Issuu on Google+

2


2


Водич Питања и задаци Речник

2


Свет око нас Ова књига ће ти помоћи да боље упознаш себе и свет око себе. Зашто је то важно? Да би се лепше дружио с друговима и другарицама. Да би се боље сналазио у многим ситуацијама. Да би лепше живео. Да би више уживао у природи која те окружује.

 Q Q Q Q


ПРВИ ДEО

ЖИВA ПРИРОДA УЧИЋEMО: – о вези између живе и неживе природе – о томе како се гаје биљке – о деловима биљке – о размножавању биљака – о деловима тела животиња – о домаћим и дивљим животињама – о групама животиња – о човеку

5


Природа Природа је све оно што нас окружује, а што човек није направио. Природу делимо на живу и неживу. Живу природу чине биљке, животиње и човек. Неживу природу чине ваздух, вода, земљиште и Сунце. ПРИРОДА

ЖИВА ПРИРОДА

НЕЖИВА ПРИРОДА

ваздух

биљке

животиње

човек

вода

ДОБРО ЈE ЗНAТИ За предмете које праве, људи узимају материјал из природе. Шта мислиш, од чега су направљени предмети са слика? Из ког је дела природе човек узео материјал да би направио те предмете?

Питања и задаци: 1. Шта је природа? 2. Како делимо природу? 3. Шта чини живу, а шта неживу природу?

6

Сунце

земљиште


Заједничке особине живих бића Биљке, животиње и човек су жива бића. Жива бића имају неке заједничке особине: рађају се

расту

дају потомство

Да би живела, сва жива бића морају: да дишу, да се хране, да узимају воду.

Још неке заједничке особине живих бића Сва жива биће се крећу. Свим живим бићима за живот је неопходна сунчева светлост и топлота. Сва жива бића избацују из организма оно што је непотребно. Иако нека жива бића живе краће, а нека дуже, сва жива бића старе и умиру.

Веза између живе и неживе природе У природи је све повезано. Да би живела, сва жива бића морају да се хране, да дишу, да узимају воду и да се крећу. Због тога је за њихов живот неопходна нежива природа: сунчева светлост и топлота Q ваздух  Q



вода  земљиште.

Q



Q

Као и свим живим бићима, и људима је за здрав живот важно да вода и ваздух буду чисти, а земљиште незагађено. Зато је важно да свако од нас учествује у заштити природе. Питања и задаци: 1. 2. 3. 4. 5.

Које су заједничке особине свих живих бића? Шта је из неживе природе свим бићима неопходно за живот? Како човек загађује животну околину? Наведи примере. Како би ти могао да помогнеш у заштити природе? У Радној свесци уради задатке на странама 14 и 15.

7


Биљке Биљке су једина жива бића на земљи која сама себи производе храну. То чине користећи сунчеву светлост. Стварајући храну, биљке производе скоро сав кисеоник на Земљи. Кисеоник је део ваздуха који је свим живим бићима неопходан за дисање. Биљке живе на разним местима: у сеоским пределима, у градовима, на високим планинама, уз морску обалу, у пустињама, под водом, на стаблима и гранама других биљака.

Биљке су, као и остала жива бића, па и човек, прилагођене условима средине у којој живе. Расту и на врло необичним местима и у невероватним условима. Биљке које живе на морским обалама морају бити довољно јаке да би се одупрле невероватној моћи мора сунца и ветра. Морају бити способне да расту у сланом песку. На високим планинама лето траје веома кратко, па планинско цвеће почиње да расте чим осети сунчеву топлоту, чак и пре него што се снег истопи. Питања и задаци: 1. 2. 3. 4.

8

По чему су биљке јединствена жива бића на свету? Зашто је свим живим бићима важно то што биљке, стварајући храну, производе кисеоник? Наведи примере за прилагођеност биљака условима животне средине. У Радној свесци уради задатке на странама 16 и 17.


Човек гаји биљке Неке биљке расту саме, а неке гаји човек. Биљке које гаји човек називамо гајене биљке. Биљке које расту саме називамо дивље или самоникле биљке.

Зашто човек гаји биљке? Плодове или неке друге делове биљака људи користе за исхрану или њима хране домаће животиње.

