Page 1

Kulturni nokaut

Page 1


U

Pred sobom imate prvi broj magazina Kulturnog nokauta. Nastojali smo da pišemo i prezentujemo aktuelne teme direktno i bez filovanja. Ovo će biti mesečnik koji će voleti

svi koji su nostalgični za istraživačkim tekstovima i koji žele da pročitaju „obradu“ jedne teme iz više uglova. Ekipa koja je pisala za ovaj broj dala je sve od sebe da dopre do čitalaca koji ne hrle za atraktivnim, bombastičnim naslovima i koji se zadvoljaju površnim, često ne proverenim sadržajem. Nećemo se nikome udvarati, pokušaćemo da dobijemo odgvore na sva pitanja koja nas zanimaju. Radovaćemo se svakom čitaocu i sa zadovoljstvom ćemo pročitati svaki vaš komentar i obradti teme koje vas budu zanimale. Za nas nema zatvorenih vrata! Uživajte u tekstovima! Kulturni nokaut

Page 2


Kulturni nokaut

Page 3


Kulturni nokaut

Page 4


Kulturni nokaut

Page 5


Kulturni nokaut

Page 6


Kulturni nokaut

Page 7


Kulturni nokaut

Page 8


Kulturni nokaut

Page 9


Kulturni nokaut

Page 10


Kulturni nokaut

Page 11


Kulturni nokaut

Page 12


Kulturni nokaut

Page 13


Kulturni nokaut

Page 14


Kulturni nokaut

Page 15


Baba Milku za prešjedika!? Piše:Selena Tatomirović I pobedio je Tramp na predsedničkim izborima u Americi. A j ’što su Slovenci brže bolje požurili da se pohvale Melanijom i iskažu nadu da ih Meli neće zaboraviti sada kada se „uvalila“ na mesto prve dame... a l’ što se kod nas iz nebuha pojavila baba Milka... koja je čuvala Trampovu decu... da nam objasni zašto i kako eto Tramp ima predstavu gde je Srbija. Pored sarmi koje mu je pravila i na koje ga poziva, ispostavi se da on zna i pesmu „Od izvora dva putića“, na svu sreću još nismo saznali da li zna i za onu „Ti i ja smo kao ključ i brava, ali Bože moj... i to će uskoro negde da osvane. I tako je naša baba Milka postala reality igrač, tobož prezadovoljna što je svoj radni vek provela kao Trampova

Kulturni nokaut

Page 16


posluga, a nama eto brenda. Razni marketing stručnjaci će tu namirisitai dobru priliku, samo je naše „školarce“ brže bolje preduhitrila Lepa Lukić koja je Milku pozvala na svoj koncert i takoubola dodatne poene. Sevnuli su tu razni intevjui, pa video u kom bakica poziva Trampa da dođe i da se podseti naše kuhinje... Pa je pokazivala slike iz tog perioda kad je čuvala te klince i vodila ih u park i tako dalje i tako bliže, nadugačko i naširoko... nešto mislim... valjalo bi da ne kvarimo odnose s Ameriku, te ne bi bilo s goreg da se razmotri opcija da kandidujemo baka Milku za predsedika, ionako boljeg kandidata nema…

Kulturni nokaut

Page 17


Milunka... oprosti... Piše: Kőszegi Szanella Ovakve prilike se pružaju retko, ili nikad... ili ih čovek naprosto ne prepozna. Jedan utorak, sasvim običan, grickavo hladnjikav... u centru Beograda... kafe u kom postoji samo jedan zahod... ako priznamo sebi da je najveća heroina našeg doba završila svoje životno putešestvije kao "klozetarka" onda ta prostorija u ovoj priči ima posebno značenje, ono najposebnije... a još je posebnije to što nas baš za taj njen kraj nije mnogo bilo niti će biti briga... iako je ona sa četkom za ribanje šolje skončala svoj za nas kao narod i te kako bitan život... Milunka Savić... žena... hraniteljka, majka, vojnikuša... da baš ta... srčana kao krdo konja koje juri po preriji, jaka kao želja da stignete na vreme do voljene osobe iako vas od nje dele hiljade kilometara, sve vremenske nepogode i nekoliko kontinenata... a ona jedna "ženica" Kulturni nokaut

Page 18


Milunka prepešačila je kilometre i kilometre da bi na ramenima u Beograd donela svinju i nahranila decu čija je bila hraniteljka... Ne znam čime sam ja to zaslužila, ali ta Milunka pre neki dan sedela je preko puta mene u jednom prestoničkom kafeu... i pila čaj od nane... Kaže... nema više Milunki... niti heroina u 21. veku, ja je čudno gledam, pa preko mene sedi jedna Vesna Stanković... glumica... Milunka Savić... da li bi muškarac mogao da iznese tu ulogu... pitala sam je.... Milunka je bila snažna kao dva muškarca... ja pomislih da nam fali u 21.veku jedna tako hrabra žena koja se vinula u rat onako srčano da brani slabije... fali nam ite kako... Bez šminke, sa loknama od sinoć, kako reče... sedela jepreko puta mene, ona Vesna/ za mene Milunka jer gospodo moja draga treba imati hrabrosti da se usudite dana pozorišnim daskama oživite jednu institucija kakva je bila naša Milunka Savić... Ona koja se prijavila na mobilizaciono zborište i registrovala kao Milun Savić i čitavu godinu od 1912-1913 borila se kao muškarac u Balkanskim ratovima, a da niko nije ni posumnjao da iza te uniforme kuca jedno žensko srce. Kulturni nokaut

Page 19


Dobila je Milunka mnogo odlikovanja među kojima i dva francuska ordena Legije časti i medalju "Miloš Obilić". Jedina je žena na svetu koja je odlikovana francuskim ordenom Ratni krst sa zlatnom Palmom... naša Milunka koja je poslednju godinu svog života provela na šestom spratu neke zgradurine bez lifta...

Kulturni nokaut

Page 20


naša Milunka koja se borila za našu zemlju i u Prvom svetskom ratu... skončala je kao šistačica... a bila je bezvremena heroina... Za vreme Drugog svetskog rata držala je malu bolnicu na Voždovcu u kojoj je lečila ranjenike... zbog te bolnice uhapšena je od strane Specijalne policije i šest meseci provela u logoru Banjica...

Kulturni nokaut

Page 21


Kulturni nokaut

Page 22


Kulturni nokaut

Page 23


a mogla je naša Milunka da prihvati francusku penziju i živi kao gospođa... odabrala je wc-e u Beogradu, jer je to valjda jedino što smo mogli da joj ponudimo... Posmatrala sam to lice, Vesna... rimuje mi se sa Svesna... pred očima su mi se smenjivala ta dva lika, čas Vesna, čas Milunka, pa Vesna, pa Milunka... jednog novembarskog popodneva gde je naša heroina vežbala popodnevni osmeh nad čajem od nane... i taj čaj, tako običan imao je posebnu simboliku, jer Milunka koja je isškolovala tridesetoro dece mogla je dobiti orden za nanu veka... mi smo joj dali četku da riba metlu da čisti... I mogla sam da vidim te daske i Vesnino lice kako oživljava Milunkinu mimiku u času kad se regrutaje, u času kad je ranjena... kada prima ordenje... kada... mada preskočimo ... više.... I oči koje su žumorile magijom iza naočara, to lice, prelepo lice koje se transformiše iz tragedije u komediju iz Milunke u Skarlet Johanson... taj

Kulturni nokaut

Page 24


senzulalni... romantično-strastveni izraz lica mogao je i tog trena da odigra sve... iako profesionalci glume samo kad im plate... reče Vesna... kaže ima tri paralelna života, onaj sa porodicom, onaj na sceni i onaj na facebooku u tom virtualnom primamljivom svetu gde je prosečnom "posetiocu" dozvoljeno i l' da te obožava i l da te "pljune"... kaže kad bi se radila predstava po njoj to bi bio stend up... velim ja lako je tebi kad spavaš sa rediteljem.... kad tamo ono istina jer ona je ta koja režira predstave koje kad se zavesa digme izazivaju pravu malu dramu u publici od suza do histerije iako njih 300 dođe i ne plati karte... jer Vesna... živi za glumu... kaže nit pušim, nit pijem... a l' sam zavisna od čitanja... kada nemam knjigu čitam natpise makar na čaju ili meni... pomislih kad bi ovo čule ove glumice po realy-tijima verovatno bi im bilo totalno sve jedno jer su njihove zavisnoti u javnom svetu danas daleko popularnije od nekog tamo čitanja... I nije bila našminkana, u zelenoj bluzi... ko' da se znamo sto godina... jednostavna... a čarobna Vesna/Milunka jednog popodneva u Beogradu možda je i ispričala više nego što je želela... ipak ostavila je malo magije Kulturni nokaut

