Page 1

ОВАКО СЕ ЖИВЕЛО ПРАИСТОРИЈА

ЛЕПЕНСКИ ВИР. НАСЕЉЕ ДУНАВСКИХ РИБОЛОВАЦА Сазнајте како се у мезолиту и неолиту живело у Ђердапској клисури! И још нешто: ♦ шта се ловило на дунавским вировима ♦ чему су служиле трапезоидне грађевине ♦ шта је то балкански кремен ♦ какву су улогу имале риболике скулптуре ♦ чиме је украшавана одећа ♦ какав је био значај јеленских рогова

Душан Борић Душан Борић ♦ ЛЕПЕНСКИ ВИР. НАСЕЉЕ ДУНАВСКИХ РИБОЛОВАЦА

Едиција ОВАКО СЕ ЖИВЕЛО говори о свакодневном животу људи од праисторије до данас на подручју средишњег Балкана, на којем се током времена уобличавала модерна Србија. Текстови врсних стручњака, раскошне илустрације, благо музејских збирки и архива, као и резултати археолошких истраживања, откривају узбудљиву прошлост, пуну нових, непознатих детаља.

ЛЕПЕНСКИ ВИР НАСЕЉЕ ДУНАВСКИХ РИБОЛОВАЦА

50 година

од открића Лепенског Вира


САДРЖАЈ

Хронолошка таблица

Ђердапске клисуре и котлине 2 4 6 Мистерија трапезоидних грађевина 8 Балкански кремен 12 Коштана индустрија 14 Праисторијски графити 16 Високи и здрави 18 Егзотичне перле 20 Ношња 22 Симболика јелена 23 Загонетни облуци и веровањa 24 Неолитске новотарије 28 Индекс 32 Хронолошка таблица

Издаје КРЕАТИВНИ ЦЕНТАР Градиштанска 8, Београд тел.: 011/ 38 20 483, 38 20 464, 24 40 659 www.kreativnicentar.rs e-mail: info@kreativnicentar.rs

Око 41.000–9600. годинe старе ере плеистоценски ловци и сакупљачи Око 39.000. годинe старе ере прва пећинска станишта модерног човека у Ђердапу

♦ Мезолит

Библиотека ОВАКО СЕ ЖИВЕЛО Праисторија

Око 9600–6200. године старе ере почетак топлог раздобља, холоценски рибари, ловци и сакупљачи

ЛЕПЕНСКИ ВИР НАСЕЉЕ ДУНАВСКИХ РИБОЛОВАЦА Аутор Др Душан Борић

Рани мезолит Око 9600–8300. године старе ере прва насеља на отвореном у Ђердапу, први трагови сахрањивања

Илустратор Душан Павлић Уредник Милена Трутин Графички дизајн Душан Павлић Лектор Виолета Бабић Технички уредник Небојша Митић Штампа Публикум

Средњи мезолит Око 8300–7300. године старе ере прва камена правоугаона огњишта у Ђердапу, сахрањивање у седећем положају са скрштеним ногама Касни мезолит Око 7300–6200. годинe старе ере прва трапезоидна станишта с каменим правоугаоним огњиштима, сахрањивање на леђима, паралeлно уз дунавски ток

♦ Прелаз из мезолита у неолит у Лепенском Виру Око 6200–6000. године старе ере трапезоидне грађевине и риболике скулптуре

Тираж 2.000 Година штампе 2015 Copyright © Kreativni centar 2015 BORIĆ, Dušan, 1973 Lepenski Vir : naselje dunavskih ribolovaca / Dušan Borić ; [ilustrator Dušan Pavlić]. - Beograd : Kreativni centar, 2015 (Beograd : Publikum). 32 str. : ilustr. ; 24 cm. - (Biblioteka Ovako se živelo. Rani novi vek) Tiraž 2.000. - Hronološka tablica: str. [33]. - Registar.

ОВАКО СЕ ЖИВЕЛО ПРАИСТОРИЈА

♦ Млађи палеолит – старије камено доба

Око 14.000–9600. године старе ере крај леденог доба и први људски скелетни остаци у Ђердапу

За издавача Мр Љиљана Маринковић, директор

Холоцен

Прва огњишта и станишта

Плеистоцен

Риболов на вировима

ISBN 978-86-529-0241-5 903(497.11)(02.053.2) COBISS.SR-ID 217000204

♦ Старији неолит – млађе камено доба Око 6000–5500. године старе ере појава прве керамике и домаћих животиња у Лепенском Виру


