Page 1


Naslov originala: Anne Blanchard, Jean-Bernard Pouy, Francis Mizio, Serge Bloch L’ENCYCLOPÉDIE DES HÉROS, icônes et autres demi-dieux Copyright © Éditions Gallimard Jeunesse, 2012 Za izdanje na srpskom jeziku © Kreativni centar, 2013


An Blan{ar @an-Bernar Puj Fransis Mizio Ser` Blok


Predgovor Polubog i boginja, princeza i vitez, vila i ~arobnjak, moreplovac i tajni agent, osvetnik… Izmišljeni junaci – koji se pojavljuju prerušeni ili ne – nalaze se svuda oko nas. Na majicama, po zidovima gradova ili na malim ekranima. Oni vode svoj život maski i lutkica ispod kreveta u de~jim ­sobama.

Ali imamo li na umu da književnost i film ne bi postojali bez njih? Potraga za poreklom, suparništvo, osveta, žrtvovanje, progon, nepravda, zabranjena ljubav, uspon i silazak u pakao … njihovi životi govore o univerzalnim temama koje su gorivo za najbolje pri~e.

Bez obzira na to da li su epski, tragi~ni ili komi~ni, klasi~ni ili popularni, poistove}ujemo se s junacima koji imaju ista duboka ose}anja, iste sramne slabosti, iste tajne snove kao mi, obi~ni smrtnici.

Ali oni su ja~i od nas! Neranjivi su, pobe|uju sva iskušenja, izvode neverovatne podvige, za njih ne važe ovozemaljski zakoni, oni nas odvajaju od banalnosti naših života, ispunjavaju našu potrebu za slavom, ostvaruju naše snove o mo}i, našu težnju da budemo nešto više od ljudskih bi}a.

I ~esto savršeno oli~avaju samo jednu ~ovekovu stranu – Antigona je otelotvorenje savesnosti, Don Kihot sanjarenja, a Šerlok Holms suve inteli­ gencije.

Ali odakle oni dolaze? Mitološki junaci iz kapitalnih dela, hrabri vitezovi u službi jedinog Boga koji stavljaju život na kocku, superheroji natprirodnih mo}i ili moderne ikone koje je stvorila kulturna industrija, ta bi}a od papira, smole ili piksela besmrtna su. I neprestano se reinkarniraju (izvorno delo, adaptacija,


razni proizvodi, imitacija, avatar, prednastavak…) – do te mere da ponekad zaboravljamo na to odakle su potekli.

Enciklopedija junaka poziva vas da krenete tragom njihovih života, idu}i stopama njihovih tvoraca, u potragu za kulturnim i istorijskim kontekstom u kojem su ro|eni da biste bolje shvatili protiv kojih su se neprijatelja borili i kakve vrednosti simbolizuju…

A junakinje? Junak se vekovima isticao neustrašivoš}u i hrabroš}u. Pripoveda~i i pisci oživeli su te osobine u muškom telu, koje rat i podvizi stavljaju na probu. Pošto je junakinja u našim književnim antologijama predodre|ena za tragi~nu ulogu, sre}emo je kao boginju, vilu ili princezu.

Ali bez obzira na njihovo poreklo, junaci su od prvobitne bliskosti sa Olimpom zadržali malo božanske aure, zbog ~ega su nam tako dragi. Naro~ito u XXI veku, koji se di~i razumom, ali u kojem nema ~arolije.

Fiktivni junaci mogu sve ili skoro sve… Oni su toliko bolji od nas! Bezbroj puta.

Ja~i su, lepši, pametniji! I povrh toga, zauvek su iskorenili jedno zlo ~ove~anstva – dosadu!

Šta bismo mi bez njih?!


