Page 1

Per Ulov Enkvist

Планина три пеЋИне


svet je jedan


Naslov originala Copyright © Per Olov Enquist Copyright © DE TRE GROTTORNAS BERG First published by Rabén & Sjögren, Sweden, in 2003. Published by agreement with Rabén & Sjögren Agency Serbian©2015 by KREATIVNI CENTAR За издање на српском језику © Креативни центар 2015 Biblioteka Svet je jedan књига осамдесет шеста прво издање Urednik biblioteke Дејан Беговић Urednik izdawa Aнђелка Ружић Ilustracije Марина Милановић Lektor Ивана Игњатовић Dizajn korica Душан Павлић Priprema za {tampu Татјана Ваљаревић Izdava~ Креативни центар, Београд, Градиштанска 8 тел.: 011 / 38 20 464, 24 40 659, 38 20 483 www.kreativnicentar.rs e-mail: info@kreativnicentar.rs Za izdava~a Мр Љиљана Маринковић, директор Godina {tampe 2015 [tampa Графoстил Tira` 2.000 ISBN 978-86-529-0257-6


Per Ulov Enkvist

Планина три пеЋИне Са шведског превела

Светлана Лучић


Сесилији Енквист, Маркусу Енквисту, Мини Гилбертсон и Мои Гилбертсон, који су учествовали у догађајима и истрајали, као и Покрајинској болници у Карлстаду, Спасилачкој служби Вермланда и полицији у Арвики, уз захвалност за изузетне напоре у тешким околностима П. У. Е.


Ужасна ноћ

Овако је то било. Иако се Мина касније једва и сећала како је по­­чело. Рекла је да је тада била мала и да се упла­ шила. После тога се скоро никада није пла­шила. Ни­је тачно знала шта се догодило. Деда ју је по­ не­­кад подсећао. А она би само рекла: – Па да, али то је било раније. Тада сам била мала. Иако је то раније било само три недеље пре то­ га. Чудно је да можете да порастете за три недеље. А и не можете. Али овако је то почело. Мина је имала шест година, светлу косу и зеле­ не очи и више дечака у вртићу мислило је да је слат­­­ка, али је њу баш било брига за то. У животу тре­­ба све издржати, па чак и љубав, говорила је ње­­­на мама Јени. Али једне ноћи Мина само што је би­­ла заспала кад ју је крокодил ујео за гузу. Био је то први пут да је Мину ујео крокодил јер је имала само шест година. Пробудила се 7


Пер Улов Енквист

и осетила да је боли. Прво је лежала и покушавала да оцени колико је то боли, да ли много или само мало, или је можда неопходно да почне да ври­ шти као луда како би дошли тата или мама. Било јој је тешко да се одлучи, а онда се сетила како је било је­зиво кад ју је зелени крокодил напао и гриц­нуо је за гузу – тада је одлучила да то јесте језиво и по­чела је да плаче. Онда је тата Андерс ушао у собу и изгледао је као да му је неко просуо тањир шпагета на главу. Са­­мо је кисело рекао: – Шта је сад било? Хоћу да спавам. Потом је Мина још мало јецала, као да је на са­­мрти или као да је добила неку ужасну болест коју тата мора одмах да излечи, на пример тако што ће јој дати сладолед на штапићу или хотдог с ке­ чапом; али пошто је јецала неко време, уморила се и скоро да је и престала, па је само неутешно шмр­цала. А потом је дубоко уздахнула. Зато што је тата само сео на њен кревет и почео да зури и уопште није био запрепашћен. Мина је мислила да је најбоље од свега кад се ма­­ма и тата толико запрепасте да скоро премру и онда сиђу у подрум, до замрзивача, да донесу сла­ до­лед. Једном, кад је имала четири године, њакала је да је пала и сломила ногу, такав јој је бар био осећај, би­ла је скоро сигурна у то, па је мама на крају отишла до телефона и рекла да ће, та­ко јој свега, звати хит­ну помоћ. А онда се Мина толико 8


