају од реалне распрострањености поремећаја у понашању младих. То указује на висок степен толеранције друштва према овој појави, а стручњацима који се непосредно баве њеним

благе казне, лоше материјално стање, утицај америчке културе насиља преко свих медија,... Могући узроци који се наводе у књизи „Делинквенција“ јесте да млади покушавају да се на лош начин докажу у друштву вршњака, или да се освете родитељима, фасцинирају девојку или скрену пажњу на себе. Психолог Милена Јеротијевић рекла је да се појавио нови, нама још мало познати облик насиља, а то је сајбер – насиље. „Распрострањеношћу персоналних рачунара, Интернета, мобилних телефона, младима без контроле родитеља, који се мало разумеју у исте, доступни су разнолики садржаји, снимци или слике, који лоше утичу на омладину“, објашњава је психолог Јеротијевић.

Казне Када се докаже да је малолетник направио преступ, стручни тим Центра за социјални рад, психолог, педагог и социјални радник ступају у контакт са малолетником и његовом породицом и свако из свог домена посматра по-


19

ТЕМА НЕДЕЉЕ „Утисак недеље“.

Младе силеџије Четрнаестогодишњак је тешко повредио петнаестогодишњег друга безбол палицом у Ваљеву, снимљено мобилним телефоном.... Ученица осмог разреда једне нишке школе сексуално је злостављана у стану школског друга, све је забележено мобилним телефоном... Петорица малолетних Ужичана данима се сексуално иживљавала над шеснаестогодишњом суграђанком, снимљено... У београдској Основној школи „ Бранислав Нушић“, у школском двоСтручњаци тврде да је за такво понашања деце одговорна породица и друштво...

родицу и касније даје своје мишљење. Како је објаснио Радован Петронић, специјани педагог, Центар за социјални рад је дужан да предложи суду потецијалне казне за малолетника. То су васпитне мере: судски укор, појачан надзор родитеља или стараоца, појачан надзор органа старатељства (Центра за социјални рад) или упућивање у васпитну установу, васпитно-поправни дом или малолетнички затвор, а мере зависе од старости малолетника, степена његовог друштвеног развоја, психичке карактеристике, мотиви због којих се извршио прекршај или кривично дело, тежина учињеног дела.... „То су млади људи, емотивно незрели, са којима се мора опходити са посебном пажњом, јер сврха је да се том младом човеку помогне, не да се осуди и казни, већ објасни како би „прошао“ да је пунолетан“, каже Милица Живојиновић судија прекршајног суда у Лазаревцу.

Има ли формуле за срећно детињство? Директор Завода за васпитање деце и омладине, Василије Тешовић објаснио је да

„нико није суштински крив и да су сви помало криви, зато не треба тражити кривце, већ решења“. Наставник физичког васпитања у школи „Ђура Јакшић“ Миодраг Лабан објашњава да дете треба мотивисати, да се гради другарски однос са њим по принципу разумевања и толеранције. „Децу не треба дресирати, већ васпитавати уз велику количину поверења, шта год они лоше учинили“, тврди наставник Лабан. На ова мишљена се надовезује и Видосава Блечић, школ-

ски психолог основне школе „Војислав Вока Савић“ у Лазаревцу, „децу треба запослити, да осете самопоштовање и поштовање других, јер свако је за нешто спретан, тако ће се Родитељи најчешће минимизирају прекршај деце, уз речи „па десило се“ или „где сте нашли њега да гоните, кад има много више проблема у земљи“

осетити успешно и неотуђено од других и природе“.

У нашој земљи до сада није било неког посебног плана превенције насиља у основним и средњим школама, али тамо где га је и било нису се укључиле све школе. „Од 2005. године постоји пројекат „Школе без насиља“, али само је 10 % школа учествовало у том пројекту, укључивање школских полицајаца није дало резултат, видео-надзор такође, у школама у којима су добри међуљудски односи има најмање насиља међу ученицима“, закључила је психолог Милена Јеротијевић у емисији

ришту, у вечерњим сатима две четрнаестогодишње девојчице су се због дечка разрачунавале прибором за јело...... Тешка кривична дела малолетника се нижу и нижу и ми све чешће чујемо за неки нови, брутални, безосећајни акт. Скоро да нема града у Србији који не памти неко слично сурово понашање својих младих, будућих интелектуалаца, будућих родитеља, учитеља, чиновника.... У каквој то држави и друштву жив��мо, које скоро ништа не предузима да спречи повећање насиља у нашим школама?! Жртве насиља су наше комшије, рођаци, другови наше деце, а можда и она сама... Б.Р.


20

РЕПОРТАЖА

Програм мера здравствене заштите животиња на територији Општине Лазаревац

У

редбом владе и потписивањем уговора са Управом за ветерину Ветеринарска станица Алфа Вет од 06 07 2009 прва почиње рад на активностима везаним за Програм мера на територији Општине Лазаревац.

Шта је Програм мера (ПМ)?

