Page 1


moral.qxp

15.3.2006

10:51

Page 32

Str. 2 Suprotnost kra|i: po{tovawe svojine.

SADR@AJ RE[EWA K R A \ A .............................................2 U V R E D A ............................................4 R A S I P N I [ T V O .........................6 B E S ....................................................8 N E P R A V D A ..................................10 K U K A V I ^ L U K .............................12 N E Z N A W E .....................................14 L E W O S T .......................................16 N E T O L E R A N C I J A ....................18 V A N D A L I Z A M ...........................20 G L U P O S T ......................................22 L A @ .................................................24 N E M A R ...........................................26 S E B I ^ N O S T ...............................28 U C E N A ............................................30 Naslov originala: Armelle Barrès, Morale et vie en commun publiée par Editions BORDAS, Paris Illustrations: Joëlle Passeron, Rony Turlet Copyright © 2001 by Editions BORDAS/VUEF, Paris Za izdawe za Srbiju i Crnu Goru © Kreativni centar 2006 Biblioteka Da sazna{ i razume{ S francuskog prevela Mirjana Vukmirovi} Priredila Ivana Igwatovi} Urednik Natalija Pani} Ilustrator saradnik Andrej Vojkovi} Izdava~ Kreativni centar, Beograd, Gradi{tanska 8 tel.: 011/38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 www.kreativnicentar.co.yu Za izdava~a Qiqana Marinkovi}, direktor [tampa Publikum Tira` 3000 ISBN 86-7781-441-6 CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije 172(035.057.874) BARES, Armela Moral i `ivot u zajednici : radna sveska za gra|ansko vaspitawe / Armela Bares ; ilustracije @oela Pasron, Roni Tirle ; ²priredila Ivana Igwatovi} ; s francuskog prevela Mirjana Vukmirovi}³. – Beograd : Kreativni centar, 2006 (Beograd : Publikum). – 31 str. : ilustr. ; 26 cm. – (Biblioteka Da sazna{ i razume{) Prevod dela: Morale et vie en commun / Armelle Barrès. – Tira` 3.000. ISBN 86-7781-411-6 COBISS.SR-ID 129433356 Delovi basni Petao i lisica i Junica, koza i ovca u dru{tvu lava preuzeti su iz kwige Lafontenove basne, prev. D. Ili}, S. Petkovi}, B. Jovanovi}, Beograd 1975.

Test: Vladina sestra smatra da je to kra|a. Vlada je mogao da tra`i rolere od we – to bi bilo jednostavnije. / Zavisi. Ako Zoja kasnije vrati narukvicu, to nije kra|a. / To jeste kra|a. / Da li je to kra|a? Zavisi… Da bismo doneli kona~nu odluku, moramo znati: a) Da li je vlasnik nov~anika bio u pekari kada je Mihailo video nov~anik? Ako je bio u pekari i ako Mihailo nije ni{ta rekao, to je r|av znak. b) Mihailo je uzeo nov~anik, ali {ta je s wim uradio? Mogao je da ga da prodava~ici ili da ga odnese u policijsku stanicu. Lopovi i magarac: Tre}i lopov je ukrao magarca. Plen lopova: Pas je ukraden de~aku koji ka`e: „Moj najboqi drug!“; kutija za prvu pomo} devoj~ici koja vi~e: „Ne mogu da di{em!“; medvedi} je uzet de~aku koji se `ali da ne mo`e da zaspi; dokumenti pod naslovom „Plan odbrane“ ukradeni su ~oveku koji uzvikuje: „Mogu}a opasnost za celu zemqu!“; nov~anik je uzet de~aku koji govori o svojoj u{te|evini; kompjuter onome koji zakqu~uje da je wegov rad oti{ao u nepovrat; album s fotografijama ukraden je devoj~ici koja ka`e: „Moje uspomene!“ Na tebi je da presudi{: Tre}a navedena re~enica ukazuje na to da su u tom slu~aju postojale olak{avaju}e okolnosti. Ako neko krade da bi nahranio dete (zato {to samo tako mo`e da do|e do hrane) ili ako to ~ini da bi spasao ne~iji `ivot … onda kra|a ima druga~iji smisao.

