Page 1


LIKOVNA KULTURA za peti razred osnovne {kole


za peti razred osnovne {kole


UVOD Korist nam daju nauke, a lepotu – umetnosti. Mikelan|elo

o je veoma ablo Pikaso po~e ov P ar ik sl i en uv eg ^ suje za crtawe. W o re te in se da no ra ikas esor crtawa i P of pr je o bi ac ot u~enik. ni postao wegov je u desetoj godi Pikaso Ovaj autoportret dina go st ae tn je imao pe je naslikao kada

Ameri~ki umetnik Endi Vorhol razboleo se u tre}em razredu osnovne {kole i morao je dugo da le`i u krevetu. Da bi mu vreme br`e pro{lo, da bi mu bilo zanimqivije i prijatnije dok le`i, po~eo je da crta, slu{a radio i skupqa sli~ice filmskih junaka, a roditeqi su mu dozvolili da sli~ice lepi na zid pored kreveta.


U ovoj {kolskoj godini bi}e ti potrebno‌

Skupqaj kutije razi~itih veli~ina, vaqke od toalet-papira i kuhiwskih ubrusa, pingpong loptice‌ Od wih }e{ praviti zgradu.

Od providnih folija u boji, aluminijumske folije za pakovawe hrane, providnih plasti~nih ~a{a, starih CD-ova i aluminijumske podloge za hranu pravi}e{ ukras za svoj prozor.

Skupqaj plasti~ne fla{e razli~itih oblika i veli~ina od kojih }e{ napraviti ribu.

^uvaj stare CD-ove da bi od wih napravio podmeta~e za ~a{e.


1

SLOBODNO RITMI^KO KOMPONOVAWE

Gravira u steni u Vlakomonici, neolit


RITAM U STRUKTURAMA PRIRODNIH I VE[TA^KIH MATERIJALA: LINIJA, OBLIKA I BOJA Ritam nastaje onda kada se isti element ponavqa u pravilnim razmacima. U arhitekturi ritam je uvek pravilan. Pravilan ritam uo~i}emo na predmetima za svakodnevnu upotrebu, na name{taju, dok u prirodi ritam, iako postoji, nikada nije pravilno raspore|en. Uo~i}emo ga u izgledu mnogih `ivotiwa i biqaka (u wihovim {arama, bojama, linijama…).

 KQU^NE RE^I

· ritam

Manastir Gra~anica, prozor

Hram Konkordija, Agri|ento, Sicilija, V vek p. n. e.

Nabroj `ivotiwe na ~ijem se telu ponavqaju {are ili boje. Nabroj vo}e i povr}e kod kojeg se ponavqaju oblici, boje, linije.

8

Prona|i {are koje se ponavqaju na tvojoj ode}i ili na ode}i tvog druga.

Pe{kir

Opi{i izgled {kolske zgrade. Koji se elementi na woj ponavqaju? Prona|i u u~ionici predmete koji su raspore|eni po odre|enom redosledu i ritmu.


UKRA[AVAWE ^ovek je oduvek imao potrebu da ukra{ava i ulep{ava sebe i svoju okolinu. Ukra{avao je predmete za svakodnevnu upotrebu, ode}u, name{taj, oru`je‌ Koje se {are ponavqaju na predmetima koji su prikazani na fotografijama?

Bal~ak iz Snartemoa, VI vek

Vaza, Gr~ka, 850 godina p. n. e.

Vaza Dimeni, neolit, Gr~ka

Koje predmete svakoga dana upotrebqava{? Opi{i na~in na koji su ti predmeti ukra{eni.

MALI SAVETI

Zamisli da si dizajner, pa ih ukrasi onako kako `eli{.

Na listu iz bloka prvo nacrtaj predmet koji `eli{ da ukrasi{.

list iz bloka list iz sveske za skice meka grafitna olovka

Ritam na crte`u posti`emo nizawem linija.

Na posebnom papiru nacrtaj razli~ite {are. One koje ti se dopadaju iskoristi za ukra{avawe predmeta.

