Page 1


botanika.qxp

04-Jun-08

11:57

Page 2

Edicija Saznaj i probaj

Botanika prvo izdawe ideja: Qiqana Marinkovi} autori: dr Sowa Duleti}-Lau{evi} i dr Du{ica Jano{evi} ilustracije: Tihomir ^elanovi} grafi~ki dizajn: Du{an Pavli} recenzent: dr Dijana Plut urednik izdawa: Milena Trutin saradnik: Vesna Sofrenovi} lektor: Marija Ne{i} priprema za {tampu: Qiqana Pavkov za izdava~a: Qiqana Marinkovi}, direktor 



izdava~: KREATIVNI CENTAR, Gradi{tanska 8, Beograd telefoni: 011/ 38 20 483, 38 20 464, 244 06 59 www.kreativnicentar.rs e-mail: info@kreativnicentar.rs 

{tampa: Publikum tira`: 3.000 Copyright©KREATIVNI CENTAR 2008

CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 58(02.053.2) DULETI]-Lau{evi}, Sowa Botanika / Sowa Duleti}-Lau{evi}, Du{ica Jano{evi} ; ilustrovao Tihomir ^elanovi}. – 1. izd. – Beograd : Kreativni centar, 2008 (Beograd : Publikum). – 32 str. : ilustr. ; 24 cm. – (Edicija Saznaj i probaj) Tira` 3.000. – Re~nik: str. 30–31. – Registar. ISBN 978-86-7781-610-0 1. Jano{evi}, Du{ica ²autor³ 2. ^elanovi}, Tihomir ²ilustrator³ a) Botanika COBISS.SR-ID 148883212


botanika.qxp

04-Jun-08

11:57

Page 3

Sowa Duleti}-Lau{evi} Du{ica Jano{evi}

Botanika Ilustrovao

Tihomir ^elanovi}


botanika.qxp

04-Jun-08

11:57

Page 4

SADR@AJ 5 . . . Zeleno carstvo 6 . . . Botanika – nauka svih vremena 8 . . . Veliki botani~ari 10 . . . Ako postane{ botani~ar, mo`e{ otkriti‌ 12 . . . Da bi postao botani~ar, treba da ve`ba{... 12 . . . 1. Napravi herbarijum 14 . . . 2. Prati kretawe vode kroz koren 14 . . . Saznaj ne{to vi{e o korenu 15 . . . 3. Prati kretawe vode kroz stablo 15 . . . Saznaj ne{to vi{e o stablu 16 . . . 4. Doka`i da biqka ispu{ta vodu 16 . . . Saznaj ne{to vi{e o listu 18 . . . 5. Napravi zbirku listova 19 . . . Saznaj ne{to vi{e o izmewenim listovima 20 . . . 6. Razdeli lozicu prijateqima 20 . . . Saznaj ne{to vi{e o cvetu 22 . . . Saznaj ne{to vi{e o semenu i plodu

23 . . . 7. Odgaji biqku iz semena 24 . . . 8. Ispitaj {ta biqka ose}a 25 . . . 9. Opi{i biqku 26 . . . 10. Nau~i da razlikuje{ biqke 27 . . . Saznaj kako biqke dobijaju nazive 28 . . . Lepe strane posla 28 . . . Te{ke strane posla 29 . . . Kako se {koluje{ za botani~ara 29 . . . Gde sve mo`e{ da radi{ kao botani~ar 30 . . . Re~nik 32 . . . Indeks


botanika.qxp

04-Jun-08

11:57

Page 5

ZELENO CARSTVO Carstvo biqaka ispuwava gotovo svaki pedaq naše planete – gde god ima svetlosti, vazduha i vode, od najviših i najhladnijih planinskih vrhova do vrelih pustiwa. Deo tog carstva su neka od najstarijih i najve}ih bi}a na planeti. To carstvo nas hrani i kao za~in poboq{ava ukus na{e hrane. Ponekad nas i le~i, poma`e nam da se ogrejemo, obu~emo, ulepšava naše domove, bašte i parkove. Da nema tog carstva, ne bi bilo ni kwige koju dr`iš u ruci. Mo`da }e{ zato, dok ~ita{ ove redove, po`eleti da se jednog dana posveti{ nauci o biqkama – botanici.

