Page 1

школа Креативнашкола Креативна

Симеон Маринковић

СРПСКИ

ЈЕЗИК

ПРОМОТИ ВН И

9 788652 906536

СРПСКИ ЈЕЗИК 6

Уџбеник за шести разред основне школе

ЕРАК М И ПР

6


школа Креативнашкола Креативна Симеон Маринковић

СРПСКИ Уџбеник за шести разред основне школе

ЈЕЗИК

6


Водич Граматика Правопис Језичка култура

Процена нивоа задатака одређена на основу наставничког искуства: 1.  основни ниво – задаци у којима ученик препознаје основне појмове и примењује знања у једноставним ситуацијама; 1. средњи ниво – задаци у којима ученик примењује стечена знања у сложенијим ситуацијама; 1. напредни ниво – задаци који од ученика захтевају способност уочавања, упоређивања и језичко стваралаштво. Важно је знати Обрати пажњу

Занимљивости о речима и језику Значења речи

2

Кључне речи


Зашто учимо граматику Подсетимо се: Шта је граматика? Граматика је наука о језику и његовим законима и правилима. Зашто је добро познавати језичке законе и правила? Граматику учимо да бисмо помоћу језичких правила знали лепше и правилније да говоримо и пишемо, као и да бисмо се боље споразумевали. За некога ко уме лепо да говори народ каже: „И камен би речима подигао“. Велики писци одувек су пажљиво слушали људе како говоре и бележили речи које им се учине занимљивим. О њима су размишљали и користили их у говору и писању. Ево једног записа нашег писца Иве Андрића о речима: Забележи и запамти реч чудесног смисла и богатог звука – дангуба. Да ли и вама, као мени, изгледа занимљива, звучна и лепа реч дангуба – дангубити? У њој има, како се мени чини, и нечег моралистички прекорног и мргодног и, у исто време, нечег ведрог, насмејаног и прпошног, нечег романтичног. * Опет сам забележио једну од оних дивних и ређих речи које нас изненаде и обрадују као необичан минерал или редак цвет поред пута. Неки дан је то била дангуба, а данас је реч: скрасити се, богата и многострука смислом и звуком, и лепа као и она прва. * Али поред речи које ме тако повремено озаре, обрадују и надахну, има и таквих које ме погоде као ударац из таме, забрину и растуже и одведу моје мисли на зла беспућа која ником не желим. Такве су, на пример, речи: смицалица, колега, промашај. Наводим само три, али то не значи да их нема још приличан број. * Мирник – означава човека који умирује, а не оптужује никог. Ни узми ни подај… У Босни тако означавају велику сличност. (Иво Андрић, Знакови поред пута)

1. Запиши у свеску неке речи или реченице које чујеш у разговору и које су теби занимљиве. Објасни зашто су ти занимљиве. Кључна реч: граматика

3


Сети се шта смо научили у петом разреду Променљиве Непроменљиве

Речи

Властите Заједничке Збирне

Именице

Придеви

Заменице

Иван, Дунав, Јупитер

именују бића, предмете и појаве са заједничким особинама именују скуп, мноштво бића или предмета исте врсте

књига цвеће

именују неку материју или грађу

песак

Мисаоне

именују осећања, особине, нешто што се замишља

другарство

Глаголске

именују радњу, стање и збивање

писање

Описни

КАКАВ?

леп

Присвојни

ЧИЈИ?

градски

Градивни

ОД ЧЕГА?

дрвени

Месни

ГДЕ ЈЕ?

крајњи

Временски

ОД КАДА?

прошлогодишњи

ја, ти, он (она, оно), ми, ви, они (оне, она)

за свако лице: себе, се

Основни

колико је нечега на броју

осам

Збирни

колико је нечега у збиру

осморо

Бројне именице на -ица

скуп особа мушког пола

осморица

које је нешто по реду

осмо

Редни 4

означавају посебна имена појединих бића и предмета

Градивне

Личне

Главни

Бројеви

именице, придеви, заменице, бројеви, глаголи прилози, предлози, везници, узвици, речце


Према трајању радње (глаголски вид)

Глаголи Према прелазности радње (глаголски род)

Инфинитив

Презент

Глаголски облици

Перфекат

Футур први

Непроменљиве речи

Прилози

Предлози

несвршени

трчати

свршени

дотрчати

двовидски

ручати

прелазни

узети (ташну)

непрелазни

летети

повратни

купати се

гради се од инфинитивне или аористне основе и наставака: ради-ти –> радити; рек-ох –> рек-ти –> рећи гради се од презентске основе и наставака: означава радњу која се 1. -м (пева-м) 1. - мо догађа у садашњости 2. -ш 2. - те 3. - ø 3. - е, -у, -ју гради се од презента помоћног означава радњу која се глагола јесам и радног вршила или извршила глаголског придева: у прошлости ја сам певао (певао сам) гради се од краћег облика презента помоћног глагола хтети и инфинитива: означава радњу која ће се вршити или ја ћу певати; извршити у будућности спојено са основом глагола ако је основа на првом месту: пева-ћу –> певаћу

глаголски облик који само именује глаголску радњу или стање

обично стоје уз глаголе да покажу место радње, време, начин, узрок и количину означавају односе међу предметима, бићима и појавама

