Page 1

Тања Станојевић • Снежана Парезановић Ристић

БИОЛОГИЈА

8

Уџбеник за 8. разред основне школе


БИОЛОГИЈА за осми разред основне школе прво издање Аутори Тања Станојевић Снежана Парезановић Ристић Сарадник на тексту – стручни консултант Душица Немањић, педагог Илустрације Милан Драгојловић Рецензенти проф. др Јасмина Крпо-Ћетковић, Биолошки факултет, Београд Снежана Маринковић, професор биологије, XV београдска гимназија Бојан Станисављевић, професор биологије, ОШ "Филип Вишњић", Београд Лектор Ивана Игњатовић Ликовни уредник Душан Павлић Технички уредник Љиљана Павков Предметни уредник проф. др Соња Дулетић Лаушевић Уредник издања Наталија Панић Фотографије Thinkstock Издавач Креативни центар Градиштанска 8 Београд Тел./факс: 011/38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 За издавача мр Љиљана Маринковић

CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

Штампа Графостил, Крагујевац

37.016:57(075.2)

Година штампе 2015 Тираж 2.000 Copyright © Креативни центар 2015

СТАНОЈЕВИЋ, Тања, 1968Биологија : уџбеник за осми разред основне школе / Тања Станојевић, Снежана Парезановић Ристић ; [илустрације Милан Драгојловић]. – 1. изд. – Београд : Креативни центар, 2015 (Крагујевац : Графостил). – 183 стр. : илустр. ; 26 cm. – (Креативна школа) Тираж 2.000. – Речник појомова: стр. 180-182. – Библиографија: стр. 183. ISBN 978-86-529-0268-2

Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника за наставу биологије у осмом разреду основне школе решењем број: 650-02-95/2015-06 од 14. августа 2015. године.

1. Парезановић Ристић, Снежана, 1968- [аутор] COBISS.SR-ID 219167244


Тања Станојевић Á Снежана Парезановић Ристић

БИОЛОГИЈА 8 Уџбеник за осми разред основне школе


Драги ученици, Ове године заокружићете знање из биологије изучавањем екологије и заштите животне средине. Учићете о природи, живим бићима и њиховој околини. Упознаћете се с различитим животним просторима, насељеним врло разноликим организмима. Сазнаћете да се животни услови на копну разликују од услова за живот у мору и копненим водама и да су жива бића и њихова околина нераскидиво повезани. Уџбеник ће вам олакшати разумевање еколошких законитости и утицаја живих бића на природу, а нарочито човековог утицаја. Схватићете опасност од глобалних последица тог деловања, али и концепт одрживог развоја и његов значај. Да бисте лакше разумели градиво, користите шеме и слике које се налазе у лекцијама. Укључите се с другарима у разне пројекте и активности предвиђене уџбеником. На тај начин допринећете заштити и очувању природе. Обогатите своја знања различитим занимљивостима које су дате на крају сваке лекције. На крају сваке лекције и сваког поглавља можете да проверите своје знање. Надамо се да ће вас овај уџбеник мотивисати да користите и друге изворе за стицање еколошких сазнања, да развијате своју еколошку свест и да још више поштујете природу. Аутори


Î

САДРЖАЈ

Писмо поглавице Сијетла ............................................. 6 Како да користите овај уџбеник .................................. 8 1. УВОД .................................................................. 11 Биолошка и културна еволуција човека ................. 12 Човекова биолошка еволуција .............................. 12 Човекова културна еволуција ................................. 14 Услови живота на Земљи ............................................ 17 Вода ........................................................................... 18 Кисеоник .................................................................. 18 Сунчева енергија ..................................................... 19 Разноврсност живог света ........................................ 21 Значај биодиверзитета ........................................... 22 Нивои организације живог света ............................. 24 Биолошка организација ......................................... 24 Еколошка организација .......................................... 25 Преглед градива из поглавља ..........................................27 Провери научено из поглавља .........................................28 2. ЕКОЛОГИЈА И ЖИВОТНА СРЕДИНА ................ 29 Предмет истраживања екологије, њен историјски развој и значај ............................ 30 Предмет истраживања екологије .......................... 30 Историјски развој екологије .................................. 30 Екологија као мултидисциплинарна наука .......... 31 Подела екологије ..................................................... 31 Значај екологије ...................................................... 31 Животна средина – појам и компоненте ............... 34 Животно станиште ..................................................... 37 Услови живота у станишту – еколошки фактори . 40 Абиотички фактори ................................................ 40 Биотички фактори ................................................... 41 Особине еколошких фактора ................................ 42 Однос организма и спољашње средине ................. 44 Животне форме ....................................................... 45 Популација – основне одлике................................... 47 Бројност популације ............................................... 47 Густина популације ................................................. 47 Просторни распоред популације ........................... 48 Наталитет и морталитет ........................................... 48 Сеобе или миграције ............................................... 48 Животна заједница и њена организација ............. 50