Под Програмом мера се подразумева скуп ветеринарских активно сти(вакцинација, вађење крви,вршење дијагностичких поступака) које спроводи ветеринарска служба у циљу превенције заразних болести за одрећену врсту животиња и категорије у оквиру врсте. Специфичност ПМ је та да се послови из ПМ добијају на конкурсу, и да се квалитет одрађеног посла касније оцењује.Односно Управа за ветерину додељује епизоотиолошка подручја (села) ветеринарским станицама и у тим местима те послове обавља само та вет. станица. Ово су једини послови у ветерини где власник имања не може да „бира“ ветеринара. За предходну годину Алфа Вет је добио оцену 5 као нај-

вишу могућу, и безусловно потписао уговор о наставку сарадње са Управом за ветерину, за следећа епизоотиолошка подручја: Араповац, Јунковац, Миросаљци, Стрмово, Соколово. Новина после четри године, а иницирана новчаном кризом је да од ове године власници домаћинстава сносе део трошкова., и он изгледа овако: Говеда

Обележавање: 300,00 дин. Вађење крви (женске јединке): 60,00 дин + ПДВ = 70,80дин Туберкулинизација (све јединке старије од 42

дана): 160,00 дин + ПДВ = 188,80 дин Млечна карта: 800 дин Овце и козе

Обележавање: 50 дин Вађење крви: 60,00 дин + ПДВ = 70,80дин Свиње

Обележавање: 50 дин Вакцинација: 60,00 дин + ПДВ = 70,80дин Живина

Вакцинација: 150,00 дин + ПДВ = 177,00 дин Пси

Обележавање: 200,00 дин Вакцинација против беснила:

500 дин Власник је у законској обавези да уколико поседује неку животињу одради ове активности које су предвиђене за сваку врсту. Свака здрава јединка подлеже овим активностима. По урађеном ПМ за одређену животињу власник може да добије уверење о здравственом стању тј. БИЛЕТ. Билет за мушко говедо не старије од 42 дана: да је обавезно обележено(пријављује се одмах по рођењу, до 7 дана) и да поседује пасош. Билет за мушко говедо старије од 42 дана: мора да је грло обележено (пријављује се одмах по рођењу, до 7 дана), да поседује пасош.и урађен ТБЦ са негативним резултатом. Билет за женско говедо: мора да је грло обележено (пријављује се одмах по рођењу до 7 дана) да поседује пасош урађен ТБЦ са негативним резултатом и извађена крв са негативним резултатом. Билет за женско говедо које се музе: мора да је грло обележено (пријављује се одмах по рођењудо 7 дана) да поседује пасош, урађен ТБЦ са негативним резултатом, извађена крв са негативним резултатом и КМТ тест са негативним налазом. Тестови вађења крви и ТБЦ , важе до годину, а КМТ тест важи до 6 месеци. Билет за овце и козе може се добити ако је животиња млађа од 6 месеци и ако је обележена.

Билет за овце и козе може се добити ако је животиња старија од 6 месеци и ако је обележена и извађена крв и резултат прегледа негативан. Билет за свиње се може добити ако је животиња обележена, вакцинисана против свињске куге и да је прошло најмање 15 дана по вакцинацији са негативним резултатом. Свиње се обележавају по рођењу, вакцинишу са пуна 45 дана и ревакцинишу са 30 дана, два пута годишње. Вакцинација живине против куге живине би требало да се спроводи на свака три месеца. Пси се против беснила вакцинишу два пута годишње ако иду у лов, односно једанпут годишње ако не иду. За спровођење програма мера неопходна је сарадња власника домаћинства у припреми папира са предходног ПМ, као и да су животиње затворене у шталама, оборима и торовима. Сви власници животиња би требало да знају да је њихова Законска обавеза да изврше пријаву продате, купљене, новорођене или угинуле животиње у року од седам ( 7 ) дана, како би ветеринарске станице које раде на том епизоотилошком подручју одрадиле на време свој део посла и тиме избегле сво процедурално кашњење у припреми за добијање пасоша, билета, потврде о обележавњу. ДВМ Зоран Јовановић


22

ZABAVNA STRANA

ВИЦЕВИ Иду 2 пса улицом. Први пас каже оном другом: “Знаш ли шта има ново на булевару?” - “Шта?” - пита други. - “Поставили нове бандере.” - “Е, па то мора да се залије!” ************************* - Дошли отац и син зец кући. Син зец сав упишан, а отац сав усран. На то ће мајка зец: “Сине, побогу, па шта вам се десило?” - А син ће на то: “Ма пусти, упишао сам се од смеха док је медвед брисао дупе с татом.” ************************* Оде Цига до трафике да купи цигарете. Купује цигарете и док отвара паклицу примети напомену на кутији: “Пушење узрокује импотенцију” и забрине се он па се врати до трафике и обрати се продавцу: “Хеј момак, јел’ могу заменити ове цигарете за оне од којих се добија рак?” *************************

*************************

*********************

- Зове плавуша ЈАТ да пита: “Колико траје лет између Београда и Њујорка?” - Јави се службеница и каже: “Само тренутак...” - А плавуша ће на то: “Хвала!” - и спусти слушалицу.

- Учитељица пита Перицу: “Ако у једној руци имам 40 јабука, а у другој 50, шта имам?” - Перица ће: “Огромне руке.”

- Питали Црногорца: “Шта би највише волео да будеш, у следећем животу?” - “Змија.” - Одговори Црногорац. - “Па што баш, змија?” - упита га. - “Па то ти је живот: лежиш, а ходаш!” - Одговори Црногорац.

Отишле три плавуше на пијацу да купе краставац. Каже прва: “Мени дајте дужи, а тањи.” - Друга каже: “Мени дајте краћи, а дебљи.” - А трећа ће: “Мени дајте било какав, мени треба за салату.”

*************************

Хода плавуша до граду и наиђе на реку. Нигде чамца нема, па није знала како да је пређе, а утом је видела другу плавушу преко реке па је упита: “Хеј ти! Како да пређем на другу страну?” - А друга плавуша јој рече: “Па ти си већ на другој страни!”

