Page 1


ca p100-128chr Coed2008:MqtteA4 p95-122 corrigŽ JH

02-Apr-08

17:48

Page 127

@an-Bernar Puj, Ser` Blok, An Blan{ar ENCIKLOPEDIJA LO[IH \AKA, BUNTOVNIKA I OSTALIH GENIJALACA Naslov originala: Jean-Bernard Pouy, Serge Bloch, Anne Blanchard L’ENCYCLOPÉDIE DES CANCRES, DES REBELLES ET AUTRES GÉNIES Copyright © Editions Gallimard Jeunesse, 2006 Za izdanje na srpskom jeziku © Kreativni centar, 2008 Prevela s francuskog: Nade`da \urovi} Urednik: Ljiljana Marinkovi} Lektura: Lektorski tim Kreativnog centra Izdaje: Kreativni centar, Beograd, Gradi{tanska 8 tel.: 011 / 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 www.kreativnicentar.co.yu e-mail: info@kreativnicentar.co.yu [tampano u Maleziji Tira`: 2.000 ISBN: 978-86-7781-604-9

CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 929(100)(031.053.2) PUJ, @an-Bernar Enciklopedija lo{ih |aka, buntovnika i ostalih genijalaca / @an-Bernar Puj i Ser` Blok ; prema ideji i pod rukovodstvom An Blan{ar ; ²prevela s francuskog Nade`da \urovi}³. – Beograd : Kreativni centar, 2008 (Malezija). – 123 str. : ilustr. ; 27 cm Prevod dela: L’encyclopédie des cancres, des rebelles et autres génies / Jean-Bernard Pouy, Serge Bloch, Anne Blanchard. – Slike autora. – Tira` 2.000. – Autori: str. ²126³. – Bibliografija: str. 116–119. – Registar. ISBN 978-86-7781-604-9 1. Blok, Ser` ²autor³ a) Poznate li~nosti – Enciklopedije za decu COBISS.SR-ID 147690252


ca p001-039chr Coedition:MqtteA1 p1-46 CorrigĹ˝ JH

02-Apr-08

17:40

Page 3

@an-Bernar Puj i Ser` Blok prema ideji i pod rukovodstvom

An Blan{ar


ca p001-039chr Coedition:MqtteA1 p1-46 CorrigŽ JH

02-Apr-08

17:40

Page 4

Predgovor Ko bi se kladio na njih kada su bili mladi? Evo galerije portreta li~nosti koje su obele`ile istoriju, knji`evnost, nauku ili umetnost … uprkos katastrofalnim po~ecima.

U {koli su ih smatrali netalentovanim, nesposobnim, osu|enim na neuspeh, ukratko – lo{im |acima! Roditelji, nastavnici – svi su zbog njih bili o~ajni, sve je izbezumljivao njihov buntovni~ki duh. Dremali su kraj pe}i ili radijatora ili su i{li raznim zaobilaznim putevima pre nego {to su stupili na onaj pravi i pre nego {to su otvorili prava vrata.

Istorija ih je s vremenom zaogrnula slavom i u~inila od njih genijalce. Njihove li~nosti isti~u se u istoriji poput svetionika. O njima se u~i u {koli, a u knjigama i muzejima prikazani su namr{tenog ~ela i d`epova punih vrlina. Ali – na tim d`epovima postoje rupe!

Hajde da ih ovde upoznamo na druga~iji na~in – kroz pri~e o njihovoj neobi~noj mladosti. One su prepune sme{nih i dirljivih doga|aja: o tome svedo~e autobiografije, prepiska, istorijska dela (koje smo zbog vas morali da ~itamo). U tim pri~ama vladaju ne`nost i se}anja koja }e vam izmamiti osmeh. Crte`i Ser`a Bloka u istom su duhu i ~as drsko izobli~avaju, a ~as ne`no bude nepomi~ne statue.


ca p001-039chr Coedition:MqtteA1 p1-46 CorrigĹ˝ JH

02-Apr-08

17:40

Page 5

U kratkim tekstovima na marginama izneti su podaci i ~injenice. Te male ozbiljne bele{ke pokazuju za{to su ove li~nosti zna~ajne ili na koji su na~in ostavile svoj pe~at u istoriji; u njima se pominju revolucionarni pronalasci i jedna~ine, bitke, veliki romani, ~uvene slike ili kultni filmovi‌

Ovo, me|utim, nisu uobi~ajene, savr{ene biografije. Veliku ulogu ~esto je imao slu~aj: oni su se slu~ajno rodili u tom vremenu i u sredini koja im je omogu}ila da razviju svoj dar. A kad su jednom po{li neuobi~ajenim putevima, pokretale su ih strast, volja za postojanjem, glad za `ivotom.