4

Просторна организација биоценозе ...................... 51 Временска организација биоценозе ...................... 51 Екосистем – основни процеси који се одвијају у екосистему............................................................. 53 Односи исхране ........................................................ 54 Кружење материје и протицање енергије у екосистему ........................................................ 56 Развој екосистема ................................................... 58 Основни биоми на Земљи. Биосфера ...................... 60 Биоми ........................................................................ 60 Биосфера ................................................................. 62 Преглед градива из поглавља ..........................................64 Провери научено из поглавља .........................................66 3. УГРОЖАВАЊЕ, ЗАШТИТА И УНАПРЕЂИВАЊЕ ЕКОСИСТЕМА ................................................... 69 Разноврсност и структура екосистема ................... 70 Водени екосистеми ................................................. 71 Копнени екосистеми ............................................... 71 Антропогени екосистеми ........................................ 72 Екосистеми копнених вода. Загађивање и могућност заштите .............................................. 75 Екосистеми текућих вода ....................................... 75 Екосистеми стајаћих вода ...................................... 76 3агађивање копнених вода и мере њихове заштите ................................................................. 78 Екосистеми мора. Загађивање и мере заштите .... 80 3агађивање морских екосистема и мере њихове заштите ................................................... 82 Шумски екосистеми. Угроженост и могућности заштите .................................................................... 85 Лишћарске листопадне шуме ................................ 85 Четинарске зимзелене шуме .................................. 86 Угроженост, последице и могућност заштите ...... 87 Травни екосистеми. Угрожавање, заштита и мере заштите ....................................................... 91 Степе ......................................................................... 91 Планинске рудине .................................................... 92 Ливаде и пашњаци ................................................... 92 Угрожавање, последице и мере заштите ............... 93 Антропогени екосистеми. Угроженост и мере заштите ....................................................... 95 Агроекосистеми ....................................................... 95


5

Урбани екосистеми ................................................. 96 Угрожавање антропогених екосистема и мере њихове заштите ...................................... 97 Активност: Уочавање разноврсности и структуре екосистема у непосредној околини ......................... 99 Угрожавање и заштита биодиверзитета .............. 100 Методе за утврђивање научних основа за заштиту угрожених врста и екосистема .... 100 Методе законске заштите угрожених врста и екосистема ...................................................... 101 Методе активних мера заштите угрожених врста и екосистема које се спроводе у пракси ............................................................. 101 Категорије заштићених природних добара ........ 103 Међународна заштита природних добара ......... 104 Црвене књиге флоре и фауне ................................ 106 Угрожавање и заштита културних добара ......... 109 Угрожавање културних добара ............................ 110 Заштита културних добара ................................... 110 Унапређивање животне средине............................ 112 Пројекат: Истраживање стања угрожености животне средине у непосредној околини .............. 115 Активност: Посета заштићеном природном добру ....................................................................... 117 Преглед градива из поглавља ........................................118 Провери научено из поглавља .......................................122 4. ГЛОБАЛНЕ ПОСЛЕДИЦЕ ЗАГАЂЕЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ....................................... 125 Климатске промене. Ефекат стаклене баште ..... 126 Ефекат стаклене баште ......................................... 126 Оштећење озонског омотача ................................. 129 Киселе кише. Сушење шума .................................... 131 Сушење шума ......................................................... 131 Ерозија земљишта. Ширење пустиња ................... 134 Ерозија земљишта ................................................. 134 Ширење пустиња ................................................... 135 Нестајање биљних и животињских врста.............. 137 Узроци нестајања врста ......................................... 137 Пројекат: Глобалне последице загађивања животне средине – претраживање интернет страна и научних часописа.................................................. 141

Преглед градива из поглавља ........................................142 Провери научено из поглавља .......................................144 5. ЖИВОТНА СРЕДИНА И ОДРЖИВИ РАЗВОЈ... 145 Концепт одрживог развоја ..................................... 146 Право на информисаност и учешће јавности у доношењу одлука у вези са заштитом животне средине .................................................. 149 Природни ресурси – одрживо коришћење .......... 152 Обновљиви ресурси .............................................. 152 Необновљиви ресурси .......................................... 153 Стални ресурси ...................................................... 153 Енергетска ефикасност ........................................... 156 Активност: Процена примене неких облика енергетске ефикасности ........................................ 159 Отпад и рециклажа .................................................. 160 Активност: Конкретан допринос селекцији отпада .................................................................... 163 Дебата: Информисаност и учешће младих у заштити животиња (добробит животиња) .... 164 Преглед градива из поглавља ........................................165 Провери научено из поглавља .......................................166 6. ЖИВОТНА СРЕДИНА, ЗДРАВЉЕ И КУЛТУРА ЖИВЉЕЊА ...................................................... 169 Право на здраву животну средину ....................... 170 Савремени начин живота и здравље (бука, брза храна, дувански дим) ................................. 172 Бука ......................................................................... 172 Брза храна .............................................................. 173 Дувански дим ......................................................... 173 Култура живљења (еколошка култура) ................ 175 Активност: Организација и спровођење разних активности унапређивања заштите животне средине и културе живљења .................................. 177 Преглед градива из поглавља ........................................178 Провери научено из поглавља .......................................179 Речник појмова ......................................................... 180 Литература ................................................................. 183 Интернет странице ................................................... 183


