Page 1


Biblioteka Bez dlake na jeziku

BONTON tre}e izdanje

Napisala Jasminka Petrovi} Ilustrovao Dobrosav Bob @ivkovi} Recenzent dr Dijana Plut, psiholog Lektor i redaktor Violeta Babi} Izdaje Kreativni centar, Beograd, Gradi{tanska 8 tel./faks: (011) 38 20 464, 38 20 483, 244 06 59 e-mail: infoªkreativnicentar.rs www.kreativnicentar.rs Urednik Dejan Begovi} Za izdava~a Ljiljana Marinkovi}, direktor Priprema za {tampu Avangarda [tampa Publikum Tira` 3.000 Copyright © Kreativni centar 2004 ISBN 978-86-7781-296-6

CIP ‡ Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 395-053.2(035) PETROVI], Jasminka, 1960 Bonton / Jasminka Petrovi} ; ilustrovao Dobrosav Bob @ivkovi}. – 3. izd. – Beograd : Kreativni centar, 2008 (Beograd : Publikum). – 88 str. : ilustr. ; 23 cm + plakat (²1³ presavijeni list). – (Biblioteka Bez dlake na jeziku) Tira` 3.000. ISBN 978-86-7781-296-6 a) Lepo pona{awe ‡ Deca ‡ Priru~nici COBISS.SR–ID 153843468

2


Ilustrovao Dobrosav BoB @ivkovi}


[TA JE TO BONTON „[ta }e meni ova knjiga kad sam ja ve} fina, pristojna i lepo vaspitana osoba?“ – pitate se vi. Ukoliko je za vas bonton isklju~ivo skup pravila lepog pona{anja, onda je va{e pitanje na mestu. Ali ako bonton posmatrate kao `ivotnu filozofiju, onda mirno produ`ite sa ~itanjem. Ova knjiga `eli da vas nau~i tome kako da stvorite bezbedno polje poverenja i uva`avanja. Cilj nam je da budete nenametljivo pristojni u svakoj `ivotnoj situaciji, a ne da svima idete na `ivce grotesknim bontonskim procedurama. Mo`da je najlak{e shvatiti su{tinu i smisao bontona ako ga uporedimo sa saobra}ajem. Da bi se voza~i i pe{aci nesmetano kretali kroz gradsku vrevu, da bi {to br`e i lak{e do{li do svog cilja, moraju po{tovati saobra}ajne znake i putokaze. Ko ih prekr{i, ugro`ava i svoju i tu|u bezbednost. Sli~no je i sa bontonom. Pravila pona{anja nam poma`u da se uklopimo u dru{tvo u kome `ivimo, da „vozimo sa {to manje sudara i lomova“. Da, da, bonton je mnogo vi{e od lepih manira i ugla|enosti. Bonton odra`ava unutra{nje bi}e ~oveka, ~uva li~no dostojanstvo, neguje ose}aj za po{tovanje drugih, iskazuje plemenitost i sl. U~e}i pravila bontona, otkrivamo smisao `ivota. Me|utim, name}u nam se neka pitanja: Ima li razlike izme|u bontona na selu i bontona u gradu? Kakva su pravila pona{anja kod drugih naroda? [ta sve uti~e na bonton? [ta bonton ~uva, a {ta {titi? Za{to su pristojni ljudi omiljeni? Da li sam ja omiljena osoba? Za{to se svi razbe`e ~im otvorim usta? Da li je mogu}e biti pristojan me|u nepristojnima? Za{to bonton uop{te postoji? [ta je to bonton?

4


Re~ BONTON poti~e iz francuskog jezika i zna~i „dobro pona{anje“. Za istu stvar Francuzi koriste i izraz „umeti `iveti“.

„Knjiga rituala“ bez sumnje je najstariji dokument iz ove oblasti. Iskopan je u Kini i poti~e iz vremena dinastije Han. Pisan je na drvenim plo~icama, pre otprilike 2000 godina. Izme|u ostalog, postoje i ovakva uputstva:

U Vujaklijinom Leksikonu pi{e da je bonton „fino pona{anje i otmeno dr`anje, lep na~in izra`avanja dobro vaspitanih i obrazovanih ljudi“.

„Ako neko u tvom dru{tvu beskrajno mnogo govori, ne pokazuj dosadu, ali najavi prezir. Drugi put ga se okani s bilo kakvim izgovorom. Kad jede{, jedi tako da slepci oko tebe ne znaju da jede{. Ako `eli{ jesti bu~no, po|i u planinu i ne vra}aj se me|u ljude“.

