Page 1

ПРИРУЧНИК ЗА ВАСПИТАЧЕ, НАС ТАВНИКЕ И РОДИТЕЉЕ

Ружица Поповић Поповић Трбушковић Трбушковић Ружица

ДЕЦА

Уче у Истраживачке игре и активности за децу у узрасту од три године до осам година


Едиција Приручници књига педесета ДЕЦА УЧЕ У ПРИРОДИ Истраживачке игре и активности за децу у узрасту од три године до осам година прво издање Аутор Ружица Поповић Трбушковић Рецензент Мара Шаин, педагог Уредник Анђелка Ружић Лектор Мирјана Делић Дизајнер и илустратор Драгана Николић Припрема за штампу Татјана Ваљаревић Издаје Креативни центар Градиштанска 8, Београд тел.: 011/ 3820 464, 3820 483, 2440 659 e-mail: info@kreativnicentar.rs За издавача Љиљана Маринковић, директор Штампа Графипроф Година штампе 2016 Тираж 1.500 ISBN 978-86-529-0318-4


ПРИРУЧНИК ЗА ВАСПИТАЧЕ, НАС ТАВНИКЕ И РОДИТЕЉЕ

Ружица Поповић Трбушковић

st…o

‚¦” ¢ Истраживачке игре и активности за децу у узрасту од три године до осам година


ЗАХВАЛНИЦА

З

ахваљујем свој деци која су ме инспирисала да истражујем, као и свим васпитачима и сарадницима с којима сам радила и од којих сам учила. Посебну захвалност дугујем колегиници Мари Шаин, која ми је пружила драгоцену стручну помоћ током писања приручника, и вртићима – Миколу, Славујaк, Фантази, Невен, Долорес, Мали Принц, Сунце, Лабудић и Димитрије Котуровић. Захваљујем васпитачима и стручним сарадницима у овим вртићима који су практично при­ мењивали многе моје идеје: Александри Никитовић, Дани Мандић, Ани Стојковић, Милораду Јеремићу, Снежани Огњеновић, Милици Младеновић, Милојки Ковач, Јасмини Богдановић, Гордани Ђукић, Милици Вуковић, Љиљани Ђодић, Снежани Антић, Милици Булаић, Јелени Михајловић, Ђурђици Месарош, Верици Копиловић, Ани Ата­ насовић, Љиљани Кулић, Олгици Миркановић, Мирослави Симоно­ вић, Мирјани Радић, Љиљани Саић, Славици Пантић, Нади Кошутић, Љиљани Терзић, Валентини Павлески и Љиљани Миладиновић. Захвална сам својој породици, која је обогатила мој живот тиме што ме је од малих ногу усмерила према природи. Захваљујем и издавачу због тога што је препознао важност теме којом се бавимо ради боље будућности наше деце. Аутор

АЧИ УПОЗНАТИ ВОЛЕТИ ДРВО ЗН ОТИЊУ ЗНАЧИ ГА, ВОЛЕТИ ЖИВ ЛЕТИ ЧОВЕКА УПОЗНАТИ ЈЕ, ВО ГА ЗНАЧИ УПОЗНАТИ


ЖИВОТ У СК ЛАДУ С ПРИРОДОМ ЈЕДИНИ ЈЕ ПУТ ЗА ЗД РАВО ОДРАСТАЊЕ ДЕТЕТА


1. УВОД

Свако дете треба сваког јутра Да пробуде голуб и гугутка, Да угледа насмејана лица, Да нахрани бар десетак птица И да сретне пре и после јела Двадесетак бреза, липа, јела. Тако ће му с мало више воље И нежности бити много боље. Добрица Ерић

7


Н

ове технологије нашле су своје место у нашим животима и живо­ тима наших породица. Због тога деца, посебно она која живе у градским срединама, проводе доста времена у затвореном просто­ ру и мањак боравка у природи током дечјег развоја све је присут­ нији феномен. Веза с природом је ослабила, а управо је она један од кључних чинилаца здравог одрастања. Деца која проводе више времена у природи здравија су, отпорнија на болести, енергичнија, сигурнија у себе и спремнија да помажу другима. Истраживачке игре природним феноменима занимљиве су деци. Оне их опуштају, смирују, подстичу на размишљање, развијају креатив­ ност и буде машту код њих. Помоћу тих активности деца на непосре­ дан начин уче истражујући свет природе. У пољу, на обали реке или у шуми деца имају могућност да сазнају много тога важног о земљи, води, ваздуху, о биљкама и животињама, као и о људима и себи у том чудесном свету. Боравак у природи представља и прилику да деца науче зашто треба чувати природне ресурсе и на који начин. Бри­ га за заштиту природне средине расте заједно с дететом и његовим упознавањем света. Зато је учење у природи и од природе тема која заслужује више про­ стора у програмима предшколских установа и овај приручник, који је заснован на савременој теорији о дечјем развоју и учењу, бави се неким примерима позитивне праксе из ове области.

