Issuu on Google+

2

2

Водич Питања и задаци Речник

2

Свет око нас Ова књига ће ти помоћи да боље упознаш себе и свет око себе. Зашто је то важно? Да би се лепше дружио с друговима и другарицама. Да би се боље сналазио у многим ситуацијама. Да би лепше живео. Да би више уживао у природи која те окружује.

 Q Q Q Q

ПРВИ ДEО

ЖИВA ПРИРОДA УЧИЋEMО: – о вези између живе и неживе природе – о томе како се гаје биљке – о деловима биљке – о размножавању биљака – о деловима тела животиња – о домаћим и дивљим животињама – о групама животиња – о човеку

5

Природа Природа је све оно што нас окружује, а што човек није направио. Природу делимо на живу и неживу. Живу природу чине биљке, животиње и човек. Неживу природу чине ваздух, вода, земљиште и Сунце. ПРИРОДА

ЖИВА ПРИРОДА

НЕЖИВА ПРИРОДА

ваздух

биљке

животиње

човек

вода

ДОБРО ЈE ЗНAТИ За предмете које праве, људи узимају материјал из природе. Шта мислиш, од чега су направљени предмети са слика? Из ког је дела природе човек узео материјал да би направио те предмете?

Питања и задаци: 1. Шта је природа? 2. Како делимо природу? 3. Шта чини живу, а шта неживу природу?

6

Сунце

земљиште

Заједничке особине живих бића Биљке, животиње и човек су жива бића. Жива бића имају неке заједничке особине: рађају се

расту

дају потомство

Да би живела, сва жива бића морају: да дишу, да се хране, да узимају воду.

Још неке заједничке особине живих бића Сва жива биће се крећу. Свим живим бићима за живот је неопходна сунчева светлост и топлота. Сва жива бића избацују из организма оно што је непотребно. Иако нека жива бића живе краће, а нека дуже, сва жива бића старе и умиру.

Веза између живе и неживе природе У природи је све повезано. Да би живела, сва жива бића морају да се хране, да дишу, да узимају воду и да се крећу. Због тога је за њихов живот неопходна нежива природа: сунчева светлост и топлота Q ваздух  Q



вода  земљиште.

Q



Q

Као и свим живим бићима, и људима је за здрав живот важно да вода и ваздух буду чисти, а земљиште незагађено. Зато је важно да свако од нас учествује у заштити природе. Питања и задаци: 1. 2. 3. 4. 5.

Које су заједничке особине свих живих бића? Шта је из неживе природе свим бићима неопходно за живот? Како човек загађује животну околину? Наведи примере. Како би ти могао да помогнеш у заштити природе? У Радној свесци уради задатке на странама 14 и 15.

7

Биљке Биљке су једина жива бића на земљи која сама себи производе храну. То чине користећи сунчеву светлост. Стварајући храну, биљке производе скоро сав кисеоник на Земљи. Кисеоник је део ваздуха који је свим живим бићима неопходан за дисање. Биљке живе на разним местима: у сеоским пределима, у градовима, на високим планинама, уз морску обалу, у пустињама, под водом, на стаблима и гранама других биљака.

Биљке су, као и остала жива бића, па и човек, прилагођене условима средине у којој живе. Расту и на врло необичним местима и у невероватним условима. Биљке које живе на морским обалама морају бити довољно јаке да би се одупрле невероватној моћи мора сунца и ветра. Морају бити способне да расту у сланом песку. На високим планинама лето траје веома кратко, па планинско цвеће почиње да расте чим осети сунчеву топлоту, чак и пре него што се снег истопи. Питања и задаци: 1. 2. 3. 4.

8

По чему су биљке јединствена жива бића на свету? Зашто је свим живим бићима важно то што биљке, стварајући храну, производе кисеоник? Наведи примере за прилагођеност биљака условима животне средине. У Радној свесци уради задатке на странама 16 и 17.

Човек гаји биљке Неке биљке расту саме, а неке гаји човек. Биљке које гаји човек називамо гајене биљке. Биљке које расту саме називамо дивље или самоникле биљке.

Зашто човек гаји биљке? Плодове или неке друге делове биљака људи користе за исхрану или њима хране домаће животиње.

Неке биљке човек гаји да би од њих правио корисне предмете, а неке гаји за украс.

Питања и задаци: 1. 2. 3. 4.

Како називамо биљке које гаји човек? Како називамо биљке које у природи расту без помоћи човека? Зашто човек гаји биљке? У Радној свесци уради задатак на страни 18.

9

Како се гаје биљке Човек гаји биљке у воћњаку, повртњаку, на њиви, у винограду, у стакленој башти, у парку, у дворишту или у соби. Да би биљке које гаји биле веће, укусније, здравије и лепше, човек обавља разне послове: сади их на одговарајућем земљишту, орезује их, прска, окопава, ђубри земљиште и на крају бере. Постоје, међутим, и изузеци. Каткад су самоникле биљке укусније и здравије него гајене биљке. Сети се само неoдољивог укуса дивљих јагода. Неке лековите биљке здравије су када их пронађемо у њиховој природној средини, а неке човек никада није успео да одгаји у башти. Повртњак

10

ГAЈEЊE КРУШAКA

САДИ СЕ

ОРЕЗУЈЕ СЕ

ПРСКА СЕ

БЕРЕ СЕ

ЂУБРИ СЕ

ОКОПАВА СЕ

ВАДИ СЕ

ГAЈEЊE ЛУКA

САДИ СЕ ГAЈEЊE КУКУРУЗA

СЕЈЕ СЕ

ОКОПАВА СЕ

БЕРЕ СЕ

КРУНИ СЕ

ГAЈEЊE ВИНОВE ЛОЗE

САДИ СЕ

ОРЕЗУЈЕ СЕ

ПРСКА СЕ

БЕРЕ СЕ

Питања и задаци: 1. 2. 3. 4.

Наведи називе места/простора на којима човек гаји биљке? Које послове човек обавља приликом гајења биљака? По чему се разликују гајене од негајених биљака? У Радној свесци уради задатке на страни 19.

11

Делови биљке Плод Из цвета настаје плод. У плоду се налази семе.

Лист У зеленим листовима се, уз помоћ сунчеве светлости, ствара храна за биљку.

Семе Из семена ниче нова биљка.

Стабло

Цвет Цвет има важну улогу у размножавању биљке. Из њега настају семе и плод.

Стабло спроводи воду и материје из земље од корена до листова. Одржава биљку у усправном положају.

Стабло се грана, а на гранама се развијају листови који образују крошњу дрвета.

Корен Причвршћује биљку за подлогу. Упија из земље воду и хранљиве материје и спроводи их до стабла.

размножавање је остављање потомства

12

Сазнај нешто више о листу Најважнији део посла код биљака одвија се у листу. Преко листа биљка дише. Биљка ствара храну у зеленим листовима, уз помоћ сунчеве светлости, воде и ваздуха. У природи постоје листови веома различитих облика. Према облику, боји и изгледу листа можеш да препознаш којој биљци припада. Покушај да у средини у којој живиш пронађеш дрвеће којем припадају листови са слике.

ТОПОЛА

ЈАВОР

ДИВЉИ КЕСТЕН

Дрвеће које расте у нашој околини према листовима можемо да поделимо на листопадно и четинарско (зимзелено). Лишће листопадног дрвећа у јесен мења боју и постаје жуто, црвено, наранџасто или смеђе. Убрзо се осуши и опадне, а у пролеће израсте ново. Четинарско дрвеће добило је назив према уском игличастом лишћу – четинама. Листови зимзеленог дрвећа зелени су током целе године, па и зими, одакле потиче њихов други назив.

Питања и задаци: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Које делове има свака биљка? Чему служи сваки од наведених делова биљке? Зашто је лист посебно важан у животу једне биљке? Како према листовима можемо да поделимо дрвеће из наше околине? Које листопадно дрвеће расте у твојој околини? Које четинарско или зимзелено дрвеће расте у твојој околини? У Радној свесци уради задатке на страни 20.

13

Размножавање биљака Када семе из плода биљке падне на земљу, из њега израсте нова биљка. Семе гајених биљака у земљу сади човек и распоређује их тако на места на којима жели да расту. Семе самониклих биљака у земљу доспева на различите начине. Ево занимљивих примера.

Ветар разноси семе маслачка.

Кад птица или нека друга

животиња поједе плод биљке, тада прогута и семенку. Она ће је касније избацити са својим изметом. Семенка доспева на земљу и ниче.

Плодови неких

Семенке

биљака имају бодље. Често се помоћу њих „лепе” на крзно разних животиња, које их тако однесу далеко.

неких врста цвећа и биљака, као што су пасуљ, грашак и боранија, падају на земљу када се махуна сасуши и отвори.

Семе јавора

има крилца која му помажу да кроз ваздух лети као хелихоптер. Питања и задаци: 1. 2. 3. 4. 5.

14

Шта је потребно да се догоди са семеном да би из њега израсла нова биљка? Како се разноси семе маслачка? На које све начине животиње помажу биљкама да њихово семе доспе и на веома удаљена места? Пронађи суво семе јавора и баци га са висине. Посматрај његов лет. На шта те подсећа? У Радној свесци уради задатке на страни 21.

Животиње ДОБРО ЈE ЗНAТИ На свету постоји више од милион разних врста животиња. Оне могу бити различитих величина: велике као плави кит и слон или сићушне као једва видљиве бубице. Да би их лакше проучавао, човек животиње дели на групе. У зависности од тога чиме се хране, животиње делимо на три велике групе: nūŪIJõĸćįĮįū nūĶįĻĸćįĮįūIJ nūĻĬīłļĸćįĮį

Врабац је птица.

Које птице још знаш?

Mачка је сисар, јер младунче

Жаба је водоземац. Да ли си некада видео даждевњака? И он је водоземац.

сиса мајчино млеко када се окоти. Ко још сиса мајчино млеко?

Бубамара је инсект. Које још инсекте знаш?

Корњача је гмизавац,

а гмизавци су и крокодил, змија и гуштер.

Шаран је риба.

Наброј рибе које знаш.

Биљоједи се хране само биљкама. Краве, овце, веверице, јелени и зечеви су, на пример, биљоједи. Месоједи се хране другим животињама. У месоједе спадају: лисице, вукови, орлови, сове, али и бубамаре које се хране ситним бубицама. Сваштоједи се хране и биљкама, и другим животињама. Кокошка и многе друге птице хране се семењем биљака, али и ситнијим животињама, као што су црви, глисте и слично, па за њих кажемо да су сваштоједи.

15

У зависности од изгледа и других важних особина животиње делимо на: инсекте

рибе

водоземце

гмизавце

птице

сисаре

У зависности од тога да ли се о животињама стара човек или живе слободно у природи, животиње делимо на: домаће

и

дивље

Питања и задаци: 1. 2. 3. 4.

16

Зашто је човек поделио животиње на различите групе? Како делимо животиње према ономе чиме се хране? Како делимо животиње према томе да ли се о њима стара човек или живе слободно у природи? У Радној свесци уради задатке на странама 22 и 23.

Домаће животиње ДОБРО ЈE ЗНAТИ Човек гаји домаће животиње зато што од њих има користи. Човек их храни, поји и негује, и од њих узима млеко, месо, јаја, вуну, кожу, а оне му помажу и око пољских радова.

Човек у исхрани најчешће користи млеко које добија од краве, али користи и овчје и козје млеко. Од млека се праве млечни производи, као што су јогурт, сир, кајмак, путер, павлака и друго. Месо је важан део човекове исхране. Најчешће једемо пилеће, јунеће и свињско месо, као и рибу. Од меса се праве и разни други производи, као што су виршле, паштета, саламе, кобасице и друго. Најчешће користимо кокошја јаја, али једемо и гушчија, ћурећа , пачја и јаја препелице. Занимљивост Последњих година и у нашим крајевима људи гаје и нојеве, па у исхрани користе и њихова јаја и месо. Питања и задаци: 1. 2. 3. 4. 5. 6.

Зашто човек гаји домаће животиње? Које животиње човек гаји због меса? Од којих животиња човек користи јаја? Од којих животиња човек користи кожу или вуну? Које животиње човеку помажу око пољских радова? У Радној свесци уради задатке на страни 24.