Gilgame{ Ep o Gilgamešu prvi je roman u istoriji ~ove~anstva. Nastao je Mesopotamija, kolevka ~ove~anstva, nalazila se na teritoriji današnjeg Iraka, izme|u reka Tigra i Eufrata. U srcu te raskrsnice naroda i civilizacija ljudi }e oko 7 000 godina p. n. e. prvi put po~eti da se bave zemljoradnjom i sto~arstvom. Pošto je ta oblast plodna, ali nema prirodnih bogatstava, trebalo je razmenjivati robu i stvarati. Tu su nastali prvi veliki gradovi, pre svega ~uveni Vavilon, ali i pismo. Tu su tako|e smišljena i sro~ena na~ela triju religija knjige: judaizma (oko 1800. p. n. e.), hriš}anstva (oko nulte godine) i islama (oko 600. godine).

u davnim vremenima, u dobu procvata asirsko-vavilonske civilizacije.

Sumeri su uradili pravu stvar kada su pre više od 3 000 godina p. n. e. izumeli klinasto pismo (znaci u obliku klina ili kuke, iscrtani u glini pomo}u zašiljene trske). Oni su donekle zaslužni za to što je prona|ena pri~a o Gilgamešu, kralju grada Uruka (danas u Iraku), koji je dve tre}ine bog, a jedna tre}ina ~ovek. Ep o njemu bio je urezan na tablice koje su vekovima bile zatrpane zemljom. Nekada su ljudi Vavilon

za pisanje koristili glinene tablice, a ne tablet-ra~unare! Neverovatno!

Ep o Gligamešu važan je zato što tekstove iz najdavnijih vremena povezuje u lepu pri~u i zato što govori o nekim doga|ajima koji }e kasnije biti opisani u Starom zavetu i Tori. To je lep (pisani) dokaz da su najzna~ajniji anti~ki tekstovi, nastali u oblasti Bliskog istoka i Sredozemlja, kružili na­okolo, uti~u}i jedni na druge.

Prve tablice (iz XI veka, pa ~ak i XII) otkrivene su krajem XIX veka u biblioteci jednog kralja, u srcu jednog drevnog grada u Mesopotamiji. Izgleda da je te tekstove sakupio i sažeo neki pisar iz II milenijuma p. n. e. Zapisani su klinastim pismom na dva jezika, koji se me|usobno veoma razlikuju, kao kineski i francuski. Da sve bude još zamršenije, kako su otkrivane nove tablice, pronalažene su starije epizode, u razli~itim varijantama i verzijama, na još nekim jezicima…


GILGAMEŠ, legendarni kralj Mesopotamije (oko 2600. p. n. e.), poslužio je kao nadahnu}e za nastanak najstarijeg poznatog književnog teksta Epa o Gilgamešu. U njemu su sadržane pri~e koje su verovatno postojale pre pojave pisma


Razvoj znaka ptica

To je bio pravi bestseler! Istraživa~i strpljivi poput Šampoliona silno su se namu~ili da to prevedu… Pojava pisma oko 3000. godine p. n. e.: šok koji ozna~ava prelazak iz preistorije u istoriju… Pošto trgovci u Mesopotamiji imaju potrebu da opišu ono što prodaju, oni po~inju da crtaju sadržinu svojih }upova (oko 5000. godine p. n. e.). To izgleda lako, ali ~ovek mora najpre da predstavi sebi svoju misao da bi mogao da je prikaže u vidu slika. Prvi crteži zna~e samo jedno. Kasnije se isti crtež, isti znak, koristi i za neki drugi predmet ~iji se naziv isto izgovara. Na kraju znak predstavlja samo jedan glas – tako je utrt put pismu koje povezuje više glasova u re~i.

A ko je bio Gilgameš, kralj Uruka? Pobedonosni junak, koji je sve video, gospodar zemlje, koji je upoznao (…) svakoga i sva~ije znanje i delo, sve (…) razumeo,* kako piše u uvodu… Ukratko, on se suprotstavio Enkiduu (napravljenom od gline), koga su mu bogovi poslali kako bi se smirio jer je zloupotrebljavao mo} i ugnjetavao podanike. Enkidu je sušta suprotnost Gilgamešu – on je usamljenik koji živi s divljim zverima, ali je prinu|en da se uklju~i u civilizaciju kako bi se borio protiv kralja. Njih dvojica bore se kao lavovi, ali nijedan ne odnosi pobedu.