8

НАЈВЕЋЕ ЗДРАВЉЕ ЈЕ БОГАТСТВО


1.1. ПОЛАЗИШТЕ ЗА ИЗРАДУ ПРИРУЧНИКА Дете је целовито биће, његова игра и учење целовити су, па тако и при­ступ детету и сам програм васпитања и образовања треба да буду целовити. Интегрисана природа развоја и учења деце предшколског узраста усло­вљава интегрисано развојно планирање васпитнообразовног ра­ да. Дете посматрамо као целовиту личност са афинитетима, мотива­ цијом, интересовањима, потребама, способностима и могућностима и, сходно томе, улога одраслих је да омогуће активно партиципатив­ но учење у којем је дете активни и конструктивни чинилац.1 Полазећи од дететове природе и његовог развоја, као и од могућно­ сти и функција предшколске установе, општи циљ предшколског ва­спитања и образовања јесте да се допринесе целовитом развоју де­тета предшколског узраста, тако што ће му пружити услове и под­ стицаје да развија своје способности и својства личности, проширује искуства и изграђује сазнања о себи, другим људима и свету.2 Деца уче из свега што раде, односно путем разних активности у одре­ ђеном узрасту. Уче угледајући се на то како се други људи односе пре­ма њима, уче из онога што виде, чују, пробају и доживе. Деца уче по­сматрајући, слушајући, питајући, пробајући, а највише самостал­ ним деловањем. Уче читавим својим бићем. Зато је за учење најбоља она средина која им омогућава слободу истраживања, која је интере­ сантна, у којој се осећају безбедно и вољено. Квалитетни програми у свету наглашавају и операционализују кон­ цепт подстицајног амбијента који омогућава деци да уче путем интер­ активног и кооперативног истраживања, на основу реалног животног искуства и путем решавања проблема. Подстицајна средина схвата се као трећи васпитач и она укључује не само простор и опрему него 1 И. Ивић и сарадници, Активно учење, Институт за психологију, Београд 2001. 2 Основе програма предшколског васпитања и образовања деце од три године до укључивања у програм припреме за школу, Опште основе предшколског програма, Службени гласник РС, Просветни гласник, Београд 2006, 15.

9


и прилагодљиву временску организацију и висок квалитет односа, што подразумева партнерство и сарадњу. Квалитетни програми под­ једнако се баве принципима и начинима организације и унутрашњег и спољашњег простора, ослањајући се на истраживања која показују да је боравак напољу и однос с природом потребан садашним гене­ рацијама више него било којој до сада.3 У актуелним програмским документима у нашој земљи не придаје се довољно значаја отвореном простору као значајном месту за учење, као ни принципима према којима се тај простор планира и организу­ је. На тај начин се програмском концепцијом умањује његов значај. Циљ овог приручника јесте да укаже на значај контакта с природом, учења у природном амбијенту, учења од природе и у природи као услова за здрав живот савременог детета. Примери добре праксе свакако су: пројекат биобаште у нашој земљи у предшколским установама у Београду и Новом Саду и програми вртића фарме у Норвешкој и Финској. Програми ових вртића кон­ ципирани су тако да се готово све активности (минимум шест сати дневно) одвијају у природи, где су деца у непосредном контакту са живим светом. Живот у складу с природом води здравом одрастању деце, а сазнања која деца стичу активно истражујући у природном амбијенту помажу им да та практична знања лакше повежу са оним теоријским, која добијају учећи из књига, сликовница, енциклопе­ дија или путем интерактивних програма које им омогућавају нове технологије. У разноврсним играма и активностима деца експериментишу при­ родним феноменима и материјалима, прате природне појаве и про­ мене у току различитих годишњих доба, брину о животињама, откри­ вају одакле долази здрава храна. Корисите сва своја чула у активном, непосредном контакту с природом. Ево шта је задатак одраслог: Одрасли ствара услове који индирект­ но воде децу до закључака које сама доносе, проверавају, пореде и 3 Ж. Крњаја, Д. Павловић Бренеселовић, Где станује квалитет, Институт за педагогију и андрагогију Филозофског факултета, Београд 2013, 34.