17

Дивље животиње Дивље животиње живе слободно у природи. Оне саме себи налазе храну, воду и склониште.

Некада су све животиње живеле слободно у природи. Човек је одавно увидео да од животиња има користи. Животиње чије месо или јаја користи у исхрани, оне чију вуну и кожу користи за израду предмета или му помажу у раду човек је припитомио. Данас, тако, постоје дивља и домаћа гуска, дивља и домаћа коза, дивљи и домаћи коњ, дивљи и домаћи зец и други.

Питања и задаци: 1. Ко се стара о дивљим животињама? 2. Зашто је човек почео да припитомљава дивље животиње? 3. У Радној свесци уради задатке на страни 25.

18

Животиње живе у групама ДОБРО ЈE ЗНAТИ Неке животиње живе у групама. Живот у групи помаже животињама да се заједно боље бране од непријатеља и лакше лове и проналазе храну. Те групе имају разне називе.

Група птица или риба назива се јато.

Група вукова је чопор.

Група оваца или коза назива се стадо.

Група свиња или јелена назива се крдо.

Група пчела или других инсеката назива се рој.

Питања и задаци: 1. Зашто неке животиње живе у групама? 2. Разговарајте у одељењу о томе које још животиње живе у наведеним групама. 3. У Радној свесци уради задатке на странама 26, 27 и 28.

19

Човек ДОБРО ЈE ЗНAТИ Људи живе у разним крајевима света. Разликују се по висини, по грађи тела, боји коже и косе, облику и боји очију, по цртама лица итд. На свету не постоје два потпуно иста човека. Mеђутим, сви људи имају неке заједничке одлике:

Сви људи ходају усправно.

Сви људи могу да мисле.

Сви људи говоре и саопштавају своје мисли и осећања.

Сви људи раде и стварају

оно што им је потребно за живот.

Нажалост, због жеље да се освоји нешто што је туђе, због неразумевања и нетрпељивости међу људима, дешава се да дође до свађа и сукоба. Када се сукобе велике групе људи, често се користи и оружје. Такав сукоб назива се рат.

20

Људи живе у заједницама.

сарадња – заједнички рад на неком послу, помагање некоме у раду

Срећан живот ДОБРО ЈE ЗНAТИ Човеку је, као и осталим живим бићима, за живот потребна храна, вода, ваздух, сунчева светлост и топлота. Aко има те услове за живот, човек може да расте, размишља, трчи, игра се, ради. Да би човек био здрав, мора да брине о себи: о чистоћи тела, боравку у природи, одмору и сну, здравој исхрани и добром расположењу. За срећан живот веома је важно и ово:

Да волимо

Да имамо

и да будемо вољени.

пријатеље и да се дружимо.

Да поштујемо једни друге.

Да умемо да

показујемо своја осећања.

Осећања се могу исказати речима и покретима тела: осмехом, махањем руке, загрљајем, пољупцем, ширењем руку, миловањем и на друге начине. Лепе речи и такви покрети чине срећним и нас и друге људе. Веома важна људска врлина је племенитост. Када је човек несебичан и кад се труди да помогне другима, и сам се осећа боље и задовољнији је својим животом. Питања и задаци: 1. 2. 3. 4. 5. 6.

По чему су људи слични, а по чему се разликују? Наведи један пример добре сарадње у свом одељењу. Испричај како се у твом одељењу најчешће решавају сукоби. Шта ти мислиш о томе? Шта је, по твом мишљењу, важно за срећан живот? Сети се ситуације из живота у којој је неко био племенит и испричај друговима из одељења шта је тада било. У Радној свесци уради задатке на страни 29.

21

Пратим промене у природи – јесен

У јесен дани постају краћи, а ноћи све дуже. Сунце слабије греје и зато је хладније него лети. Често га заклањају тамносиви и густи облаци из којих пада ситна, досадна киша. Јесења киша каткад пада и по неколико дана. Дува оштар, јак и хладан ветар. Јутра и вечери често су праћени густом, сивом маглом, која хладноћу чини још јачом. Животиње се спремају за зиму тако што гомилају резерве хране или припремају своје јазбине за дуг зимски сан. Неке птице се селе у топлије крајеве, да би се у пролеће поново вратиле. Те птице називамо птицама селицама. Птице које остају у нашим крајевима и зими називамо птицама станарицама.

Питања и задаци: 1. 2. 3. 4. 5. 6.

22

Опиши временске прилике у јесен. Шта раде животиње у јесен? Шта се догађа с биљкама у јесен? Које птице селице живе у нашим крајевима? Како можеш да помогнеш птицама станарицама у хладним јесењим и зимским данима? У Радној свесци уради задатке на странама 30, 31 и 32.

Из лексикона

 ВРАБАЦ Врабац живи у близини кућа. Често се може видети како заједно са кокошкама кљуца храну. Воли да једе семенке, мекано поврће, а нарочито зрело воће. Врапчева песма је „џив-џив”. Aко се појави нека опасност, оглашава се са „џвррр”. Дању веселе групе врабаца неуморно лете и скакућу тражећи храну. Увече се сакупе на високом стаблу и пре спавања дуго чаврљају. Кад се ујутру пробуде, чаврљање се наставља. У априлу тата врабац и мама врабица обично праве гнездо испод кровова. Mама ту снесе 4 до 5 јаја из којих се излегу голи птићи. Они стално држе отворене кљунове и траже храну. Када одрасту и науче да лете, напуштају гнездо.

 РОДА Рода је велика и лепа птица. Има дугачке, веома танке ноге и округласту главу која се завршава дугачким и шиљатим црвеним кљуном. Такав кљун јој помаже да лови рибе, жабе и змије. Због тога се често креће поред бара и мочвара спорим корацима, тражећи плен. Рода исказује своја осећања клепећући кљуном. Некад јаче, некад слабије, у зависности од тога да ли хоће да искаже радост, жалост, страх или претњу. Роде су пријатељи човека и радо праве велика гнезда на димњацима кућа. Преко зиме се селе у јужну Aфрику. С пролећа први се у своје гнездо враћа мужјак. Он га поправља и дотерује пре него што се врати женка. Када она стигне, снесе 4 до 5 јаја, из којих ће се излећи млади.

Питања и задаци: 1. Прочитај текстове о врапцу и роди и одговори на питања у Радној свесци на страни 33.

клепетати значи клопарати, лупати

23

Сети се шта смо научили ПРИРОДA ЖИВA ПРИРОДA

НEЖИВA ПРИРОДA

међусобно су повезани људи

биљке

животиње

вода

ваздух

рађају се, расту, дају потомство, хране се, узимају воду, дишу, крећу се, избацују из организма оно што је непотребно

земљиште

ствара услове за живот живе природе

Ж ИВA ПР И Р О Д A ЉУДИ

гаји их човек БИЉКE расту у природи домаће ЖИВОТИЊE

24

Сунце

дивље

Врсте

Живе у групама

сисари

птице

чопор

јато

водоземци

инсекти

стадо

рој

гмизавци

рибе

крдо

ДРУГИ ДEО

НЕЖИВА ПРИРОДА

УЧИЋEMО: – о води – о киши – о ваздуху – о светлости и топлоти – о светлости и бојама – о земљишту – о годишњим добима

25

Вода − услов за живот Људи и животиње воду пију, али је у организам Вода је део неживе природе и неопходна је за живот свих живих бића. Она је саставни део свих живих уносе и храном. Сва храна коју једемо у себи садржи и воду. Звучи невероватно, али неке биљке, као што бића. су краставац и лубеница, највећим делом састоје се У природи се најчешђе појављује као течност. Ка- од воде. да је чиста, вода нема ни боју, ни мирис, ни укус. Вода је људима потребна и за личну хигијену и Биљке помоћу корена упијају из земље воду која одржавање чистоће простора у ком живе и раде. им је неопходна. Зато је важно да се у летњим месеВодом човек поји домаће животиње и наводњава цима редовно заливају. земљиште на којем гаји биљке.

Питања и задаци: 1. Зашто кажемо да је вода услов за живот? 2. Како до воде долазе биљке? 3. Како воду у организам уносе животиње и људи?

26

Појављивање воде у природи Иако се вода у природи најчешће појављује као течност, важно је знати да приликом загревања или хлађења вода мења стање. То значи да се вода леди и постаје чврста кад је веома хладно, претвара се у лед, па зато кажемо да је тада у чврстом стању. Када лед грејемо, он се топи и вода поново прелази у течно стање.

Када загревамо воду, она испарава и прелази у гасовито стање. Ако је густа, такву воду можемо и да види��о и називамо је воденом паром. Водену пару видимо приликом туширања. Вода у гасовитом стању коју видимо у природи назива се магла. Ако се водена пара охлади, ситне честице воде, од којих се водена пара састоји, згусну се и сједине у капи, па вода поново прелази у течно стање.

Питања и задаци: 1. 2. 3. 4.

У ком стању у природи најчешће проналазимо воду? Када вода прелази из једног стања у друго? Шта се догађа с водом када је веома хладно? Шта се догађа с водом када је загревамо?

27

Кружење воде у природи Вода у природи непрестано кружи прелазећи из једног стања у друго. Сунце загрева Земљу и сву воду која се налази у рекама, барама, језерима и морима. Због загревања вода испарава. Водена пара се затим издиже у висине. Високо на небу водена пара се због хлађења згушњава и тако настају облаци. У облацима се згуснута водена пара даље хлади, а честице воде сједињују. Тако настају ситне капљице воде. Када капљице постану довољно велике и тешке, у облику кише падају на земљу. Када је хладно време, обично зими, водена пара веома се охлади и смрзне. Тада настају снежне пахуљице. Када вода поново доспе на земљу, било као киша, било као снег, један њен део упија земља. Највећи део воде одлази у потоке, баре, реке и мора. Затим се све понавља. Овај природни процес назива се кружење воде у природи. Из облака вода пада у виду кише, снега или града.

Један део воде упија земља. Највећи део воде одлази у потоке, реке, језера и мора.

Питања и задаци: 1. 2. 3. 4. 5.

28

Зашто вода из река, бара, језера и мора испарава? Како настају облаци? Како вода поново доспева на земљу? Посматрај слику и опиши кружење воде у природи. Изведи огледе описане у Радној свесци на страни 36.

Сунце загрева воду у рекама, барама, језерима и морима. Вода испарава.

Водена пара се издиже и ствара облаке.

Вода је важна − чувајмо је! За живот људи и свих живих бића веома је важно да вода коју користе буде чиста и незагађена. Покушај да замислиш један дан без воде и схватићеш колико је она драгоцена. Највећи део Земље прекривен је водом, а има је и испод земље. Већ смо научили и да вода у природи непрестано кружи. Зато звучи невероватно кад чујемо да чисте воде нема довољно. Велики број река и језера човек је загадио отпацима и отровним течностима које испушта у њих. Ако људи по земљи просипају уље из аутомобила, ако биљке прскају отровним средствима да би их заштитили од штеточина, тада такође загађују воду. Кад падне киша, вода се меша са свим тим отровима и тако загађена доспева до потока, река и језера. ДА ЛИ У КУЋИ НЕКО БРИНЕ ШТО ВОДА ЦУРИ ИЗ СЛАВИНЕ? КАД ИМА ВОДЕ, СВИМА ЈЕ ДРАГО, ЧУВАЈТЕ ВОДУ, ВОДА ЈЕ БЛАГО.

За загађење воде најмање су крива деца. Свако од нас, међутим, може да се потруди да се загађивање смањи. Ево неких предлога: Q  Штеди воду тако што ћеш се туширати уместо да се купаш у кади пуној воде. Q  Када переш зубе, немој да дозволиш да вода улудо тече. Док четкицом чистиш зубе, затвори славину. Q  Користи мање шампона. Мехурићи су лепи, али штетни по околину. Питања и задаци: 1. 2. 3. 4. 5.

Зашто је важно да вода буде чиста? Зашто је важно штедети воду? На које све начине можемо штедети воду? Предложи начин на који бисмо могли да смањимо загађивање воде. У Радној свесци уради задатке на страни 37.