HOW PEOPLE ONCE LIVED

Душан Борић

ЛЕПЕНСКИ ВИР НАСЕЉЕ ДУНАВСКИХ РИБОЛОВАЦА

За Миу


Ђердапске клисуре и котлине

Истраживања у Лепенском Виру током 1967. године

Праисторијско насеље из доба мезолита и неолита Лепенски Вир једно је од најпознатијих археолошких налазишта не само у Србији већ и у европским и светским оквирима. Откривенo је средином шездесетих година XX века, током археолошког истраживања терена уз дунавску обалу Ђердапа. Непосредан повод за истраживања била је градња хидроелектране Ђердап I, заједничког грађевинског подухвата тадашње југословенске и румунске владе. Пуштањем бране у рад, почетком седамдесетих година двадесетог века, ниво Дунава у Ђердапу порастао је за око 15 m, што је довело до плављења појаса уз речну обалу. Знајући да се у овој зони на обалама Дунава могу очекивати многа насеља из прошлости, археолози су пре потапања детаљно истражили низ налазишта из различитих периода. Истраживањима у Лепенском Виру руководио је наш чувени археолог Драгослав Срејовић. Академик Драгослав Срејовић (1931–1996) био је један од најважнијих југословенских и српских археолога двадесетог века. Прославио се открићем Лепенског Вира, али је познат и по истраживањима Феликс Ромулијане – палате римског императора Галерија у Гамзиграду. Скулптура Хронос једна је од великог броја скулптура од пешчара по којима се Лепенски Вир издваја од других налазишта. Подела каменог доба Палеолит (старије камено доба) период је од појаве првих алатки, пре више од 2,5 милиона година, све до краја последњег леденог доба, пре око 11.500 година. У мезолиту (периоду који раздваја старије и млађе камено доба) дошло је до значајног отопљења. Та два периода одликовао је ловачко‑сакупљачки начин живота. Појавом првих заједница земљорадника и сточара наступа неолит (млађе камено доба). На средишњем Балкану неолит почиње пре око 8.000 година.

2


Насеље Лепенски Вир налази се на десној обали Дунава, а на његовим обалама откривена су и друга насеља у којима се водио сличан начин живота и поштовали исти обичаји. Нека од њих нису потопљена изградњом акумулационог језера, па се тамо и даље изводе истраживања и примењују нова научна достигнућа која нису била доступна у време првих ископавања. Сва та насеља припадају необичној праисторијској култури Лепенски Вир. Дуготрајни опстанак и богатство култура Лепенски Вир у великој мери дугује посебној природној средини коју је древним становницима пружала Ђердапска клисура. Живописни предео чине четири клисуре, између којих се налазе котлине. У клисурама се Дунав знатно сужава, а дубина му досеже и преко 80 метара, док је у котлинама корито реке веома плитко. У прошлости су због тога постојале каскаде које су производиле снажан хук воде, а неретко су настајали и велики опасни вирови. Све је то отежавало пловидбу Дунавом у тој регији.

Р У М У Н И Ј А

ДУНАВ

Голубачка клисура

Голубац

С Р Б И Ј А

Сипска клисура

Сип

Љупковска котлина

Куина Туркулуј

Падина Лепенски Вир

Оршавска котлина

Клисура Госпођин Вир

Хајдучка Воденица

Скела Кладовеј Кладово

Клисура Казан

Власац Бољетинска река

Доњи Милановац Доњомилановачка котлина

Београд

Мезолитска и неолитска налазишта уз ток Дунава у Ђердапској клисури

Лепенски Вир

За утврђивање старости археолошких налаза најзначајнија је стратиграфија, проучавање слојева из различитих епоха, као и сазнање да су млађи слојеви готово увек изнад старијих. Упоређивањем са налазима из различитих налазишта, пронађене предмете могуће је сложити у хронолошки низ.

IIIб

IIIa

Драгослав Срејовић поред стратиграфског профила Лепенског Вира

II

Материјални остаци пронађени на археолошким налазиштима одређене регије могу да деле исте одлике. Када се ради о праисторијском периоду за који немамо довољно писаних трагова о пореклу људских група, за такве остатке користимо назив археолошка култура. Елементи материјалне културе могу обухватати неколико племенских заједница, лингвистичких или етничких група.