Планина три пећине

обрадовала да је престала да вришти и ре­кла да жели да седи на предњем седишту кола хитне по­ моћи, поред оног што вози. Тада се мама окренула од телефона, и пао јој је мрак на очи, и рекла је да је ђаво носи јер јој није ништа. И каква срећа што није звала хитну помоћ! Али се онда и Мина на­љутила и рекла je ма­ми да мора да опере језик сапуном и од горе, и од доле, и са стране ако тако псује, а можда треба да опе­ре чак и грло. Али ју је мама касније питала каква је ситуаци­ ја са сломљеном ногом. Мина је тад већ била заборавила коју је ногу сло­мила и показала је погрешну. И онда је мама Је­ни почела да се смеје и донела јој је сладолед. Кад желите сладолед, морате бити маштовити. Чињеница је била да је Мину током те ноћи на­ пао крокодил. Била је, тога се сасвим јасно сећа­ла, доле на плажи, на страшној реци Конго, где су се људождери купали и сунчали и где су спавали на пла­жи, на сунцу, пошто су се најели једни других. Јели су једни другима ноге и тамо није било никог ко се фолирао или мислио да је то чудно. Иако су је­ли само ноге. Сви су били љубазни. Нико ни­је ви­као, псовао или прао језик сапуном. А нај­више су јели неког дебелог чикицу. Он је био баш љу­ базан и прекрио је ноге кечапом кад су деца људо­ ждера дошла да их једу. Јели су његове ноге с кечапом, али без сенфа и хлеба. Али се онда сетила да је сишла до воде 9


Пер Улов Енквист

Конга да би се окупала јер јој се нису јеле ноге с ке­чапом. Баш тад је дошао крокодил. Био је мали и зелен и она га је препознала јер је тата имао знак на мајици који је представљао баш таквог крокодила. Мина је, дакле, препознала кро­кодила с татине мајице, иако је овај био већи, али није био сличица, него баш прави правцати кро­­кодил који се мрда. А Мина му је рекла при­ лич­но строгим гласом: – Зар си побегао с татине мајице?! Како се то по­ нашаш?! Пливај назад, иначе ће се тата на­љутити! Али је крокодил само пливао наоколо као луд и кисело зурио у Мину, а онда је рекао да не ка­ пи­­ра шта она то хоће да каже. Рекао јој је да је он опа­­сан крокодил који плива реком Конго, и то је то, а она нека се припази. – Ти се припази! – рекла је Мина. – И одмах да си отпливао кући, на татину мајицу! – Чувај дупе! – рекао је онда кро­кодил, попри­лично на­ду­рен. И онда је ско­ чио и угризао је за ду­ пе, да­кле за гузу. Тако се то десило. И тада се Мина про­бу­ди­­ла и болело ју је на ме­с ту где ју је крокодил ујео. И по-­ што је неко вре­ме ра­-


Планина три пећине

зми­­шљала, по­­­­че­ла је да се де­ре као да је кољу. Мо­ рам да зовем у помоћ, по­мислила је. Вероватно се не исплати да лежи ту и пати у тишини. И тако је почела да вришти. И тако је тата до­ шао, смркнутог лица као да се није наспавао. – Ујео ме је твој крокодил – рекла је Мина. – Где то? – питао је тата. – За гузу! – шмркнула је Мина. И показала му. И стварно – тамо је био велики ујед. Велики као новчић од пола круне – То је ујед комарца – рекао је тата покуша­ ва­­јући да изравна боре на лицу. – То је само ујед ко­марца. Ништа чега би требало да се плашиш. Спа­вај сад, драга мала Мина. – Био је то крокодил! – зацичала је Мина го­ре не­­го икад. – Па видела сам га! Био је зелен, а кома­ рац ваљда није зелен и није велики као кро­кодил! – Спавај. Молим те, покушај да разумеш. Мо­ рам да спавам, недеља је – рекао је тата, устао и хтео је да затвори врата. – Ујео ме је! – Сањала си – рекао је тата. – Спавај сад. Није то ништа. – Знам кад сам нешто сањала! – дрекнула је Ми­­на. – А ово нисам сањала! – Само измишљаш – рекао је тата. – Престани, иначе ћеш постати као деда. – Ја и хоћу да постанем као деда – рекла је Ми­ на надурено. – Он би ме одбранио од кро­кодила. 11


