Page 1


Edicija Saznaj i probaj

PaleontOloGija drugo izdawe ideja: Qiqana Marinkovi} autor: Kris Makgauan ilustracije i grafi~ki dizajn: Du{an Pavli} naslov izvornika: Chris McGowan Palaeontology prevod s engleskog: Vesna Mostarica recenzent: dr Dijana Plut urednik: Qiqana Marinkovi} redaktor: prof. dr Vesna Dimitrijevi} lektor: Ana Panteli} tehni~ki urednik: Marko Huber za izdava~a: Dejan Begovi}, izvr{ni direktor n

n

n

n

n

izdava~: KREATIVNI CENTAR, Gradi{tanska 8, Beograd telefoni: 011/ 38 20 483, 38 20 464, 244 06 59 www.kreativnicentar.rs e-mail: info@kreativnicentar.rs n

{tampa: Publikum tira`: 2.000 za izdawe na srpskom jeziku Copyright©KREATIVNI CENTAR 2008 Copyright©Chris McGowan

CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije 56(02.053.2) MAKGAUAN, Kris Paleontologija / Kris Makgauan ; ilustrovao Du{an Pavli} ; [prevod s engleskog Vesna Mostarica]. – 2. izd. – Beograd : Kreativni centar, 2009 (Beograd : Publikum). – 32 str. : ilustr. ; 24 cm. – (Edicija Saznaj i probaj) Prevod dela: Palaeontology. – Tira` 2.000. – Re~nik: str. 30–31. – Registar. ISBN 978-86-7781-654-4 1. Pavli}, Du{an [ilustrator] a) Paleontologija COBISS.SR-ID 171229196

n


Kris Makgauan

Ilustrovao

Du{an Pavli}


SADR@AJ 5 ... 6 ... 7 ... 8 ... 10... 11 ... 12 ... 14 ... 15 ... 16 ... 17 ... 18 ... 19 ... 20... 22 ...

[ta je paleontologija [ta su fosili Eksperimenti sa sve`im kostima Fosilizacija [ta se de{ava s kostima u prirodi Napravi fosilni otisak [ta su to dinosaurusi Kada su dinosaurusi `iveli Napravi geolo{ku vremensku skalu Probaj da bude{ dvonogi dinosaurus Pronala`ewe dinosaurusa Otkopavawe kostiju dinosaurusa Eksperiment sa sedimentima Laboratorija za preparirawe dinosaurusa Napravi kalup i izlij model pile}e kosti

23 ... 26 ... 27 ... 27 ... 27 ... 28 ... 28 ... 29 ... 30 .. 31....

Veliki paleontolozi Da li u Srbiji ima dinosaurusa Kako da postane{ paleontolog Lepe strane paleontologije Ne tako lepe strane paleontologije Da li su dinosaurusi zaista izumrli Eksperiment s perom za letewe Budu}nost paleontologije Re~nik Indeks


... i vra}am ti ovog tvog la`nog DINOSAURUSA!

[TA JE PALEONTOLOGIJA udi ~esto me{aju arheologiju i paleontologiju jer obe nauke podrazumevaju iskopavawe ne~ega {to poti~e iz pro{losti. Me|utim, arheolozi istra`uju drevne narode i na~in na koji su oni `iveli tako {to otkopavaju qudske ostatke, gra|evine, oru|a, poku}stvo, umetni~ka dela i razne druge predmete civilizacije, a paleontolozi istra`uju izumrle vrste biqaka i `ivotiwa. Tako|e, paleontolozi izu~avaju fosile koji su ~esto stari vi{e miliona godina, dok su arheolo{ka blaga naj~e{}e stara nekoliko hiqada godina. (Fosile prou~avaju i geolozi – i to one male, kao {to su {koqke – ali wih vi{e interesuju stene nego `ivotiwe i biqke.) Paleontologija je, kao i svaka druga grana nauke, na neki na~in detektivski posao. U wega spadaju posmatrawe, otkrivawe novih podataka i ispitivawe nau~nih pretpostavki na osnovu eksperimenata. Pri radu je neophodno voditi bele{ke, {to nam omogu}ava da sve {to radimo kasnije prou~imo ili ponovimo. Zato nabavi svesku i pripremi se za istra`ivawe! Nau~nici su radoznali i uvek `ele da nau~e ne{to novo. Samostalno izvo|ewe eksperimenata predstavqa najboqi na~in u~ewa, pa }e{ u ovoj kwizi prona}i veliki broj razli~itih ve`bi. Nau~nici su tako|e oprezni i ne prihvataju kao ~iwenicu ni{ta za {ta ne postoje vaqani dokazi. Stoga nemoj da se pla{i{ da postavqa{ pitawa – to je deo posla jednog nau~nika.

Q

1. Paleontolozi koji prou~avaju `ivotiwe koje imaju ki~mu – ribe, vodozemce, gmizavce, ptice i sisare – nazivaju se paleontolozi ki~mewaka.

