Page 1

Simeon Marinkovi}

za tre}i razred osnovne {kole


СРПСКИ ЈЕЗИК за трећи разред основне школе


Водич

Запамти

2

Питања и задаци

Смисли, испричај, напиши


Лепота и снага речи Кад неко лепо говори, за њега се каже:

Кад говори, к да бисер броји.

Кад говори, к да голуб гуче.

Речима би и камен с пута померио.

Лепа реч и гвоздена врата отвара.

1. Објасни зашто се каже: • Те речи су ми биле као мелем на рану. • Говори да те видим. • На језику мед, а у срцу јед.

• Реч кости нема, али кости ломи. • Реч горе посече него сабља. • Његове речи су ми дале крила.

2. Наведи речи које би могле да те: • утеше кад си тужан • охрабре кад си уплашен

• наљуте • развеселе.

Наведи речи: • које не волиш да чујеш • које волиш да чујеш • којима би утешио друга/другарицу • којима би се извинио некоме кога си кад слабо ураде задатке случајно повредио.

Ова књига ће ти помоћи да научиш лепше да говориш и пишеш. Тако ћеш се осећати сигурније у сваком разговору и у односима с другима.

3


Причање – Јоване, испричај ми како ти је било у школи. – Супер. – Да ли те је учитељица нешто питала? – Да. – Јеси ли знао да одговориш? – Да. – Да ли нешто можда ниси знао? – Да. – Да ли ти се догодило нешто непријатно? – Не. Јован очигледно не жели да прича својој мами о доживљајима у школи. Причање о доживљајима, али и о било чему другом, може бити кратко, сажето. Говори се само оно што је најважније, а оно што је мање важно изоставља се. На питање како је било у школи, Маја је испричала: Било је сунчано с повременим облацима и кишом. У школу сам стигла на време. На контролном из математике добила сам четворку. Мораћу да вежбам дељење. Учитељица ми је похвалила састав из српског. Прочитала сам га пред одељењем. Нина се на мене наљутила. Неће госпођица да каже зашто. То није лепо од ње. Причање може бити и опширно (детаљно). Тада се наводи низ детаља, и важних и мање важних. Када сам пошла у школу, срела сам Тању. Она је обукла нову плаву хаљину и везала жуте машнице. Много се прави важна. Каже да је урадила два задатка за домаћи из математике. Трећи није знала. Мама није стигла да јој помогне. Поред тетка Зорине куће виделе смо оно жуто маче. Јој што је слатко! Само врти репићем и гледа – овако. Кад му пружиш гранчицу, оно трчи и скаче да је ухвати. Ми смо се тако с њим заиграле и наишао је Славко. Почео је да лаје и да се бечи на њега. Оно је, јадно, побегло. Зато смо после пријавили Славка учитељици. Дошле смо у школу баш кад је звонило. Знаш, мама, учитељица је данас обукла ону шарену хаљину с цветићима. Баш јој лепо стоји... 4


Ово је тек почетак Мајиног опширног причања о доживљајима у школи. Следи све оно што се догађа на сваком часу, па на одморима, затим како је било на повратку из школе, све до уласка у кућу. Лепо је кад неко уме лепо да говори. Међутим, да ли ћеш причати сажето, опширно или пак нећеш бити расположен за причу, зависи од тебе, a и од слушалаца. Ако је тема за вас занимљива, ако те слушаоци гледају и слушају са интересовањем, причај опширније. Ако те не прате док говориш, скрати причу. Увек треба наћи меру. 1. Погледај слике. Испричај причу о томе шта се догодило. 1.

3.

4. 2.

2. Смисли и испричај другачију басну о гаврану и лисици према следећем плану: • гладна лисица је опазила на дрвету гаврана како у кљуну држи сир • лисица покушава да га превари и да се докопа сира • гавран вара лисицу • лисица одлази посрамљена.

3. Смисли и испричај бајку у којој ће важни ликови бити: витез који има чудотворни мач, зачарана принцеза претворена у врану и крилати коњ. (Види Наставне листове, стр. 5.)