Упецали меда и зека златну рибицу, рибица им каже за 3 жеље. Почеше се препирати ко ће први рећи жеље, међутим рибица каже нека меда каже први јер је старији и јаци. И меда каже прву жељу: -Видиш ону шуму тамо, желим да се свако стабло претвори у медведицу. Рибица пита што ће ти толико медведица, а меда се смеши и каже “нека, нека”.. Ред на зеку да каже прву жељу: -Видиш ону ливаду, желим да је пуна мркве. И буде тако Ред на меду да каже другу жељу: -Видиш ону шуму тамо, желим да се свака грана на сваком стаблу претвори у медве-

- “Лало, верујеш ли у љубав на први поглед?” - “Дабоме,” одговори Лала. “Зар мислиш да бих се оженио Сосом да сам двапут погледао?” *************************

- Улази Пироћанац у кафану и приђе једном човеку: “Је ли, Бога ти, јеси ли ти онај што ми је извукао сина из реке и спасао га од дављења?” - “Јесам!” - каже човек. - А Пироћанац ће: “А где му је капа?”

*************************

*************************

дицу. Рибица пита што ће ти толико медведица, а меда се смеши и опет “нека, нека”.. Ред на зеку да каже другу жељу: -Ја желим једног Харлеy Давидсон-а.. И рибица му створи.. На крају последња медина жеља: -Видиш ону шуму, желим да сваки лист на свакој грани са сваког стабла претвориш у медведицу, а рибица опет што ће ти толико медведица, а он слатко “нека, нека”.. И ред на зеку да каже последњу жељу: -Кад зека на мотору увелико умакао, фура 200 на сат и виче: “ЖЕЛИМ ДА ЈЕ МЕДА ПЕДЕР” ! ! ! ************************* Два Јевреја “пуштају” воду у тоалету. - Јел’ вас обрезао стари рабин Моше? - Ју, а како знате? - Пишате на моју леву ногу.

ГИНИСОВИ РЕКОРДИ * Најиздржљивији аутомобил: Највећа позната километража за неки аутомобил износи 1,906.879 км, колико је несумњиво превалио Мерцедес 180 Д Роберта Рајлија. Аутомобил је произведен 1957. год. и та километража је направљена до 1978. године. Каснија судбина возила је непозната. * Највећи кебаб: Костас Дасиос из Патраса је заједно са колегама припадницима особља једног грчког ресторана направио кебаб од свињског меса тежак тону и 850 килограма који је био висок 173 центиметра. У мегакебаб утрошено је и 150 килограма зачина те 100 килограма соли,

а за кување је било потребно две тоне плина. Претходни рекорд поставио је 2001. године Кипранин Сами Еид чија је посластица била око 350 килограма лакша. * Најдужи резанци на свету: Су они које је израдио италијански кувар Никола Авантадјато, а измерена дужина им је износила 128.7 метара. * Најбрже постављање стола за ручавање: Гинисов рекордер у брзом постављању стола за ручавање је дрварчанин Славко Лукач тренутно запослен као конобар у хотелу у Ослу. Он је, сто за ручавање за десет особа поставио за три минута и 15 секунди. На столу

је имао десет гарнитура са по три тањира, десет комплета са по две чаше, есцајг са укупно 50 ножева, виљушки, кашика и кашичица и десет салвета, затим гарнитуре за со и бибер, те вазу са цвећем. * Фетус најстаријег, неоткривеног близанца: Сасвим случајно је пронађен у абдомену 16-огодишњег Хисхама Рагаба из Египта, који је због болова у стомаку потражио помоћ лекара. Пронађен је његов 18-цм дуг идентицан близанац који се развијао у њему и живео 32 или 33 седмице. * Исписивању текста на зрну риже: четрнаестогодисшњи Индијац Акас Гупта

власник је Гинисовог рекорда у исписивању текста на зрну пиринча. Он је, без икаквих оптичких помагала на само једном зрну пиринца исписао 12.584 с��овних знакова. Он је 484 пута исписао 26 слова абецеде, за шта му је требало само сат и по, а при том је користио мастило и једну спајалицу за папир којом је при писању придржавао зрно. * Казне за неправилно паркирање: Силвиа Матос из Њујорка је у Гинисову књигу рекорда ушла јер је сакупила око 2800 казни за неправилно паркирање. Укупна вредност тих казни износи око 150 000 долара. Међутим,

ништа од тога јој није наплаћено јер је била пријављена на 18 различитих адреса при чему је користила 36 лажних регистарских таблица. * Омирисала највише стопала: Маделине Албрекхт је радила у лабораторији за анализу доктора у Синсинатију, Охајо. За 15 година рада, Маделине је омирисала око 5600 стопала и велики број пазуха. * Прогутао највисе шпагета за 28 секунди: Том Нил је за 28 секунди прогутао 10 метара шпагета.


23

ИНФО

Tv program ČETVRTAK:

PETAK:

SUBOTA:

NEDELJA:

PONEDELJAK:

UTORAK:

SREDA:

07:45 Mali oglasi 08:00 Okom Gema R 08:40 Rek. Prez. M. ogl. 09:00 Crtaći 09:12 Gem Music 09:45 Mali Oglasi 10:00 S Vama u 10 11:30 Kuhinjica 11:45 Mali Oglasi 12:00 Zdravo R 13:00 Dokumentarni film 13:45 Mali Oglasi 14:30 Gem Sport 15:00 Znanj. do zdravlja 15:45 Mali Oglasi 16:00 Planet R 17:00 Vidimo se popodne 18:30 Game Zone 18:36 Portal 18:45 Mali Oglasi 19:00 Okom Gema 19:45 Mali Oglasi 20:00 U pravu ste… 21:00 Film 23:00 Okom Gema R 23:45 Mali Oglasi

07:45 Mali Oglasi R 08:00 Okom Gema R 08:40 Rek. Prez. M. ogl. 09:00 Nestrpljivi Snovi R 09:45 Mali Oglasi 10:00 S Vama u 10 11:30 Kuhinjica 11:45 Mali Oglasi 12:00 Do kraja sveta R 13:00 Dokumentarni film 14:30 Gem Sport 15:00 U pravu ste R 15:45 Mali Oglasi 16:00 Start (P) 17:00 Vidimo se popodne 18:30 Game Zone 18:36 Portal 18:45 Mali Oglasi 19:00 Okom Gema 19:45 Mali Oglasi 20:00 Poslovni sat 21:00 Film 23:00 Okom Gema R 23:45 Mali Oglasi 00:00 Bulevar R

