Page 1


Književna radionica Rašić


© Marija Stojanović © za srpsko izdanje Književna radionica Rašić

Urednik izdanja Srđan V. Tešin


Marija Stojanović

metafizički rajsferšuls

Beograd 2019.


I pine a lot, I find the lot Falls through without you Kejt BuĹĄ, Wuthering Heights

Wond’ring where you are tonight, sweet Marie Bob Dilan, Absolutely Sweet Marie


BLIZU


Blizu Kažem drugarici, ja samo bih nekako bih da sam blizu njega, ona meni, jedino da radite u nekom ofisu zajedno. Discuss: U ofisu s talogom turske kafe koji se Seli s jedne šolje na umivaonik na spoljni zid Kad lenjo po podnoj oblozi koračamo, koračamo, možda do štampača, Možda stola, svaki korak se računa, strepi se Da li će neko iskoračati napolje, baš sad, da puši. Mi u džemperima, za ekranima, Predmeti oko nas u fasciklama, uvezani trakicama, Jastučad za pečate debela, sobno bilje, Neko iz kolektiva, naime, ima zlatne ruke i sve mu uspeva. Raspravlja se ko je dobio i kad će, a kad je trebalo. Stranke iza stakla s pažnjom gledaju nam Naočare na lancima s gumicama, izgažene čizme, šminku, Čak i nakit ako je ko stavio, ukrasne Magnetiće, olovke u čašama, ko je šta

9


Obesio u ukrasnu ĹĄtipaljku S vratom od ukrasne opruge, da se mirno klati Dok on kuca pozive na broj, tu blizu, Blizu.

10


Ali tačno U onom visokom i u noći posebno blistavom prozoru Ti stanuješ A kod tebe stalno balovi Klize siluete dubinski srećne urođeno koreografisane Ti hodaš u hermelinima i drugim regalijama Ljupko i štedro razgovaraš s gostima, s domaćima, plešeš Čak i parket sam od sebe menja oblik da ti što više ugodi stopalima. Svira vam se muzika za vatromet, nosi vas, Prelamate se ko svetlo sumanuto gustog zraka Strašno mnogo uživate Ne vidim odavde, ali tačno znam

11


Ili kako se kaže Hoću da me vidiš u ovim sandalama I da se ispostavi da si pomalo fut fetišist I da ne znam šta pomisliš, a možda i da kažeš, A možda i da nastaviš svih ovih dana I napišeš mi ne mogu da prestanem da mislim na tebe Kao što ja očigledno ne prestajem I razlistavam te po raznim mestima, Raznim odećama, nameštajima Uz to jedno razgovetno ne mogu da prestanem da mislim na tebe Koje praktično ovim ušima čujem Vrlo odsečno i neumitno, u osnovi, u ušnom dnu, Kao meki grafitni zid Ili, kako se kaže, granitni

12


Vazduh od svetla Tvoje oči su reflektor, u meni Amplifikovano polarno podne. Pretražuju s osmatračnica, Češljaju predeo, gase senke, Izvijaju puteve, skakaonice Visoke i strašne, bez ikakvog sletišta. Gledaju me odnekud, ponekad, Odakle god ja hoću, Zamrznutu tako u padu kroz vazduh Od svetla oštar i tvrd.

13


Lokalno stanovništvo Kad god se sretnemo meni je hladno Ali ja podnosim, pravim se da ne primećujem Samo da bih duže bila tu, ko po engleskama Kad ostajem u kratkim rukavima ne bih li od spolja Na unutra prerasla u toplokrvno lokalno stanovništvo Koje se jasno po razodenutosti razaznaje, drhtim ali ne mrdam Dok od toga ne postanem u svim slojevima prirodno sa tobom

14


Na sneg Viđamo se bez našeg znanja, Na Severnom moru, zimi, prekaljeni Razgovaramo strogo, jednosložno, Na bradi i brcima mrzne nam se dah U ledene bodeže, mi ih ne primećujemo, morski vukovi Ne krvarimo, vučemo zamrznutu užad golim rukama, Gledamo čeličnim pogledom u čeličnu daljinu, Šta smo ugledali ne pada nam na pamet da prepričavamo Mislimo na sneg, na brod, na ljudstvo, Jedno na drugo nikad.

15


Na tom moru Šta ja vidim na tom moru: Slučajno, svud oko tebe, grozno tuđi svet, Dosadne dugačke dane što me vrebaju ko lukobran Na preseku modela planete Kad proklizam, nepozvano jasnovida, Kroz ovu specijalnu sferu, Tanak pojas u kome gore sve vatre i sva Sunca

16


Onaj majstor Na sofama u turskim sedovima Pravih leđa sede gospoje, persijske minijature, U tankim linijama dima plavo naslikanim. Mirnim očima, bademastim, linearnim S pažnjom gledaju nagore, u uglove tavanice, Promišljaju o voljenome: Kako mu je mio glas Kako mu je ljupko lice Kako je onaj majstor lepo napisao da i Lajza Mineli peva or am I Losing my mind itd.

17


Jednog dana Ispričaću ti jednog dana kako sam te srela Kad budemo živeli zajedno U nekom životu koji je rubove ovog u kome nećemo Rascepio uzduž kao tvrdi povez, dugu kost, Prasnuo u tome rezu, raširio svod, kolonizovao. Tek u tom životu mi ćemo se poznavati Pa ćeš se čak i ti setiti.

18

Profile for krrasic.redakcija

Marija Stojanović - Metafizički rajferšlus  

Marija Stojanović - Metafizički rajferšlus  

Advertisement