Page 1


SVET OKO NAS za drugi razred osnovne {kole prvo izdawe Аутори

Илустровали Речник израдила Рецензенти

Сарадник

др Симеон Mаринковић Славица Mарковић Дарко и Mирјана Жебић Виолета Бабић др Кристина Гопчевић, доцент за хемију Mедицинског факултета у Београду Светлана Теофиловић, учитељица, ОШ „Вељко Дугошевић“ у Београду Слађана Илић, професор из Београда Зорица Нобл

Лектор

Виолета Бабић

Графичко обликовање

Душан Павлић Неда Докић

Припрема за штампу Издавач

Небојша Mитић Креативни центар Градиштанска 8 Београд Тел./факс: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 www.kreativnicentar.rs

Уредник За издавача Штампа Тираж Copyright

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:3/5(075.2) МАРИНКОВИЋ, Симеон (1941) Свет око нас : за други разред основне школе / [аутори Симеон Маринковић, Славица Марковић ; илустровали Дарко и Мирјана Жебић ; речник израдила Виолета Бабић]. - 1. изд. Београд : Креативни центар, 2011 (Београд : Публикум). - 96 стр. : илустр. ; 22 x 24 cm. - (Креативна школа)

Виолета Бабић мр Љиљана Mаринковић

Подаци о ауторима преузети из колофона. Тираж 5.000.

Публикум

ISBN 978-86-7781-872-2 1. Марковић, Славица (1967) [аутор]

5.000

COBISS.SR-ID 184825868

© Креативни центар, 2011

Министар просвете Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника у оквиру уџбеничког комплета за предмет Свет око нас у другом разреду основне школе решењем број 650-02-00167/2008-06 од 9. 6. 2008. године.школе решењем број 650-02-00167/2008-06.


2


Водич Питања и задаци Речник

2


Свет око нас

   

Ова књига ће ти помоћи да боље упознаш себе и свет око себе. Зашто је то важно? Да би се лепше дружио с друговима и другарицама. Да би се боље сналазио у многим ситуацијама. Да би лепше живео. Да би више уживао у природи која те окружује.

3


4


ПРВИ ДEО

ЖИВA ПРИРОДA УЧИЋEMО: – о вези између живе и неживе природе – о томе како се гаје биљке – о деловима биљке – о размножавању биљака – о деловима тела животиња – о домаћим и дивљим животињама – о групама животиња – о човеку

5


Природа Природа је све оно што нас окружује, а што човек није направио. Природу делимо на живу и неживу. Живу природу чине биљке, животиње и човек. Неживу природу чине ваздух, вода, земљиште и Сунце. ПРИРОДА

ЖИВА ПРИРОДА

НЕЖИВА ПРИРОДА

ваздух

биљке

животиње

човек

вода

ДОБРО ЈE ЗНAТИ За предмете које праве, људи узимају материјал из природе. Шта мислиш, од чега су направљени предмети са слика? Из ког је дела природе човек узео материјал да би направио те предмете?

Питања и задаци: 1. Шта је природа? 2. Како делимо природу? 3. Шта чини живу, а шта неживу природу?

6

Сунце

земљиште


Заједничке особине живих бића Биљке, животиње и човек су жива бића. Жива бића имају неке заједничке особине: рађају се

расту

дају потомство

Да би живела, сва жива бића морају: да дишу, да се хране, да узимају воду.

Још неке заједничке особине живих бића Сва жива биће се крећу. Свим живим бићима за живот је неопходна сунчева светлост и топлота. Сва жива бића избацују из организма оно што је непотребно. Иако нека жива бића живе краће, а нека дуже, сва жива бића старе и умиру.

Веза између живе и неживе природе У природи је све повезано. Да би живела, сва жива бића морају да се хране, да дишу, да узимају воду и да се крећу. Због тога је за њихов живот неопходна нежива природа:  

сунчева светлост и топлота ваздух

 

вода земљиште.

Као и свим живим бићима, и људима је за здрав живот важно да вода и ваздух буду чисти, а земљиште незагађено. Зато свако од нас треба да учествује у заштити природе. Питања и задаци: 1. 2. 3. 4. 5.