07:45 Mali Oglasi 08:00 Okom Gema R 08:40 Rek. Prez. M. ogl. 09:00 Crtaći 09:12 Gem Music 09:45 Mali Oglasi 10:00 S Vama u 10 11:00 Kuhinjica vik. izd. 11:45 Mali Oglasi 12:00 Zdravi i srećni (p) 13:00 Dokumentarni film 13:45 Mali Oglasi 14:00 Više od sporta 15:00 Poslovni sat 15:45 Mali Oglasi 16:00 Na Točkovima (P) 17:00 Kaleidoskop (P) 18:00 Gem Music 18:30 Game Zone 18:36 Portal 18:45 Mali Oglasi 19:00 Okom Gema 19:45 Mali Oglasi 20:00 Planet (P) 21:00 Film 23:00 Okom Gema R 23:45 Mali Oglasi 00:00 Planet R

07:00 U našem ataru (P) 07:45 Mali Oglasi 08:00 Okom Gema R 08:40 Rek. Prez. M. ogl. 09:00 Sajam InfoNet (P) 09:45 Mali Oglasi 10:00 Kuhinjica vik. izd. 11:00 Srbija WS. World 12:00 Kaleidoskop R 13:00 Dokumentarni Film 13:45 Mali Oglasi 14:00 Auto Sprint (P) 15:00 Do kraja sveta R 15:45 Mali Oglasi 16:00 Moja polisa (P) 17:00 Zdravi i srećni R 18:00 Dobro ti veče 18:45 Mali Oglasi 19:00 Retrovizor 19:45 Mali Oglasi 20:00 Bulevar (P) 21:00 Film 23:00 V.I.P. (P) 23:45 Mali Oglasi

07:45 Mali Oglasi 08:00 U našem ataru R 08:50 Reklame 09:00 Crtaći 09:12 Gem Music 09:45 Mali Oglasi 10:00 S Vama u 10 11:30 Kuhinjica 11:45 Mali Oglasi 12:00 Zdravo (P) 13:00 Dokumentarni Film 13:45 Mali Oglasi 12:00 Zdravo (P) 13:00 Dokumentarni Film 13:45 Mali Oglasi 14:30 Gem Sport 15:00 Reklame, Prezent 15:45 Mali Oglasi 16:00 Na točkovima R 17:00 Vidimo se popodne 18:30 Game Zone 18:36 Portal 18:45 Mali Oglasi 19:00 Okom Gema 19:45 Mali Oglasi 20:00 Gem Lopta 21:00 Bez Cenzure 22:00 Dobro ti veče R 23:00 Okom Gema R 23:45 Mali Oglasi 00:00 V.I.P. R

07:45 Mali Oglasi 08:00 Okom Gema R 08:40 Rek. Prez. M. ogl. 09:00 Crtaći 09:12 Gem Music 09:45 Mali Oglasi 10:00 S Vama u 10 11:30 Kuhinjica 11:45 Mali Oglasi 12:00 Do Kraja Sveta R 13:00 Dokumentarni film 13:45 Rek. Prez. M. ogl. 14:30 Gem Sport 15:00 Bez Cenzure R 15:45 Mali Oglasi 16:00 Moja Polisa R 17:00 Vidimo se popodne 18:30 Game Zone 18:36 Portal 18:45 Mali Oglasi 19:00 Okom Gema 19:45 Mali Oglasi 20:00 Priče o Životu 21:00 Film 23:00 Okom Gema R 23:45 Mali Oglasi 00:00 Bulevar R

07:45 Mali Oglasi 08:00 Okom Gema R 08:40 Rek. Prez. M. ogl. 09:00 Nestrpljivi snovi R 09:45 Mali Oglasi 10:00 S Vama u 10 11:30 Kuhinjica 11:45 Mali Oglasi 12:00 Zdravi i srećni R 13:00 Dokumentarni Film 13:45 Mali Oglasi 14:30 Gem Sport 15:00 Priče o životu R 15:45 Mali Oglasi 16:00 ABS Show R 17:00 Vidimo se popodne 18:30 Game Zone 18:36 Portal 18:45 Mali Oglasi 19:00 Okom Gema 19:45 Mali Oglasi 20:00 Znanj. do zdravlja 21:00 Film 23:00 Okom Gema R 23:45 Mali Oglasi 00:00 Start R

Огласите се!

маркетинг 069 60 80 18 069 60 80 19


24

ЖЕНСКА СТРАНА

Како смршати без дијете М огуће је брзо смршати, али тако скинути килограми обично се брзо и врате, па се експресне дијете не препоручују. Много је боље на здравији и природнији начин доћи до жељене телесне тежине. Експерти поручују да је довољно да унесете неке здраве навике у свој живот па да резултати буду видљиви. Ево шта нам они саветују: Доручкујте сваког дана! Непрескакање доручка је навика заједничка свима онима који су смршали и успели да одрже пожељну тежину. Многи људи погрешно мисле да ће се лишити неких калорија ако не доручкују, али то само води претераном јелу за време ручка. Доказано је да виткији људи први дневни оброк не прескачу, а такође показују бољи учинак у школи или на послу. Предлог: пробајте интегралне цереалије са исецканим воћем и немасним јогуртом за почетак дана. Не