10


сукобљавају мишљења. Своје предлоге одрасли даје онда када деца сама питају и када процени да деца немају више идеја, те када жели да дечје искуство прошири за још неку могућност. Пажљиво бира упутства и дирекције, а деци препушта радост открића.4 Деца уче откривајући односе међу појавама, бићима, људима, а за то им је драгоцена помоћ родитеља и других одраслих особа које брину о њиховом развоју. Породица је примарни систем који обли­ кује дечји развој и програми предшколског васпитања, кроз подршку породици, могу ефикасно промовисати дечји развој, помажући ро­ дитељима у стварању најповољнијег окружења за дете.5 Евалуационе студије показале су да програми предшколског васпи­ тања који су укључили и родитеље имају веће ефекте. Да би то об­ јаснио, Бронфенбренер је поставио хипотезу о улози реципрочних интеракција у дететовом развоју. Програми који истичу интеракцију детета и родитеља у току заједничке активности, будући да јачају си­ стем дете–родитељ, имају већи утицај на дететов развој од програма који су усмерени само на дете. Један од важних заједничких циљева вртића и родитеља јесте и ра­ звијање свести код деце о томе да својим понашањем могу чувати природу – најстарију и једину кућу за све људе, животиње и биљке. Најприроднији начин учења код деце јесте, као што је напоменуто, целовито учење целокупним бићем, што значи да деци треба пружи­ ти могућност да посматрају, слушају, пробају и самостално активно делују. Зато су у овом приручнику дати различити примери истра­ живања природних материјала (воде, глине, теста, песка, каменчића, лишћа и др.) и природних феномена (ваздуха, светлости, топлоте), покренута су питања станишта, међузависности, али и здраве хране, рециклаже, вредности неговања народне традиције, као и друге теме. Оквир сваке теме чине циљеви, могуће игре и активности и описан део игара и активности које су реализоване у вртићима. 4 Основе програма предшколског васпитања и образовања деце од три године до укључивања у програм припреме за школу, Опште основе предшколског програма, Службени гласник РС, Просветни гласник, Београд 2006, 14. 5 Ј. Бронфенбренер, Екологија људског развоја, Београд 1997.

11


1.2. РАЗВОЈНИ ЦИЉЕВИ И РАЗВОЈНИ ИСХОДИ Циљеви учења – концепт који се најчешће користи приликом дефи­ нисања садржаја у педагошкој и психолошкој литератури – и исходи учења два су различита концепта. Први описује оно што одрасла особа жели да научи дете у току реализације активности, а други оно што је дете научило. Циљ учења је намера, а исход учења мерљиви резултат остварења те намере. Исходи учења су јасни описи онога што би дете требало да зна, разуме и уме да уради по завршетку учења. Могући развојни циљеви:

Могући развојни исходи:

• развијање навика здравог живота, успостављање ритма активног боравка на отвореном простору, одмора, сна и здраве исхране;

• дете развија елементарне навике личне хигијене и хигијене средине, успоставило је ритам активности и одмора;

• упознавање и овладавање својим телом, чулном осетљивошћу и развијеном моториком;

• упознало је могућности свог тела, чула и моторике;

• развијање радозналости за природне • заинтересовано је за природне и и друштвене појаве и креативног друштвене појаве, у креативним односа према свету; продуктима препознатљив је однос према свету; • подржавање интересовања детета за упознавање људи и биљног и животињског света;

• интересовања за живи свет све су шира;

• развијање емпатије и децентрације;

• показује емпатију за људе и живи свет, у стању је да се децентрира;

• подржавање радозналости за истраживање својстава материја, за стицање појмова и изграђивање сазнања о физичком свету;

• истражује својства материјала, упоређује, предвиђа, процењује, закључује, анализира;

• увођење детета у суштину активности које доприносе еколошком живљењу;

• све више разуме суштину активности усмерених на еколошко живљење; 12


• подстицање детета да самостално посматра, упоређује, класификује, закључује, открива једноставне законитости и узрочно-последичне везе, редослед догађања;

• самостално иницира истраживање околине, посматрање, класификовање, поређење;

• стицање знања, изграђивање • изграђује свест о потреби да се еколошких ставова и свести о животна средина чува и унапређује; потреби да се животна средина чува; • неговање поштовања, дивљења и љубави према свему живом и неживом, као и уметничким делима инспирисаним природом;

• исказује поштовање, дивљење и љубав према биљкама, животињама и људима, као и уметничким делима инспирисаним природом;

