Page 1


CMYK Strana:112

S DECOM OKO SVETA 2 tre}e izdawe autor: Tatjana Rodi} n ilustracije i grafi~ki dizajn: Du{an Pavli} urednik: Slavica Markovi} n redaktor: Milena Trutin n lektor: Ivana Igwatovi} za izdava~a: Qiqana Marinkovi} izdava~: KREATIVNI CENTAR n Gradi{tanska 8, Beograd, Srbija telefoni: 011/ 38 20 483, 38 20 464, 244 06 59 www.kreativnicentar.rs n e-mail: info@kreativnicentar.rs {tampa: Grafiprof, Beograd, Crnotravska b.b. Tira`: 3.000 Copyright©KREATIVNI CENTAR 2007

CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 913(4/9) (031.053.2) RODI], Tatjana, 1967 S decom oko sveta. Deo 2 / Tatjana Rodi} ; ilustrovao Du{an Pavli}. – 3. izd. – Beograd : Kreativni centar, 2009 (Beograd : Grafiprof). – 111 str. : ilustr. ; 30 cm Tira` 3.000 – Bibliografija: str. 109. ISBN 978-86-7781-390-1 COBISS.SR-ID 167909388


CMYK Strana:1


CMYK Strana:2


CMYK Strana:3

UboD Kwiga S decom oko sveta 1, objavqena 1998. godine u izdawu Kreativnog centra, nastala je kao rezultat programa Ruke oko sveta, pokrenutog u `eqi da se kod dece podstakne razumevawe i prihvatawe razli~itosti. Taj program omogu}io je deci pred{kolskog uzrasta (od ~etiri do sedam godina) da se upoznaju s preko dvadeset zemaqa, s narodima koji u wima `ive, wihovim obi~ajima i kulturama. Zainteresovanost i motivisanost dece, kao i jasno izra`ena potreba mladih za istra`ivawem i saznawima o svetu koji ih okru`uje, wihova `eqa za druga~ijim i novim, vodile su ka razradi programa i wegovom detaqnijem razvijawu. Tako je, upravo zahvaquju}i svesti o navedenim zahtevima i potrebama, pokrenut program Multikulturalna vrte{ka, koji se ve} godinama primewuje u Studiju za jezik i kulturu Kente. Program se ostvaruje na tri na~ina, u zavisnosti od uzrasta dece (radionice za decu od ~etiri do {est godina, od sedam do deset godina i od jedanaest do ~etrnaest godina). Najmla|oj deci razli~ite zemqe predstavqaju se pri~om o wihovim osnovnim obele`jima i osobenostima (jezik, zastava, pesma, hrana, ples itd.), dok rad sa starijima podrazumeva ukqu~ivawe mitova i legendi, kao i {irih podataka o geografskim odlikama zemaqa, flori i fauni, arhitekturi i umetnosti. Deca u uzrastu od jedanaest do ~etrnaest godina (od V do VIII razreda) podsti~u se na to da samostalno ostvaruju multikulturalne projekte na materwem ili stranom jeziku, uz kori{}ewe svih dostupnih izvora informacija – kwiga, Interneta, televizije. Pored edukativne dimenzije, program Multikulturalna vrte{ka ima sociolo{ku i psiholo{ku dimenziju. U~e}i o drugima, deca pro{iruju vidike i stvaraju sopstveni pogled na svet, otvoren prema novom i druga~ijem. Istovremeno ona boqe upoznaju sebe i sti~u sna`no ose}awe samopo{tovawa; zahvaquju}i tome, prijatno im je kada se na|u me|u onima koji su druga~iji od wih. Kod dece se razvija sposobnost saose}awa s drugima i otklawaju se predrasude: suo~ena s wima, ona brane i sebe i druge, kao i kada se suo~e s nepravednim pona{awem. Kwiga S decom oko sveta 2 predstavqa sintezu sadr`ine programa Multikulturalna vrte{ka. Ona pru`a podsticaj i osnovu za razvijawe otvorenog i tolerantnog duha kod dece – svi oni koji `ele da kod wih razviju multikulturalnost prona}i }e u ovoj kwizi koristan oslonac. Nadamo se da }e kwiga S decom oko sveta 2 motivisati decu da saznaju ne{to vi{e o svetu u kojem `ive i poslu`iti im kao putokaz za wegovo razumevawe i prihvatawe bez podozrivosti i straha od druga~ijih obi~aja, navika i verovawa.