Page 25


za naredni put, za naredni razgovor ili "upad" na predstavu koje će putujuće pozorište odigrati na nekoj tački na karti u belom svetu i pokupiti sve moguće nagrade... jer talenat je kao glina, ako ga "strpaš" međ prave prste može što šta nezaboravno i večno iz toga da proizađe... I morala je polako da krene iako sam ja mogla još satima da je slušam...pomislim kamera ima opasno veliku dioptriju kad ne primećuje ovo lice, ovo bogatsvo uloga koje se krije u jednostavnom, a tako lepom osmehu u divnim crtama lica i pokretima koji imaju tako širok dijapazon da se čovek od milja može srušiti... ipak mi na filmu gledamo stalno ista lica... ili ja to ne vidim dobro... Koga je uopšte briga šta ja vidim... a vidim i ja i svi ostali... glumi naša Vesna/Milunka i u Jugoslovenskom dramskog pozorištu, ja se nadam uskoro i u Holivudu... Ne znamo mi, ne razumemo, ne zaslužujemo Milunku Savić... onu ženu...lavicu... majku... borkinju...hraniteljku...

Kulturni nokaut

Page 26


I sklopila sam svesku... kažem... poslaću vam da pročitate kako sam ja doživela ovaj naš veseli razgovor... i tada u trenu meni puče nekakav unutrašnji vidik i celo popodne dobi jadnu sasvim drugačiju konotaciju. Znate... nije ovo intervju s glumicom Vesnom Stanković... niti je ovo još jedna "patetična" priča o našoj heroni Milunki Savić... ovo je dragi moji priča o Srbiji i vremenu u kom živimo, jer se od Milunke pa na ovamo... ako pogledamo ko nam po javnim i drugim toaletima riba ono što ostane iza drugih , nije mnogo toga promenilo...

Kulturni nokaut

Page 27


Dok nas tv ne rastavi Pišu: Viktor Seleš/ Maša Paripović

Mnogo se mi foliramo, kada precenjujemo, a i kada podcenjujemo brak. Nekada su naše babe morale da imaju „ozbiljan“miraz da bi ušetale u neku finu kuću. Malo se njih, skoro ni jedna skrasila pored čoveka kojeg je zaista volela. Danas kada spomenete brak nailazimo na nekoliko tabora jedni su za, drugi protiv, treći su suzdržani, a malo ko se u pomenu istog oslanja na emocije... Sociolog Vita Papandreu za Kulturni nokaut priča o „modernim“ brakovima. -Danas parovi beže od braka, kao da je u pitanju kakva kuga, a ne izbor partnera za ceo život koji vas voli, razume, podržava. Mogao bih današnje brakove svrstati u nekoliko kategorija. Prvo su brakovi iz „moranja“ ili je žena „ slučajno“ ostala u Kulturni nokaut

Page 28


blagslovenom stanju ili osoba koja nema posao naće nekoga ko će da je izdržava, te ga ona trpi, a u suštini ne može očima da ga vidi. Ili je u pitanju čist interes, ekonomska zajednica gde se ne gleda ni koliko partner ima godina, niti kako izgleda, niti su tu važne njegove psihičke karakteristike, važne su brojke kojima on ili ona raspolažu u banci i to može da traje dok ne dođe do tačke pucanja. Na žalost najređi su brakovi iz ljubavi- objašnjava Paponja i dodaje da je stopa razvoda sve veća, jer ljudi ne žele da trpe tuđe nedostatke, žele sve odmah, malo je onih koji su zainteresovani da zajedno grade srećnu budućnost.

Kulturni nokaut

Page 29


Kulturni nokaut

Page 30


Kulturni nokaut

Page 31


Kulturni nokaut

Page 32


Statistika je pokazala da su tokom 2016.godine skoro sve mlade koje su se udale bile u drugom stanju. Matičarka Vera Posavec kaže da ona svom snagom navija za ljubav -Ja verujem u ljubav za ceo život. Lepo je kad vidim dvoje srećnih ljudi koji dođu i s puno žara u očima izgovore da za ceo život. Naravno ima i primera kada odmah vidim da nije ljubav u pitanju i kad pitam da li se neko protivi ovom braku svi ćute iako bi prvo bračni drugovi na tu temu imali puno toga negativnog da kažu. Kod mene su sve mlade koje su se venčale tokom ove godine bile trudne. Ja bih bila najsrećnija da mogu da kažem da su svi bili srećni i nasmejani, ali bilo je i kiselih dana, čak i poljubaca u čelo- priča matičarka.

Kulturni nokaut

Page 33


Vesne Jovanović se udala za svog dugogodišnjeg parnera koji je deset godina mlađi od nje. Kako kaže, drag joj je, ali ne može da kaže da ga voli kao prvog dana. -Ostala sam u drugom stanju i odlučila da se udam. Nisam sigurna da ga volim. Pored njega sam sigurna, ima tri firme i pažljiv je, nadam se da ću istrajati u ovoj zajednici- podelila je svoje iskrene emocije sa nama „srećna“ mlada. Psiholog Goran Erdeljan za Kulturni nokaut priča iz svoje vizure o braku kao stanju uma koje u poslednje vreme malo ima veze sa emocijama. -Psihijatri imaju puno posla sa ljudima koji žive u nesrećnim brakovima, a trpe zbog novca ili nekih drugih razloga. Malo ima ljudi koji su hrabri i razvedu se, mnogo više ima onih koji su izgubili samopouzdanje i svaki valjan kriterijum i trpe do iznemoglosti. Zajednice koje su zasnovane iz koristi ne mogu dugo da traju, ako se i dogodi da takav brak potraje decenijama

Kulturni nokaut

Page 34


to je zaista na mišiće i sa puno gorčine. To su zajednice gde jedan vara ili pije ili dolazi kuci dva puta nedeljno, zanemaruje partnera i pretvara zajednicu u autbusku stanicu. Čekira se na ulazu i izlazu-objašnjava psiholog

Kulturni nokaut

Page 35


Kulturni nokaut

Page 36


Psihijatar Marija Jakovljević podelila je sa nama jednu zanimljivu anegdotu iz svoje psihijatrijske prakse. -Dolazio je kod mene gospodin koji je petnaest godina bio u braku sa jednom bakom. Kao mlad oženio se njome iz hira. Želeo je da stekne ugled u društvu, da bude materijalno obezbeđen, da živi lagodno, ona mu je pomagala u karijeri i sve je izgledalo savršeno do trenutka kada je on shvatio da ne može više da se pretvara. Pošto nije imao svoje finansije i u svemu je zavisio od nje, nije odmah skupio hrabrosti da se razvede. Umesto toga prezentovao joj je kako se loše oseća i kako smatra da bi bilo dobro za oboje da počne da posećuje psihijatra. Ravno tri godine je dolazio kod mene. Bio je lep i veoma zgodan, ali neizmerno tužan. Bile su to seanse koje su se često završavale u suzama. Od ambicioznog mladića postao je neko bez i malo samopoštovanja, čak je dolazio i potpuno zarozan. „Gde ću ja često se pitao, navikao sam da ne radim. Snimio sam nekoliko spotova koje je

Kulturni nokaut

Page 37


ona platila, bio sam vrlo popularan jedno vreme, ali sada ja više nikome ne trebam“bukvalno je znao da zakuka kako ništa ne ume da radi i da ne bi znao da se snađe u surovom svetu. Jedno vreme je čak imao i ljubavnicu, ali kada je došlo do priče o tome da se razvede i kada je mlada dama shvatila da je potpisan predbračni ugovor gde se gospodinu garantuje lagodan život samo dok je u bračnoj zajednici i da će spasti na njen teren, devojka ga je napustila. Sam je prestao da dolazi, bukvalno je nestao, zvala sam da se raspitam šta je sa njim, kako se oseća, želela sam da opomenem gospođu da je mladić u veoma lošem stanju i da nije bezazleno što je tako naglo prekinio sa terapijom, ali jedini odgovor koji sam dobila je stigao prekasno... skočio je s mosta... ispričala nam je Jakovljevićeva.