Da li su oni zaista imali mogu}nost izbora? Udovoljiti svojoj strasti, preto~iti u delo vi{e nego zahtevnu inteligenciju, posvetiti `ivot svom talentu ‌ to nije nimalo lak posao. Junaci ove knjige ne daju nam tipi~an primer i nisu tipi~ni uzori.

Enciklopedija lo{ih |aka, koja u {aljivom tonu o`ivljava slavne li~nosti, poziva nas i da se nasme{imo godinama detinjstva i skromnim vrludanjima koja smo svi do`iveli! A mo`da izgubljeno vreme uop{te ne postoji?


ca p001-039chr Coedition:MqtteA1 p1-46 CorrigĹ˝ JH

02-Apr-08

17:40

Page 6

Karlo Veliki Kome na pamet ta ludost pade da se {kole za decu grade? Onom prokletom Karlu Velikom, onom prokletom Karlu Velikom!, ka`e pesma. Jeste tako, ali to i nije ba{ sasvim ta~no. Karlo je ro|en 742. godine; bio je sin frana~kog kralja Pipina Malog i Berte Velikog Stopala (Bertrade fon Lun). Po{to mu roditelji u to vreme jo{ nisu bili u braku, smatrao se nezakonitim detetom. O njemu se zbog toga nisu mnogo brinuli, jer ionako niko nije mislio da }e on postaKarlo Veliki, kralj Frana~ke od 768. godine, zavladao je velikim delom Zapadne Evrope zahvaljuju}i osvaja~kim pohodima. Oko 800. godine papa ga je u Rimu krunisao za cara. Jednom ili dvaput godi{nje okupljao je plemi}e iz svog carstva kako bi odobrili zakone koje je `eleo da donese. Da bi mogao da upravlja carstvom, podelio ga je na grofovije, a njima su upravljali ‌ grofovi. Oni su sprovodili careve odluke, a kao nagradu za vernost dobijali su zemlju. Karlo Veliki ih je kontrolisao uz pomo} izaslanika, nazvanih missi dominici, koji su plemi}e podse}ali na to da je on jedini vladar.

ti vladar. Nasuprot tome, njegovom mla|em bratu Karlomanu svi su uga|ali i on je bio vaspitavan kao princ. U me|uvremenu Berta i Pipin ven~ali su se pred sve{tenikom.

Eto, o ljudskoj sudbini odlu~uju sitnice. Sigurno je zbog svega toga Karlo ostao neobrazovan i govorio je samo maternjim jezikom, nekom vrstom nema~kog. Pa, dobro, ni to nije tako lo{e.


ca p001-039chr Coedition:MqtteA1 p1-46 CorrigŽ JH

02-Apr-08

17:40

Page 7

Karlo Veliki 7

Karlo Veliki (742–814), vladar Francuske i Nema~ke, toliko je pro{irio svoju teritoriju na na{em kontinentu da ga ponekad nazivaju „ocem Evrope“


ca p001-039chr Coedition:MqtteA1 p1-46 CorrigĹ˝ JH

02-Apr-08

17:40

Page 8

8 Karlo Veliki

Karlovo obrazovanje bilo je vrlo oskudno, ali je zato bio odli~an u sportovima, naro~ito vodenim. Tek kada je odrastao, po`eleo je da nau~i ne{to vi{e. Ipak, ~itao je malo, a nikad nije nau~io dobro da pi{e. Pod jastuke na svom krevetu uvek je stavljao tablice i sveske da bi u slobodno vreme ve`bao pisanje, ali je po~eo suvi{e kasno, pa je rezultat bio slab, rekao je Ajnhard, jedan od Karlovih prijatelja. Karlo je s Iako je {kola izmi{ljena pre Karla Velikog, ba{ njemu je palo na pamet da naredi da se u opatijama i manastirima otvori {to ve}i broj {kola; u njih su i{li samo de~aci. U to doba sve{tenici i monasi bili su gotovo jedini koji su umeli da ~itaju, pi{u i ra~unaju i koji su mogli da podu~avaju. Da bi upravljao svojom ogromnom zemljom, Karlu Velikom bilo je potrebno mnogo obrazovanih ljudi, onih koji su mogli da pi{u zakone i naredbe. A bili su mu potrebni i ~inovnici koji bi te zakone i naredbe mogli da pro~itaju.

njim odrastao, a Ajnhard je `iveo na dvoru i bio je veoma u~en. U me|uvremenu je Karlov brat Karloman postao bitan lik. Zatim je tata Pipin umro i kraljevstvo je podeljeno napola. Jedan deo dobio je Karlo, a drugi Karloman.