Пер Улов Енквист

– Сумње без – рекао је тата Андерс, који је био из Данске, а тамо су говорили сумње без. – Али пробудићеш Моу! И тако је тата отишао у спаваћу собу, стровалио се у кревет и сигурно је истог тренутка заспао. Моа се придигла у кревету и почела је да зури у Мину. – Крокодил! – рекла је Моа, потпуно разбуђена. – И Моа би крокодила који гризе! Стварно је била напорна. – Искулирај – рекла је Мина. – Ти увек све хо­ћеш. Мина је знала да то није био сан. Тата је увек био поспан. Мама је спавала. Моа је сигурно желела да се игра. Мина ни најмање није желела да се игра. То је била криза. Мину нико није схватао озби­ љно. А она је мислила да би било лепо када би имала заштитника који би је спасао из невоље. Мо­­рате имати неког доброчинитеља, као што је де­­да имао обичај да каже. То је неко ко је увек ту за вас, на пример кад одрасли кажу да покушаш да разумеш и кад хоће да спавају. Или да гледају голф на ТВ-у. Помислила је да су добри савети скупи, како је прабака Вега имала обичај да каже. А Мина и ни­је имала новца. Морала је да се посаветује с дедом. Тако ће би­ти најбоље. Он би једини могао да разуме сву озбиљност ситуације. 12


Планина три пећине

И како је, у ствари, све почело? Прво та ужасна ноћ с крокодилом. Онда је до­­шло оно друго што се догодило, а напослетку експе­­диција до Планине три пећине, скоро опасна по жи­вот, и оно што се десило с младунчетом вука.

13


Појављује се деда

Мораће да позове деду кад размисли о свему. Де­да ће сигурно имати неку идеју. Он и није имао много тога да ради, као други. То је значило да има много времена за смишљање разних идеја. Морала је прво да размисли о ономе што се де­ си­­ло. Није било сасвим једноставно да се то разуме. Крокодил је побегао с татине мајице, ујео је за гузу и била је мало уплашена. Крокодил који ју је ујео током ноћи био је много већи од татиног знака на мајици, тога се јасно сећала. Очигледно је да су кро­кодили расли ноћу, а ујутру се поново смањи­ вали. То мало страшило било је ноћу на слободи. Размишљала је неко време о томе да ли да пробуди тату како би му то објаснила, али би он само мумлао и дурио се. Уместо тога, отишла је до фрижидера да провери да ли има виршли и, срећом, било их је. Била је недеља и Мина је отишла до татине ма­ јице да види да ли је крокодил још тамо. Али га ни­је било. Мајица је била без знака. 14


Планина три пећине

Крокодил је био на слободи, а модрица на гузи још је била ту. Није је много болело, али је про­ ве­­рила у огледалу и била је скоро сигурна да се оти­­­­сци зуба могу видети. Па то је био доказ да ни­­је све сањала! Сишла је у кухињу. После неког времена њена млађа сестра Моа сишла је низ степенице и рекла: – Хоћу вишу, Ина! – Не говори тим бебећим језиком! – рекла јој је Мина оштро, а и ко је још видео да се виршле је­ду тако рано ујутру! На прозору је седела мачка. Назвали су је Маза јер се мама надала да ће то бити добра и умиљата ма­ца, али је Маза понекад била љута кад не би до­ била храну на време. Тада уопште није била уми­ ља­та, већ је претила да ће изаћи да лови птиће ако не добије јетрену паштету. Онда би јој Мина дала јетрену паштету и Ма­за би поново постала умиљата. Мина је често раз­го­ варала с Мазом када су биле саме, али само тада – јер је Маза само тада одговарала. Маза никада није рекла: Покушај да разумеш. – Мазо – рекла је Мина – ноћас ме је јурила и угри­зла крокодилка. – Шта ти ја могу – рекла је Маза надурено. – Али се плашим да ће се вратити вечерас – ре­ кла је Мина. – Како знаш да је баш крокодилка? – питала је Маза. 15


