Page 1


Edicija Mala psihol

ogija

SOS za tinejxere tre}e izdawe Autor Ru`ica Obradovi} Ilustrovao Dobrosav Bob @ivko vi} Recenzenti mr Dijana Plut Ivana Luki} Urednik Slavica Markovi} Grafi~ki dizajn Andrej Vojkovi} Lektor Nevena ^ovi} Izdaje Kreativni centar Beograd, Gradi{tanska 8 Tel. / faks: 011 / 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 www.kreativnicentar.rs E-mail: info@kreativnice ntar.rs Za izdava~a mr Qiqana Marinkov i} [tampa Grafiprof Tira` 3.000 ISBN 978-86-7781-494 -6 copyright Š Kreativni cen tar, 2007 CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 159.922.73(035) 159.923.5-053.6(035) OBRADOVI], Ru`ica , 1953 SOS za tinejxere : odgo vori na pitawa koja prate odrastawe / Ru`ica Obradovi} ; ilustrovao Dobrosav Bob @ivkovi}. - 3. izd .Beograd : Kreativni centar, 2008 (Beograd : Grafiprof). - 107 str. : ilustr. ; 24 cm (Edicija Mala psiholo gija) Tira` 3.000. ISBN 978-86-7781-494-6 a) Mladi - psihologija COBISS.SR-ID 153842

- Priru~nici

700


Ru`ica Obradovi}

Odgovori na pitawa koja prate odrastawe

ilustrovao

Dobrosav Bob @ivkovi}


Dragi ~i tao~e,

U svim periodima `i vota, a posebno onda kada si mlad, postoje problemi koji te zaokupqaju i mu~e , a koji ti se ~ine toli ko veli kim, te{k im i nere{ivim da zbog toga o wima ni kome i ne govori{. Ne usu|uje{ se da pi ta{ najbli`e za savet, jer se stidi{ da sa wima o tome razgovara{. Ne pi ta { drugarice i drugove, jer te je blam da poka`e{ da ne{t o ne zna{, ili se pla{ i{ da }e{ bi ti pogre{no shva}en, is mejan ili grubo odbijen (iako si sigu ran da i wih mu~e is te dileme). Ne pi ta{ ni kog starijeg, jer misli{ da te ni ko ne poznaje dovoqn o da bi ti dao isprav an odgovor... Iako ti sada ne izgl eda tako, problemi mlados ti su re{ivi i nijedan nije toli ko veli ki i slo`en da ga znawe i iskustvo ne mogu re{i ti. Uost alom, ako potra`i{ , uvek }e{ na}i nekoga ko ti mo`e pomo}i. Zavi ri u kwigu. Neki odgovori su ve} spremni. Tvoj psiholog Ru`ica Obradovi}


Ja...


Ni{ta me ne zanima . Pomozi te mi!

nteresovawa se stvaraju. Niko se s wima ne ra|a, niti ih dobija nasle|em od roditeqa ili predaka. Interesovawa na{ih bli`wih mogu ali ne moraju da postanu i na{a li~na. Da bi ne{to postalo predmet na{eg interesovawa, o wemu moramo ne{to znati ili se informisati. Ne mo`e{ re}i da te ne interesuju kwige ako ih ne ~ita{, da te ne zanimaju pozori{ne i bioskopske predstave ako ne ide{ u bisokop ili pozori{te, da te ne privla~i umetnost ako ne pose}uje{ galerije i izlo`be, da te ne interesuje sport ako se do sada nisi bavio nekim sportom, da je politika nezanimqiva ako ne zna{ {ta se de{ava kod nas i u svetu, da te ne zanima religija ako ni{ta ne zna{ o veri, kulturi i tradiciji nekog naroda, da je kompjuter dosadan ako nisi nikada poku{ao da radi{ na wemu... Probaj neke nove stvari, eksperimenti{i. Po|i sa drugom na jedan wegov ~as kapoere (vrsta borbenog plesa), idi sa bratom na wegov odbojka{ki trening, pozajmi od drugarice wenu omiqenu kwigu ili CD, sa ujakom koji se razume u modernu umetnost poseti neku dobru izlo`bu... Vrlo ~esto se de{ava da volimo da radimo ono {to nam „ide od ruke“. Po|i od onoga {to ume{ dobro da radi{ i za {ta si sposoban, pa na|i poqe interesovawa u kojem }e{ te sposobnosti razvijati i ispoqavati.