5


Разговор

Разговор између два лица назива се дијалог.

Веома је важно да научиш да разговараш у разним приликама с друговима, с млађом децом и са одраслима. Често се сети оне народне мудрости: „Лепа реч гвоздена врата отвара“. Уз лепу реч, током разговора треба да поштујеш и нека правила понашања.

Телефонски разговор – Хало! – Да! – Мишо, јеси ли ти? – Нисам. – Дајте ми Мишу! – Ког Мишу тражите? – Милоша Марковића. – Он није овде. – Куда је отишао? – Не знам. – Како не знате? – Тако, он не станује овде. – Када се одселио? – Није се одселио. Он не живи у овој згради. – Па где живи? – Не знам. – Како не знате? Да ли је то стан Милоша Марковића? – Није. Погрешили сте број телефона. – Како погрешила? – Не знам. Погледајте свој телефонски именик. Због чега је дошло до забуне у разговору? Зато што нису поштована добра правила: • прво поздрави саговорника • затим се представи • провери да ли си добио прави број • захвали се на крају разговора или се извини ако си позвао погрешан број.

6


Дакле, разговор у којем не би било забуне гласио би овако: – Добар дан, овде Ана Родић. Да ли је то стан Марковића? – Добар дан. Изволите, стан Марковића. – Молим вас, могу ли да разговарам с Милошем? – Сачекајте да проверим. На крају разговора не заборави да кажеш: – До виђења! Хвала!

Свађалачки и помирљиви разговори Свађалачки разговор – Милоше, хајде да играмо фудбал! – Не, играћемо кошарку! – Нећу! Боље да играмо фудбал! – Ти си себичан. Увек хоћеш да буде по твом. – Ко је себичан? Па ти си већи себичњак од мене? – Онда ми више ниси друг! Помирљиви разговор – Милоше, хајде да играмо фудбал! – Филипе, мени се данас стварно не игра фудбал. Молим те да овог пута играмо кошарку. Или: – Филипе, предлажем да извлачимо сламку или да бацимо новчић. Шта падне – то да играмо: фудбал или кошарку. Свађалачки разговор – Како можеш да будеш онако безобразна и да свима испричаш оно о мени?! – Шта сам испричала? Коме? – Знаш ти шта и коме. Нећу више да се дружим с тобом кад си таква лажљивица! Помирљиви разговор – Тања, било ми је тешко кад сам чула да си испричала оно о мени. Реци ми да ли је то тачно. – Ана, молим те да о томе поразговарамо. Кажи ми шта си то чула. Од кога? 1. Упореди ове разговоре. Зашто су једни свађалачки, а други помирљиви? Шта се може догодити после једних, а шта после других разговора? Какве могу бити последице?

7


Препричавање Има људи који знају веома лепо да препричавају књиге које су читали и филмове које су гледали. Тада може да ти се учини да си и сам књигу прочитао и филм одгледао. Постоје и они који препричавају невешто, не труде се, него тек онако, збрда-здола, наврат-нанос. Препричавање, као и причање, може бити сажето и опширно (детаљно). Сажето препричавање бајке „Црвенкапа“ могло би да изгледа овако:

Црвенкапа је пошла да болесној баки однесе колаче. Успут је скренула у шуму како би набрала баки цвећа. Срео ју је вук и сазнао куда је пошла. Брзо је отишао пречицом до бакине куће. На превару је ушао и прогутао баку. Кад је дошла Црвенкапа, прогутао је и њу. Заспао је сит. Онда је дошао ловац и расекао вуков стомак. Из стомака су живе и здраве изашле бака и Црвенкапа. Опширно препричавање много је дуже, детаљније. У случају ове бајке треба да се прича о томе како је Црвенкапа била лепа девојчица, како се облачила, зашто је добила такво име, с ким је живела, шта је све њена мама спаковала у корпу за болесну баку, шта јој је мама саветовала на поласку итд. Када причу усмено препричаваш, онда причање треба да буде пропраћено нарочитом бојом гласа, посебним изгледом лица, покретима тела и др. Због тога усмено препричавање може бити веома узбудљиво.

