Page 1


ЗБИРКА ПИТАЊА И ЗАДАТАКА ИЗ ФИЗИКЕ С ПРАКТИКУМОМ за седми разред основне школе прво издање аутори мр Срђан Вербић др Божидар Николић илустровао Милан Драгојловић рецензенти Славољуб Митић, професор физике, ОШ „Бубањски хероји“, Ниш Снежана Кутлашић, професор физике, ОШ „Борислав Пекић“, Нови Београд Бранка Царић, професор физике, Ваздухопловна академија, Београд лектор Ивана Игњатовић дизајнер Оливера Батајић Сретеновић технички уредник Татјана Ваљаревић предметни уредник Божидар Николић уредник издања Свјетлана Петровић издавач Креативни центар Градиштанска 8 Београд Тел./факс: 011/38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 за издавача мр Љиљана Маринковић штампа ПУБЛИКУМ тираж 3000 copyright © Креативни центар 2011

CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:53(075.2)(076) ВЕРБИЋ, Срђан, 1970 Збирка питања и задатака из физике с практикумом : за седми разред основне школе / Срђан Вербић, Божидар Николић ; [илустровао Милан Драгојловић]. – 1. изд. – Београд : Креативни центар, 2011 (Београд : Публикум). – 104 стр. : илустр. ; 26 cm. – (Креативна школа) Тираж 3.000. ISBN 978-86-7781-837-1 1. Николић, Божидар, 1969 [аутор] COBISS.SR-ID 182593548

Министар просвете Републике Србије одобрио је издавање и употребу ове збирке за наставу физике у седмом разреду основне школе решењем број 650-02-00714/2010-06 од 27. 1. 2011.


ЗБИРКА ПИТАЊА И ЗАДАТАКА

Срђан Вербић Божидар Николић

7 ЗБИРКА

питања и задатака из физике с практикумом за седми разред основне школе

ПРАКТИКУМ ЗА ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ РЕШЕЊА ЗАДАТАКА

1


УВОД

РЕШЕЊА ЗАДАТАКА

ПРАКТИКУМ ЗА ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ

Збирка садржи питања и задатке који илуструју градиво предвиђено наставним планом и програмом за физику у седмом разреду основне школе. Питања се односе на основне појмове обрађене у уџбенику, док решавање задатака подразумева и вештину рачунања. Решавање задатака у физици веома је важно. На тај начин проверава се да ли су идеје и појмови обрађени у лекцијама уџбеника ученицима јасни, да ли их они разумеју и да ли их могу применити. Иако су задаци у збирци подељени по темама, поједини задаци могу припадати градиву различитих поглавља. На пример, сложени задаци који се односе на кретање под дејством силе гравитације могу једноставно да се реше ако се примени принцип одржања механичке енергије, уместо да се израчунавају положај и брзина. Такви задаци могу се радити и у оквиру поглавља које се односи на кретање под деловањем силе и у оквиру оног у којем се обрађује механичка енергија. У оквиру теме задаци су сврстани по сложености захтева. То није увек исто што и тежина задатка. Најчешће су задаци све тежи како напредујемо кроз поглавље у збирци, али није увек тако. Приликом самосталног решавања задатака немојте се обазирати на њихову тежину. Пробајте да урадите сваки задатак. Ако захтев задатка или начин на који бисмо могли да га решимо није сасвим јасан, погледајте у уџбенику лекцију у вези са задатком. То најчешће помаже. Ако није помогло, питајте другарицу или друга, наставника. Пробајте заједно да решите те задатке, разговарајте о њима. Док будете размишљали о томе како да поставите питање, може вам пасти на памет како ћете решити задатак. Немојте да се плашите да постављате питања – напротив! Код сваког задатка пробајте да разумете зашто је решење баш такво какво јесте. Решења у збирци погледајте тек када се стварно потрудите да одговорите на питање. Не гледајте решења пре него што уопште покушате да решите задатак јер то нема никаквог смисла. Не покушавајте да запамтите решења – она су много мање важна од идеја о томе како се задатак решава. Сетите се: основни циљ физике јесте разумевање начина на који функционише свет око нас, а разумевања нема ако само памтимо податаке. Да бисмо били сигурни да ћете размишљати о проблему, а не само покушавати да искомбинујете бројеве тако да добијете тачно решење, ми смо у неке задатке ставили и податке који вам нису потребни за њихово решавање. Сами процените шта вам је од података потребно, а шта није. Способност да то сами закључите још је један од битних исхода вашег учења физике. Решења у збирци пре свега су сугестије за то како да решите задатак или предлози за тумачење решења. Не би требало да решење буде само кључ


