Page 1

Ova knjiga najpre je namenjena devojčicama, ali nipošto ne samo njima. Njena idealna čitateljka ima godina koliko i pripovedačica, 12, možda 13 ili 11, ne manje, ali sasvim moguće više. Ona, ta zamišljena mlada čitateljka, najverovatnije ide u školu, plus-minus sedmi razred, u kojoj se zvanično ne pominje feminizam.

Zašto mama posprema kuću, a ne tata? Zašto nosim tatino prezime, a ne mamino? Zašto znamo više za sportiste i naučnike, nego za naučnice i sportistkinje? – samo su neka od hiljadu pitanja koja u ime svih devojčica postavlja Likica, junakinja ove knjige.

Iz knjiga i sa zidova silaze među školske klupe muškarci – sedi, stari, bradati, mrki, ozbiljni, važni, uredni, beli, imućni... Pesnici, kompozitori, fizičari, matematičari, vojskovođe, kraljevi, piloti, genetičari, botaničari, lekari, pisci, moreplovci, vladike, astronauti... Iz nekog razloga među njima nema žena, ali se o tom razlogu ćuti. Ova knjiga napisana je da to ćutanje prekine.

Lekcije koje ti možda neće pomoći da imaš sve petice, ali će ti pomoći da činiš svet pravednijim i boljim mestom za sebe i svoje prijateljice. A prva i najvažnija lekcija glasi: Ne postoji ništa, baš ništa, što devojčice ne bi mogle, ne bi smele ili bi morale da učine – samo zato što su devojčice! Tamara Zablocki

Iz recenzije Nenada Veličkovića

Za feminizam nikad nije prerano. Drage devojčice, ako razmišljate odakle da počnete, ovo je odlično mesto. Nađa Duhaček

PRIRUČNAIKDEVOJČICE, Z , ,A ŠTO DA NE I ZA DEČAKE


ICE, Č J O V E D ZA PRIRUČNIKNE, I ZA DEČAKE A, ŠTO DA


Lamija Begagić Marina Veličković Ana Pejović

FURAM FEMINIZAM Prvo izdanje

Priručnik „Furam feminizam“ Lamije Begagić i Marine Veličković originalno je objavljen u ediciji „Lektira narodu“ magazina „Školegijum“, Izdavač: „Mas Media“ Sarajevo / „Fond otvoreno društvo BiH“, 2016. Za izdanje na srpskom jeziku © Kreativni centar 2017 Tekst adaptirala Ana Pejović Uredila Slavica Marković Lektorisala Violeta Babić Dizajnirala Aleksandra Nina Knežević Pripremio za štampu Nebojša Mitić Izdavač Kreativni centar Gradištanska 8, Beograd tel.: 011/3820 464, 3820 483, 2440 659 e-mail info@kreativnicentar.rs Za izdavača Ljiljana Marinković, direktorka Štampa Grafostil, Kragujevac Godina štampe 2017 Tiraž 1500 ISBN 978-86-529-0457-0

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 305-055.1/.2(02.053.2) 821.163.4(497.6)-3 БЕГАГИЋ, Ламија, 1980 Furam feminizam : priručnik za devojčice, a što da ne, i za dečake / Lamija Begagić, Marina Veličković, Ana Pejović ; [tekst adaptirala Ana Pejović]. - 1. izd. - Beograd : Kreativni centar, 2017 (Kragujevac : Grafostil). - 166 str. ; 21 cm Tiraž: 1.500. - Furam feminizam: pojmovnik ili o čemu je sve Likica pisala, a da (možda) nije ni znala: str. 135-163. - O autorkama: str. 165-166. ISBN 978-86-529-0457-0 1. Величковић, Марина, 1992 [аутор] 2. Пејовић, Ана, 1980 [аутор] a) Родна равноправност COBISS.SR-ID 238256908


SADRŽAJ Predgovor srpskom izdanju NIJE ŠTO JE NAŠA, ALI JE ZLATNA DJEVOJČICA... 5 FURAM FEMINIZAM 11 Pojmovnik FURAM FEMINIZAM 89 O autorkama 111


