Page 1


Edicija Saznaj i probaj

Kako snimiti film prvo izdawe ideja: Qiqana Marinkovi} autor: Radivoje Andri} ilustracije i grafi~ki dizajn: Andrej Vojkovi} recenzent: dr Dijana Plut saradnik: Branislav \urkovi} urednik: Qiqana Marinkovi} izrada re~nika, lektura i redakcija: Violeta Babi} za izdava~a: Slavica Markovi} 







izdava~: KREATIVNI CENTAR, Gradi{tanska 8, Beograd telefoni: 011/ 38 20 483, 38 20 464, 244 06 59 www.kreativnicentar.co.yu e-mail: info@kreativnicentar.co.yu 

{tampa: Publikum tira`: 3.000 CopyrightŠKREATIVNI CENTAR 2007 ISBN 978-86-7781-553-0

CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 791(02.053.2) ANDRI], Radivoje Kako snimiti film / Radivoje Andri} ; ilustrovao Andrej Vojkovi}. - 1. izd. Beograd : Kreativni centar, 2007 (Beograd : Publikum). - 48 str. : ilustr. ; 24 cm. - (Edicija Saznaj i probaj) Tira` 3.000. - Re~nik: str. 46-47. Registar. ISBN 978-86-7781-553-0 1. Vojkovi}, Andrej a) Film COBISS.SR-ID 141281036


Radivoje Andri}

Kako snimiti film Ilustrovao

Andrej Vojkovi}


SADR@AJ 5 . . . Uvod 6 . . . Kako je nastao film 6 . . . Fotografija 8 . . . Prvi film 12 . . . Osnovna podela filmova 16 . . . Filmsko vreme 18 . . . Planovi 22 . . Filmski prostor 24 . . Podela na scene 26 . . Rampa 28 . . „Preskakawe“ rampe i pokreti kamere 35 . . Kompozicija kadra 36 . . Jo{ malo o kameri

4

39 . . [ta je sve potrebno za film 40 . . Ko je ko na snimawu 42 . . Scenario i kwiga snimawa za kratki igrani film 44 . . Kontinuitet 45 . . Monta`a 46 . . Re~nik 48 . . Indeks


UVOD Zdravo, budu}i filmaxijo! Filmove gleda{ skoro svakog dana i sigurno si se zapitao da li bi i ti mogao da snimi{ jedan. Ili si mo`da probao da snima{ kamerom, pa je ispalo drmusavo, nerazumqivo, dosadno i uop{te poprili~no grozno. Ja sam tu da ti pomognem. Zovem se Radivoje Andri}, svi me zovu Ra{a, dosad sam uspeo da napravim tri dugometra`na igrana filma (Tri palme za dve bitange i ribicu, Muwe! i Kad porastem, bi}u Kengur) i hteo bih da te uputim u osnovne tajne filmskog zanata. Jedan poznati rediteq je rekao: „O snimawu filma sve se mo`e nau~iti za samo ~etiri sata u~ewa i 10 godina provedenih u bioskopu“. Moje mi{qewe je malo druga~ije: za ~etiri sata, odnosno ~itaju}i ovu kwigu, mo`e{ da nau~i{ ono {to je osnovno. Filmovi, naravno, moraju da se gledaju, ali se najboqe u~i kada snima{ sam. Nemoj da te to upla{i, jer napraviti film ne zna~i da odmah mora{ da snimi{ neku komplikovanu pri~u koja }e trajati dva sata. Ne, filmska pri~a mo`e da traje i 2-3 minuta. No, hajde da krenemo od po~etka.

Najgledaniji filmski festival na svetu je Festival kratkih filmova u Berlinu. Filmove prikazane na tom festivalu vidi oko 20 miliona qudi. „Kako to? Pa malo qudi ide u bioskop da gleda kratke filmove!“, ka`e{ ti. Ko je uop{te rekao da se taj festival odr`ava u bioskopu?! Pazi sad, ti filmovi se prikazuju na televizorima koji su postavqeni u metrou, autobusima i tramvajima i svaki film treba da traje ta~no 90 sekundi, jer toliko traje i put metroom ili busom izme|u dve stanice. Tako su svi berlinski putnici u isto vreme i gledaoci filmova sa tog festivala.

Najpoznatiji doma}i festival kratkih filmova je martovski festival kratkog metra. Obi~no se odr`ava u aprilu, iako se zove martovski...

Verovali ili ne – postoji i Svetski festival filmova snimqenih kamerama mobilnih telefona. To je ozbiqan festival, sa nagradama. Ali boqe da se manemo festivala, dug je put do wih. Mi }emo probati da snimamo filmove koje }e, za po~etak, gledati ~lanovi tvoje porodice, prijateqi i {kolski drugari.