3


CMYK Strana:4

SEVERNA AMERIKA

SADR|aj 1

AUSTRIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6 JU|NA AMERIKA

2

:E{KA REPUBLIKA

. . . . . . . . .11

3

POQSKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .16

4

MA}ARSKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . .21

5

BUGaRSKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .26

6

{VAJCARSKA . . . . . . . . . . . . . . . . .31

7

BELGIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .36

10

EGIPAT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51

8

DANSKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .41

11

KENIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57

9

PORTUGALIJA . . . . . . . . . . . . . . .46

12

JU|N0AFRI:KA REPUBLIKA . . . . 62

4


CMYK Strana:5

EVROPA AZIJA

AFRIKA

AUSTRALIJA

13

TURSKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .67

14

IRAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .72

15

VIJETNAM . . . . . . . . . . . . . . . . . . .77

18

GVATEMALA . . . . . . . . . . . . . . . . . .93

16

INDONEZIJA . . . . . . . . . . . . . . . .83

19

PERU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .98

17

KOREJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .88

20

NOVI ZELAND . . . . . . . . . . . . . .103

5


CMYK Strana:6

BE^

AUSTRIJA ustrija se nalazi u sredi{wem delu Evrope. Planinski masiv Alpa zauzima gotovo celu povr{inu zemqe, a najvi{i planinski vrh je Grosglokner, visok 3.797 m. U dolinama su brojna jezera. Najve}a i najpoznatija su Bodensko jezero, na zapadu, i Ne`idersko jezero, na istoku zemqe. Kroz Austriju te~e najve}a evropska reka – Dunav.

A

Na zastavi Austrije nalaze se tri pruge (crvena, bela i crvena). Ta zastava koristi se od vremena Tre}eg krsta{kog rata (1191). Prema legendi, bela ode}a austrijskog vojvode Leopolda V bila je posle jedne bitke toliko natopqena krvqu da mu je samo uski pojas oko struka ostao beo. Na sredini zastave je grb u obliku crnog orla. Orao dr`i srp i ~eki}, simbole seqaka i radnika. Raskinut lanac na orlovim nogama predstavqa slobodu ste~enu posle Drugog svetskog rata.

U Austriji se govori nema~kim jezikom. U razli~itim krajevima govori se razli~itim dijalektima (lokalnim govorima) nema~kog jezika. Na nema~kom jeziku re~ Austrija zna~i isto~no kraqevstvo. Taj naziv zemqa je dobila po tome {to je wena teritorija nekada ~inila isto~ni deo carstva Karla Velikog.

6


CMYK Strana:7

BE^, glavni grad Austrije, nalazi se na reci Dunavu, u severoisto~nom delu zemqe.

HOFBURG je velika palata u Be~u, koja se sastoji od mnogo starih gra|evina. To je palata Habzburgovaca, jedne od najve}ih evropskih dinastija, koja je stupila na presto u XIII veku i od tada, pa sve do XX veka, vladala je u ve}ini evropskih zemaqa. U palati se nalaze Soba s blagom, u kojoj se ~uva kruna mo}nog Rimskog carstva, i Srebrna soba, s predmetima od srebra i porcelana. Posebno je va`na kolekcija starih muzi~kih instrumenata, sme{tena u palati. U Kraqevskoj kapeli nedeqom peva Hor be~kih de~aka.

U palati [ENBRUN u Be~u `ivela je kraqica Marija Terezija. Tokom wene ~etrdesetogodi{we vladavine Habzbur{ko carstvo postalo je moderna dr`ava.

Be~ je poznat po PRATERU, velikom parku s travwacima, {irokim stazama i divnim zabavnim parkom. Panoramski to~ak je glavna atrakcija parka. Pre~nik to~ka iznosi 54 metra, a da bi se okrenuo ceo krug, potrebno je 20 minuta. S vrha to~ka vidi se ~itav Be~, mostovi na Dunavu i katedrala Svetog Stefana sa zvonikom.

TIHA NO], SVETA NO] – Bo`i}nu pesmu poznatu u celom svetu komponovao je u~iteq Franc Gruber u gradi}u Oberndorfu, nedaleko od Salcburga. Prvi put je izvedena na Badwe ve~e 1818. godine. Od tada se ta jednostavna pesma svuda peva u vreme Bo`i}a.

7


CMYK Strana:8

HOR BE^KIH DE^AKA osnovan je jo{ 1498. godine. To je hor sastavqen od de~aka koji imaju izvanredne glasove. Nekada je nastupao na dvoru austrijskog cara, a danas peva na nedeqnim misama u kapeli dvorca Hofburg. Poznati kompozitori Hajdn i [ubert tako|e su kao de~aci pevali u ovom horu.