PREDGOVOR SRPSkOM IZDANJU NIJE ŠTO JE NAŠA, ALI JE ZLATNA DJEVOJČICA... Ideja za ovu knjigu rodila se nakon uspješno održanog predavanja Feminizam za početnice učenicama osnovnih škola u Gradačcu, malom bosanskohercegovačkom mjestu, za vrijeme Književnih susreta Hasan Kikić. Radoznalost koju su djevojčice pokazale i njihovo priznanje da s pitanjima o svom spolu, rodu i ravnopravnosti uglavnom kucaju na vrata sa sedam brava i sedam katanaca ohrabrilo nas je da otvorimo osma – ovaj priručnik. On je, prije svega, pedagoškim žargonom rečeno, didaktičko sredstvo. To što je prvi dio pisan žargonom, za koji smo pretpostavile da ga koriste i naše čitateljke ili da će ga prirodno i lako brzo usvojiti, književni je trik. Koristile smo se književnim sredstvima da bismo pridobile i zadržale pažnju, ali nismo pisale književno djelo. Ciljana publika nisu nam bili žiriji književnih nagrada i književni kritičari, nego djevojčice koje ova tema zanima, njihove drugarice, nastavnice i mame, ali i tate, nastavnici, drugari…

5


Prvo izdanje knjige objavljeno je u Sarajevu, u Bosni i Hercegovini. Izašlo je kao dio posebne biblioteke koja se zove Lektira narodu. Knjige iz te biblioteke ne nalaze se na policama knjižara, već se prodaju uz jedan magazin. Magazin se zove Školegijum i posvećen je ideji pravednijeg obrazovanja, za koje se zalaže cijela redakcija. I autorice ove knjige članice su te male redakcije, što u svojim biografijama s ponosom ističu. Pravednije obrazovanje je i ono u kojem ne postoje tabu teme, a o svemu onome što zanima djevojčice iz Gradačca, Sarajeva ili Prijedora, jednako kao i one iz Beograda, Užica ili Čačka, raspravlja se u školi. Pravednije obrazovanje je ono gdje je škola igralište, ali i sigurna zona. Prvo i originalno izdanje ove knjige, objavljeno uz magazin Školegijum, zato je s pravom vidjelo školu, školsku klupu, školsko dvorište i školsku biblioteku kao mjesta gdje će se otvarati, listati, posuđivati, gdje će se po njemu crtati i podvlačiti, gdje će mu se praviti uši… To što je srpsko izdanje ove knjige izašlo u Izdavačkoj kući Kreativni centar učinilo nam se kao sasvim prirodan nastavak onog što smo od ove knjige očekivale objavljujući je prvi put. Knjige Kreativnog centra brižljivo čuvamo u svojim privatnim bibliotekama, a stalni napori koje ljudi okupljeni u ovoj kući ulažu u izradu dobrih, savremenih i otvorenih udžbenika za generacije koje menjaju svet dio su zapravo iste i svima nam zajedničke borbe za pravednije obrazovanje. I dalje vjerujemo da će knjiga, bez obzira na kanale distribucije, naći načina da dođe, pored djevojčica (i dječaka!), i do njihovih nastavnica i nastavnika.

6


Možda će svima njima na početku biti čudno čitati o menstruaciji, kontracepciji, abortusu. Možda će Likica, naša junakinja, ponekad živcirati čitateljke ili im neke njene odluke neće biti jasne. Možda se na trenutke neće činiti stvarna, ni bliska. Ona je djevojčica koja odrasta u velikom gradu, roditelji su joj zaposleni, tetka joj je obrazovana, a sestra, koja je feminizmu kao vrijednosti podučava, studira, čita. Ona voli nauku, dobrovoljno radi školske projekte, skuplja knjige za biblioteku, ide na plivanje, smišlja kako aktivno popuniti vrijeme na raspustu… Možda one koje će je čitati neće moći mnogo toga: možda nemaju novca za školu plivanja ili u mjestu u kojem žive ne postoji bazen gdje bi plivale, možda nemaju sestru koja je u prilici studirati, možda je njihova svakodnevica drugačija. Ali to nipošto ne znači da su problemi Likice manje problemi svake djevojčice u BiH ili Srbiji. I ne znači da su problemi čitateljki, čak i ako su drugačiji od njenih, manje važni. To što Likica ima neke privilegije za koje i sama, pišući, postepeno shvata da nisu baš date svima ne znači da ono o čemu ona piše nije namijenjeno i onima koji ih nemaju. Likica je do odgovora dolazila zahvaljujući sestri i tetki (nisu odmagali ni mama ni tata). Njena sestra i tetka mogu biti i zamjenska sestra i tetka svih vas. Vjerujemo da pravičnost, kolegijalnost, ravnopravnost i ostale ideje feminizma nemaju granice: one nisu za bogate, za bijele, za obrazovane – one su za sve! Uz fikcionalni blog napisale smo i pojmovnik. On je izveden iz savremene feminističke teorije, ali, naravno, skraćen i

