Page 1


Водич

Управни говор

Дијалог

Разговор између Милице и Драгана:

– Ана је рекла да јој се допадаш! – Шта је рекла Ана? – Да си јој симпатичан. – Ма не то. Наведи ми њене речи. – Аха, рекла је: „Свиђа ми се онај дечак из друге клупе“.

Дијалог је разговор између две особе. Речи које изговарају саговорници стоје у управном говору.

Разговор може бити помирљив и свађалачки. Да би твој разговор био плодотворан и помирљив, требало би да поштујеш нека правила:

Управни говор је навођење туђих речи тачно онако како су изговорене. Такво навођење нечијих речи обележава се посебним знацима – наводницима. Наводници се стављају испред и иза управног говора. Постоје три начина навођења:

1. разговарај о проблему; 2. наступи мирољубиво; 3. нападај проблем, а не особу; 4. усредсреди се на оно што је у том тренутку важно; 5. поштуј туђа осећања; 6. преузми одговорност за своје поступке.

1. Ана је рекла: „Свиђа ми се онај дечак из друге клупе“. 2. „Свиђа ми се онај дечак из друге клупе“, рекла је Ана. 3. „Свиђа ми се“, рекла је Ана, „онај дечак из друге клупе.“

Запамти

Уместо наводника, може се ставити црта, као у примеру стихова из песме Какве је боје поток Григора Витеза из Читанке за трећи разред.

1. А ластавица озгô рече: – Поток је као небо плав. 2. – Поток је као небо плав – ластавица озгô рече. 3. – Поток је – ластавица озгô рече – као небо плав.

Неуправни говор Неуправни говор је посредно навођење туђих речи у нешто измењеном облику. За такво навођење нечијих речи не користе се наводници, већ речи да и како. Ана је рекла ДА јој се свиђа онај дечак из друге клупе. Ана је рекла КАКО јој се свиђа онај дечак из друге клупе.

1. Одреди који од наведених примера припадају помирљивом, а који свађалачком дијалогу. Одглуми дијалоге с другом или другарицом. – Зашто си љута? – Зашто си љута? – Шта те брига? Више нисмо другарице! – Љута сам много. Волела бих да поразговарамо о томе. – Шта се гураш, кретену? Сломићу те! – Коме кажеш да је кретен, будало?!

– Хеј, Марко, поломи ми кости! О чему се ради? – Извини, неко је иза мене падао и одгурнуо ме. Нисам могао да прикочим.

2. Наведи своје примере за свађалачки дијалог у којем је због оштрих речи дошло до сукоба. Наведи пример и за помирљив дијалог у ком је сачувано другарство и пријатељство.

дијалог управни говор

управни говор неуправни говор наводници Уради задатке у Наставним листовима на страни 8.

Уради задатке у Наставним листовима на странама 6 и 7. 4

Кључне речи

5

Смисли, испричај, напиши (задаци за које је потребно боље разумевање градива) Задаци у Наставним листовима

2

Питања и задаци


1 Учимо: • управни и неуправни говор • писање дијалога • променљиве и непроменљиве врсте речи

Твој задатак ће бити да: • • • • • •

опишеш игру коју волиш да играш учествујеш у квизу напишеш замишљени разговор помогнеш Ани да се обуче замислиш разговор о неком проблему довршиш стрип

Лепа реч гвоздена врата отвара Шта значи ова народна пословица? Објасни је. Да ли размишљаш о томе шта се све може постићи лепим речима? Њима се највише може помоћи и другима и себи. Могу се лакше решавати проблеми, задобити наклоност и љубав других, остварити жеље и успеси. Шта могу да учине ружне и увредљиве речи? Оне стварају сукобе, нетрпељивост, мржњу, оне постављају границе, покрећу ратове и чине друге невоље. Које су то речи које су тебе охрабриле, утешиле или развеселиле? Сети се речи које су те наљутиле, растужиле или повредиле. А твоје речи? Које су то речи којима можеш друге да увредиш? Да ли знаш како се повређена особа тада осећа? Размисли о томе шта значе пословице:

Ружна реч ружну иште. Горка реч горак укус има. Изговорена реч је одапета стрела. Којим речима можеш некога да утешиш или развеселиш? Како се тада осећаш? Лепа реч треба да буде и правилно изговорена. Српски језик има своја правила која учимо у школи. Ова књига ће ти помоћи да научиш правила говора и писања, да боље владаш речима. Тако ћеш лакше да сазнаш тајне науке, да ствараш пријатељства и решаваш проблеме.