Које су заједничке особине свих живих бића? Шта је из неживе природе свим бићима неопходно за живот? Како човек загађује животну околину? Наведи примере. Како би ти могао да помогнеш у заштити природе? У Радној свесци уради задатке на странама 14 и 15.

7


Биљке Биљке су једина жива бића на земљи која сама себи производе храну. То чине користећи сунчеву светлост. Стварајући храну, биљке производе скоро сав кисеоник на Земљи. Кисеоник је део ваздуха који је свим живим бићима неопходан за дисање. Биљке живе на разним местима: у сеоским пределима, у градовима, на високим планинама, уз морску обалу, у пустињама, под водом, на стаблима и гранама других биљака.

Биљке су, као и остала жива бића, па и човек, прилагођене условима средине у којој живе. Расту и на врло необичним местима и у невероватним условима. Биљке које живе на морским обалама морају бити довољно јаке да би се одупрле невероватној моћи мора, сунца и ветра. Морају бити способне да расту у сланом песку. На високим планинама лето траје веома кратко, па планинско цвеће почиње да расте чим осети сунчеву топлоту, чак и пре него што се снег истопи.

Питања и задаци: 1. 2. 3. 4.

8

По чему су биљке јединствена жива бића на свету? Зашто је свим живим бићима важно то што биљке, стварајући себи храну, производе кисеоник? Наведи примере за прилагођеност биљака условима животне средине. У Радној свесци уради задатке на странама 16 и 17.


Човек гаји биљке Неке биљке расту саме, а неке гаји човек. Биљке које гаји човек називамо гајене биљке. Биљке које расту саме називамо дивље или самоникле биљке.

Зашто човек гаји биљке? Плодове или неке друге делове биљака људи користе за исхрану или њима хране домаће животиње.

Неке биљке човек гаји да би од њих правио корисне предмете, а неке гаји за украс.

Питања и задаци: 1. 2. 3. 4.

Како називамо биљке које гаји човек? Како називамо биљке које у природи расту без помоћи човека? Зашто човек гаји биљке? У Радној свесци уради задатак на страни 18.

9


Како се гаје биљке Човек гаји биљке у воћњаку, повртњаку, на њиви, у винограду, у стакленој башти, у парку, у дворишту или у соби. Да би биљке које гаји биле веће, укусније, здравије и лепше, човек обавља разне послове: сади их на одговарајућем земљишту, орезује их, прска, окопава, ђубри земљиште и на крају бере. Постоје, међутим, и изузеци. Каткад су самоникле биљке укусније и здравије него гајене биљке. Сети се само неoдољивог укуса дивљих јагода. Неке лековите биљке здравије су када их пронађемо у њиховој природној средини, а неке човек никада није успео да одгаји у башти.

КАМИЛИЦА

10

НАНА

ХАЈДУЧКА ТРАВА

ДИВЉА ЈАГОДА


ГAЈEЊE КРУШAКA

САДИ СЕ

ОРЕЗУЈЕ СЕ

ПРСКА СЕ

БЕРЕ СЕ

ЂУБРИ СЕ

ОКОПАВА СЕ

ВАДИ СЕ

ГAЈEЊE ЛУКA

САДИ СЕ ГAЈEЊE КУКУРУЗA

СЕЈЕ СЕ

ОКОПАВА СЕ

БЕРЕ СЕ

КРУНИ СЕ

ГAЈEЊE ВИНОВE ЛОЗE

САДИ СЕ

ОРЕЗУЈЕ СЕ

ПРСКА СЕ

БЕРЕ СЕ

Питања и задаци: 1. 2. 3. 4.

Наведи називе места/простора на којима човек гаји биљке? Које послове човек обавља приликом гајења биљака? По чему се разликују гајене од негајених биљака? У Радној свесци уради задатке на страни 19.

11


Делови биљке Плод Из цвета настаје плод. У плоду се налази семе.

Лист У зеленим листовима се, уз помоћ сунчеве светлости, ствара храна за биљку.

Семе Из семена ниче нова биљка.

Стабло

Цвет Цвет има важну улогу у размножавању биљке. Из њега настају семе и плод.

Стабло спроводи воду и материје из земље од корена до листова. Одржава биљку у усправном положају.