ЗБИРКА ПИТАЊА И ЗАДАТАКА

који би вам говорио о томе да је исправан одговор под а) или под г) или само број који треба добити. Наша идеја била је да вам понекад решењем задатка објаснимо физику која стоји иза неке занимљиве појаве и да вас подстакнемо на то да сами пронађете још интересантних појава које ћете покушати да објасните. Потрудите се да самостално одговорите на што више питања и да урадите што више задатака. Тако ћете највише научити.

ПРАКТИКУМ ЗА ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ

Практикум за лабораторијске вежбе садржи описе и упутства за рад за вежбе предвиђене програмом. Ради лакшег сналажења и да би се једноставније урадиле, вежбе су подељене у основне етапе, односно у више мањих задатака, који представљају логичне целине. Опис сваке вежбе почиње списком потребних уређаја и прибора. Затим су дати појмови који су обрађени у уџбенику, а којих се треба подсетити. На крају већине вежби налазе се питања која подстичу на извођење закључака из добијених резултата. Питања су предвиђена за дискутовање и заједнички рад или рад по групама. Немојте се бринути ако после добро урађене вежбе не будете знали одговоре на сва питања. Пожељно је да до њих дођете уз помоћ наставника и у дискусији са осталим ученицима.

САДРЖАЈ 5

ПРАКТИКУМ ЗА ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ

57

РЕШЕЊА ЗАДАТАКА

79

РЕШЕЊА ЗАДАТАКА

ЗБИРКА ПИТАЊА И ЗАДАТАКА


4 4

РЕШЕЊА ЗАДАТАКА

ПРАКТИКУМ ЗА ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ ЗБИРКА ПИТАЊА И ЗАДАТАКА


ЗБИРКА ПИТАЊА И ЗАДАТАКА

ЗБИРКА ПИТАЊА И ЗАДАТАКА

2. КРЕТАЊЕ ТЕЛА ПОД ДЕЈСТВОМ СИЛЕ ЗЕМЉИНЕ ТЕЖЕ

19

3. СИЛЕ ТРЕЊА И ОТПОРА СРЕДИНЕ

25

4. РАВНОТЕЖА

28

5. РАД И МЕХАНИЧКА ЕНЕРГИЈА

36

6. ЕНЕРГИЈА И ТОПЛОТНЕ ПОЈАВЕ

48

РЕШЕЊА ЗАДАТАКА

6

ПРАКТИКУМ ЗА ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ

1. СИЛА И КРЕТАЊЕ

5


ЗБИРКА ПИТАЊА И ЗАДАТАКА

1. СИЛА И КРЕТАЊЕ 1.1 Ако тело равномерно убрзава то значи: А. да нема убрзања тела Б. да је убрзање тела константно В. да је брзина тела константна Г. да је брзина тела увек позитивна

ПРАКТИКУМ ЗА ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ

1.2 Израз за убрзање код равномерно убрзаног кретања je a = Dv . Dt Шта представља ознака Dv? А. брзину до које тело убрзава Б. тренутну брзину тела В. средњу брзину тела Г. промену брзине тела 1.3 Која је јединица мере за убрзање? А. њутн Б. њутн у секунди В. метар у секунди Г. метар у секунди на квадрат 1.4 Бицикл сваке секунде повећава своју брзину за 2 метра у секунди. Шта је од наведеног у вези с кретањем бицикла тачно?

