Page 11

воли само малчице више, сада не бих седео овде, докрајчила би ме.“ „Аха“, рекао је Бата, „па баба ти је сила кад је реч о грљењу.“ Његова баба га није грлила толико јако, али је волела Бату и увек је била добра према њему, то је он објаснио Карлсону. „А тек што уме да звоца“, рекао је Бата пошто је неко време размишљао. „Стално ми звоца како треба да пресвучем чарапе и како не смем да се бијем с Ласеом Јансоном и тако то.“ Карлсон је бацио тањир који је сад био празан. „Ти, наравно, мислиш да моја баба не звоца, а? Мислиш да она не навије будилник да звони, па ђипи свако јутро у пет сати само да би стигла довољно да ми звоца како треба да променим чарапе и како не смем да се бијем с Ласеом Јансоном?“ „Ти познајеш Ласеа Јансона?“, питао је Бата изненађено. „Јок, хвала богу“, рекао је Карлсон. „Али зашто ти је онда баба рекла…“, питао је Бата. „Зато што је шампион света у звоцању“, рекао је Карлсон. „Можда ћеш то сад коначно да схватиш. Познајеш Ласеа Јансона, а имаш образа да тврдиш да твоја баба звоца највише на свету? Е па моја баба може по читав дан да звоца како не смем да се бијем с Ласеом Јансоном, иако никад нисам видео тог момка, а искрено се надам да никад нећу ни морати.“ Бата је размишљао. Како је то чудно… Баш и није волео кад му је баба звоцала, али сад је одједном осетио како мора да буде бољи од Карлсона, па је рекао да је његова баба звоцала више него што је то заиста тако било. „Чим сам само мало поквасио ноге, одмах је почела да звоца да пресвучем чарапе“, уверавао га је Бата. Карлсон је климнуо главом. „Мислиш да моја баба није хтела да ја пресвучем чарапе, а? Мислиш да она није трчала по целом селу чим бих угазио у неку бару и звоцала, и звоцала: Мењај чарапе, Карлсоне душо, мењај чарапе. Мислиш да није било тако, а?“ 11

Kарлсон с крова поново лети | Астрид Линдгрен  

Бата има осам година и живи с мамом, татом, Бусеом и Бетан у једној сасвим обичној улици у Стокхолму. Ах, да … да не заборавим, с њима живи...

Kарлсон с крова поново лети | Астрид Линдгрен  

Бата има осам година и живи с мамом, татом, Бусеом и Бетан у једној сасвим обичној улици у Стокхолму. Ах, да … да не заборавим, с њима живи...