3


Управни говор Разговор између Милице и Драгана:

– Ана је рекла да јој се допадаш! – Шта је рекла Ана? – Да си јој симпатичан. – Ма не то. Наведи ми њене речи. – Аха, рекла је: „Свиђа ми се онај дечак из друге клупе“. Управни говор је навођење туђих речи тачно онако како су изговорене. Такво навођење нечијих речи обележава се посебним знацима – наводницима. Наводници се стављају испред и иза управног говора. Постоје три начина навођења: 1. Ана је рекла: „Свиђа ми се онај дечак из друге клупе“. 2. „Свиђа ми се онај дечак из друге клупе“, рекла је Ана. 3. „Свиђа ми се“, рекла је Ана, „онај дечак из друге клупе.“ Уместо наводника, може се ставити црта, као у примеру стихова из песме Какве је боје поток Григора Витеза из Читанке за трећи разред.

1. А ластавица озгô рече: – Поток је као небо плав. 2. – Поток је као небо плав – ластавица озгô рече. 3. – Поток је – ластавица озгô рече – као небо плав.

Неуправни говор Неуправни говор је посредно навођење туђих речи у нешто измењеном облику. За такво навођење нечијих речи не користе се наводници, већ речи да и како. Ана је рекла ДА јој се свиђа онај дечак из друге клупе. Ана је рекла КАКО јој се свиђа онај дечак из друге клупе. управни говор неуправни говор наводници Уради задатке у Наставним листовима на странама 6 и 7. 4


Дијалог Дијалог је разговор између две особе. Речи које изговарају саговорници стоје у управном говору.

Разговор може бити помирљив и свађалачки. Да би твој разговор био плодотворан и помирљив, требало би да поштујеш нека правила: 1. разговарај о проблему; 2. наступи мирољубиво; 3. нападај проблем, а не особу; 4. усредсреди се на оно што је у том тренутку важно; 5. поштуј туђа осећања; 6. преузми одговорност за своје поступке. 1. Одреди који од наведених примера припадају помирљивом, а који свађалачком дијалогу. Одглуми дијалоге с другом или другарицом. – Зашто си љута? – Зашто си љута? – Шта те брига? Више нисмо другарице! – Љута сам много. Волела бих да поразговарамо о томе. – Шта се гураш, кретену? Сломићу те! – Коме кажеш да је кретен, будало?!

– Хеј, Марко, поломи ми кости! О чему се ради? – Извини, неко је иза мене падао и одгурнуо ме. Нисам могао да прикочим.

2. Наведи своје примере за свађалачки дијалог у којем је због оштрих речи дошло до сукоба. Наведи пример и за помирљив дијалог у ком је сачувано другарство и пријатељство.

дијалог управни говор Уради задатке у Наставним листовима на страни 8. 5


Телефонски разговор – Еј, ћао, да ти испричам шта ми се догодило данас кад сам се враћала из школе. Онај блесави Лука из шестог и Ненад ишли су... – Зашто ми то причаш? – Ало, Милице, да ли си то ти? – Не, нисам ја Милица! – Дајте ми, молим вас, Милицу! – Коју Милицу? Овде нема Милице. – Да ли је то стан Лукића? – Не. – Како не? – Сигурно сте погрешили број телефона. – О, извините! Због чега је дошло до забуне у разговору? Зато што нису поштована правила: • прво поздрави саговорника; • затим се представи; • провери да ли је то број који тражиш; • захвали се на крају разговора или се извини ако позовеш погрешан број. Значи: – Добар дан, овде Ана, да ли је то стан Лукића? – Да. – Молим вас, могу ли да разговарам с Милицом? – Сачекај да је позовем. – Хвала вам.