Абрахам Линколн (1809–1865), председник Сједињених Америчких Држава, понудио је Индијанцима 1854. године да држава откупи велики део њихове земље, нудећи им заузврат резерват. На понуду је добио одговор од поглавице Сијетла, а тај одговор убраја се у најлепше и најдубље мисли које су икада изречене о Земљи и екологији. Индијански поглавица написао је то писмо пре једног и по века. Ово су изводи из тог писма.

Î ПИСМО ПОГЛАВИЦЕ СИЈЕТЛА Када велики бели поглавица из Вашингтона шаље свој глас да жели да купи нашу земљу, превише од нас тражи … како се могу продати или купити небо или топлина земље! Тако нешто сасвим нам је страно. Ако ми нисмо власници свежине ваздуха и бистрине воде, како ви можете то да купите? Ми знамо ово: земља не припада нама, ми припадамо земљи. Сваки делић ове земље свет је моме народу. Свака блистава борова иглица, свако зрно песка на речном спруду, свака маглица у тами шуме свети су у мислима и животу мог народа. Део смо земље и она је део нас. Мирисаве траве су нам сестре, јелен, пастув, велики орао … браћа су нам. Стеновити врхови, сочни пашњаци, топло повијено тело и човек – све припада истој породици. Ова блистава вода што тече брзацима и рекама није само вода већ је крв наших предака. Ако вам продамо земљу, морате знати да је света, да сваки одраз у бистром језеру казује догађаје и успомене из живота мог народа. Жубор воде глас је мога оца. Реке су наша браћа – утољују нам жеђ. Реке носе наше кануе. Хране нам децу. Продамо ли вам ову земљу, морате се сетити и учити своју децу да су реке и ваша и наша браћа. Зато рекама морате пружити доброту какву нисте брату пружили. Знамо да нас бели човек не разуме. Њему је један део земље исти као и било који други. Према мајци земљи и према брату небу односи се као према стварима које се могу купити, опљачкати, продати попут стоке или сјајног накита. Његова похлепа уништиће земљу и за собом оставити пустош. Не знам. Наш живот разликује се од вашег. Од погледа на ваше градове црвеног човека заболе очи … у градовима белог човека нема мирног кутка. Нема места на којем би се чуло отварање лишћа у пролеће или дрхтај крила мушице. Највеће благо црвеног човека јесте ваздух… Бели човек као да не опажа ваздух који удише. Попут неког ко је дуго на самрти, имун је на смрад. Продамо ли ову земљу, морате се


7

сетити тога да нам је ваздух драгоцен, да ваздух дели свој дах са сваким животом који одржава. Ветар што је мом деди дао први дах прихватиће његов последњи издах. Ако вам продамо земљу, морате је чувати као светињу. Као место на којем ће и бели човек моћи да удахне ветар заслађен мирисом пољског цвећа. Размотрићемо вашу понуду да купите земљу. Одлучимо ли да пристанемо, захтеваћемо да испуните овај услов: бели човек мораће да се понаша према животињама овог краја као према својој браћи. Шта је човек без животиња? Када би животиња нестало, човек би умро од велике усамљености духа. Шта год задеси животиње, убрзо снађе и човека. Све је у свету повезано. Мораћете учити своју децу томе да им је под ногама пепео наших дедова. Да бисмо поштовали земљу, рећи ћете им да је земља богата животом наших предака. Мораћете учити своју децу, као што смо ми учили нашу, да нам је земља мати. Што снађе земљу, снаћи ће и њену децу.


Î

КАКО ДА КОРИСТИТЕ ОВАЈ УЏБЕНИК

1. На почетку сваке лекције наведена су кључна знања којима ћете овладати у тој лекцији. 2. Питање или коментар на почетку лекције служи као увод у садржаје који ће се обрађивати. З. Текст сваке лекције подељен је на мање целине због лакшег сналажења и учења. 4. Фотографије и илустрације саставни су део градива и олакшавају памћење и учење.

7. Преглед градива из поглавља представља подсећање на оно што је најважније – то је систематизација усвојеног знања. 8. Проверите научено из поглавља – тест с питањима у три нивоа знања. 9. Активност – пројекат – дебата – употребите стечена знања. 10. На крају књиге налази се речник појмова који су обрађени у уџбенику.

5. Користиће вам и занимљивости из света екологије (Да ли знаш?) и речник мање познатих речи (Речник). Да ли знаш?