5


KAKO JE NASTAO FILM Ova kwi`ica je zapravo opti~ka igra~ka. Pogledaj dowi desni ugao. Tu se nalazi jedna sli~ica, na slede}oj strani je jo{ jedna, pa jo{ jedna i tako sve do kraja kwige. Te sli~ice su vrlo sli~ne, ali nisu iste! Uhvati ugao kwige izme|u palca i ka`iprsta i palcem brzo prelistaj kwigu. A? Zanimqivo, zar ne?

Nije zgoreg da malo popri~amo o tome kako funkcioni{u „pokretne slike“ i kako je izmi{qen film. Qudi su odvajkada poku{avali da nekako zabele`e pokret i odavno su napravqene kwi`ice igra~ke koje stvaraju pokret. U wima se sli~ice kre}u. U stvari, sli~ice se ne kre}u, ve} postoji niz sli~ica koje stoje, ali kad se brzo smewuju, dobijamo privid pokreta. Na{e o~i su malo lewe, pa ako dovoqno brzo prelistava{ stranice, lewe o~i ne}e videti niz sli~ica koje stoje, nego jednu sliku koja se kre}e. Nau~nici su otkrili da niz od 24 sli~ice koje pred na{im okom projure za jedan sekund – oko vidi kao jednu pokretnu sliku, a ne kao niz stati~nih (stoje}ih) slika. Ono {to je bilo neophodno prona}i da bi nastao film bila je fotografija.

Fotografija

I ti mo`e{ da napravi{ sli~nu igra~ku. Potrebna ti je neka stara sveska i dosta strpqewa za crtawe niza sli~ica. Svaka sli~ica treba da se malo razlikuje od one prethodne. Najlak{e ti je, za po~etak, da nacrta{ ~i~a Gli{u kako stoji. Zatim neka malo-pomalo podi`e ruku, pa neka je polako spu{ta. Potom nacrtaj drugu ruku, pa nogu, pa drugu nogu... E, kad sve to prelista{, ~ini}e ti se da ~i~a Gli{a igra.

6

Pitaj mamu (ili baku) da li ima srebrni nakit i da li joj on vremenom tamni. Sigurno }e ti re}i da srebro tamni i da onda mora da ga pere sodom bikarbonom da bi opet bilo lepo i sjajno. A sad je pitaj da li zna zbog ~ega srebro tamni. Verovatno }e ti re}i – zbog vremena koje prolazi. E pa, nije tako! Srebro potamni zbog svetlosti kojoj je vremenom bilo izlo`eno. To da srebro tamni zbog izlo`enosti svetlosti primetili su qudi jo{ u XVIII veku i to je bio prvi korak u pronala`ewu fotografije. Digni sada pogled sa ove kwige i vide}e{ da su stvari oko tebe razli~ite. Neke su svetlije, neke tamnije i kad bismo sad na mesto na kojem sedi{ stavili plo~u od srebra, vremenom bi se na woj oslikale stvari postavqene ispred we. Predmeti koji su u prirodi najsvetliji na toj bi plo~i bili najtamniji, jer bi srebro najvi{e potamnelo na onim mestima koja su bila najvi{e


osvetqena. Tako bismo dobili negativ fotografije. Malo kasnije }u ti re}i kako se od negativa dobija pozitiv. No, srebro je isuvi{e sporo tamnelo, pa su za svaku fotografiju bili potrebni sati i sati osvetqavawa srebrne plo~e. Qudima je bilo dosadno da na svaku fotografiju ~ekaju satima (a naro~ito je bilo dosadno onima koji su hteli da se fotografi{u, pa su morali dugo da sede ispred fotoaparata). Zato su prona{li neke hemijske supstance koje izazivaju br`e tamwewe srebra kad se s wim pome{aju. Onda su me{avinu srebra i tih supstanci naneli na providnu foliju (sve su to morali da rade u mraku da se srebro ne bi osvetlilo) i tako je nastao film. Ako takav film stavi{ u mra~nu kutiju na kojoj se nalazi samo jedna rupica kroz koju ulazi svetlo i ako tu rupicu na trenutak otvori{, film }e se unutra osvetliti i – eto negativa. Dobro, nije to ba{ samo rupica. Preko we se nalazi i nekoliko so~iva od stakla. Taj deo je objektiv i on slu`i da {to boqe usmeri svetlo ka filmskoj traci. Da srebro na negativu ne bi nastavilo da tamni kada ga iznese{ na svetlost dana da bi ga pogledao, jo{ dok si u mraku mora{ da negativ umo~i{ u hemikaliju (fiksir) koja na neki na~in zaustavqa daqe tamwewe srebra. Pozitiv se dobija tako {to se kroz negativ pu{ta svetlo na novi film. Oni delovi slike koji su na negativu najtamniji propusti}e najmawe svetla na novi film, pa }e na tom mestu novi film biti najsvetliji. Tako se dobija pozitiv, to jest slika i prilika onoga {to smo na po~etku procesa slikali u prirodi. Fotografije se i dan-danas prave na taj na~in. Sve ovo zvu~i malo komplikovano, ali nek te to ne brine! Sad sigurno `uri{ da pro~ita{ {ta je bilo daqe, pa kad zavr{i{ sa ~itawem cele kwige, vrati se jo{ jednom na po~etak i sve }e ti biti mnogo jasnije. Sada znamo kako nastaje fotografija i znamo da niz stati~nih slika, koje se kre}u brzinom od 24 sli~ice u sekundi, mogu da stvore pokret. Trebalo je jo{ samo izumeti spravu koja brzo pravi niz fotografija.