Sna`an, vesele naravi, poletan, hrabar i odlu~an (dosta smo ga hvalili!), me{avina vojnika i seljaka, Karlo Veliki je bio omiljen u narodu, a oko sebe je okupljao obrazovane ljude: Za vreme obeda tra`io je da mu se pri~aju ili ~itaju pri~e o pro{lim vremenima i hronike. Me|u u~enim ljudima koji su ga okru`ivali bio je i slavni Alkuin iz Jorka u Engleskoj. Malo-pomalo, njihovi razgovori pretvorili su se u privatne ~asove retorike, dijalektike i astronomije. Tada je Karlo Veliki postao stvarno odli~an |ak. Razumeo je gr~ki bolje nego {to ga je govorio, u~io je da ~ita latinski, a zanimao se za gramatiku, teologiju, filozofiju i ra~un.

Budu}i bradati car (to o njegovoj bujnoj bradi u stvari je samo pri~a ‌ u to vreme u modi su bili brkovi) ve} je bio shvatio da je obrazovanje najva`nije za upravljanje ogromnom teritorijom kojom je vladao, a na kojoj je svako govorio kako je hteo. Pozvao je u~ene ljude da osnuju dvorsku


ca p001-039chr Coedition:MqtteA1 p1-46 CorrigĹ˝ JH

02-Apr-08

17:40

Page 9

Karlo Veliki 9

Utisci i komentari Kako u srednjem veku nisu postojale {tamparije, tekstovi su prepisivani. To su radili monasi ispisuju}i ih na pergamentu, koji je izra|ivan od `ivotinjske ko`e. Pisalo se velikim slovima, koja je bilo te{ko ~itati. Zato je prilikom svakog narednog prepisivanja postojala velika mogu}nost da prepisiva~ pogre{i. I tako su se gre{ke prenosile s pergamenta na pergament i bilo ih je sve vi{e. Car je zbog toga ohrabrivao monahe da pi{u malim slovima, to jest pismom koje se naziva karolin{ka minuskula. Oni su to prihvatili, a zadr`ali su obi~aj da na marginama tekstova ispisuju svoje utiske i komentare ‌ ali od tada ~itko: [to je ovde hladno‌, Gladan sam i jedva ~ekam ru~ak, [to je ovaj tekst dosadan!

{kolu (neku vrstu super univerziteta), a odlu~io je da, uz Alkuinovu pomo}, otvori {kole ~ak i po selima. U {kole su primani |aci koji su dolazili sa svih strana, bogati i siroma{ni, plemenitog roda i oni iz naroda. Nije im bilo potrebno ni{ta drugo osim intelektualnih ili duhovnih sposobnosti, koje su procenjivali direktori {kola, a u ono vreme to su bili opati ili episkopi. Ukratko, da bi se tu dospelo, valjalo je biti me|u najboljima i s tim nije bilo {ale: car je okupljao budu}e nau~nike i ~inovnike. Nije bio glup taj Karlo Veliki.

Po{to je svako pisao {ta je hteo i kako je hteo, Karlo je sproveo reformu pisma. Svuda je uveo pismo koje se naziva karolin{ka minuskula, elegantno i ~itko; ono se nalazi u osnovi francuskog pisma. [titio je manastire i pru`ao podr{ku teolozima i onima koji su prou~avali verske tekstove, ali i umetnicima i arhitektama. Njegovo doba naziva se karolin{kom renesansom. Super je on bio.

Pe~at Karla Velikog


ca p100-128chr Coed2008:MqtteA4 p95-122 corrigĹ˝ JH

02-Apr-08

17:48

Page 124

Sadr`aj

Predgovor 4 Karlo Veliki 6 Leonardo da Vin~i 10 Luj XIV 16 Bifon 20 Napoleon Bonaparta 24 Onore de Balzak 28 Aleksandar Dima 32 ^arls Darvin 36 Abraham Linkoln 40 \uzepe Verdi 44 Gistav Flober 48 Pol Sezan 52 Aleksandar Grejam Bel 56 Tomas Edison 60 Klod Debisi 64 Vinston ^er~il 68


ca p100-128chr Coed2008:MqtteA4 p95-122 corrigĹ˝ JH

D`ek London 72 Albert Ajn{tajn 76 Pablo Pikaso 80 ^arli ^aplin 84 @an Kokto 88 Agata Kristi 92 Volt Dizni 96 Luj Armstrong 100 Salvador Dali 104 Fransoa Trifo 108 D`on Lenon 112 Bibliografija 116 Indeks 120 Spisak ilustracija 122 Sadr`aj 124 Autori 126

02-Apr-08

17:48

Page 125


Енциклопедија лоших ђака, бунтовника и осталих генијалаца  

Kо би се кладио на њих када су били млади? Ево галерије портрета личности које су обележиле историју, књижевност, науку или уметност... уп...

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you