Kulturni nokaut

Page 38


Zoran Tomašević iz Beograda tvrdi da se oženio iz ljubavi. Kulturni nokaut

Page 39


-Ne bih mogao da zamislim svoj život bez Milene. Zajedno smo od srednje škole i čim sam je ugledao na klupi u školkom dvorištu znao sam da je ona moja ljubav. Fantastično se slažemo i uzeli smo se iz čiste ljubavi. Emocije su iste kao i prvog dana, čini mi se da je svaki dan volim sve više. Ona je kao svetlost koja obasjava svaki moj dan. Ako je ikome stal do mog mišljenja voleo bih da kažem da niko ne ulazi u brak bez ljubaviveselo završava svoju priču Zoran. Napisao je puno citata o braku, pisci su iznosili svoje misli o toj „svetoj“ zajednici, interesantno je reći, čak i oni koji se nikada nisu ženili, ipak jedan citat nam je zaparao uši. „Ostajem u braku ne zato što volim svoju ženu, nego zato da imam sa kim u starosti da gledam tv“... pre nego što kažete da... dobro razmislite da li ste nekome toplo oko srca ili daljinski za tv prijemnik...

Kulturni nokaut

Page 40


Kulturni nokaut

Page 41


Diploma, šta će ti to?! Piše: Vesko Popivoda Sećam se sebe kao brucoša, prvi dan u amfiteatru, gomila nepoznatih ljudi i ja, preponosan na sebe. Upisao sam fakultet koji sam toliko želeo. Danas, iz ove perspektive, nekada pomislim da sam u istom tom amfiteatru izgubio grdne godine. Nakon fakulteta, volontirao sam godinu dana u jednoj firmi i paralelno sam radio u perionici da bih mogao da plaćam stan. Bio je to zanimljiv period. Sećam se tog čoveka koji mi je više puta govorio „ A vi sa tim državnim diplomama ne znate ništa“, a kada je god izbio neki problem u firmi zvao je mene da to rešim. Drugi posao je bio u stranoj kompaniji, fantastično iskustvo, ali su ljudi odlučili da odu iz Srbije, rekoše nema ovde perspektive i tako ja dospeh „na ulicu“ sa diplomom u džepu krenuo sam da Kulturni nokaut

Page 42


tražim svoj sreću. Već tada nekoliko mojih drugova radili su u Skuštini grada. Jedan je imao trogodišnju Trgovačku, a drugi je bio moler. Imao sam osećaj da mi se podmsevaju, oni gospoda, bistre politiku, a ja sa diplomom šenim na ulici. Pravda... interesanto poimanje. U tom periodu dok sam tražio posao mogao sam čuti razne teorije, te da sam nesposoban, te da nisam politički podoban, čak i prekvalifikovan, ja sa diplomom za firmu, a oni podobni sa tri razreda škole i šest meseci kursa. I našao sam ja konačno posao u struci, ali u Nemačkoj. Posle ovog iskustva ne bih se vraćao u Srbiju da mi šef bude kakav keramičar, grobar ili nešto treće. Sve su to časna zanimanja, ali su vrednosti sasvim poremećene. Danas moja dva druga su ministri, čujemo se ponekad preko skype-a, gledam ih na televiziji i pitam se da li je to došlo vreme da je sramota imati diplomu? Ili sam ja jednostavno rođen u pogrešno vreme... nisam pametan...

Kulturni nokaut

Page 43


Kulturni nokaut

Page 44


ÄŒika Mile, baci pet Kulturni nokaut

Page 45


Piše: Ekipa Kulturnog Nokauta Penzioneri su u novembru ove godine dobili 5.000 dinara jednokratne pomoći... Pre toga penzije su im bile smanjene u dvocifrenim procentima, rekoše zbog reformi. Za vreme tih reformi dobili smo po neki put, most, a uskoro nam stiže i fontana na Slaviji. Izgoreli su penzioneri u ilegalnom staračkom domu, porastao je broj „redovnih korisnika“ kontejnerskih usluga, iselilo se hiljade lekara, mašinskih inženjera, bravara, a mi svaki dan slušamo kako nam je standard za primer i još se pojavi tamo neki čika Mile da reklamira jednokratnu pomoć, još veli neće milostinju... e moj Mile nije ti ovo Lajkovačka pruga... Ipak, živimo relativno dobro, mogao bi se izvesti takav zaključak jer osim pobuna i prepucavanja na društvenim mrežama, niko se ne buni, sve nam je potaman. U nekim firmam radnici nose Kulturni nokaut

Page 46


pelene jer „ smeju“ da idu u toalet, u istoj toj firmi radnica koja ima karcinom i samohrana je majka dobila je otkaz... javili joj telefonom da dođe po knjižicu... sračunali da je bolesna žena teret i odlučili da je se „otarase“. Hronika nam je postala glavna rubrika, nekima i omiljena, milioni čekaju da saznaju ime ubice pevačice koja je nestala dok je navodno trčala nasipom... a u tako krasnoj situaciji drznuo se neki čika Mile da vrati 5000 dinara i adresira pismo na Nemanjinu... imali smo ove godine i atentate i državne udare... i smanjene dnevnica i starlete u ministarstvima, svega se ovaj naš „nebeski“ narod nagledao... ali realno dobro nam je čim svi ćute! Samo čika Mile neda svoj ponos i neće da primi milostinju... e moja Srbijo pod šljivama... dok se ne pojavi još koji Mile... jedno njih 2, 3 hiljade ispraćaćeš ti najbolje studente u Frankfurte, Parize, Budimpešte... a ti ćeš mahati i „opaliti“ brigu na veselje... jer šta ti drugo preostaje... Kulturni nokaut

Page 47


Kulturni nokaut

Page 48


Kulturni nokaut

Page 49


Kulturni nokaut

Page 50


Novogodišnje rezolucije Ove novogodišnje rezolucije počele su neodoljivo da podsećaju na onu „i danas kad postanem pionir dajem časnu pionirsku reč da ću marljivo.... i tu svako doda svoj scenario smršati, krasti, učiti, krasti, raditi, krasti i tako svako ma svoje novogodišnje rezolucije... A šta ćemo mi uraditi u 2017. to ćemo saznati čim nas opale računi posle slava, praznika, pa krediti, pa školarine... pa sve nešto bezveze... a standard nam cveta li cveta kao Feketić posle... ma da... dobar nam je standard nema tu... reče jedna penzionerka kada smo je pitali kako je zadovoljna standardom u zemlji, kaže odlično ješćemo mostove...

Kulturni nokaut

Page 51


A glavni grad nam svetli kao Las Vegas evo već drugi mesec možda je stigla Nova godina, a mi se nismo isčestitali nit poželeli sreće i zdravlja i sreće i državni posao i sreće i tako... U suštinii odlično nam ide... da bome... nešto pokrali u EPS. Nema otkaza ma jok, pa mi smo demokratska zemlja... premestili ljude na drugo radnomesto... ta jašta... tako se to radi u modernom svetu... Politčari nam idu na sastanke helihopterom, pa neka, ne mogu ljudi kolima... da se muče... pa ne priliči to... malo malo te iskoči po neka aferica te švalerka... te vanbračno dete... ma to sve narod izmišlja koješta... i uz reforme... sjajan standard i prazan šlajpik primače nam se i kraj godine... a što se tiče novogodišnjih rezolucija... ta mogla bi jedna eventualno, a da budemo karakret i održimo reč... da više nećemo sedeti i samo posmatrati šta se oko nad događa... misleći da ništa ne možemo da promenimo...

Kulturni nokaut

Page 52


I tako ćemo doneti odluku u ponoć... a već prvog il’ trećeg u 2017. mrzeće nas da se probudimo na vreme za novi dan... jer iako je nov kanda je većina sadržaja već poznata...