Неке биљке човек гаји да би од њих правио корисне предмете, а неке гаји за украс.

Питања и задаци: 1. 2. 3. 4.

Како називамо биљке које гаји човек? Како називамо биљке које у природи расту без помоћи човека? Зашто човек гаји биљке? У Радној свесци уради задатак на страни 18.

9


Како се гаје биљке Човек гаји биљке у воћњаку, повртњаку, на њиви, у винограду, у стакленој башти, у парку, у дворишту или у соби. Да би биљке које гаји биле веће, укусније, здравије и лепше, човек обавља разне послове: сади их на одговарајућем земљишту, орезује их, прска, окопава, ђубри земљиште и на крају бере. Постоје, међутим, и изузеци. Каткад су самоникле биљке укусније и здравије него гајене биљке. Сети се само неoдољивог укуса дивљих јагода. Неке лековите биљке здравије су када их пронађемо у њиховој природној средини, а неке човек никада није успео да одгаји у башти. Повртњак

10


ГAЈEЊE КРУШAКA

САДИ СЕ

ОРЕЗУЈЕ СЕ

ПРСКА СЕ

БЕРЕ СЕ

ЂУБРИ СЕ

ОКОПАВА СЕ

ВАДИ СЕ

ГAЈEЊE ЛУКA

САДИ СЕ ГAЈEЊE КУКУРУЗA

СЕЈЕ СЕ

ОКОПАВА СЕ

БЕРЕ СЕ

КРУНИ СЕ

ГAЈEЊE ВИНОВE ЛОЗE

САДИ СЕ

ОРЕЗУЈЕ СЕ

ПРСКА СЕ

БЕРЕ СЕ

Питања и задаци: 1. 2. 3. 4.

Наведи називе места/простора на којима човек гаји биљке? Које послове човек обавља приликом гајења биљака? По чему се разликују гајене од негајених биљака? У Радној свесци уради задатке на страни 19.

11


Делови биљке Плод Из цвета настаје плод. У плоду се налази семе.

Лист У зеленим листовима се, уз помоћ сунчеве светлости, ствара храна за биљку.

Семе Из семена ниче нова биљка.

Стабло

Цвет Цвет има важну улогу у размножавању биљке. Из њега настају семе и плод.

Стабло спроводи воду и материје из земље од корена до листова. Одржава биљку у усправном положају.

Стабло се грана, а на гранама се развијају листови који образују крошњу дрвета.

Корен Причвршћује биљку за подлогу. Упија из земље воду и хранљиве материје и спроводи их до стабла.

размножавање је остављање потомства

12


Сазнај нешто више о листу Најважнији део посла код биљака одвија се у листу. Преко листа биљка дише. Биљка ствара храну у зеленим листовима, уз помоћ сунчеве светлости, воде и ваздуха. У природи постоје листови веома различитих облика. Према облику, боји и изгледу листа можеш да препознаш којој биљци припада. Покушај да у средини у којој живиш пронађеш дрвеће којем припадају листови са слике.

ТОПОЛА

ЈАВОР

ДИВЉИ КЕСТЕН

Дрвеће које расте у нашој околини према листовима можемо да поделимо на листопадно и четинарско (зимзелено). Лишће листопадног дрвећа у јесен мења боју и постаје жуто, црвено, наранџасто или смеђе. Убрзо се осуши и опадне, а у пролеће израсте ново. Четинарско дрвеће добило је назив према уском игличастом лишћу – четинама. Листови зимзеленог дрвећа зелени су током целе године, па и зими, одакле потиче њихов други назив.

Питања и задаци: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Које делове има свака биљка? Чему служи сваки од наведених делова биљке? Зашто је лист посебно важан у животу једне биљке? Како према листовима можемо да поделимо дрвеће из наше околине? Које листопадно дрвеће расте у твојој околини? Које четинарско или зимзелено дрвеће расте у твојој околини? У Радној свесци уради задатке на страни 20.