7


pojednostavljen, tako da posluži kao jasan i pristupačan uvod u neke od osnovnih i ključnih njenih pojmova. Konačan rezultat je (nadamo se) prije svega iskren, zabavan i poučan priručnik. No, da bi bio razumljiviji djevojčicama u Srbiji, odlučile smo pristati da jezik, tačnije žargon kojim se Likica služi bude izmijenjen, adaptiran i prilagođen. Taj veliki posao prilagodbe teksta odradila je Ana Pejović, radnica u kulturi, prevoditeljka, feministkinja i, iznad svega, prijateljica. U svom poslu Ana se konsultovala s malim i velikim stručnjakinjama za jezik i žargon, svojom sestrom Majom i nećakinjom Milicom. Sleng i jezik sarajevske i beogradske Likice možda jesu nešto drugačiji, ali njihova je stvarnost ista. Njihovi su problemi isti, kao što su tako isti i izazovi odrastanja djevojčica u svim našim patrijarhalnim društvima. Nadamo se da će se djevojčice iz Beograda, Novog Sada, Kragujevca ili Prijepolja uz Likicu osjećati manje usamljeno i razumjeti zašto ih nepravde koje im se dešavaju živciraju s razlogom. Zahvaljujemo se i Ljiljani Marinković iz Kreativnog centra koja je prepoznala ovu knjigu kao nešto vrijedno objavljivanja u Srbiji, Dunji Begović na korisnim sugestijama za ovo izdanje, Ani Janković, Mariji Bešević i ostalim hrabrim djevojkama iz Gimnazije Užice, kao i djevojčicama i dječacima iz Osnovne škole Nada Matić iz Užica i njihovoj nastavnici Snežani Cvetković.

8


I na koncu – hvala i svim divnim djevojčicama, djevojkama i ženama koje su bile dijelom Likičinog odrastanja, sarajevskog ili beogradskog, sasvim je nevažno: Selmi, Vedrani, Nađi, Jasmini, Sandri, Tamari, Hani, Kristini, Ružici, Berini, Dunji, Alini, Lejli, Sanji, Klaudiji, Vanji, Mami i Tetki i drugim hrabrim ženama i djevojčicama u njima. Nije što je naša, ali hrabra je, ponosna i sigurna u sebe. Ukratko, zlatna djevojčica! – tako smo se Likicom u šali hvalile nas dvije, autorice, koje se volimo predstavljati kao njena tetka i sestra (iako se još nismo odlučile koja je koja). Autorice Lamija Begagić Marina Veličković Ana Pejović

9


BLOGOM DANI UVOD U TEME RODNE RAVNOPRAVNOSTI


ponedeljak moje ime je likica i danas je ponedeljak. ok, moje ime očigledno nije likica, ali pošto ću ovde pisati slobodno o stvarima o kojima se inače ne piše slobodno, moje ime će u svrhu slobode biti – likica. imam 13 godina. devojčica sam, to ste dosad skapirali, kao lik-ICA govorim u ženskom rodu, i sve to, al’ vredi ponoviti da sam devojčica, jer će činjenica što sam devojčica često uticati na to kako se drugi odnose prema meni, a da o tome ko sam i kakva sam nemaju pojma. i o tome ću pisati ovde. inače, VII/2, najbolji drug, kul sestra, mama, tata, škola, plivanje, knjige. za početak dosta. uglavnom, danas je ponedeljak i ja sam prvi put dobila. menstruaciju. prvi put. sam dobila. menstruaciju. ali idemo iz početka. menstruacija se desila tek oko 3 sata, a pre toga se, retrospektivno mogu tvrditi sa sigurnošću, desilo mnogo toga što je moglo da mi nagovesti da će se ta menstruacija desiti baš danas. u suštini, bio je pomalo naopak dan.