прескачите доручак, не занемарујте његове предности.  Не улазите у кухињу током ноћи! Установите време када ћете престати да једете и одуприте се грицкању слаткиша уз гледање телевизијског програма током ноћи. Ако желите неки десерт после вечере, узмите мало лаганог сладоледа, смрзнутог воћног јогурта или попијте шољу чаја. Потом оперите зубе - тако ћете смањити вероватноћу да једете још нешто. Пажљиво бирајте течности које пијете! На течне калорије често заборављамо, а оне су и те како важне. Заслађена пића додају нам сувишне калорије, а не гасе жеђ. Најбоље је да своју жеђ утолите водом, а можете у њу нацедити мало лимуна ако волите ту комбинацију. Препоручује се и немасно млеко, као и сок од цеђеног воћа. Цеђени сок је и хранљив и нискокалоричан

и он вам може послужити као ужина између оброка. Будите пажљиви с алкохолним пићима јер могу бити веома калорична. Најбоље су - интегралне житарице Ако бели хлеб замените интегралним хлебом, уштедећете много калорија и учинити пуно за своје здравље, јер намирнице из ове групе садрже највише влакана која одржавају осећај ситости. Од интегралног брашна праве се и тестенине, колачићи, кокице, крекери и браон пиринач. Контролишите своју околину! Водите рачуна о свему што вас окружује, а што има утицаја на исхрану - од преуређења своје кухиње, до избора ресторана у које идете. Када идете на неку прославу, поједите здраву ужину пре него што одете, да не бисте били у искушењу пред многим посластицама којима ће вас нудити.

Битни фактори за женски оргазам

К

олико год то некима невероватно звучало, око 10% жена које упражњавају секс никада није, ни са партнером ни за време мастурбације, доживело оргазам! Да би жена доживела оргазам, веома је битно да зна како да успостави равнотежу

између опуштајућих и напетих тренутака током сексуалног односа. Овде се поставља још једно битно питање: како жена може истовремено бити и опуштена и напета током сексуалног односа? Врста напетости која под-

стиче и доприноси оргазму (миотонија) заправо је контракција појединих мишића. Код многих жена влада погрешно мишљење да је све што је потребно како би дошло до оргазма лећи у кревет (или занимљивије место, по избору) и не радити ништа,

јер су чуле да је приликом сексуалног односа најбитније бити опуштен. Међутим, није тако. Управо је поменута мишићна напетост често неопходна како би уопште дошло до оргазма. На основу тога, жене могу схватити како је за први оргазам изузетно битно да, за време сексуалног односа, у што већој мери дође до контракције ножних, абдоменалних и бутних мишића. Изузетно мали број жена не осети никакву телесну напетост у тренуцима који претходе оргазму. Оно што је веома важно: од пресудног значаја за оргазам јесте контраховање мишића у доњем делу материце. Баш ти мишићи, који се обично свесно контрахују при мокрењу како би се зауставио прилив урина, несвесно се контрахују и приликом оргазма. Многе жене свесно контрахују ове мишиће током свог сексуалног односа, како би допринеле интензитету оргазма. Контраховање ових и бројних других мишића учествује у

процесу спровођења што веће количине крви у већ поменуту област, што доприноси повећању интензитета самог оргазма у огромној мери. На основу тога се закључује да жена треба активно да учествује у сексуалном односу. Али где је у свему овоме улога опуштања и где се налазе центри опуштања? Одговор је - у мозгу. Када се каже да је битно опустити се, мисли се на то да жена током односа не треба да брине о другим стварима, да преиспитује себе, размишља унапред о сексуалном чину, о оргазму до ког тек треба да дође и сл. Најбитније је да се жена усредсреди на уживање и стимулансе које прима током љубавног односа; а као додатна помоћ могу се употребити и вербални стимуланси. Дакле, иако на први поглед напетост и опуштање могу изгледати контрадикторно, када се спроведу у дело, могу у невероватној мери допринети достизању жељеног циља - оргазма.


DEVIX

d.o.o.

Proizvodni program DEX2 sendvič paneli sa ispunom od MINERALNE VUNE i EPS-a Krovno fasadni profilisani limovi Limena galanterija za spajanje i opšivanje


26

СПОРТ

Лазаревчани увелико роне

Д

а је Лазаревац град спорта то је давно познато, али колико вас је знало да се поред фудбала, кошарке и других атрактивних спортова можете опробати и у неким екстремним спортовима, као што је случај са роњењем. О самом спорту, првом ронилачком клубу код нас и такмичењима нешто више сазнали смо од председника клуба Предрага Цветковића. Група заљубљеника у роњење се састала и договорила да региструје ронилачки клуб, како би даље могли да се такмичимо у Српској лиги. Тако је настао Наутилус клуб Колубара из Лазаревца. Клуб је регистрован прошле године септембра месеца у Министарству спорта. При самом оснивању клуб је бројао свега 7 чланова, а сада нас има 15, од чега је 7 такмичара на дах, тзв. абнеји, а могу се похвалити и да имамо 6 такмичара прве категорије. У току прошлог месеца смо имали 3 недеље обуке и 6 нас је стекло звање рониоца прве категорије код инструктора Милана Тодоровића из Београда. Обука се састојала од 10 сати теоријске наставе и 10 сати практичне обуке, коју смо имали на базену у Црљенима. Као и код већине других спортова, па тако и у овом нема неких одређених старосних граница за почетак бављења роњењем. Пожељно је да деца која знају да пливају помало уче технике роњења и да користе основну ронилачку опрему,