РЕШЕЊА ЗАДАТАКА

А. Средња брзина бицикла је 2 m s . m Б. Убрзање бицикла је 2 s . В. Тренутна брзина бицикла је 2 m s . Г. Убрзање бицикла је 2 m2 . s 1.5 Камион убрзава убрзањем од 3 m2 . s За колико и како му се промени брзина сваке секунде? Одговор: _______________________

6


Бицикл се креће брзином од 36 km по правој стази. h Затим почиње да убрзава тако да му се брзина повећава за 2 m s . Колика је брзина бицикла после убрзавања?

ЗБИРКА ПИТАЊА И ЗАДАТАКА

1.6

Одговор: _______________________ 1.7

Бицикл се креће брзином од 9 m s по правој стази. km . Затим почиње да кочи тако да му се брзина смањује за 10,8 h Колика је брзина бицикла после кочења? Одговор: _______________________

1.8

Одговор: _______________________ 1.9

Два саобраћајца мере брзину аутомобила у правој улици. Један се налази на почетку, а други на крају улице. Први је једном аутомобилу km измерио брзину од 12,5 m s , а други истом аутомобилу на крају улице брзину од 55 h . Да ли је аутомобил убрзао или успорио? Одговор: _______________________

1.10

ПРАКТИКУМ ЗА ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ

Чамац се кретао константном брзином, а онда је почео да убрзава. Током убрзавања повећао је брзину за 9 km . Коначна брзина му је тада била 5 m s . h Колика је била брзина чамца док се кретао константном брзином?

Двојица возача приметила су саобраћајце који су мерили брзину аутомобила, па km и смањио ју је на 15 m су почела да коче. Један се кретао брзином од 75 s, h km m . а други се кретао брзином од 21 s и смањио ју је на 50 h Који је аутомобил више смањио брзину? Одговор: _______________________ m Може ли тело које се креће брзином од 1 m s тренутно да промени брзину на 2 s ? Објасни.

РЕШЕЊА ЗАДАТАКА

1.11

Одговор: _______________________

7


ЗБИРКА ПИТАЊА И ЗАДАТАКА

1.12

Тркачу који креће из мировања потребне су четири секунде да достигне брзину од осам метара у секунди. Колико је убрзање тог тркача? A. 0,5 m2 s m Б. 2,0 2 s B. 9,81 m2 s Г. 32 m2 s

1.13

Аутомобил је кренуо из мировања и за 2,5 секунди достигао је брзину од 10 m s . Ако претпоставимо да је убрзање аутомобила било константно, колико је било то убрзање? Одговор: _______________________

ПРАКТИКУМ ЗА ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ

1.14

Аутомобил креће из мировања низбрдо, с константним убрзањем од 5 m s2 . После пет секунди аутомобил стиже у равницу. Колика је тада његова брзина? A. 1 m s

Б. 12,5 m s m B. 25 s Г. 50 m s

1.15

km Тркач улази на прав део стазе, пре циља, брзином од 25,2 . h m Тада почиње да убрзава убрзањем од 0,2 s2 и убрзање му се не мења све до циља. Од почетка убрзавања до циља треба му 10 секунди. Колика је брзина тркача при проласку кроз циљ? Одговор: _______________________

1.16

m Колико је времена потребно телу да убрза од vпочетно= 0,5 m s до vкрајње = 3,5 s са убрзањем a = 2 m s2 ?

РЕШЕЊА ЗАДАТАКА

Одговор: _______________________

8


1.17

Одговор: _______________________ 1.18

Колица се крећу по правој линији и равномерно убрзавају убрзањем од 1 m s2 током две секунде. Која нам је додатна информација потребна да бисмо одредили растојање које су колица прешла током те две секунде?

ЗБИРКА ПИТАЊА И ЗАДАТАКА

Аутомобил и воз крећу из мировања. Током 15 секунди аутомобил убрзава km убрзањем a = 2 m s2 . Воз за један минут убрзава до брзине од 86,4 h . Које возило на крају има већу брзину? Које је возило имало веће убрзање?