Уради задатке у Наставним листовима на странама 9 и 10.

6


Променљиве и непроменљиве речи Промене Зове се Мира. Од Мире добијах осмех често, па Мири дадох у срцу престо. Сад сањам Миру. Дозивам: „Миро!“ Дружим се с Миром. Причам о Мири. И ја се мењам уз мука триста, а она – ништа, остала иста. С. М. Примећујеш да се именица Мира у песми појављује у различитим облицима. Поред те именице, променљиве речи из песме су такође: зове се, добијах, осмех, дадох, срцу, престо, снивам, дозивам, дружим се, причам, ја, мењам се, мука, она, остала, иста. Непроменљиве речи из ове песме су: од, често, па, у, сад, с, о, и, уз, триста, а, ништа. Све речи у нашем језику деле се на променљиве и непроменљиве. Именице, придеви, заменице, глаголи и неки бројеви су променљиве речи, јер приликом употребе у реченици мењају облик. За променљиве речи (звати се, зовем се, зовеш се, зове се; добијати, добијах, добијаше; срце, срца, срцу; причам, причаш, прича, причамо, причате, причају итд.) карактеристично је то што у реченици добијају различите завршетке. Непроменљиве речи никад не мењају облик. Именицу Мира у песми замени при читању речима: Петар, школа, Сунце, бели облаци, зелено дрво. Пример: Зове се Петар, Од Петра добијах осмех често… променљиве речи непроменљиве речи Уради задатке у Наставним листовима на страни 11. 7


Сети се шта смо научили Врсте речи

Променљиве

Непроменљиве

Приликом употребе у реченици мењају облик

Никада не мењају облик

именице

О тим врстама речи учићеш у петом разреду.

придеви заменице глаголи бројеви (неки)

Управни и неуправни говор

Управни говор

Неуправни говор

наводници „ “

речи да и како

црта –

Следе прва и друга провера знања (између две провере треба да прође од 7 до 10 дана).

8


2 Учимо: • • • • •

подела именица по значењу род именица број именица писање великог слова препричавање

Твој задатак ће бити да: • • • • • •

препричаш басну на разне начине напишеш шаљиву вест решаваш укрштенице са именицама најавиш наступ теби омиљене личности направиш интервју напишеш графите

Именице Замисли да ствари, бића и појаве немају имена. Да ли бисмо тада могли да разговарамо? На пример, како бисмо некоме рекли:

– У шуми, на планини Тари, видео сам медведа. или

– У школу данас није дошла Марија Савић. Морали бисмо речима и рукама да описујемо шуму, Тару, медведа, школу и Марију Савић. То би било веома дуго и тешко. Зато су људи дали имена стварима, бићима и појавама, свему што их окружује, ономе о чему размишљају, шта осећају. Тим поводом није било довољно само једно име за човека или за медведа, већ су смишљана имена за сваки делић њиховог тела, за многе њихове различите покрете, гласове итд. Шта мислиш, који су називи повезани с човековом руком? Како се називају главни делови руке? Како се називају кости руке? Како мишићи руке? Како називамо покрете руком? Да бисмо лакше учили о именима, тј. о именицама, поделили смо их на неколико врста.

Понађи осам именица у песми Последњи лешник Јована Јовановића Змаја. На дрвету, чак на врху, тужна лица седи једна забринута веверица.

Јесен позна, већем жути лист на грани, сад лешника нема више сви побрани.