горе, доле, данас, брзо, зато, много у, на, после, због, ради

5


Промена именица по падежима (деклинација) Назив падежа

Питања

КО или ШТА? КОГА или 2. Генитив ЧЕГА? КОМЕ 3. Датив или ЧЕМУ? КОГА или 4. Акузатив ШТА? ХЕЈ! 5. Вокатив (узвик) С КИМ 6. Инструментал или ЧИМЕ? О КОМЕ, О ЧЕМУ 7. Локатив или ГДЕ? 1. Номинатив

Једнина Множина Једнина Множина Једнина Множина ж. род ж. род м. род м. род с. род с. род књиг-а

књиг-е

дечак

дечац-и

сел-о

сел-а

књиг-е

књиг-а

дечак-а

дечак-а

сел-а

сел-а

књиз-и

књиг-ама дечак-у

дечац-има

сел-у

сел-има

књиг-у

књиг-е

дечак-а

дечак-е

сел-о

сел-а

књиг-о

књиг-е

дечач-е* дечац-и

сел-о

сел-а

књиг-ом

књиг-ама дечак-ом

дечац-има

сел-ом

сел-има

књиз-и

књиг-ама дечак-у

дечац-има

сел-у

сел-има

* Приликом промене именица по падежима понекад долази до промена неких гласова ради лакшег изговора (дечак–дечаче–дечаци); о томе ћете учити ове године.

Основне функције и значења падежа Назив падежа 1. Номинатив 2. Генитив 3. Датив 4. Акузатив 5. Вокатив 6. Инструментал 7. Локатив 6

Питања КО? (за живо) ШТА? (за неживо) КОГА? (за живо) ЧЕГА? (за неживо) КОМЕ? (за живо) ЧЕМУ? (за неживо) КОГА? (за живо) ШТА? (за неживо) ХЕЈ! (узвик) С КИМ? (за живо) ЧИМЕ? (за неживо) О КОМЕ? (за живо) О ЧЕМУ? (за неживо) ГДЕ?

Функција Значење субјекат, именски вршилац радње, део предиката носилац стања атрибут, део нечега, објекат припадање неправи објекат, намена, усмереност прилошка одредба објекат, предмет радње прилошка одредба дозивање, обраћање, скретање пажње прилошка одредба, друштво, средство неправи објекат прилошка одредба, место, неправи објекат предмет радње


Промена придева по падежима Придеви се мењају по падежима. Увек стоје у истом падежу као и именица коју одређују. Наставци за падеже код именица и придева нису исти. Придеви имају своју придевску промену. Придевска промена и наставци разликују се од промене именица. Падеж/питања Номинатив: КО? ШТА? Генитив: КОГА? ЧЕГА? Датив: КОМЕ? ЧЕМУ? Акузатив: КОГА? ШТА? Вокатив: ХЕЈ! Инструментал: С КИМ? ЧИМЕ? Локатив: О КОМЕ? О ЧЕМУ? ГДЕ?

м. род мали (град) малог малом мали мали малим малом

Једнина ж. род мала (кућа) мале малој малу мала малом малој

с. род мало (село) малог малом мало мало малим малом

Множина м. род ж. род мали мале (градови) (куће) малих малих малим малим мале мале мали мале малим малим малим малим

с. род мала (села) малих малим мала мала малим малим

Промена личних заменица по падежима Н. ЈА Г. Д. А. В. И. Л.

мене, ме мени, ми мене, ме / мном мени

ОНИ/ОНЕ/ ОНА тебе, те њега, га ње, је нас, нас вас, вас њих, их теби, ти њему, му њој, јој нама, нам вама, вам њима, им тебе, те њега, га њу, је, ју нас, нас вас, вас њих, их ти / / / ви / тобом њим њом нама вама њима теби њему њој нама вама њима ТИ

ОН/ОНО ОНА

МИ

ВИ

себе, се себи себе, се / собом себи

Промена бројева по падежима По падежима се мењају редни бројеви: први, првог, првом… / прва, прве, првој… Мењају се и бројне именице на -ица: двојица, двојице, двојици, двојицу… Мењају се и неки основни бројеви – један, затим делимично два и три, понекад и четири: један, једног, једном; два, двају, двама… Збирни бројеви врло се ретко мењају.

7


Лепа реч гвоздена врата отвара 1. Речи које не волим да чујем (настави).

Речи које волим да чујем (настави).

Тако си нељубазан! То ти је било глупо. Превише си дебео.

Обрадовала си ме. Волео бих да се чешће виђамо. Радости моја!

Подсети се градива граматике из претходних разреда, па покушај да решиш ову укрштеницу.

2.