дисалица, пераја... Међутим за озбиљније бављење роњењем у дисциплинама апнеа и скуба роњење постоје старосне границе. У апнеја дисциплини није дозвољено ни тренирање ни такмичење за узраст млађи од 16 година, а за скуба испод 14 година. Апнеа роњење је роњење на дах, где се сем маске, дисалице, пераја и одела не користи ништа друго од опреме. Ронилац рони у оквиру својих психофизичких могућности. Скуба роњење је роњење које укључује и коришћење боца са кисеоником. У нашем клубу имамо и два млада потенцијала који су уједно и најмлађи чланови клуба Никола Петровић и Лука Цветковић који имају по 13 година. Наши такмичари се такмиче у дисциплинама статика, динамика без пераја и са перајима. То су врло атрактивне дисциплине, спорт се сматра атрактивним јер рецимо у статици такмичар иде често и до 5 и више минута испод воде без ваздуха, а у динамици се крећу у зависности да ли имају пераја или не и до 100-150 метара у зависности од спремности такмичара. Наутилус клуб Колубара има добре такмичаре, а с обзиром да постојимо нешто мање од годину дана имамо и 2 пехара. Одмах по регистрацији клуба појавили смо се на отвореном првенству Србије у Београду које се одржало 18.октобра прошле године и освојили треће место. Већ у

децембру на зимском купу у Панчеву окитили смо се још једном бронзаном медаљом. У марту месецу ове године појавили смо се на међународном такмичењу у Црљенима, за дисциплину апнеја које је организовала АИДА, асоцијација Србије у роњењу на дах. Било је такмичара из Хрватске, Словеније, Мађарске и других земаља, а ми смо направили појединачно одличне резлутате, али смо прошли лоше због пар црвених картона које смо добили искључиво на наше неискуство.За разлику од Београда, ми у Лазаревцу имамо савршене услове за тренирање, а од самог старта смо наишли на разумевање од стране директора Спортског центра Владе Павловића, који нам је уступио поред термина и једну просторију за одлагање опреме. Велико разумевање имали су и Црљенчани током зимског периода. Што се тиче лета, на располагању су нам Очага и отворени базен, као и базен у Великим Црљенима. За овакву врсту спорта потребно је одвојити око 1500 еура за опрему просечног квалитета, која може да издржи и до 20 година. Спорт јесте скуп али опрема се не узима сваке сезоне, тако да је то предност роњења. Kлуб има нешто мало своје опреме, али је то још увек недовољно за озбиљније проширивање чланова клуба. Упркос овим проблемима техничке природе, на тренинг може доћи свако ко је заиста

љубитељ роњења и воде. Планирано је да се ове године одржи и такмичење у Лазаревцу у септембру, пошто је преко лета мртва такмичарска сезона. За сам крај напомињемо да су чланови Наутилус клуба у потпуности оспособљени за неке несрећне случајеве у Лазаревцу, али да би све то било

на врхунском нивоу потребно је још мало побољшати опрему. Овом приликом апелујемо на општинске органе и РБ Колубару да изађу у сусрет РК Наутилус, јер ће свакако бити јефтиније инвестирати у локални клуб, него доводити рониоце из Београда. М. Р.


27

СПОРТ

Клуб Љубитеља Лазаревца, након незваничне информације средстава јавног информисања да је одлуком Управног Одбора ЕПС-a именован директор РБ “Колубара” Лазаревац даје следеће:

Cаопштење за јавност Клуб Љубитеља Лазаревца је изненађен због пасивног односа носилаца власти у ГО Лазаревац према именовању директора РБ “Колубара”, Лазаревац. Сматрамо да је ово питање од пресудне важности за будући развој ГО Лазаревац. Несхватљиво је, ако је информација тачна, да се за директора “Колубаре” именује човек који није упознат са организационом и кадровском структуром у “Колубари” и који не може знати све проблеме које у ГО Лазаревац изазива делатност површинске експлоатације угља. Именовање било ког појединца не сме бити извршено и да такво постављање има за последице отпуштање запослених, ограничавање и смањење нивоа зарада запослених, заустављање капиталних инфраструктурних и других пројеката у ГО Лазаревац који су директно или индиректно имали подршку РБ “Колубара” и ЈП ЕПС, као и стопирање реализације пројеката везаних за заштиту радне и животне средине. Клуб Љубитеља Лазаревца износи бојазан да се кадровске промене у “Колубари” врше управо да би се реализовали напред изнети циљеви што целу ГО Лазаревац и сам РБ “Колубара” може претворити у периферију Београда која ће се заобилазити. Сматрамо да је обавеза и дужност локалне самоуправе у ГО Лазаревац да потражи јасне и недвосмислене одговоре од Владе Републике Србије, Министарства за рударство и директора ЈП ЕПС на сва напред постављена питања, у противном доказаће своју незаинтересованост и немоћ да решавају питања од интереса за све грађане ГО Лазаревац.

Чланови одбора Клуба Љубитеља Лазаревца Поповић Горан Ралић Милан

Репрезентативни Раднички синдикат “Прерада”, Вреоци након обавештења из средстава јавног информисања да је именован директор РБ “Колубара” д.о.о., Лазаревац, одлуком управног одбора ЕПС, издаје следеће:

Cаопштење за јавност Избор и именовање новог директора РБ “Колубара” д.о.о., Лазаревац не сме имати за последицу организационе промене унутар РБ “Колубара”, које би произвеле смањење постојећег броја запослених и које би ограничиле пријем нових радника на радним местима у производњи. Постоји стална потреба да се на уско стручним и најодговорнијим радним местима оспособе млади стручни кадрови које ће увести у посао пре пензионисања, постојећи стручни кадрови. Раднички синдикат упозорава Владу Републике Србије, Министра за рударство и директора ЈП ЕПС на изузетно тежак социјално економски положај запослених, које је настало као последица рестриктивне политике свих носилаца власти у претходном периоду и да се при том исти нису обазирали на рекордно остварену производњу. Честе промене руководећег кадра имају за последицу неадекватно развијање Копова и целе “Колубаре” и изазивају оправдани страх код радника да ће се и овако низак ниво зарада смањивати у наредном периоду, чак и у условима да се ниво зарада задржи на постојећем нивоу. Очигледни свакодневни скок цена и раст трошкова живота доводи раднике на ивицу социјалне беде. Раднички синдикат ће се супроставити свим средствима синдикалне борбе даљем угрожавању права запослених РБ “Колубара”, Лазаревац и свог синдикалног чланства. Са пуним правом очекујемо да Влада Републике Србије, ресорни министар и пословодство ЈП ЕПС и РБ “Колубара” одрже раније дата обећања и да свако на свом нивоу да допринос са којим ће се социјално економски положај запослених овог предузећа поправити у складу са производним резултатима које радници свакодневно остварују.