13


prvo ustala sam ujutru pomalo na levu nogu. možda zato što inače ne volim ponedeljke, možda jer su se mama i tata opet raspravljali u kuhinji, a možda i što sam predosećala da je danas M-dan. uglavnom, ustala, popila čaj koji mi je napravila mama. za doručak pojela tost s bananom i kikiriki puterom. inače to doručkujem, ali sam danas nekako ostala gladna. a kući više nemamo nutele u šteku, otkako je mama odlučila da bude na dijeti. onda sam otišla nazad u svoju sobu da vidim šta ima na fejsbuku, dok su moji nastavili da se raspravljaju oko toga ko radi previše i ko bi trebalo da radi manje na poslu da bi mogao više da radi po kući. meni je cela rasprava delovala malo haotično i besmisleno, pa sam pustila muziku. mislim da je zaključak bio – ne može više ovako ovaj haos i onda su oboje otišli na posao. u školi nije bilo ništa. mislim, bilo je svašta, ali je većina toga bila prilično dosadna. iz biologije smo radili neke gliste. nastavnik se nervirao što nikome te gliste nisu zanimljive i za sve krivio internet. nismo imali volje da mu objašnjavamo da je šansa da nam gliste budu zanimljive i da internet ne postoji jako mala – osim možda onih gumenih u šećernom prahu. vrlo bitna stvar o meni – imam superkul najboljeg druga. mislim, znam da svi misle da su njihovi superkul drugovi superkul, ali moj stvarno jeste. nekoliko meseci je stariji od mene i živi sam s mamom. mama mu je isto kul i ja obožavam da idem kod njih vikendom, jer nas pusti da s njom

14


kuvamo i onda gledamo tonu filmova. jedini fazon s mojim najboljim drugom je da ima poremećaj u ishrani. mislim, to je psihološkinja rekla njemu i njegovoj mami. on misli da je psihološkinja promašila. ja nisam sigurna. mislim, ne razumem baš najbolje šta je to. pokušala sam da guglujem, ali objašnjenja online nisu baš dobra – piše samo da ljudi misle da su debeli i onda neće da jedu, ali mi to deluje previše jednostavno. moj najbolji drug nikada ne kaže da neće da jede, samo mu, tipa, užina uvek slučajno ispadne, ili nije gladan ili ne može. na srpskom je nastavnica sve vreme pričala o glavnom liku u baladi u kojoj je glavna likica žena. ja pitala da li žena ima ime i zašto je zovemo samo po mužu i nastavnica mi rekla da ne skrećem s teme. nisam sigurna koja je tema bila bitnija od ove. nakon toga sam se isključila i crtala u svesci. jedva došla kući nakon škole, trebalo je da idem i na plivanje, ali me je baš boleo stomak, pa nisam otišla. mama mi je preko telefona održala predavanje o tome kako je glupo da plaćaju ako ću ja da zabušavam. ja sam rekla da je valjda gluplje da se maltretiram na bazenu dok me boli stomak samo zato što su oni platili. onda je ona rekla kako ću razumeti kad počnem sama da zarađujem. čisto sumnjam. a, uostalom, nije mi jasno ni zašto se plivanje uopšte plaća, tipa, valjda bi trebalo da bude besplatno, pa da mogu sva deca da idu, a ne samo ona čiji roditelji mogu da plate bazen i trenera. ali sam ukapirala da je bolje da ne ulazim u tu raspravu preko telefona.

15


i tako, završim ja razgovor s mamom. odem da piškim. u kupatilo, kad tamo – fleka na gaćama. mislim, nije me toliko iznenadila sama menstruacija, znala sam da će se desiti pre ili kasnije, koliko činjenica da nije bila baš crvena nego nekako smećkasta. i nije je bilo nešto puno. ne znam, iskreno sam zamišljala da će to sve biti nekako malo teatralnije. zvala sestru da mi doda nove gaće, ona mi pokazala kako-šta sa uloškom. realno, već sam znala, jer, kao, nije nuklearna fizika: odlepiš – zalepiš, ali sam je pustila da se malo pokaže, jer je delovalo kao da joj je jako bitno da me malo pripazi. napravila mi je čaj, ugrejala mi termofor i otrčala na predavanje. došla je mama s posla i pitala zašto sam u pidžami usred bela dana. odgovorila sam joj da sam dobila i ona me je informisala da sam postala žena. iskreno, ne osećam se više ženom sada nego jutros. osećam se samo naduvenije i kao da imam tri noža zabodena u stomak. tata je lupio neku foru sumnjivog kvaliteta o PMS-u i onda mi rekao kako je ponosan na mene. ne znam baš zašto, jer nemam nikakvu kontrolu nad svojim jajnicima, tako da oo stvarno nije neko moje lično postignuće. malopre su poslali sestru da mi objasni osnovne stvari o menstruaciji, jer je njima valjda bilo truba. u suštini – jajnici su mi sada sazreli dovoljno da jednom mesečno u matericu izbace jajašce koje može biti oplođeno (ali, tipa, samo 5-6 dana u mesecu) i kad se ne oplodi, onda to jajašce i unutrašnji zid materice izađu iz mene. tako da je menstruacija u stvari super stvar, ne zato što sam postala žena, nego zato što to znači da mi jajnici i materica rade

