Page 1

СРПСКИ МАНАСТИРИ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ Сазнајте какав је био монашки живот у средњем веку! И још нешто: ♦ када је искушеник приман у заједницу монаха ♦ шта су прописивали манастирски типици ♦ ко је биран за игумана ♦ како је протицао живот пустињака ♦ шта су то послушања ♦ како су светиње стизале у манастире.

Весна Бикић Весна Бикић ♦ СРПСКИ МАНАСТИРИ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ

Едиција ОВАКО СЕ ЖИВЕЛО говори о свакодневном животу људи од праисторије до данас на подручју средишњег Балкана, на којем се током времена уобличавала модерна Србија. Текстови врсних стручњака, раскошне илустрације, благо музејских збирки и архива, као и резултати археолошких истраживања, откривају узбудљиву прошлост, пуну нових, непознатих детаља.

СРПСКИ МАНАСТИРИ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ


САДРЖАЈ

Хронолошка таблица

Манастирско властелинство 18 Молитва и послушање 20 Монашка трпеза 23 Средиште просвећености 26 Фреско-сликарство и иконописци 30 Лечење болесних 34 Монах пустињак 36 Монаси на путу 38 Индекс 40 Хронолошка таблица

За издавача Мр Љиљана Маринковић, директор

♦ 1113. рођен Стефан Немања (велики жупан 1166–1196) ♦ 1198. Растко (Сава) Немањић (1175–1236)

у Петровој цркви код Новог Пазара

са оцем основао манастир Хиландар

Библиотека ОВАКО СЕ ЖИВЕЛО Средњи век СРПСКИ МАНАСТИРИ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ Прво издање Аутор Др Весна Бикић Илустратор Владимир Бурсаћ

♦ 1217. Стефан Немањић (велики жупан 1196–1217, краљ

XIII век

Манастирско насеље 12

Издаје КРЕАТИВНИ ЦЕНТАР Градиштанска 8, Београд тел.: 011/ 38 20 483, 38 20 464, 24 40 659 www.kreativnicentar.rs e-mail: info@kreativnicentar.rs

♦ 1020. основана Рашка епископија са седиштем

1217–1228) крунисан за првог српског краља – Првовенчани ♦ 1219. српска православна црква постаје самостална архиепископија са седиштем у Жичи, а Сава њен први архиепископ ♦ Крај XIII века – ново седиште Српске архиепископије у Пећи

Уредник Милена Трутин Графички дизајн Душан Павлић

XIV век

Организација општежића 10

XI век

Раса и камилавка 8

XII век

Далеко од света 2

Лектор Виолета Бабић Технички уредник Небојша Митић

♦ 1330. битка код Велбужда – српску војску предводи Стефан Душан (краљ 1331–1345 и цар 1345–1355)

♦ 1346. царско крунисање Стефана Душана у Скопљу; српска црква уздигнута у ранг патријаршије

♦ 1389. Косовска битка

Штампа Публикум Тираж 2000

♦ 1403–1404. Београд постаје престоница српске државе ♦ 1428–1430. зидање Смедерева, нове

Copyright © Kreativni centar 2017

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд ISBN 978-86-529-0407-5 COBISS.SR-ID 230469644

ОВАКО СЕ ЖИВЕЛО СРЕДЊИ ВЕК

XV век

Година штампе 2017

престонице српске државе

♦ 1439. први пад Смедерева ♦ 1440. Османлије први пут опседају Београд, који је био под влашћу Угарске

♦ 1455. пад Новог Брда под турску власт ♦ 1456. Османлије други пут опседају Београд ♦ 1459. Османлије освајају Смедерево


ОВАКО СЕ ЖИВЕЛО

Весна Бикић

СРПСКИ МАНАСТИРИ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ


ДАЛЕКО ОД СВЕТА У многим религијама постојала је потреба за тишином и осамом да би се посветило размишљању. У хришћанству је монаштво настало из жеље да се досегне савршенство у духовном животу, а узор за то били су живот и дела Исуса Христа. С временом се појављују писана правила која дају смернице за понашање и деловање онима који су се били посветили духовном животу. Историја монаштва почиње седамдесетих година III века. Њен родоначелник био је Антоније Велики, пореклом Копт, који је двадесет година провео у једном гробу. Идеја монаштва проширила се из Египта на Синајско полуострво, простор Блиског истока и у Малу Азију, а на запад ју је пренео у IV веку Атанасије Велики, уз помоћ других црквених отаца. За византијско монаштво нарочит значај имала је Света Гора, која је почев од X века представљала монашку републику. Велику лавру, први манастир на Светој Гори, основао је Атанасије Атонски. Он је саставио и типик, манастирски устав Велике Лавре, према правилима Светог Василија Великог, утемељивача монаштва у источном хришћанству. Друго велико средиште били су Метеори у Тесалији, где се манастирима уклесаним у литице прилазило у корпама које су покретали чекрци. Свети Атанасије Атонски, фреска из манастира Хиландара У Византији су сви монаси чинили братство Светог Василија, према Светом Василију Великом из Цезареје у Кападокији (око 329–379), који је увелико допринео ширењу источног монаштва оснивањем манастира и писањем монашких правила. Манастир Преображења, Велики Метеори, цртеж Василија Барског из 1745. године