Kulturni nokaut

Page 53


Kulturni nokaut

Page 54


Kulturni nokaut

Page 55


Kulturni nokaut

Page 56


Kulturni nokaut

Page 57


Koliko puta ste čuli reč ZAHVALNOST.

Nora Kalapati

Koliko puta ste čuli da svaki dan

Rođena u Novom Sadu. Tokom

pronađete makar nekoliko stvari na

svojih studija na ekonomskom

kojima možete biti zahvalni? Verujem

fakultetu kreće da se interesuje za

jako puno. A koliko ste ozbiljno shvatili

popularnu psihologiju i ubrzo

tu poruku i da li pišete zahvalnosti?Šta je

pokreće internetsku emisiju Tim

ono na šta ste u ovom trenutku zahvalni?

Sinergija - Jutarnja kafa u cilju

Slobono napravite pauzu u čitanju ovog

širenja pozitivne energije.

teksta i osetite taj moćni osećaj.Na žalost

Zahvaljujući emisijama upoznaje

veoma često vidim da zapravo pišemo tu

se sa raznim pravcima,

listu zahvalnosti, ali da to radimo po

učiteljima, i između ostalog i sa

nekom pravilu, jer to svako piše pa pišem

ThetaHealing tehnikom. Veoma

i ja. Ma prijateljica je napisala da je

brzo postaje praktičar ove

zahvalna na svom zdravlju, ma pisaću i

tehnike i krece da radi i sa

ja... Ali koliko zaista uspevate da

ljudima individualno. Do danas

proživite tu zahvalnost?

je zavšila preko deset obuka

Pisanje zahvalnosti je za mene veoma

vezane za ThetaHealing i dalje se

zabavna vežba. Pa ne samo pisanje, nego

usavršava. Danas kaže da živi

zaista u svakodnevnom životu u svakom

jedan srećan i ispunjen život i

trenutku osvestiti koliko sam srećna i

uživa u tome da i drugima

zahvalna što sve ove stvari imam u

pomaže da to postignu.

život.Međutim jedan događaj u mom životu mi je doneo da osećaj zahvalnosti Kulturni nokaut

Page 58


bude još jači, i da još jače osetim i osvestim sve blagoslove koje imam u životu.3. mart ove godine.. Mama me budi rano ujutru da mi kaže da sa Napoleonom nešto nije u redu. Napoleon je moj kućni ljubimac, mali (iako je samo za mene još mali) crni labrador. Ustajem i vidim da mu se desnim okom nešto zaista nije u redu, oko se zatvorilo. Tražim savet od prijateljice koja je veterinar, mada ne živi u mom gradu, šta da radim da mu pomognem da se oko otvori. Dobijam upute i krećem to da radim. Međutim primećujem da nešto tu ne štima, oko ne bi trebalo da izgleda na ovaj način. Zovem veterinara da dođe što pre. Stiže veterinar, radi pregled i saopštava da je Napoleonu hitno potrebna operacija i da na to oko više nikada neće videti... Mislim da u ovom trenutku ni ne znam da pronađem pravu reč kako sam se u tom trenutku osetila. Sledila je operacija koja je trajala skoro dva sata, a posle toga post operaciona faza, nega i sve što ide uz to...Tada u tom trenutku sam naučila i osvestila ogromnu lekciju. Koliko puta uzimamo zdravo za gotovo to što možemo da vidimo? Što smo i danas otvorili dva velika poklona, naše predivne oči i da i danas imamo priliku da vidimo ovaj divan i magičan dan. Možemo da čujemo. I u ovom trenutku dok pišem ovaj članak, slušam muziku koja me inspiriše, pokreće. Možemo da osetimo, ako ovaj tekst čitate imate telefon, računar, internet, topao dom. I sve ove blagoslove bi mogla da nabrajam do sutra. Zašto shvatamo koliko su nam stvari u životu bile izuzetno bitne i važne, onda kada to izgubimo? Da li smo zaista zahvalni?Napoleon je danas sjajno Nije se ni malo promenio s obzirom na činjenicu da ne vidi na desno oko. I dalje je onaj razigrani i veseo ljubimac koga obožavam. Veoma sam zahvalna mom malom velikom učitelju na to, da od toga dana i na zahvalnost gledam iz drugog aspekta, i da još dublje mogu da kažem i iz dubine moga bića osetim: Da, ZAHVALNA sam za sve blagoslove koje imam u životu.Uživajte u magičnom danu i blagoslovima života.

S ljubavlju

Nora Kulturni nokaut

Page 59


Kulturni nokaut

Page 60


Kulturni nokaut

Page 61


Kulturni nokaut

Page 62


S

ve ređe čitamo... možda samo postove na internetu... kajrone na televiziji, bacimo oko na novine... prospekte... letke... a na knjige...

U 2016. godini bilo je svega... za čitanje i lakog i malo manje lakog štiva što bi se reklo za svačiji ukus po malo Popularna literatura koja je iz vikend romana koji su se prodavali na trafikama svoje mesto zauzela u kultnim knjižarama... ima veliki broj obožavalaca... valjda ne mora puno da se misli... Bilo je tu i finih knjiga što domaćih, što stranih autora, no biće da je veliki broj ljudi nekako pohrlio kao ovima iz domena pozitivne psiholgije... ima tu štofa... Ipak, i naše pevačice su avanzovale u pisce... latile se penkala i javna je tajna da one od tih redova nisu napisale ni jedan... sve im napisali drugi... no dobro ne treba biti na kraj srca...

Kulturni nokaut

Page 63


I među voditeljkama sve sami pisci... mada kažu kritičarske glave da ima tu i dobrih rečenica i zaplet i raspleta i svega, a sve češće citiramo Marksa i Vebera, sreća ne pređosmo na Njutna, to je fizika dosadno bre... Pozija nam slabo ide... odavno nema boema da se prospu pripiti po kaldrmi u Skaradliji, a da su pre toga bacili koju dobru rimu... Imamo zato eksperte za muško-ženske odnose sve znaju Bog te mazo, pa kad raskinuti, pa što, pa gde... pa šta obući, pa da l gleda iskosa iz ispid obrva... sve ozbiljni stratezi, a često sve raspuštenice, ali prave ekspertice za bračna pitanja, nema tu kao da ubaciš novčić u džu box i kreću la, la, la, la, la note tvoje omiljene pesme... Pisalo se i o nebeskim bićima... i naučno fantastični pristupi „pošteno stečenim“ diplomama na isturenim odeljenjima F11.... Stizali su nam i dopisi iz parlamenta gramatičke greške u svakj drugoj reči u tekstu od desetak redova, ma ko ješta... to je neko pdmetnuo. Među

Kulturni nokaut

Page 64


top 20 knjiga ove godine našao se i roman Vedrane Rudan „Muškarac u grlu“ e to je čist čitalački hedonizam... Na sajmu knjiga su nas edukovale estradne zvezde sve vrc, vrc za štandom, a klinci se okupili da ubodu koji autogram... jer hej to je kultna manifestacija sajam knjiga, pa valjalo bi to spojiti sa sajmom erotike, šta fali bitno je da se edukujemo, sad da smo pametni sa erotikom bi sigurno dalje dogurali nego sa Marskom i Veberom... mislite o tome...

