Page 11

витрини која ми се необично свиђала. Лампа, као да је читала моје мисли, зауставила би сноп светлости на њој. Из кревета сам могао на миру да разгледам осветљене фигуре. Свака фигура имала је своје ме‑ сто на малој исхекланој шустикли. Гледао сам тетка Милу како дању пажљиво уклања прашину с њих. На моје питање одакле јој толико фигура, одговарала је да су то успомене с путовања или поклони пријате‑ ља. „Можда ћеш ми и ти једног дана донети сувенир с неког путовања“, рекла је тетка Мила значајно. У потaји сам желео да их додирнем и да им променим место, да нарушим тетка Милин ред у витрини, али сам их пред спавање само дуго гледао изблиза. Али те вечери, осветљене лампом из угла собе, фигуре почеше саме од себе да се померају и, на моје велико чуђење, тихо разговарају. Отворио сам широм очи још не верујући промени која је настала. Нисам приметио кад сам престао да плачем. Лампа пријатељски жмирну неколико пута да ме охрабри. Ослушни, све су оне жељне разговора. Наслушаћеш се многих прича, чинило ми се да чујем њен трепе‑ рав глас. А фигуре су заиста биле жељне прича. Надмета‑ ле су се у томе која ће више да их исприча. И тако свако вече. 11

Priče iz vitrine  
Priče iz vitrine  

Da li je zaista moguće da figure u jednoj vitrini svake večeri ožive, počnu da se kreću i razgovaraju među sobom? Željne priča, figure se u...