MOCART-KUGLE su jedna vrsta ~okoladnih bombona. Prve Mocart-kugle napravio je poslasti~ar Paul First 1890. godine. One se sastoje od marcipana, tamne gorkoslatke ~okolade i nugat-krema. Probajte ih – veoma su ukusne.

VOLFGANG AMADEUS MOCART je veliki austrijski kompozitor. Smatrali su ga ~udom od deteta jer je ve} sa ~etiri godine po~eo da svira klavir. Nau~io je da pi{e note pre nego {to je nau~io slova. Kada je imao samo pet godina, napisao je prvi menuet, a ve} sa osam je komponovao celu simfoniju. Uskoro se o wemu i wegovoj muzici govorilo po celoj zemqi, pa je tako vest o neobi~nom de~aku stigla i do carice Marije Terezije, koja ga je pozvala na dvor. Svojom muzikom i talentom odu{evio je caricu. Putovao je po celoj Evropi s porodicom i odr`avao koncerte na dvorovima i u crkvama. Najpoznatije opere koje je napisao su ^arobna frula, Figarova `enidba i Don \ovani, a najpoznatija kompozicija je Mala no}na muzika. BIDERMAJER je naziv umetnosti koja se razvila u Nema~koj i Austriji u XIX veku – ona je veli~ala porodi~ni `ivot, udobnost i ose}ajnost. Cve}e je bilo veoma ~est motiv u umetnosti ovog perioda, a pojavqivalo se, osim na slikama, i na ode}i i name{taju. KU]A UMETNOSTI u Be~u delo je austrijskog umetnika HUNDERTVASERA. Nastala je renovirawem gra|evine stare preko 100 godina, u kojoj se nekada nalazila fabrika name{taja. Danas je ta zgrada, ispuwena bojama i zelenilom, pravi biser u prili~no sumornom kraju grada. U prizemqu su kafe i prodavnica, a na gorwim spratovima je izlo`beni prostor. Umetnik ~ije je ona delo postavqao je na krovove zgrada travu i razne biqke, smatraju}i da ~ovek mora da po{tuje prirodu. Travnati krovovi su prijatni i za one koji u ku}i `ive i za one koji je posmatraju. 8


CMYK Strana:9

ZIMSKI FESTIVAL – U Austriji su veoma popularni razni tradicionalni festivali koji se odr`avaju oko Nove godine. Tada svi nose sme{ne i {arene kostime, a neki od kostima prave se tako da oni koji ih nose budu {to stra{niji posmatra~ima. BE^KA [NICLA je jelo poznato u celom svetu. To je teletina koja se pre pr`ewa uvaqa u jaja i mrvice hleba.

[TRUDLA OD JABUKA je omiqeni austrijski kola~. Poslasti~ari veoma spretno razvijaju kore za tu poslasticu, pa su one toliko tanke da se kroz wih mogu ~itati novine.

U poznatom CENTRAL KAFEU u Be~u pije se kafa, jedu se kola~i, razgovara se i ~itaju se dnevne novine.

Deca u Austriji obla~e se isto kao i deca kod nas. Ali u posebnim prilikama, kada se praznuje, deca obla~e NARODNU NO[WU i veoma se raduju tome. No{wa je sli~na narodnoj no{wi dece u Nema~koj. @enska ode}a sastoji se od sukwe, ga}a do kolena, dokolenica, podsukwe, bluze sa {irokim rukavima, crnih cipela, korseta, keceqe i marame. Mu{karci obla~e ko{uqu, pantalone s tregerima, prsluk, jaknu i dokolenice, stavqaju {e{ir i kravatu i obuvaju crne cipele. 9

VALCER je igra koja je nastala od narodnog plesa jo{ u XVIII veku. Posebno je poznat valcer Na lepom plavom Dunavu. Komponovao ga je Johan [traus, inspirisan lepotom Dunava koji proti~e kroz Be~. Valcer se ple{e i danas, a postoje engleski valcer i be~ki valcer.