16


kako bi trebalo. što opet znači da sam zdrava, tako da #win. stomak malo popustio, idem do kuhinje da u nedostatku nutele prigrlim kanticu voćnog jogurta (da, odlučila sam da danas mogu da se razmazim!) i gledam gilmore girls. jeste li vi to ikada gledale? serija je o mami i ćerki koje su baš kul, i smešne i super se zezaju. baaaaš je stara, i ima nekih stvari koje baš ne kapiram, ali je inače prilično dobra. eto, ako niste gledale, pogledajte. ima na internetu.

utorak dan-dva menstruacije. znate kako sam juče rekla da je nije bilo puno i nije bilo ništa spektakularno, e pa prerano sam se obradovala. prvo, jutros sam se probudila, ustala iz kreveta, a na čaršavu krvava fleka. pidžama isflekana, gaće isflekane, ja sva ulepljena. a moram u školu. tako … nije fer što se dečacima ovo ne dešava. zvala sam sestru, jer me je bilo strah da se mama ne naljuti. sestra mi je pomogla da skinem čaršav i ubacila ga u mašinu, ali je i na dušeku bila fleka. nismo imale vremena da to očistimo, jer sam ja već kasnila. ako bude ovako svaki mesec, ja to stvarno ne mogu. baš je smor. otišla da se istuširam i voda pod tušem krvava, kao da sam nekog ubila. užas. i na peškiru je ostala fleka. kao, ima li nešto što neću isflekati. stavila uložak, obukla se i onda se istripovala da se vidi uložak, pa sam se presvukla u sestrin džemper, koji mi dođe do butina. i dok se sav taj horor šou dešavao, stomak me razvaljivao. jesam li pomenula kako je ovo totalno nefer?

17


Ova knjiga najpre je namenjena devojčicama, ali nipošto ne samo njima. Njena idealna čitateljka ima godina koliko i pripovedačica, 12, možda 13 ili 11, ne manje, ali sasvim moguće više. Ona, ta zamišljena mlada čitateljka, najverovatnije ide u školu, plus-minus sedmi razred, u kojoj se zvanično ne pominje feminizam.

Zašto mama posprema kuću, a ne tata? Zašto nosim tatino prezime, a ne mamino? Zašto znamo više za sportiste i naučnike, nego za naučnice i sportistkinje? – samo su neka od hiljadu pitanja koja u ime svih devojčica postavlja Likica, junakinja ove knjige.

Iz knjiga i sa zidova silaze među školske klupe muškarci – sedi, stari, bradati, mrki, ozbiljni, važni, uredni, beli, imućni... Pesnici, kompozitori, fizičari, matematičari, vojskovođe, kraljevi, piloti, genetičari, botaničari, lekari, pisci, moreplovci, vladike, astronauti... Iz nekog razloga među njima nema žena, ali se o tom razlogu ćuti. Ova knjiga napisana je da to ćutanje prekine.

Lekcije koje ti možda neće pomoći da imaš sve petice, ali će ti pomoći da činiš svet pravednijim i boljim mestom za sebe i svoje prijateljice. A prva i najvažnija lekcija glasi: Ne postoji ništa, baš ništa, što devojčice ne bi mogle, ne bi smele ili bi morale da učine – samo zato što su devojčice! Tamara Zablocki

Iz recenzije Nenada Veličkovića

Za feminizam nikad nije prerano. Drage devojčice, ako razmišljate odakle da počnete, ovo je odlično mesto. Nađa Duhaček

PRIRUČNAIKDEVOJČICE, Z , ,A ŠTO DA NE I ZA DEČAKE

Furam feminizam  

Priručnik Furam feminizam daje odgovore na pitanja koja tinejdžerke često postavljaju u tom uzrastu: zašto znamo više za sportiste i naučnik...

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you