Препричај бајку коју волиш прво сажето, а онда опширно (детаљно). Вежбај усмено препричавање онако како то чине глумци. Замишљај да пред собом имаш публику или стани пред огледало. Гласом, покретима, изразом лица покушај да заинтересујеш гледаоце и слушаоце.

8


Како се пишу разгледница, честитка и позивница Копаоник, 16. фебруара 2011 Драга мама, Стигли смо на Копаоник. Овде нам је лепо. У соби сам са Аном и Тањом. Саме намештамо кревете и сређујемо ствари, па нас учитељица похваљује. Снег је дубок и свакога дана помало пада. Санкамо се и скијамо. Били смо на Панчићевом врху. Горе је дувао јак ветар, па смо се кратко задржали. Сваке вечери имамо забаву. Све вас много волим Дуња

Госпођа Марина Савић Трг слободе 15 18 000 Ниш

Драги деко, Срећан ти рођендан! Да ми будеш весео и здрав и да се често дружимо! Волим те много! Твој унук Милош

Господин Марко Ковач Ул. Змај Јовина бр. 8 21 000 Нови Сад

Позивница За Милену Перић, III2

Драга Милена, Позивам те на прославу мог десетог рођендана. Много бих волео да дођеш! Забава ће се одржати у суботу, 21. јануара, од 18–20 часова у мојој кући у Јастребачкој улици бр. 6. Много поздрава Милош Красић, III1 Телефон: 3142-763 9


Азбука и абецеда Азбука је редослед слова ћирилице. Некада су се прва два ћириличка слова називала аз (А) и буки (Б). По њима је читав ред ћириличких слова добио назив азбука. Абецеда је редослед слова латинице. Тај назив добијен је састављањем имена прва четири латиничка слова: а+be+ce+de.

1. Научи напамет и азбуку и абецеду. Тако ћеш се лако служити речницима, енциклопедијама и другим књигама. 2. Упореди слова азбуке и абецеде. Која су слова по облику иста, а која су слична?

10

Азбука

Абецеда

A a, A a Б б, B b В в, V v Г г, G g Д д, D d Ђ ђ, : ; Е е, E e Ж ж, Y y З з, Z z И и, I i Ј ј, J j К к, K k Л л, L l Љ љ, Q q М м, M m Н н, N n Њ њ, W w О о, O o П п, P p Р р, R r С с, S s Т т, T t Ћ ћ, } ] У у, U u Ф ф, F f Х х, H h Ц ц, C c Ч ч, { [ Џ џ, X x Ш ш, ? /

A a, A a B b, B b C c, C c Č č, ^ ~ Ć ć, ] } D d, D d Dž dž, D` d` Đ đ, \ | E e, E e F f, F f G g, G g H h, H h I i, I i J j, J j K k, K k L l, L l Lj lj, Lj lj M m, M m N n, N n Nj nj, Nj nj O o, O o P p, P p R r, R r S s, S s Š š, [ { T t, T t U u, U u V v, V v Z z, Z z Ž ž, @ `


Реченица

Реченица је мисао или порука исказана речима.

Тешко питање – Хајде, постави једно тешко питање!

заповедамо

– Који лед није смрзнут?

питамо

– Не знам.

обавештавамо

– Лед који није смрзнут је – поглед. – Ух, та немој ми рећи!