Oni }e od neprijatelja postati prijatelji i ostvari}e fantasti~ne podvige, ubi}e, na primer, džina Humbabu. To je borba O ~emu govori Ep o Gilgamešu? On se bavi vlaš}u; naravou~enije je da kralj mora dobro da upravlja svojim gradom: Gilgameš se uspravi, iznenada op~injen lepotom svog grada, i svestan uzvišenosti zadatka koji je pred njim. Govori tako|e o ljudskom životu: Kuda se žuriš, Gilgamešu? @ivot koji tražiš ne}eš na}i! Kad su bogovi stvorili ljude, smrt su odredili za njih, a život zadržali za sebe. Zato jedi i pij, Gilgamešu, napuni svoje telo, dan i no} samo se veseli! Prema mišljenju jednog velikog stru~njaka, ovaj ep nam pre svega postavlja slede}e pitanje: Zašto se u društvu u kojem se pri~e i legende prenose usmenim putem javila potreba da se književni tekst poput ovog epa zapiše i ~uva u biblioteci?

izme|u sila svetlosti i sila mraka! Kad je postao junak, Gilgameš je odbio ljubav boginje Ištar, pa se ona naljutila i poslala nebeskog bika da smoždi njega i njegovog prijatelja. Njih dvojica uspevaju da ga savladaju i spre~e razaranje Uruka. Besna, boginja se onda postarala za to da Enkidu umre. Gilgameš je bio o~ajan.

Opsednut smr}u, lutao je stepom obu~en samo u životinjsku kožu, u potrazi za znanjem i u~enoš}u. Besmrtni Utnapištim, lokalni Noje, pomogao mu je da izbegne potop i on je poverovao da je postao besmrtan zahvaljuju}i

Svi navodi dati su prema: Gilgame{, prev. S. Preprek, Sarajevo 1979 (prim. prev.). *


Gilgame{ 13

~arobnoj biljci. Kad mu je zmija ukrala biljku, Gilgameš se razo~aran vratio ku}i, pomiren s ~injenicom da je obi~an smrtnik. Posle smrti postao je bog.

Zahvaljuju}i Gilgamešovim pustolovinama, saznali smo dosta toga o mnogoboža~kim religijama u Mesopotamiji. Kao kasnije u Gr~koj, i tamo bogovi odlu~uju o sudbini ljudi, o njihovom životu i smrti. Oni vladaju na nebu s vrhovnim bogom Anuom na ~elu. Tu je i Enlil, neosetljivi gospodar vazduha, koji odlu~uje da podavi ljude pošto smatra da ih ima previše – to je potop, ~iji }emo opis kasnije prona}i u Bibliji, ponekad preuzet od re~i do re~i! Tu je zatim Enki, gospodar Zemlje, tvorac civilizacije. Njih dvojica ve~iti su suparnici. Pojavljuje se i Šamaš, bog Sunca i pravde, koji }e prisko~iti u pomo} Gilgamešu kad ovaj odbije da se oženi boginjom Ištar.

Bogovi retko daruju ljudima besmrtnost, kao što su je

Posredstvom Mesopotamca Gilgameša ispri~ani su doga|aji koji su se desili u vreme civilizacija starijih od Mesopotamije, a koje je kasnije preuzela Biblija. Iako je potop u Epu o Gilgamešu i Bibliji opisan istim re~ima, pridaje mu se potpuno razli~it smisao. Pošto im smeta to što ljudi galame, mesopotamski bogovi odlu~uju da ih podave. Jedini Bog iz Biblije ho}e da ih kazni potopom zbog nemorala… Ep o Gilgamešu pri~a nam o legendarnim doga|ajima iz najdavnijih vremena, zajedni~kim celom ~ove~anstvu. Razli~ite civilizacije tuma~e te doga|aje u svojim tekstovima, recimo u Bibliji i Odiseji, polaze}i od sopstvenih vrednosti.

darovali Utnapištimu, koji pomo}u svoje barke spasava žive vrste. Mrtvi lutaju kao aveti po podzemnom svetu, vrlo sli~nom našem paklu. I sam Enkidu vratio se da savetuje prijatelja Gilgameša i ubedi ga da ne ratuje protiv svih neprijatelja Uruka ako ho}e da postane besmrtan, nego da podigne neuništive zidine oko svog grada kako bi zaštitio sve znanje koje se u njemu nalazi.