9


SLOBODAN I SPONTAN RITAM LINIJA, BOJA, OBLIKA, MRQA Slobodan i spontan ritam nastaje onda kada umetnik prema sopstvenom ose}aju raspore|uje linije, boje, oblike i mrqe. Na~in na koji }e umetnik rasporediti linije, boje, oblike i mrqe na slici i crte`u zavisi od umetnikovog temperamenta.

 KQU^NE RE^I

¡ slobodan i spontan ritam

Posmatraju}i slobodno raspore|ene mrqe, oblike i linije na ovoj slici mo`emo da zakqu~imo kako se umetnik ose}ao dok ju je slikao. Potezi ~etkicom ukazuju na nemir, nestrpqewe i veliku energiju.

Rawena Niobidina k}i, mermer, rimska kopija gr~kog originala nastalog oko 440. godine p. n. e.

Vilijam de Kunink, @ena I, 1950/1952

Prona|i ritam na ovim umetni~kim delima. Gde odmah uo~ava{ ritam?

10

Kako je taj ritam postignut?

Anri Matis, Crni sto, 1919

Kada posmatramo umetni~ko delo, pogledom pratimo elemente na slici koji su ritmi~ki raspore|eni. Ritam nam poma`e da sagledamo umetni~ko delo u celini.


U RITMU MUZIKE‌ Ritam na slici posti`e se nizawem linija, boja, oblika i mrqa. Na~in na koji se mogu rasporediti zavisi od umetnikovog temperamenta i ose}aja. Svaki umetnik slika na sebi svojstven na~in, onaj koji odgovara wegovim ose}awima.

Xekson Polok je ameri~ki slikar koji je stvarao slike tako {to je veliko platno polagao na pod, a zatim po wemu slobodno i spontano nanosio boje. Te slike sastoje se od mre`e linija, rasutih mrqa i kapqica.

Xekson Polok, Magla lavande, 1950

Na ovoj internet adresi mo`e{ da vidi{ Xeksona Poloka dok slika. www.youtube.com/watch?v=7bICqvmKL5s&feature=related

list iz bloka Donesi na ~as CD na kojem se nalazi tvoja omiqena pesma. Dogovori se s drugovima iz odeqewa uz ~iju omiqenu pesmu }ete slikati.

akvarel-~etkice (okrugle) razli~itih debqina posuda za vodu

Kako igra{ uz svoju omiqenu pesmu? Da li ponavqa{ neke pokrete dok igra{? [ta se sve de{ava na ~asovima fizi~ke kulture kad radite ve`be? Opi{i.

vodene boje

MALI SAVETI Igraj se i ma{taj! Slikaj dok slu{a{ pesmu. Neka potezi ~etkice prate ritam pesme koju slu{a{.

krpica keceqa mu{ema ili stare novine

11


SLOBODNO RITMI^KO KOMPONOVAWE MOJE MORE Slikar Anri Matis na ovakav je na~in prikazao svoj do`ivqaj mora.

Prona|i na slici boje koje se ponavqaju. Prona|i oblike koji se ponavqaju.

Anri Matis, Peloponez, More, 1946

Da li su oblici koji se ponavqaju jednaki ili se razlikuju?

Uradi u tehnici kola`a more onako kako ga ti zami{qa{.

Koje te boje podse}aju na more? Koje `ivotiwe i biqke `ive u moru? Kako one izgledaju?

list iz bloka kola`-papir lepak za papir

12

makaze

MALI SAVETI Prona|i oblike koji do~aravaju morsku povr{inu. Kola`-papir mo`e{ se}i, cepati i gu`vati. Oblike koje si napravio nemoj odmah lepiti. Raspore|uj ih na razli~ite na~ine.


MOJA NOVA FRIZURA

Gde je i kako na ovom crte`u postignut ritam? Kakvim je linijama nacrtana frizura akrobatkiwe?

Akrobatkiwa, XII vek p. n. e.

[panski umetnik Salvador Dali bio je veoma poznat po brkovima, ali je posve}ivao pa`wu i svojoj frizuri.

Endi Vorhol, ameri~ki umetnik, voleo je da nosi razne perike.

Frida Kalo je meksi~ka umetnica koja je volela da svoju dugu kosu uplete, obavije pletenice oko glave i obavezno stavi cve}e u kosu.