А. коефицијент трења Б. маса колица В. укупна сила која делује на колица Г. почетна брзина колица Из мотора аутомобила капље уље у једнаким временским размацима. Када се аутомобил креће, иза њега на путу остаје низ малих масних мрља. Који од приказаних дијаграма представља траг аутомобила који успорава?

Крај

Б. Почетак

Крај

В. Почетак

Крај

Г. Почетак

Крај

РЕШЕЊА ЗАДАТАКА

А. Почетак

ПРАКТИКУМ ЗА ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ

1.19

9


ЗБИРКА ПИТАЊА И ЗАДАТАКА

1.20

На пут равномерно падају капи уља из мотора аутомобила. Растојања између узастопних мрља које остају на путу износе седам метара, шест метара, пет метара и четири метра. Време између падања две узастопне капи је 0,5 секунди. Колико је било убрзање аутомобила између прве и последње мрље? Одговор: _______________________

1.21

Која је од наведених ситуација немогућа? А. Тело има брзину нула и убрзање различито од нуле. Б. Тело има убрзање нула и брзину различиту од нуле. В. Тело има константно убрзање и променљиву брзину. Г. Тело има константну брзину и променљиво убрзање

ПРАКТИКУМ ЗА ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ

1.22

Дечак вози бицикл константном брзином од 7 m s . Затим почиње да кочи константним m убрзањем 0,7 s2 . Колико је времена потребно дечаку да се заустави? Одговор: _______________________

1.23

m Колико је времена потребно мотоциклу да убрза од 20 m s до 27 s са сталним убрзањем 2,8 m s2 ? А. 2,0 s Б. 2,5 s В. 2,7 s Г. 2,8 s

1.24

Аутобус се креће равномерно праволинијски. Затим почиње да убрзава с константним m убрзањем од 1,2 m s2 . После десет секунди достигао је брзину од 20 s . Колика је била брзина аутобуса док се кретао равномерно праволинијски? Одговор: _______________________

РЕШЕЊА ЗАДАТАКА

1.25

Колики пут прелази аутомобил за шест секунди с почетном брзином од 2 m s у сме ру кре та ња? и убрзањем 2 m s2 А. 12 m Б. 24 m В. 36 m Г. 48 m

10


1.26

А. 5 s Б. 10 s В. 15 s Г. 20 s 1.27

ЗБИРКА ПИТАЊА И ЗАДАТАКА

Камион се креће равномерно праволинијски и брзином од 15 m s пролази поред аутомобила који стоји на семафору. У том тренутку аутомобил креће са убрзањем од 3 m s2 . Колико је времена потребно аутомобилу да стигне камион?

Аутомобил се креће праволинијски брзином v0 = 18 m s . Затим почиње да кочи m убрзањем a = 1,5 s2 , све док му брзина не постане v = 9 m s . Колики пут аутомобил пређе током кочења? Одговор: _______________________ Слика приказује аутомобил који успорава.

ПРАКТИКУМ ЗА ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ

1.28

a=5 m s2 v0 = 15 m s

Аутомобил се кретао брзином v0 = 15 m s пре него што је почео да успорава. Након тога он успорава убрзањем a = 5 m s2 . Колико је времена потребно да аутомобил смањи брзину на 5 m s ? А. 2 s Б. 3 s В. 4 s Г. 5 s Чему је једнака средња брзина тела код равномерно убрзаног кретања?

РЕШЕЊА ЗАДАТАКА

1.29

А. тренутној брзини на почетку кретања Б. тренутној брзини на половини пређеног пута В. тренутној брзини на половини временског интервала Г. тренутној брзини на крају пута

11


Збирка питања и задатака из физике с практикумом за седми разред  

Књига је подељена у три целине – у првој се налазе питања и задаци, у другој је практикум с практичним вежбама, а на крају налазе се решења....

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you