Kulturni nokaut

Page 65


Kulturni nokaut

Page 66


Kulturni nokaut

Page 67


Po babine linije Piše: Marko Skorupan Danas, kada se nameračite da tražite posao u Srbiji valjalo bi da znate da je traženje posla ozbiljniji i teži posao od onog što ćete raditi kad stvarno budete imali sreće da isti taj posao nađete. Neko jednom reče samo je posao u rudniku težak, sve ostalo je zajebancija... valjalo bi shvatiti da je traženje posla u Srbija jedna veoma seroizna zajebancija. Na birou imaju poslove za frizere, kuvarice, šankerice, noćne čuvare, eventualno za IT stručnjake, koji su ukoliko im je išta od mozga preostalo zapalili što bi popularno rekli preko... da svoje znanje pošteno naplate, bar 3-4 puta više nego ovde....Pošto vi niste ni konobar, ni kuvar, ni metla van nije bliska, a niste ni IT stručnjak, valjalo bi da batalite biro pre nego što dobijete išijas, proširene vene, šećer ili neku drugu propratno manifestaciju koja Kulturni nokaut

Page 68


može da vas zadesli usled čekanja, jer čekanje je.... uh ... što reče ona pesma „Čekaj me... ja ću sigurno doći... i nemoj sesti s njima i nemoj piti ništa... „ ako i ožednite kojim slučajem prilikom tog čekanja valjalo bi da se mnogo neuzrujavate zbog toga, a još manje da zavirujete u novčanik to bi moglo da izazove slepilo... pis... ne to...Onda se bacite na internet gde traže gomilu menadžera za higijenu, za pranje autobusa sve sami menadžeri sunce ti poljubim... A dva dinara druže sada uzima pet puta više ne baba sera nego wc menadžerka... pa mi živimo u sjajnom društvu još kao takva valjalo bi da zna engleski još koji jezik bi se uzeo kao prednost da poznaje rad na računaru, ne bi bilo loše da ume i da programira Foro šop se podrazumeva, jer sve joj to treba da bolje zamaskira ono što iz praznih creva iza vas ostane u ćonjifi... Hteo sam da povodom ovog teksta konsultujem razne stručnjake sociologe, psihologe, gastroenterologe, pa i astrologe, numerologe i ove što gledaju u šolju... valjalo bi čuti šta oni o Kulturni nokaut

Page 69


zapošljavanju u Srbiji vide u kafi...Vidim ti slovo K veliko, veli to znači da ćeš Ku... šta Ku pa Kući naći posao... aha... pa dobro čistim, perem, peglem i ovako sam... pošto me žena demonstartivno napustila onomad na Terazijama kada sam dobio otkaz jer sam bio prekvalifikovan, a Bole keramičar avanzovao i došao na moje mesto, šta ćeš zna čovek posao.... Na kraju sam mislio da zovem i ove Life učitelje to je moderno da se konsultujem s njima šta mi Unverzum veli... hoćeš kakiš, nećeš kakiš...I tako već šest godina... kažu neradnici... nemamo radne navike... bunimo se... čekamo sve od države... Na kraju sam odlučio da zovem moju babu, ona zna onog Momira što je zet one Stevke što je radila u Poreskoj upravi sa Leposavom koja je bila udata za Nikolu pa se razvela prošle godine i udala za Đuru, što je išao u vrtić sa teta Lepom, da pita čika Vitu, da li on možda zna onog Gorana što je bio poštar pa posao ministar da me ubaci da budem noćni čuvar u nekom

Kulturni nokaut

Page 70


državnom preduzeću, a l’ slaba vajda ne pomaže mi ni veza po babibe linije...

Zabole me što sam invalid, ja sam čovek! Piše:Kőszegi Szanella

I

Iako uspešno glumimo da nam je stalo, još uvek smo kao društvo po mnogim pitanjima po prilično retrogradni... Da li ste se nekada zapitali kako se invalidi kreću po gradu? Da li im je dostupno da uđu u

svaku prodavnicu u koju požele da li mogu da pređu preko ulice, a da ne moraju da „okruže“ pola grada... kako se bore sa rupama ne samo na putu nego i sa onim u našim dušama... Nemanju Filipovića sam upoznala vrlo namerno kao i sve što se događa u našim životima tako je i hrabri Cone jedne večeri Kulturni nokaut

Page 71


ušetao u moj... posle dužeg razgovora rekao mi je znate ja sam u kolicima... i šta sam ja na to mogla da dodam... Došao je u pratnji oca u jedan prestonički lokal da mi priča o svojoj ljubavi prema sportskom klubu „Partizan“, reče mi kad bi mi neko rekao da ću prohodati, ako prestanem da navijam za „Partizan“ ja bih opet odabrao svoj omiljeni klub... ne sećam se da li su mi zaiskrile oči, ali srce jeste... Nemanja Cone Filipović je jedna osoba koja može slobodno da deli lekcije kao kakav mudri starac, reče... vidiš danas se ljudi bore za fotelje, a ja njima kažem džabe vam je sve ja sam uvek u fotelji... nasmejala sam se... jedan je Cone... Kaže invalidi su sami krivi što samo kukaju, a nikako da se dozovu pameti i da se sami pobrinu za svoja prava, jer hej mi nismo nevidljivi... među nama ima intelektualaca... sportista... ali sami smo krivi za pasivnost... reče ovaj hrabri mladić i dodade ja bar imam papir na kom mi piše šta mi fali, ali budimo realni svima nama fali jedan papir ili FT1P što bi rekla Mica

Kulturni nokaut

Page 72


ubica na šalteru... beskrajno šarmantan... neodovljiv Cone obožava život... toliko vedrine u ovom sjajnom čoveku... obasjalo mi je ceo dan.. Reče... Nije to samo do tih nepoznatih ljudi koji u vas zure na ulici, kod njih tu ima i straha i neznanja, ima tu mnogo i do nas invalida, čast izuzetcima, ali većina ćuti, živi bez motiva i cilja i čeka da im nešto padne sa neba, a kao što i sami znamo sa neba pada kiša, ili ono što još manje želimo, a to su bombe 1999. i tako dalje. Važno je da znaju da su oni ti koji nešto treba i mogu da urade za sebe, te tom logikom prvo treba da srede svoje dvorište, pa da gledaju u tuđe, treba da se obrate svojim udruženjima da naprave pravu i jaku organizaciju kojom će izaći pred državu i sesti sa njima na pregovaraju... invalidi treba da budu svesni šta mogu, a šta ne mogu i da u tim okvirima delaju i rezonuju stvari-

Kulturni nokaut

Page 73


kaže Nemanja i dodaje kada bi on osnovao svoje udruženje bila bi mu čast da bude pokretač za nešto što bi oplemenilo i druge i državu, a i Kulturni nokaut

Page 74


njega. Veoma je popularan u društvu, ali kaže da će “Još mnogo vode proteći Dunavom” dok se ljudi ne budu opustili i osvestili u pogledu muško-ženskih odnosa i shvatili da biti invalid ne znači da si “invalid” u glavu, s podjednakim kvalitetom može da se voli bez obzira da li stojite ili sedite, a možete i ležati- kaže Nemanja kroz osmeh i dodaje da veliku snagu nalazi u svojoj ljubavi košarci I klubu koji najviše voli, a to je Partizan, kaže da na utakmicama gotovo da nema invalida, a on bi voleo da ih vidi kako ravnopravno navijaji sa ostalima. -Povučeni su u sebe, plaše se reakcija drugih, ali ako ja mogu da dođem da navijam može svako ko voli sport, s radošću ih sve pozivam da dođu i da naš klub bodrimo zajedno. Izuetno je važno da se invalidi druže, da imaju bogat socijalni život, ja redovno izlazim, okružen sam ljudima koji me vole i podržavaju i verujem da bi i njihovi životi kad bi im ovo bila polazna osnova bili bogatiji i ispunjeniji. Kaže, ne obraćam ja mnogo pažnju na ljude koji zure u mene na ulici, nisu oni vredni pažnje, džabe čoveku da ima milijarde, diplome, šta god, ako nema ono što kucka sa leve strane u Kulturni nokaut

Page 75


grudima... ma džabe mu sve-tvrdi Nemanja i dodaje da mu je porodica velika podrška i da je za to,koliko je porodica značajna za uspeh i svaki korak u životu, najbolji primer Novak Đoković. Raduje se što je grad sve prilagođeniji kretanju osoba s invaliditetom i da se nada da će to izvesti sve veći broj invalida na ulicu, kojima poručuje da ne treba da budu pakosni na sudbinu, jer svakom je dato ono što može da izdrži i da treba sebi da govore ja sam čovek, a ne broj! Nemanja je beskrajno ponosan na svog oca... koji nas je nedavno napustio, ali ono što je taj hrabri čovek usadio u svog sina ne može ničim da se izvaga... Svaki put kada ide na neku od utakmica on spominje svog oca koji mu je bezrezervna podrška i sada...

Kulturni nokaut

Page 76


Jer život je jedno čudo...jedan crtež... kaže naš Cone... samo se postavlja pitanje koje je na tom papiru ili platnu, staklu ili možda pesku data olovka, a kome gumica...