6. Помоћу питања на крају лекције и шематског приказа основних појмова из лекције (Шема лекције) проверите и утврдите своје знање.

xГрупа неандерталаца ловаца припремала је замке за носороге користећи бизонове плећке уместо лопата; њима су копали дубоке јаме, на чије су дно постављали зашиљене кочеве који би усмртили жртву. xУ неолиту су људи почели да се баве разменом. На обалама Балтичког мора приобални народи мењали су ћилибар (од којег су израђиване перле и огрлице) за хлеб и камену со, која им је била потребна за њихова стада.

5

Речник

xкултура (лат. colere гајити, неговати) – свеукупност материјалних и духовних вредности у ис у историји човечанства; скуп знања, обичаја и постигнућа одређеног друштва или одређеног раздобља xсвест – скуп унутрашњих личних доживљаја xћилибар или јантар – фосилна смола која се употребљава за израду накита xнеолит – млађе камено доба, које је трајало од 10.000 до 3.000 година п. н. е.

Провери своје знање 1. Објасни у чему се састоји човекова биолошка еволуција.

Î

У досадашњем изучавању биологије упознали сте се с с пojмoм еволуција. Подсетите се значења тог појма. Ш Шта су фосили? Која је њихова улога?

2

2. Шта је културна еволуција човека?

БИОЛОШКА И КУЛТУРНА ЕВОЛУЦИЈА ЧОВЕКА

3. Како на еволуцију наше врсте утиче однос човека према природи? де. 4. Размисли о томе како свако од вас може да допринесе очувању и заштити природе.

Кључне речи – кључна а знања биолошка еволуција културна еволуција

6

Шема лекције

1

ЧОВЕКОВА ЕВОЛУЦИЈА БИОЛОШКА ЕВОЛУЦИЈА

3

способност усправног кретања

Човекова биолошка еволуција подразумева низ анатомских, морфолошких и других промена које су Чо се зби збивале током развоја људске врсте. Она започиње одвајањем развојних линија човекових предака и човеколиких мајмуна. Научили сте да је човек сисар и да, с полумајмунима, мајмунима и човеколиким мајмунима, припада групи примата. Човеколики мајмуни (орангутан, горила и шимпанза) и човек припадају групи под називом хоминиди (Hominidae) и потичу од заједничког претка.

Сетите се сличности и разлика између мајмуна и човека.

16 Најзначајнијe развојне променe током човекове биолошке еволуције јесу: x стицање способности усправног кретања; x увећавање запремине лобање и масе мозга; x развој говора; x употреба предмета помоћу предњих удова (руку). Поменуте промене дешавале су се постепено током времена, биле су међусобно условљене и зависиле су од различитих услова. Научници сматрају да је важну улогу у развоју човека имао и начин исхране. Сматра се да најстарија врста рода Homo јесте спретни човек (Homo habilis). Он је живео пре око 2,4 милиона година у Африци. Користио је камено оруђе (табела 1, стр. 15). Услед промена у животној средини и прилагођавања тим променама развија се нова врста рода Homo, позната као Homo erectus (усправни човек) (сл. 1.1). Припадник те врсте израђивао је камено и дрвено оруђе и користио је ватру. Живео је пре око 1,8 милиона година, у групама. Из Африке је населио област Азије, а потом и Европе (табела 1, стр. 15).

12

8

КУЛТУРНА ЕВОЛУЦИЈА

Човекова биолошка еволуција Ч

4 Слика 1.1. Homo erectus

развој говора увећавање запремине лобање и масе мозга

израда оруђа и оружја

језик писмо

употреба предмета помоћу предњих удова (руку)

земљорадња и сточарство


9

27

7

ПРЕГЛЕД ГРАДИВА ИЗ ПОГЛАВЉА

Човекова биолошка еволуција – низ анатомских, морфолошких и других промена наа током развоја људске врсте. Најзначајније промене: стицање способности усправног огг кретања, увећање мозга и запремине лобање, развој говора и стицање способности ти и употребе предмета помоћу предњих удова (руку). Човекова културна еволуција – сагледава се у различитим начинима коришћења њаа раа и усавршавању оруђа за рад, начинима набављања хране, у развоју мишљења, говора и писма. Културна и биолошка еволуција збивају се упоредо и утичу једна на другу. Вода, кисеоник и Сунчева енергија – основни услови за живот и опстанак живог огг света на Земљи. Вода – животна средина неким врстама биљака и животиња; градивни елемент нтт живих бића; неопходна у производњи органских једињења (хране); један од најзнаа-чајнијих климатских фактора. Кисеоник – гас неопходан живим бићима за животни процес дисања, а обнавља сее у процесу фотосинтезе. Сунчево зрачење – основни извор енергије на Земљи. Биодиверзитет - разноврсност и разноликост живих бића на планети; подразумева ваа разноврсност гена, врста и екосистема на Земљи. Нивои организације живог света од ћелијских органела до организма представљају јуу биолошке нивое, а од нивоа организма до биосфере еколошке нивое. Ћелија – основна јединица грађе и функције свих живих бића. Ћелије се групишу шуу у ткива, а ткива у органе. Органи се групишу у системе органа, а системи органа у организам (јединку, живо биће). Популација – јединке исте врсте које насељавају исти простор у исто време, а мее-ђусобно се размножавају. Више популација различитих врста на истом простору чини ни и биоценозу. Биоценоза с неживим окружењем чини екосистем. Више сличних екосии-јее стема чини биом. Сви биоми на Земљи заједно сачињавају највиши ниво организације живог света – биосферу.