2. Oni koji se bave ostalim vrstama `ivotiwa, na primer insektima, pu`evima, crvima, paucima, sun|erima i koralima, nazivaju se paleontolozi beski~mewaka. 3. Nau~nici koji istra`uju fosile biqaka zovu se paleobotani~ari.

5


Pih! Si}a!

Zamisli da ti u desnu ruku stavim kost dinosaurusa, a u levu kravqu kost pribli`ne veli~ine. Primeti}e{ da je kost dinosaurusa mnogo te`a; da je sme|a ili crna, a ne bela. Ako je dodirne{, mo`e biti hladna kao kamen, a ako je slu~ajno ispusti{, ovaj fosil mo`e da se rasprsne. Ukoliko boqe pogleda{ neki slomqeni deo, mo`da }e{ u wemu otkriti kristale koji svetlucaju kao staklene perle. U bednom je stawu, ali kada ga prefarbamo, ima da sine!

6

[TA SU FOSILI osili su ostaci tvrdih delova `ivotiwa i biqaka (obi~no su to kosti, zubi i qu{ture). Postoje i fosilni tragovi koji nisu delovi samih biqaka ili `ivotiwa. U wih spadaju otisci stopala, li{}a ili ko`e, zrnca polena, pa ~ak i jazbine `ivotiwa. Re~ fosil poti~e od latinske re~i koja zna~i iskopan. Dakle, ako tvoj pas iskopa kost u ba{ti, slobodno bi mogao da ka`e{ da je na{ao neki fosil. Me|utim, paleontolozi tu re~ koriste samo za ono {to je staro vi{e hiqada ili miliona godina (na primer, za kqove mamuta ili kosti dinosaurusa). Po{to }emo se u ovoj kwizi baviti paleontologijom ki~mewaka (vidi podelu na str. 5), uglavnom dinosaurusa, pa`wu }emo usmeriti na fosilne kosti i skelete. Kako kosti postaju fosili? Da bismo shvatili proces koji je u nauci poznat kao fosilizacija, prvo se moramo upoznati sa izgledom i gra|om sve`ih kostiju. Krenu}emo od kuhiwe.

F


Eksperimenti sa sve`im kostima A Slede}i put kad bude{ jeo piletinu, sa~uvaj tri sve`e kosti. Mo`e{ da odvoji{ femur (butnu kost), tibiju (kost bataka) ili humerus (gorwu kost krila). Zamoli nekog starijeg da prokuva kosti oko trideset minuta. Zatim ih isperi u hladnoj vodi i o~isti od mesa i hrskavice. Za to mo`e da poslu`i stara ~etkica za zube. (Naslage hrskavice na krajevima kostiju zna~e da kost nije sasvim porasla.) Ostavi kosti da se preko no}i osu{e. Koliko su kosti jake? ^ak ni tanke pile}e kosti nije lako slomiti rukama. Ali, ako poku{a{, mo`da }e{ osetiti da malo „popu{taju“ – kost je elasti~na (gipka), ali i ~vrsta. Baci jednu na tvrdu podlogu. Ne}e se rasprsnuti – kost je jaka, nije krta kao staklo. Kost sadr`i dve osnovne supstance: mineral apatit, koji je ~ini tvrdom i ~vrstom, i protein kolagen, koji je ~ini elasti~nom i jakom. To mo`e{ sam da ispita{ u nekoliko eksperimenata. Stavi jednu kost u malu posudu, prelij je sir}etom i ostavi je da stoji najmawe deset dana. Sir}e }e rastvoriti apatit. Zamoli nekog starijeg da drugu kost stavi na dva sata u rernu koja je zagrejana na 150°C – tako }e se razlo`iti kolagen. Tre}u kost sa~uvaj radi pore|ewa. Prva kost, koju sad uglavnom ~ini kolagen, meka je, gumasta i lako se kida. Druga kost je jo{ uvek tvrda i ~vrsta, ali je tako|e krta, to jest nije vi{e jaka. Pu}i }e kao keks i rasprsnu}e se ako padne na pod, a mo`e se i strugati noktom. Ako pa`qivo pogleda{ slomqeni komad kosti, primeti}e{ da je sun|erast i da sadr`i mnogo malih pora, rupica i kanali}a. Kosti su `ivo tkivo. Kroz neke od wihovih kanali}a prolaze krvni sudovi i nervi – zbog toga jako boli kad do|e do preloma kosti. Mikroskopski sitne rupice sadr`e `ive }elije koje odr`avaju postoje}e ko{tano tkivo i stvaraju novo. Dokle god raste{, tvoje ko{tane }elije neprestano stvaraju novu kost.

B

V

A) HUMERUS

B) FEMUR

V) TIBIJA

7


Палеонтологија | Крис Макгауан  

Сазнај: шта је палеонтологија, када су откривени први фосили, када су живели диносауруси, који је диносаурус био највећи, да ли у Србији има...

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you