Page 1


PRIRODA I DRU[TVO za tre}i razred osnovne {kole ~etvrto izdawe autori

ilustrovali

recenzenti

re~nik izradila saradnici

Dr Simeon Marinkovi} Slavica Markovi} Sa{a Arseni} Vladimir Bursa} Prof. dr Brigita Petrov, Biolo{ki fakultet Univerziteta u Beogradu Dr Vladimir Miqkovi}, Fizi~ki fakultet Univerziteta u Beogradu Stevica Popov, profesor razredne nastave u O[ „Ujediwene nacije“ u Beogradu Violeta Babi} Ivana Vasiqevi} Vesna Radovanovi}-Penevski Aleksandra Vuki} Dr Dragan Babi}

lektor i redaktor

Violeta Babi}

grafi~ko oblikovawe

Du{an Pavli}

priprema za {tampu

Neboj{a Miti}

CIP ‡ Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 37.016:3/5(075.2)

izdava~

Kreativni centar Gradi{tanska 8 Beograd Tel./faks: 011 / 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659

urednik za izdava~a {tampa tira` copyright

An|elka Ru`i} Mr Qiqana Marinkovi} Publikum 10.000 Ÿ Kreativni centar, 2010

MARINKOVI], Simeon, 1941 Priroda i dru{tvo : za tre}i razred osnovne {kole / [autori Simeon Marinkovi}, Slavica Markovi} ; ilustrovali Sa{a Arseni}, Vladimir Bursa}]. ‡ 4. izd. ‡ Beograd : Kreativni centar, 2010 (Beograd : Publikum). ‡ 179 str. : ilustr. ; 22 x 24 cm Podaci o autorima preuzeti iz kolofona. ‡ Tira` 10.000. ‡ Re~nik: str. 176-177. ‡ Registar. ISBN 978-86-7781-418-2 1. Gl. stv. nasl. 2. Markovi}, Slavica, 1967 [autor] COBISS.SR-ID 173867020

Ministar prosvete Republike Srbije odobrio je izdavawe i upotrebu ovog uxbenika u okviru uxbeni~kog kompleta za prirodu i dru{tvo u tre}em razredu osnovne {kole re{ewem broj 650-02-00154/2008-06 od 10.06.2008.


Priroda i dru{tvo za tre}i razred osnovne {kole


Uputstvo Vodi~ Tajne Ti ve} poznaje{ svet oko sebe, al’ mnoge tajne ~ekaju tebe.

zadatak

[ta je sve lepo u tvome kraju? Za{to je najlep{e u zavi~aju?

seti se {ta smo nau~ili

crtamo i bojimo

pi{emo Gde prave gnezda vrapci i rode? Kako putuju kapqice vode?

razgovaramo istra`ujemo

[ta kriju {ume, reke i bare? O ~emu pri~aju tvr|ave stare?

ogled re{avamo

Ko sazna tajne, taj im se divi, boqe se dru`i i lep{e `ivi.

re~nik razmisli, napi{i

2


Ja i drugi Razgovara}emo: • o tome po ~emu se razlikujemo od drugih • o prijateqstvu • o pravima koja nemaju sva deca

U~i}emo: • o pravilima pona{awa u grupi • o tome kako se re{ava neki problem • o de~jim pravima i odgovornostima • o tome kako se pravi plan akcije

Tvoj zadatak }e biti: • da re{i{ test „Ja u dru{tvu“ • da pripremi{ plan akcije • da oceni{ svoju saradwu u grupi


Ovo sam ja – li~ni podaci • Moje dobre osobine su:

• Moje lo{e osobine su:

• [ta drugi misle o meni: • Ime i prezime:

• Nadimak: • Datum i mesto ro|ewa:

• Osobina ili ve{tina po kojoj se razlikujem od druge dece:

• Adresa:

• Telefon: • Boja kose:

• Moje dobro delo:

• Boja o~iju: • Visina: • Koliko imam kilograma: • Broj cipela: • Moja najdra`a kwiga: • Moj omiqeni film: • U klupi sedim sa:

4

• Kako prihvatam {alu na svoj ra~un:


Ja u dru{tvu Zamisli sebe u svakoj od ovih situacija. Zaokru`i ono {to bi tada rekao. 1. Drug te pita za{to si se na wega naqutio. Ti }e{ mu odgovoriti: a) [ta te briga! b) Dobro je {to me pita{. Hajde da razgovaramo o tome. v) Qut sam na tebe i ne mogu o tome da govorim.

4. Drugarica te je slagala. [ta }e{ joj re}i? a) Nemoj nikada vi{e da me la`e{. b) Ti si la`qivica! v) Volim kada mi govori{ istinu!

2. Drug te je zamolio da mu pomogne{ oko zadatka koji ne razume. [ta }e{ mu odgovoriti? a) Izvini, nemam vremena! b) Va`i, rado }u ti pomo}i. v) Sna|i se sam.

5. Drugarica ti predla`e da iza|ete u park, a ti bi vi{e volela da slu{ate muziku. [ta }e{ joj re}i? a) Ne dolazi u obzir! Ho}u da slu{amo muziku! b) Ne}u da bude uvek po tvom. v) Hajde da malo slu{amo muziku, pa da onda iza|emo u park.

3. Tvoj drug se boji da se popne na drvo. Ti }e{ mu re}i: a) Pogledaj mene, ja se ne bojim kao ti. b) Ne pla{i se, ja }u ti pomo}i. v) Kukavice! Za{to se pla{i{?

6. Tvoja drugarica je tu`na zato {to je dobila lo{u ocenu. Re}i }e{ joj: a) Ne mogu da verujem da nisi boqe nau~ila! b) [ta je s tobom?! Zadaci su bili laki. v) Ne brini, popravi}e{ ocenu.

