Page 1


ПРИРОДА И ДРУШТВО уџбеник за четврти разред основне школе Аутори

Ивана Васиљевић Весна Радовановић-Пеневски Александра Блажић Уреднички тим Креативног центра – поглавље Осврт уназад – прошлост (редактор др Весна Бикић)

Речник израдила

Виолета Бабић

Илустратор

Коста Mиловановић

Рецензенти

проф. др Бригита Петров, Биолошки факултет Универзитета у Београду мр Александар Ђорђевић, Географски факултет Универзитета у Београду Стевица Попов, професор разредне наставе у ОШ „Уједињене нације“ у Београду

Уредници

Наталија Панић Славица Марковић

Лектор

Виолета Бабић

Ликовни уредник

Душан Павлић

Технички уредник

Небојша Митић

Фотографије Издавач

За издавача

Thinkstock Архива Креативног центра Креативни центар Градиштанска 8 Београд Тел./факс: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 Дејан Беговић

Штампа Тираж copyright

© Креативни центар, 2011


Ivana Vasiqevi} Vesna Radovanovi}-Penevski Aleksandra Bla`i}

za ~etvrti razred osnovne {kole


Водич подсетник питања и задаци кључне речи речник

2


Сусрет с природом Разговараћемо

• о томе шта све чини природу • о правилима здравог живота

Учићемо

• о царству биљака • о томе шта све утиче на раст и развој биљака • о значају лековитих и гајених биљака • о царству животиња • о томе како су животиње прилагођене различитим условима живота • о користи коју човек има од домаћих животиња • о човеку као делу природе • о томе по чему се човек разликује од осталих живих бића


ШТА ЈЕ ПРИРОДА Да се подсетимо:

Природа је све што нас окружује. Она може бити жива и нежива. Вода, ваздух и земљиште, као и светлост и топлота које долазе од Сунца, представљају основне услове за живот свих организама.

Организми или жива бића бројни су и разноврсни. Различитим организмима потребни су различити услови живота. Научници су све организме сврстали у групе – царства – да би их лакше проучавали. Ове године учићеш о организмима који припадају царству биљака и царству животиња, а у старијим разредима и о осталим организмима.

Питања и задаци: 1. Шта је природа? 2. Каква природа може бити? 3. Погледај слику и препознај шта од оног што је на њој приказано припада живој природи, шта неживој, а шта је дело човека. 4. Наведи основне услове за живот свих живих бића. 5. О којим организмима ћеш учити у четвртом разреду? 6. Уради задатке у Радној свесци на страни 14. природа, жива природа, нежива природа, услови живота, организми, царство организам – јединка живог света, живо биће 4


ЦАРСТВО БИЉАКА Организми који припадају царству биљака веома су разнолики. Док су неке биљке толико мале да се једва могу видети, друге су прави дивови. Делови њихових тела имају најразличитије облике, а могу расти у води, на земљи, у песку, на стени, па чак и на другим биљкама. Иако различите, биљке се одликују заједничким особинама због којих су и сврстане у једно царство: • већина биљака има следеће делове тела: корен, стабло, лист, цвет, плод и семе; • скоро све биљке садрже зелену материју која им омогућава да производе храну; • биљке се не крећу, већ живе причвршћене за подлогу. Облик и величина делова тела биљака у великој мери зависе од станишта на којем биљка живи. Водене биљке имају танко и високо стабло или плутају по површини воде. Њихов корен је слабо развијен. Дрвеће и жбуње има стабло дебеле коре и добро развијен корен.

Стабло пустињских биљака служи за чување воде, док су листови у облику трнова. Корен им је веома развијен.

Зелену боју биљкама даје материја која се налази у њиховом телу. Захваљујући њој, биљке могу да упијају Сунчеву светлост и саме производе храну која им је неопходна за живот. Када кажемо да се биљке не крећу, то значи да биљке не могу самостално прелазити с једног места на друго. Међутим, све биљке праве покрете. Када расту, листају или када отварају и затварају цветове, биљке праве покретее. Многе биљке отварају цветове дању, а затварају их ноћу или обрнуто. Листови стидљиве мимозе затварају се на додир.

