АНЕГДОТА ЗА РАЗМИШЉАЊЕ Постоји анегдота о томе да је Талес, посматрајући звезде, упао у јарак. За њега се, међутим, везује и прича о томе да је успео практично да примени теоријско знање. Наиме, предвидео је добар род маслина и откупио све пресе за цеђење те биљке у граду у којем је боравио. Тиме је оповргао мишљења оних који сматрају да филозофи нужно не поседују умеће практичне примене теоријског знања.
ПЕРИОДИЗАЦИЈА ИСТОРИЈЕ ФИЛОЗОФИЈЕ Немачки филозоф Карл Јасперс каже: „Пут ка филозофирању не може се наћи мимо пута који води кроз историју филозофије.“ Изучавање филозофије неодвојиво је од њене историје, која се класификује на следећи начин: Античка филозофија (од VII века п. н. е. до 529. године) – космолошки период (милетска школа, Питагора и његови следбеници, Хераклит, елејско учење, Емпедокле, Анаксагора, Леукип и Демокрит) – антрополошко раздобље (софисти и Сократ) – системско раздобље (Платон и Аристотел) – хеленистичко-римско раздобље античке филозофије (стоици, Епикур и његови следбеници, скептици и Плотин) Средњовековна филозофија (од 529. године до XV века) – византијска филозофија – проблем односа вере и разума (Аурелије Августин, Анселм Кентерберијски, Тома Аквински и други) – расправа о проблему универзалија (реализам, концептуализам, номинализам) Модерна (нововековна) филозофија (од XV до прве половине XIX века) – филозофија ренесансе – филозофија енглеског емпиризма (Франсис Бекон, Томас Хобс, Џон Лок, Џорџ Баркли и Дејвид Хјум) – филозофија рационализма (Рене Декарт, Блез Паскал, Барух де Спиноза и Готфрид Вилхелм Лајбниц) – филозофија француског просветитељства (Шарл Монтескје, Волтер, Жан Жак Русо, Дени Дидро, Пол Холбах, Ламетри итд.) – филозофија класичног немачког идеализма (Имануел Кант, Јохан Готлиб Фихте, Фридрих Вилхелм Јозеф Шелинг и Георг Вилхелм Фридрих Хегел) Савремена филозофија (од прве половине XIX века) јесте период развоја филозофске мисли у којем настају следећи правци: марксизам, ирационализам, позитивизам, логички позитивизам, прагматизам, егзистенцијализам, феноменологија, структурализам итд. 8