1à Придеви који показују чије је нешто 2à Предлог 3à Глаголска именица од ЗРЕТИ 4à Скраћеница за Матицу српску 5à 27. и 9. слово азбуке 6à Два иста предлога. Девето слово азбуке 7à Глаголски облик који само именује радњу 8à Акуз. једн. заменице ОНА 9à Лична зам. за 1. л. множине 10à Ном. именице ЕВА 11à Један самогласник 12à Акузатив једн. именице МАЦА 13à Лична заменица 14à Датив једн. именице ОКО 15à Презент глаг. ИМАТИ (1. л. мн.) 1â 2â 5â 8â 9â 10â13â 15â 17â 1à 2à

3âà

16â 5à 6â

6à 11â

7â 9à

10à 12â

7à 8à 11à 14à 8

12à 4â

15à

13à 14â

1â Радни гл. придев од ПОМИЊАТИ (м. р.) 2â 20. слово азбуке 3â Датив именице САН 4â Предлог 5â Предлог 6â 25. слово азбуке 7â Датив личне заменице ОН 8â Инстр. мн. именице СРЦЕ 9â Вокатив множине именице ВЕСНИК 10â 18. и 17. слово азбуке 11â Један самогласник 12â Акузатив једн. именице УМ 13â Презент гл. ЈЕСАМ (3. л. једн.) 14â Прво слово абецеде 15â 16. слово азбуке 16â Датив једн. придева СИВ 17â Средњи род придева НЕЗВАН


Како настаје глас Пошто смо обновили неке садржаје које смо учили у петом разреду, од ове лекције почињемо да упознајемо нове садржаје предвиђене програмом за шести разред. Упоредимо три речи које се у изговору разликују само по једном гласу: МРАК, ЗРАК, КРАК. Запажамо да су то три различите речи. Само један глас одредио је њихово другачије значење. Један глас може да има значење речи, као што је то предлог У, везник А итд. Како настаје глас? Глас је најмања јединица говора. Знак којим се записује глас назива се слово. У српском језику има 30 гласова и 30 слова. Сваком гласу одговара један писани знак. Гласови настају радом говорних органа на следећи начин: ваздух из плућа приликом издисаја пролази кроз бронхије и душник и доспева у гркљан. Ту се налазе гласне жице или гласнице. Ако су оне опуштене, ваздушна струја пролази између њих и не помера их. Ако су гласне жице затегнуте, оне онда трепере и стварају звук – тон. Тај звук се мења док пролази кроз ждрело, усну и носну дупљу. Ту на обликовању гласова учествују непца, усне, зуби, десни, језик.

III

У1 У2

Говорни органи: I – усна дупља, II –  ждрело, III – носна дупља, У1 – горња усна, У2 – доња усна, С1 – горњи секутићи, С2 – доњи секутићи, А – алвеоле, ТН – тврдо непце, МН – меко непце, Р – ресица, ВЈ – врх језика, ПЈ – предњи део језика, СЈ – средњи део језика, ЗЈ – задњи део језика, КЈ – корен језика, ГП – гласнички поклопац, Г – гркљан, ГЖ – гласне жице, ШХ – штитаста хрскавица, Д – душник, Ј – једњак.

ТН МН МН1 МН2 I Р СЈ С1 ПЈ Р1 2 ЗЈ ВЈ А

С2

КЈ

II ГП

Г ШХ

ГЖ

Ј Д

Значења речи глас – звук који се ствара у грлу (при говору, певању и сл.); певачки дар; позив неког унутрашњег нагона; вест, новост; мишљење, уверење; право изјашњавања на изборима; углед, име Изрази: без гласа, бије га глас, бити на гласу (добру, рђаву), глас народа, глас у пустињи, дићи глас, из свег гласа, на сав глас, ни трага ни гласа, право гласа итд. Пословице: Добар глас далеко иде, а зао још даље. – Зао глас и птице носе. Пронађи у Речнику српског језика још неко значење речи глас. 9


Подела гласова на самогласнике и сугласнике Изговори глас А. Шта запажаш? Да ли трепере гласне жице? Да ли ваздушна струја наилази на неке препреке у усној и носној дупљи? Изговори сада глас Т. Наслони длан на гркљан. Да ли трепере гласне жице? На које препреке наилази ваздушна струја? Сигурно запажаш да приликом изговора неких гласова ваздушна струја слободно пролази, а при изговору других наилази на препреке у усној дупљи. На основу тога сви се гласови деле на самогласнике (вокале) и сугласнике (консонанте). А, А, А…

САМОГЛАСНИЦИ или вокали су гласови при чијем изговору ваздушна струја из плућа удара у гласне жице, а затим пролази слободно кроз уста. Тако се самогласници чују као чисти звучни тонови. Има их пет: А, Е, И, О, У.

СУГЛАСНИЦИ или консонанти су они гласови при чијем изговору гласне жице трепере, или не трепере, али при чијем изговору ваздушна струја у усној шупљини наилази на препреке, па се чују као шумови. Има их двадесет пет.

Т … Т … Т…

Подела сугласника по месту изговора Ваздушна струја која полази из плућа може наићи на различите препреке у усној дупљи. Од тих препрека зависи какав ће се глас чути. По месту на којем се налази препрека, сугласнике називамо: УСНЕНИ:

ДВОУСНЕНИ: Б, П, М УСНЕНО-ЗУБНИ: В, Ф

ЗУБНИ: Д, Т, З, С, Ц НАДЗУБНИ: Р, Л, Н ПРЕДЊОНЕПЧАНИ: Ј, Љ, Њ, Ђ, Ћ, Џ, Ч, Ж, Ш ЗАДЊОНЕПЧАНИ: К, Г, Х

1. У следећим низовима заокружи самогласнике: а) Р, А, Б, С, Е, Н, Т, И, Д, М б) Г, Ђ, О, В, Ф, Ч, У, Ћ, Ж, Е, З

2. Заокружи задњонепчане сугласнике у следећој реченици: Лахор лако, лагано лелуја лишће лиснате липе. 10