2

Свети Василије Велики, детаљ фреске, манастир Дечани


Манастир Светог Николе, Куршумлија Традиција монаштва у Србији сеже у XI век, али узлет доживљава у време образовања државе под династијом Немањића. Ширење монаштва и подизање бројних манастира били су саставни део активности у вези са организацијом самосталне Српске цркве. Први манастири заправо су били прве задужбине великог жупана Стефана Немање. То су цркве Светог Николе и Свете Богородице у Топлици код Куршумлије.

ПОВЕЉА ЗА МАНАСТИР ХИЛАНДАР Византијски цар Алексије III Анђео издао је 1. јуна 1198. оснивачку повељу у којој се Симеону (Немањи) и Сави Немањићу манастир Хиландар и светилиште у Милејама дарују „да Србима буду на вечни поклон“. Манастир Хиландар подигнут је на рушевинама старијег манастира истог имена – грчког Хиландариона.

В. Бурсаћ, Манастир Хиландар

3


У манастир се ступало по слободној вољи. Тиме се бирао живот у тишини и молитви, испуњен бројним правилима, уздржањима и заветима, попут оних на скромност сваке врсте, чедност, сиромаштво, послушност, пост и бдење. Дневна рутина била је испуњена различитим активностима, а често физичким и ручним радом. Изгледом, понашањем и навикама монаси су, одвојени од света, организовали свој живот у нарочитом ритму и средини. Монашке заједнице разликовале су се према степену изолованости – постоје анахорети (отшелници или пустињаци) и киновити, монаси који живе у заједници, општежићу. Карејски типик из 1199. године, манастир Хиландар

Најзаслужнији за уобличавање српског монаштва био је Сава Немањић. Он се пре свега руководио светогорским обрасцима. Саставио је 1199. године типике који су садржавали правила према којима се одвијао свакодневни живот монаха. Хиландарски типик био је намењен киновитима (монасима у општежићима), а Карејским типиком био је уређен живот монаха у осами. Нешто касније, 1208. године, саставио је Студенички типик, који је сличан Хиландарском, али и уставу манастира Богородице Евергетиде у Константинопољу (Цариграду), чији је Сава био чест посетилац и ктитор. Као и у Византији, и у Србији су упоредо постојали и мушки и женски манастири. Међу њима није било разлике у погледу организације.

Свети Сава, манастир Милешева

4


Краљ Милутин као ктитор Краљеве цркве у Студеници

Краљева црква у Студеници Највећи покровитељи (ктитори) манастира били су краљеви и висока властела. Они су подизали манастире и бринули о њиховом издржавању додељивањем земље, то јест имања са становницима, зависним сељацима. У средњовековној Србији по ктиторској делатности највише се истицао краљ Милутин. Он је подигао и обновио бројне цркве и манастире, међу њима Богородицу Љевишку, Грачаницу, Краљеву цркву у Студеници, Старо Нагоричино, као и манастир Бањску, који је био његова главна задужбина. Манастир Грачаница

Манастири нису били само религиозни центри већ и привредни, друштвени, па и комуникациони. Један од великих разлога због кога је владар подизао манастире био је тај да би му црква помогла у одржању државне и друштвене организације, и то како према народу тако и према властели. Александар Дероко, Монументална и декоративна архитектура у средњевековној Србији

Печат краља Милутина

5


У патријархалном српском друштву жене ктитори биле су сасвим изузетна појава. Утолико је значајнија ктиторска делатност краљице Јелене Анжујске, супруге краља Уроша и мајке краљева Драгутина и Милутина. Племенитог порекла и образована, на свом двору у Брњацима основала је прву женску школу у Србији, у којој су се учили писменост, музика и вез. Иако је потицала из римокатоличке средине, даривала је многе српске манастире. Њене задужбине су црква Светог Николе у Скадру, где је замонашена, и манастир Градац, где је сахрањена 1314. године.