8

ПРОВЕРИ НАУЧЕНО ИЗ ПОГЛАВЉА

Основни ниво: о:: Средњи ниво:: Напредни ниво: во

Î1

Î2 Î3 Î4 Î5 Î3 Î4

Које су од датих тврдњи тачне?

xУ активним вулканима нема услова за развој живих бића. xРазградњом хране ослобађа се енергија која се користи за животне активности. xСве биљке, животиње, гљиве и микроорганизми једног језера чине једну биоценозу. xОрганизми једне биоценозе повезани су односима размножавања.

УОЧАВАЊЕ РАЗНОВРСНОСТИ И СТРУКТУРЕ ЕКОСИСТЕМА У НЕПОСРЕДНОЈ ОКОЛИНИ

Повежи стрелицама појмове с њиховим објашњењима. Биом

сваки организам (живо биће) у природи, било једноћелијски, било вишећелијски јсс

Популација

скуп јединки исте врсте које насељавају исти простор у исто време

Биоценоза

екосистеми који су сличног састава и особина

Биосфера

биоценоза са својом неживом спољашњом средином

Екосистем

најсложенији ниво организације живог света

Јединка

више популација различитих врста гљива, микроорганизама, биљака, животиња њ

Сигурно сте имали прилике да се сретнете с биљним и животињским светом мора или језера. Покушај да се сетиш што већег броја биљних и животињских врста које живе у тим им м срединама. Групни рад п Покушајте да набројите врсте биљака и животиња које познајете. Колико је дугачак тај сп списак? Поделите се у радне групе. Свака група добиће посебан задатак. I група: Набројте неке групе алги. II група: Набројте неке копнене биљке. III група: Набројте неке бескичмењаке. IV група: Набројте неке кичмењаке. Састављене спискове размените с другим групама и нека свака група покуша да допуни добијени списак.

Î5

Разговарајте о одликама разних култура о којима сте учили из историје (Месопотамија, Египат, стари Рим).

Î6

Какав посао обављају археолог, палеонтолог и културолог?

99

9

АКТИВНОСТ

Потребно је да се ученици поделе у пет група са истим бројем ученика. Чланови сваке групе треба да изаберу неки од понуђених задатака и да: xсамостално проуче предвиђен задатак намењен тој групи (посматрају природу око себе, уочавају доминантне врсте, бележе промене, фотографишу занимљивости); xпредставе одељењу проучени задатак (усмено, презентацијом у PowerPoint-у); xсамостално саставе четири питања која се односе на њихов задатак и поставе их другим групама из одељења. Група поставља по једно припремљено питање осталим групама. На питање одговара само један ученик из сваке групе. Рад групâ процењује се уписивањем бодова у табелу на табли. Победник је група која је добила највећи број бодова. Задаци за групе ученика: 1. група – Проучити екосистем шуме у околини 2. група – Проучити екосистеме ливаде у околини 3. група – Проучити екосистем парка у околини 4. група – Проучити екосистем реке у околини 5. група – Проучити екосистем језера у околини Табела за процењивање рада група

Група

Презентација задатка (оцена 1–5)

Продукти рада (оцена 1–5)

Оригиналност и сарадња у групи (оцена 1–5)

Одговори на питања (уписати оцене) 1

2

3

4

5

Укупан број бодова

I II III IV V

28

9

ПРОЈЕКАТ

КОЛИКО ЈЕ ЗДРАВА МОЈА ЖИВОТНА СРЕДИНА?

9

ДЕБАТА

Назив биљке Опис спољашњег изгледа

ИНФОРМИСАНОСТ И УЧЕШЋЕ МЛАДИХ У ЗАШТИТИ ЖИВОТИЊА (ДОБРОБИТ ЖИВОТИЊА)

Да ли се у спољашњем изгледу уочавају оштећења? Ако постоје, наведи оштећења. Наведи могуће узроке оштећења.