Кључне речи: глас, гласови српског језика


Подела сугласника по звучности Код изговора неких сугласника гласне жице трепере, али ваздушна струја нема потпуно слободан пролаз. Тада се чују тонови праћени шумом. То су сонанти (гласници) и они су звучни сугласници, са непотпуном препреком. СОНАНТИ или ГЛАСНИЦИ (звучни су, чују се као тонови праћени шумом): В, Р, Л, Љ, Ј, М, Н, Њ По неким особинама сонанти подсећају на самогласнике, зато што су звучни, јер се чују донекле и као тонови. По неким другим особинама подсећају на сугласнике, јер се чују и као шумови. Кад изговарамо сонанте М, Н, Њ ваздушна струја пролази једним делом и кроз носну дупљу. Зато их називамо носним сугласницима. Приликом изговора шумних (правих) сугласника препрека ваздушној струји таква је да ствара јак шум. Ако гласне жице тада трепере, шум је праћен тоном и тако настају звучни сугласници. Ако гласне жице не трепере, чује се чист шум и настају безвучни сугласници. ШУМНИ

ЗВУЧНИ БЕЗВУЧНИ

Б П

Г К

Д Т

З С

Ж Ш

Ђ Ћ

Џ Ч

Ф

Х

Ц

Наш језик је милозвучан Према резултатима појединих истраживања, српски језик спада у групу језика који су меки, милозвучни, певљиви, то јест који се лако изговарају. Зашто? Зато што су у нашем језику чести самогласници (45%). Много су чешћи него у неким другим језицима, на пример, у немачком (38%), у чешком, пољском, руском, француском, где их такође има мање. Од нашег језика певљивији је и милозвучнији италијански, који има око 50% самогласника у речима. Који се гласови најчешће, а који најређе јављају у речима српског језика? Најчешће се јављају А (12%), И (10%), О (9%), Е (8%), Н (6%), С (5%), Р (5%), У (4%) итд. Најређе изговарамо Ф (0,25%), Ђ (0,23%) и Џ (0,03%).

1. У следећем низу гласова заокружи безвучне сугласнике: Е, П, Р, К, Л, Ч, М, Х, Њ, С. 2. Замисли да имаш кијавицу. Затвори нос и изговарај следеће реченице: Мама, не могу да пијем млеко. Много кијам. Сигурно ћеш запазити да сугласници М и Н у овом случају звуче као Б и Д. Кључне речи: сонанти, шумни, звучни, безвучни сугласници

11


Гласови српског језика – вежбе 1. Допуни табелу. г

звучни

ж

п

безвучни

т

ђ

џ

с

х

2. У следећем низу гласова заокружи самогласнике. А

Д

С

Т

Е

Н

И

Ж

О

М

У

К

3. Поред тврдње која је тачна напиши Т, а поред оне која није тачна напиши Н. а) У српском језику има 5 самогласника. б) Сви самогласници су безвучни. в) У српском језику има 25 сугласника. г) Сви сугласници су звучни.

4. Допиши сугласнике који припадају тој групи сугласника. Напиши назив те групе. К

Г

Ј

Љ

Д

Т

Њ

Ђ

Ћ

Џ

С Ц

5. Реши ову слагалицу. 1. безвучни задњонепчани сугласник à 2. надзубни сугласник à 3. зубни и безвучни сугласник à

12

Ч

Ж


Подела речи на слогове Да се подсетимо: Слог је скуп гласова (или само један глас) који изговарамо једним изговорним захватом. Кад нека реч при писању не може цела да стане у ред, она се прекида, а њен други део преноси се у нови ред. За то постоје правила. Према броју слогова речи се деле на једносложне (рад), двосложне (рад-ник), тросложне (рад-ни-ца) итд. Све речи које имају више од једног слога су вишесложне. Реч има онолико слогова колико је у њој самогласника. Један самогласник може да чини слог: а-ви-он, а-е-ро-дром. Међутим, надзубни сугласници (Р, Л, Н) понекад могу да граде слог, то јест да буду слоготворни. Л и Н – само код страних речи: Вл-та-ва, Њу-тн. Р – на почетку речи, испред сугласника: р-ђав, р-вач. Р – кад се нађе између два сугласника: бр-за, ср-на, тр-чи, пр-ва. Р – иза самогласника у неким сложеницама: за-р-за-ти, по-р-ва-ти се. Главно правило за поделу речи на слогове јесте да граница слога долази иза самогласника: у-ра-ди-ти, о-ди-гра-ти, то-пло-та. Ако се у речи нађе више сугласника један до другог, граница слога може доћи и иза сугласника: лоп-та, при-по-вет-ка, цар-ство. Једносложне речи не могу се растављати: НЕПРАВИЛНО гра-д ра-д цве-т

ПРАВИЛНО град рад цвет

Једно слово се не преноси у други ред: НЕПРАВИЛНО пева-о ређа-о поса-о

ПРАВИЛНО пе-вао ре-ђао по-сао

Један самогласник може да остане у започетом реду: ПРАВИЛНО о-верити е-мисија

1. Усправним цртама подели следеће речи на слогове: математика, издвојити, цртица, зарђати, трновит, тврдити, прсти, руководилац. Кључне речи: слог, подела речи на слогове

13


Подела речи на слогове – вежбе 1. Речи следећих реченица подели на слогове и упиши их у задата поља. а) Реч најлакше на слогове делиш кад је изговориш отегнуто.