Mra~na soba u kojoj se vadi film iz fotoaparata i u kojoj se razvija i fiksira film ima naziv mra~na komora. Nekada, na snimawu filma, na primer u pustiwi ili u nekoj {umi, ne mo`e{ ba{ imati pri ruci sobu bez prozora koja bi mogla da ti poslu`i kao mra~na komora. Tada se film vadi iz kamere i stavqa u wu pomo}u mra~ne vre}e koju filmaxije zovu dunkl zak ({to na nema~kom zna~i, naravno, tamna vre}a). Dunkl zak mo`e da bude i tvoja jakna!

7


RUKUJTE SE, PA DA POSTAVIM FOTOAPARATE!

Prvi film Ta sprava je nastala, verovali ili ne, zbog jedne opklade. Dva prijateqa Amerikanca ~esto su i{la na kowske trke i jednom su se zapitali da li kow u trku u nekom trenutku ima sve ~etiri noge u vazduhu ili mu je uvek bar jedna na zemqi. Po{to kow brzo tr~i, oni to nikako nisu mogli da vide, pa su se posva|ali, jer je jedan tvrdio jedno, a drugi drugo. I onda su se opkladili. Pozvali su fotografa da im pomogne. Taj fotograf, koji se zvao Mejbrix, postavio je niz fotoaparata uz stazu za kowske trke, a za okida~ svakog fotoaparata privezao je tanak konopac koji je prevukao preko staze i pri~vrstio ga za ko~i} s druge strane staze. Konopci su morali da budu tanki da se kow ne bi sapleo. I onda su pustili kowa da tr~i stazom. Kad bi kow nai{ao na konopac, povukao bi ga i pokidao, ali pre nego {to bi konopac pukao, povukao bi okida~ – a fotoaparat bi slikao. I na kraju su dobili niz fotografija kowa koji tr~i.

8


Kad bi te fotografije prelistao, kao svog ~i~a Gli{u iz sveske, izgledalo bi kao da kow tr~i. To skoro da je bio film, ali ipak nije bio, jer bi ti za takvo snimawe filma bili potrebni sati i sati. Morao bi da postavi{ fotoaparate i da razvu~e{ konopce tamo gde se glumac kre}e (a {ta }emo ako glumac sedi?); dakle, definitivno to nije bio put za snimawe filmova. Me|utim, uskoro je otkriven princip snimawa filma. Taj korak su napravila bra}a Limijer, Francuzi koji su izumeli prvu kameru i prvi projektor i 1895. godine snimili prvi film. Da ne zaboravim, od ona dva prijateqa koji su voleli kowske trke, u opkladi je pobedio onaj koji je tvrdio da su kowu, u jednom momentu, sve ~etiri noge u vazduhu. Bra}a Limijer su napravila duga~ku providnu foliju i na wu nanela me{avinu srebra i jo{ koje~ega. Stavili su je u spravu u kojoj se pomo}u ru~ice folija pokretala ispred rupice kroz koju je ulazilo svetlo. Tako su dobili niz fotografija koje su snimqene jedna za drugom. Bila je to prva kamera!

Zanimqivo je to {to je u Americi, iste godine kad i bra}a Limijer u Francuskoj, nau~nik Tomas Edison, potpuno nezavisno od wih, tako|e izumeo kameru. Ali on nije projektovao film na platno ispred kojeg bi sedeli qudi i gledali ga, nego se projektor nalazio u jednoj kutiji, pa je kroz rupu na kutiji samo jedan ~ovek mogao da gleda. Kad bi zavr{io s gledawem, dolazio bi drugi, virio kroz rupu i gledao. Zbog toga su za pronalaza~e filma progla{ena bra}a Limijer.

Zanimqivo je i to {to prezime Limijer na francuskom zna~i svetlost. A video si da je svetlost veoma va`na za snimawe fotografija, pa i filmova.

9


Kако снимити филм | Радивоје Андрић  

Сазнај: како је изгледао први играни филм, а како се сада снимају филмови, шта је то кадар, ко све учествује у снимању филма, шта раде режис...

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you