Page 1

Жељне прича, фигуре се у мраку собе надмећу у томе која ће више да их исприча. Која је прича дрвосече из Беча, а која балерине Рине и кинеског тањира? Чега се присећа бели слон, а чега мали црвени аутобус?

Весна Видојевић Гајовић ПРИЧЕ ИЗ ВИТРИНЕ

а ли је заиста могуће да фигуре у једној витрини сваке вечери оживе, почну да се крећу и разговарају међу собом?

Весна Видојевић Гајoвић

ПРИЧЕ ИЗ

ВИТРИНЕ


Весна Видојевић Гајoвић

ПРИЧЕ ИЗ

ВИТРИНЕ Илустровала Јелена Ристић


ПОСЕТА

М

ајка ми је обећала да ћу распуст провести код тетка Миле. Тетка Мила је била наша рођака из великог града. Пожелела је да ме види, а ја сам се, као и свако дете, радовао путовању. – Није се удавала, живи сама и не воли кад деца лармају – упозоравала ме је на поласку мајка. – Бићу добар, не брини – обећао сам јој и једва чекао да воз крене. Док је воз клопарао, присећао сам се пожутеле фотографије коју је мајка чувала у породичном ал‑ буму. На станици ме је чекало изненађење. Пришла ми је старија госпођа са сламнатим шеширом и ки‑ шобраном. Пољубила ме је нежно у косу и узела моју торбу са стварима. На први поглед није изгле‑ дала толико строго као што ми је мајка објаснила. До њеног стана возили смо се таксијем. Успут се распитивала за остале рођаке. Иако се нисмо често 5


6


виђали, знала је готово све о нама. Док смо се во‑ зили кроз град, размишљао сам о томе да ли јој је мајка испричала баш све о мени. Убрзо сам схватио да је тетка Мила знала довољно о мени, јер су ме код куће чекали омиљени колачи. Тетка Мила је становала на петом спрату и мо‑ гао сам с балкона да посматрам улицу. Уживао сам гледајући аутомобиле и људе из птичје перспективе. Тетка Мила ми је изнела неколико књига са сликама. Сигурно јој је мајка испричала да много волим да читам. Прочитао сам их још исте вечери и препри‑ чао их тетка Мили, која се томе радовала. На њено наваљивање одрецитовао сам и неколико песмица које смо учили у школи, а тетка Мила ми је одуше‑ вљено тапшала. После смо свакодневно одлазили у дуге шетње, са обавезном посетом посластичарни‑ ци. Јео сам велике порције сладоледа, а тетка Мила ми то није бранила, нити ме је опомињала. Морам признати да ми кућа није много недостајала. А онда сам се наједном разболео. Тетка Мила се уплашила и одмах позвала доктора. – Ништа озбиљно. Мало је црвено грло. Дајте му топле чајеве и лимунаде и нема више сладоледа. Када сам чуо да ми је сладолед забрањен, само што нисам заплакао. Ипак, морао сам неколико дана 7


да проведем у кревету са облогом на грлу. И баш тих неколико болесничких дана претило је да поквари посету. Било ми је досадно. Тетка Мила није умела да прича приче као што је моја мајка радила у таквим ситуацијама. Тетка Мила је улазила тихо у собу носе‑ ћи на послужавнику топлу лимунаду или чај, брижно вадила таблете и стајала изнад кревета све док их с муком не бих прогутао. Није она наваљивала, нити претила, нити молила обећавајући да ће ми купити нешто лепо као што је мајка чинила, али сам знао да их морам прогутати. Онда би ме добро покрила, помиловала по коси и угасила велико светло. Али је зато остављала стону лампу у углу собе да гори целу ноћ. Као да је знала да се помало плашим мрака, а мајка јој то није могла рећи, јер се код куће нисам бојао. Ако ми нешто устреба, да је слободно позо‑ вем, говорила је тихо и подсећала ме на моју мајку. У полутами собе проводио сам мучне часове до‑ сађујући се. Можда сам чак и плакао. Питао сам се да ли је тетка Мила јавила мојој мајци да ми није добро. Притом сам мислио како сам тешко болестан и да ћу можда и умрети. Жељно сам очекивао да се мајка појави на вратима собе, па макар ме из‑ грдила што сам се разболео. „Тетка Мила се забри‑ нула, знаш да она није навикла на болесну децу.“ 8