б) Врхови планине црне се у ноћи, а коњи фркћу и ржу.

в) Скочи срна иза трна, па где паде, ту и остаде (варница). (

)

2. Усправним цртама подели следеће речи на слогове. граматика разговор задовољство царство пријатељство република трњина брзина стрмина

3. Подели речи на слогове у следећим народним пословицама и изрекама. Ко брзо суди, брзо се и каје. Трла баба лан да јој прође дан. Рђавом послу лако је наћи ману. Реши ребус и добићеш народну изреку, па је упиши подељену на слогове.

14

АК

ЖЕ

Следи прва контролна вежба, Контролни листови, стр. 3–4.

ЖЕ


Гласовне промене Када смо у петом разреду учили о променама речи, запазили смо да често долази до промена гласова. Наводили смо примере: облак–>облаци (к–>ц); читалац–>читаоци (л–>о), из+цепати–>исцепати (з–>с) итд. Такве појаве називамо гласовним променама. Има више врста гласовних промена и до њих најчешће долази ради лакшег изговора.

Непостојано А Прочитај следећи текст. Запази промене гласова у различитим облицима именице пас. Пас је носио парче меса и пролазио поред реке. Наједном је у води угледао другог пса с месом у зубима… Псу на обали учинило се да пас у води има веће парче од његовог.

Некад га има, а некад нема: пАс – пса

Ово је почетак познате народне приче Пас и његова сенка. У тој причи пас је изгубио своје парче меса због похлепе. Међутим, може се видети како се у падежним облицима речи пас самогласник а час јавља, а час губи. Примери а пас – пса – паса Непос. а а дечак – дечка – дечака

Непостојано а је такво а које се у једној речи у неким облицима јавља, а у другим облицима те исте речи губи.

наставак за облик (за генитив) Непостојано а запажамо најчешће у следећим случајевима: у радном глаголском придеву

ишао – ишла, рекао – рекла, могао – могла, дошао – дошла;

у номинативу једнине и генитиву множине им. м. р.

јарац – јарца – јараца, глумац – глумца – глумаца; ловац – ловца – ловаца;

у генитиву множине неких именица ж. р. и с. р.

девојка – девојака, писмо – писама, битка – битака, средство – средстава;

у номинативу једнине неких придева

добар – добра, вредан – вредна, храбар – храбра.

Кључна реч: непостојано а

15


Непостојано А – вежбе 1. Допуни табеле као што је започето и заокружи непостојано А. Номинатив једнине старац

Генитив једнине

старца

Мушки род добар

ловац

крупан

један

вредан

крупан

хладан

странац

чудан

витак

ведар

такав

послушан

лонац

дужан

ћуди ћуди ћуди ћуди

16

Женски род

добра

Ако правилно решиш ова два ребуса, добићеш две народне изреке (о знању и о људима).


Промена Л у О Прочитај следећи текст. Размисли о томе шта се догађа са сугласником Л у различитим облицима једне речи. Ана је стални посетиЛац позоришта. Својим верним посетиОцима позориште поклања улазнице. Ана је добиЛа четири бесплатне карте. Зоран је добиО једну од Ане. Други из VI2 нису добиЛи бесплатне улазнице. У претходном тексту запажа се да се у облицима једне речи уместо Л појављује О. Промена Л у О је гласовна промена која се у српском језику одиграла крајем XIV века. Л које се тада налазило на крају слога прелазило је у О. Примери биЛа > биО писаЛа > писаО беЛа > беО зреЛа > зреО читаЛац > читаОца гледаЛац > гледаОца деЛба > деОба

Изузеци Домаће речи: боЛ, ваЛ, ждраЛ. Стране речи: гоЛ, фудбаЛ, генераЛ, карневаЛ.

1. Давно, пре краја XIV века, Л на крају слога се изговарало. У то време наша песма Карневал вероватно би се изговарала овако како је написана. Напиши ову песму онако како се изговара у савременом српском језику. Карневал Бил један бел ждрал, пошал је на карневал. Обукал је бел вел, предел цел прелетел, па слетел, за стол сел. Играл је, јел, пил, није гледал, ни пазил, па је постал предебел. Како ли је одлетел?! С. М. Кључна реч: промена Л у О

17


Промена Л у О – вежбе 1. Попуни табелу која показује промену Л у О код неких речи. посал

посао пепео

деоба селски

мисал

читаоница петао

селба

2. Напиши радни глаголски придев од задатих глагола. Запази у којим се облицима мења Л у О. Мушки род Једнина Множина

Женски род Једнина Множина

Средњи род Једнина Множина

радити доћи носити

3. Следеће реченице допуни одговарајућим обликом именице гледалац. У сали је било много _______________. Један од ___________ ме је поздравио. То су прихватили и остали ______________. Насмешила сам се ______________ и почела да рецитујем.

4. Допуни следећу табелу одговарајућим придевима и уочи промену Л у О. Мушки род бео

Женски род

Средњи род

дебела

Женски род

Средњи род

зрела кисело

18

Мушки род весео

цело


Палатализација Посматрај гласове који су посебно истакнути. Шта запажаш у вези с променама гласова? Ено мог друГа! Хеј, друЖе, дођи!

ТиХо, тиШе! Није лепо, човеЧе, да виЧеш на улици.