Златовез на одећи, детаљ фреске из Студенице

Печат краљице Јелене с повеље Дубровчанима

Манастир Градац, задужбина краљице Јелене

Краљица Јелена као монахиња, XIV век, Грачаница

6


Манастир Сопоћани

Краљ Урош I с моделом цркве, детаљ фреске из Сопоћана

Царски манастир или задужбина владара назива се још и лавром. У Србији су то били манастири Студеница, Ђурђеви ступови, Хиландар, Милешева, Сопоћани, Дечани и манастир Светих арханђела код Призрена.

Иако су по схватању обичних људи монаси живели одвојено од света, они нису били изоловани једни од других. Штавише, чинили су добро повезану скупину, познавали су се међусобно и писали су писма једни другима. Свечани ктиторски натпис из 1347/1348. године, Дечани

Манастир Ђурђеви ступови

7


Алексије III Анђео, византијски цар 3 Антоније Велики, Свети 2 Атанасије Атонски, Свети 2 Атанасије Велики, Свети 2 Бајазит I, султан 39 Бањска, манастир 5, 11, 18 Београд 13, 19, 26, 39 Богородица Љевишка, манастир 5 Василије Велики, Свети 2, 8 Велика лавра, манастир 2 Византијско царство 2, 4, 35, 38 Враћевшница, манастир 19 Градац, манастир 6, 12, 30 Грачаница, манастир 5, 6, 10, 17, 19, 22, 37, 39 Григорије Цамблак, средњовековни писац 13 Дамјан, Свети 34 Данило II, архиепископ 11 Дечани, манастир 2, 7, 11, 13, 14, 16, 17, 18, 19, 20, 22, 27, 30, 31, 35, 36 Доментијан, средњовековни монах и писац 27 Ђурђеви ступови, манастир 7, 16 Евтихије, зограф 30, 31 Жича, манастир 12, 26, 38, 39 Јаши, град у Румунији 39 Јелена (Анжујска), краљица 6, 11, 30 Јелена (монахиња Јефимија), деспотица 27 Јелена, царица 22

Јован, зограф 30 Каленић, манастир 17, 32 Кареја 26, 36 Карејски типик 4, 26, 36, 37 Козма, Свети 34 Константинопољ (Цариград) 4, 30, 35, 39 Лазарица, црква у Крушевцу 39 Макарије, зограф 30 Манасија (Ресава), манастир 14, 15, 18, 25, 28, 33 Метеори, Тесалија 2 Милешева, манастир 4, 7, 19, 31, 33 Милица, кнегиња 39 Мирослављево јеванђење 29 Митрополитска црква у Доњем граду 19 Михаило, зограф 30, 31 Намасија, манастир 16 Ново Брдо, утврђење 19 Павлица, манастир 12, 13 Пантелејмон, Свети 34 Петар Коришки, Свети 27, 36 Петка (Параскева), Света 36, 39 Пећка патријаршија 11, 19, 25, 27, 31, 36 Призрен 19, 36 Раваница, манастир 13, 17, 32 Растко Немањић (Свети Сава), архиепископ 3, 4, 10, 26, 27, 35, 36, 38, 39 Света Богородица, црква у Куршумлији 3, 15 Света Гора 2, 22, 26, 36, 38

Свети арханђели, манастир код Призрена 7, 18, 19, 35, 36 Свети Никола, црква код Куршумлије 3, 15 Свети Никола, црква у Скадру 6 Свети Петар, црква код Новог Пазара 12 Сопоћани, манастир 7, 20, 22, 28 Старо Нагоричино, манастир 5 Стефан Душан, краљ и цар 10, 13, 19, 22, 35 Стефан Лазаревић, деспот 26, 27, 28 Стефан Немања (Свети Симеон), велики жупан 3, 12, 13, 15, 39 Стефан Урош I, краљ 6, 7, 27 Стефан Урош II Милутин, краљ 5, 6, 11, 13, 30, 35 Стефан Урош III Дечански, краљ 13, 27, 35 Студеница, манастир 5, 6, 7, 8, 9, 10, 12, 14, 15, 16, 17, 19, 22, 30, 31, 34, 35, 36, 38, 39 Студенички типик 4 Теодосије, средњовековни монах и писац 27 Трескавац, манастир 23, 24 Ћелије, манастир 10 Хиландар, манастир 2, 3, 4, 11, 14, 16, 20, 21, 23, 24, 25, 27, 34, 35, 36, 38 Хиландарски медицински кодекс 34 Хиландарски типик 4, 20, 23, 35