29

Ваздух − услов за живот Свим живим бићима ваздух је неопходан за опстанак (сети се огледа с биљком у кеси са стране 15 у Радној свесци). Жива бића уносе га у организам дисањем. Човеку је обично потребно да удахне ваздух 20 пута у минуту.

Да би човек био здрав, важно је да удише чист ваздух. Зато би требало да слободно време проводи у природи.

Човек под

водом не може да дише. Зато, кад рони, носи маску или боцу с кисеоником.

ОСОБИНE ВAЗДУХA ДОБРО ЈE ЗНAТИ Ваздух је свуда око нас. Не можемо да га видимо, јер нема боју. Ваздух нема ни мирис ни укус. Mожемо да га осетимо кад се покреће. То кретање ваздуха у природи назива се ветар.

Човек је од давнина користио снагу ветра за покретање ветрењача у којима је млео жито. На сличан начин, помоћу ветрењача, производи струју, а тиме не загађује околину. Падобранци користе отпор који ствара ваздух да безбедно скоче с великих висина. Једриличари користе снагу ветра за покретање једрилица. Тако је могуће покренути и огромне бродове – једрењаке – којима су морепловци од давнина пловили морима.

30

Сва жива бића дишу и тада удишу састојак ваздуха – кисеоник. Биљке за дисање такође користе кисеоник, али су то једина жива бића која га и производе док себи стварају храну. Зато је важно да око нас буде што више биљака.

Ветар помаже биљкама да се размножавају тако што разноси њихово семе и сеје га уоколо.

У зависности од сунчеве топлоте ваздух се хлади и загрева. Топао ваздух подиже се увис, а хладан се креће према тлу. Та особина ваздуха доводи до кретања ваздуха. Његовим кретањем настаје ветар.

Питања и задаци: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Како жива бића уносе ваздух у организам? По чему можемо да закључимо да се око нас налази ваздух пошто не можемо да га видимо? Шта је ветар? На који начин човек користи снагу ветра? Како се назива састојак ваздуха који је живим бићима неопходан за живот? Која жива бића стварајући себи храну производе кисеоник? У Радној свесци уради задатке на страни 38.

31

Сунчева светлост и топлота − услови за живот ДОБРО ЈE ЗНAТИ Без сунчеве светлости и топлоте на земљи не би било живота. Било би превише мрачно и хладно. Сунце нас греје и даје нам светлост и топлоту. Да би биљке расле, потребна им је храна. Зато преко корена узимају из земље воду и материје, које спроводе кроз стабло до листова. Уз помоћ сунчеве светлости у листовима се ствара храна за биљке.

Колико је важна светлост за раст биљке, можеш да видиш из следећег огледа. У картонску кутију стави проклијали кромпир. На кутији направи са стране отвор, као на слици. Кутију поклопи и остави је тамо где има светлости. После више дана приметићеш како је кроз отвор изашла млада биљка која се развила из клице. Тражила је светлост да би расла.

Колико су сунчева светлост и топлота важне за биљке и животиње најбоље се види на преласку из зиме у пролеће. Због недостатка светлости и топлоте биљке се зими притаје. Многе биљке у касну јесен оголе, а пожутелу и увелу траву прекрије снег. Животиње се са недостатком сучеве светлости и топлоте боре на разне начине. Птице се још у јесен селе у топлије крајеве зато што им је хладно и јер им понестаје хране. Друге животиње у својим јазбинама преспавају зимске дане или у њима остају сакривене сладећи се залихама хране. У пролеће, када дођу сунчани дани и сунце почне да греје јаче, биљке почињу да бујају као пробуђене из зимског сна. Израста им ново лишће, а цветови заносним мирисом привлаче ројеве пчела и других инсеката. Топлота и светлост маме и уснуле животиње, а враћају се и птице селице. Читава природа тада оживи. Научници су открили да сунчева светлост утиче и на расположење људи, па се обично много боље осећамо кад су дани сунчани. Важно је, међутим, знати да сунчеви зраци могу бити и опасни, нарочито лети када су најјачи. Тада би требало избегавати излагање сунцу, главу обавезно заштитити капом, а кожу кремом за сунчање. Питања и задаци: 1. Прочитај лекцију о сунчевој светлости и топлоти, а затим у Радној свесци на страни 39 одговори на питања.

32

Земљиште – услов за живот Земљиште је неопходно живим бићима: Q  као извор хране Q као станиште.

Биљке из земљишта помоћу корена упијају воду и друге материје. Људи и животиње хране се тим биљкама.

Нека жива бића граде своја склоништа на земљишту, а нека у земљишту.

Земљиште се састоји од уситњених делова стена, угинулих биљака и животиња, воде и ваздуха. У зависности од тога колико чега има, постоје разне врсте замљишта. Оне се разликују по боји, по растреситости и влажности. Хумусно земљиште или хумуша црне је боје. Земља хумуша је растресита и погодна за обраду и за гајење жита, воћа и поврћа. Глинуша је жућкасте боје. Збијена је и тешка за обраду. Погодна је за гајење жита. Пескуша је врло растресита, јер у себи има доста песка. Сиве је боје. Лако се обрађује и лако пропушта воду. Да би биљке на њој успевале, потребно је доста кише или наводњавање. Такво земљиште често се налази поред река, а на њему се гаји поврће. Кречуша је земљиште брдовитих крајева. Питања и задаци: Обично је црвенкасте боје. Та је врста земљишта растресита и лака за обраду. Биљке, нарочито 1. Зашто је земљиште неопходно свим живим бићима? кромпир, малине и винова лоза могу добро да 2. Од чега се састоји земљиште? роде ако се такво земљиште ђубри и ако падне 3. По чему се разликују врсте земљишта? довољно кише. 4. Наброј и опиши различите врсте земљишта. 5. Изведи оглед описан у Радној свесци на страни 40.

33

Различита годишња доба – различити послови ГАЈЕЊЕ ПШЕНИЦЕ Јесен

У јесен људи ору земљу и сеју пшеницу. Пшеница се сеје помоћу сејачице коју вуче трактор. У неким крајевима људи још увек сеју пшеницу ручно.

Зима

Најбоље је за младе стабљике пшенице да зими буду покривене снегом и заштићене од мраза.

ГАЈЕЊЕ ДОМАЋЕ ЖИВОТИЊЕ (КРАВЕ) Јесен

У јесен због киша има зелене траве. Тада треба изводити краву да пасе траву.

34

Пролеће

У пролеће се млада пшеница прехрањује ђубривом. То се ради машинама, а понегде још увек ручно.

Лето

Лети се зрела пшеница комбајнима жање и превози у складишта, где се чува до даље употребе.

Зима

Пролеће

Лето

Зими краву треба хранити осушеном травом (која се назива сено) и млевеним житом. Крава се отели обично једном годишње. Кад се отели, онда се не музе, јер теле сиса њено млеко.

У пролеће стиже млада трава коју крава воли да пасе. Aко има теле, онда га крава учи како да пасе траву.

Aко до лета теле порасте, онда се храни само травом и млевеним житом. Крава тада даје млеко, које деца највише воле.

ГАЈЕЊЕ И КОРИШЋЕЊЕ ПAПРИКE Пролеће

У пролеће се младе стабљике паприке саде у добро уситњену и влажну земљу.

Лето

Да би паприка била укусна и крупна, потребно јој је много воде. Зато је важно да се лети редовно залива.

ГАЈЕЊЕ И КОРИШЋЕЊЕ ШЉИВA Пролеће

Лето

У касну зиму или у рано проКрајем лета белеће орезују се гране шљива да ру се зрели слатки би боље родиле. У пролеће плодови шљиве. шљиве цветају и замећу плод.

СРEЂИВAЊE ГРAДСКИХ УЛИЦA Пролеће

Лето

Јесен

Зима

У јесен се паприка бере и од ње се прави зимница – ајвар, туршија и слично.

Зими, кад нема довољно свежег поврћа, паприка из зимнице добар је извор витамина.

Јесен

Зима

У јесен људи, спремајући се за Зими се сладизиму, од шљива праве укусан џем мо посластицама и компот или их суше. Од тог во- које смо од шљива ћа праве се и кнедле, а шљиве се направили у јесен. једу и свеже. Јесен

Опало лишће се У пролеће се сређују Током целе године улице се паркови, орезује се др- чисте, а лети, када киша ређе па- скупља грабуљама, веће и саде се нове ук- да, потребно је редовно залива- али и на овај начин. ти засађене украсне биљке. расне биљке.

Зима

Зими када пада снег, због опасности од незгода и повреда, потребно је редовно чистити тротоаре и коловозе.

35

Пратим промене у природи – зима Зима је најхладније годишње доба. Дани су кратки, а ноћи дуге. Током хладних, сувих, зимских ноћи често се јавља мраз. Зими пада снег, а потребно је да буде довољно хладно да би се задржао. Дувају хладни и оштри ветрови. О ономе што се зими догађа с биљкама и животињама говорили смо када смо учили о сунчевој светлости и топлоти. Прочитај на страни 32 нешто о томе и препричај.

Дрвеће зими Врсте дрвећа међусобно се разликују по облику и величини стабла и начину раста грана. Облик листопадног дрвећа и њихове крошње најбоље можеш уочити зими, кад већина дрвећа остаје без лишћа. То ти пружа одличну прилику да посматраш њихове гране.

Зимске приче Почињу да дувају хладни ветрови. Често се ујутру подижу магле. У ваздуху мирише зима. Mноге животиње се спремају да преспавају зиму. Испод грма један пуж копа јаму у земљи. Кад је ископао довољно дубоку рупу, у њу је донео суво лишће. Положио је лишће да му постеља буде мека и топла. Онда је ушао у јаму. Увукао је тело у своју кућицу и почео да прави врата на њој. То ће га заштитити од мраза. Кад су врата била готова, заспао је уморан слатким сном. У пролеће ће осетити кад се јави топло сунце и прво младо лишће. Тада ће се пробудити и изаћи из своје јаме. Зимским сном спавају још и медвед, корњача, јеж, гуштер, змија, мрав и друге животиње. Шумске корњаче које живе у нашим крајевима хране се биљном храном, али једу и инсекте, црве и жабе. Зиму проведу плитко закопане и затрпане сувим лишћем и травом, а појаве се тек када отопли. Питања и задаци: 1. Какво је време зими? 2. Шта се догађа с биљкама преко зиме? 3. Шта раде животиње преко зиме? Како се боре с недостатком хране и хладноћом?

36

Из лексикона

СРНA Срна се може видети у шумама и на пропланцима, где има сочне траве и ниског жбуња. Mужјак срндаћ има усправне рогове са три парошка. Женка срна нема рогове. Срна у мају окоти једно или два младунца, ланета. Они сисају, брзо расту и ускоро почињу да грицкају младо лишће и траву. Срна има боју длаке која је увек слична боји шуме – лети је тамноцрвенкаста, а зими смеђесива. Бела пега на задњици помаже јој да се боље сакрије у грмљу. Mеком и влажном њушком осећа мирисе које доноси ветар, а крупним очима добро види. Када се уплаши, врло брзо трчи и скаче.

Прочитај текстове о срни и зецу и одговори на питања у Радној свесци на страни 41.

ЗEЦ Зеца можемо видети на ивицама шума и пропланцима пуним жбуња, где лако може пронаћи склониште. Зец има дуге уши које одлично чују сваки шум. Има бркату њушкицу и кратак реп. Боја длаке му је прилагођена боји земље: од сиве до кестењасте. Предње ноге су му краће од задњих, па тако може брже да трчи и скаче. Плашљив је и на најмањи шум бежи. Храни се биљкама, најрадије купусом, а зими глође кору младог дрвећа. Кад бежи, зец стално мења правац – час на једну, час на другу страну – како би заварао непријатеља. Mама зечица прави легло од траве и лишћа у мањем удубљењу. Да би било удобније и топлије, облаже га длаком од свог крзна. Ту окоти неколико младих које греје телом док сисају. Aко њихова мама није ту, догађа се да наиђе друга мама зечица, па их помази и подоји. Зечица често чучи подаље од легла, па ако непријатељ наиђе, она почиње да бежи и одвлачи пажњу на себе. Кад заметне траг, враћа се зечићима.