Прочитај следећи текст. Запази промене истакнутих гласова. Гле јунаКа, хеј јунаЧе, мог земљаКа, ој земљаЧе!

Колач пеКох – колач пеЧем, торту сеКох – торту сеЧем.

Ево стриЦа, драги стриЧе, мог витеЗа, о витеЖе!

Добро дошли – добро нашли, живели и срећни били!

Шта то види моје оКо, моје оЧи, шта то чује моје уХо, моје уШи?! У тексту можемо запазити промену задњонепчаних сугласника у предњонепчане (који се називају и палатали). То је гласовна промена палатализација. Палатализација је гласовна промена задњонепчаних сугласника К, Г, Х испред Е, И, А у предњонепчане Ч, Ж, Ш. Најчешће се јавља у вокативу једнине именица мушког рода (путниК  путниЧе) и у презенту неких глагола (пећи [пеК-]  пеЧен, обући [обуК-]  обуЧем). Палатализација је и промена Ц у Ч и, у неким случајевима, З у Ж (месеЦ  месеЧе, кнеЗ  кнеЖе). Примери јунаК – јунаЧе друГ – друЖе дуХ – дуШе стриЦ – стриЧе

кнеЗ – кнеЖе оКо – оЧи уХо – уШи

Изузеци Код присвојних придева изведених од личних имена: Анка – Анкин; Олга – Олгин; Мехо – Мехин. Код неких речи – да се не би променило значење: снаха – снахе; слуга – слуге. Двоструки облици: рука – рукица – ручица; нога – ногица – ножица.

Кључна реч: палатализација

19


Палатализација – вежбе 1. Заврши попуњавање табела као што је започето. Номинатив

Вокатив

Промена

Инфинитив

војниК

војниче

к>ч

виКати

МиодраГ

риКати

ВлаХ

маХати

стручњаК

струГати

месеЦ

јаХати

монаХ

плаКати

Ако обојиш поља која садрже речи у којима је извршена палатализација, добићеш правилну слику.

Реши ребусе и напиши која је гласовна промена извршена код парова добијених речи. 20

Презент 1. л. јд.

вичем

Промена

к>ч


Сибиларизација Посматрај гласове који су посебно истакнути. Шта запажаш у вези с променама гласова? МуКа ми је од ове граматиКе!

На муЦи се познају јунаЦи! Исто тако и у граматиЦи.

На месту задњонепчаног гласа К испред И јавља се сугласник Ц, који припада групи зубних сугласника (сибиланата). То је гласовна промена сибиларизација.

Сибиларизација је промена задњонепчаних сугласника К, Г, Х у зубне Ц, З, С испред И. Примери руКа – руЦи ноГа – ноЗи снаХа – снаСи

Изузеци Због промене значења: БранКа – БранКи; баКа – баКи; мазГа – мазГи; тачКа – тачКи; сеКа – сеКи; мачКа – мачКи; журКа – журКи; БеограђанКа – БеограђанКи. Дублети: ЛиКа – ЛиКи и ЛиЦи; ПожеГа – ПожеГи и ПожеЗи; биТКа – биТКи – биЦи; приповеТКа – приповеТКи – приповеЦи.

Сибиларизацију најчешће запажамо у: множини именица мушког рода чија се основа завршава сугласницима К, Г, Х јунаК – јунаЦи, ђаК – ђаЦи, излоГ – излоЗи, ораХ – ораСи, сиромаХ – сиромаСи; дативу и локативу једнине именица женског рода чија се основа завршава сугласницима К, Г, Х руКа – руЦи, мајКа – мајЦи, књиГа – књиЗи, бриГа – бриЗи, сврХа – сврСи; императиву неких глагола пеКох – пеЦи, реКох – реЦи, леГох – леЗи, помоГох – помоЗи.

1. У низу речи заокружи оне у којима у дативу једнине неће бити сибиларизације: мајка, јабука, коцка, оловка, Ленка, банка, војска, шака. Кључна реч: сибиларизација

21


Сибиларизација – вежбе 1. Допуни следеће табеле као што је започето. Номинатив муКа

Датив

Промена

Једнина војник

к>ц

муци

Множина

војници

оловКа

јунак

снаГа

бубрег

слоГа

трбух

девојКа

носорог

бриГа

орах

луКа

сиромах

књиГа

грех

Промена

к>ц

2. У неким од следећих речи недостају сугласници К или Ц. Упиши одговарајући сугласник. бака à ба__и

Ленка à Лен__и

сека à се__и

бајка à бај__и

Милка à Мил__и

дека à де__и

јабука à јабу__и трака à тра__и

тетка à тет__и

коцка à коц__и војска à војс__и

оловка à

олов__и

3. Напиши како гласи друго лице једнине наведених глагола у заповедној реченици: вући

вуци

пећи

обући се

сећи

тећи подвући

4. Подвуци неправилно написане речи и напиши их правилно. – Донеси воду баци Мири! – Не могу, држим торбу у руки. 22

– Дај храну мачци Анци. – Не могу, на ноги ми је чизма.


Јотовање Сети се народне приче Седам прутова. Отац поручује својим синовима да буду сложни. Тада им показује како је лако сломити један прут, а како је тешко сломити сноп од седам прутова. Која се промена гласова запажа код именице прут у очевој поруци? Јак је један пруТ, али је много јаче пруЋе у снопу. Код истакнутих гласова у облачићу запажа се гласовна промена јотовање.