Nacrtaj frizuru kakvu bi `eleo da ima{. Koji je tvoj omiqeni peva~? Opi{i wegovu frizuru. tvoja fotokopirana fotografija u formatu A3 meka grafitna olovka

Svoju fotografiju iskopiraj u formatu A3.

Ukoliko nema{ fotokopiju, mo`e{ da nacrta{ sebe, a zatim i frizuru kakvu bi `eleo da ima{.

Iseci pozadinu i kosu, kao {to je prikazano na slici. Zatim je ponovo iskopiraj.

13


ZGU@VANI PAPIRI Tapiserija je dekorativna tkanina koja se nekada ka~ila na zid iz prakti~nih razloga – {titila je od hladno}e – a kasnije je po~ela da slu`i za ukra{avawe. Klasična tapiserija izrađivala se tkawem. U drugoj polovini prošlog veka tapiserija vi{e ne nastaje klasičnom tehnikom tkawa. Umetnici koji se bave tapiserijom koriste različite materijale, koji ne moraju da budu tekstilni, ali koriste razli~ite tekstilne tehnike (vez, pletewe...) da bi napravili svoje radove u dve ili tri dimenzije. Ta dela, proiza{la iz tradicionalne tapiserije, svrstavamo danas u umetnost niti ili umetnost tekstila.

MALI SAVETI Umetnik Zlatko Cvetkovi} raspore|ivao je stare CD-ove, a zatim ih spajao pomo}u alki.

Od zgu`vanih papira u boji napravi s drugovima iz odeqewa rad kojim }ete ukrasiti kabinet. mawi papiri u boji

14

velika igla za {ivewe i konac (nabavqa nastavnik)

Zgu`vaj papire koje si doneo na ~as. Tvoji drugovi iz odeqewa i ti pore|ajte na jedan sto sve zgu`vane papire. Dogovorite se po kom }ete ih redosledu re|ati. Kada ih budete rasporedili, nastavnik }e ih spojiti iglom i koncem. Rad koji ste napravili mo`ete zaka~iti na zid ili prozor u~ionice.


Saznali smo‌ Ritam ¡ ponavqawe istog elementa u pravilnim razmacima

u prirodi

u arhitekturi

u likovnoj umetnosti

slobodan i spontan ritam linija, boja,

oblika, mrqa

na predmetima za svakodnevnu upotrebu

15


SADR@AJ UVOD /4 U ovoj {kolskoj godini bi}e ti potrebno… /5 1. SLOBODNO RITMI^KO KOMPONOVAWE /7 RITAM U STRUKTURAMA PRIRODNIH I VE[TA^KIH MATERIJALA: LINIJA, OBLIKA I BOJA /8 Ukra{avawe /9 SLOBODAN I SPONTAN RITAM LINIJA, BOJA, OBLIKA, MRQA /10 U ritmu muzike… /11 SLOBODNO RITMI^KO KOMPONOVAWE /12 Moje more /12 Moja nova frizura /13 Zgu`vani papiri /14 Saznali smo /15 2. LINIJA /17 NEPOSREDNO IZVLA^EWE LINIJA S RAZLI^ITIM CRTA^KIM MATERIJALIMA, NA RAZLI^ITIM PODLOGAMA I KOLA@IRAWE /18 Kola` od iscepkanih papira /19 SVOJSTVA I VRSTE LINIJA /20 Vo}e i povr}e /21 LINIJE U PRIRODI /22 Priroda – moja inspiracija /23 LINIJA KAO SREDSTVO ZA STVARAWE RAZLI^ITIH LIKOVNIH SVOJSTAVA POVR[INA /24 Predeli /25 LINIJA KAO IVICA TRODIMENZIONALNOG TELA /26 Oblici iz prirode /27 Crte`i prirode /28 Kao Leonardo /29 Povr{ine /30 @ivotiwska farma /31 Estetska analiza /32 Saznali smo /33 3. OBLIK /35 PRIRODA I WENI OBLICI /36 Drvo /37 SVOJSTVA – KARAKTERISTIKE OBLIKA /38 Insekti /39 VRSTE OBLIKA /40 Nepravilni i pravilni oblici /41 OSNOVNI POVR[INSKI I TRODIMENZIONALNI OBLICI /42 Zgrada /43