Str. 4 Suprotnost uvredi: po{tovawe drugih i wihovog dostojanstva, starawe o tome da se govori istina i da se ne koriste re~i koje }e povre|ivati druge. Test: Odgovori pod 1, 3, 5 i 7 govore o ~asnom pona{awu. Nasuprot tome, odgovori pod 2, 4, 6 i 8 svode ~ast na pri~u o obmawivawu i udarcima. Uvredqivo pona{awe: Gospodin Bezobzirko ne}e uvrediti gospodina Pa`qivka samo ako ga bude pa`qivo slu{ao. Izraz i izreka: 1. b; 2. b. Verbalni napad: To je napad koji podrazumeva upotrebu uvredqivih re~i izgovorenih agresivnim tonom. Pitawe re~i: a–3; b–2; v–1. Str. 6 Suprotnost rasipni{tvu: {tedqivost, ~uvawe `ivotne sredine, umereno tro{ewe… Test: Sve re~enice govore o rasipni~kom pona{awu. Koliko to ko{ta?: Da bi se kupile patike potrebno je raditi 30 sati, za rolere 40 sati, a za bicikl 50 ({to je vi{e od jedne radne nedeqe). Pravac: kanta za |ubre: Pli{ani meda i zeleni xemper mogu se pokloniti takvi kakvi su. Plasti~ne i staklene fla{e i novine mogu da se recikliraju. Crveni xemper mo`e da se zakrpi i nosi po ku}i, a cipele mogu da se poprave (pod uslovom da se prona|e i druga!). Zamisli!: Za pet godina stanovnici Los An|elesa mo}i }e da piju pre~i{}ene otpadne vode. Nekad i sad: U pro{losti je razlog {tedqivosti bilo siroma{tvo; danas se stvari ne bacaju zbog sasvim druga~ijih razloga – takvo pona{awe je odgovor na obiqe i preveliku proizvodwu. Jednostavno, {ta uraditi sa svim tim fla{ama? Str. 8 Suprotnost besu: smirenost, blagost, ose}awe mere… Test: Bilo bi dobro da nema{ nijedan potvrdan odgovor. Obratite pa`wu na humor!: Za mirne i stalo`ene osobe ka`e se da su hladnokrvne. Postoje razli~ite vrste besa: Pecaro{ je otkrio pticu uprqanu mazutom. Wegovo lice odra`ava zaprepa{}ewe. / Kelner je bio nespretan. On je besan na samog sebe. / Medicinske sestre nisu dovoqno pla}ene. One ispoqavaju svoje nezadovoqstvo. / Ana se ne pona{a lepo za stolom. Wena majka se quti. Iz {tampe: Ako se taj ~ovek naqutio, mogao je da upla{i decu; ako se stra{no razgnevio, mogao je da im u~ini ne{to na`ao; ako je poludeo od besa, mogao je sva{ta da uradi: u novinama se skoro svakog dana mo`e pro~itati poneka vest o stra{nim posledicama ne~ijeg besa… Bes ponekad potpuno izmakne kontroli. Slike besa: Izgledalo je kao da }e da isko~i iz sopstvene ko`e. Bio je besan kao ris. Udarila mu je krv u glavu. Izlazi joj para na u{i. Bio je van sebe. Pona{ao se kao razjareni bik.

Str. 10 Suprotnost nepravdi: pravda, pravi~nost… Test: Svi odgovori pod a opisuju nepravedno pona{awe.

Nepravda i nepravde: Kako se oni koji slu{aju radio i pqeskaju rukama pona{aju prema violinisti? Okrenuli su mu le|a, {to je stvarno nepravedno, naro~ito ako on dobro svira! / Voza~ koga je policajac zaustavio mo`e smatrati nepravednim to {to nije zaustavqen i voza~ koji je pred policajcem pro{ao kroz crveno svetlo. / Izgleda da de~ak koji se nalazi na desnoj strani ima sve: pa`wu `ene koja stoji u sredini, u`inu, lepu i ~istu ode}u. Drugi de~ak nema ni{ta. Savest: Filip, na primer, mo`e da ka`e: „Ne}emo re}i da smo mi ostavili otvorena vrata zato {to }emo onda imati neprilika“, a Julija: „Re}i }emo da smo mi ostavili otvorena vrata zato {to je Ivan nepravedno optu`en, umesto nas.“ Filipov i Julijin mali drugar mo`e da ka`e: „Mislim da je najboqe re}i istinu.“ Izrazi: b; v.