Председник одбора Радничког синдиката Петровић Златко


28

СПОРТ

Универзијада и у Лазаревцу

Б

еоград је домаћин 25. Универзијаде на којој учествује прко 8000 студената из 144 земље. Осим Београда још неколико градова у Србији је угостило спортисте из целог света, а међу малобројним градовима је и Лазаревац је показао да је кадар организовати и највећа спортска такмичења и да је град спорта

Лазаревац где се одигравају мечеви у фудбалу и одбојци и за даме и за мушкарце. Бројни студенти са својим делегацијама били су скептични када су сазнали да ће се такмичити у “малом Лазаревцу”, али су сви то мишљење променили и сви су задовољни условима које пружа фудбалски стадион Колубаре и Спортски Центар Колубара где се такмиче одбојкашице. Лазаревац је показао да је кадар организовати и највећа спортска такмичења и да је град спорта. Ипак већина љубитеља спортa је изразила и мало негодовање због великог броја људи заджених за обезбеђење и крутошћу и појединим ситуацијама. Свакако да је Лазаревац нашао своје место у спортским круговима па су тренери изразили жељу да женска одбојкашка селекција Србије мечеве за квалификације за одлазак на Светско првенство игра у Лазаревцу Зоран Лазаревић

32. Ивањдански турнир младог борца

Ф

удбалски клуб Млади борац из Жупањца који ове године слави 50. рођендан организовао је 32. традиционални турнир на коме су учествовале поред екипе Младог борца, екипа Петке и две екипе Димитрија Туцовића, једна

из Ћелија, а друга из Шушњара. Резултати првог дана Димитрије Туцовић(Ћелије) – Петка 0:0 пеналима 5:4 Млади борац – Димитрије Туцовић(Шушњар) 1:2 Резултати другог дана за треће место Млади борац –

Петка 5:1 за прво место: Д.Туцоивић(Ш) – Д.Туцовић(Ћ) 2:1   На крају турнира најбољим екипама и појединцима додељене су награде, а жири је за најбољег играча турнира прогласио Горана Перишића

најбољи стрелац је Марко Влаховић са два гола, а најбољи голман турнира је Раде Катић сва тројица из Младог Борца. Посебно признање додељено је Бранку Иванковићу дугогодишњем играчу и тренеру Младог борца. Зоран Лазаревић


30

СПОРТ

Каратисти код председника општине П

осле великог успеха које је остварила Српска карате унија на првенству света које је одржано у Сједињеним Америчким Државама, а у којој је било и пет чланова карате клуба Колубара председник ГО Лазаревац Бранко Борић уприличио је пријем за каратисте Колубаре који су донели четири медаље са светског првенства. Поносан сам што је у селекцији СКУ било и пет такмичара Колубаре који су направили спортски подвиг и у наш град донели једну зл��тну и три сребрне медаље. Добар рад у

клубу је донео и велика признања, a наша је обавеза да најбоље клубове из наше средине подржимо и надам се да ћете и са наредних такмичења у Лазаревац доносити медаље. Још једном вам искрено честитам и желим вам пуно среће у спорту, а наравно и у животу .—рекао је председник ГО Лазаревац Бранко Борић. Председник карате клуба Колубара  Др Драган Синђелић пренео је утиске са светског првенства. Прво се захваљујем председнику Борићу који нам је ораганизовао овакав пријем и то је само још једна по-

тврда да челници наше општине подржавају успехе наших спортиста. У Америци није било лако стићи до медаља јер је била изузетно јака конкуренција, aли наш добар рад је и награђен сјајним резултатима. Мени је посебно драго што окосницу наше селекције чине чланови Колубаре. Радили смо напорно још од јануара и захвалио бих се свима који су нам помогли да отпутујемо на светско првенство јер није било лако обезбедити средства. Од појединаца се захваљујем господи Саватијевићу и Димитријевићу, али и ГО Лазаревац и РБ

Бранко Борић са каратистима Колубаре

Колубари.—рекао је Др Синђелић Наредне године у Београду ће се одржати

Европско првенство и то је нова прилика да лазаревчани наставе са жетвом медаља са

Почеле припреме фудбалера колубаре Л

азаревачки прволигаш Колубара почела је припреме за нову фудбаску сезону. Првом скупу присуствовало је и скоро целокупно руководсство клуба, а играче је први поздравио председник клуба Драган Ципи Алимпијевић: – Прво бих поздравио новајлије и пожелео им  да се што брже

уколпе у нову средину и мислим да ће се брзо привићи на нови клуб јер у Колубари су увек лепо прихватали играче који су долазили у клуб. Наравно да сви треба да пружимо максимум, ви на терену, а ми ван, како би остварили далеко боље резултате него прошле сезоне. -рекао је Алимпијевић. Играчима се обратио и

тренер Драган Грчић: – Први дани припрема биће измењени јер сви знате да се на нашем стадиону организују фудбалски сусрети на Универзијади. Први део ћемо одрадти у нашем граду, а 15. јула се селимо у Косјерић. Сви крећу од нуле, а морам рећи да играма прошле сезоне нисам био задовољан јер сам

Први скуп фудбалера Колубаре

уверен да играчи који су носили зелено-црни дрес прошле сезоне нису пружали максимум па зато сви крећу од нуле и никоме место у екипи није загарантовано. Играће они играчи који се радом и квалитетом наметну, а сваки првотимац ће имати прилику да покаже колико вреди.