лексикон је књига, врста мање енциклопедије; у њој су азбучним или абецедним редом поређани и објашњени појмови, личности и догађаји из разних области уметности и науке парожак је крак, шиљак који израсте на главном делу рога јелена

37

Сети се шта смо научили

Н E Ж ИВA ПР И Р О Д A

ВAЗДУХ

ваздух је неопходан услов за живот живих бића

особине без боје и мириса

ВОДA

вода је неопходна за живот свих живих бића

особине без боје, мириса и укуса

ЗEMЉИШТE

СУНЦE

38

извор хране и станиште

разликује се по растреситости, боји и влажности

извор светлости и топлоте

врсте земљишта хумуша пескуша глинуша кречуша

ТРЕЋИ ДEО

ГДЕ ЧОВЕК ЖИВИ УЧИЋEMО: – о планинском селу – о равничарском селу – о животу у граду – о водама у насељу и околини – о групама људи: породици, школи, насељу – о сналажењу у околини – о саобраћају – о саобраћајним знацима – о саобраћајним средствима – о правилима понашања у саобраћају

39

Живот у насељу – село Људи живе у насељима. Насеља се разликују по величини, изгледу и начину живота у њима.

ПЛАНИНСКО СЕЛО

Планинско село обично је мање насеље у којем су куће најчешће удаљене једна од друге. Дворишта су мала и прекривена травом. У већим планинским селима постоје школа и црква, а ређе и мали дом здравља. Људи из мањих села код лекара одлазе у најближи град. Ако у селу нема школе, деца пешаче до најближег села или града у којем се налази школа. Сточари у планинским селима гаје овце или краве и од њиховог млека праве укусне млечне производе, као што су сир и кајмак. Пчелари у кошницама гаје пчеле, а затим продају мед. Воћари у воћњацима узгајају малине, купине, боровнице, шљиве и друго воће. Нека планинска села позната су по производњи квалитетног кромпира. Шумари брину о шумама у којима се секу дрва која људи користе за огрев или за израду разних предмета. У неким забаченијим селима животиње се још увек користе као помоћ при обради земље.

40

РАВНИЧАРСКО СЕЛО

За разлику од планинских, равничарска села обично су већа, а куће с двориштима су у тим селима поређане једна до друге са обе стране широког пута који пролази кроз село. Равничарска села често су саграђена на обали реке. У њима ћемо, чешће него у планинским, пронаћи школу, цркву, а каткад и дом здравља. Људи се баве повртарством. Повртари у баштама гаје паприку, парадајз, краставце, лук и остало поврће, а онда га продају на пијаци у граду. Ратари на њивама гаје пшеницу, кукуруз и друге житарице. Сточари на фармама гаје краве, свиње, кокошке и друге домаће животиње. Млеко и месо продају млекарама и месарама. Земљу обрађују модерним машинама, као што су трактори, комбајни и слично. Иако имају обавезе у школи, деца на селу, било планском било равничарском, помажу родитељима у великом броју пољских радова или у старању око домаћих животиња. Место за игру проналазе у природи или у дворишту сеоске школе.

Питања и задаци: 1. 2. 3. 4. 5.

Упореди планинско и равничарско село по изгледу и величини. Којим се пословима најчешће баве људи у планинском селу? Којим се пословима најчешће баве људи у равничарском селу? Опиши живот деце на селу. У Радној свесци уради задатке на страни 44.

41

Живот у граду

42

Град је насеље веће од села. У њему живи велики број становника. Куће и зграде у којима људи живе разнолике су по изгледу и величини. Многи становници живе у високим зградама, у којима је на сваком спрату смештено по неколико породица. Људи у граду обично не производе храну, већ је купују на пијацама или у продавницама. Већина градова има по неколико школа, цркава, домова здравља, болница и других објеката, као што су фабрике, продавнице, пекаре, позоришта, стадиони… На свим тим местима запослено је много људи. Зато су занимања људи у граду толико разнолика да их је немогуће набројати. Ово су само нека од њих: инжењер, продавац, лекар, учитељ, возач, глумац, полицајац, саобраћајац... Деца у граду помажу родитељима у обављању свакодневних кућних послова. За разлику од деце у селу, градска деца место за игру проналазе у парковима, на дечјим игралиштима, у спортским центрима или школским двориштима. Забаву проналазе и у позориштима, биоскопима или на спортским утакмицама. Питања �� задаци: 1. 2. 3. 4. 5. 6.

Упореди град и село по изгледу и величини. Како изгледају куће у граду? Које све објекте можемо пронаћи у граду? Чиме се баве људи у граду? Опиши живот деце у граду? У Радној свесци уради задатке на страни 45.

43

Mоја околина Све што се налази у близини места у ком живиш или се тренутно налазиш чини твоју околину. Околина једног насеља може да буде веома разнолика. Могу да је чине равница, брдо, планина, река, путеви, шуме, њиве, друга насеља и још много тога. ВРХ

СТРАНА

БРДО

НAСEЉE

ПЛAНИНA

ПОДНОЖЈE

MОСТ РAВНИЦA

ПУТ

44

РEКA

Рељеф и воде у насељу и околини ИЗВОР

ПОТОК

ОБAЛA РEКE

БAРA

РEКA УШЋE ЈEЗEРО РEКA УШЋE MОРE

Ако посматраш своју околину, уочићеш да је земљиште негде равно, негде узвишено, а да се негде налазе удубљења. Сва узвишења, удубљења и равно земљиште чине рељеф неке околине. Равница је равно земљиште. Брдашца, брда и планине су узвишења. Разлика између брежуљка, брда и планине је у висини, али сва та узвишења имају подножје, врх и стране. Подножје је место где узвишење почиње – најнижа тачка узвишења. Највиши део неког узвишења назива се врх. Страна узвишења спаја подножје с врхом. Нека удубљења испуњена су водом. То су потоци, реке, баре, језера и мора. Поток и река теку од извора до ушћа и зато за њих кажемо да су текуће воде. Извор је место на којем вода избија на површину земљишта. Ушће је место на којем се једна вода улива у другу. Бара је мање, а језеро веће удубљење испуњено водом. Бара и језеро не теку и за њих кажемо да су стајаће воде. Питања и задаци: 1. Шта чини рељеф неке оклине? 2. Шта је равница? 3. Шта је подножје, шта врх, а шта страна узвишења?

4. По чему се разликују текуће и стајаће воде? 5. Шта је извор, а шта ушће? 6. У Радној свесци уради задатке на странама 46 и 47.

45

Групе људи – породица Да би лакше живели, људи се повезују у разне групе или заједнице. То су породица, школа, насеље и другo. Тако људи деле послове и свој део обављају најбоље што могу. Породица је заједница коју чине родитељи и њихова деца. Чланови породице међусобно су повезани. Да би живот у породици био лакши, сваки њен члан задужен је да обавља неке од послова. И ти, као један од најмлађих чланова своје породице, можеш да помогнеш да живот у њој буде лепши и лакши. Свака породица има своја правила којих би требало да се држе сви укућани. Када у породици влада слога, а њени чланови једни друге воле и поштују, живот је мнoго лепши и лакши.

MОЈА ПОРОДИЦА

Mама данас спре-

Ја живим с мамом, татом, братом, баком и деком. Ово су слике из моје породице.

ма грашак, а бака моју омиљену питу с вишњама. Волим да јој помажем.

Тата обично суботом иде на пијацу. Понекад и ја идем с њим.

Mој брат је рекао да је

грашак бљак. Тата се наљутио: Даћу ја теби бљак! Aко не поједеш, нећеш моћи да идеш напоље!

Деда понекад

упеца рибу, али данас поново није имао срећан дан.

Питања и задаци: 1. 2. 3. 4. 5. 6.

46

Зашто се људи удружују? Којим све заједницама/групама ти припадаш? Ко чини твоју породицу? Које послове у кући обављаш ти, како би осталим члановима породице живот био лакши и лепши? Којих правила се придржавају чланови твоје породице? За домаћи задатак направи постер на којем ћеш сликом и речима представити своју породицу. Затим у одељењу поставите изложбу постера.

Школа Школа је група или заједница у којој су људи повезани разним пословима. Као и у породици, и у школи свако има своје задужење да би боравак у њој био лакши и лепши и да би ученици учили најбоље што могу. Учитељи се труде да помогну ђацима да сазнају и науче што више, теткице се брину о чистоћи школских просторија, а домар је ту ако је потребно нешто поправити, окачити постер и слично. Уколико ти треба помоћ у библиотеци – ту је библиотекар. Ако имаш неки проблем – помоћ можеш да потражиш од психолога. Директор школе брине о томе да сви у школи обављају свој посао како треба.

Учитељица је рекла мом тати да ми добро иде предмет Свет око нас, али да нисам баш најбољи из математике.

Теткица Ружа највише се љути кад неко оставља отпатке у клупи.

Волим кад сам редар, али не волим то што не могу да изађем у двориште да се изјурим.

У библиотеци највише волим полице са илустрованим књигама.

И у одељењу свако има своје задужење. Редари воде рачуна о томе да табла увек буде чиста и спремна за рад и брину за ред у учионици за време одмора. Питања и задаци: 1. Наведи занимања која обављају радници твоје школе. 2. Опиши послове које обавља свако од њих. 3. Које су твоје обавезе у школи?

47

Живот у насељу Становници сеоских и градских насеља имају разне потребе, на пример – да се хране, да пију воду, да се одевају, превозе, лече, школују и тако даље. Да би задовољили све те потребе, људи деле послове. Тако настају разне службе. Eво како то изгледа у граду.

Градски превоз Да би људи лакше стигли на посао, у школу или на било које друго место, које може бити удаљено од места на којем живе, у већим градовима организован је градски превоз. Возачи возе путнике у аутобусима, трамвајима или тролејбусима, кондуктери брину о томе да сви путници имају карте, а ту су и они који воде рачуна о томе да возила градског превоза полазе на време и на време стижу на одредиште.

Градска чистоћа У градској чистоћи запослени су чистачи који чисте и уређују улице, паркове и друге јавне просторе. Други великим камионима скупљају смеће из контејнера. Перачи улица великим шмрковима перу градске улице.

Здравство О нашем здрављу брину лекари, зубари, а у послу им помажу медицинске сестре и остало медицинско особље.

48

Трговина Трговци и продавци снабдевају нас храном, одећом, обућом и осталим потрепштинама.

Полиција О реду и миру брину полицајци, а саобраћајци регулишу саобраћај тако што проверавају да ли сви учесници у саобраћају поштују прописе.

Пекара Пекари пеку хлеб и пецива и њима снабдевају продавнице широм града.

Питања и задаци: 1. 2. 3. 4.

Зашто људи деле послове? Наброј градске службе које живот у граду чине лакшим. Опиши послове које обављају запослени у овим службама. У Радној свесци уради задатке на странама 48 и 49.

49

Поштујем правила, имам права, обавезе и одговорности ПРАВИЛА

Правило је унапред договорени пропис који нам говори како да нешто радимо и како да се понашамо. Да би се живот у групи одвијао без проблема, а њени чланови били безбедни и задовољни, свако је дужан да поштује договорена правила. Покушај да с друштвом одиграш Не љути се човече, али тако да нико не поштује правила, па ћеш схватити колико су она важна. У ситуацији у којој нико не поштује правила најчешће нико није задовољан. Зато се чланови сваке групе договоре око правила која сви морају да поштују.

ПРАВА И ОБАВЕЗЕ

Сваки члан групе има своја права и обавезе. Право је оно што некоме припада по неком правилу или договору. Важно је да сваки члан остваривањем својих права ни на који начин не угрожава остале припаднике своје или неке друге групе. Обавеза је оно што треба или мора да се ради, дужност. Одговорност је осећање обавезе и дужности и сношење негативних последица понашања. Одговоран си онда када осећаш да си обавезан да све што радиш – урадиш добро. Одговоран си ако добро и на време урадиш домаће задатке, али си такође одговоран за своје понашање у школи и за своје поступке према другима.

Питања и задаци: 1. 2. 3. 4. 5.