Str. 12 Suprotnost kukavi~luku: hrabrost. Test: Odgovori pod b zaista govore o hrabrosti. Lav i lovac: Ne treba se juna~iti bez potrebe. Hrabrost ne zna~i da treba u~initi bilo {ta!: K na majici ~oveka koji dr`i bicikl i onog koji je naoru`an do zuba. H na majici onog koji nosi bokserske rukavice, ali koji bi radije oti{ao. N na onom koji bez ikakvog razloga dr`i aparat za ga{ewe po`ara. Z na majici ~oveka koji se raspravqa sa … zecom. Zamisli!: Kada bi prikazanim osobama ponestalo hrabrosti… Sudija bi bila nepravi~na; na primer, ne bi smela da osudi nijednog kriminalca jer bi se pla{ila osvete. Spasilac na planini vi{e nikom ne bi pritekao u pomo}. Bolni~arka bi se pla{ila da pri|e bolesnicima. Hrabrost je i dobro obavqati svoj posao – ma kakav on bio. Izrazi: Pla{io se sopstvene senke. / Kada se neko izla`e opasnosti za drugoga, ka`e se da on vadi kestewe iz vatre.

Str. 14 Suprotnost neznawu: znawe, obrazovawe, obave{tenost, informisanost. Test: Zelene ta~ke pokazuju da `eli{ da nau~i{ {to vi{e. Razumeo si – radoznalost je vrlina kada te navodi na to da u~i{. A ako uop{te ne znamo matematiku…: Na}i }e{ se ispred muzeja. To je vrhunac!: 1. lekaru; 2. studentu kwi`evnosti; 3. istori~aru. Ako ne znamo da ~itamo…: Onaj koji ne zna da ~ita u}i }e u pogre{an voz. Naravno, nije potrebno da zna{ da ~ita{ kako bi razumeo {ta zna~i mrtva~ka glava na fla{i i o ~emu govori saobra}ajni znak. Ali kako }e{ da polo`i{ voza~ki ispit ako ne zna{ da ~ita{? ^uda znawa: Navodwavawe, le~ewe, isu{ivawe. Str. 16 Suprotnost lewosti: rad, vredno}a, marqivost, trud, polet… Test: Ako ima{ samo crvene ta~ke – bravo! Nekoliko naranxastih ta~aka – ni to nije lo{e. Ali, da li si iskreno odgovarao? Kakva slika!: Po{tar – D; kuvar – A; vatrogasac – A i B; p~elar – V; ~uvar – G. Slike: Lew kô buba. / Hteti hleba bez motike. / Lezi, lebu, da te jedem. Lew?: Naravno da nije. Onaj koji ne radi nije uvek lewivac! Nezaposleni i penzioneri ne rade, ali mogu biti veoma vredni i aktivni. Str. 18 Suprotnost netoleranciji: tolerancija, razumevawe, prihvatawe i po{tovawe drugih. Pa`wa: tolerisati zna~i i dopustiti da se dogodi ne{to {to je trebalo ili se moglo spre~iti. Ako direktor {kole ka`e: „Ubudu}e ne}u vi{e tolerisati neopravdano izostajawe sa ~asova“ – za wega se ne mo`e re}i da je netolerantan. Test: Ako su svi tvoji odgovori pod b, ti si tolerantan. Netolerancija i proterivawe: Lav je odlu~io da sa svoje teritorije protera sve `ivotiwe koje imaju rogove. I zec je mislio da treba da napusti taj kraj, pla{e}i se da neko ne pomisli od wegovih u{iju da su rogovi. @rtva predrasuda: Predrasuda je pogre{no mi{qewe koje nije zasnovano na ~iwenicama. Re~i koje mnogo govore: a, v; b.

Str. 20 Suprotnost vandalizmu: po{tovawe dobara, naro~ito javnih; obnavqawe. Test: Ako si obojio {aku s palcem nagore pored re~enica pod parnim brojevima, a {aku s palcem nadole pored re~enica pod neparnim brojevima – bravo!