3

I

Под куће 27


Риболов на вировима

Предмети од кости са урезаним орнаментима, Куина Туркулуј

Реке су у праисторији имале улогу важних путних праваца. Пратећи речни ток, много се лакше стизало до далеких подручја у време када су области залеђа биле прекривене густим, непроходним и вероватно опасним шумама. Археолошки трагови показују да је још током палеолита, то јест последњег леденог доба, Ђердапска клисура била насељена људским заједницама. Пре око 14.500 година почиње отопљавање, које доводи до првих промена у околини. Међутим, климатска колебања су се настављала, a хладни периоди трајали су и по хиљаду година. Клисура Казан и румунска обала Дунава

Бројни остаци костију козорога које су ловили становници тадашњих насеља, као што је било Куина Туркулуј на румунској страни клисуре Казан, упућују на један од хладних периода. Козорог је настањивао оголеле литице и обронке Ђердапске клисуре и током последњег леденог доба.

Многе одлике живота и алатке које су користили становници насеља Куина Туркулуј говоре нам о томе да су баш они могли бити далеки преци људи који су неколико хиљада година касније населили Лепенски Вир.

Пре око 11.500 година временски услови су се стабилизовали и почео је топли климатски период (холоцен) у којем и данас живимо. Тада се и биљне заједнице мењају. Претежно четинарске врсте препуштају доминацију листопадним шумама, па се ствара густ шумски покривач широм Европе. Од животиња преовладавали су јелен, дивље говече, срндаћ и дивља свиња. Од почетка топлог климатског периода налазимо и трагове првих насеља ван пећина и поткапина.

Места првих насеља била су пажљиво бирана према терену и погодностима које су за лов рибе пружале неправилности дунавског тока. Климатске промене допринеле су томе да рибе у рекама буду доступније, а по свему судећи, за рибoлов су нарочито били коришћени снажни и опасни вирови. Зато није случајно то што се већина праисторијских насеља с траговима мезолитског живота налази баш у близини таквих вирова или теснаца.

4


Једна моруна из мезолитских слојева Падине била је дугачка готово пет метара, мада је просечна дужина те рибе била мања од два метра. Крупна риба у мрежи, илустрација из књиге Ђердапски риболови у прошлости и садашњости Драгоцене белешке о некадашњим начинима риболова на Дунаву пружио је Михаило Петровић Алас у књизи Ђердапски риболови у прошлости и садашњости, објављеној 1941. године. Он је отргао од заборава усмено преношење традиције рибарења, нарочито познатог по лову на крупну рибу.

Постављањем рибарског чамца на сам вир дочекивана је риба која је била ухваћена у водени ковитлац. На рибу су бацане мреже, а њих су затварали камени тегови. Посебност ђердапског рибарења био је и улов миграторних врста рибе, попут јесетре и моруне, али су хватане и слатководне врсте – сом и шаран.

Ђердапски брзаци на вињети с почетка XVIII века

Камени тегови за рибарску мрежу Михаило Петровић Алас (1868–1943), велики српски математичар и члан Српске краљевске академије, био је заљубљеник у риболов. Након положеног испита за рибарског мајстора добио је надимак Алас. Моруна и јесетра живе на местима где се велике реке уливају у море, али у време размножавања мигрирају, то јест селе се стотинама километара узводно до места за мрешћење. Можемо претпоставити да су и мезолитски рибари користили икру за неку врсту кавијара, као што су становници тих крајева радили и миленијумима касније.

5


Прва огњишта и станишта Проналажење каменом ограђених огњишта и различитих типова ватришта с траговима гара и пепела један су од сигурних показатеља сезонских и сталних логора праисторијских људи. У Ђердапској клисури такви налази су чести, нарочито уз моћне дунавске вирове и брзаке, који су представљали најбоље локације за лов рибе. Почетком мезолита, када је почело климатско отопљавање, људи су вероватно на та места долазили сезонски, у оним периодима када су очекивали миграторне врсте риба. То је било с пролећа, када су јесетре, моруне и неке друге врсте долазиле узводно ради мрешћења, или пак с јесени, када се риба враћала у Црно море. Проналазак ватре сеже више стотина хиљада година у палеолитску прошлост, а нема сумње да су неандерталци редовно користили ватру почев од пре око 130.000 година.

Камено огњиште, средњи мезолит Прва огњишта била су једноставна. Била је то мања овална рупа укопана у тло у којој је ложена ватра. У раном мезолиту, пре око 11.000 година, таква огњишта подизана су у сезонским логорима који су били на отвореном и могли су се налазити под лаким шаторима. С временом, међутим, предвидивост богатог улова рибе на одабраним локацијама по свему судећи допринела је томе је да људи све дуже бораве на таквим местима уз реку и да праве стална насеља где се живот потом генерацијама настављао. У периоду каснијег мезолитског развоја, пре око 9.000 година, појавила су се на појединим локацијама и прва каменом ограђена огњишта. Имала су правоугаони облик и била су сазидана од великих камених блокова или већих речних облутака. Камено огњиште и орнаментисана скулптура у кући 54