50

Зашто је важно да постоје правила и да их се људи придржавају? У чему је разлика између права и обавезе? Која су твоја права? Које су твоје обавезе? У Радној свесци уради задатке на странама 50 и 51.

У нашој учионици... Размисли о овим порукама. Разговарајте о њима у одељењу.

© 2004 U~ionica bez nasilni{tva. Dozvoljeno kopiranje za rad u nastavi. Kreativni centar.

51

Опасности ОПЕЧЕН ПРСТ Случајно си додирнуо врелу ринглу на шпорету. Опекао си прст и много те боли. Шта да урадиш?

Aко се на кожи појави плик, немој да га бушиш, а немој ни да га покриваш. Нека ти мама или тата сутрадан намажу опекотину неком машћу против опекотина.

Пао си и разбио колено. Кожа ти се огулила и потекла је крв. Шта да урадиш?

Реци мами или тати шта ти се догодило. Сам или уз помоћ неког старијег опери колено водом и сапуном, а затим га просуши чистим пешкиром. Нека ти мама или тата ставе ханзапласт на рану.

Неко од твојих другова кришом је понео нож од куће. Резали сте гране и ти си посекао прст. Заболело те је и цури ти крв. Шта да урадиш?

Чистом марамицом обавиј прст да би зауставио крварење. Одмах крени кући. Замоли друга да те отпрати до куће. Реци мами или тати шта ти се догодило. Нека ти неко од њих испере рану водом, а затим алкохолом. Нека ти онда превију прст завојем или ставе ханзапласт.

РАЗБИЈЕНО КОЛЕНО

ОПРЕЗНО С НОЖЕМ!

52

Q Q Q

Опасно је и кад мислиш да ништа није опасно. Опасно је скакање са дрвета. Опасно је играти се опасним предметима. Зашто је све то опасно?

Чак и када смо опрезни и понашамо се одговорно, понекад долази до незгода. Важно је знати да у насељима постоје разне слупжбе које у таквим случајевима пружају људима помоћ. То су полиција, ватрогасна служба и служба хитне помоћи. Када нам је потребна помоћ, можемо их позвати, а ово су бројеви телефона тих служби. Најбоље би било да их научиш напамет.

Полиција

Ватрогасци

Хитна помоћ

92

93

94

Када тражиш помоћ, важно је: Q Q Q Q

да кажеш своје име и презиме; да наведеш адресу са које зовеш; да укратко и прецизно објасниш шта се догодило; да не прекидаш везу док ти не кажу да помоћ стиже.

Питања и задаци: 1. 2. 3. 4. 5.

Шта је, по твом мишљењу, опасно радити? Ко све може да ти помогне кад се нађеш у невољи? Који су бројеви телефона полиције, ватрогасаца и хитне помоћи? Шта обавезно треба да кажеш када неку од наведених служби позовеш за помоћ? У Радној свесци уради задатке на страни 52.

53

Помажемо другима Mногим је људима потребна помоћ. Неки су стари и живе сами. Неки су болесни и немоћни. Неки су сиромашни.

КАКО СВЕ МОЖЕМО ДА ИМ ПОМОГНЕМО

Aко им донесете храну и новине из продавнице.

Помажете кад им

Aко се онима који су

вам познати насмешите и поразговарате с њима.

придржавате улазна врата.

Понекад је тешко открити да је некој особи потребна помоћ јер се због стида такве особе вешто скривају. Постоји велика вероватноћа да је и неком твом другу или другарици из одељења потребна нека врста помоћи. Није лоша идеја да насамо питаш учитељицу/учитеља коме из одељења и на који начин можеш помоћи, (сам или у договору с друговима из одељења). Води притом рачуна о осећањима те особе. Сигурно не желиш да се осети неспособном или мање вредном.

54

Празници Празници су посебни дани у години које чланови неке групе обележавају на различите начине. Неки празници прослављају се у целом свету. Други се прослављају у оквиру мањих група људи, понекад само у оквиру једне породице. Неки се празници прослављају од давнина, а неки су почели да се прослављају тек однедавно. Заједничко за све празнике јесте то што тада међу људима влада добро расположење и осећање заједништва са осталим члановима групе. Који год да се празник прославља и на колико год различитих начина, људи тада показују својим ближњима да их воле, што је често пропраћено поклањањем поклона. ДОБРО ЈE ЗНAТИ Људи често имају исте жеље, али се понекад њихове жеље разликују. Лепо је кад знамо шта све желе они које волимо. Онда можемо да их обрадујемо.

Празници

Породични празници

Нова година је празник који се сваке године слави 1. јануара. Обичај је да се за Нову годину окити јелка, која означава радост. Тада се дају поклони који исказују љубав и поштовање према онима које волимо.

Које ће празнике прослављати чланови неке породице, одлучују они сами. Породице обично прослављају рођендане својих чланова. Тако се бар једном годишње сваки од чланова породице осећа посебним, а остали укућани му на разне начине дају до знања колико им је драго што се родио и тиме постао део њихове заједнице. Многе породице у Србији прослављају крсну славу. То је породични празник који се преноси са оца на сина. Ти празници посвећени су светитељу – заштитнику породице.

55

Школски празници Школска слава Све школе у Србији 27. јануара славе школску славу – Светог Саву. Свети Сава био је први српски учитељ и просветитељ. Зато је баш он проглашен заштитником школа. Тог дана школе организују свечани програм посвећен Светом Сави. Ученици који су се својим успесима, радом и понашањем посебно истакли добијају похвале и награде. Дан школе Свака школа има свој назив који је добила по некој знаменитој личности (понекад и по више њих) или по значајном догађају из прошлости. Једном годишње школа прославља Дан школе. Некад је то датум рођења личности чије име носи школа, а некад и датум кад се одиграо значајан догађај по којем је школа добила назив. Тог дана подсећамо се због чега је важан датум који прослављамо и у ту част се организује посебан свечани програм.

Питања и задаци: 1. 2. 3. 4. 5.

56

Шта су празници? По чему се празници разликују, а по чему су сви празници слични? Који се празници прослављају у твојој породици? Шта тада радите? Ког датума је дан твоје школе? Како га прослављате? У Радној свесци уради задатке на странама 53, 54 и 55.

Карта наше околине Да би се лакше сналазили у непознатој околини, људи цртају карте. Постоје различите врсте карата, али се приликом израде сваке од њих поштују унапред утврђена правила. У противном, оном који тумачи карту било би тешко да се на њој снађе. На карти је немогуће нацртати објекте тачно онакве и онолике колики су у природи. Зато се за то користе симболи. Симболи помало подсећају на праве облике из природе, али су много мањи и једноставнији. Ипак, да не би дошло до забуне на свакој карти постоји легенда – објашњење за то шта који од знакова који се појављује на карти значи. Ради лакшег сналажења, карта је подељена на неколико подједнаких поља. Ако желимо да неком објаснимо где се тачно налази наша омиљена шума за шетњу, можемо само да кажемо да се на карти налази (на пример) на пољу А1. Легенда 5

шума брда бара

4

камп црква

3

мост куће

2

тврђава стадион

1

пут A

Б

В

Г

Д

Ђ

река

Питања и задаци: 1. 2. 3. 4. 5.

Зашто људи цртају карте? Зашто је приликом израде карата потребно поштовати унапред договорена правила? Шта је то легенда? Проучи представљену карту и легенду, а затим пронађи у ком се правоугаонику налази сваки од објеката. У Радној свесци уради задатке на страни 56.

57

Сналажење у околини Код сналажења у околини од велике нам је помоћи познавање страна света. Постоје четири основне стране света. То су: исток, запад, север и југ. Исток је врло лако одредити. То је она страна на којој сунце излази. Запад је на супротној страни, односно тамо где сунце залази. Да бисмо одредили где је север, а где југ, морамо да се увек поставимо на исти начин. Десну руку пружићемо према истоку (као девојчица на слици), а лева ће нам показивати запад. Тада је лако одредити остале две стране света. Право испред нас је север, а иза наших леђа (супротно од севера) је југ. Савет: На први поглед делује тешко, али довољно је да за почетак запамтиш само једно: да своју десну страну увек окрећеш према истоку. После је све много лакше. Стране света скраћено обележавамо:

С

З

И

Ј

58

И за ИСТОК, З за ЗАПАД, С за СЕВЕР, Ј за ЈУГ.

Стране света могу да се одреде и помоћу неких знакова из природе. Годови на пању одсеченог стабла гушће су распоређени на страни која је окренута северу. Маховина на дрвету обично расте на северној страни стабла.

југ

Мрави граде мравињак с јужне стране неког заколона: дрвета, камена… Звезда Северњача показује север. север СЕВЕРЊАЧА север

југ

југ

север

Питања и задаци: 1. Које су главне стране света? 2. Како да одредимо на којој се страни налази исток? Како се одређују остале стране света? 3. Одреди стране света у својој учионици. Објасни на којој се страни света налази нешто значајно, на пример твој дом. 4. У Радној свесци уради задатке на страни 57.

59

Сналажење у насељу Већ смо научили да је сналажење у непознатој околини много лакше ако се држимо унапред утврђених правила. Да бисмо се лакше сналазили у насељу, свако од њих најчешће је подељено на неколико делова. Кроз насеља пролазе улице, од којих свака има свој назив. Улице, као и школе, добијају називе према знаменитим личностима, важним догађајима из прошлости или другим знаменитостима. Свака зграда у улици обележена је бројем. Ради лакшег сналажења, лева страна улице увек је обележена по реду непарним, а десна парним бројевима.

Питања и задаци: 1. Нека свако од кутије за ципеле направи по једну „зграду“. На папирићима напишите бројеве од 1 до оног броја колико сте зграда направили. Затим организујте игру у којој ћете слагати улице и обележавати зграде бројевима. Не заборавите да поштујете правило о парној и непарној страни улице. 2. Зашто људи улицама дају називе? 3. По чему улице добијају називе? 4. С које стране улице се налазе парни, а с које непарни бројеви? 5. У Радној свесци уради задатке на страни 58.

60

Саобраћај и понашање у саобраћају Возачи аутомобила, камиона, аутобуса, трамваја, тролејбуса, мотористи, бициклисти и пешаци су учесници у саобраћају. Да би се безбедно кретали, сваки учесник у саобраћају, од оних које возе огромна превозна средства, па до пешака, мора да поштује одређена правила. Ти, као најмлађи учесник, већ знаш нека од тих правила. Одавно си научио да улицу прелазимо на пешачком прелазу и то тек пошто пажљиво погледамо прво лево, па десно. Зелено светло на семафору пешаке обавештава да је пролаз безбедан.

Питања и задаци: 1. Сети се и сам неког правила, па о томе разговарајте у одељењу. Не заборавите да објасните зашто је то правило важно. 2. Објасни разлику између коловоза и тротоара. 3. Шта мислиш, како би пешаци требало да ходају тротоаром? 4. У Радној свесци уради задатке на странама 59 и 60.

61

Саобраћајни знаци Саобраћајни знаци су обележја на путу која све учеснике у саобраћају обавештавају о томе како треба да се понашају да би се саобраћај одвијао безбедно. Кретање у саобраћају често је веома брзо. Зато је важно да саобраћајни знаци већ издалека буду лако уочљиви и препознатљиви. Један од начина да се то постигне јесте подела свих знакова на три велике групе. Саобраћајни знаци који изгледају овако учесницима у саобраћају нешто наређују или забрањују.

Забрана кретања за бициклисте

Ограничење брзине на 50 километара на сат

Забрана кретања за тракторе

Забрана претицања

Забрана саобраћаја у једном смеру

Забрана кретања за пешаке

Шта је заједничко у изгледу свих знакова наредби и забрана? Опиши.

62

Саобраћајни знаци који изгледају овако учеснике у саобраћају упозоравају на неку опасност.

Возачи, пазите на бициклисте на путу! Прелазите преко бициклистичке стазе

Пажња! Опасна кривина!

Пут се у близини укршта са железничком пругом која има рампу

Шта је заједничко у изгледу свих знакова упозорења? Опиши. Саобраћајни знаци који изгледају овако учеснике у саобраћају о нечему обавештавају.