Kad je učenik spreman pojavi se šarlatan Kulturni nokaut

Page 77


Pišu: Dejan Arsić/Stjenan Paponja/ Eleonora Čuzdi Poslednjih godina je izuzetno popularno misliti pozitivno i živeti život u skladu s principom da je sve dobro, da smo dostojni svega, da treba da živimo svoje snove što je u neku ruku ispravan i u vreme kada su vrednosti i te kako pomerene poželjan način razmišljanja. U skladu s ovim “pomodarskim” sistemom mišljenja i delanja u Srbiji se pojavio veliki broj učitelja koji ljude uče upravo ovim veštinama i ova grana ima neverovatno veliki broj sledbenika koji mogao bi se steći utisak žive savršene živote. Međutim, veliku pažnju pored popularnosti privlači i to da se u ovoj branši pojavio veliki broj „varalica“ koje na temelju dve pročitane knjige bez ikakvog obrazovanja i licenci širi nekakvo „znanje“ i svedoče nekakvim neverovatnim manifestacijama svojih želja i podučavaju ljude da čine isto i što je najvažnije napomenuti sve to papreno naplaćuju!

Sanju iz Beograda je “prevarila” jedna žena koja se izdaje za anđeoskog savetnika i motivacionog govornika, a kako Sanja tvrdi širi vema lošu energiju, naravno nema nikakvu licencu, da stvar bude još gora, ona je Kulturni nokaut

Page 78


deo tog svog “učenja” bazirala na radu drugih koji rade u ovoj oblasti I po principu pitam osobu šta anđeli misle i prenosila to polaznicima koji su to papreno plaćali

Kulturni nokaut

Page 79


-Kao prvo moram da priznam da sam sama napravila greĹĄku ĹĄto nisam proverila Ĺženu nego sam na temelju njene promocije na internetu Kulturni nokaut

Page 80


zakazala dolazak na njeno predavanje, potom da proverim da li sam stopostotno u pravu privatni tretman , na predavanju nije bilo mnogo ljudi, ali mi je bilo čudno kako oni netrepćući prate tok predavanja, postavila sam pitanje da li mlada dama ima sertifikat svi su slegali ramenima i gledali me onako čudno, valjda se to podrazumeva ili ljudima i ne pada na pamet da se neko bavi ovakvim stvarima bez temeljnog znanja i višegodišnje prakse -priča Sanja i dodaje da joj je lično mlada dama koja se predstavlja kao motivacijski govornik i anđeoski trener rekla da nema nikakav sertifikat i da je ona čitajući knjige i gledajući razne sadržaje došla do zaključka sta treba da priča... anđeoske poruke je pisala na neke papire i svako je trebao da dobije svoju, rekla joj je kako je ona to samo pokušavala i kad su joj ljudi rekli da pogađa ona je počela „ozbiljno“ da drži radionice, čak da snima i videa i da od toga zarađuje, ja sam bila šokirana- priča Sanja za Kulturni nokaut i na temelju svog iskustva upozorava ljude da se dobro raspitaju kod koga idu jer ima svakojakih trenera i mnogo gorih slučajeva od ovog kojem je ona svedočila. Pozitivan način razmišljanja, tumačenje zakona privlačenja, upotreba afirmacija na našem prostoru dobilo je maha Kulturni nokaut

Page 81


nakon pojave sadržaja poput filma “Tajna”, te dokumentarca o životu Luiz Hey, Wayne Dayera, te kultni film razgovora s Bogom i sl. Nakon toga ljudi su masovno počeli da se okreću načinu života po “pravilima Univerzuma” što sa jedne strane nije tako ni loše, ukoliko se sva ta učenja tumače na jedan valjan način i kao takva ostavljaju budućim sledbenicima u amanet.

Kulturni nokaut

Page 82


Međuti

m problem nastaje kada neko bukvalno shvati ove sadržaje i dobije krila da bez ikakvog valjanog znanja i iskustva, površeno razumejući, tehnike Kulturni nokaut

Page 83


i metode na kojima su pojedinci godinama radili, počne “testirati” na ljudima pod izgovorom da ih leči, budi. Nekolicina ljudi se drzne da bukvalno oponaša ono što su čuli i videli u ovim filmovima i napravi totalni fijasko jer realnost je da oni ne znaju ni o čemu je tu zaista reč i ne shvataju koliko je opasno da takve metode bez prethodne konsultacije sa stručnjacima, te višegodišnje primene na sebi i svim poljima u svom životu primenjuju na naivnim klijentima. Od tada svedočimo da se kod nas pojavio veliki broj “pozitivaca” koji niču kao pečurke, komuniciraju sa andjelima, raznim entitetima, duhovnim vodičima, mrtvima, vraćaju se u prošle živote, lete po sobama, i sve u nameri da vam uzmu pare. Dok je u svetu neophodno imati licencu da bi se posao motivacionog govrnika, učitelja, majstora mogao obavljati, kod nas samoprozvani motivacioni govornici nemaju bojazan da će ih neko staviti pod zakonske okvire jer na našem prostoru se šarlatanima još uvek ne zabranjuje rad ako nemaju licencu. U svetu postoji komisija koja prati rad motivacijskih govornika, učitelja, coacheva i ukoliko ih „uhvati“ bez licence oduzima im pravo na rad. Kod nas sistem zaštite još nije dostigao tako visok nivo, ali je evidentna Kulturni nokaut

Page 84


situacija da ovi natururščici ozbiljno prete da bace jednu užasnu senku na jednu tako lepu oblast i oni koji se potpuno šarlatanski istom bave očito nisu svesni da varaju ljude i da se igraju njihovom psihom kao i da je to veoma opasno. Psiholog Neda Jovanović kaže da je psihologija veoma ozbiljna nauka i da je ponašanje velikog broja kvazi učitelja i širenje nekih polu tačnih informacija kao i pozivanje ljudi da primenjuju kojekakve nedovoljno ispitane tehnike i vežbe veoma opasno po ljudsku psihu. -Kod nas je life coaching relativno nova oblast koja još nije dovoljno zakonski regulisana. Ljudska psiha je veoma ranjiva i igranje energijom i manipulisanje ljudskom svešću je veoma opasno, nemojte zaboraviti da su sekte na temelju istog načina rada decenijama zaluđivale ljude, slično rade i ovi priučeni učitelji, sa kojima treba postupiti veoma jednostavno uvrstiti ih pod određene zakonske okvire i svakome ko nema licencu treba zabraniti rad, to je u ostatku sveta odavno tako, nema razloga da se to ne uvede i kod nas- kaže Jovanovićeva.

Kulturni nokaut

Page 85


Vera Milićević iz Stare Pazove tvrdi kako je bila šokirana kada je otišla na predavanje jednog gospodina u poznim godinama, koji je čitavo vreme čitao tuđa uputstva sa papira. -Bila sam zaista zgrožena da čovek sa skoro 80 godina sebi dozvoljava da ovako šarlatanski pristupa jednog veoma ozbilnoj oblasti. Među nama je na tom predavanju bilo ljudi koji su došli s veoma ozbiljnim zdravstvenim problemima I želeli su da saznaju neke kkretne tehnike za samoisceljenje, a dobili su čitanje s papira i prepričavanje sa projketora. Što je još gore dotični gospodin ima nekakvu licencu, u čiju validnost nakon ovov predavanja zaista sumnjam- priča Vera. Sociolog Peter Šuputlija kaže da društvo u bilo kom delu sveta imaj svoj “način” prihvatanja ljudi, te je neko dobro došao zbog nekih određenih osobina i statusa koje poseduje u društvu, a neko je manje dobrodošao, kao i da sve to naginje ljude da potraže pomoć kod stručnog lica.

Kulturni nokaut

Page 86


-Nekada je bilo sramota ići kod psihloga i psihijatra, a danas je ljudima nekako lakše da potraže savet kod life coacheva, sa te tačke gledišta njihovo delanje je više nego dobrodošlo. Međutim kada imate hordu ljudi koji na temelju nekog površnog znanja “zaluđuju”ljude, to može da bude i jeste veoma opasno. Sa stanovišta nauke kojom se ja bavim, možete dobiti samo nekompletnog pojedinca koji nije koristan za društvo, nego je usled primene nekih nedovoljno testiranih metoda zaluđen, čak i opasan. Potpuno se slažem sa konstatacijom da treba kazniti sve koji rade bez licenci, jer oni praktično varaju ljude- zaključuje sociolog. Danas se živi munjevito brzo, čovekove potrebe su drugačije nego što je to bilo pre 20, 30 godina, samim tim manje je i strpljenja i veliki broj ljudi teži da rešenje i utehu nađe upravo u instant rešenjima, instant odgovorima i neretko da internetu nabasaju na samoprozvane motivacione govornike, gurue, učitelje, iscelitelje koji nude sve i svašta i to neretko na brzinu.