• изграђивање појмова о томе да живи • изграђује елементарне појмове и неживи свет постоји у системима, о томе да живи и неживи свет као и да су узајамна повезаност, постоје у системима, као и да су међусобна зависност и равнотежа међузависност и равнотежа услов основ опстанка; опстанка; • развијање свести о томе да је свако од нас одговоран за своје деловање и да може да допринесе заштити средине;

• показује разумевање за то да може да допринесе заштити средине својим брижљивим односом;

• неговање моралних и естетских вредности (добро–лоше, корисно– штетно, лепо–ружно);

• разуме супротности: добро–лоше, корисно–штетно и лепо–ружно;

• показује кроз практичне радње став • разумевање узајамног односа о томе да треба штедети воду, храну, између потрошачког понашања, енергију; управљања енергијом и очувања животне средине; изграђивање става о томе да треба штедети воду, храну, енергију, материјална добра; • напредује у формирању • стицање радних навика, културе елементарних радних навика, понашања и говора, уз неговање навика културе понашања и културе пријатељског односа према другима, живљења свуда где се нађе. као и културе живљења у кући, вртићу, школи, на јавним местима и у природи.

13


1.3. ДЕТЕ ИМА ПОТРЕБУ ДА УПОЗНА И РАЗУМЕ СВЕТ КОЈИ ГА ОКРУЖУЈЕ О заинтересованости деце за свет природе сведоче бројна дечја пи­ тања – Зашто? Када? Како? – која су све учесталија у узрасту од пет година и чији је циљ увиђање узрочно-последичних односа међу појавама. Она су резултат дечје потребе да упознају и разумеју свет у којем живе.

Од чега је по Како се ра стао човек? ђ Зашто спа ају бебе? вамо ноћу ?

го ма мно е? и о т ш а З иш после к глиста елфин може д Колико ви у води? и ж а? да ада киш Зашто п

Како је настало Су нце? Шта има у Сунцу? Како је настала пл анета?

у? Какво је време у свемир ? ко ли ве е Колико је Сунц ти? вр се Како Земља може да

Зато се у оквиру тема налазе и дечја питања и дечји искази, који нам могу послужити као полазишта за нове теме или активности. Изложен је већи број идеја за игре и активности у природи и природним мате­ ријалима. Неке од њих су само наведене, а неке и детаљније описане и разрађене. У оквиру сценарија наведени су поступци за извођење активности, предлози питања за разговор, могући дечји одговори и објашњења, као и изведени закључци. Такође, наведени су средства и циљеви који се могу остварити. 14


1.4. СРЕДИНА ЗА УЧЕЊЕ Када говоримо о васпитању предшколског детета, значење речи средина треба проширити с појма који се односи на физичку средину у којој дете борави на свеукупност односа између детета и одраслих особа, детета и његових вршњака, на правила и дневни распоред активности, као и на однос детета према предметима и материјалима с којима долази у додир. Боравком у средини која негује и развија богате и разноврсне одно­ се, стицање искуства, која позива на истраживање и откривање, дете добија подстицај за развој и учење у свим областима. Кроз богате и различите облике интеракције дете добија подстицај за развој свих својих потенцијала.6 Детету у узрасту од три године до седам година потребна је средина која ће представљати изазов за истраживање, откривање, експери­ ментисање, испробавање различитих идеја и прикупљање информа­ ција. У таквој средини оно има могућности за посматрање, кретање, глуму, игру, визуелно изражавање, креирање, истраживање, грађе­ ње. Самостално и у сарадњи с другом децом и одраслима дете ће сопственом активношћу на понуђеном материјалу и у различитим медијима конструисати знања и стицати искуства о свету.7

1.5. МЕСТА ЗА УЧЕЊЕ У ПРИРОДИ И ОД ПРИРОДЕ Места за учење су сви простори у вртићу и његовој околини на који­ ма ће дете проналазити информације и стицати сопственим акцијама сазнања о свету природе. Ова места се делимично разликују у разли­ читим срединама. Ми ћемо овде груписати могућа места за учење у три целине: амбијентално учење у непосредној околини, места за учење у широј околини и значајне институције, од којих се могу до­ бити релевантне информације. 6 М. Шаин, С. Чарапић, Корак по корак 4, Креативни центар, Београд 2014, 56. 7 М. Шаин, С. Чарапић, Корак по корак 3, Креативни центар, Београд 2013, 101.