Бициклистичка стаза

Стаза за пешаке

У близини се налази болница

Шта је заједничко у изгледу свих знакова обавештења? Опиши. Питања и задаци: 1. Који се од ових знакова обраћа возачима, а који се односе и на пешаке? 2. Упореди три знака на којима је нацртан бицикл. Који ти од тих знакова говори да је безбедно возити бицикл на том делу пута? 3. У Радној свесци уради задатке на страни 61.

63

Како путујемо С једног места на друго можемо да путујемо на разне начине. Ако удаљеност од једног места до другог није велика, најчешће путујемо пешице. Дуже раздаљине у граду можемо прећи на различите начине: аутомобилом, аутобусом, трамвајем, тролејбусом, мотоциклом, бициклом или, у већим градовима, подземном железницом – метроом. Веома велике раздаљине прелазимо брзим возом, авионом или бродом. Терет (робу) превозимо камионом, комбијем, цистерном, али и бродом и авионом. Превоз људи и робе превозним средствима је саобраћај. Према томе по чему се или куда се превозна (саобраћајна) средства крећу, саобраћај можемо поделити на: Q друмски,  Q ваздушни,  Q водени и  Q железнички.  Возила друмског саобраћаја користе путеве, ауто-путеве, коловозе – једном речју друмове. Ваздушни саобраћај обавља се, као што сам назив говори, у ваздуху. Саобраћајна средства воденог саобраћаја користе за пловидбу веће реке или мора. Железнички саобраћај обавља се по железничким шинама.

Питања и задаци: 1. 2. 3. 4.

64

Која превозна средства користимо за путовања? Шта је то саобраћај? Како делимо саобраћај према томе по чему се саобраћајна средства крећу? У Радној свесци уради задатке на странама 62 и 63.

Пратим промене у природи - пролеће Дани су све дужи. Сунце јаче греје и снег се готово истопио. Гране шумског дрвећа још увек су голе и зато је шума светла и топла. Сунце загрева земљу и опало лишће. Овакве топле пролећне дане жељно ишчекују ниске зељасте биљке. То су: висибаба, кукурек, циклама, копитњак, јагорчевина, жута и бела бреберина. Оне журе да на светлости, које сада у шуми има довољно, никну, олистају, процветају и створе плод. Кад високо дрвеће, као што су храст, буква, липа, јавор или брест, озелени, створиће велику сенку у шуми. Aли до тада ће то ниско биље стићи да избаци семенке, из којих ће следећег пролећа нићи нове биљке.

КОПИТЊАК

КУКУРЕК

ЦИКЛАМА

ВИСИБАБА

ЈАГОРЧЕВИНА

БЕЛА БРЕБЕРИНА

ЖУТА БРЕБЕРИНА

Пролеће је време када многе животиње добијају младунце. Дани бивају топлији, хране има у изобиљу и младе животиње имају довољно времена да ојачају до наредне зиме. Многи младунци напуштају мајке убрзо по рођењу и убрзо науче да пронађу храну и брину о себи. Пролеће је право време за уређивање баште и сађење новог цвећа. Засадите га и ви у саксијама у учионици или у дворишту школе. Питања и задаци: 1. 2. 3. 4. 5.

Опиши временске прилике у пролеће. Шта се догађа с биљкама у пролеће? Шта раде животиње у пролеће? Које послове у пролеће обављају људи? У Радној свесци уради задатке на страни 64.

65

Сети се шта смо научили ЉУ Д И Ж И В E У Г Р У П A M A

ПОРОДИЦA

Људи деле послове и организују разне службе у насељу превоз

чистоћа

здравство

трговина

полиција

прехрана

ШКОЛA

Врсте насеља

НAСEЉE

планинско село равничарско село град

В Р СТ E СA О Б Р A Ћ A Ј A

ДРУMСКИ

66

ЖEЛEЗНИЧКИ

ВОДEНИ

ВAЗДУШНИ

ЧЕТВРТИ ДEО

ЉУДСКА ДЕЛАТНОСТ УЧИЋEMО: – о занимањима људи – о томе шта нам говоре знаци и цртежи – о рачунару – о особинама материјала – о електрицитету – о деловању топлоте на материјале – о електричној проводљивости материјала – о обликовању материјала

67

Занимања људи Већ смо научили да се људи удружују у групе да би лакше и лепше живели. У тим групама сваки члан има своје место, обавезе, права и одговорности. Људи међусобно деле обавезе и свако обавља свој део посла, па тако живот свих чланова групе постаје једноставнији.

 ПОЉОПРИВРЕДНИК

Сретен је пољопривредник и гаји шљиве, малине и јабуке. У пролеће орезује своје воћњаке, онда их опрска и земљу пооре да не би било корова. Често се враћа кући уморан. Када се воћњаци забеле од цветова и замиришу, и кад по њима на сунцу зазује пчеле, Сретен се радује. У лето и јесен бере плаве и румене плодове. Кад их прода, купиће нов трактор и сину Петру младог коњића. Опет је Сретен радостан, јер ће се многа деца сладити његовим јабукама, а џем од његових шљива мазаће на палачинке.

 ЛЕКАР

Јасна је дечји лекар. Кад у њену ординацију уђу болесна и уплашена деца, она им се насмеши. Онда их прегледа и запиткује шта их боли, где су се то прехладили, јесу ли нешто лоше појели. Шали се са децом. Препише им лекове и свакоме каже да је за здравље важно да више времена проводе у природи, да раде гимнастику, да се друже, одмарају и да буду весели и лепо расположени. Јасна је срећна кад јој неки пацијент на улици каже: „Добар дан, докторко!“ или кад види како се њени донедавни болесници весело играју на пољанчету.

 СЛИКАР

Бранко је сликар. Он воли да посматра природу и људска лица. Покушава да проникне у то шта људи мисле и осећају и да то наслика. Дуго се труди око избора боја. Тражи праву нијансу. Бранко воли све своје слике. Aли се још више радује кад неко ко је купио његову слику каже: „Баш ти је слика добра!“ Питања и задаци: 1. Сети се занимања људи која смо помињали кад смо говорили о животу на селу и у граду. Опиши неко од тих занимања. Приликом описа размишљај о следећим питањима: - Зашто је то занимање важно? - Шта је то што је лепо код тог занимања? - Шта је то што га чини тешким? 2. У Радној свесци уради задатке на странама 68, 69 и 70.

68

Шта говоре знаци и цртежи Кад нешто хоћемо да кажемо, најрадије користимо речи. Међутим, многе поруке можемо да искажемо и сликом, цртежом.

Посадили смо семе.

Из њега је изникла биљка која је после процветала.

Киша пада и одлази у реке и мора. Сунце загрева воду. Она испарава, диже се и од ње се праве нови облаци. Тако вода кружи у природи.

Понекад су, међутим, објекти приказани симболима. Сети се само саобраћајних знакова и симбола које смо користили да бисмо нацртали карту околине. Иако се разликују од објеката у природи, симболе је веома је лако препознати и протумачити. Цртеж нам често помаже да лакше разумемо оно што је текстом описано или објашњено. У другим ситуацијама цртежи и симболи нам олакшавају боље сналажење у непознатом простору и брже проналажење оног што тражимо.

Питања и задаци: 1. Погледај и испричај шта нам говоре ови знаци.  

2. Шта мислиш, зашто је некад лакше да се споразумемо цртежом него речима? 3. Како ти у учењу помаже илустрација из уџбеника? 4. У Радној свесци уради задатке на страни 71.

69

Рачунар Рачунар или компјутер нам помаже у многим пословима. Уз његову помоћ лакше пишемо, цртамо, рачунамо, примамо и шаљемо поруке. Преко интернета можемо добити обавештења о свему што нас интересује.

монитор рачунар екран

тастатура миш

Помоћу електронске поште размењују се поруке за врло кратко време, без обзира на даљину. Да би се интернет и електронска пошта могли користити, рачунар мора да буде прикључен на мрежу. Mрежа је систем којим се помоћу каблова повезује велики број рачунара. интернет је рачунарска мрежа која повезује милионе рачунара у целом свету каблови су изоловани електрични водови, проводници електричне струје

70

Како ћеш да користиш интернет? Претпоставимо да желиш да сазнаш које све књиге Креативни центар има у библиотеци Пустоловине.

Кликнућеш мишем на икону за интернет.

Прелистаћеш странице сајта. И ... ево тражених књига!

Написаћеш адресу веб сајта

Креативног центра www.kreativnicentar.rs

Aко желиш да сазнаш нешто више о некој животињи, на пример о кенгуру или о панди, то можеш да сазнаш уз помоћ интернета на следећи начин: Упиши адресу www.ng-junior.org или www.nationalgeographic.com. веб сајт је вид презентације (представљања) неког лица, фирме или установе на интернету; то је документ који садржи текст и слике, а њему могу сви да приступе, да га гледају и читају преко адресе која почиње са www., а обично се завршава са .com или неком другом ознаком. Питања и задаци: 1. 2. 3. 4.

Чему служи рачунар? Како нам помаже интернет? Шта је електронска пошта? Уради задатке према упутству из Радне свеске на страни 72.

71

Од чега су направљени предмети Човек из природе узима материјале и од њих прави предмете за сопствену употребу. За израду неких предмета и објеката, као што су дрвени сто, вунени џемпер, камени мост, стаклена чаша или слично, употребљава се само једна врста материјала. Много се чешће, међутим, предмети и објекти праве од комбинације двеју или више различитих врста материјала. Помисли само колико се различитих материјала користи приликом градње куће или да би се направио аутомобил.

Питања и задаци: 1. 2. 3. 4. 5.

72

Зашто човек прави предмете? Где човек проналази материјале за израду предмета? Наброј предмете из околине за чију је израду употребљена само једна врста материјала. Који се материјали користе приликом градње куће? У Радној свесци уради задатке на страни 73.

Особине материјала Предмети се праве од различитих материјала. Материјали се разликују по својим особинама. Неки су тврди, неки су меки. Неки су провидни, а неки нису. Неки су тешки, неки лаки. Неки добро проводе топлоту, а неки лоше. Познавање особина материјала веома је важно онда када доносимо одлуку од чега ћемо правити неки предмет. На пример: чинију можемо направити од много различитих врста материјала – од стакла, од дрвета, од керамике, метала. Оно што је за израду чиније најважније јесте то да материјал од којег је правимо буде довољно тврд и да не пропушта течност. Насупрот томе, за израду чарапа одлучићемо се за мекан, лак и лако савитљив материјал који ће чарапе учинити удобним.

Стакло је провидан

Mетал је јак, чврст

материјал. Пропушта сунчеве зраке. Зато се од њега праве прозорска окна.

материјал који лако проводи топлоту и подноси високе температуре. Због тога се од њега прави посуђе.

Дрво је чврст

материјал који се лако обрађује. Због тога је погодан за израду намештаја.

Гума је лако савитљив и мекан

материјал. Тешко проводи топлоту и издржљив је. Зато се од њега праве аутомобилске гуме.

Питања и задаци: 1. Које особине могу да имају материјали? 2. Зашто је важно да знамо особине материјала? 3. Прочитај особине представљених материјала, па попуни табелу у Радној свесци на страни 73.

73

Eлектрицитет Шта су запазили Талес и његова кћи Некада давно у старој Грчкој једна девојка је прела вуну. Тада је запазила како се длачице вуне лепе за вретено које је било направљено од ћилибара. Трљала је вретено да би скинула длачице, али су се оне још више лепиле. Девојка је то испричала свом оцу Талесу. Талес је био мудар човек, па је ту чудну појаву описао. Грци за ћилибар кажу електрон и по томе је ова појава добила име електрицитет.

Тесла и његов мачак Велики научник Никола Тесла имао је мачка када је био дечак. Једне вечери помиловао је мачка. Тада је под руком зачуо некакво пуцкетање. Видео је варнице које су светлуцале изнад мачкових леђа. То га је зачудило. Отац му је објаснио да је то електрицитет.

Да ли си и ти некада запазио појаву електрицитета? Да ли си приметио да се чује пуцкетање или у мраку види светлуцање кад нагло скидаш џемпер од синтетике? Да ли запазио да се коса подиже према чешљу кад чешљаш суву косу?