Kulturni nokaut

Page 87


Oni se “kriju” pod raznim nadimcima i veoma su agresivni u svojim promocijama, a kada se posete njihova predavanja uglavnom je to jedna parada ispraznog nuđenja nekih jefitnih trikova za popriličan novac. Zoran Erdeljan koji je specijalista za marketing putem društvenih mreža, za ovaj vid propagiranja poluproverenih tehnika kaže da se ti samoprozvani sveznajući gurui uglavnom sami promovišu i koriste prednosti interneta koje su beskonačne. -Promocija putem društvenih mreža za ovakve ljude je odlična poslovna arena. Oni su aktivni u određenim grupama koje se bave tematikom pozitivnog načina mišljenja, pod raznim nadimcima kao što je sunce, mesec i slično i kopiraju iskaze, često i cele videe svetski priznatih autora. Ima dosta njih koji imaju i svoje youtube kanale, čak i sajtove i

Kulturni nokaut

Page 88


na taj način “love” potencijalne korisnike tih svojih “delatnosti”.

Kulturni nokaut

Page 89


Neretko veoma agresivno “opsedaju” ljude po inboksovima i nude svoje “usluge”. Trebala bi da postoji komisija koja se bavi preispitivanjem ovakvih “učitelja” koji bez adekvatnog znanja i licence krstare na internetu, svakako je preporuka da neko ko želi da radi sa nebi prvo pita Kulturni nokaut

Page 90


motivacijskog govornika kojeg odabere da mu pokaže svoju licencu, verujem da bi takav čovek koji širi neko na ničemu utemeljeno znanje sam odustao. Ujedno ovakvi ljudi kvare posao ozbiljnim motivacionim govornicima koji su ulagali u sebe, a i stavljaju senku na internet promociju jer ispada da je reč o promociji nečega što je neozbiljno i neprovereno, definitivno sam za to da im treba zabraniti da se reklamiraju putem interneta- kaže Erdeljan.

Kulturni nokaut

Page 91


Ako se vratimo stotinjak godina u nazad naš genije Nikola Tesla je takođe bio pobornik pozitivnog načina razmišljanja i čak je bio poznat po Kulturni nokaut

Page 92


tome da je prvo vizualizovao sve svoje patente pa ih tek onda sprovodio u delo. Bio je poznat kao veliki vizionar i čak je imao neka predviđanja koja su se ispostvaila kao tačna. Tvrdio je da može da priča sa mrtvima, bio je interesantan u svakom pogledu i napredan, a i neshvaćen u vremenu u kom je živeo. Postoji jedan intervju u kom jedan indisjki duhovnjak opisuje Postoji jedan intervju u kom jedan indisjki duhovnjak opisuje Teslu kao najduhovnijeg čoveka kojeg je ikada imao priliku da sretne, ono što je poražavajuće danas mnogi samoprozvani učitelji zloupotrebjavaju termin „Teslini talasi“ i navodno na taj nečin pomažu ljudima, čak ih i leče, a pominjuje da je temelj njihovog učenja reiki. Za Kulturni Nokaut govori Internacionalni reiki majstor učitelj Usui i Karuna reiki sustava Danijel Salijević i objašnjava kako odabrati adekvatnog reiki majstora, njegove smernice su vrlo korisne i ako tražite pomoć u nekoj drugoj alternativnoj oblasti koja nije reiki.-Kada danas neko želi da nauči reiki, prvi korak je pronaći adekvatnog majstora, učitelja. Vrlo često se do njega dolazi preporukom, što u startu otvara mogućnost da se o radu tog učitelja dobije neke informacije bazirane na

Kulturni nokaut

Page 93


iskustvima drugih ljudi. Međutim neretka je situacija da ljudi žive u okruženju koje nema mnogo dodirnih tačaka sa alternativnim načinim a delovanja te takav pojedinac počinje da se oslanja na oglase, letke i sve popularnije društvene mreže. Tu nastupaju veliki problemi, jer danas svako može napraviti web sajt ili profil i predstaviti se kao učitelj, te nije retka situacija da ono što piše nema velike veze s onim što jeste u stvarnsti. Tu nastupa trenutak kada treba odvojiti vreme za ozbiljno istraživanje, mnogi ljudi izaberu majstora po „osećaju“, ali sasvim je opravdano da u toku razgovora s njim dobijete odgovore na sledeća pitanja. Prvo morate biti svesni da imate prava da postavite svako pitanje koje je povezano s oblašću za koju tražite majstora, budite mudri i pažljivo promatrajte kako osoba reaguje na pitanja koja joj postavljate, da li je ljubazna, da li izbegava odgovore. Važno je saznati da li osoba deluje u okviru neke organizacije, da li je registrovano to što radi. Potom važno je znati da li dobijate sertifikat za učešće na određenoj radionici, seminaru, neki ne pridaju važnost tome, ali za one kojima je to bitno važno je da znaju da postoje i takvi ljudi koji „skidaju“ diplome s interneta, tražite da vidite te sertifikate na njima bi trebalo da piše ime Kulturni nokaut

Page 94


škole, pečat. Ozbiljan majstor ima predpostavku da će mu jedan takav sertifikat služiti u daljem radu. Potom pitajte da li postoji mogućnost naknadnog rada sa majstorom, neki nemaju vremena da rade s učenicima van seminara i samo vs preusmere na sledeći seminar ili radionicu i u tom slučaju ste mu samo klijent, što i nije toliko strašno jer te iste seminare organizuje taj učitelj, međutim ima i takvih učitelja do kojih posle seminara vi uopšte ne možete doći. Jako je važno da znate da majstor treba da bude osoba koja će vas voditi, a ne preusmeravati, ima čak i takvih majstora koji ne žele da podučavaju više stepene reikija jer mu postajete konkurencija, dok će vam oni drugi dati mogućnost da besplatno isprobate, porazgovarate i postavite svako pitanje koje želite. Pravi majstor vas neće nagovarati nego će vam ostaviti izbor da odaberete svog učitelja. Probajte da pronađete njegove druge učenike i da proverite to što on kaže, ako odbija da vam da reference budite sigurni da nešto krije. Takođe je važno da imate čistu finansijsku sliku, šta se koliko plaća, a šta dodatno, da li imate mogućnost da platite na odloženo. Ovde je važno napraviti balans između onoga što očekujete i onoga što

Kulturni nokaut

Page 95


želite-objašnjava Salijević i na sve „popularniju“ metodu transformacije DNK stanica kaže sledeće. - Transformacija DNK stanica nema nikakve veze sa reiki učenjem. Danas, u vreme potrebe da se istaknu pojedinci posežu za zvučnim i egzotičnim tehnikama ili kreiraju vlastite sa kojima rade i deluju. Reiki može uticati na stanicu na fizičkom nivou, te tom logikom i na DNK, ali ne u svrhu transformacije već u svrhu regeneracije-objašnjava Salijević i dodaje da bi sprečavanje novih tehnika značilo povratak u stare okvire i zatvorenu kutiju, ali isto tako podvlači da svako ko sebe naziva učiteljem i majstorom treba da bude svestan da on uzima na sebe punu odgovornost za te ljude sa kojima radi.

Kulturni nokaut

Page 96


Kulturni nokaut

Page 97


Kulturni nokaut

Page 98


I

ako se ono meri u bilionima dolara, i bez obzira na to što se ovde može videti sve najmodernije i najskuplje što postoji na svetu, UAE su apsolutna monarhija gde zemljom vlada samo jedna porodica, a strogi šerijatski zakoni diktiraju način života.