6


САДРЖАЈ

Хронолошка таблица

Ђердапске клисуре и котлине 2 4 6 Мистерија трапезоидних грађевина 8 Балкански кремен 12 Коштана индустрија 14 Праисторијски графити 16 Високи и здрави 18 Егзотичне перле 20 Ношња 22 Симболика јелена 23 Загонетни облуци и веровањa 24 Неолитске новотарије 28 Индекс 32 Хронолошка таблица

Издаје КРЕАТИВНИ ЦЕНТАР Градиштанска 8, Београд тел.: 011/ 38 20 483, 38 20 464, 24 40 659 www.kreativnicentar.rs e-mail: info@kreativnicentar.rs

Око 41.000–9600. годинe старе ере плеистоценски ловци и сакупљачи Око 39.000. годинe старе ере прва пећинска станишта модерног човека у Ђердапу

♦ Мезолит

Библиотека ОВАКО СЕ ЖИВЕЛО Праисторија

Око 9600–6200. године старе ере почетак топлог раздобља, холоценски рибари, ловци и сакупљачи

ЛЕПЕНСКИ ВИР НАСЕЉЕ ДУНАВСКИХ РИБОЛОВАЦА Аутор Др Душан Борић

Рани мезолит Око 9600–8300. године старе ере прва насеља на отвореном у Ђердапу, први трагови сахрањивања

Илустратор Душан Павлић Уредник Милена Трутин Графички дизајн Душан Павлић Лектор Виолета Бабић Технички уредник Небојша Митић Штампа Публикум

Средњи мезолит Око 8300–7300. године старе ере прва камена правоугаона огњишта у Ђердапу, сахрањивање у седећем положају са скрштеним ногама Касни мезолит Око 7300–6200. годинe старе ере прва трапезоидна станишта с каменим правоугаоним огњиштима, сахрањивање на леђима, паралeлно уз дунавски ток

♦ Прелаз из мезолита у неолит у Лепенском Виру Око 6200–6000. године старе ере трапезоидне грађевине и риболике скулптуре

Тираж 2.000 Година штампе 2015 Copyright © Kreativni centar 2015 BORIĆ, Dušan, 1973 Lepenski Vir : naselje dunavskih ribolovaca / Dušan Borić ; [ilustrator Dušan Pavlić]. - Beograd : Kreativni centar, 2015 (Beograd : Publikum). 32 str. : ilustr. ; 24 cm. - (Biblioteka Ovako se živelo. Rani novi vek) Tiraž 2.000. - Hronološka tablica: str. [33]. - Registar.

ОВАКО СЕ ЖИВЕЛО ПРАИСТОРИЈА

♦ Млађи палеолит – старије камено доба

Око 14.000–9600. године старе ере крај леденог доба и први људски скелетни остаци у Ђердапу

За издавача Мр Љиљана Маринковић, директор

Холоцен

Прва огњишта и станишта

Плеистоцен

Риболов на вировима

ISBN 978-86-529-0241-5 903(497.11)(02.053.2) COBISS.SR-ID 217000204

♦ Старији неолит – млађе камено доба Око 6000–5500. године старе ере појава прве керамике и домаћих животиња у Лепенском Виру


ОВАКО СЕ ЖИВЕЛО ПРАИСТОРИЈА

ЛЕПЕНСКИ ВИР. НАСЕЉЕ ДУНАВСКИХ РИБОЛОВАЦА Сазнајте како се у мезолиту и неолиту живело у Ђердапској клисури! И још нешто: ♦ шта се ловило на дунавским вировима ♦ чему су служиле трапезоидне грађевине ♦ шта је то балкански кремен ♦ какву су улогу имале риболике скулптуре ♦ чиме је украшавана одећа ♦ какав је био значај јеленских рогова

Душан Борић Душан Борић ♦ ЛЕПЕНСКИ ВИР. НАСЕЉЕ ДУНАВСКИХ РИБОЛОВАЦА

Едиција ОВАКО СЕ ЖИВЕЛО говори о свакодневном животу људи од праисторије до данас на подручју средишњег Балкана, на којем се током времена уобличавала модерна Србија. Текстови врсних стручњака, раскошне илустрације, благо музејских збирки и архива, као и резултати археолошких истраживања, откривају узбудљиву прошлост, пуну нових, непознатих детаља.

ЛЕПЕНСКИ ВИР НАСЕЉЕ ДУНАВСКИХ РИБОЛОВАЦА

50 година

од открића Лепенског Вира

Profile for Kreativni centar

Lepenski Vir  

Lepenski Vir