Јотовање је гласовна промена у којој се глас Ј (јота) спаја с претходним непредњонепчаним сугласником и даје предњонепчани сугласник. Јотовање је и промена Ј у Љ иза уснених сугласника. Примери прут – пруТЈе – пруЋе сноп – сноПЈе – сноПЉе љубав – љубаВЈу – љубаВЉу

Изузеци Код неких речи: класје, осје, пасји, козји.

У ијекавском изговору: пјесма, дјевојка.

У сложеним речима: надјачати, изјавити.

Јотовање се најчешће јавља у следећим случајевима: у компаративу придева брз – брз+ји → бржи (з+ј → ж), јак – јак+ји → јачи (к+ј → ч); у презенту, трпном придеву и имперфекту неких глагола дисати – дис+јем → дишем (с+ј → ш), везати – вез+јем → вежем (з+ј → ж); родити – род+јен → рођен (д+ј → ђ), носити – нос+јен → ношен (с+ј → ш), у инструменталу једнине именица женског рода које се завршавају сугласником глад – глад+ју → глађу (д+ј→ђ), памет – памет+ју → памећу (т+ј→ћ); у грађењу речи цвет – цвет+је → цвеће (т+ј→ћ), корен – корен+је → корење (н+ј→њ), грм – грм+је → грмље (м+ј→мљ), риба – риб+ји → рибљи (ј прелази у љ). Кључна реч: јотовање

23


Јотовање – вежбе 1. Покажи у табели како се глас ј (јота) стапа с претходним сугласником. Глагол

Презент

Промена

Именица

Нови облик

Промена

везати

везјем – вежем

зј>ж

глад

гладју – глађу

дј>ђ

писати

писјем – пишем

со

солју – сољу

метати

метјем – мећем

пиле

пилетји – пилећи

млети

мелјем – мељем

говедо

говедји – говеђи

резати

резјем – режем

лепота

лјепота – љепота (ијекавски)

слетати

слетјем – слећем

нежан

нјежан – њежан (ијекавски)

тј>ћ

2. Покажи у табели како уснени сугласници б, п, м, в и сугласник ј (јота) дају сугласничке групе бљ, пљ, мљ, вљ.

Именица

Нови облик

Промена

сноп

снопје – снопље

пј>пљ

шиб

шибје – шибље

роб

робје – робље

грм

Ако обојиш поља која садрже речи у којима је извршено јотовање, добићеш правилну слику. 24

мј>мљ


Једначење сугласника по звучности Прочитај прву строфу Змајеве песме Врабац и мачка. Размисли о променама гласова код именице врабац. Шта запажаш? – Где ћеш, врапче, зимовати? – пита мачка врапца стара. – Овде, онде, туда, свуда! – тако врабац одговара. Зашто је у облицима именице врабац дошло до промене гласа б у п, па смо добили врапца и врапче? То се дешава зато што човек тежи лакшем изговору речи. Теже би нам било да кажемо врабчев, врабца, јер се један до другог налазе сугласници различити по звучности: бч, бц. Ова гласовна промена назива се једначење сугласника по звучности. Једначење сугласника по звучности настаје када се један до другог нађу два шумна сугласника неједнака по звучности. Онда се они ради лакшег изговора једначе по звучности тако што се први сугласник једначи по звучности с другим. Први сугласник се управља према оном који је на другом месту: ако је други звучан, први се замењује својим звучним парњаком; ако је други безвучан, први се замењује својим безвучним парњаком. Сугласници Ф, Х и Ц, који немају парњаке, утичу на промену: раз+формирати  расформирати, од+хранити  отхранити, из+цепати  исцепати. Изузеци

Примери сладак – слаДКа – слаТКа тежак – теЖКа – теШКа врабац – враБЦа – враПЦа пећи – иЗПећи – иСПећи хлеб – хлеБчић – хлеПчић

Д испред С и Ш: преДСедник, поДШишати. Ђ испред -СТВО: воЂСтво. Страна властита имена: ВашинГТон, ЈанГЦе, ТБилиси. Неке сложене речи: поСТдипломски, ноКДаун.

1. Означи седам погрешно написаних речи у реченици. Напиши текст правилно. Изтрчао је из претсобља и обрадовао се долазку сладког малог врабца који се разцвркутао на низкој грани.