Стабло се грана, а на гранама се развијају листови који образују крошњу дрвета.

Корен Причвршћује биљку за подлогу. Упија из земље воду и хранљиве материје и спроводи их до стабла.

размножавање је остављање потомства

12


Сазнај нешто више о листу Најважнији део посла код биљака одвија се у листу. Преко листа биљка дише. Биљка ствара храну у зеленим листовима, уз помоћ сунчеве светлости, воде и ваздуха. У природи постоје листови веома различитих облика. Према облику, боји и изгледу листа можеш да препознаш којој биљци припада. Покушај да у средини у којој живиш пронађеш дрвеће којем припадају листови са слике.

ТОПОЛА

ЈАВОР

ДИВЉИ КЕСТЕН

Дрвеће које расте у нашој околини према листовима можемо да поделимо на листопадно и четинарско (зимзелено). Лишће листопадног дрвећа у јесен мења боју и постаје жуто, црвено, наранџасто или смеђе. Убрзо се осуши и опадне, а у пролеће израсте ново. Четинарско дрвеће добило је назив према уском игличастом лишћу – четинама. Листови зимзеленог дрвећа зелени су током целе године, па и зими, одакле потиче њихов други назив.

Питања и задаци: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Које делове има свака биљка? Чему служи сваки од наведених делова биљке? Зашто је лист посебно важан у животу једне биљке? Како према листовима можемо да поделимо дрвеће из наше околине? Које листопадно дрвеће расте у твојој околини? Које четинарско или зимзелено дрвеће расте у твојој околини? У Радној свесци уради задатке на страни 20.

13


Размножавање биљака Када семе из плода биљке падне на земљу, из њега израсте нова биљка. Семе гајених биљака сеје по земљи човек и распоређује га тако на места на која жели да расте. Семе самониклих биљака у земљу доспева на различите начине. Ево занимљивих примера.

Ветар разноси семе маслачка.

Кад птица или нека друга

животиња поједе плод биљке, тада прогута и семенку. Она ће је касније избацити са својим изметом. Семенка доспева на земљу и ниче.

Плодови неких

Семенке

биљака имају бодље. Често се помоћу њих „лепе” на крзно разних животиња, које их тако однесу далеко.

неких врста цвећа и биљака, као што су пасуљ, грашак и боранија, падају на земљу када се махуна сасуши и отвори.

Семе јавора

има крилца која му помажу да кроз ваздух лети као хеликоптер.

Питања и задаци: 1. 2. 3. 4. 5.

14

Шта је потребно да се догоди са семеном да би из њега израсла нова биљка? Како се разноси семе маслачка? На које све начине животиње помажу биљкама да њихово семе доспе и на веома удаљена места? Пронађи суво семе јавора и баци га са висине. Посматрај његов лет. На шта те подсећа? У Радној свесци уради задатке на страни 21.


Животиње ДОБРО ЈE ЗНAТИ На свету постоји више од милион разних врста животиња. Оне могу бити различитих величина: велике као плави кит и слон или сићушне као једва видљиве бубице. Да би их лакше проучавао, човек животиње дели на групе. У зависности од тога чиме се хране, животиње делимо на три велике групе:  биљоједе  месоједе и  сваштоједе. Биљоједи се хране само биљкама. Краве, овце, веверице, јелени и зечеви су, на пример, биљоједи. Месоједи се хране другим животињама. У месоједе спадају: лисице, вукови, орлови, сове, али и бубамаре које се хране ситним бубицама. Сваштоједи се хране и биљкама и другим животињама. Кокошка и многе друге птице хране се семењем биљака, али и ситнијим животињама, као што су црви, глисте и слично, па за њих кажемо да су сваштоједи.

Врабац је птица.

Које птице још знаш?

Mачка је сисар, јер младунче

Жаба је водоземац. Да ли си некада видео даждевњака? И он је водоземац.

сиса мајчино млеко када се окоти. Ко још сиса мајчино млеко?

Бубамара је инсект. Које још инсекте знаш?

Корњача је гмизавац,

а гмизавци су и крокодил, змија и гуштер.

Шаран је риба.

Наброј рибе које знаш.

15


Svet oko nas 2 - udžbenik  

Udžbenik za drugi razred

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you