15


Амбијентална едукативна радионица је облик групног рада чији је циљ да учесници активно уче тако што међусобно сарађују унутар групе и ван ње. У оквиру тих радионица користе се многе креативне технике, а амбијент се бира у складу са циљевима радионице. Под­ стичу се креативност и активно учење на извору информација. Амбијентална едукативна радионица може се реализовати у приро­ ди (шума, планина, ливада, агросистем, еко-систем…), у културној институцији (музеј, позориште, биоскоп…), на простору неког исто­ ријског споменика (тврђава, спомен-кућа, археолошка ископина…) или на неком простору од социјалног значаја (резиденцијална или градска четврт, село…).8 У овом приручнику предлажемо различите радионице, као и друге облике активог учења – посматрање, истраживање, експериментиса­ ње, интерактивно и кооперативно учење.

Мали зоо-врт у дворишту вртића

Посета Ботаничкој башти

8 И. Ивић и сарадници, Активно учење, Институт за психологију, Београд 1997.

16


CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 796.11(035) 37.033:502/504(035) 379.82/.84(035) ПОПОВИЋ Трбушковић, Ружица, 1950 Деца уче у природи : истраживачке игре и активности за децу у узрасту од три године до осам година / Ружица Поповић Трбушковић. – 1. изд. – Београд : Креативни центар, 2016 (Београд : Графипроф). – 156 стр. : илустр. ; 24 cm. – (Едиција Приручници ; књ. 50) Тираж 1.500. – Напомене и библиографске референце уз текст. – Библиографија: стр. 155–156. ISBN 978-86-529-0318-4 a) Дечје игре – Приручници b) Еколошко васпитање – Предшколска деца – Приручници COBISS.SR-ID 222401292


1.5.1. ПРИРОДЊАЧКИ ЦЕНТАР Основни центар интересовања за истраживачке игре и активности јесте Природњачки или Истраживачки центар, који може да садр­ Ауторка у овом приручнику указује збирке на значајсемења контакта жи: разноврсне природне материјале, и плодова и с природом и на важност боравка и учења у природном истраживачки прибор (и, уколико има могућности за то, акваријум амбијенту као на предуслове здравог одрастања деце. с рибицама или инсектаријум). У приручнику су дати: • предлози зa креирање ситуацијацентар учења у непосредноj Природњачки и широј околини, као и у институцијама; Природни Истраживачки прибор: • садржаји потребни заЗбирке: формирање Природњачког центра. материјали: • различите • семења воћа (кајсија, • лупе, магнети, микроскоп; Предложене су разноврсне игре и активности: врсте тла бреска, шљива); • мензуре, пластичне • к црница, оје се изводе коришћењем природних материјала (воде, (хумус, • семења поврћа (шаргарепа, посуде; глине, теста, песка, каменчића, лишћа, плодова, комадића песковита лук, кромпир); • метар (зидарски, дрвета и гранчица); земља); • коштуњавог воћа (орах, кројачки); к оје подстичубадем, на увиђање узрочно-последичних веза чаше, • песак,•каменчићи; лешник); • модле, цедиљке, у живој и неживој природи и односа између • пиљевина, • житарица (пшеница, раж, зависности сита; комадињих; дрвета; овас, јечам); • кофице, лопатице, • шкољке и • зрна кукуруза, грабуље, левак; • к(речне оје пружају прилику деципасуља; да сазнају појединости морске), пужеве • семења зачинског биља • црево (гумено и о стаништима у природи и о животним циклусима; кућице, љуштуре (першун, босиљак); пластично); • к оје уводе децу у основне појмове у вези с процесом морског јежа и • лековитог биља (нана, • сунђери, крпе; рециклаже ради очувања животне средине; морске звезде; кантарион, жалфија, липа); • варјаче, кашике; • стена  еђу којима м су и заборављене игре ииз наше народне • узорци • лишћа разноврсног биља • CD-ови са звуцима традиције, као и оне које указују на важност здраве (седиментне, хербаријум; природе; исхране. магматске и • кора дрвета (бор, бреза); • филмови о угроженим метаморфне); • плодова дивљег кестена, врстама циљеви животиња и У оквиру датих тема наведени су могући развојни • птичјаипера; жира, средства, шишарке; као и разрађени биљака; исходи, потребна сценарији • глина;за извођење •игара семења баштенског цвећа • енциклопедије, књиге, и активности. • вода у посудама (петунија, кадифица, сликовнице; различитог пркос); • фотографије биљака, облика; • собног биља (филадендрон, животиња и људи; Шаин • смола.Из рецензије педагога лозица, Маре драцена). • филтери од папира.

Природњачки центар формира се на почетку радне године и допу­ њава се узорцима. У њему деца имају прилику да самостално истра­ жују, али и да учествују у организованим груп­ ним 18

9 788652 903184

Deca uče u prirodi  
Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you