Да ли знаш? Неке врсте кактуса имају растегљиво стабло које се шири када се пуни водом, а скупља пошто биљка потроши воду.

5


Температура и влажност ваздуха и земљишта имају велики утицај на раст биљака. На ниским температурама или без влаге биљке расту веома споро или уопште не расту. У областима вечитог снега и леда нема биљног света. У сушним областима, као што су пустиње, могу живети само посебно прилагођене биљке. У областима у којима се смењују годишња доба, смењују се повољни и неповољни услови живота. У таквим областима биљке се на разне начине прилагођавају неповољним условима.

Да ли знаш? Рекордер међу листопадним дрвећем у подношењу ниских температура је бреза. Она може поднети температуру и до –40°C.

 Листопадна шума

6

 Пустињска област у Аустралији

Листопадно дрвеће у јесен започиње неку врсту зимског сна. Лишће опада, а пупољци добијају заштитни омотач, чиме се дрвеће штити од смрзавања. Тако заштићено листопадно дрвеће може поднети температуре ниже и од –25°C. Још један од разлога за зимско мировање јесте вода, која се леди у земљишту, па је биљке не могу упијати.


 Четинарска шума

Четинарско дрвеће је зимзелено. Оно је другачије прилагођено зимским условима живота. Листови четинара, четине, чврсти су и имају облик иглица. Четинари производе смолу која их штити од мразева. До воде долазе кореном који расте до великих дубина. Све те особине пружају им већу отпорност на ниске температуре.

Питања и задаци: 1. Објасни зашто биљке са слика (страна 5) имају стабла и коренове тих облика и величина. 2. Како се хране биљке? 3. Објасни на које све начине биљке могу правити покрете.

Да ли знаш? Биљке које живе високо на планинама ниске су да се не би сломиле под ударима јаких ветрова. Многе од њих су у облику јастучића преко којих ветрови напросто клизе.

4. Зашто су ниске температуре неповољне за живот биљака? 5. Како је листопадно дрвеће прилагођено неповољним зимским условима? 6. Шта су четине? 7. Наведи како су четинари прилагођени оштрим зимама. 8. Како изгледају биљке које живе на великим планинским висинама? Објасни. 9. У Радној свесци на странама 15, 16 и 17 уради задатке и огледе. биљка, корен, стабло, исхрана биљака, покрети биљака, услови живота, прилагођавање смола – лепљива маса која отврдне на ваздуху, а коју луче четинари и неке друге биљке 7


ЛЕКОВИТЕ БИЉКЕ Људи су од давнина користили биљке које садрже лековите материје у лечењу разних болести. Лековите материје тих биљака налазе се у појединим или свим деловима њиховог тела. Данас се биљке које имају лековита својства користе у производњи лекова. Бели слез чест је састојак сирупа против кашља, јер његов корен и лист садрже лековите материје које ублажавају кашаљ.

Коприва је лековита и јестива биљка. Њени листови користе се за прављење чајева и сирупа, али и салате и других укусних јела. Веома јје делотворна у побољшавању крвне слике.

Чај од цвета камилице ублажава тегобе у желуцу. Њиме се могу испирати десни и очи када су под упалом.

Лековите биљке беру се онда када лековите материје у њима имају најјаче дејство. Затим се суше и уситњавају да би се од њих добио биљни чај.

Питања и задаци: 1. Организујте предавање под називом Сазнајте које су лековите биљке распрострањене у вашем крају. За лечење којих тегоба и болести се користе? Које делове њиховог тела треба употребити и на који начин? 2. У биљној апотеци купите биљни чај који сви можете да попијете. Скувајте чај према упутству за употребу и пијте га током предавања. 3. Уради задатке у Радној свесци на страни 18.