Pa`wa! Opasnost…: 1–V; 2–G; 3–B; 4–A. Pouka…: Iz javnih prostora uklawa se sve ono {to mo`e da se uni{ti, a svuda se postavqa neka vrsta za{tite. Prava re~: Obnavqawe.

Str. 22 Suprotnost gluposti: razboritost, o{troumnost, sposobnost da se razmisli pre nego {to se ne{to uradi, inteligencija. Test: a–3 (deca }e se sigurno upla{iti, a neko mo`e i da se povredi); b–2; v–1 (to nije u redu, posebno ako se ozledio); g–4 (na nesre}u, tako ne{to se doga|a). Izazivawe koje je po{lo po zlu: a–3; b–1; v–2. Pouka pri~e: Naizgled bezazlena igra, bacawe kamewa, mo`e izazvati nesre}u. Treba razmi{qati: bacawe kamewa s mosta mo`e biti veoma opasno. Glupo i zlo: Bolni~arka nipo{to ne odobrava takvo pona{awe. A, naravno, ni ti! Slike gluposti: Se}i granu na kojoj se sedi zna~i nepromi{qeno ~initi ne{to na svoju {tetu, dovoditi u opasnost sopstveni polo`aj. Ne videti daqe od nosa zna~i biti ograni~en, poznavati samo najpristupa~nije i najprostije ~iwenice. Str. 24 Suprotnost la`i: istina. Test: Valentinina la` je najte`a: optu`ila je nekog ko je nevin. Ugqe{ina je izazvana `eqom za osvetom i mo`e imati nezgodne posledice: Vladimirov drug je mo`da hteo Vladimiru da ka`e ne{to va`no… Mita nije ba{ preterano pametno postupio kada je slagao. Bojanina la` ne}e imati ozbiqne posledice i niko zbog we ne}e patiti. Bojana je slagala iz dobre namere – postoje la`i koje izri~emo kada `elimo da budemo qubazni i u~tivi. La`ov se sam otkriva: Ko la`e? De~ak koji skriva ka~ket iza le|a, de~ak koji je pocrveneo, devoj~ica koja se okre}e sme{kaju}i se sau~esni~ki. Pouka pri~e: La`ovu na kraju niko ne veruje. Zamisli: ^amac koji tone: ^udo! ^amac koji ne mo`e da potone. Zatvorenik: Video sam ga kako krade! Automobil: Dobar auto po povoqnoj ceni! Poplavqena ku}a: Idealno mesto za odmor! Poslovica: Neistina i obmana brzo se otkriju.

Str. 26 Suprotnost nemaru: briga, starawe, pa`wa, predanost poslu, revnost, trud… Test: Ako ima{ vi{e nego , ti si nemaran. Seqak, pas i lisica: Pouka basne je da treba sam da se pobrine{ o onome do ~ega ti je stalo, a ne da se oslawa{ na nekog drugog. Iz {tampe: 1–V; 2–A; 3–G; 4–D; 5–B. Pouka pri~e: U ba{ti nemarnog ~oveka ne raste ni{ta. [est dokaza: U kugli u kojoj je ribica nema vode; na polici je ostavqen sendvi~; ma~kin rep prikqe{ten je vratima; cve}e nije zaliveno, iako pored saksije stoji fla{a s vodom; ispod kreveta su {rafciger i ~arapa; na krevetu je napola isce|ena tuba boje. [ta se dogodilo?: Telefon je zazvonio i Kristina je potr~ala da se javi. Zaboravila je da iskqu~i plin. / Gospodin Popovi} je mislio da je zakqu~ao sva vrata, ali se prevario – zaboravio je jedna… Str. 28 Suprotnost sebi~nosti: nesebi~nost, velikodu{nost, dare`qivost… Test: Svi predlozi su r|avi. ^uvajte se tro{ewa!: Cicija ne}e ulo`iti novac u neki posao, ne}e nikom ni{ta pokloniti, ne}e kre~iti, nikom ni{ta ne}e pozajmiti, ne}e kupiti ode}u, a verovatno ni nova kola. Zlata, jo{ zlata!: Mida se odrekao tog dara da ne bi umro od gladi. Neverovatno, ali istinito!: Da! Tvrdica je seo na pastrmku. Sa srcem ili bez wega: Velikodu{nost: zlatno srce, srce na dlanu, plemenit, milosrdan. Sebi~nost: {krtica, lakom, cicija, samo`iv, lihvar, bez srca. Str. 30