U jednoj staroj engleskoj knjizi stoji da je bonton {tit od nasrtaja besramnih i neotesanih grubijana. Odbrana od ispada koji nisu obuhva}eni zakonom. Za ameri~ke stru~njake bonton treba da sadr`i sve ono {to dobro vaspitana osoba mora da zna o pona{anju u svakodnevnom `ivotu.

O lepom pona{anju najpoeti~nije i najta~nije je govorio Artur [openhauer: „Kad je hladno, bodljikavo prase tra`i drugu bodljikavu prasad da le`e zajedno, da se zbiju, jer im je tako toplije. Da nemaju bodlje, to bi bilo lako. Ali, bodljikava prasad imaju duge i o{tre bodlje. Kad se zbiju u gomilu, bodu jedno drugo. To nije dobro. A nije dobro ni kad im je hladno. Zato se bodljikava prasad dugo mu~e dok ne na|u neko zgodno rastojanje: da budu jedno uz drugo, a da se ne bodu. To rastojanje zove se lepo pona{anje. To je lepo pona{anje: da ja ne povredim tebe, da ti ne povredi{ mene; da pomognemo jedno drugom, da i meni i tebi bude dobro“.

Pod pristojnim pona{anjem [panci podrazumevaju prilago|avanje karaktera trenutnim okolnostima i obuzdavanje nagona u pravom trenutku. Ukratko, povu}i „ru~nu“ na vreme. Italijani su izu~avali na~ine kontaktiranja, obi~aje i ukus svog vremena ~iji su opisi sadr`ani u popularnoj knjizi „Dvoranin“ Baltazara Kastiljonea jo{ po~etkom 16. veka. Ali tragovi kodeksa o lepom pona{anju dose`u mnogo dalje, do srednjeg veka. Jo{ tada su postojali pisani propisi o ceremonijama na dvorovima. 5


U STANU

6


MOJA KU]ICA - MOJA SLOBODICA Kao {to smo ve} rekli, osim osvrta na srkanje supe, bonton uklju~uje i jo{ mnogo {to{ta. Recimo, ulazna vrata od stana. Da, da, ona su li~na karta uku}ana. Evo i dokaza: Pove}a svetlucava tabla sa imenom i prezimenom nipo{to ne ukazuje na skru{ene i skromne stanare.

I{~upani prekida~ za zvono i prazno sijali~no grlo iznad vrata odaje le`erne doma}ine sa `ivotnim motom: „Hej, haj, briga nas za sve...“

Pla{ljivi imaju sigurnosne brave, a bogati sigurnosna vrata.

Ljubitelji biljaka otkrivaju se po saksijama, a ljubitelji `ivotinja po izgrebanim vratima.

Ljudi koji vi{e nikom ni{ta ne veruju vezuju otira~e debelim lancima, dok dare`ljivi rado ostavljaju cipele ispred svojih, ali i kom{ijskih stanova.

Blistava kvaka govori o vrednoj doma}ici, a po`uteli ragastov o strasnim pu{a~ima.

Ako je levo od vrata stari {poret, a desno pokvareni fri`ider, nema dileme, re~ je o ~oveku koji se te{ko odvaja od svojih, s mukom ste~enih, stvari. 7


PORODICA PROSTI] Predla`em da ovim vratima posvetimo posebnu pa`nju. Ako se dobro zagledamo u nakrivljenu plo~icu, otkri}emo da se radi o porodici Prosti}. Po otpalom malteru oko ragastova moglo bi se re}i da je glava porodice, Tata Prosti}, prili~no jak i prek ~ovek. Bi}e da u njegovom re~niku umesto „zatvoriti vrata“ pi{e „zalupiti vratima“. Za razliku od svog supruga, Mama Prosti} ima problema sa otvaranjem. Po{to su joj ruke ili masne ili pune, ona ili vi~e ili {utira. Zato su im vrata u donjem delu crna, a u gornjem ulepljena. Na osnovu i`vrljanih zidova oko ulaznih vrata zaklju~ujemo da Prosti}i imaju }erku Caku i sina Raku, koji su, po svemu sude}i, u vrlo zategnutim odnosima. Po visini ispisanog teksta, vidi se da su |aci vi{ih razreda, a po pravopisu da su |aci ni`eg obrazovanja.