13


Садржај Водич . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 Свет око нас. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 ЖИВA ПРИРОДA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Природа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6 Заједничке особине живих бића . . . . . . . . . . . . . .7 Веза између живе и неживе природе . . . . . . . . . .7 Биљке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8 Човек гаји биљке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9 Како се гаје биљке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .10 Делови биљке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12 Размножавање биљака . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14 Животиње . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15 Домаће животиње . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17 Дивље животиње . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .18 Животиње живе у групама . . . . . . . . . . . . . . . . . .19 Човек . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20 Срећан живот . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .21 Пратим промене у природи – јесен . . . . . . . . . .22 Из лексикона . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .23 Сети се шта смо научили . . . . . . . . . . . . . . . . . . .24 НЕЖИВА ПРИРОДА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 Вода − услов за живот. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .26 Појављивање воде у природи. . . . . . . . . . . . . . . .27 Кружење воде у природи . . . . . . . . . . . . . . . . . . .28 Вода је важна − чувајмо је! . . . . . . . . . . . . . . . . .29 Ваздух − услов за живот . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .30

94

Сунчева светлост и топлота − услови за живот .32 Земљиште – услов за живот . . . . . . . . . . . . . . . . .33 Различита годишња доба – различити послови .34 Пратим промене у природи – зима. . . . . . . . . . .36 Из лексикона . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .37 Сети се шта смо научили . . . . . . . . . . . . . . . . . . .38 ГДЕ ЧОВЕК ЖИВИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 Живот у насељу – село . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .40 Живот у граду . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .42 Mоја околина . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .44 Рељеф и воде у насељу и околини . . . . . . . . . . .45 Групе људи – породица. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .46 Школа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .47 Живот у насељу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .48 Поштујем правила, имам права, обавезе и одговорности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .50 У нашој учионици... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .51 Опасности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .52 Помажемо другима . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .54 Празници . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .55 Карта наше околине . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .57 Сналажење у околини . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .58 Сналажење у насељу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .60 Саобраћај и понашање у саобраћају . . . . . . . . .61 Саобраћајни знаци . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .62 Како путујемо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .64 Пратим промене у природи – пролеће. . . . . . . .65 Сети се шта смо научили . . . . . . . . . . . . . . . . . . .66


ЉУДСКА ДЕЛАТНОСТ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 Занимања људи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .68 Шта говоре знаци и цртежи . . . . . . . . . . . . . . . . .69 Рачунар . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .70 Од чега су направљени предмети . . . . . . . . . . . .72 Особине материјала . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .73 Eлектрицитет . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .74 Деловање топлоте на материјале. . . . . . . . . . . . .75 Како материјали проводе топлоту . . . . . . . . . . . .75 Eлектрична проводљивост материјала . . . . . . . .76 Како обликујемо материјале . . . . . . . . . . . . . . . .77 Детективи у школском дворишту . . . . . . . . . . . .79 Направимо план акције . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .79 Сети се шта смо научили . . . . . . . . . . . . . . . . . . .80 КРЕТАЊЕ У ПРОСТОРУ И ВРЕМЕНУ . . . . . . . . . 81 Како се предмети покрећу . . . . . . . . . . . . . . . . . .82 Шта утиче на кретање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .83 Колико је сати . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .84 Мој календар . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .85 Годишња доба . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .86 Прошлост моје породице . . . . . . . . . . . . . . . . . . .87 Наша прошлост . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .88 Пратим промене у природи – лето . . . . . . . . . . .91 Лековите биљке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .92 Хербаријум . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .93

95


SVET OKO NAS za drugi razred osnovne {kole prvo izdawe Аутори Илустровали Речник израдила Рецензенти

др Симеон Mаринковић Славица Mарковић Дарко и Mирјана Жебић Виолета Бабић др Кристина Гопчевић, доцент за хемију Mедицинског факултета у Београду Светлана Теофиловић, учитељица, ОШ „Вељко Дугошевић“ у Београду Слађана Илић, професор из Београда

Лектор

Виолета Бабић

Графичко обликовање

Душан Павлић Неда Докић

Припрема за штампу Издавач

Небојша Mитић

CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

Креативни центар Градиштанска 8 Београд Тел./факс: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 www.kreativnicentar.rs

Уредник За издавача

Виолета Бабић мр Љиљана Mаринковић

Штампа Тираж Copyright

© Креативни центар, 2011

Mинистар просвете Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника у оквиру уџбеничког комплета за Свет око нас у другом разреду основне школе решењем број 650-02-00167/2008-06.

96


Svet Oko Nas 2 - udzbenik