CMYK Strana:10

KASPERL je najpoznatiji pozori{ni lutak. Stvorio ga je be~ki komi~ar Johan Jozef la Roha 1770. godine. Kasperl je bio veseqak koji je zabavqao publiku i razumeo probleme naroda. Od po~etka XX veka pozori{te Kasperl izvodi program s pou~nim sadr`ajem u {kolama i vrti}ima. U Salcburgu se nalazi ~uveno pozori{te marioneta. MARIONETE su lutke s pokretnim rukama, nogama i glavom. Pokre}u se pomo}u konca ili `ice. U Salcbur{kom pozori{tu te lutke izvode ~ak i opere. Predstave se naj~e{}e odr`avaju u vreme praznika i smatraju se pravim sve~anostima.

[PANSKA [KOLA JAHAWA U BE^U – naziv je {kole u kojoj se u~i dresurno jahawe. Za tu vrstu jahawa potrebni su veliko znawe i ve{tina. [kola radi jo{ od XVI veka i priprema dvorske kowe lipicanere za paradno jahawe. Lipicaneri su nastali ukr{tawem nekoliko rasa kowa. Mladi lipicaneri su sivi, a s godinama postaju beli. Saznajte {ta zna~i re~ dresura. FELIKS SALTEN (1869–1945) je autor veoma poznate de~je pri~e Bambi. To je pri~a o malom lanetu koje se bori sa `ivotnim te{ko}ama, ali i u`iva u lepotama `ivota.

U kwizi Bajke naroda sveta nalazi se bajka iz Austrije Crveni vilewak. Vile, vilewaci, trolovi i patuqci, po verovawima, nastaweni su duboko u {umama i visoko u planinama. Pro~itajte bajku i ilustrujte je.

Pri~a iz Austrije U davnim, davnim vremenima na mestu na kojem je danas grad Klagenfurt nalazila se velika mo~vara. Naseqeni su bili samo obli`wi bre`uqci. Ako bi slu~ajno neka `ivotiwa ili ~ovek zalutali u tu mo~varu, nikada se vi{e ne bi vratili. U mo~vari je `iveo opasan zmaj koji bi pojeo sve {to bi do{lo u wegovu blizinu. Svi su ga se bojali. Onda je gospodar te zemqe odlu~io da sagradi kulu na samom rubu mo~vare i pozvao je sve hrabre seqake da se s kule obra~unaju s nemani – lukavstvom ili silom. Seqaci su vezali debelu kravu lancem na koji je bila pri~vr{}ena kuka, sakrili se u kulu i s malih prozora posmatrali ceo kraj. Uskoro su za~uli tutwavu velikog zmaja i videli su da je napao kravu. Kuka mu se zarila u ~equsti – što se više trudio da se oslobodi, ona se zarivala sve dubqe. Seqaci su prisko~ili, buzdovanima ubili zmaja i ceo kraj je odahnuo. Na mestu na kojem se nalazila kula gospodar je sagradio dvorac, a mo~vara je isu{ena i qudi su malo-pomalo naselili niziju. Danas je u centru grada Lindvurm, spomenik koji predstavqa zmaja. 10


CMYK Strana:11

P RA G

:E{KA REPUBLIKA e{ka Republika se grani~i sa Austrijom, Nema~kom, Poqskom i Slova~kom. Zapadni deo zemqe je ^eška (ili Bohemija), a isto~ni Moravska. Ve}e reke koje proti~u kroz ovu zemqu su: Vltava, Laba i Morava. Na severu zemqe je planina Krkonoše, s najvišim vrhom od 1.603 m. Na jugoistoku je deo velikog planinskog lanca Karpata. ^eška ima lep i raznovrstan pejza`, s mnogo planina, blagim gorjem, nizijama, pe}inama, kawonima, širokim poqima i jezerima.

^

U ^eškoj se govori ~eškim jezikom. Nau~ite nekoliko re~i na ~eškom: ahoj! (ahoj) – zdravo; dobrý den (dobri den) – dobar dan; prosím (prosim) – molim; na shledanou (na shledanou) – dovi|ewa; jak se máš? (jak se ma{?) – kako si?; dobre (dob`e) – dobro; panenka (panenka) – lutka. Brojevi: jeden (jeden), dva (dva), tri (t`i), ~tiri (~tir`i), pet (pjet), šest ({est), sedm (sedm), osm (osm), devet (devjet), deset (deset). ^

^

^

^

^

11

Boje ~eške zastave su crvena, bela i plava. Crveno poqe je postavqeno vodoravno, kao i belo, a plavo je trougaono.


С децом око света 2. део | Татјана Родић  

После веома успешног и радо читаног првог дела књиге "С децом око света", у издању Kреативног центра појавио се и други део ове занимљиве зб...

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you