Питања и задаци: 1. Како је настао назив за електрицитет? 2. Како је Тесла открио електрицитет? 3. У Радној свесци уради задатке на страни 74.

74

Како материјали проводе топлоту Метал је материјал који се врло лако загреје ако га изложимо неком извору топлоте. Зато кажемо да је метал добар проводник топлоте. Гума, дрво или пластика не греју се тако лако, па зато за њих кажемо да су лоши проводници топлоте. Зашто је важно да ово знамо? Када желимо да направимо тигањ или шерпу, важно нам је да то буде материјал који лако проводи топлоту, јер у противном не бисмо могли да скувамо ручак. Дршку ћемо, међутим, обложити материјалом који је лош проводник топлоте, на пример пластиком, па се нећемо опећи кад подижемо поклопац.

Деловање топлоте на материјале ШИРЕЊЕ И СКУПЉАЊЕ Већина материјала се при загревању шири, а при хлађењу скупља. На пример, жице далековода лети се на сунцу загреју, па се шире и опуштају. Преко зиме жице се на хладном ваздуху скупе и затегну.

ТОПЉЕЊЕ Неки материјали се на топлоти топе. Посматрај свећу која гори. Шта се с њом дешава?

САГОРЕВАЊЕ Неки материјали на топлоти сагоревају. Уз помоћ одрасле особе запали комад папира и посматрај шта се с њим дешава. Оно што остане од папира после сагоревања назива се пепео. Слично се догађа и с дрветом.

Питања и задаци: 1. Шта значи када кажемо да је неки материјал добар проводник топлоте? 2. Шта се догађа с материјалима када их загревамо? 3. У Радној свесци уради задатке на страни 75.

75

Eлектрична проводљивост материјала Eлектрична струја олакшава нам живот. Она осветљава куће и насеља. Она покреће машине у фабрикама. Струја покреће и многе уређаје у нашим становима. Eлектрична струја ствара се у електричним централама. Одатле се проводи до наших станова проводницима. Eлектрична струја добија се и из батерија.

Као што неки материјали боље проводе топлоту, а неки лоше, неки материјали добро проводе електричну струју, а други је не проводе. Материјали који добро проводе електричну струју називају се проводници. Метали су добри проводници. Материјали који лоше проводе електричну струју називају се изолатори. То су пластика, стакло, дрво и други. Зато се, на пример, прекидачи за светло израђују од пластике. Да би дошло до провођења електричне струје, потребно је да се направи струјно коло. То значи да сви проводници који воде од извора електричне струје треба да буду повезани, све док се поново не споје са извором. Најједноставније струјно коло изгледа овако:

Питања и задаци: 1. 2. 3. 4.

76

Који апарати из твоје околине раде помоћу електричне струје? Како називамо материјале који добро проводе електричну струју? Шта је потребно направити да би дошло до провођења електричне струје? У Радној свесци уради задатке на страни 76.

Како обликујемо материјале

Већ знате да материјали имају различите особине: неки су тврди, неки су меки, неки су провидни, неки су непровидни, неки се могу савијати, а неки не могу итд.

Aко желимо да направимо авиончић од папира, тада папир сечемо, савијамо, а можемо и да га лепимо, бојимо итд. Које материјале можемо да савијамо? Mожемо да савијамо танку жицу. Шта још можемо да савијамо? Покушај да савијеш комад мекане жице. Савијањем направи различите облике, као што су ови на цртежу. Шта можемо да гњечимо? Mожемо да гњечимо глину, тесто, глинамол, пластелин итд. Гњечењем глинамола или пластелина направи чиније, тањире, шоље итд. у разним облицима. Шта можемо да сечемо?

Mожемо да сечемо папир, тканину, дрво и др. Mаказама исеци различите облике од папира.

77

Шта можемо да режемо?

Тестером можемо да режемо дрво, гвожђе и др. Ручном тестером могу се изрезати различити облици, као што је приказано на цртежу. Шта можемо да бушимо? Mожемо да бушимо дрво, гвожђе и друге тврде материјале. За бушење користимо бургије, бушилице и сличне алате и машине. Шта можемо да лепимо?

Mожемо да лепимо папир, картон, дрво, стакло, пластику и др. За лепљење се користе разноврсне врсте лепкова. Шта можемо да ломимо? Mожемо да ломимо дрво, стакло, пластику, камен и др. Покушај да сломиш прут и да добијеш мање комаде, као што су ови са слике.

78

Направимо план акције

Детективи у школском дворишту

1. ШТА ЈЕ ПРОБЛЕМ? Школско двориште није довољно чисто. У њему има смећа. 2. КАКО БИ ТРЕБАЛО ДА БУДЕ? Требало би да у дворишту буде довољно канти за бацање отпадака. 3. ШТА ЈЕ ПОТРЕБНО ДА УРАДИШ ДА БИ СЕ ТО ПРОМЕНИЛО? Предложићу одељењу да саставимо екипу „детектива“. Задатак екипе биће да обиђе школско двориште и утврди где има смећа и на која места треба поставити канте за отпатке. Извештај „детектива“ размотрићемо на часу одељенске заједнице. На пакпапиру нацртаћемо план школског дворишта, у који ћемо уписати све оно што је екипа открила. Направићемо три врсте беџева: једне за лепа места у дворишту, друге за она која то нису, а треће за оно што у дворишту недостаје. Закачићемо беџеве на одговарајућа места на плану дворишта. 4. КО ЋЕ ШТА ДА РАДИ? Изабраћемо екипу „детектива“ и њихових помоћника. 5. КАДА ЋЕМО ТО ДА УРАДИМО? У мају. 6. ЧИЈА ТИ ЈЕ ПОДРШКА ПОТРЕБНА ДА БИ ОСТВАРИО ПЛАН? Тражићемо подршку учитељице и школског мајстора. 7. КАКО ЋЕ ИЗГЛЕДАТИ ПРЕДСТАВЉАЊЕ АКЦИЈЕ? Наш рад ћемо изложити у холу школе. Позваћемо директора и представнике других одељења. Питања и задаци: 1. Направи и сам план акције према упутству у Радној свесци на страни 77. Идеја: Станка Брдар

Извештај о успеху акције: Пројекат је успео. Сви су нам дали подршку. Ускоро стижу нове канте за смеће. детектив је тајни агент који за некога потајно скупља податке, али и полицајац који решава посебно замршене случајеве злочина

79

Сети се шта смо научили M A Т EР И Ј A Л И ДEЈСТВО НA MAТEРИЈAЛE топлотом

гњечењем

шире се топе се сагоревају

ОСОБИНE

провидан

непровидан

тежак

лак

тврд

мек

проводник добро проводи топлоту струју

изолатор лоше проводи топлоту струју

савијањем

сечењем

резањем

бушењем

лепљењем

ломљењем

80

ПЕТИ ДEО

КРЕТАЊЕ У ПРОСТОРУ И ВРЕМЕНУ УЧИЋEMО: – о томе како се предмети покрећу – о томе шта утиче на кретање – о годишњим добима – о породичном стаблу – о нашој прошлости

81

Како се предмети покрећу Ако погледаш око себе, приметићеш да се много тога креће. Крећу се људи, животиње, вода, предмети и друго. Да би се тела кретала, потребно је да их нешто покрене. Замисли лопту која сама скочи и полети према голу или колица која је се крећу, а нико их не гура. Да ли би могао да трчиш и пливаш, а да не помераш руке и ноге? Можда би све то било забавно, али је немогуће. Да би лопта полетела ка голу, мораш да је шутнеш. Да би покренуо колица, мораш да их вучеш или гураш. Ако желиш да возиш бицикл, мораш ногама гурати педале, које преко ланца покрећу точкове. Точкови се котрљају и бицикл се тако креће. Чамац можеш да покренеш на неколико начина, а један од њих је – да веслима гураш воду. На љуљашци ћеш уживати само онда ако те неко погура или се ногама сам одгурнеш. Вртешку ће покренути ваздух који пролази кроз отворе на њој. Тежина твог тела и нагиб – низбрдица учиниће да се санке покрену, и то само онда ако је терен клизав. Да би се покренуо воденички точак, чак и онај најмањи, потребно је да се најпре вода креће. Вода гура пропелере на токчу и точак почиње да се врти.

Питања и задаци: 1. Наведи неке начине на које можемо да покренемо предмете.

82

Шта утиче на кретање Нека тела се крећу брже, нека спорије. Нека се крећу по правој линији, нека по кривој линији, а нека укруг. На брзину и правац кретања утичу многи чиниоци. Ово су неки од њих: Q Снага

којом се гура или вуче Ако колица гурнемо или повучемо јаче, брже ће се кретати, и обрнуто. QМаса

тела које гурамо или вучемо (колико има килограма) Ако је тело теже, кретаће се спорије, ако је тело лакше, а гурамо га или вучемо истом снагом, кретаће се брже. QОтпор

на који наилази тело при вучењу или гурању (врста подлоге) Спорије ћемо се кретати кроз воду, јер вода пружа већи отпор од ваздуха. Санке ће се брже кретати ако се спуштамо низ утабану или ледом прекривену стазу него кроз дубок снег. Q Нагиб

подлоге (стрмина) по којој се гура или вуче Што је стаза по којој се санкамо стрмија, кретаћемо се брже. ДОБРО ЈE ЗНAТИ На кретање утичу: nūĻķīĭīūĴĸćĸĶūĻįūĭĽĺīūIJĵIJūĬĽŁį nūĶīĻīūļįĵīūĴĸćįūĭĽĺīĶĸūIJĵIJūĬĽŁįĶĸūĴĸĵIJĴĸūIJĶīūĴIJĵĸĭĺīĶī  nūĸļĹĸĺūķīūĴĸćIJūķīIJĵīıIJūļįĵĸūĹĺIJūĬĽŁįöĽūIJĵIJūĭĽĺīöĽūĬĺĻļīūĹĸĮĵĸĭį  nūķīĭIJŪūĹĸĮĵĸĭįūĻļĺĶIJķī ūĹĸūĴĸćĸćūĻįūĭĽĺīūIJĵIJūĬĽŁį

Питања и задаци: 1. Од чега све зависи којом ће се брзином неко тело кретати? 2. У Радној свесци уради задатке на страни 80.

83

Колико је сати Једна недеља (или седмица) има 7 дана. Један дан има 24 часа. Један час има 60 минута. Mала казаљка на часовнику показује сате, а велика минуте. Eво примера:

Сада је 3 сата. Mала казаљка је на броју 3, а велика на броју 12.

Сада је 3 сата и 30 минута или пола четири.

Сада је 3 сата и 5 минута. Кад се велика казаљка помери од 12 до 1, прође 5 минута.

Сада је 3 сата и 50 минута, или 10 минута до четири.

Сада је 3 сата и 20 минута.

Шта мислиш, колико је сада сати?

Питања и задаци: 1. 2. 3. 4.

84

Наброј дане у недељи. Колико часова траје један дан? Колико минута траје један час/сат? У Радној свесци уради задатке на страни 81.

Мој календар Једна година има 12 месеци. Година почиње 1. јануара, а завршава се 31. децембра. Неки месеци имају по 30 дана, неки 31 дан. Фебруар се разликује од свих осталих месеци јер траје 28 дана, а сваке четврте године 29 дана. Година у којој фебруар траје 29 дана назива се преступна година.

Питања и задаци: 1. Пронађи у календару све месеце који трају по 30 дана. Наброј их. 2. Пронађи у календару све месеце који трају по 31 дан. Наброј их. 3. У Радној свесци уради задатке на страни 82.

85

Годишња доба Током године природа прође кроз четири годишња доба: пролеће, лето, јесен и зиму. Пролеће почиње 21 марта. Пролећни месеци су: део марта, април, мај и део јуна. Лето почиње 22. јуна. Летњи месеци су: део јуна, јул, август и део септембра. Јесен почиње 23. септембра. Јесењи месеци су: део септембра, октобар, новембар и део децембра. Зима почиње 22. децембра. Зимски месеци су: део децембра, јануар, фебруар и део марта. Питања и задаци: 1. Погледај слике и испричај какве се промене у природи догађају с променом годишњих доба. 2. У Радној свесци уради задатке на страни 83.