Gilgameš je od raspomamljenog ratnika postao veliki graditelj. To je lepa i pou~na pri~a o humanizmu pre pojave pisane re~i. Potop, doga|aj iz Biblije o kojem je još Gilgameš pri~ao


PREDM

DIPLOMA Predgovor 8 Gilgame{ 10 Odisej 14 Herakle 18 Afrodita 22 Antigona 26 Sindbad Moreplovac 30 Kralj Artur 34 Vila Meluzina 38 Robin Hud 42 Don Kihot 46 D’Artanjan 50 Robinson Kruso 54 Sne~ana 58 Deda Mraz 62 [erlok Holms 66 Petar Pan 70

EN


METI

A JUNAKA

NCIKLOPEDIJA

Tarzan 74 Zoro 78 Tintin 82 Hobit Bilbo 86 Supermen 90 D~ejms Bond 94 Luk Skajvoker 98 Narednica Ripli 102 Hari Poter 106 Bibliografija 110 Indeks 114 Spisak ilustracija 118


Hronolo{ke odrednice Ovi reperi pomo}i }e vam da smestite slavne likove prikazane u ovoj knjizi u istoriju književnosti. ANTIKA XVIII vek p. n. e. Ep o Gilgamešu, kapitalno delo, zapisan na Bliskom istoku na akadskom. GILGAMEŠ se prvi put pojavljuje u pisanoj književnosti. VIII vek p. n. e. Ilijada i Odiseja, spevovi na kojima se temelji gr~ka civilizacija, pripisani Homeru. Ro|enje junaka poput ODISEJA i prvo pojavljivanje HERAKLA i njegovih kolega, kao i bogova, poput Zevsa, AFRODITE i njima sli~nih, u pisanoj književnosti. Hesiodova Teogonija, pri~a o postanku gr~kih bogova, kapitalno delo. Bogovi poput Zevsa, AFRODITE i njima sli~nih prvi put se pojavljuju u pisanoj književnosti. VIII vek p. n. e. – I vek p. n. e. Na Bliskom istoku sastavlja se Biblija, kapitalno versko delo i epopeja. Pojavljivanje biblijskih likova poput Samsona, Davida i Golijata. V vek p. n. e. Sofoklove tragedije u Gr~koj. Pojavljivanje Edipa i ANTIGONE u pisanoj književnosti. I vek p. n. e. Vergilijeva Eneida, kapitalno delo rimske civilizacije i putopis. Eneja, Venerin sin, postaje junak.

SREDNJI VEK IX vek Strazburške zakletve, prvi istorijski tekst na starofrancuskom. Po~inje zapisivanje pri~a iz Hiljadu i jedne no}i, koje su razli~itog porekla i koje }e se prevoditi na Zapadu po~evši od XVIII veka. Ro|enje SINDBADA i ŠEHEREZADE. U Evropi cveta književnost koja nije na latinskom, nego na narodnom jeziku. XI vek Pesma o Rolandu, spev na starofrancuskom. XII vek Romani Okruglog stola: po~eci kurtoaznog romana i zapisivanje usmenih pri~a iz legende o Tristanu i Izoldi. Pojavljivanje MERLINA, VIVIJANE, MORGANE i njihovih manje poznatih kolega i ARTURA i LANSELOTA u pisanoj književnosti. Roman o liscu, zbirka satiri~nih pripovedaka koje govore o ljudima. Prvo pojavljivanje lisca Gupila, vuka Izengrina, medveda Mrkog i ostalih u pisanoj književnosti. XIII vek ^uda sveta, pri~a o pustolovinama Marka Pola. XIV vek Plemenita istorija Luzinjana (1393) Žana d’Arasa posve}ena je vojvodi od Berija, najrazmetljivijem plemi}u toga doba; pojavljivanje Kudretovog Romana o Meluzini (1401). MELUZINA se pojavljuje u pisanoj književnosti.