VELI^INA OBLIKA I ME\USOBNI ODNOS VELI^INA /44 Mrtva priroda /45 GRUPISAWE OBLIKA U RAVNI ILI PROSTORU /46 Tepih za tvoju sobu /47 DODIRIVAWE, MIMOILA@EWE, PREKLAPAWE, PRO@IMAWE, USECAWE /48 Afri~ka maska /49 Ba{ta /50 Nebo /51 Riba /52 Estetska analiza /54 Saznali smo /55 4. ORNAMENT /57 SVOJSTVA ORNAMENATA: RITMI^NOST, SIMETRI^NOST I PRECIZNOST /58 Ornament /59 Podmeta~i za ~a{e /60 Saznali smo /61 5. SVETLINSKI OBJEKTI I KOLA@ /63 SVETLINSKI OBJEKTI I KOLA@ /64 Ukras za prozor /65 Ukras za prozor ili vrata /66 Saznali smo /67 6. VIZUELNO SPORAZUMEVAWE /69 VIZUELNO SPORAZUMEVAWE /70 @ivot u {koli /71 Simboli za vrata /72 Saznali smo /73 7. OBLIKOVAWE I PREOBLIKOVAWE UPOTREBNIH PREDMETA /75 OBLIKOVAWE UPOTREBNIH PREDMETA /76 Bro{ /77 PREOBLIKOVAWE UPOTREBNIH PREDMETA /78 Serijski proizvod /79 Skulptura od odba~enih proizvoda /80 Saznali smo /81

MALA ISTORIJA UMETNOSTI I deo /83 Literatura /99


LITERATURA 1. H. H. Arnason, Istorija moderne umetnosti, IzdavaÄ?ki zavod Jugoslavija, Beograd 1975. 2. H. W. Janson, Istorija umetnosti, Prosveta, Beograd 1989. 3. A. Izergina, T. Bororaja, E. Georgijevska, E. Barska, N. Kosareva, Matis u sovjetskim muzejima, Mladinska kwiga, Qubqana 1985. 4. A. Barska, E. Georgijevska, Pol Sezan u sovjetskim muzejima, Mladinska kwiga, Qubqana 1984. 5. I. F. Walther, R. Schneckenburger, F. Honnef, Art of the 20th Century, Taschen, KĂśln 2000. 6. N. Panteli}, Narodna umetnost Jugoslavije, Jugoslovenska revija Beograd, Beograd 1984.


LIKOVNA KULTURA za peti razred osnovne {kole prvo izdawe Autor mr Mirjana @ivkovi} Recenzenti mr Milka Vujovi}-Stojanovi}, docent Fakulteta primewenih umetnosti u Beogradu Slobodinka Brankovi}, profesor likovne kulture, O[ „Branko Radi~evi}“ u Oxacima Biqana Markovi}-Kraguqac, profesor likovne kulture, O[ „Rade Dodi}“ u Milutovcu Redaktor i lektor Violeta Babi} Predmetni urednik mr Olivera Bataji} Sretenovi} Urednik izdawa mr Slađana Ilić Dizajn korica Du{an Pavli} Grafi~ki dizajn Mirjana @ivkovi} Za izdava~a mr Qiqana Marinkovi} Izdava~ Kreativni centar Gradi{tanska 8 Beograd Tel./faks: 011 / 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 [tampa Графипроф Tira` 7 000

CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 37.016:73/76(075.2)

Copyright © Kreativni centar 2011

@IVKOVI], Mirjana, (1970) Likovna kultura : za peti razred osnovne {kole / [autor Mirjana @ivkovi}] . – 1. izd. – Beograd : Kreativni centar, 2011 (Beograd : Grafiprof). – 99 str. : ilustr. ; 29 cm. – (Kreativna škola) Podatak o autoru preuzet iz kolofona. – Tira` 7.000. – Bibliografija : str. 99 ISBN 978-86-7781-833-3 COBISS.SR-ID 182522124

Ministar prosvete i sporta Republike Srbije odobrio je izdavawe i upotrebu ovog uxbenika u okviru uxbeni~kog kompleta za likovnu kulturu u petom razredu osnovne {kole re{ewem broj 650-02-00711/2010-06 od 27. januara 2011. godine.


Likovna kultura 5  
Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you