Suprotnost uceni: oslawawe na sopstvene snage za sve {to nam je potrebno; po{tovawe tu|e svojine i privatnosti; nenasilno pona{awe. Test: predlozi pod b su dobri. Pitawe zakona: B; B; V; A. Izrazi: Ne popustiti ucewiva~ima ne zna~i pognuti glavu i biti mawi od makovog zrna ili im vratiti milo za drago – oko za oko, zub za zub – ve} mu}nuti glavom i suprotstaviti im se na pametan na~in. Ucewivawe?: v – ^eda je ucenio Nedu ako joj je rekao: „Plati}e{ ti meni ako to ne uradi{.“


moral.qxp

15.3.2006

10:51

Page 1

i `ivot u zajednici Radna sveska za GRA\ANSKO VASPITAWE

Armela Bares

Da li se detetu u porodici i u {koli pru`aju mogu}nosti da nau~i kako da boqe `ivi s drugima? Kako se detetu, na primer, mo`e ukazati na `ivotnu va`nost pojma po{tovawe i kako mu se to mo`e objasniti? Na koji na~in dete mo`e da shvati sav zna~aj su{tinskih na~ela – poput jednakosti, po{tovawa qudske li~nosti, vrednosti rada, potrebe da se s drugima `ivi u dobrim odnosima – u svetu u kojem se svakodnevno pokazuje da se te vrednosti ne po{tuju uvek? Kona~no, kako mu objasniti va`nost najjednostavnijih pravila svakodnevnog `ivota: o tome da treba voditi ra~una o onome {to se radi, da treba biti pa`qiv, zavr{iti zapo~eto? Mnogo je pitawa koja bi se mogla odnositi na sadr`aj ove kwige. Sva ta pitawa ukazuju na potrebu za savremenim na~inom podu~avawa moralnim na~elima, jer ono ima va`no mesto u predmetu Gra|ansko vaspitawe. Ciq takvog podu~avawa uvek je isti: pokazati detetu, na primer, da ne treba biti sebi~an ili se koristiti tu|im slabostima… Prilikom izbora naslova kwige – Moral i `ivot u zajednici – nije postojala moralizatorska namera. Naslov je izabran u `eqi da se {to pre odgovori velikoj potrebi za odgovaraju}im nastavnim sredstvima i da se pomogne roditeqima i nastavnicima. Jedini ciq autora bio je da

Ilustracije: @oela Pasron, Roni Tirle

napi{e kwigu koja }e povezati odrasle i decu i podsta}i ih na zajedni~ko razmi{qawe. U kwizi je obra|eno petnaest tema. Svaka zapo~iwe pitawem ili tvrdwom (na primer: Ne volim nikom ni{ta da dajem. Imam pravo da tako mislim! ili [to je brzo, to je i kuso! Pa {ta?) i obra|ena je kroz: – pri~u – konkretne primere (naj~e{}e iz {tampe) – navode iz kwi`evnosti (basnu ili legendu) – primere iz istorije, mitologije, ekonomije itd. – aktivnosti (ve`be u kojima dete treba da predvidi posledice opisanog pona{awa ili da zamisli {ta bi se dogodilo kada bi se svi pona{ali na taj na~in). Re{ewa zadataka i odgovori na pitawa dati su na kraju kwige. Tekst je propra}en upe~atqivim ilustracijama koje }e podsta}i decu na razmi{qawe o mogu}im posledicama pojedinih na~ina pona{awa, kao i na to da usvoje vrednosti i pravila koja ~ine osnovu `ivota u zajednici. Pored toga, razli~iti delovi teksta poslu`i}e i kao polazna ta~ka za razgovore s odraslima. Ciq kwige u potpunosti }e biti ostvaren ako mladi ~itaoci po~nu da posmatraju svoje pona{awe s najve}om mogu}om ozbiqno{}u i ako shvate da je „moral“ znawe koje je neophodno za zajedni~ki `ivot.


moral.qxp

15.3.2006

10:51

Page 2

L O P O V I I M A GA R A C

Kako? Zar to nije moje?