ROBIN HUD se pojavljuje u pesmama (1377). Taj lik }e postati još slavniji u XIX veku zahvaljuju}i Ajvanhu (1910), romanu Voltera Skota. Božanstvena komedija (1321), Danteova poema. RENESANSA Humanisti~ka revolucija: promišljanje o ~ovekovom mestu u svetu i pojavljivanje kriti~kih tekstova o katoli~koj crkvi (Erazmova Pohvala ludosti), društvu (Utopija Tomasa Mora) i ljudskom ponašanju (Montenjevi Ogledi). MODERNO DOBA XVI vek Gargantua i Pantagruel (1532. i 1534) Fransoaa Rablea, satiri~ni humanisti~ki romani o fantasti~nim doga|ajima. Romeo i Julija (1549), Hamlet (1605) i druge revolucionarne tragedije i komedije Vilijama Šekspira. XVII vek Oštroumni plemi} Don Kihot od Man~e (1605) Migela de Servantesa, prvi veliki moderni roman. Ro|enje DON KIHOTA i SAN^A PANSE.

usmenih pri~a, pojavljuju se prvi put u pisanoj književnosti. XVIII vek Objavljivanje romana Danijela Defoa (1719). Ro|enje ROBINSONA KRUSOA. Guliverova putovanja (1726), filozofski roman Džonatana Svifta. Kandid ili o optimizmu (1759), Volterova filozofska pri~a. Emil (1762) Žan-Žaka Rusoa odražava prosvetiteljski filozofski pokret i bavi se detinjstvom i vaspitanjem. XIX vek Gete pretvara nesre}nu ljubav u veliku temu u romanu Jadi mladog Vertera (1774) i preuzima motiv sklapanja pakta s |avolom u dramskom spevu Faust (1808). Pri~e za decu i roditelje (1812) bra}e Grim. Prvi put se u pisanoj književnosti pojavljuje SNEŽANA, koja }e 1927. postati junakinja crtanog filma Volta Diznija. Frankenštajn (1818), nau~nofantasti~ni roman Meri Šeli.

Sid (1637), tragedija Pjera Korneja. Ro|enje njegovog junaka Rodriga.

Stendalov roman Crveno i crno (1830). Ro|en je romanti~ni junak Žilijen Sorel.

Fedra (1677), tragedija u kojoj Žan Rasin preuzima doga|aje i likove iz antike.

Evgenije Grande (1833), realisti~ni roman Onorea de Balzaka.

Šarl Pero objavljuje Pri~e mame guske (1697). USPAVANA LEPOTICA i PEPELJUGA, junakinje

Oliver Tvist (1837), roman ^arlsa Dikensa. Dvostruko ubistvo u Ulici Morg (1841),


kriminalisti~ki roman Edgara Alana Poa. Ro|enje viteza Dipena, prvog modernog detektiva.

najavljuje nadrealizam i teatar apsurda.

Volt Dizni crta Mikija Mausa (1928).

Žak Krokan (1899), roman Ežena le Roa.

Tri musketara (1844), roman Aleksandra Dime. Posle Memoara, koji su mu pripisani 1700. godine, D’ARTANJAN se po drugi put pojavljuje u nekoj knjizi.

XX vek Bela pti~ica (1902), pozorišni komad Džejmsa Metjua Barija. Ro|enje PETRA PANA, koji }e 1953. postati junak crtanog filma Volta Diznija.

Eržeov strip Tintin u zemlji Sovjeta (1929). Ro|en je TINTIN.