А абиотички еколошки фактори – фактори неживе средине који утичу на жива бића у станишту адаптација – способност живих бића да се прилагоде измењеним условима животне средине антропогени еколошки фактори – фактори човековог утицаја на живи свет и животну средину аутотрофни организми – произвођачи, организми који имају способност да од неорганске материје створе органску

Дебата подразумева расправу (дискусију) у вези с датом темом. О њој расправља већи број учесника – они су сви равноправни, толерантни и уважавају туђе мишљење. Често можете да чујете на ТВ-у или да прочитате у новинама вести које се односе на проблеме у вези с псима луталицама (сл. 5.25).

Да ли у близини терена који истражујеш постоји неки извор загађења? Kако се испољава штетан утицај тог извора загађења на одабрану биљку?

Опиши еколошке факторе који утичу на биљку и процени да ли су повољни или неповољни ни и жн н за њен развој (тип земљишта, температура, временске прилике, падавине, загађење, влажност ваздуха, ветрови). Фотографија биљке

Речник појмова

Опис

Слика 5.25. Пси луталице

КАКО РЕШИТИ ПРОБЛЕМ ПАСА ЛУТАЛИЦА У СРБИЈИ?

У овом истраживању сазнао/сазнала сам да у мојој животној средини има: – здравих биљака – оштећених биљака ПРЕМА БРОЈУ БИЉАКА КОЈЕ САМ ИСТРАЖИВАО/ИСТРАЖИВАЛА ЗАКЉУЧУЈЕМ ДА ЈЕ МОЈА ЖИВОТНА СРЕДИНА (заокружи): ЗДРАВА НАРУШЕНА Име и презиме

Б бентос – организми чије су активности везане за дно морских и слатководних екосистема биодиверзитет – биолошка разноврсност (разноликост) живог света биом – комплекс састављен од већег броја екосистема у оквиру једне климатске области биосфера – еколошки најсложенији ниво организације живог света; јединство живе и неживе природе биотички еколошки фактори – међусобни утицаји живих бића, као и утицај живих бића на неживу спољашњу средину биотоп – нежива компонента екосистема; део простора животне средине у којем жива бића обављају своје животне активности биоценоза – животна заједница; заједница живих бића која живе на истом станишту и изложена су истим еколошким факторима

Да би дебата била успешна, учесници морају бити добро информисани. Зато атт је потребно да се сви упознате с проблемом паса луталица пре овог часа. Користите стт све доступне изворе информација о тој теми и одаберите групу број један или и ггруогг за пу број два у зависности од свог мишљења. Групе ће имати различите предлоге решавање овог проблема. 1. група – Проблем паса луталица може се решити тако што ће се животиње ти а псе. збрињавати на местима посебно прилагођеним за њихов боравак, у азилима за 2. група – Псе је потребно стерилисати, а потом хранити и чувати на улици.. Дебату може водити наставник или ученик који ће се посебно припремити за з ту улогу уз наставникову помоћ. азз На почетку један представник из сваке групе треба што убедљивије да образложи став који група заступа. Након увода следи унакрсно постављање питања остаос лих учесника дебате, а на та питања треба дати што убедљивије одговоре. Дебата еб б шн н траје тридесет минута, а затим наставник процењује која је екипа била успешнија во о и убедљивија у представљању и постављању питања и заступању својих ставова. По окончању дебате учесници се изјашњавају о томе да ли је расправа утицала лаа на промену њихових ставова о проблему паса луталица.

Разред

116

В 164

вештачке животне заједнице – агробиоценозе; животне заједнице које опстају захваљујући човеку

180

10 Д детритоједи – потрошачи (животиње) које се хране угинулим организмима

Е еволуција – промена наследних особина популације кроз генерације екологија – наука која проучава односе који у природи постоје између живих бића и спољашње средине, узајамне односе живих бића и прилагођеност живих бића условима средине еколошка ниша – место, улога и део простора који јединке исте врсте користе ради задовољавања својих потреба еколошке информације – информације које се односе на стање животне средине еколошки фактори – услови спољашње средини којима су изложена жива бића екосистем – јединствен систем биоценозе и биотопа енергетска ефикасност – скуп мера које се предузимају ради смањења потрошње енергије без угрожавања животног комфора ерозија земљишта – спирање и одношење површинског слоја земље услед дејства киша, бујица, снега, ветра или човековог деловања ефекат стаклене баште – процес природног загревања Земље услед присуства одређених гасова у атмосфери

Ж животна средина – чиниоци спољашње средине који живим бићима дају могућност да се развијају и опстану животна форма – скуп особина живог бића којима се оно прилагођава условима животне средине


1. УВОД У ОВОМ ПОГЛАВЉУ УПОЗНАЋЕТЕ СЕ СА: n човековом биолошком и културном еволуцијом; n условима живота на Земљи; n биодиверзитетом; n нивоима организације живог света.


Î

БИОЛОШКА И КУЛТУРНА ЕВОЛУЦИЈА ЧОВЕКА

У досадашњем изучавању биологије упознали сте се с пojмoм еволуција. Подсетите се значења тог појма. Шта су фосили? Која је њихова улога?