KRA\A

Dva lopova ukrala su magarca. Jedan je hteo da ga proda, a drugi da ga zadr`i. Dok su se wih dvojica sva|ala i tukla, do{ao je tre}i lopov. [ta je uradio tre}i lopov?

Da li je to kra|a? Zaokru`i odgovor.

• Vlada bez pitawa odlu-

Definicija: Uzimawe, prisvajawe tu|e imovine, ne~ega {to pripada nekom drugom.

Po tvom mi{qewu, suprotnost kra|i je:

~uje da uzme sestrine rolere zato {to ih ona nikada ne koristi. jeste

nije

• Zoji se mnogo svi|a Aleksandrina narukvica. Ona je proba i ne vra}a je odmah. jeste

nije

• David ima veliku kesu

@IVOTIWE Za svraku se, kao {to je poznato, ka`e da je kradqivica.

punu klikera. Marko uzima nekoliko klikera govore}i sebi da se to ne}e primetiti. jeste

nije

• Neko je u pekari zaboravio nov~anik. Mihailo nikom ni{ta ne govori i uzima ga. jeste

nije

Vidi{ da treba mnogo da pazi{!

Ona voli da uzima sjajne predmete i da ih krije.

2

KRADQIVAC VATRE ■ Prometej je ukrao vatru s neba i dao je qudima. Za kaznu, Jupiter je me|u qude poslao Pandoru; ona je nosila kutiju u koju su bogovi zatvorili sve nevoqe ovog sveta. Pandora je otvorila poklopac i rasula nevoqe po zemqi.


moral.qxp

15.3.2006

10:51

Page 3

PLEN LOPOVA Na osnovu onoga {to svaka osoba govori, oboj istom bojom obla~i} s tekstom i ono {to je toj osobi ukradeno.

Moj najboqi drug!

Photo

Ne mogu da zaspim!

Ne mogu da di/em… Moram da stignem do apoteke!

Privezak za kqu~eve koji je doneo nesre}u Dok su u kabini obla~ile kupa}e kostime, Lidija i Jovana su odu{evqeno razgovarale: – Kona~no sam ga dobila! – Super je! One su razgovarale o medvedi}u, najpopularnijem liku u to vreme. Svuda se mogao videti. Lidija ga je ve} imala na posteqini, na kostimu, pe{kiru, {kolskoj torbi, a sada je bio – divota nad divotama – i na wenom novom privesku za kqu~eve! – Super je! – ponavqala je Jovana. Super izazov, nesumwivo… Jedan sat kasnije, dok je Lidija bila pod tu{em, Jovana skoro da je uspela da skine kqu~eve s priveska… Ali Lidija je zavr{ila s tu{irawem i Jovana je imala samo toliko vremena da sve strpa u xep: i privezak i kqu~eve! Zatim je sve po{lo naopako… Lidija je stajala pred vratima svog stana. Svuda je tra`ila kqu~eve, a zatim se vratila do bazena putem kojim je do{la. Bazen se upravo zatvarao. Lidija je potr~ala… Niko je nije video kada je ulazila i … ostala je zatvorena! Kakva no}! Da li mo`ete da zamislite?! Kakva no} za Lidiju, sasvim samu, i za Lidijine roditeqe koji nisu znali gde im je }erka… I sve to zbog kra|e obi~nog priveska za kqu~eve!

N E V E R O V AT N O , ALI ISTINITO! Nekada su qudi zbog kra|e samo jedne pomoranxe mogli da zavr{e kao robija{i vesla~i na galijama! U nekim zemqama kradqivci se i danas ka`wavaju odsecawem ruke.

Mogu}a opasnost za celu zemqu!

Toliki rad oti/ao u nepovrat!

OTETO – PROKLETO! Ovaj lopov ni u kom slu~aju nije imao koristi od kra|e: zlosre}nom obija~u kasa u prodavnici u koju je provalio prikqe{tila je prste. U zoru je odveden u policijsku stanicu – s prstima u kasi!

Moje uspomene!

N PLARANE B OD

Moja u/te;evina!