Кључна реч: једначење сугласника по звучности

25


САДРЖАЈ Водич.............................................................................................................................................2 ЗАШТО УЧИМО ГРАМАТИКУ.......................................................................................................3 Сети се шта смо научили у петом разреду...............................................................................................4 Лепа реч гвоздена врата отвара................................................................................................................8 Како настаје глас.........................................................................................................................................9 Подела гласова на самогласнике и сугласнике.....................................................................................10 Подела сугласника по месту изговора...................................................................................................10 Подела сугласника по звучности.............................................................................................................11 Подела речи на слогове............................................................................................................................13 Гласовне промене......................................................................................................................................15 Непостојано А............................................................................................................................................15 Промена Л у О...........................................................................................................................................17 Палатализација..........................................................................................................................................19 Сибиларизација.........................................................................................................................................21 Јотовање......................................................................................................................................................23 Једначење сугласника по звучности.......................................................................................................25 Једначење сугласника по месту изговора..............................................................................................27 Губљење сугласника..................................................................................................................................30 Именичке неличне заменице...................................................................................................................34 Придевске заменице.................................................................................................................................38 Присвојне заменице..................................................................................................................................38 Показне заменице.....................................................................................................................................41 Упитно-односне заменице........................................................................................................................43 Одричне, опште, неодређене и остале придевске заменице..............................................................44 Глаголи........................................................................................................................................................49 Глаголски род (глаголи по прелазности радње)....................................................................................49 Глаголски вид (глаголи по трајању радње)............................................................................................50 Глаголске основе........................................................................................................................................51 Помоћни глаголи.......................................................................................................................................51 Аорист.........................................................................................................................................................53 Имперфекат...............................................................................................................................................56 Плусквамперфекат....................................................................................................................................58 Грађење (творба) речи..............................................................................................................................60 Грађење речи извођењем, додавањем суфикса....................................................................................63 Грађење речи слагањем............................................................................................................................68 Гласовне промене приликом грађења речи...........................................................................................69 Реченице.....................................................................................................................................................73 Независне предикатске реченице...........................................................................................................74 Састав предикатске реченице..................................................................................................................75


ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА......................................................................................................................79 Говори да те видим....................................................................................................................................81 Правилан изговор гласова.......................................................................................................................82 Изговор реченице......................................................................................................................................83 Изговор дугих и кратких акцената..........................................................................................................85 Причање......................................................................................................................................................87 Писмени састав..........................................................................................................................................89 Како да напишем причу...........................................................................................................................90 Вест..............................................................................................................................................................92 Дневник.......................................................................................................................................................94 Богатство језика: синоними и хомоними...............................................................................................97 Деминутиви и хипокористици.................................................................................................................98 Аугментативи и пејоративи......................................................................................................................99 Туђе речи (туђице)................................................................................................................................. 100 Богаћење израза..................................................................................................................................... 101 Жаргонизми............................................................................................................................................ 103 Локализми............................................................................................................................................... 104 Покажи свој став.................................................................................................................................... 105 Како припремити и одржати говор...................................................................................................... 106 Мој први говор: О грешкама................................................................................................................ 107 Описивање. ............................................................................................................................................. 109 Портрет.................................................................................................................................................... 109 Пејзаж...................................................................................................................................................... 110 Екстеријер............................................................................................................................................... 111 Ентеријер................................................................................................................................................. 112 Извештај................................................................................................................................................... 114 Моје шаљиве новине.............................................................................................................................. 116 ПРАВОПИС................................................................................................................................118 Коришћење школског правописа......................................................................................................... 118 Великим словом пишу се....................................................................................................................... 119 Одвојено писање речи........................................................................................................................... 120 Тачка се пише.......................................................................................................................................... 120 Запета се пише........................................................................................................................................ 121 Узвичник.................................................................................................................................................. 121 Црта.......................................................................................................................................................... 122 Цртица...................................................................................................................................................... 122 Две тачке.................................................................................................................................................. 123 Писање гласа Ј........................................................................................................................................ 123 Писање речце НАЈ.................................................................................................................................. 123 СЕТИ СЕ ШТА СМО НАУЧИЛИ............................................................................................................ 124 Шта мислиш о Српском језику за шести разред................................................................................. 131 ИНДЕКС................................................................................................................................................... 132


СРПСКИ ЈЕЗИК

ЗА 6. РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ Прво издање Аутор Илустровали Рецензенти

Др Симеон Маринковић Мирољуб Милутиновић Брада и Андреј Војковић Проф. др Срето Танасић, Институт за српски језик, Београд Миодраг Сретеновић, професор српског језика и књижевности, ОШ „Јован Јовановић Змај“, Стопања Слађана Сретеновић, професор српског језика и књижевности, О  Ш „Јован Јовановић Змај“, Крушевац и ОШ „Станислав Бинички“, Јасика

Лектор

Виолета Бабић

Ликовни уредник

Душан Павлић

Графичко обликовање Издавач

Уредник За издавача Штампа

Небојша Митић Креативни центар Градиштанска 8 Београд Тел./факс: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659

Славица Марковић Мр Љиљана Маринковић Графостил, Крагујевац

Тираж

2000

Година штампе

2019

Copyright

© Креативни центар 2019 CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:811.163.41(075.2) МАРИНКОВИЋ, Симеон, 1941 Српски језик 6 : уџбеник за шести разред основне школе / Симеон Маринковић ; [илустровали Мирољуб Милутиновић Брада и Андреј Војковић]. - 1. изд. - Београд : Креативни центар, 2019 (Крагујевац : Графостил). - 141 стр. : илустр. ; 27 cm. - (Креативна школа) Тираж 2.000. - Регистар. - - Српски језик : за шести разред основне школе : контролни листови. - 20 стр. : илустр. ; 26 cm ISBN 978-86-529-0653-6 COBISS.SR-ID 273617420


школа Креативнашкола Креативна

Симеон Маринковић

СРПСКИ

ЈЕЗИК

ПРОМОТИ ВН И

9 788652 906536

СРПСКИ ЈЕЗИК 6

Уџбеник за шести разред основне школе

ЕРАК М И ПР

6

Profile for Kreativni centar

Srpski jezik 6  

Srpski jezik 6