лековите биљке, лековите материје, лековито својство, лек, биљни чај 8

Не користи лековито биље без помоћи стручног лица. Иако су корисне, неке лековите биљке могу бити отровне ако се неправилно употребљавају.


ГАЈЕНЕ (КУЛТИВИСАНЕ) БИЉКЕ Да се подсетимо:

Гајене (култивисане) биљке морају се садити и одржавати јер не могу самостално да успевају. Гајене биљке потичу од самониклих биљака на које је човек хиљадама година утицао да би добио биљке које имају већи принос, крупније плодове или оне које су отпорније на хладноћу, сушу и болести. Тако су од самониклих биљака настале данашње гајене биљке. Највећи број гајених биљака човек користи у својој исхрани и у исхрани домаћих животиња. Осим у исхрани, гајене биљке човек користи и у друге сврхе. Неке употребљава за добијање тканина, попут памука и лана; од конопље прави ужад, а од јуте простирке. Врбово пруће, палмино лишће и трску човек користи за израду намештаја. Многе биљке, као што су винова лоза, купина и малина, користе се за прављење разних напитака. Биљке од којих се праве напици, као што су чај, кафа или какао, расту у веома топлим областима наше планете. Пре око 600 година откривено је да биљке, попут паприке, бибера, ђумбира, каранфилића и цимета, мењају укус јелима. Такве биљке су зачинске биљке.

 Повртњак

 Детаљ намештаја од трске

Питања и задаци: 1. Шта су то гајене или култивисане биљке? 2. У које све сврхе човек користи гајене или култивисане биљке? 3. Наведи најмање три зачинске биљке. 4. Који се биљни зачини користе у припреми хране у твојој породици? Чиме ти волиш да зачиниш храну? 5. Уради задатке у Радној свесци на страни 19.

 Зачини

гајене биљке, самоникле биљке, зачинске биљке 9


ЦАРСТВО ЖИВОТИЊА Животиње су организми за које важи: • да имају тело другачијег изгледа и грађе од тела биљака; • да се хране другим организмима; • да имају способност кретања. Глава је предњи део тела на којем се налазе уста и различита чула: вида, слуха, мириса и укуса. Само животиње веома једноставне грађе немају главу. Осим главе, на телу животиња налази се труп, на којем се најчешће налазе удови, делови тела који служе за кретање. Неке животиње имају и реп. Делови тела различитих животиња нису подједнако развијени.

Пси имају изузетно добро развијено чуло мириса помоћу којег могу да осете да је друга животиња или особа била на неком месту или да је додиривала неки предмет.

Птице које живе у густој шуми и које не могу видети једна другу од крошњи дрвећа, имају добро развијено чуло слуха и споразумевају се певањем.

Слепи мишеви избегавају препреке захваљујући органу чула слуха посебне грађе који је сличан радару.

радар – уређај којим се одрећује удаљеност и положај неког објекта 10

Дивље мачке могу окретати ушне шкољке у свим правцима, као и независно једну од друге. Ова особина им омогућава да прецизно одреде извор звука.


За разлику од биљака које производе храну у свом телу, животиње се хране другим организмима. Биљоједи се хране биљкама, месоједи другим животињама, а сваштоједи и биљкама и животињама. Биљоједи и месоједи могу се разликовати на основу изгледа и грађе појединих делова тела.

 Сваштојед

 Биљојед

 Месојед

Кљун птица грабљивица и зуби звери изузетно су развијени. Те животиње веома су брзе и имају добро развијена чула.

Да ли знаш?

Слон је највећи биљојед на Земљи.

Многе птице које се хране инсектима, попут ластавица, лове инсекте у ваздуху. Оне лете отвореног кљуна, а он им служи као левак у који инсекти упадају.

11

Priroda i Drustvo 4-web  

Priroda i društvo za četvrti razred Ivana Vasiljević Vesna Radovanović-Penevski Aleksandra Blažić