NA TEBI JE DA PRESUDI[ Lopovi su na sudu poku{ali da objasne svoje pona{awe. Da li u vezi s nekim od wihovih postupaka postoje olak{avaju}e okolnosti?1 Obrazlo`i svoje mi{qewe. 1. Samo sam pozajmio ta kola! Hteo sam da ih vratim! 2. To {to sam uzeo ionako ni{ta ne vredi! 3. Moje dete je bilo gladno! 4. Za onoga koga sam pokrao jedna nov~anica mawe-vi{e zaista ne zna~i ni{ta! 5. Starije osobe ne tro{e mnogo!

Sve ove kra|e nisu podjednako te{ke, niti ukradeni predmeti imaju istu vrednost. Pojedini predmeti nemaju samo tr`i{nu vrednost; oni mogu imati sentimentalnu vrednost – mogu biti nezamenqivi.

DA LI ZNA[? Kra|a je krivi~no delo.2 Ona mo`e biti obi~na, te{ka ili razbojni~ka, u zavisnosti od okolnosti pod kojima je u~iwena.

2 Protivpravna radwa za koju je, po zakonu, predvi|ena kazna.

1 Posebne okolnosti o kojima sud vodi ra~una prilikom odmeravawa kazne.

Kako? Zar to nije moje?

Ne! Kada uzme{ ne{to {to ti ne pripada – to je kra|a. Kra|a je ~esto besmislena: wome se dobija mnogo mawe nego {to se gubi. Za pokradenu osobu kra|a je nekad prava drama. Za lopova kra|a je uvek veliki rizik. [ta se dobija kra|om? Veoma ~esto ba{ ni{ta, a izla`emo se opasnosti da upropastimo svoj `ivot!

3


moral.qxp

15.3.2006

10:51

Page 4

Bra~ni prizor

Ti si jedan obi~an…

UVREDA

U ovoj sceni iz poznate komedije uvrede pqu{te izme|u mu`a i `ene! Zganerel: Ne`ni predmete mojih `eqa, istrqa}u vam u{i. Martina: Pijanac poput tebe! Zganerel: Izdeveta}u vas. Martina: Me{ino za vino! Zganerel: Izmlati}u vas. Martina: Bestidni~e! Zganerel: Prebi}u vas. Martina: Izdajico, bezobrazni~e, prevarante, kukavico, nitkove, obe{ewa~e, bedni~e, ni{tarijo, mangupe, bitango, lopu`o!

[ta je, po tebi, ~ast? Zaokru`i brojeve pored odgovora za koje si se odlu~io.

Molijer, Lekar protiv svoje voqe, ~in I, prizor 1

Definicija: Re~i ili postupci kojima se nekome nanosi nepravda, bol, sramota, kojima se poga|a ne~ije dostojanstvo ili ~ast.

• Braniti prijateqe kao samog sebe.

• Imati uvek posledwu re~.

Po tvom mi{qewu, suprotnost uvredi je:

1

Mama ti se /eta u ga}ama!

2

• Ne razo~arati one koje voli{ ili one koje po{tuje{.

3

• Znati najve}i broj grubih re~i.

4

• Ne crveneti zbog

NAZIVI @IVOTIWA

ura|enog.

• Zadiviti najja~e. Nazivi nekih `ivotiwa koriste se kao uvrede.

]urkom ili guskom obi~no nazivamo `ensku osobu koju smatramo glupom.

5 6

• Ne prihvatati da neko ima koristi od slabosti, bede ili bola nekog drugog.

7

• Posti}i da te se mnogi pla{e.

8 UVREDQIVO PONA[AWE

Le{inarom nazivamo nekoga ko je surov i pohlepan.

Ako si zaokru`io samo parne brojeve, mogao bi da razmisli{ o svom pona{awu!

Za onoga koji ne{to ne razume ka`e se da blene kô tele u {arena vrata.