Али ујутру је у собу улазила тетка Мила с послужав‑ ником на којем се пушила бела кафа и с неколико свежих кифли. Мајка није долазила. Појавила се и температура. Доктор је рекао да морам да останем још неколико дана у кревету. Тетка Мила више ни‑ је подизала ролетне, па је лампа у углу собе стално жмиркала. „Ниси ти ни за какве посете. Направио си жени проблеме“, однекуд сам чуо осоран очев глас који није био за то да идем сам јер сам још мали да се одвојим од куће. „Једном мора. Снаћи ће се, знам га ја“, бранила ме је мајка. Готово, изневерио сам и мајчино поверење. Узалуд ми је тетка Мила свакод‑ невно објашњавала да се тако нешто стално дешава и да не бринем, да ће убрзо све проћи. Наједном ми се учинило да је лампа почела ја‑ че да жмирка. Мислио сам да ће нестати струје, па сам још јаче заплакао. Али лампа је само помера‑ ла велики абажур осветљавајући ствари по соби. Те ствари из гостинске собе нису ми се допадале. Биле су израђене од дрвета. Где год бих ставио руку, на сјајном политиру остајали су отисци прстију, а њих је тетка Мила уклањала гланцањем. Радила је она то тихо, без икакве грдње, али ја сам знао да их не смем додиривати. Зато сам седео на балкону или у кухињи и само бих пред спавање прилазио великој 9


10


витрини која ми се необично свиђала. Лампа, као да је читала моје мисли, зауставила би сноп светлости на њој. Из кревета сам могао на миру да разгледам осветљене фигуре. Свака фигура имала је своје ме‑ сто на малој исхекланој шустикли. Гледао сам тетка Милу како дању пажљиво уклања прашину с њих. На моје питање одакле јој толико фигура, одговарала је да су то успомене с путовања или поклони пријате‑ ља. „Можда ћеш ми и ти једног дана донети сувенир с неког путовања“, рекла је тетка Мила значајно. У потaји сам желео да их додирнем и да им променим место, да нарушим тетка Милин ред у витрини, али сам их пред спавање само дуго гледао изблиза. Али те вечери, осветљене лампом из угла собе, фигуре почеше саме од себе да се померају и, на моје велико чуђење, тихо разговарају. Отворио сам широм очи још не верујући промени која је настала. Нисам приметио кад сам престао да плачем. Лампа пријатељски жмирну неколико пута да ме охрабри. Ослушни, све су оне жељне разговора. Наслушаћеш се многих прича, чинило ми се да чујем њен трепе‑ рав глас. А фигуре су заиста биле жељне прича. Надмета‑ ле су се у томе која ће више да их исприча. И тако свако вече. 11


САДРЖАЈ

Посета . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Дрвосеча из Беча . . . . . . . . . . . . . . . . . . Aјфелова кула . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Балерина Рина . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Гондола . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Миш краљице Викторије . . . . . . . . . . . . . . Кинески тањир . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Гладијатор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Бели слон . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Кастањете . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Прича о ружи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Мачји јеловник . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Добро дрво . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Мали црвени аутобус . . . . . . . . . . . . . . . Бабушке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Научник и свитац . . . . . . . . . . . . . . . . . .

5 14 18 22 27 31 37 41 46 52 56 60 67 71 74 79


Весна Видојевић Гајoвић

ПРИЧЕ ИЗ

ВИТРИНЕ Eдиција

прво издање

Уредник Славица Марковић Дизајн Душан Павлић Илустрације Јелена Ристић Лектор Виолета Бабић Припрема за штампу Небојша Митић Издаје Креативни центар Градиштанска 8, Београд тел.: 011 / 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 www.kreativnicentar.rs e-mail: info@kreativnicentar.rs За издавача Љиљана Маринковић Штампа Графoстил Година штампе 2017 copyright © Креативни центар 2017 ISBN 978-86-529-0479-2 Тираж 1500


CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 821.163.41-93-32 ВИДОЈЕВИЋ Гајовић, Весна, 1953 Приче из витрине / Весна Видојевић Гајовић ; илустровала Јелена Ристић. - 1. изд. - Београд : Креативни центар, 2017 (Крагујевац : Графостил). - 85 стр. : илустр. ; 23 cm. - (Едиција Причам ти причу / [Креативни центар]) Тираж 1.500. ISBN 978-86-529-0479-2 COBISS.SR-ID 246025228


Жељне прича, фигуре се у мраку собе надмећу у томе која ће више да их исприча. Која је прича дрвосече из Беча, а која балерине Рине и кинеског тањира? Чега се присећа бели слон, а чега мали црвени аутобус?

Весна Видојевић Гајовић ПРИЧЕ ИЗ ВИТРИНЕ

а ли је заиста могуће да фигуре у једној витрини сваке вечери оживе, почну да се крећу и разговарају међу собом?

Весна Видојевић Гајoвић

ПРИЧЕ ИЗ

ВИТРИНЕ

Priče iz vitrine  

Da li je zaista moguće da figure u jednoj vitrini svake večeri ožive, počnu da se kreću i razgovaraju među sobom? Željne priča, figure se u...