Кључне речи – кључна знања биолошка еволуција културна еволуција

Човекова биолошка еволуција Човекова биолошка еволуција подразумева низ анатомских, морфолошких и других промена које су се збивале током развоја људске врсте. Она започиње одвајањем развојних линија човекових предака и човеколиких мајмуна. Научили сте да је човек сисар и да, с полумајмунима, мајмунима и човеколиким мајмунима, припада групи примата. Човеколики мајмуни (орангутан, горила и шимпанза) и човек припадају групи под називом хоминиди (Hominidae) и потичу од заједничког претка.

Сетите се сличности и разлика између мајмуна и човека.

Најзначајнијe развојне променe током човекове биолошке еволуције јесу: x стицање способности усправног кретања; x увећавање запремине лобање и масе мозга; x развој говора; x употреба предмета помоћу предњих удова (руку). Поменуте промене дешавале су се постепено током времена, биле су међусобно условљене и зависиле су од различитих услова. Научници сматрају да је важну улогу у развоју човека имао и начин исхране. Сматра се да најстарија врста рода Homo јесте спретни човек (Homo habilis). Он је живео пре око 2,4 милиона година у Африци. Користио је камено оруђе (табела 1, стр. 15). Услед промена у животној средини и прилагођавања тим променама развија се нова врста рода Homo, позната као Homo erectus (усправни човек) (сл. 1.1). Припадник те врсте израђивао је камено и дрвено оруђе и користио је ватру. Живео је пре око 1,8 милиона година, у групама. Из Африке је населио област Азије, а потом и Европе (табела 1, стр. 15).

12

Слика 1.1. Homo erectus


13

Homo habilis

Homo erectus

Homo neanderthalensis

Homo sapiens

Слика 1.2. Човеков еволутивни развој

Пре око 400.000 година тло Европе и Азије насељавао је неандерталац (Homo neanderthalensis). Он је живео у колибама или пећинама, а имао је обреде сахрањивања мртвих (табела 1, стр. 15). Пре 200.000 година, истовремено с развојем неандерталца, у Африци се појављује врста Homo sapiens – разумни човек. Он је населио Европу пре око 40.000 година (табела 1, стр. 15). Постоје различита мишљења, претпоставке и тумачења о детаљима развојног пута савременог разумног човека. Према неким тумачењима, у оквиру врсте Homo sapiens разликује се више подврста, а једна од њих је кромањонац – савремени човек (Homo sapiens fossilis) (табела 1, стр. 15). Његови фосилни остаци нађени су на тлу данашње Француске. Он је непосредан предак данашњих људи. Испољавао је одређене уметничке вештине (његови цртежи сачувани су у пећинама Француске и Шпаније) и овладао је артикулисаним говором. Еволутивни развој разумног човека приказан је на слици 1.2.

Погледајте слику 1.3 и размислите о чему сведоче пећински цртежи.

Остаци фигурица које су правили човекови преци, писмо, коришћење различитог оруђа и оружја и друго указују на то да се уметност као начин људског изражавања појављује током биолошке еволуције. Она сведочи о развоју људског мозга, а истовремено говори и о напретку културне еволуције. Слика 1.3. Пећински цртежи – дела предака савременог човека


Човекова културна еволуција Шта за вас представља култура? Културу сачињавају следећи чиниоци: симболи, језик, писмо, религија, вредносне норме и ритуали. Сви ти елементи културе подложни су променама, а оне могу бити узроковане околином, новим открићима, мешањем с другим културама и способношћу да се овлада природом и омогући преживљавање. Културна еволуција настаје из људске потребе за заједничким животом. Културна еволуција и биолошка еволуција одвијају се упоредо и утичу једна на другу. Човекову културну еволуцију можемо сагледати на основу различитих начина коришћења и усавршавања оруђа, начина набављања хране, али и на основу развоја мишљења, говора и писма. Првобитни људи живели су сакупљачко-ловачким начином живота, а потом су почели да обрађују земљу и узгајају биљке. Развили су земљорадњу. Истовремено су припитомљавали животиње и унапређивали сточарство. Почели су да користе различита оруђа у раду. Човек је на тај начин лакше долазио до хране и освајао нове животне просторе. Те промене узроковале су пораст броја становника, појаву различитих врста комуникације и изражавања. Продукти културне еволуције (цртежи из пећина, израда употребних и уметничких премета, оруђа и оружја, разни проналасци) најјаснији су доказ о човековој културној и биолошкој еволуцији. Дакле, што је човекова биолошка еволуција била на већем ступњу, то је и његова културна еволуција била напреднија.

Подсетите се најважнијих људских потреба (на пример, биолошких и културних). Чиме се човек бави да би те потребе задовољио? Како људске делатности утичу на природу?