Odgovori pod b u levom stupcu i pod v u desnom donose po jedan poen. • Ako si sakupio 5 ili 6 poena, onda: ^estitamo! Pravi si drug! • Ako ima{ 3 ili 4 poena: Ume{ da se dru`i{, ali razmisli o tome kako da bude{ jo{ boqi drug. • Ako ima{ 0, 1 ili 2 poena: Sigurno ima{ problema u dru`ewu. Predla`emo ti da nikada ne ~ini{ drugu ono {to ne bi `eleo da on ~ini tebi. situacija je polo`aj, stawe, skup okolnosti u kojima se neko nalazi

5


Grupe i pravila pona{awa u grupi Qudi `ive i rade u mawim ili ve}im grupama. @ive u porodici, u nasequ, u~e u {koli, rade u fabrikama, ve`baju u sportskim dru{tvima itd. U svakoj grupi postoje odre|ena pravila pona{awa koja su napisana ili su se qudi dogovorili oko toga kako da se pona{aju. Tako postoje odre|ena pravila za `ivot u porodici, druk~ija za pona{awe u {koli, posebna u igri `murke itd. Da bi rad u grupi bio uspe{an, svi ~lanovi grupe treba da po{tuju pravila. Razmisli i napi{i 4 va`na pravila za pona{awe putnika u autobusu.

Razmisli i napi{i {ta bi se dogodilo kada voza~ autobusa ne bi po{tovao pravilo da treba da zaustavi vozilo na odre|enoj stanici, nego bi i daqe vozio bez zadr`avawa.

6


Da li umem da sara|ujem u grupi

Sigurno si dosad vi{e puta radio u grupi s nekoliko drugova ili drugarica iz odeqewa na nekom zadatku (na planu akcije i sl.). Razmisli o tome kako si se pona{ao prilikom grupnog rada i oceni svoje pona{awe:

ta~no

delimi~no ta~no

nije ta~no

1. Umem da saslu{am mi{qewe drugih iz grupe. 2. Uva`avam to {to neko druga~ije misli od mene. 3. Prihvatam i savesno obavqam posao koji mi poverava grupa. 4. Kada radim u grupi, umem dobro da rasporedim vreme. 5. Ako mislim da sam u pravu, uporno to i dokazujem. 6. Kad nisam u pravu, umem to da priznam. 7. Rado prihvatam da budem vo|a grupe. 8. Volim da predstavim svoj rad i rad grupe pred odeqewem.

• Ako ima{ 4 odgovora pod ta~no, ili mawe od 4, razmisli i napi{i {ta mo`e{ da u~ini{ da bi boqe sara|ivao u grupi.

• Ako si 5 ili 6 puta odgovorio sa ta~no, tvoja saradwa u grupi zadovoqava. • Ako ima{ 7 ili 8 odgovora ta~no, onda budi ponosan jer si odli~an saradnik.

sara|ivati

7


De~ja prava i odgovornosti Organizacija ujediwenih nacija ustanovila je Povequ o de~jim pravima koja su jednaka za svu decu sveta. Seti se {ta smo o tome u~ili u II razredu. Nave{}emo neka de~ja prava. Pro~itaj ih i objasni za{to su va`na: 1. Deca imaju pravo na ime i dr`avqanstvo. Kada se dete rodi, wegovo ime, prezime, datum i mesto ro|ewa, imena roditeqa i dr`avqanstvo upisuju se u mati~nu kwigu ro|enih. 2. Deca imaju pravo da `ive u svojoj porodici. Ako to nije mogu}e, dr`ava je du`na da o wima brine. 3. Deca imaju pravo na zdrav `ivot. To zna~i da odrasli treba da obezbede deci zdravu hranu, ode}u i ~istu okolinu u kojoj }e `iveti. Kada se razbole, deca imaju pravo na le~ewe. 4. Deca imaju pravo na slobodno vreme, igru i prijateqe. 5. Deca imaju pravo na {kolovawe i obrazovawe. 6. Deca imaju pravo na svoje mi{qewe i izra`avawe. Kao i svi qudi, i deca imaju pravo da ka`u ili napi{u ono {to misle. 7. Deca imaju pravo da budu za{ti}ena od nasiqa. Odrasli su du`ni da decu za{tite od nasiqa. Ako se neko prema tebi pona{a nasilni~ki, potra`i pomo} od starijih – u~iteqa, roditeqa i drugih. Ako si u nevoqi, mo`e{ da pozove{ Slu`bu za za{titu dece od nasiqa u Beogradu na telefon 011/645-798, a u tvom mestu broj telefona takve slu`be je: . 8. Deca invalidi imaju pravo na posebnu za{titu.

8

poveqa, dr`avqanstvo, mati~na kwiga ro|enih


I druga deca imaju ista prava kao i ti. Svojim pona{awem ne sme{ ugroziti prava druge dece, ve} ih mora{ po{tovati.

Objasni {ta misli{ o tome kako se pona{aju likovi sa ovih slika.

Prava koja su uskra}ena deci 1. Mnoge porodice iz Bosne i Hrvatske ostale su bez domova zbog ratova, pa su izbegle u Srbiju. Mnoge od wih `ive u veoma te{kim uslovima – bez dovoqno hrane, ode}e i dr. Deci iz tih porodica uskra}ena su mnoga prava. 2. U nekim zemqama veliki broj dece ne ide u {kolu, ve} radi te{ke poslove u selu ili u gradu. 3. Zbog su{a, poplava i ratova, u nekim zemqama mnoga deca gladuju. 4. U velikim gradovima ima dece koja `ive na ulici. 5. U svetu postoje organizacije koje se bore za boqi polo`aj i prava dece, a najve}oj je naziv UNICEF.

9


Priroda i društvo 3 - radni udžbenik  
Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you