8


PORODICA FINI]

A ko `ivi iza ovih vrata? Plo~ica je toliko ugla~ana da }emo bez nao~ara za sunce te{ko pro~itati prezime. Ali uz malo truda, saznajemo da se radi o porodici Fini}. Prvo {to upada u o~i jeste znak ZABRANJENO PU[ENJE koji nam kazuje da je Tata Fini} `estoki protivnik duvana. Ko ne `eli da ga vidi ljutog, neka u njegovoj ku}i ni ne pomi{lja na cigarete. Mama Fini} se najvi{e obraduje gostima koji donesu svoje papu~e. Za sve ostale, tu su dva otira~a. Prvi je uvijen u mokru, a drugi u suvu majicu. Tre}i otira~ Mama Fini} iznosi u slu~aju ki{e ili snega. Fini}i imaju sina Bucu. Za razliku od Rake i Cake, on nikada ne `vrlja po zidu oko svojih ulaznih vrata. On `vrlja po zidu oko kom{ijskih vrata.

9


Osim kvake, ragastova, praga, otira~a, plo~ice sa imenom i prezimenom stanara postoji jo{ jedan vrlo va`an detalj na vratima, a to je {pijunka. Na zvuk zvona, nije na odmet najpre pogledati kroz {pijunku, pa tek onda otvoriti. Ovo va`i za sve uku}ane, a posebno za najmla|e. [pijunka ne slu`i za prikupljanje podataka o kom{ijama i njihovim gostima. Kroz nju se ne gleda svaki ~as, naro~ito ako nismo u svojoj ku}i. Uzgred, isto va`i i za osmatranje kroz zavesu na prozoru. [ta vas briga koliko puta kom{inica ide u prodavnicu! [ta je kupila? Koliko je platila? I odakle joj uop{te pare za sva ta sredstva za pranje i ~i{}enje?

Svako ima pravo na svoj privatni `ivot i na svoja zatvorena vrata. Kad osetite potrebu da zavirite u tu| `ivot, zaustavite se! Bez najave, bez kucanja, bez zvonjenja i bez dozvole doma}ina ne ulazite ni kod najbliskijih prijatelja. Isto va`i i za one koji nenajavljeno i nepozvano zabadaju nos u va{u dnevnu sobu, u va{e tanjire, navike i obi~aje. Slobodno ih upitajte: „Da li `elite da upoznate mog gosta? Da li ho}ete da vidite {ta imamo za ve~eru? Kako mogu da vam pomognem?...“ Ne morate imati mnogo obzira prema radoznalcu, ali nemojte biti ni suvi{e strogi. Ne pravite od komarca magarca. 10

Mama Prosti}: Moja kom{inica, g|a Fini}, ni plakar ne otvara pre nego {to pokuca!


URE\ENJE STANA Zavisi od ukusa, `elja, potreba, sklonosti, navika, ali i od finansijskih mogu}nosti uku}ana. Dovoljan je samo jedan pogled na zidove, slike, komade name{taja, ukrasne figure, knjige, presvlake i zavese, pa da se stekne op{ti utisak ko i kako `ivi u tom ambijentu.

(Tata Prosti} gleda TV) Tata Prosti}: A da ipak skinem {ustiklu? Mama Prosti}: Skini i stavi ovu, lep{e pada preko ekrana!

PA@NJA:

Ako presko~i{ ovaj odeljak, verovatno }e{ i dalje preskakati prljave ~arape i raskupusane ~asopise po svojoj sobi! Dobro, ako tebi to ne smeta, meni }e smetati jo{ manje. Ja ti sigurno ne}u govoriti {ta treba da radi{. Ali bar uredi pisa}i sto, namesti krevet, obri{i pra{inu, usisaj pra{inu, baci |ubre, prostri ve{, ispeglaj ga, pro{etaj psa, zameni ma~ki pesak, oribaj kadu, promeni gumicu na slavini, istresi tepihe, operi prozore, ofarbaj policu, okre~i stan, sa{ij nove navlake za jastu~i}e, sredi plakare, umesi kola~e, skuvaj kafu, sedi i nastavi dalje da ~ita{ knjigu. 11

(U stanu Prosti}a) Mama Prosti}: U jednoj urednoj ku}i sve se mo`e na}i! G|a Fini}: Pa i ~arapa u loncu!


Бон тон | Јасминка Петровић  

На специфичан хумористички начин, ова књига, као и друге које су јој претходиле у едицији Без длаке на језику, говори о месту и значају прав...

Бон тон | Јасминка Петровић  

На специфичан хумористички начин, ова књига, као и друге које су јој претходиле у едицији Без длаке на језику, говори о месту и значају прав...