именице 9


Подела именица по значењу Именице су променљиве речи које означавају имена бића, предмета, појава и материје. ВРСТЕ ИМЕНИЦА

ПРИМЕРИ

Властите – означавају властита имена бића (људи и животиња), географских појмова (река, планина, мора)

Марија Жућко Ниш Морава Ртањ Јадранско море

Заједничке – означавају заједничка имена бића, предмета и појава

човек, мајка, ученица; пас, жаба; дрво, море, планина; торба, капа, кућа; киша, ветар, снег

Збирне – означавају скуп више бића или предмета исте врсте

деца, браћа; прасад, телад; цвеће, лишће, камење

Градивне – означавају неку материју или грађу

вода земља песак малтер шећер брашно сребро

За оне који желе да знају нешто више Апстрактне или мисаоне – означавају осећања, особине и стања

срећа, туга, љубав, младост, детињство, здравље

Напомена: Мисаоне именице не мораш обавезно да научиш у четвртом разреду.

властите именице заједничке именице збирне именице градивне именице Уради задатке у Наставним листовима на странама 12 и 13. 10


Род именица Именице могу бити мушког, женског или средњег рода.

Посматрај слике и помоћу заменица тај, та, то наведи још неке именице према роду.

Мушки тај

Женски та

Средњи то

човек кишобран штап

жена хаљина ташна

дете сунце дрво

Како одређујемо род именица? Именице које означавају имена бића имају природни род, зато што су мушког или женског пола или су још у полном развоју. Ове именице имају један од три рода: мушки, женски или средњи род. мушки (тај: човек, петао, мачак) Природни род

женски (та: жена, кокошка, мачка) средњи (то: дете, пиле, маче)

Именице које означавају предмете, појаве и материју нису бића, немају пол. Због тога имају само граматички род. Граматички род може бити мушки, женски и средњи. Он се одређује према сличности облика речи с речима које имају природни род. мушки (тај: кишобран, зид, штап) Граматички род

женски (та: торба, река, књига) средњи (то: поље, море, небо)

11


Број именица Именице имају различите облике за једнину и множину. Именица је у једнини када означава једно биће, предмет или појаву. У множини је када означава више бића, предмета или појава. Једнина Ово је књига.

Множина Ово су књиге.

Једнина син пешкир ћерка птица море поље Неке именице имају само множину.

Множина синови пешкири ћерке птице мора поља Неке заједничке именице имају и множину и облик збирне именице.

наочаре панталоне врата маказе

лист

цвет

грана

листови

цветови

гране

лишће

цвеће

грање

санке уста

род именица природни род граматички род број именица

Уради задатке у Наставним листовима на странама 14 и 15. 12


Писање великог слова Великим словом пишу се називи континената, држава, покрајина и њихових становника.

Великим словом пишу се називи насеља (градова и села) и њихових становника.

Европа

Европљанин

Европљанка

Београд

Београђанин Београђанка

Србија

Србин

Српкиња

Нови Сад

Новосађанин Новосађанка

Црна Гора

Црногорац

Црногорка

Ниш

Нишлија

Нишлијка

Мађарска

Мађар

Мађарица

Чачак

Чачанин

Чачанка

Русија

Рус

Рускиња

Сомбор

Сомборац

Сомборка

Срем

Сремац

Сремица

Ваљево

Ваљевац

Ваљевка

Војводина

Војвођанин

Војвођанка

Панчево

Панчевац

Панчевка

Шумадија

Шумадинац

Шумадинка

Вишњица

Вишњичанин Вишњичанка

Мачва

Мачванин

Мачванка

Параћин

Параћинац

Параћинка

Банат

Банаћанин

Банаћанка

Борча

Борчанин

Борчанка

Сигурно запажаш да се код вишечланих назива држава, покрајина, градова и села великим словом пишу све речи осим речи као што су и, на и сл.: Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина, Велика Британија, Нови Сад, Петровац на Млави, Велика Плана. Напиши у свесци правилно реченицу. Пази на велика слова.

ја сам летовао на јадранском мору, у црној гори, у граду који се зове херцег нови код рођака црногораца.

велико слово вишечлани називи

Уради задатке у Наставним листовима на странама 16 и 17. 13

Srpski Jezik 4-web  

Zabavna gramatika za četvrti razred osnovne škole др Симеон Маринковић

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you