4

Gospodin Pa`qivko `eli da ka`e ne{to va`no gospodinu Bezobzirku. [ta radi gospodin Bezobzirko? Kako on treba da se pona{a a da ne uvredi gospodina Pa`qivka? Samo je jedan odgovor ispravan. Obele`i ga. Gospodin Bezobzirko:

■ zeva i uzdi{e ■ gleda u nebo i zvi`du}e ■ pa`qivo slu{a ■ razgovara s nekim drugim ■ pona{a se kao da gospodin Pa`qivko uop{te ne postoji.


moral.qxp

15.3.2006

10:51

Page 5

IZRAZ I IZREKA

1. [ta zna~i imati duga~ak jezik? a) oboleti od retke bolesti usta b) govoriti mnogo i ru`no o drugima v) navesti nekoga da ka`e ne{to {to nije `eleo

■ ■ ■

2. Ispeci, pa reci. [ta, po tvom mi{qewu, zna~i ova re~enica? Umesto re~i koje mogu nekog da povrede, a {to se posle ne mo`e popraviti, bilo bi boqe: ■ a) re}i bilo {ta b) dobro razmisliti pre nego {to se ne{to ka`e ■

v) smisliti najgoru uvredu

Gle, malo otrova!

NAPAD

DA LI ZNA[?

Lola je ispred ogledala govorila sama sa sobom: – Uh, moram da po`urim! Vesna, ti si jedna… – Mila! … [ta radi{? – prekinula ju je majka. – Smi{qam kako da uvredim Vesnu! – Molim?! – rekla je Lolina majka i do{la u kupatilo izgledaju}i kao neko ko je upravo saznao da se dogodila velika katastrofa… – Ti, zna~i, ho}e{ da joj nanese{ zlo? – Ali … i ona mene stalno vre|a! – Lolo! To nije opravdawe! Se}a{ li se {ta se doga|alo kada si bila mala i kad su ti u {koli govorili sve one gluposti: „Mama ti se {eta u ga}ama!“ ili „Tvojoj mami prija kad se u {orcu skija“? Sada se smeje{, ali si tada plakala! – To je, u stvari, bilo sme{no – rekla je Lola. – I ni{ta nije zna~ilo. Ali izraz lica onih koji su mi govorili te gluposti bio je otrovan. @eleli su da me povrede – dodala je prave}i grimase. – Lolo, slu{aj me: tako ne{to nije za {alu! Uvrede izazivaju patwu, a ponekad se zbog wih pati do ludila. Da li si ~ula da je jedan de~ak ubio druga koji mu je opsovao majku?! Razume{? Lolino lice odjednom je postalo tu`no – bilo je o~igledno da je razumela.

Vre|ati zna~i nanositi uvredu, izazivati neprijatno ose}awe, du{evni bol. Drugim re~ima, kada nekoga vre|amo, mi ga, zapravo, napadamo.

Nekada je najte`a uvreda bilo huqewe ili blasfemija, re~ izgovorena protiv Boga.

PITAWE RE^I Pove`i svaki izraz s wegovim zna~ewem. a) krupne re~i •

izviniti se za re~eno,

• odre}i se izjave (1) b) meriti re~i •

• govoriti odmereno (2) uvredqive re~i,

v) povu}i re~ •

• te{ke uvrede (3)

U nekim zemqama onima koji su hulili stavqan je `ig na ~elo. Ako bi se prestup ponovio, gorwa usna i jezik

Po tvom mi{qewu, {ta je to verbalni napad? Obele`i odgovor.

• pretwa: kada neko ka`e da }e te napasti

• kada ti neko udari {amar

■ ■

• napad koji podrazumeva upotrebu uvredqivih re~i izgovorenih agresivnim tonom

Ti si jedan obi~an...

huliteqa probijani su usijanim gvo`|em. Potom je bio vezivan za stub srama na trgu, a oko vrata su mu, kao znak da je osramo}en, stavqana `ivotiwska creva. Uvrede povre|uju. Nikoga ne treba vre|ati. Ne treba ni dopustiti da nas neko vre|a, ukoliko, naravno, uvrede koje su nam upu}ene zaista povre|uju na{e dostojanstvo i ukoliko je re~ o ne~em va`nom. Ako dopustimo da nas poga|aju gluposti koje je neko rekao ili ako na uvrede odgovorimo uvredama – kakva je korist od toga? Nikakva. To nije ~asno i, {to je jo{ gore, mo`e se 5 lo{e zavr{iti!


Морал и живот у заједници | Армела Барес  

Морал и живот у заједници је књига којом се представља нов приступ поучавању суштинским начелима и вредностима – као што су једнакост, пошто...