Džejn Ejr (1847), roman Šarlote Bronte. Jadnici (1862), roman Viktora Igoa, ~uvenog predstavnika romantizma. Ro|eni su Kozeta i Gavroš. Žerveza (1877), realisti~ni roman Emila Zole. Mihail Strogof (1876), avanturisti~ki roman Žila Verna. Grimizna studija (1887) Konana Dojla. Ro|enje ŠERLOKA HOLMSA. Kralj Ibi (1896), pozorišni komad Alfreda Žarija,

Fantomas (1919), prvi u seriji romana Pjera Suvestra i Marsela Alena, adaptiran za film ve} 1913. Tarzan me|u majmunima (1912), roman Rajsa Barouza. Ro|en je TARZAN, koji ve} 1918. postaje filmski lik, a 1929. i junak stripa. Pokletstvo Kapistrana (1919), roman Džonstona Makmalija. Ro|en je ZORO, koji se posle 1957. proslavio kao filmski junak zahvaljuju}i filmskom serijalu kompanije Dizni.

Hobit (1937), roman Džona Ronalda Ruela Tolkina. Ro|enje hobita Bilba, koji je 2012. postao filmski junak. Strip Džerija Sigela i Džoa Šustera (1938). Ro|enje SUPERMENA, koji je po~evši od 1952. junak serije stripova, a od 1979. i serije filmova. ^ekaju}i Godoa (1952), pozorišni komad Samjuela Beketa. Samo za tvoje o~i (1953), roman Jana Fleminga. Ro|enje DŽEJMSA BONDA, koji ubrzo postaje junak stripa, televizijske serije, a od 1962. i filmskog serijala, zapo~etog filmom Dr No. Gospodar prstenova (1954), Tolkinova trilogija, klju~no delo epske fantastike.

An Blan{ar, @an-Bernar Puj, Fransis Mizio, Ser` Blok ENCIKLOPEDIJA JUNAKA, SUPERHEROJA I OSTALIH POLUBOGOVA Originally published in France by Editions Gallimard Jeunesse, under the title L’ENCYCLOPÉDIE DES HÉROS, ICÔNES ET AUTRES DEMI-DIEUX Copyright © Éditions Gallimard Jeunesse, 2012 Za izdanje na srpskom jeziku © Kreativni centar, 2013 Prevela s francuskog: Gordana Breberina Urednik: Natalija Pani} Lektura: Mirjana Deli}, Violeta Babi} Izdaje: Kreativni centar, Beograd, Gradi{tanska 8 tel.: 011 / 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 www.kreativnicentar.rs e-mail: info@kreativnicentar.rs [tampano u Kini Tira`: 2.000 ISBN: 978-86-529-0010-7

Godine 1955. autori okupljeni u francuskom pokretu „novi roman“ žele da raskinu s književnim junacima. Stvaranje književne struje Ulipo (1960), usredsre|ene na igru, u kojoj u~esvuje i Remon Keno, autor romana Zazi u metrou (1959). Prvi film Ratovi zvezda (1977) Džordž Lukasa. Ro|enje LUKA SKAJVOKERA i DARTA VEJDERA. Prvi film Osmi putnik (1979) Ridlija Skota. Ro|enje ELEN RIPLI i OSMOG PUTNIKA. Indijana Džons, pustolov koga je stvorio Džordž Lukas, pojavljuje se u filmu Indijana Džons i otima~i izgubljenog kov~ega (1981) u režiji Stivena Spilberga. Hari Poter i kamen mudrosti (1997), roman Dž. K. Rouling. Ro|enje HARIJA POTERA.

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 929(100)(031.053.2) ENCIKLOPEDIJA junaka, superheroja i ostalih polubogova / An Blanšar ... [at. al] ; [prevela s francuskog Gordana Breberina]. Beograd : Kreativni centar, 2013 (Kina). 124 str. : ilustr. ; 28 cm Prevod dela: L’Encyclopédie des héros, icônes et autres demi-dieux / Anne Blanchard ... [al. al.]. - Tiraž 2.000. - Autori: str. [124]. - Bibliografija: str. 110-113. Hronološke odrednice: str. 122-123. Registar. ISBN 978-86-529-0010-7 1. Бланшар, Ан [аутор] a) Хероји - Енциклопедије за децу COBISS.SR-ID 198503692


Енциклопедија јунака, суперхероја и осталих полубогова  

Јунаци су свуда око нас (Супермен, Зоро, Тарзан, Хари Потер, Одисеј, Билбо...). На нашим екранима, у дечјим собама или на мајицама тинејџера...

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you