I

6


Debela sam i o~aj na. U stvari, o~ajna sa m samo kad zavr{im sa jelom. Dok jede m u`ivam i ne mogu da se zaus tavim. Uvek jedem s ube|ewem da }u od su tra druga~ ije da se pona{am, da }u od su tra dr`ati dijetu ili mawe jesti. To su tra u mo m slu~aju ni kako da stigne. Stalno gledam manekenke i mr{ave devojke, potajno im se divi m i `elim da izgled am kao one, ali se te{i m mi{qu da one trpe , da su stalno glad ne i da im je u `ivotu uskra}eno ne{to le po. Kako da jedem i budem lepa?

a{to uop{te `elimo da izgledamo lepo? Verovatno zato da bismo se nekome dopali. A {ta zna~i dopadati se nekome kad dobro znamo da ukusa ima koliko i qudi? Ono {to je nekome lepo drugome nije i obrnuto. Lepota mo`e biti va`na samo prilikom prvog susreta, ali ni to ne mora biti tako. Va`niji je celokupan utisak koji ostavqamo. Za bilo kakav daqi kontakt potrebno je mnogo vi{e od izgleda. Va`no je uzajamno slagawe, dopuwavawe, razumevawe. Zadovoqan ~ovek je lep ~ovek. Devojka koja je zadovoqna sobom do`ivqava sebe kao lepu i privla~nu, uprkos mawku ili vi{ku kilograma. Lep{a je kad je vedra i raspolo`ena, nego kada je mrzovoqna i okupirana iscrpquju}im mislima o tome {ta joj je sve uskra}eno da bi ostvarila neki ciq koji i nije wen li~ni, ve} op{ti, dru{tveni, ciq koji je postavio neko drugi.

Z

Svako treba da razmisli o tome za{to `eli da smr{a: da li `eli da bude mr{aviji zbog sebe, zbog svog zdravqa ili zbog drugih; da li mu hrana ipak predstavqa ve}e zadovoqstvo nego ravan stomak. Umerenost u jelu, slu{awe impulsa iz tela koji nam govore da li smo jo{ gladni ili ne, i ono najva`nije, bavqewe nekim sportom (ili bar svakodnevna {etwa) mogu da nam pomognu da ostanemo vitki bez gladovawa i dijeta. Bilo bi dobro da prestane{ da vodi{ stalnu borbu sa sobom. Jo{ jedan va`an savet: le{karewe na krevetu posle jela zameni {etwom u prirodi ili nekom drugom fizi~kom aktivno{}u!

7


Mislim da sam ru`an, da mi je kosa grozna, a nos prevelik. Osim toga sam i nizak. ^ini mi se da sam iskompleksiran zbog svog izgleda. Kako da se oslo bodim ovog kompleksa?

ezadovoqstvo fizi~kim izgledom je vrlo ~esta pojava kod mladih u adolescenciji. To je period u kojem se mnogo pa`we posve}uje izgledu i onome {to drugi ka`u, a fizi~ki razvoj tada jo{ nije zavr{en i priroda jo{ nije obavila svoj posao do kraja. Vreme koje je pred tobom done}e ti, pored fizi~kih promena, i promenu u do`ivqavawu sebe, pa }e{ se i ti, kao i mi ostali, polako navi}i na svoj izgled i prihvatiti sebe onakvim kakav jesi. U me|uvremenu ne dozvoli da te to nezadovoqstvo ko~i i poku{aj da ula`e{ u sebe i u svoje druge kvalitete. U dru{tvu, kao i kod suprotnog pola, omiqeni su momci koji su zabavni, obrazovani, duhoviti i {armantni. Zato je va`no da osim spoqa{wih karakteristika stekne{ i one mnogo zna~ajnije, kao {to su znawe, obrazovawe, maniri. Poku{aj da ne misli{ previ{e o svom fizi~kom izgledu i ispuni vreme nekim drugim sadr`ajima i mislima. A kad se razvoj zavr{i, ukoliko i daqe bude{ nesre}an, mo`e{ prona}i na~in da ne{to promeni{. Estetska hirurgija danas ~ini ~uda.

8

N


Obo`avam crnu boju i stalno se obla~im u crno. To izlu|uje moje rodi teqe. A ja samo volim crnu boju i volim sebe da vidim obu~enu u crno. Ina~e sam do bar |ak, vesela sam, dru`im se i ne pripadam ni kakvoj sekti. Za{to se qudi toli ko bave drugima i za{to je va`no kako je ko obu~en?

ita{ se za{to je va`no kako je ko obu~en. Pa va`no je, svima je va`no. I tebi je va`no. Da nije, lako bi se odrekla qubavi prema crnoj boji i bilo bi ti svejedno {ta nosi{. Uostalom, odelo je jedan od na~ina na koji se predstavqamo drugima. Tebi je lepo i ugodno i svi|a ti se kako izgleda{ u crnom, {to je vrlo va`no. Lak{e }emo se dopasti drugima ako se sami sebi dopadamo i ako smo zadovoqni sobom. Ka`e{ da ti zameraju i pita{ se za{to se qudi toliko bave drugima. U ovom slu~aju ti qudi su tvoji najbli`i, tvoji roditeqi. Oni na tvoje obla~ewe reaguju najpre iz zabrinutosti i straha (jer u na{em narodu postoji verovawe da je crna boja negativna, da je boja `alosti, depresije, o~aja koji vodi do zanemarivawa izgleda). Uz to, tvoji roditeqi verovatno smatraju da ima mnogo veselijih boja i da je mladost pravo vreme za crveno, `uto, jarko i svetlo.

P

9


SOS за тинејџере | Ружица Обрадовић  

У свим периодима живота, а посебно онда када си млад, постоје проблеми који те заокупљају и муче, а који ти се чине толико великим, тешким и...

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you