General [erman naziv je za sekvoju iz Kalifornije, staru oko 2.500 godina. Weno stablo visoko je 83 m, a obim osnove je ~ak 33 m. Od tog stabla moglo bi se napraviti 120 ku}a!

Ginko je vrsta drveta koja postoji jo{ od doba dinosaurusa. Ovu biqku nekada su negovali kalu|eri u kineskim manastirima, a sada se gaji u parkovima {irom sveta.

5


botanika.qxp

04-Jun-08

11:57

Page 6

BOTANIKA – NAUKA SVIH VREMENA Biqke su zanimqiva bi}a sposobna da sama proizvode hranu. @ive pri~vrš}ene za podlogu i ne moraju da se kre}u – sve što im je potrebno upijaju iz zemqe i atmosfere.

Kada se govori o biqnom svetu, ~esto se koristi re~ – flora. U rimskoj mitologiji Flora je bogiwa cve}a, prole}a i mladosti.

6

Na{i daleki preci, u praistoriji, `iveli su nomadskim `ivotom i hranili se onim {to bi slu~ajno nalazili u prirodi. Za wih je bilo va`no da prepoznaju jestive biqke. A kada su shvatili da, umesto da uberu plod samonikle biqke, mogu sami da je odgaje, sve se preokrenulo. Taj trenutak se mo`e smatrati osvitom civilizacije, pošto je ~ovek napokon mogao da se zadr`i na jednom mestu i po~ne da osniva naseqa. Iz tog prvog bavqewa biqkama razvila se botanika, jedna od najstarijih grana biologije. Qudi su tokom istorije najpre prou~avali biqke koje mogu da se koriste u ishrani i medicini. Tra`ili su na~ine da {to sigurnije razlikuju biqne vrste. U prvo vreme nisu postojali nikakvi posebni aparati koji bi im u tome pomogli – samo su pa`qivo posmatrali biqke i precizno ih opisivali. Koristili su mo`da i poneku lupu.


botanika.qxp

04-Jun-08

11:57

Page 7

Zna~ajan napredak u prou~avawu anatomije biqaka dogodio se sredinom XVII veka. Tada je Robert Huk, svestrani engleski nau~nik i izumiteq, pomo}u mikroskopa zapazio sitne komore u pluti i nazvao ih }elije. Daqim prou~avawem otkriveno je da biqne }elije sa spoqašwe strane izgra|uju }elijski zid, koji im daje ~vrstinu i zaštitu. ]elije se grupišu u tkiva i obavqaju razli~ite funkcije u biqnom organizmu: štite ga, odr`avaju u uspravnom polo`aju, provode vodu i rastvorene supstance, proizvode hranu, skladište rezerve...

Tokom narednih vekova botanika je po~ela da se razvija u razli~itim pravcima. Jedna grana botanike prou~ava kako se biqke razvijaju, druga kako su rasprostrawene na Zemqi, tre}a kako se upotrebqavaju u razli~itim kulturama. Istra`ivawem odnosa biqaka i okoline pronalaze se rešewa za mnoge ekološke probleme koji mu~e planetu, {to je tako|e posebna grana botanike.

Mikroskop je sprava koja uveli~ava posmatrane objekte. Prvi mikroskop imao je uve}awe 9 puta. Moderni elektronski mikroskopi imaju uve}awe i do 1,5 miliona puta!

Paleobotani~ari prou~avawem fosilnih ostataka saznaju kako su se pojavqivale, razvijale i kako su izumirale biqne vrste u geološkoj prošlosti Zemqe.

7


Ботаника  

Сазнај: шта је ботаника, ко су били велики ботаничари, који су основни делови биљке, како биљке добијају имена, како се постаје ботаничар....

Ботаника  

Сазнај: шта је ботаника, ко су били велики ботаничари, који су основни делови биљке, како биљке добијају имена, како се постаје ботаничар....