Procvat zemlje počinje britanskim povlačenjem sedamdesetih godina prošlog veka. Danas su UAE federacija sedam emirata (Abu Dabi, Dubai, Šardza, Ras ul Hajma, Fudžejra, Adžman i Um al Kajvejn). Dubai je grad kojem se mnogi dive. Velelepan, čaroban, carstvo u kom se ostvaruju poslovni snovi, čarolija na pesku što bi mnogi rekli.

Kulturni nokaut

Page 99


Kulturni nokaut

Page 100


Kulturni nokaut

Page 101


Kulturni nokaut

Page 102


Kulturni nokaut

Page 103


Pojedinačno, oni su manje-više samostalni, ali su odbrana, spoljna politika, saobraćaj, obrazovanje, razvoj, komunikacije i imigracioni poslovi u nadležnosti Vrhovnog veća, koje ima najvišu federalnu vlast. Vrhovno veće čine vladari sedam konstitutivnih emirata, čija je vlast nasledna. Na čelu ovog najvišeg organa vlasti nalazi se predsednik UAE, koji je ujedno i vladar Abu Dabija. Od nastanka federacije 1971. godine pa sve do smrti 2004. predsednik UAE je bio sultan Zajed al Nahjan. Njega je na predsedničkom mestu nasledio njegov sin Halifa bin Zajed al Nahjan. Inače, Halifa bin Zajed al Nahjan je i emir Abu Dabija. Uprkos činjenici da predsednika i premijera postavlja Vrhovni savet, možemo reći da su ove dve funkcije suštinski gledano nasledne .

Kada su UAE formirali federaciju, u nju su inicijalno bili pozvani i Katar, Bahrein i Oman, ali su oni odbili poziv da se priključe tom savezu.

Danas u Emiratima postoji veliki ekonomski disparitet između onih koji se nalaze na severu zemlje i Emirata na jugu. Abu Dabi i Dubai su, na primer, znatno razvijeniji emirati nego Ras ul Hajm koji ne poseduje naftu. Veoma slična situacija je i sa ostala četiri Emirata: Ajman, Fudžejra, Šardža i Um al Kajvejn.

Kulturni nokaut

Page 104


Udri jače manijače?! Pišu:Ana Simeunović/Georg Stemkin

To da smo u potpunosti podsnuli kao društvo pokazuje i splet događaja nasilja u porodici koje je na žalost obeležio ovu godinu. Nema dana da ne osvane neka vest sa, muž ubio ženu sekirom, ćerka ubila majku, otac silovao ćerku i ubio i sebe i nju?!... svaki dan, bar po jedna ovakva vest poželi nam “lep” početak dana… U biti osim što se o tome priča nekoliko dana na sva zvona, ništa se posebno ne radi da se žrtve zaštite… I dalje komšije okreću glavu kada vide komšinicu u liftu s masnicom na oku… kada čuju da se komšije tik vrata do vas biju u sred noći niko ne zove nadležne organe, jer izvinućete to nije naša stvar i tako skoro svaki dan… žene ne prijavljuju muževe koji ih tuku, stare majke ne prijavljuju svoju neodgovornu decu koja “zapale” na deset dana u provod i zaborave da stara majka nešto mora i da jede… Nije više izgovor ni da je ljude sramota šta će reći svet, ni što nemaju krov nad glavom, ni posao…nema ni jednog jedinog opravdanja da se pred ovim stravičnim delima zapuše uše… a to se dešava svakodnevno… Sociolog Marko Lopušina za Kulturni nokaut kaže da ima pomaka na bolje kada je u pitanju odnos ljudi prema nasilju u porodicama. -Pomaci su mali, ali vidljivi, ima ih. Od nekud se mora početi, makar na mikro nivo, što je odličan primer jer kad jedna žena vidi da je neka njena sugrađanka prijavila muža nasilnika, odvažiće da i ona nešto učini.Ono Kulturni nokaut

Page 105


što je kontra efekat u celoj ovoj priči o nasilju u porodici jesu pokušaji medija da do granice nepristojnosti ulaze u tuđe živote ljude sa podlivima “prisiljavaju” da ispričaju svoje životne nedaće. Sve to deluje krajnje senzacionaistički i tu osim trke za rejtingom i pompe oko nečije zle sudbine koja traje nekoliko dana, nema čvrste namere da se pomogne tim žrtvama- kaže Lopušina i dodaje da mnogo toga treba da se promeni u našem društvu, da se donesu strožije zakonske odredbe da bi bilo ozbiljnijih pomaka po ovom pitanju, za sada su to bebi koraci, ali ih ima. Marija Popivoda je u braku 13 godina kako kaže godinama preivljava psihičko maltretiranje, ali je odlučila da trpi. -Ne mogu da ga ostavim, nemam gde da odem odrasla sam u Domu za nezbrinutu decu i želim da moja deca odrastaju sa oba roditelja-kaže Marija i dodaje da ulaže veliki napor da njene devojčice ne primete šta ona preživljava iako nije sigurna da one to ne osećaju. U protekloj godini mogli smo pročitati svakojake nadpise od zlostavljanja radnika u fabrici do priče o ocu koji navodi svoje dete da “čuka” majku invalida čekićem, osim pompe u medijima oko svega toga realno se mnogo na rešenju korena problema u svim tim slučajevima nije uradilo. PsihijatarMarijan Butulja objašnjava da je sindrom „Žrtve koja traži svog dželata“ poslednjih godina veoma izražen kod nas. -Bilo je nasilja i ranije, samo se o tome nije toliko javno govorilo. To je ostajalo u četiri zida. Danas se mi dodatno isčuđavamo nad ovakvim primerima je l' veliki broj nasilnih slučajeva dospe u javnost. Mišljenja sam da žena koja drži do sebe čim primeti da osoba ima nasilničke sklonosti odmah pakuje kofere i odlazi, nema tu šta da se trpi. S druge strane imate žene koje se uvek vraćaju partnerima koji ih maltretiraju i u takvim slučajevima deca, materijalno stanje i slično su samo izgovori. Nasilnika bilo da je muškarac ili žena odmah treba prijaviti, neće se taj

Kulturni nokaut

Page 106


neko promeniti, niti takvoj osobi treba dati drugu ili petu priliku- tvrdi Butulja. Dmitar Sinpraga je napustio suprugu koja je nekoliko puta nasrnula na njega. -Jednostavno sam se pokupio i otišao.Deca su sa mnom i viđaju majku redovno. Mislim da ne postoji ni jedno opravdanje da se trpi nasilna osoba. Takvo ponašanje je pogubno za svaku porodicu. Ja sam to odlučio da presečem odmah i siguran sam da sam dobro uradio- kaže Dmitar. Nasilje smo imali prilike da vidimo i među vršnjacima, neki kažu da su mediji glavni krivci za to, a psiholog Stevka Jerković smatra da roditelji treba da snose potpunu odgovornost za ponašanje svoje dece. -Ne može roditelj da smatra da nije odgvoran za dete koje nekoga udari, ismeva ili ne daj Bože gurne sa terase. Roditelj treba da razgovara sa svojim detetom, da zna koja su njegova interesovanja, da zna šta gleda, šta čita, sa kim se dopisuje na internetu. Sve to danas može da se kontroliše. To su problemi kojima treba stati na rep čim se pojavi neka naznaka, a ne kada stvar ode predaleko prebacivati krivicu na neku treću osobu ili instituciju. Sve polazi iz kuće- tvrdi psiholog.

Kulturni nokaut

Page 107


Kulturni nokaut

Page 108


Kulturni nokaut

Page 109


Kulturni nokaut

Page 110


Kulturni nokaut

Page 111


Ostaje nam da se nadamo da 2017. Neće početi ovakvim vestima i da će sve žrtve prijavljivati nasilnike čim primete neprihvatljivo ponašanje, kao i da mediji i državne institucije neće samo pred kamerama glumiti „ludilo“ i plakati i prikazivati emotivne scenarije tobože kako im je stalo do ovih ljudi, a čim se kamera ugasi zaboraviti o čemu su pričali do malo pre i šta su obećali. Vrednost jedne zemlje je u ljudima, čovek nije samo broj! Nego osoba koja misli, oseća i vredi i niko nema prava da je ugnjetava, maltretira, ponižava niti bije. Upamtite to!

Kulturni nokaut

Page 112


Kulturni nokaut

Page 113


Kulturni nokaut

Page 114

KULTURNI NOKAUT  
Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you