узвикујемо

Врсте реченица по значењу У претходном разреду учили смо три врсте реченица по значењу. 1. Обавештајне реченице. То су реченице које пружају неко обавештење. Ја волим шалу. Не знам одговор на питање. Знам одговор. На крају обавештајних реченица пише се тачка. 2. Упитне реченице. То су реченице којима се нешто пита. Волиш ли шалу? Знаш ли одговор на питање? Који лед није смрзнут? На крају упитних реченица ставља се упитник. 3. Заповедне реченице. То су реченице којима се изражава заповест, захтев или молба. Хајде да се шалимо! Постави тешко питање! Слушај ме пажљиво! На крају заповедних реченица пише се узвичник. 11


Садржај Водич ...................................................................................................................................... 2 Лепота и снага речи ............................................................................................................. 3 Причање ................................................................................................................................ 4 Разговор ................................................................................................................................. 6 Препричавање ...................................................................................................................... 8 Како се пишу разгледница, честитка и позивница ........................................................... 9 Азбука и абецеда ................................................................................................................ 10 Реченица .............................................................................................................................. Потврдни и одрични облик реченице .............................................................................. Писање речце НЕ уз глаголе, именице и придеве .......................................................... Писање речце ЛИ ............................................................................................................... Делови реченице ................................................................................................................ Проширивање реченицe .................................................................................................... Управни говор ..................................................................................................................... Неуправни говор ................................................................................................................ Наглашени и ненаглашени слогови ................................................................................. Наглашавање речи у реченици ......................................................................................... Наглашавање реченица ..................................................................................................... Речи са супротним значењем ........................................................................................... Писање датума .................................................................................................................... Писање бројева словима ...................................................................................................

11 13 14 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 23

Именице .............................................................................................................................. Врсте именица .................................................................................................................... Род именица ........................................................................................................................ Број именица ...................................................................................................................... Писање великог слова ........................................................................................................ Речи које имају различите облике, а исто или слично значење ................................... Речи истог облика, а различитог значења ....................................................................... Описивање ..........................................................................................................................

24 25 26 27 28 29 30 31

Глаголи ................................................................................................................................. Глаголска лица .................................................................................................................... Глаголска времена – прошло, садашње, будуће ............................................................ Потврдни и одрични облик глагола ................................................................................. Писање гласа ј .................................................................................................................... Књижевне и некњижевне речи ..........................................................................................

32 33 34 35 35 36


Пишчев говор и говор ликова ........................................................................................... Вишезначност речи ............................................................................................................ Извештавање ....................................................................................................................... Скраћенице .........................................................................................................................

37 38 39 40

Придеви ............................................................................................................................... Род и број придева ............................................................................................................. Умањенице .......................................................................................................................... Увећанице ............................................................................................................................ Грађење речи ...................................................................................................................... Предлагање .........................................................................................................................

41 42 43 44 45 46

Шта смо научили ................................................................................................................ 47


СРПСКИ ЈЕЗИК

за трећи разред основне школе Аутор

др Симеон Маринковић

Илустровао

Мирољуб Милутиновић Брада

Рецензенти

мр Александра Станић, професор српског језика и књижевности Горица Ивановић, професор разредне наставе, ОШ „Свети Сава“, Београд Зорица Нобл, професор разредне наставе, ОШ „Вељко Дугошевић“, Београд

Лектор

Виолета Бабић

Ликовни уредник

Душан Павлић

Графичко обликовање

Драгица Динчић

Издавач

Креативни центар Градиштанска 8, Београд Тел./факс: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659

Уредник

Слађана Илић

За издавача

мр Љиљана Маринковић

Штампа CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

Тираж Copyright

© Креативни центар 2011

37.016:811.163.41(075.2) МАРИНКОВИЋ, Симеон, 1941 Српски језик : за трећи разред основне школе / [Симеон Маринковић ; илустровао Мирољуб Милутиновић Брада]. - 1. изд. Београд : Креативни центар, 2011 (Београд : Публикум). - 53 стр. : илустр. ; 26 cm. (Креативна школа) Податак о аутору преузет из колофона. - Тираж 5.000. ISBN 978-86-7781-849-4 COBISS.SR-ID 183786252

Министар просвете Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника у оквиру уџбеничког комплета за предмет Српски језик у трећем разреду основне школе решењем број 650-02-00712/2010-06 од 22.2.2011. године.

Srpski jezik 3  
Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you