Данас на Земљи живи више од седам милијарди људи. Због тога расте потреба за освајањем нових животних простора, али се повећавају и потребе за храном, водом, енергијом. Да би те своје потребе задовољили, људи данас све више искоришћавају природу и животну средину. На тај начин угрожавају опстанак многих врста на Земљи, али и сопствени опстанак (сл. 1.4). Образовање које нам пружа савремено друштво утиче на развијање свести о штетним последицама човекових активности. Због тога се предузимају бројне активности како би се заштитила Слика 1.4. Загађивање животне средине

14


15 угрожена жива бића, да би се опоравила нарушена животна средина (сл. 1.5). и променио човеков однос према другим живим бићима, али и према самом себи. Свако од нас може да пружи допринос заштити природе учећи и примењујући своја знања. Укључите се и ви у акције за очување и заштиту природе!

Слика 1.5. Терен после пошумљавања

Човеков предак

Период живота

Запремина лобање/мозга

Физичке одлике

Спретни човек, Homo habilis

пре 2,4 милиона година у Африци

680 cm3

хода усправно

Усправни човек, Homo erectus

пре 1,8 милиона година

700–1.000 cm3

хода усправно

Неандерталац, Homo neanderthalensis

између 400.000 1.300–1.400 cm3 узано лице и 30.000 година и снажна п. н. е. грађа, спретан је

Кромањонац, Homo sapiens fossilis

пре око 35.000 година

1.200–1.600 cm3 по изгледу и висини веома сличан данашњим људима

Табела 1. Основне одлике човекових предака

Начин исхране

Културне одлике и начин живота

дрвено и камено оруђе

сваштојед

живи у групама, споразумева се крицима

различите алатке

превладава месо

лови и живи у групи, користи ватру и споразумева се с другима

користи копља и ножеве од метала

сваштојед

живи у групама, у пећинама, користи ватру, брине о болеснима и сахрањује мртве

усавршена оруђа, хвата животиње, изузетан ловац

сваштојед

говори, слика по зидовима пећина, кроји и израђује одела од коже, гради склоништа, куће, мртве сахрањује у гробнице

Оруђа


Да ли знаш? xГрупа неандерталаца ловаца припремала је замке за носороге користећи бизонове плећке уместо лопата; њима су копали дубоке јаме, на чије су дно постављали зашиљене кочеве који би усмртили жртву. xУ неолиту су људи почели да се баве разменом. На обалама Балтичког мора приобални народи мењали су ћилибар (од којег су израђиване перле и огрлице) за хлеб и камену со, која им је била потребна за њихова стада.

Речник xкултура (лат. colere гајити, неговати) – свеукупност материјалних и духовних вредности у историји човечанства; скуп знања, обичаја и постигнућа одређеног друштва или одређеног раздобља xсвест – скуп унутрашњих личних доживљаја xћилибар или јантар – фосилна смола која се употребљава за израду накита xнеолит – млађе камено доба, које је трајало од 10.000 до 3.000 година п. н. е.

Провери своје знање 1. Објасни у чему се састоји човекова биолошка еволуција. 2. Шта је културна еволуција човека? 3. Како на еволуцију наше врсте утиче однос човека према природи? 4. Размисли о томе како свако од вас може да допринесе очувању и заштити природе.

Шема лекције ЧОВЕКОВА ЕВОЛУЦИЈА БИОЛОШКА ЕВОЛУЦИЈА

способност усправног кретања

16

развој говора увећавање запремине лобање и масе мозга

КУЛТУРНА ЕВОЛУЦИЈА

израда оруђа и оружја

језик писмо

употреба предмета помоћу предњих удова (руку)

земљорадња и сточарство


17

Î

УСЛОВИ ЖИВОТА НА ЗЕМЉИ

Да ли можете да претпоставите како је изгледала наша планета пре око четири милијарде година? Како она изгледа данас? Шта је то што омогућује живот на њој?

Земља је вероватно једина планета у Сунчевом систему на којој се одвија живот. Од самог настанка планете Земље услови на њој су се мењали и омогућили су постанак живота и развој живих бића. Данас жива бића постоје скоро на читавој планети: на високим планинама, у шупљинама стена, у земљишту, поларним, тропским (сл. 1.6) и пустињским областима (сл. 1.7) итд. На појединим местима на Земљи – као што су слана језера, врели извори, активни вулкани (сл. 1.8) – услови за живот неповољни су и ограничени. И та места, међутим, настањују жива бића (неке врсте бактерија и алги). Вода, кисеоник и Сунчева енергија имају врло значајан утицај на опстанак живих бића.

Слика 1.6. Tропска шума

Слика 1.7. Пустиња

Слика 1.8. Вулкан

Кључне речи – кључна знања вода кисеоник Сунчева енергија


ISBN 978-86-529-0268-2

9 788652 902682

8

Biologija 8  

Udžbenik obuhvata celokupnu nastavnu građu predviđenu nastavnim planom i programom. Nastavni sadržaji izloženi su kroz šest osnovnih tematsk...

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you