Пер Улов Енквист

– Изгледала је тако надурено и љуто, а дечаци крокодили нису такви. Тако каже тата. – Он нема појма о чему прича – рекла је Маза. – Иначе, баш би ми лепо сада легло мало јетрене па­штете. – Почињеш да се гојиш, Мазо – рекла је Мина. – Не би требало да једеш јетрену паштету. Онда се Маза страшно надурила и отишла у кухињу да види да ли има нечег другог. Није било никог с ким би Мина могла да раз­ го­вара. Шта да ради? Имала је сестру од ујака ко­­ју је обично позивала. Она се звала Ија и Мина је знала њен број телефона. Ија је живела у месту Белинге. Мина је одлучила да прво позове деду, али се он није јављао. Сигурно је био напољу и ше­­тао свог пса који се звао Миша. Зато је позвала Ију. Али се јавио њен тата Матс, а глас му је био љут и надурен. – Да ли знаш колико је сати, Мина? – питао је. – Ија има само осам година, а ја сам ужасно – ужа­ сно – уморан и морам да спавам. Мораш ли да зо­веш овако рано? – Али зашто си уморан? – питала је Мина. – Ја уопште нисам уморна иако ме је ноћас ујео кро­­­­кодил. – Молим те – рекао је ујак Матс. – Молим те. Покушај да разумеш. Потпуно сам изнурен и из­ морен и молим те. Недеља је. Зар не можеш… – Али није тебе ујео крокодил! 16


Планина три пећине

– Молим те. Покушај да разумеш. Истегао сам лист на нози, а данас треба да играм голф. По­кушај да разумеш. Потребан ми је сан и мораш ли... – Бојим се да ће се крокодил вратити! – рекла је Мина. – Зар не можеш да разговараш са Ијом кас­није? Молим те. Тако сам ужасно уморан и изнурен и, молим те, немој звати тако рано сле­де­ћи пут. – Колико рано треба онда да зовем? – Касно – рекао је ујак Матс и спустио слу­ша­лицу. Мина је села да размисли. Деловало је безна­ дежно. Мама и тата су спавали, а Moa је седела и иг­ра­ла компјутерску игрицу. Иако је имала само четири године, била је експерт за компјутерске иг­­рице. Маза је успела да отвори врата шпајза, али није могла да отвори фрижидер, па је Мину би­­ло баш брига. Али с ким би могла да разговара? Била јој је потребна помоћ у тој невољи.

17


Пер Улов Енквист

Сачекала је један сат, онолико колико је деди било потребно да прошета Мишу ујутру, а онда га је поново позвала. Деда се јавио. Минин деда био је висок, елегантан деда седе ко­ се, увек љубазан. Није имао много тога да ради и углавном је седео и писао. Није имао неки прави посао, осим што је писао књиге. Али никада није спу­штао слушалицу и увек је давао одличне са­ве­ те, иако су други одрасли мислили да су ти са­вети лоши. Имао је и супер шале о говнима и пре­­при­ чавао је за столом приче о прдежима, а то је било тако забавно. Али се тада Минина ма­ма Јени готово редовно љутила и одвлачила га је у WC јер је децу требало научити реду, па је за­то деда морао увек тамо да преседи скоро један сат у казни. Док је деда био закључан у WC-у јер је при­чао приче о говни­ ма, нисте смели да разго­ва­рате с њим. Тада је Мина имала обичај да пре­ва­ри маму. Одшуњала би се до врата WC-а и ша­путала кроз кључаоницу како деда не треба да пла­че. И после неког времена деда би престао да плаче јер је био срећан што је Мини жао. Мина би обично говорила оооо и јооој кроз кључа­ оницу на вратима WC-а јер се то говори кад вам је не­ког жао. А онда је деда обично шапутао кратку 18

9 788652 902576

Planina tri pećine  
Planina tri pećine  

Jedne noći Mina je u snu srela krokodila. Taj krokodil je pobegao s jedne tatine majice i ona mu je lepo rekla da se tamo i vrati. Krokodil...