-рекао је Грчић Фудбалере Колубаре очекује изузетно тешко првенство у Првој лиги Србије јер ове сезоне ће лига бити знатно јача пошто су у лигу стигли Банат из Зрењанина, прошлогодишњи суперлигаш и прваци Српских лига Раднички из Ниша, Слога из Краљева, Земун, Пролетер из Новог

Први тренинг

највећих скупова картиста. Зоран Лазаревић

Сада и победници баража Раднички из Сомбора и Телеоптик, клубови који већ годинама имају завидан рејтинг у српском фудбалу, изузев Пролетера из Новог Сада који је последњих година кренуо узлазном линијом и лако освојио прво место у Српској лиги група Војводина. З. Лазаревић


31

СПОРТ

Први видовдански турнир Ф

ХЕДИС А1 Скопје

Жустро у финалу

утсал клуб Колубара организовао је први међународни турнир у малом фудбалу на теренима за мале спортове Шумадије у Шопићу. На турниру је учествовало шест екипа, a поред две екипе Колубаре наступале су екипе Економца из Крагујевца, Вујић Воде из Ваљева, Коњарника из Београда и екипа малог фудбала ХЕДИС А 1 из Скопља. После два дана великих борби победник турнара је македонска екипа Хедис А1 која је у финалу сасвладала екипу Одисеја са 2:0. У борби за треће место екипа Колубаре 1 савладала је екипу Економца са 5:4. Најбољим екипама додељени су пехари, а жири је за најбољег играча турнира прогласио Мирча Стојанова из победничке екипе док је Дарко Крстић из Колубаре 1 најбољи стрелац турнира са 7 погодака.

Турнир је отворио пртедседник ГО Лазаревац Бранко Борић који је извео и почетни ударац. —Овај турнир је посвећен градској слави Жири је за најбољег играча турнира прогласио Мирча Стојанова

Лазаревца, Видовдану, и надам се да ће да прерасте у традиционални. Дечаци из Скопља су показали завидан ниво и искрено им честитам на победи. Радујем се што смо од свих учесника добили похвалу за организацију, а морам поменути да смо велику помоћ имали од челника Шумадије из Шопића који су нам уступили своје терене за мале спортове и надам се да ћемо и са њима наставити сарадњу.—речи су председника ФЦ Колубаре Саше Жујовића. Зоран Лазаревић                                

Крстић и Стојанов

Прва кошаркашка утакмица у Степојевцу У Степојевцу је почетком године почео са радом кошаркашки клуб Степојевац који окупља око 50 малишана из Степојевца и околних места. Агилно руководство клуба је за кратко време успело да обезбедио сјајне услове за рад па је кошарка узела примат у Степојевцу. Први званични меч кадета одигран је 25. јуна, а за ривала су имали кадете Црвене Звезде. Пред препуном халом у Степојевцу кадети Степојевца појачани са кадетом београдског Партизана Алексадром

Ђорђевићем одиргали су сјајно и часно поражени резултатом 81:89. - Наравно да нам је срце пуно јер смо на добром путу да напраПрви званични меч кадета одигран је 25. јуна, а за ривала су имали кадете Црвене Звезде

вимо спортски   колектив који ће бити понос нашег места. Малишани који су истрчали на паркет су дали све од себе и нас су одушевили, а пуно речи хвале за појединце стигло је и од тренера кадета Црвене

Звезде Љубе Видачића некадашњег сјајног плејмејкера Звезде и многих клубова. Одушевљен је и условима које имају наши кошаркаши и стекли смо великог спортског пријатеља што је за нашу средину јако потребно. Надам се да ће од јесени када укључимо наше две селекције у млађе лиге КС Београда трибине наше хале ће бити исто овако попуњене.— речи су председника КК Степојевца Саше Павловића. Зоран Лазаревић

Кадети Степојевца и Црвене Звезде


Стрелци обележили Видовдан

С

трељачки клуб Колубара организовао је пети турнир у гађању глинених голубова и балона на стрелишту Тамнава пово-

дом Видовдана, градске славе Лазаревца. На турниру се окупило преко 100 стрелаца у две спортске дисциплине. После неколико сати такми-

чења уз неизбежан срнећи гулаш проглашени су најбољи стрелци. У дисциплини гађање балона малокалибарском пушком прво место је према очекивању припало СД Бечекерек из Зрењанина, а друго место је припало ТВ Јасти која је направила прави спортски подвиг оставивши иза себе трећепласирану екипу СД Шкеро из Горњег Милановца и две екипе СК Колубара. У појединачној конкуренцији прво место је освојио Зоран Костовски из Бечекерека, а друго и треће место освојили су стрелци из Горњег Милановца, Предраг Симоивић и Небојиша Крушковић.

У дисциплини гађање глинених голубова прво местo освојила је екипа стрелишта Тамнава, друго место су осНа турниру се окупило преко 100 стрелаца у две спортске дисциплине

војили стрелци Обреновца, а треће  место је припало ловачком Удружењу Фазан из Владимировца. У појединачној конкуренцији прво место је освојио Бошко Јевтић, друго је припало Милану Мрдељу из Зрењанина, а треће Витомиру Милановићу из Обреновца.

Ово је наш мали јубилеј, пети турнир који окупља стрелце из свих крајева Србије. Најбитније је дружење, али сваки ловац и стрелац жели да стигне до победничког постоља. Ове године је најпријатније изненађење приредила екипа ТВ Јасте. И поред скромних средстава успевамо да за најбоље обезбедимо и пригодне поклоне и наравно добар гулаш.—речи су Радише Михаиловића који је био и зачетник овог лепог дружења стералаца из целе Србије . Зоран Лазаревић


Lazarevacke novosti broj 5