ЗАХВАЉУЈЕМО: Фонду Благо, Археолошком институту из Београда, Народној библиотеци Србије, Музеју СПЦ, Педагошком музеју у Београду, др Радивоју Радићу, др Татјани Стародубцев, др Драгани Павловић, Слободану Радовановићу из предузећа КОТО д.о.о., проф. др Драгану Војводићу, др Бранки Гугољ, проф. др Ивану Стевовићу, др Бојану Миљковићу, Драгославу Бору, Ђорђу Милосављевићу и Марији Антонијевић на илустративном материјалу коришћеном у овој књизи. Коришћен је и илустративни материјал из књиге Александра Дерока Из материјалне културе прошлости. Етнографски записи, Београд 1963.

40


САДРЖАЈ

Хронолошка таблица

Манастирско властелинство 18 Молитва и послушање 20 Монашка трпеза 23 Средиште просвећености 26 Фреско-сликарство и иконописци 30 Лечење болесних 34 Монах пустињак 36 Монаси на путу 38 Индекс 40 Хронолошка таблица

За издавача Мр Љиљана Маринковић, директор

♦ 1113. рођен Стефан Немања (велики жупан 1166–1196) ♦ 1198. Растко (Сава) Немањић (1175–1236)

у Петровој цркви код Новог Пазара

са оцем основао манастир Хиландар

Библиотека ОВАКО СЕ ЖИВЕЛО Средњи век СРПСКИ МАНАСТИРИ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ Прво издање Аутор Др Весна Бикић Илустратор Владимир Бурсаћ

♦ 1217. Стефан Немањић (велики жупан 1196–1217, краљ

XIII век

Манастирско насеље 12

Издаје КРЕАТИВНИ ЦЕНТАР Градиштанска 8, Београд тел.: 011/ 38 20 483, 38 20 464, 24 40 659 www.kreativnicentar.rs e-mail: info@kreativnicentar.rs

♦ 1020. основана Рашка епископија са седиштем

1217–1228) крунисан за првог српског краља – Првовенчани ♦ 1219. српска православна црква постаје самостална архиепископија са седиштем у Жичи, а Сава њен први архиепископ ♦ Крај XIII века – ново седиште Српске архиепископије у Пећи

Уредник Милена Трутин Графички дизајн Душан Павлић

XIV век

Организација општежића 10

XI век

Раса и камилавка 8

XII век

Далеко од света 2

Лектор Виолета Бабић Технички уредник Небојша Митић

♦ 1330. битка код Велбужда – српску војску предводи Стефан Душан (краљ 1331–1345 и цар 1345–1355)

♦ 1346. царско крунисање Стефана Душана у Скопљу; српска црква уздигнута у ранг патријаршије

♦ 1389. Косовска битка

Штампа Публикум Тираж 2000

♦ 1403–1404. Београд постаје престоница српске државе ♦ 1428–1430. зидање Смедерева, нове

Copyright © Kreativni centar 2017

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд ISBN 978-86-529-0407-5 COBISS.SR-ID 230469644

ОВАКО СЕ ЖИВЕЛО СРЕДЊИ ВЕК

XV век

Година штампе 2017

престонице српске државе

♦ 1439. први пад Смедерева ♦ 1440. Османлије први пут опседају Београд, који је био под влашћу Угарске

♦ 1455. пад Новог Брда под турску власт ♦ 1456. Османлије други пут опседају Београд ♦ 1459. Османлије освајају Смедерево


СРПСКИ МАНАСТИРИ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ Сазнајте какав је био монашки живот у средњем веку! И још нешто: ♦ када је искушеник приман у заједницу монаха ♦ шта су прописивали манастирски типици ♦ ко је биран за игумана ♦ како је протицао живот пустињака ♦ шта су то послушања ♦ како су светиње стизале у манастире.

Весна Бикић Весна Бикић ♦ СРПСКИ МАНАСТИРИ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ

Едиција ОВАКО СЕ ЖИВЕЛО говори о свакодневном животу људи од праисторије до данас на подручју средишњег Балкана, на којем се током времена уобличавала модерна Србија. Текстови врсних стручњака, раскошне илустрације, благо музејских збирки и архива, као и резултати археолошких истраживања, откривају узбудљиву прошлост, пуну нових, непознатих детаља.

СРПСКИ МАНАСТИРИ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ

Srpski manastiri u srednjem veku  

U srednjem veku manastiri su bili duhovna središta, ali i naseobine u kojima je život tekao naročitim ritmom uslovljenim ciklusima bogosluže...

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you