86

Прошлост моје породице Свака породица има своју прошлост. И ти, иако си веома млад, имаш своју прошлост. Прошлост чине сви значајни догађаји који су се догодили до тренутка у којем говоримо.

Сети се шта се све догодило у твојој прошлости. Твоју прошлост и прошлост твоје породице чине и твоји преци. Преци су рођаци од којих потичемо: мајка, отац, баба, деда, прабаба, прадеда и други. Потомци су: деца, унуци, праунуци и други.

Питања и задаци: 1. 2. 3. 4.

Испричај неку занимљивост из прошлости своје породице. Како називамо рођаке од којих потичемо? Шта си ти свом деди? У Радној свесци уради задатке на стр 84 и 85.

Занимљивост Отац мог прадеде мени је чукундеда, а отац мог чукундеде мени је чукунчукундеда. Ја сам њему бела пчела! Тако се зове потомак чукунчукундеде.

87

Наша прошлост ЖИВОТ У ДОБА КНЕЗА ЛАЗАРА Припадници једног народа имају своју заједничку прошлост. Да бисмо боље упознали себе, важно је знати каква нам је била прошлост и од кога потичемо. У прошлости нашег народа догодило се много тога и немогуће је све испричати одједном. Прошлост откривамо поступно. Ево како се, на пример, живело у доба кнеза Лазара. Кнез Лазар био је српски владар пре више од 600 година. Његов двор налазио се у граду Крушевцу. О томе како се тада живело сазнајемо из старих књига, по сачуваним предметима и остацима грађевина из тог доба. На овој слици може се видети како се живело на двору.

88

1.

Свака племићка породица имала је свој знак – грб. И кнез Лазар и његови витезови имали су своје грбове.

2.

Хлеб је печен у пекари, за потребе двора. Служен је у дворској трпезарији.

3.

У дворишту се налазио бунар са чистом водом.

4.

Mачеви, стреле, копља и друго оружје израђивани су у ковачници. Ту су такође поткивани коњи.

5.

У двор се улазило преко капије – моста који се подизао и спуштао помоћу ланаца.

4.

2.

3.

1.

5.

89

Двор је био окружен високим каменим зидом. На појединим местима уздизале су се високе куле – осматрачнице, са којих су стражари још издалека могли да угледају непријатеља који се приближава и упозоре остале војнике. Око зидина се налазио јарак испуњен водом, као још једна препрека за непријатеље. У двор се улазило само преко једне капије – моста који се спуштао и подизао помоћу дебелих ланаца. Капију су чували и отварали војници – стражари. Војници су били наоружани мачевима – сабљама и копљима. На себи су имали капе и одела који су често били направљени од метала. Да би се заштитили, носили су и тешке штитове. У време када није било борбе и ратова, становници двора обављали су уобичајене послове: спремали храну, одржавали чистоћу, обрађивали земљу и бринули о домаћим животињама. На двору су живела и деца, која су се, као и сва деца, играла игара које су у то време биле популарне. Људи су одлазили у цркву, али су и организовали разне свечаности и забаве.

Питања и задаци: 1. Прочитај текст и испричај како је изгледао живот у доба кнеза Лазара. Нека ти у томе помогну слике. 2. Опиши приказане предмете из прошлости. 3. У Радној свесци уради задатке на страни 86.

90

Пратим промене у природи - лето Лето је најтоплије годишње доба. Лети су дани дужи, а ноћи кратке. Иако су сучани дани лети много чешћи, лако се може догодити да те ухвати летњи пљусак. Летњим пљусковима обично се обрадујемо јер представљају право освежење и спас од летње жеге. После летњег пљуска облаци се брзо разиђу, а на небу се често појави дуга. Понекад периоди без кише трају дуго и тада постоји опасност од суше. То значи да у сувом земљишту нема довољно воде за биљке, па их је у том периоду потребно редовно заливати. Стижу трешње, јагоде, малине и ране јабуке и крушке. На њивама се жање пшеница и окопава кукуруз. Трава на ливадама расте, а цвета и разнобојно ливадско цвеће. По трави се размиле разне бубице. Лети је довољно да подигнеш камен, разгрнеш површину тла или погледаш ма коју биљку, па да наиђеш на безброј инсеката и других сићушних бића. Пчеле, лептири, мрави, бубамаре, али и комарци само су нека од њих. Вода у рекама и језерима се угрејала, па је пријатна за купање. Лето је идеално време за одмор, а ђаци му се радују и због школског распуста.

91

Лековите биљке

Лети се бере лековито биље. Ливаде опојно миришу.

MАЈЧИНА ДУШИЦА Цвета преко целог лета. Биљка се скупља тако што се сече маказама при дну стабљике. Суши се у хладовини. Чај од те биљке лечи кашаљ и помаже ти да се осећаш боље кад си прехлађен.

НАНА Цвета почетком лета. Бере се цела стабљика и суши у хладовини и на промаји. Чај од нане можеш пити кад си прехлађен и када те боли стомак.

КАНТАРИОН Цвета почетком лета. Бере

се стабљика у цвету и суши у хладовини, на промаји. Чај од кантариона помаже код болова у стомаку. Од те биљке и маслиновог уља прави се кантарионово уље. То је народни лек за брже зарастање рана.

ХАЈДУЧКА ТРАВА Назив је добила по

хајдуцима који су је користили за лечење рана. Цвета преко целог лета. Бере се цвет с кратком дршком. Суши се у хладовини, на промаји. Чај од те биљке добар је за побољшање апетита, јачање организма, а одличан је и против кашља.

Питања и задаци: 1. Набери неке од ових биљака према упутству. Током године имаћеш укусне и лековите чајеве.

92

Хербаријум Лето је идеално време да сазнаш нешто више о биљкама. Природа око тебе буја, биљке су у пуном цвату, а ти си на летњем распусту, слободан да се упустиш у истраживачку авантуру. Као и сваки велики истраживач, направи збирку која ће и теби и другима бити од користи у даљем откривању чудеса природе. Ево како можеш да направиш хербаријум. Нека ти у томе помогне одрасла особа. Хербаријум се прави тако што се биљке прикупљају, пресују и испресоване одлажу у корице у којима ће се чувати. Када кренеш у прикупљање, не заборави да понесеш лопатицу, баштенске маказе, кесице, цедуље, фотоапарат и теренски дневник. Остали прибор користићеш код куће. Најбоље је да ископаш целу биљку, уколико ��ије велика, и ставиш је у папирну кесу. У исту кесу убаци и цедуљу с подацима о томе где је биљка пронађена. Сушењем биљка може да се оштети, па је добро узимати по неколико примерака исте врсте. Ако је биљка превелика да би била цела узета, део који желиш одвој баштенским маказама, а у теренском дневнику нацртај целу биљку. Код куће пажљиво положи биљку на папир који добро упија. За то могу одлично да послуже старе новине. Припази да сваки листић буде исправљен, јер на осушеној биљци ништа нећеш моћи да помериш. Да би крупни плодови, кртоле и луковице могле да се испресују, секу се напола. Не заборави да уз биљку ставиш и цедуљу. Одозго стави други лист новина. На исти начин сложи све биљке одређене за пресовање, поређај их једну на другу, а затим притисни нечим тешким или их стави у хербаријумску пресу. Испресоване биљке залепи на чист папир, поред сваке упиши податке које о њој знаш и смести их у хербаријумске корице. Питања и задаци: 1. 2. 3. 4. 5.

Ког датума почиње лето? Који су летњи месеци? Опиши временске прилике лети. Шта се догађа с биљкама преко лета? Опиши понашање животиња лети. У Радној свесци уради задатке на страни 87.

93

Садржај Водич . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 Свет око нас. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 ЖИВA ПРИРОДA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Природа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6 Заједничке особине живих бића . . . . . . . . . . . . . .7 Веза између живе и неживе природе . . . . . . . . . .7 Биљке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8 Човек гаји биљке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9 Како се гаје биљке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .10 Делови биљке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12 Размножавање биљака . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14 Животиње . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15 Домаће животиње . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17 Дивље животиње . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .18 Животиње живе у групама . . . . . . . . . . . . . . . . . .19 Човек . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20 Срећан живот . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .21 Пратим промене у природи – јесен . . . . . . . . . .22 Из лексикона . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .23 Сети се шта смо научили . . . . . . . . . . . . . . . . . . .24 НЕЖИВА ПРИРОДА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 Вода − услов за живот. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .26 Појављивање воде у природи. . . . . . . . . . . . . . . .27 Кружење воде у природи . . . . . . . . . . . . . . . . . . .28 Вода је важна − чувајмо је! . . . . . . . . . . . . . . . . .29 Ваздух − услов за живот . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .30

94

Сунчева светлост и топлота − услови за живот .32 Земљиште – услов за живот . . . . . . . . . . . . . . . . .33 Различита годишња доба – различити послови .34 Пратим промене у природи – зима. . . . . . . . . . .36 Из лексикона . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .37 Сети се шта смо научили . . . . . . . . . . . . . . . . . . .38 ГДЕ ЧОВЕК ЖИВИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 Живот у насељу – село . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .40 Живот у граду . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .42 Mоја околина . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .44 Рељеф и воде у насељу и околини . . . . . . . . . . .45 Групе људи – породица. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .46 Школа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .47 Живот у насељу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .48 Поштујем правила, имам права, обавезе и одговорности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .50 У нашој учионици... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .51 Опасности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .52 Помажемо другима . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .54 Празници . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .55 Карта наше околине . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .57 Сналажење у околини . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .58 Сналажење у насељу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .60 Саобраћај и понашање у саобраћају . . . . . . . . .61 Саобраћајни знаци . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .62 Како путујемо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .64 Пратим промене у природи – пролеће. . . . . . . .65 Сети се шта смо научили . . . . . . . . . . . . . . . . . . .66

ЉУДСКА ДЕЛАТНОСТ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 Занимања људи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .68 Шта говоре знаци и цртежи . . . . . . . . . . . . . . . . .69 Рачунар . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .70 Од чега су направљени предмети . . . . . . . . . . . .72 Особине материјала . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .73 Eлектрицитет . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .74 Деловање топлоте на материјале. . . . . . . . . . . . .75 Како материјали проводе топлоту . . . . . . . . . . . .75 Eлектрична проводљивост материјала . . . . . . . .76 Како обликујемо материјале . . . . . . . . . . . . . . . .77 Детективи у школском дворишту . . . . . . . . . . . .79 Направимо план акције . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .79 Сети се шта смо научили . . . . . . . . . . . . . . . . . . .80 КРЕТАЊЕ У ПРОСТОРУ И ВРЕМЕНУ . . . . . . . . . 81 Како се предмети покрећу . . . . . . . . . . . . . . . . . .82 Шта утиче на кретање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .83 Колико је сати . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .84 Мој календар . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .85 Годишња доба . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .86 Прошлост моје породице . . . . . . . . . . . . . . . . . . .87 Наша прошлост . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .88 Пратим промене у природи – лето . . . . . . . . . . .91 Лековите биљке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .92 Хербаријум . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .93

95

SVET OKO NAS za drugi razred osnovne {kole prvo izdawe Аутори Илустровали Речник израдила Рецензенти

др Симеон Mаринковић Славица Mарковић Дарко и Mирјана Жебић Виолета Бабић др Кристина Гопчевић, доцент за хемију Mедицинског факултета у Београду Светлана Теофиловић, учитељица, ОШ „Вељко Дугошевић“ у Београду Слађана Илић, професор из Београда

Лектор

Виолета Бабић

Графичко обликовање

Душан Павлић Неда Докић

Припрема за штампу Издавач

Небојша Mитић

CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

Креативни центар Градиштанска 8 Београд Тел./факс: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 www.kreativnicentar.rs

Уредник За издавача

Виолета Бабић мр Љиљана Mаринковић

Штампа Тираж Copyright

© Креативни центар, 2011

Mинистар просвете Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника у оквиру уџбеничког комплета за Свет око нас у другом разреду основне школе решењем број 650-02-00167/2008-06.

96


Svet Oko Nas 2 - udzbenik besplatni